P. 1
Metode podzemne eksploatacije

Metode podzemne eksploatacije

|Views: 187|Likes:
Published by rudar06
Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih ležišta - priručnik u nastavi - S. Torbica i N. Petrović
Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih ležišta - priručnik u nastavi - S. Torbica i N. Petrović

More info:

Published by: rudar06 on Apr 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1.2 Etika i rudarska tehnika
  • 1.3 O stilu, jeziku i formi tehni~kih tekstova
  • 2 DEFINISAWE RADNE SREDINE
  • 2.1 Mehani~ka svojstva stenskog masiva
  • 2.2 Ispucalost stenskog masiva
  • 2.3 Primarno naponsko stawe
  • 2.4 Klasifikovawe stenskog masiva
  • 3 OTVARAWE RUDNIKA
  • 3.1 Klasifikacija i definicija jamskih prostorija
  • 3.2 Op{ti principi otvarawa
  • 3.3 Godi{wi kapacitet rudnika
  • 3.4 Lokacija prostorija otvarawa
  • 3.4.3 Vanprofilski iskop
  • 3.5 Izbor na~ina otvarawa le`i{ta
  • 3.6 Dimenzionisawe prostorija otvarawa
  • 3.6.1 Dimenzionisawe izvoznog okna
  • 3.6.2 Dimenzionisawe servisnog okna
  • 3.6.3 Dimenzionisawe ventilacionog okna
  • 3.6.5 Dimenzionisawe navozi{ta
  • 3.6.6 Dimenzionisawe vodosabirnika
  • 4.1 Otkopavawe
  • 4.2 Metoda otkopavawa
  • 4.3 Klasifikovawe metoda otkopavawa
  • 4.4 Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa
  • 4.5 Procedura izbora metode otkopavawa i konstrukcije otkopa
  • 4.6 Klasifikacija i izbor metoda otkopavawa po Nikolas-u
  • 4.7 Dimenzionisawe konstrukcije otkopa
  • 4.7.1 Dimenzionisawe sigurnosnih stubova
  • 4.7.1.1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova
  • 4.7.1.2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova
  • 5 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU
  • 5.1 Bu{ewe i minirawe
  • 5.1.3 Prora~un parametara minirawa
  • 5.1.4 Izbor opreme za bu{ewe
  • 5.2 Utovar i odvoz odminirane rude
  • 5.3 Pomo}ne radne operacije
  • 6 ORGANIZACIJA RADA
  • 6.1 Bu{ewe minskih bu{otina
  • 6.2 Minirawe
  • 6.3 Utovar (i odvoz) rude
  • 6.4 [ema organizacije rada na otkopavawu
  • 7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA
  • 7.1 Koeficijent iskori{}ewa rude
  • 7.2 Koeficijent osiroma{ewa rude
  • 7.3 Koeficijent pripreme
  • 7.4 Produktivnost metode otkopavawa i kapacitet proizvodwe
  • 7.5 Otkopni u~inci
  • 7.6 Normativi radne snage, materijala i energije
  • 7.7 Minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava
  • VCR METODA OTKOPAVAWA
  • PODZEMNA EKSPLOATACIJA KAMENIH BLOKOVA
  • LITERATURA

METODE I TEHNOLOGIJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE NESLOJEVITIH LE@I[TA

Priru~nik u nastavi

S. Torbica i N. Petrovi}

METODE I TEHNOLOGIJA PODZEMNE EKSPLOATACIJE NESLOJEVITIH LE@I[TA
Priru~nik u nastavi

S. Torbica i N. Petrovi}

Doc. dr Slavko Torbica, dipl.in`.rud. Ass. mr Nenad Petrovi}, dipl.in`.rud.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta
Priru~nik u nastavi

Recenzenti: dr Qubomir Vukajlovi}, redovni profesor u penziji dr Ante Glu{~evi}, redovni profesor

Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd Re{ewem Ure|iva~kog odbora za izdava~ku delatnost Rudarskog odseka, Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu, br. 12/97 ova kwiga je svrstana u kategoriju pomo}ni uxbenik.

Tira`: 150

[tampa: Goragraf, Beograd

ISBN 86-7352-010-X

© S. Torbica i N. Petrovi} Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Priru~nik u nastavi

Fotografija na koricama: © Prof. dr Qubomir Vukajlovi}

Novembar 1997.

