MENADMENT -seminarski radTema: Uloga menadera u poslovnom sistemu

Seminarski rad

Menadment

Sadraj
1. Uvod........................................................................................str. 3 2. Nivoi menadmenta.......................................................................4 2.1. Nivoi menadera............................................................................5 2.2. Uloge menadera...........................................................................6 2.3. Vetine menadera.........................................................................8 2.4. Efikasnost menadera....................................................................9 2.5. Tipovi i stilovi menadera.............................................................9 3. Zakljuak.......................................................................................1 0 4. 1 Litertura.........................................................................................1

Seminarski rad

Menadment

1.

Uvod

Jo od davnina ljudi su poeli da se organizuju u grupe,radi ostvarivanja ciljeva,koje pojedinano ne bi mogli da ostvare.Kako je drutvo poelo da se oslanja sve vie na grupne poduhvate i kako su se organizovane grupe poveavale,zadatak menadera je bio sve vaniji,tako da je danas menadment jedna od najvanijih ljudskih aktivnosti.Treba istai 5 funkcija menadera:planiranje,organizovanje,odabiranje kadrova, rukovodjenje i kontrola. Menadment se moe primeniti na svaki oblik organizacije.Primenjuju ih menaderi na svim organizacionim nivoima.Cilj svih menadera je stvaranje profita,a menaderstvo se tie produktivnosti,efikasnosti i efektivnosti. Efikasnost menaderstva je oblast za koju su u svijom firmama nadleni:predsednik korporacije, upravnik bolnice, direktor vladnih institucija, organizacija, poglavar crkve, kapiten jednog tima i dekan univerziteta.Ta nadlenost,koja je vezana takodje i za efove,administratore i supervizore,znaajna je za razliite nivoe organizacije i razliite tipove preduzea. Svi menaderi obavljaju menaderske funkcije.Ipak meusobno se razlikuju po vremenu koje provedu u obavljanju tih funkcija.Tako na primer,vrhunski menaderi provode vie vremena u oblasti planiranja,rukovoenja i organizovanja. efovi neprivrednih organizacija imaju obiaj da kau, da je zadatak poslovnih medadera relativno lak i da se svodi na stvaranje profita.Ali profit je zapravo samo jedan od pokazatelja prodaje,odnosno,onoga to preostane kada se oduzmu trokovi.Zaista,u svim vrstama organizacija,bez obzira da li su one privredne ili neprivredne,logian cilj svih menadera treba da bude profit.Menader mora da da stvori uslove u kojima e zaposleni moi da ostvaruju grupne ciljeve i to sa najmanjim utrokom vremena,novca i materijala.U neprivrednim sektorima,kao i u nekim sektorima koji ulaze u sastav privrednih preduzea,na primerraunovodstvo,gde zaposleni nisu odgovorni za ostvarivanje profita,menaderi takodje imaju zadatak da obave posao uz minimum trokova. Postavlja se pitanje da li je menadment nauka ili umetnost. Menaderstvo, kao i svi drugi poslovi, kao komponovanje muzike, inenjerstvo, raunovodstvo, ak i sport jeste umetnost. To treba umeti. To je rad u uslovima realne situacije. Ipak, da bi menaderi mogli da obavljaju
3

Seminarski rad

Menadment

svoj posao to kvalitetnije moraju da se koriste organizovanim znanjima o menadmentu.

2.

NIVOI MENADMENTA

Menadment definiemo kao proces kreiranja odravanja uslova u kojima pojedinci radei u grupama efikasno postiu odabrane ciljeve. Proces menadmenta je vrlo kompleksan i u njemu se meusobno prepliu brojni inioci.Svi ti inioci moraju biti usklaeni meusobno kako bi sistem menadmenta funkcionisao kao celina.Osnovni elementi ovog procesa su: ideje, stvari ili sredstva, ljudi i njhove potrebe.u tom kontekstu neophodno je sagledati osnovna tri nivoa menadmenta. Polazei od ideja ,njihovom razradom i analizom, dolazimo do plana, na osnovu koga se predvia dalji tok aktivnosti i utvruje poslovna politika, program, ciljevi, razvija poslovna strategija (Strateki menadment). Drugi inilac predstavlja stvari sredstva. Pristupa se organizaciji onoga to je planirano. To podrazumeva uspostavljanje organizacionih struktura, oblika i odnosa. (Korporativni menadment). Tri inilac ine ljudi u organizaciji. Aktivnosti menadera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca.Prvi pravac se odnosi na uzbor strunih i odgovornih saradnika i njihovo usmeravanje, obuku i rasporeivanje.Drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrenih zadataka, odnosno sprovoenju svega to je planirano i organizovano.To su: donoenje odluka, delegiranje poslova, koordinacija.Trei pravac odnosi se na kontrolu, ocenu rezultata rada, sistem nagraivanja.(Operativni menadment) Menadera moemo identifikovati kao osobu u organizaciji koja je odgovorana za delovanje jednog ili vie podreenih saradnika.Od svih menadera, bez obzira na zvanje i mesto u hijerarhijskoj lestvici, zahteva se poznavanje organizacionog ponaanja u cilju uspenog delovanja.To ukljuuje poetno razumevanje organizovanja menaderskog posla i osnovne izazove koji iz toga proizilaze. Menader je znai odgovoran za rad koji je veim delom ostvario neko drugi. Posao menadera jeste da osigura izvrenje obaveze radne jedinice, kvalitete i kvantitet prizvodnog posla i odravanje kvaliteta ljudskih resursa.Ovo poslednje usredsreuje menaderu panju na pojedinano poslovno zadovoljenje, ukuljuenost u posao, prednost i dosledno radno delovanje zaposlenih.Mogli bismo rei da menaderi ne
4