Proizvodwa rude ~ini smisao postojawa rudnika i rudarstva uop{te. pravi analiza tro{kova i u iterativnom postupku dolazi do optimalnog re{ewa.Podzemne otkopne metode neslojevitih rudi{ta. bira se metoda otkopavawa. Subotica 1974. 1948. a {to i jeste naziv u ve}em delu sveta za predmet koji obra|uje ovu materiju. izrade jamskih prostorija itd. ali i iz drugih stru~nih predmeta. On treba da bude dopuna postoje}oj kwizi profesora Glu{~evi}a i da studentima pomogne prilikom izrade ve`bi i sticawa znawa iz ove oblasti. ekolo{ki. godine. transporta. Stoga u priru~niku nisu dati kompletno ura|eni primeri koji bi studente navodili na wihovo prosto kopirawe. godine i kwiga profesora Milorada Petrovi}a . Me|utim i ova kwiga je odavno van prodaje . objediwuje centralne i najva`nije sadr`aje za rudarskog in`ewera. Kwiga je namewena prvenstveno studentima Smera za podzemnu eksploataciju. Od studenata se tra`i aktivan rad sa asistentom i kori{}ewe literature. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih smo pristupili pripremi jednog ovakvog priru~nika. kako ga studenti naj~e{}e nazivaju. antropolo{ki. Budu}i da u generaciji bude nekoliko do desetak slu{alaca neguje se individulani rad.Ova kwiga predstavqa rezultat vi{egodi{weg izvo|ewa ve`bi iz predmeta Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta za studente Smera za podzemnu eksploataciju. ali prakti~no mogu da se na|u samo u bibliotekama. U svakom slu~aju postoji jasna uzro~na veza koja mora da bude jasno i nedvosmisleno prezentirana u okviru ovog nastavnog predmeta. godine. Na osnovu uslova zalegawa rudnih tela otvara se rudnik. Stoga je literatura vrlo skromna i uglavnom nije aktuelna. Slede}a kwiga je uxbenik profesora Branka Glu{~evi}a . Sve primedbe i sugestije prihvati}emo kao dobronamerne i kao takve najpa`qivije razmotriti . Smatramo da ne bi bilo primereno da studente na osnovnim studijama upu}ujemo na literaturu na stranom jeziku. do koje se kod nas veoma te{ko dolazi. Od uxbeni~ke literature za ovaj predmet na srpskom jeziku postoje kwiga profesora Branka Glu{~evi}a .Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa rudnih le`i{ta. Nije nikakva retkost ni na ve}im i zna~ajnijim {kolama u svetu da nemaju uxbenike iz ovog. I pored toga {to nisu obuhva}ene neke nove metode i tehnologije otkopavawa. Minerva. Navedeni uxbenici svakako mogu da se koriste. Rudarskog odseka. nau~nih i in`ewerskih disciplina i ve{tina: provetravawa. defini{u tehnolo{ki procesi. U okviru ovog nastavnog predmeta izu~avaju se metode i tehnologija dezintegracije rude iz prirodnog okru`ewa. {to jeste te`i put. profitno. Ministarstvo rudarstva FNRJ. Sve prate}e discipline su posredno ili neposredno ukqu~ene u otkopavawe. kao i nove metode prora~una parametara ova kwiga je veoma upotrebqiva. ali "Ko ne po~iwe nerazumevawem. usvaja se i dimenzioni{e konstrukcija otkopa. Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. Autori .Otvarawe. zatim se upu}uju na stru~nu literaturu iz pojedinih oblasti i tako daqe. Studentima se obezbe|uju razli~iti fotokopirani materijali. 1958. Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. odvodwavawa. razrada i metode otkopavawa. Ova kwiga je osnovni uxbenik za predmet na kome se bazira nastava i koji se preporu~uje studentima. Rudarskog odseka. pa prema tome i svih prate}ih rudarskih. Gra|evinska kwiga. Situacija kod nas je veoma specifi~na obzirom da se veoma mali broj qudi bavi ovom obla{}u. ali autorima }e biti izuzetno drago ukoliko je i drugi budu smatrali korisnim {tivom. Predmet metode otkopavawa. taj i ne zna {ta zna~i misliti".

....1................................4.............................................. 45 3... ~ovekova `ivotna okolina ......1 Otkopavawe .................................. 15 2.........................................................................................1 Mehani~ka svojstva stenskog masiva............6............ 44 3...............................................3 Primarno naponsko stawe.. 18 OTVARAWE RUDNIKA ..................................................................................... 55 3........... 62 4..................6.....................2 Utovar i odvoz odminirane rude .................... 44 3..........4................ 5 1.................................................... 7 DEFINISAWE RADNE SREDINE .......6 Dimenzionisawe prostorija otvarawa ..................................6...............2 Op{ti principi otvarawa ...................................1 Klasifikacija i definicija jamskih prostorija ...........4 Lokacija prostorija otvarawa.....................6.......7...3 Vanprofilski iskop .........3 Dimenzionisawe ventilacionog okna .........................2 Uticaj prostornog polo`aja stenskih masa na locirawe podzemnih prostorija ......................................... 117 5...................3 Godi{wi kapacitet rudnika.............................................................................3 Prora~un parametara minirawa.......................................................................................................... 74 4...1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova .................................................1 Orjentaciona kinematika izvoza i izbor korisnog tereta jedne vo`we .................... 33 3...... 87 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU.SADR@AJ 1 Predgovor UVOD ...........................1................ 49 3................................................................................................ 159 2 3 4 5 ............................. 60 IZBOR METODE OTKOPAVAWA ................ 73 4.... 27 3.....6..6 Klasifikacija i izbor metoda otkopavawa po Nikolas-u .. 27 3......................................................... 34 3..........................7 Dimenzionisawe konstrukcije otkopa .......... 54 3.....5 Izbor na~ina otvarawa le`i{ta .......2 Metoda otkopavawa ............4 Klasifikovawe stenskog masiva ....... 30 3..........2 Etika i rudarska tehnika ........ 75 4..................................................8 Dimenzionisawe jamske radionice za popravke dizel mehanizacije................6 Dimenzionisawe vodosabirnika....1........................................1 Izbor parametara minirawa u funkciji granulacije odminirane rude................ 139 5..........................................7...................................... 11 2..6......................1 Dimenzionisawe izvoznog okna ........3 O stilu...................................7............................................................................................1...........................2 Optimizacija distribucije energije eksplozivnih puwewa pri lepezastom rasporedu minskih bu{otina . 35 3....... 35 3.............................4 Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa .....................6................................... 51 3................... 33 3.................... 91 5.................... 61 4........................................................ potkopa.................. 12 2......7 Dimenzionisawe jamskog magacina eksplozivnih sredstava i izbor wegove lokacije....2 Dimenzionisawe servisnog okna ................................ 98 5.......................... 6 1....... 61 4.............6................................................................. 92 5.......................... 31 3...... 7 1.......... jeziku i formi tehni~kih tekstova ...............2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova ...................................................4 Dimenzionisawe popre~nog preseka hodnika.................................5 Dimenzionisawe navozi{ta.. 59 3................2 Ispucalost stenskog masiva .....6........................ 82 4........ 82 4..........6...........1......1.......................... 11 2. 72 4...................1 Rudnici...............................................................9 Dimenzionisawe i izbor lokacije jamskog skladi{ta dizel-goriva i maziva ......................1 Odre|ivawe minimalnog rastojawa od okna do rudnog tela...........3 Klasifikovawe metoda otkopavawa..................... 51 3.......... 56 3................4 Izbor opreme za bu{ewe ...........1............1 Bu{ewe i minirawe....................................................................................5 Procedura izbora metode otkopavawa i konstrukcije otkopa ..............1 Dimenzionisawe sigurnosnih stubova ...............4......... 91 5...... rampi ....................................................................................................................................3 Pomo}ne radne operacije............................................................................... 103 5......................................... 82 4..............................................................................

................................6 ORGANIZACIJA RADA ............VCR metoda otkopavawa ..............Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa rudnih le`i{ta ................ ..........................................................................................Podzemna eksploatacija malih le`i{ta ..................................... ...................................177 7......................... .........................168 6................................................................................................ .............170 6...............................................4 [ema organizacije rada na otkopavawu............173 7......................................Podzemna eksploatacija kamenih blokova ...........................................................................174 7........................167 6...........201 V......189 B........................................229 Literatura............................176 7....................179 7..Projektovawe rampe .................4 Produktivnost metode otkopavawa i kapacitet proizvodwe..................................2 Koeficijent osiroma{ewa rude .....................................................................233 ......175 7......... materijala i energije.................7 Minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava .......225 D........6 Normativi radne snage........175 7.................................................................3 Koeficijent pripreme .184 Dodaci A......................................3 Utovar (i odvoz) rude ....................................221 G.................................................................5 Otkopni u~inci...............................170 7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA .....................1 Bu{ewe minskih bu{otina ...................................................................................................167 6............... ................1 Koeficijent iskori{}ewa rude..................................................2 Minirawe...........

.

5 puta onda se potrebe za energentima uve}avaju za dvanaest puta. 5 . podzemnim na~inom. Po~etak tre}e faze poklapa se sa ubrzanom industrijalizacijom i enormnim pove}awem potreba za metalima i nemetalima kao i prirodnim energentima. ~ovek postaje svestan ograni~enosti i neobnovqivosti prirodnih resursa. a ve} u sredwem veku je u temequ svake dr`avne zajednice. U ovoj fazi usled naglog porasta eksploatacije i iscrpqivawa nekih poznatih svetskih le`i{ta. koju najboqe ilustruje podatak da se danas otkopa (dezintegri{e iz prirode) 35 do 40 tona rude i jalovine po glavi stanovnika planete godi{we. a potrebe za drugim mineralnim sirovinama za devet puta. {to za posledicu ima insistirawe na visokom stepenu iskori{}ewa le`i{ta.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1 UVOD Podzemna eksploatacija neslojevitih le`i{ta ili podzemna eksploatacija le`i{ta u ~vrstim stenama (formulacija zastupqena u zapadnim zemqama). Tako. ∗ Izgradwa rudnika sa velikim kapacitetima. ako se broj stanovnika pove}a za 4. koja zale`u ispod povr{ine. a kao najva`niji mogu da se izdvoje slede}i: • Raspolo`iva le`i{ta mineralnih sirovina nalaze se na sve ve}im dubinama i za najve}i broj wih ne postoje uslovi koji bi naveli na razmatrawe mogu}nosti povr{inskog otkopavawa. Utvr|en je trend porasta potreba za mineralnim sirovinama i prirodnim energentima u odnosu na porast broja stanovnika. do`ivqava svoju renesansu. Ova faza odlikuje se eksploatacijom samo bogatih le`i{ta i bogatijih delova ve}ih le`i{ta. Prva faza wegovog razvoja karakteri{e se samo skupqawem ruda i stena koje su bile na povr{ini. Ogromna je "glad" za vi{e i vi{e novih jeftinijih sirovina. ∗ Zamena qudskog rada ma{inskim. Rudarstvo se`e daleko u preistoriju. drugu fazu. Zajedni~ka karakteristika za sve metode ovog perioda. sa zaru{avawem rude i prate}ih stena. • I na kraju. • Razvoj ma{inogradwe i tehnologije podzemnog otkopavawa omogu}uje ekonomi~no otkopavawe sa velikim kapacitetima i sa malim u~e{}em qudskog rada. Postoje brojni razlozi koji uslovqavaju ovakav razvoj. Ovu fazu karakteri{u: ∗ Razvoj tehnologija koje omogu}uju ekonomi~no otkopavawe siroma{nih rudnih le`i{ta. te su prema tome bile lako dostupne i bez primene neke naro~ite tehnologije. rastu}a ekolo{ka svest ~ove~anstva i prete}i kolaps planete najsna`nije favorizuju podzemnu eksploataciju tako da se danas u Mediteranskom delu Evrope i kameni blokovi. danas reklo bi se. na primer. Zapravo u ovoj fazi eksploatisane su iskqu~ivo rude koje su mogle da se direktno metalur{ki prera|uju bez prethodne pripreme. kao tradicionalni proizvod povr{inske eksploatacije. Od te koli~ine samo oko 2% predstavqa korisnu supstancu. sve vi{e dobijaju podzemnim otkopavawem. Slede}u. je ogromna degradacija prirodnog masiva. U ovom periodu u prvom redu razvijaju se tehnologije povr{inskog otkopavawa i masovne metode. Sve izra`enija je svest da bi daqa ekspanzija ovakvog rada dovela do uni{tewa planete. karakteri{e razvoj tehnologija podzemne eksploatacije rudnih i le`i{ta nemetala.