Seminarski rad

Menadment

upotrebljavaju direktno u poslu ''ruke ili misli'' u oblasti proizvodnje, roba ili usluga.Oni nita ne proizvode osim menadmenta.Uvaavajui ovu injenicu, menadment moemo da definiemo i kao proces odravanja, razvoja i korienja razliitih vanih resursa u ostvarivanju ciljeva organizacije. Pet kljunih koncepata koji opredeljuju posao menadera su: Zadaci i usluge koje menaderi izvravaju su razliitit od onihn koje obavljaju drugi u organizaciji U brizi za svoj posao, menaderi obavljaju pet jedinstvenih funkcija: Planiranje, organizovanje, kadrovi, rukovoenje i kontrola. Menaderi imaju tri glavne uloge u organizaciji (meuljudske, informacione, uloge u odluivanju) treba i da ispune tri bazine vetine (konceptualne, meuljudske, tehnike). Efikasnost menadera se prosuuje na osnovu rezultata koje oni ostvare za organizaciju upotrebljavajui pogodnosti resursa. Efikasni menderi su u mogunosti da naprave razlike izmeu situacija i da primene metode koje odgovaraju dominantnim faktorima odreene situacije. U ovih pet kljunih koncepata tzv. model ''7C '' za menadera predstavlja ono to je sveto pismo u hrianskoj veronauci.Ovaj model predstavlja glavni klju uspeha upotrebe menaderskih sposobnosti i ispunjenje osnovnih funkcija u menadmentu.Dobro poznavanje i koordinacija elemenata ovog modela predstavlja osnovni zakon u menadmentu:
1.STRATEGIJA 2.STRUKTURA 3.SISTEM 4.STRUNI KADAR 5.SPOSOBNOSTI 6.STIL 7.SUBORDINATIVNI CILJEVI
Podrazumeva plan akcija jedne organizacije Nain na koji je organizovana organizacija,centralizovana ili decentralizovana Posmatra se kao upravljako sredstvo menadera u postizanju ciljeva (nain kretanja informacija) Izbor,rasporeivanje,trening Vetine primenjene u upravljanju Model ponaanja menadera i pretpostavljenih u timu (izgraen sistem vrednosti,autoritet) Ciljevi kojima tei organizacija

Nivoi menadera

Seminarski rad

Menadment

Menaderi imaju mnogobrojne titule.Ove titule mogu biti razliite,zavisno od pojedinane pozicije menadera na orgnizacionoj hijerarhijskoj lestvici.Menaderi na vrhu hijerarhijske lestvice se obino zovu ''izvrni ili top menaderi''.Njihove titule ukljuuju predsednike,generalne menadere i vice-predsednike. Menaderi na dnu hijerarhijske lestvice se mogu opisati kao menaderi prvog nivoa .Njihove titule obino ukljuuju ''supervizore'' ''nadzornike''. Najvei broj menadera ija se pozicija nalazi izmedju vrha i dna naziva se ''srednjim menaderima''.Njihove titule su razliite i obino su povezane sa funkcijama ili odeljenjima, recimo: ''menader raunovodstva'' , ''menader proizvodnje'', ''direktor tehnike slube''... injenica je da supervizori izvetavaju i odgovaraju topmenaderima i menaderima srednjeg nivoa.Takodje, gornji nivoi menadera upravljaju poslom i drugim menaderima.Supervizori obino rukovode poslom u njihovom rangu i zaposlenima. ULOGE VETINE FUNKCIJE
MEDJULJUDSKE ULOGE 1.Uloga glavnog vodje 2.Uloga lidera 3.Uloga kontakt-menadera INFORMATIVNE ULOGE 4.Uloga informatora 5.Uloga transmitora 6.Uloga monitora ULOGE U PROCESU DONOENJA ODLUKA 7.Uloga upravljanja konfliktima 8.Uloga liciranja resursa 9.Uloga ugovaranja 1.TEHNIKE 2.HUMANE 3.KONCEPTUALNE -sposobnost komuniciranja -sposobnost pravilnog raspolaganja informacijama -sposobnost rukovodjenja -sposobnost donoenja odluka -sposobnost reavanja konflikta -preduzetnitvo -sposobnost samoispitivanja 1.PLANIRANJE 2.ORGANIZOVANJE 3. SNABDEVANJE I LOCIRANJE RESURSA 4.RUKOVODJENJE 5.KONTROLA-NADZOR