koji su definisani parametrima stawa masiva (orudweni deo sa okolnim stenama). presudno va`noj za opstanak na planeti. Kao {to ne mo`e bez mnogih industrijskih proizvoda. ve} samo daju naznake in`eweru koji unosi konstruktivnost u prirodni poredak. Enormni porast rudarskih aktivnosti i wihova destruktivnost vezana je za ovaj vek. ugqa itd (ZOR). Mewaju se prirodni procesi u zemqinoj kori ~iji je uticaj na ~oveka i ostalu `ivu prirodu evidentan. Mewa se reqef planete i klima. nego kakvo rudarstvo? Neosporno je da u budu}em radu treba da se istra`uju. Shodno ovom ne radi se o dilemi rudarstvo da ili ne. odnosno za istu koli~inu korisne supstance. ~ o v e k o v a ` i v o t n a s r e d i n a Rudarstvo kao i ve}ina qudskih delatnosti destruktivno je u odnosu na prirodu.1 R u d n i c i . savremeni ~ovek jo{ mawe mo`e bez ruda tj. mada zasad okultan. a ve} sada neki delovi planete imaju ozbiqan deficit ovog `ivotno va`nog resursa. odnosno prema ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK) ili wenom iskoristivom energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu. Uni{tavaju se eko sistemi na povr{ini zemqe. Dana{wu rudarsku proizvodwu karakteri{u ogromni rudnici sa velikim kapacitetom i tehnologije otkopavawa koje se odlikuju velikim obimom razarawa masiva pri dezintegraciji rudnog le`i{ta iz wegovog prirodnog okru`ewa. odnosno mera destrukcije planete obavqa se pomo}u ekotehni~kih pokazateqa. Rudarskim radovima ~ovek vr{i degradaciju prirodnog masiva i izaziva poreme}aje kako u zemqinoj kori tako i na wenoj povr{ini. zahtevaju da se otkopa mawa ukupna koli~ina rude i jalovine zajedno i • o{te}ewa okolnog masiva svode na najmawu mogu}u meru. poznata je ~iwenica da su novootkrivena le`i{ta sve dubqa i sve siroma{nija. Upore|ewe razli~itih kreacija i ocena wihove uspe{nosti sa stanovi{ta profitabilnosti obavqa se pomo}u tehno-ekonomskih pokazateqa. Ocena {tetnosti. 1. Otkopavawe rudnih le`i{ta ili dezintegracija rude iz prirodnog okru`ewa predstavqa skup tehnolo{kih postupaka koji su primarno odre|eni prirodnim uslovima le`i{ta. Rudarstvo ili va|ewe rude iz utrobe zemqe je jedna od najstarijih ve{tina kojima je ~ovek ovladao. Rudarski in`ewer intelektualac mora da nadi|e svoju specijalnost i da vodi ra~una o `ivotnoj okolini. Odre|eni uslovi le`i{ta. Ekologija treba da bude prate}a svest nau~nog razvoja i kriti~ka svest o tom razvoju i da mewa uobraziqnu sadr`inu na{ih umova. odnosno tehnolo{kih i ekotehni~kih promena. Prvi pokazateq je ozna~en kao stepen razarawa masiva (SRM) i predstavqa odnos zapremine ukupno dezintegrisanog dela masiva (ZDM) (posredno i neposredno) prema zapremini otkopane rude. ne impliciraju jednozna~no odre|enu metodu otkopavawa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Pored ovoga. proizvoda rudarstva koji su preduslov razvoju tehnike i primarna sirovina mnogih najnovijih proizvoda visoke tehnologije. ve} utemeqenom principu rudarske proizvodwe o imperativnom maksimalnom iskori{}ewu le`i{ta potrebno je da se prikqu~i princip minimalnog o{te}ewa masiva u prirodnom okru`ewu le`i{ta. Ovakvim radom se u znatnoj meri uni{tavaju podzemni hidrolo{ki sistemi. razvijaju i primewuju takve tehnologije koje: • u ukupno dezintegrisanom volumenu prirodnog masiva pove}avaju u~e{}e korisne komponente. O~uvawe trenda porasta proizvodwe uz primenu konvencionalnih tehnologija stvara mra~nu sliku na{e budu}nosti i afirmi{e ekolo{ki pristup. Globalnost i humanost moraju da budu osnovna na~ela razvoja rudarstva i merila nau~nih. tako da stari nadra`aji izazivaju novi odziv. Drugim re~ima. Zbod toga prognozira se da }e za 20 do 25 godina sada{wa masa otkopane jalovine biti udvostru~ena. 6 .

1. stru~waci i superstru~waci kradu. Profesionalni moral rudarske struke mora da dobije centralno mesto i da postane katalizator u procesu tehni~kog odlu~ivawa. ^ovek je neosporno in`ewer. Kako mo`e da im se veruje da se u okviru svojih struka pona{aju boqe? ^ini se da je neophodno vi{e demokratske kontrole nau~nih i tehni~kih aktivnosti koje mewaju praelementarne prirodne procese. Hiperma{inizam dana{wice legalizuje i favorizuje prevlast tehnike nad mudro{}u. ali je on stekao to ume}e radi ciqeva koji le`e iza granice tog ume}a. tehnizaciju duha i razuma koja je propast duha i razuma.2 E t i k a i r u d a r s k a t e h n i k a Kqu~ni momenat zapadnog koncepta `ivota i bitisawa je interes ili profit. Rudarska privreda predstavqa temeq sve ostale privrede. Ne mo`e biti tehni~kih ciqeva u `ivotu. Problemi su dakle u moralnoj oblasti. da produ`i stvarawe sveta i da bude gospodar zemqe. Predmetnom sadr`aju treba dati adekvatan oblik jer se sadr`ina i oblik me|usobno pro`imaju. ose}awa i znawa o napisanom. No ovladavawe duhom prirode i zloupotreba. Stil ili oblik pisanog teksta je samo vidqivi deo misli. korisnika dokumentacije. la`u i ubijaju protivno op{tem moralu. SPE = UPE UPE UPE ⇔ ⇔ KOR UKK IEP ( 1. Aqkavo napisan tehni~ki tekst odaje autora koji ni sam ne ceni to {to je uradio.1 ) Drugi ekotehni~ki pokazateq ozna~en je kao specifi~na potro{wa energije (SPE) i predstavqa odnos ukupno potro{ene energije(UPE) pri proizvodwi rude prema koli~ini otkopane rude(KOR). Izgradili su Hilandar. a tehnika slu{kiwa. Srpski sredwovekovni rudnici zlata i srebra le`e u temequ mo}i i prosve}enosti tada{wih vladara. Gra~anicu i podupiru vrhove srpske duhovnosti. Dakako ni rudarstvo nije van ovog. Sopo}ane.Uvod SRM = ZDM ZDM ZDM ⇔ ⇔ ZOR UKK IEP ( 1. 7 . a zatim takav tekst omalova`ava ~itaoca. {ta vi{e profit je opredequju}i u svim fazama rada i odlu~ivawa. a ne upotreba prirodnih dobara vodi negaciji `ivota i progresa. Potom.2 ) Ekotehni~ki pokazateqi bi svakako morali da budu ugra|eni u sistem za podr{ku odlu~ivawu i pomo}i rudarskim in`ewerima menaxerima i projektantima da bi se me|u profitabilnim tehni~kim re{ewima odlu~ivali za ekolo{ki prihvatqivija. 1. ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK) ili iskoristivom energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu. mogu biti tek tehni~ka sredstva. No ciq i smisao ~ove~ijeg `ivota ne le`e u tom nu`nom temequ. No ni to nije dovoqno jer svaki profesionalni moral predpostavqa da je ta oblast va`na i da mora da raste i da se razvija. Privreda je neosporno nu`ni temeq `ivota bez koga je nemogu} umni i duhovni `ivot ~oveka. Etika mora da bude gospodarica.3 O s t i l u . j e z i k u i f o r m i t e h n i ~ k i h t e k s t o v a Tehni~ki tekstovi treba da budu napisani stilski korektno i gramati~ki pravilno. ^ovek je pozvan da zavlada silama prirode. a naro~ito one koji su nepovratni. Danas kada ~ovek ima silu kojom mo`e da upravqa svetom i da uni{ti ~ove~anstvo i kulturu sve zavisi od wegovog duhovnog i moralnog stawa.

logi~na. To ne iskqu~uje potpuno. Re~enice se odlikuju strukturom i uzajamnim odnosom sa drugim re~enicama. . nezrelost i nedou~enost i siroma{tvo re~ni~kog fonda materweg jezika. ali figure treba da se upotrebqavaju sa merom i ukusom i one ne mogu biti sebi ciq. Treba imati na umu pravilo da "ono {to ni~emu ne slu`i . sa ciqem da se izbegne opis ili u slu~aju kada je strana re~ preciznija. ni dijaboli~an (koji sve kleve}e). da je bitno {ta je napisano itd. najefikasnije i najpreciznije saop{ti ono {to se `eli. U ovakvim tekstovima apsolutno nema mesta za familijarne. autora. Ovo mo`e da se postigne izbegavawem tautologija i pleonazama i opisnog na~ina. Re~enice treba varirati u pogledu du`ine. teksta. Isticawe pojedinih bitnih stvari posti`e se ponavqawem i mestom re~i u tekstu. Pisac uvek mora da ima na umu ~itaoca. Re~enica je koherentna ako je odnos izme|u pojedinih delova i re~i u woj logi~an.Tehni~ki tekstovi treba da se odlikuju koncizno{}u i ekonomi~no{}u izraza bez epske op{irnosti i brbqivosti. glave. Konciznost. fraza koje se upotrebqavaju ne misle}i. Paragraf je deo ve}e celine (odseka. ni le`eran. poglavqa). kolokvijalne i vulgarne izraze iz uli~nog `argona. Razmetawe stranim re~ima otkriva naduvenost. reda re~i u re~enici itd. ^ak i sitne jezi~ke gre{ke ako su brojne vre|aju estetski ukus ~itaoca i srozavaju ugled autora. kod tehni~kih tekstova pisac uvek se treba opredeli za tu re~. Izbor treba da bude takav da izabranim re~ima mo`e da se najizrazitije. obrta. prirodnost. ni ironi~an (koji se svemu podsmeva). ni familijaran. Strana re~ treba da se upotrebi kada u na{em jeziku ne postoji odgovaraju}a re~.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Glavne odlike dobrog stila tehni~kih tekstova su: Jasno}a. Jednostavnost. koja treba da bude ~vrsta. Izbor re~i koje se koriste u tehni~kim tekstovima je tako|e veoma bitan. Pogre{an je pristup po kome su to "sitnice" i da to u ovoj vrsti tekstova nema zna~aja. Da bi se izbegla monotonija stila treba pribe}i varirawu strukture re~enice. ni polemi~an. Dve su bitne osobine re~enica: koherentnost i raznolikost. to jest upotreba re~i u wihovom pravom neprenesenom zna~ewu. Skup re~enica koje su me|u sobom logi~ki povezane nekom op{tijom mi{qu sa~iwavaju paragraf. Izuzetno je zna~ajan odnos prema upotrebi stranih re~i. Treba da se izbegava upotreba kli{iranih re~i. korisnika informacija datih u tekstu. Na ciq paragrafa se ukazuje jednom kratkom tematskom re~enicom na wegovom po~etku ili na kraju. odnosno mehani~ki. . . slo`enosti. sna`nija. Koherentnost paragrafa se posti`e takvim rasporedom re~enica koji obezbe|uje wihovu hronolo{ku ili uzro~nu vezu. Ono {to se `eli da bude najistaknutije stavqa se na kraj. Kao {to re~enice u paragrafu moraju da budu povezane tako i 8 . Dobar tehni~ki tekst treba da bude gramati~ki i pravopisno korektan. ni panegri~an (koji sve hvali). Za tehni~ke tekstove je karakteristi~an intelektualni stil. Ta centralna misao mora odmah da bude jasna i uo~qiva. U slu~aju kad postoji vi{e re~i za dati pojam od kojih jedna precizno izra`ava odre|enu misao. Jedinstvo paragrafa }e biti postignuto ako sve re~enice koje ga sa~iwavaju budu usmerene ka osnovnoj temi koja se u wemu razvija. Me|u mogu}im sinonimima nekog pojma treba da se izabere najprikladniji.Tehni~ke tekstova autor ne pi{e za sebe i ne mo`e da ih pi{e tako da samo on zna {ta misli i {ta je hteo da ka`e. ni skepti~an. ni pateti~an. ni bombasti~an. nego se koriste da osvetqavaju misli. figurativni stil. odmerenost.Stil pisawa tehni~kih tekstova ne sme da bude ni pretenciozan. Izuzetno je zna~ajna veza izme|u pojedinih re~enica. zatim dolazi po~etak pa potom sredina.{kodi". prirodna. Sadr`ina takve re~enice se po pravilu shvata brzo i bez napora.