Slika 2. Uloge,vetina i funkcije menadmenta

2.2.Uloge menadera Uloge menadera se mogu okarakterisati kao: medjuljudske,informacione i uloge u odluivanju.U oblasti medjuljudskih uloga,menader predstavlja osobu koja reprezentuje organizaciju na formalnoj funkciji i u velikoj meri predstavlja vodju koji inspirie druge:
1.ULOGA GLAVNOG VODJE

Uloga u oblasti reprezentovanja posla u celokupne organizacije Odnosi se na ulogu u procesima unutar organizacije ,a sastoji se u motivisanju7

Seminarski rad
2.ULOGA LIDERA 3.ULOGA KONTAKT -MENADERA

Menadment
podreenih ,povezivanju potreba i ciljeva pojedinaca sa ciljevima organizacije Odnosi se na delovanje u okruenju,razvijanje i odravanje kontakta sa okruenjem.

U oblasti informativnih uloga menader je osoba koja je izvor vanih podataka i prenosilac informacija drugima:
1.Uloga informatora 2.Uloga prenosica informacija 3.Uloga monitora Odnosi se na ulogu u oblasti prikupljanja i obrade informacija Prenosi i dostavlja informacije lanovima organizacije koje su neophodne u radu Emituje okruenju informacije o organizaciji i poslu

U oblasti uloga u odluivanju menader je osoba koja rukovodi poslom, odreuje ta treba raditi:
1.Uloga lociranja resursa 2.Uloga upravljanja konfliktima 3.Uloga ugovaranja Odnosi se na ulogu u iznalaenju adekvatnog rasporeda ljudskih i materijalnih resursa Odnosi se na ulogu u reavanju konflikata koji mogu nastati u samoj organizaciji ili izmeu organizacije i njenih delova i okruenja Menader predstavlja i zastupa organizaciju ili radnu jedinicu prilikom sklapanja ugovora

2.3.Vetine menadera Menaderi moraju da usvoje i razviju tri osnovne vrste vetina.One se identifikuju kao: 1. konceptualne vetine 2. humane i meuljudske 3. tehnike 1. Konceptualne vetine su zasnovane na mogunostima menaderovog pamenja informacija, identifikaciji problema, sposobnosti analize, interpretiranja idonoenja odluka. U napredovanju menadera ove vetine su najvanije. 2. Humane vetine podrazumevaju, pre svega, meuljudske odnose u organizaciji i zasnovane su na nekim psiholokim kategorijama (autoritet, entuzijazam).Vane su na svim nivoima menadmenta i razlikuju se po svojoj prirodi i intenzitetu na razliitim hijerarhijskim nivoima.