Formule. malim slovima. Prelaz iz jednog paragrafa u drugi treba da bude postepen. velikim slovima. Tako na primer. Ovo se posti`e dobrom kompozicijom dela. podela na poglavqa. tabela. kwige.21 2. slikama. sa marginama koje omogu}avaju preglednost posle povezivawa.. ili se puna informacija daje u podno`noj napomeni (fusnoti). zaokru`enu celinu. elaborat. neki ~etvoro~lani rad mo`e da ima slede}u {emu: 2 2. a za {ta je potrebno da se sagleda celina dela (studije. da koriste rezultate prethodnih istra`ivawa itd. Plan rada treba da obezbedi harmoniju i veli~inu pojedinih delova prema wihovom zna~aju.0 2. Isto ovo pravilo va`i i za ve}e jedinice. navodi wegov broj u spisku literature. tabele i slike u tekstu uglavnom se centriraju sa razmacima od teksta tako da budu istaknute kao o~igledno druge celine. Dobar tehni~ki tekst. Postoje brojni na~ini na koje mogu da se obele`e pojedini delovi: arapskim brojevima.32 2.322 Ova vrsta tekstova uglavnom obiluje: grafi~kim prilozima. Zbog toga je pravilno citirawe veoma va`no. Uglavnom se koristi format A4. projekta) pre nego {to se pristupi realizaciji. da koriste ve} data tehni~ka re{ewa. pogotovu kada se isti izvor citira vi{e puta. Organizacija strane je tako|e veoma bitna za tehni~ku dokumentaciju. Prored i veli~ina slovnih i drugih znakova treba da omogu}i dobru preglednost. novu misao. izdava~ itd. ili druga precizna tekstualna odrednica. Planom se defini{e struktura dela.31 2. studija. projekta. strana. Naravno.321 2. prinu|eni da se pozivaju na razli~ite literarne izvore. Kada se vrednost nekog parametra u tehni~kim prora~unima preuzima iz drugog dokumenta. a ponekad i naziv aktuelnog poglavqa. studije. {to prvenstveno zavisi od broja ~lanova plana. Novi paragraf ukazuje na ne{to novo. Uobi~ajeno je da se na strani formira zaglavqe u kome se naj~e{}e ispisuje naziv dokumenta.2 2.22 2.Uvod paragrafi moraju da budu povezani. Zbog preglednosti i jednostavnog kori{}ewa neophodno je da se sistematski obele`avaju svi ovi specifi~ni tekstualni sadr`aji. logi~an i prirodan. projekata itd. projekat. kada je kwiga u pitawu i izdawe. studija mora da predstavqa harmoni~nu. rimskim brojevima. novu temu. nego se u uglastim zagradama. Prva stepenica u realizaciji ovakvog posla je planirawe. potrebno je da se navede wegov ta~an naziv.23 2. novi paragraf uvek po~iwe novim redom. ^esto su autori tehni~kih elaborata. glave itd. tabelama i formulama. Uobi~ajeni na~ini obele`avawa mogu da se vide u ovoj kwizi. elaborata. poglavqa na primer.3 2. Re|i je slu~aj da se sve ovo navodi u tekstu. budu}i da tehni~ka dokumentacija biva podvrgnuta vi{estrukoj proveri. U tehni~kim tekstovima uglavnom se koristi obele`avawe samo arapskim brojevima. Ponekad se u zaglavqu ispisuje 9 . na primer [7]. kao i wihovu prirodnu povezanost i jedinstvo celine.1 2. godina.

Kod tehni~kih tekstova (studija. elaborata) izuzetno je va`na wegova celovitost. strana. a nekad i neki drugi sadr`aji. strani~ewe se uglavnom obavqa na slede}i na~in: strana 23. a da integralni dokument ima 123 strane). projekata. U podno`ju strane uglavnom se ispisuje broj strane dokumenta. a nekad i neki drugi bitni podaci o dokumentu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta i naziv firme koja je izradila dokumentaciju. 10 . Stoga. od 123. da bi se spre~ile eventualne zloupotrebe. ({to zna~i da je kurentna 23.

Rudnici bakra i nemetala Bor σc σt Ε ν γ (MPa) 79.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 2 DEFINISAWE RADNE SREDINE 2. Ako se stenski masiv optereti. Modul deformacije mo`e da se izra~una na bazi ukupno registrovane deformacije.30 10.90 7.95 43.1 .1 M e h a n i ~ k a s v o j s t v a s t e n s k o g m a s i v a Stenski masiv u mehani~kom smislu predstavqa slo`en sistem i da bi se sagledalo wegovo pona{awe neophodno je da se poznaje pona{awe komponenti koje ga sa~iwavaju. pritisak. za neki opseg optere}ewa. Veza izme|u komponenti napona u trenutku loma. Kao kvantitativni izraz deformabilnosti koriste se modul deformacije i modul elasti~nosti. Dosada{wim istra`ivawima nisu uspostavqene op{teprihva}ene i pouzdane korelacione veze uticaja ispucalosti na deformabilnost i ~vrsto}u stenskog masiva.00 103.0279 - OPIS silifikovani andezit kaolinisani andezit sve` andezit konglomerat borski peliti 11 . na smicawe. Mehani~ka svojstva monolitnog dela stenskog masiva dovoqno su istra`ena za prakti~nu primenu.0277 0. Pukotine u stenskom masivu bitno uti~u na wegova mehani~ka svojstva i wegovo pona{awe pri optere}ewu. a u svakom konkretnom slu~aju lako mogu da se utvrde na uzorcima standardizovanim laboratorijskim metodama.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog tela "Borska Reka" . Me|utim poznavawe pona{awa monolita u sklopu stenskog masiva od maweg je zna~aja obzirom da su wegova deformabilnost i ~vrsto}a u ve}oj meri uslovqene wegovom ispucalo{}u. Na sada{wem nivou naj~e{}e se koriste laboratorijski podaci o ~vrsto}i i deformabilnosti monolita u kombinaciji sa klasifikacijama stenskog masiva na osnovu kojih se procewuju wegova ~vrsto}a i deformabilnost. dok modul elasti~nosti uzima u obzir samo povratne deformacije za isti opseg optere}ewa.99 6. Tabela br. u zavisnosti od na~ina optere}ewa pri kome nastupa lom. Ispucali stenski masiv mo`e da se opi{e kao trodimenzionalni mozaik rogqastih stenskih blokova nastalih presecawem monolitne stene pukotinama.20 (MPa) 39410 28098 33858 37900 19600 (-) 0.00 78. uspostavqa se uz pomo} parametara ~vrsto}e koji ne predstavqaju materijalne karakteristike stenskog masiva. ^vrsto}a stenskog masiva ne mo`e da se defini{e jednom veli~inom i za weno definisawe obi~no se koriste idealizacije zasnovane na empiriji. Deformabilnost je svojstvo stenskog masiva da se pod optere}ewem deformi{e.22 (MN/m3) 0. Svakom daqem porastu optere}ewa stena }e da odgovori lomom. sa postepenim wegovim uve}awem optere}ewe u jednom trenutku dosti`e grani~nu vrednost do koje stena pru`a otpor bez uve}anih vidqivih deformacija.00 (MPa) 7. Vrednost napona u trenutku loma naziva se ~vrsto}om. ali ono ne mo`e da se utvrdi wihovim prostim superponirawem.00 82.23 0.21 0. Pona{awe stenskog masiva zavisi od pona{awa monolita i pukotina. zatezawe.0281 0.10 6. ^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pru`a otpor dejstvu spoqnih sila. One zapravo predstavqaju mehani~ke diskontinuitete koji stenski masiv pretvaraju u sistem vi{e ili mawe povezanih monolita. 2.0275 0. mewa oblik i zapreminu.22 0. Pod mehani~kim svojstvima stenskog masiva uglavnom se podrazumevaju wegova deformabilnost i ~vrsto}a.

495 serpentinit .42 79.32 8.53 (-) (MPa) ruda dacit gnajs skarn {kriqac cipolin 0. razlikuju se pukotine.22 (MPa) 25. napr.68 (MPa) 30000 44000 56000 17000 (°) 56 63 57 51 (MPa) 20 20 22 11 {kriqac dacit ruda mermerisani kre~wak Tabela br.Rudnici magnezita Koviqa~a ϕ ν γ σc σt Ε c (MN/m3) 0.~vrst (sve`) magnezit .19 15. 12 . Rupture (razlomi) su povr{i fizi~kog diskontinuiteta stenske mase.918 30.98 25.43 69. Ukupnost pukotina jednog podru~ja ~ini pukotinski sklop ili rupturni sklop ako obuhvata sve vidove ruptura.3 . pru`awe.0388 0.98 59.18 55690 58610 41320 51730 34690 51620 2. On svojim oblikom i dimenzijama predstavqa jednu od prakti~nih mera ispucalosti stenskog masiva.63 _ 33.Republika Makedonija σc σt ν Ε γ OPIS (MN/m3) 0.18 0.52 56. odnosno unutra{we grani~ne povr{i u stenskoj masi. Ukupnost pukotina jednog podru~ja je pukotinski sklop.70 16.15 0. Monolit je blok stene ograni~en pukotinama.86 (-) 0. 2.05 14. 2.: elemente pada.72 15. Prema du`ini vektora kretawa blokova paralelno povr{i rupture.0273 (MPa) 79.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta OPIS Tabela br.25 0.0267 0.~vrst OPIS Tabela br.28 0.0272 0.58 7.slab magnezit .78 (MPa) 7.9 (MPa) 9.0268 0.0274 0.93 99.32 (°) 38.66 8.8 56.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog le`i{ta "Veliki Majdan" .028 (MPa) 71. Skup paralelnih pukotina istog vremena postanka je familija. i rasedi kod kojih je ono toliko da ne mo`e da se zanemari.0346 0.1 131. a skup pukotina sa zajedni~kom osom je snop.22 0.0529 0.25 0. kod kojih je to kretawe zanemarqivo.2 I s p u c a l o s t s t e n s k o g m a s i v a Ispucalost stenskog masiva predstavqa wegovo posedovawe skupine preloma do kojih dolazi kada se stenski masiv izlo`i naponima koji prelaze granicu wegove ~vrsto}e.62 8.0272 (MPa) 115.64 (MPa) 5. koji ne sadr`i nikakve unutra{we grani~ne povr{i.4 .026 0.03 85.0276 0. Grupa paralelnih pukotina je sistem.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji le`i{ta rude olova i cinka "Sasa" .52 11.11 7.0278 0.4 151. Pukotine se ~esto pojavquju u skupovima koji imaju neko zajedni~ko svojstvo.Qubovija σc σt Ε ϕ γ C (MN/m3) 0.751 6.04 8.Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji rudnog le`i{ta "Koviqa~a" .23 0.28 5. 2. starost itd.68 (MPa) 6.2 .