Seminarski rad

Menadment

3. Tehnike vetine podrazumevaju korienje razliitih sposobnosti zasnovanih na odreenim procesima i metodama.Sticanje ovih znanja i vetina ostvaruje se dokolovavanjem. 2.4. Efikasnost menadera Ako se pozovemo na definiciju menadmenta koju smo dali u prethodnim razmatranjima jasno je da menaderi pretvaraju resurse u rezultate ili input u autput.Ovaj proces se naziva procesom konverzije.Visine rezultata se porede sa resursima kojin su neophodni za njihovo stvaranje.Efikasnost menadera moe da se meri: 1) poreenjem izlaznih rezultata odeljenja 2) ueem trokova odeljenja u ukupnim trokovima korporacije. Od menadera se oekuje da rezultate smesti u etiri razliite ali vrlo bliske i zavisne grupe. 1. Autput. Od menadera odeljenja se oekuje da predstavi rad kao dnevnu, nedeljnu, mesenu ili godinju proizvodnju. Izlaz se moe meriti jedinicama proizvoda ili uinjenih usluga,brojem porudbina, klijenata ili telefonskih poziva. Specifini izlazni rezultati se mogu sagledati tek posle odreenog vremena. 2. Kvalitet.To je niz standarda i izvrenja (proizvoda ili usluga) specifinih za menadment u odnosu na zahteve muterija.Kvalitet je merili stvari kao to su broj proizvedenih defekata, albi muterija... 3. Sadraj trokova.Trokovi su merilo efikasnosti postizanja kvalitetnih rezultata.Moe se oekivati da se izlazni i kvalitetni utvreno trokovnim budetom koji se daje menaderu. 4. Profitabilnost i produktivnost.Profitabilnost je razlika izmeu:1.rezultata firme,kao merila njenog prihoda i 2.trokova svih resursa,kao merila njihovih trokova.U javnim i neprofitabilnim institucijama upotrebljava se slino merilo produktivnost. Zbog specifinih odnosa koji imaju rezultati i resursi u odreivanju organizacionih efekata, menaderi moraju paljivo da balansiraju oba faktora.Osnovni zahtev je postizanje maksimalnih rezultata uz korienje maksimalnih resursa.Zapravo mnogi uspeni menaderi ostvaruju optimalne, a ne maksimalne rezultate. Optimalni rezultati su najpovoljniji izlazi pod specifinim ili ogranienim okolnostima. Efikasan menader svoju panju usmerava na resurse kao i na rezultate. Od mnogobrojnih metoda i tehnika menadera ne moe se izdvojiti samo jedna koja e rad uiniti dobrim u svakoj situaciji.Ako bi svaka teorija,
8

Seminarski rad

Menadment

koncept ili tehnika bili univerzalni, ne bi bilo potrebe za menaderima.Zato postoje razlike izmeu razliitih situacija koje menaderski uspeh ine kritinim.Te varijabile ukljuuju faktore kao to su stepen motivisanosti i sposobnosti uesnika, raspoloivost novcem i sredstvima, jasnost komunikacije i urgentnost situacije.Iskustvo ukazuje da je efikasnost koncepta ili tehnike zavisna od faktora koji dominiraju odreenom situacijom.Ovo objanjavaju dva termina: situacioni menadment i menadment sluaja. Na efikasnost celokupnog procesa proizvodnje u mnogome utie na stil kojim menader vodi organizaciju. Tipovi i stilovi menadera su:
1.Diktator 2.Birokrata 3.ovek iz viih slojeva 4. Izvrilac Autokratski stil Dobroudni autokrata Konsultativni stil Demokratski stil

Istorijski posmatrano,diktator je bio najei tip rukovodioca u oblasti finansijskih usluga(prvenstveno u bezbednosti i osiguranju,a manje u bankarstvu).Obtiroma da su mnogi menaderi prodaje i regionalni menaderi birani iz redova finansijskih firmi veina menadera su diktatori.

Seminarski rad

Menadment

3. ZAKLJUAK
U dinaminom poslovnom svetu bitan je svaki inilac koji pokree mehanizam uspenog rada organizacije, a uloga glavnog koordinatora preputena je menaderima. Obavljajui zahtevan i stresan, ali i podjednako uzbudljiv posao, menader se suoava s brojnim izazovima i situacijama u kojima je pravovremena i prava odluka esto presudna i za zaposlene i za firmu. Bilo da je re o svakodnevnim, neretko rutinskim, zadacima ili o stratekim ciljevima organizacije, menader mora imati jasno definisanu viziju onoga to eli postii, kao i samopozdanje i poverenje u sebe i radnike kojima rukovodi. Uspenost firme umnogome zavisi od vodjenja menadment procesa koji uskladjuje sve aktivnosti u organizaciju u jednu kompaktnu efikasnu celinu. Glavni zadaci menadera i jesu proimanje menadment procesa u sve poslovne
aktivnosti i samim tim oni preuzmaju glavnu odgovornost za njegovu uspenost. Na samim menaderima je da li i kako odreene zadatke prepustiti zaposlenima, na koji nain se meri i prati radni uinak, i kako osmisliti i primeniti metode za priznavanje i nagraivanje postignutih rezultata, kako se izboriti s rokovima, budetom, stresom, loim meuljudskim odnosima i lenjim radnicima, kako pratiti i primenjivati nove trendove u oblasti menadmenta. Sva ova pitanja menader mora imati odgovore koje e implementirati u toku poslovanja i uspeno rukovoditi poslovanjem poslovnog sistema.

4.

LITERATURA

10

Seminarski rad

Menadment

1. 2.

Vuksan Bulat, Osnove menadmenta, ICIM Kruevac, 2005. Internet

11