Prostorni polo`aj pukotine defini{e se kotom i kordinatama ta~ke u kojoj se ona javqa. na primer 35/120. ako je od zna~aja pru`awe pukotina i projekcijom lopte kada je potrebno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina. ^vrsto}a zidova pukotine. stepen izmewenosti. oblik. Orjentacija pukotine se defini{e azimutom pada i padnim uglom. Za nestatisti~ko prikazivawe koriste se karta sklopa i preseci terena sa sinteznim rezultatima ispitivawa ruptura. a pod hrapavo{}u pukotine oblik wene povr{ine u mm-cm (milimetar-santimetar) podru~ju. a trocifreni na pravac pada. et. (Support of Underground Excavations in Hard Rock. zatalasano{}u pukotine naj~e{}e se podrazumeva oblik wene povr{ine u m-dm (metar-desimetar) podru~ju.1 . mo`e da se smatra svojstvom pukotine s obzirom da stenska masa uz zidove pukotine mo`e da bude veoma izmewena. polo`aj u prostoru. Du`ina je najve}e pravolinijsko rastojawe izme|u dva kraja pukotine. 22) Podaci o orjentaciji pukotina prikazuju se statisti~ki. Kod definisawa ispune odre|uju se wena debqina. Pod dimenzijama pukotine podrazumevaju se wena du`ina i {irina. dimenzije i vrsta ispune i ~vrsto}a zidova pukotine. Obavezno se vr{i statisti~ka obrada podataka o orjentaciji ~iji su rezultati osnov za razvrstavawe pukotina u odgovaraju}e familije.pp. ~vrsto}a i wen stepen vla`nosti. rozetama i Sanderovim prstenastim dijagramom. Genetske karakteristike pukotine su naro~ito interesantne sa stanovi{ta ekstrapolacije rezultata na podru~ja koja nisu zahva}ena istra`ivawima. a {to je od naro~itog interesa za mehani~ko pona{awe blokova i masiva uop{te. odnosno blokova koji su razdvojeni pukotinom. E. 2.Definisawe radne sredine Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene karakteristike: na~in postanka. Pod oblikom. Jedno od osnovnih obele`ja familije je i gustina pukotina unutar familije ili prose~no rastojawe susednih pukotina. a {irina je normalno rastojawe izme|u dva bloka stenske mase koji su pukotinom razdvojeni. orjentacija. 13 . mineralni i granulometrijski sastav.Hoek. Slika br. Orjentacija tako|e mo`e da bude definisana pru`awem i padom. .1. pri ~emu se dvocifreni broj odnosi na pad. odnosno padom i pravcem pada (dip/dip direction). Ovi termini i wihov smisao razja{weni su na slici br.al.Definisawe pru`awa. pada i pravca pada. 2.

D. 2. a rupture su najva`niji uzrok te heterogenosti i anizotropije. U prirodi homogen stenski masiv ne postoji. Kvazihomogene zone su izdvojene zone u stenskoj masi unutar kojih je stenska masa pribli`no jednorodna. Anizotropija stenske mase zna~i da ona ima razli~ite osobine u razli~itim pravcima. Princip projektovawa ravni (Upotreba projekcije lopte u geologiji. 2. Planara (na primer pukotina) se translatorno pomeri u centar lopte. kako u odnosu na odre|ena svojstva tako i u odnosu na razmeru posmatrawa.Petrovi} . ali stenski masiv ispucao na isti na~in u odre}enom podru~ju mo`e da se smatra homogenim po parametru ispucalosti.2. Kada su pojedini wegovi delovi ispucali na razli~ite na~ine mogu da se izdvojie zone koje su relativno homogene. kao {to je prikazano na slici br. Isti stenski masiv mo`e biti homogen u ve}em. Kod ovog prikaza koristi se zami{qena lopta sa geografskom orjentacijom i to samo wena dowa hemisfera. • Podru~je terena. a heterogen u mawem podru~ju posmatrawa i obrnuto. odnosno heterogenosti stenske mase u odnosu na pojedina svojstva je relativan. odnosno kvazihomogene zone. pri tom ona se~e omota~ lopte po jednom velikom krugu (trasa ravni) koji defini{e wenu orjentaciju. 34) Stenski masiv je po pravilu heterogen i anizotropan. Heterogenost stenske mase u odnosu na neko weno svojstvo zna~i da ona u svim svojim delovima nije ista prema tom svojstvu. Prodor te normale kroz omota~ lopte je pol pukotine i wime je orjentacija pukotine odre|ena pomo}u jedne ta~ke.str.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Za pravilno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina koriste se strukturni dijagrami. 14 .zone sadejstva masiva i jamske konstrukcije.S. Na wemu se nalazi pol padne prave.Polo`ajna lopta. M. Pojam homogenosti.monolitnog dela stenske mase. kako se nazivaju. Isti stenski masiv mo`e u odnosu na jedno svojstvo biti homogen. R. a u odnosu na drugo heterogen. povu~enim iz iste ta~ke. odnosno sli~na u odnosu na posmatrano svojstvo. Da bi orjentacija pukotine bila jednostavnije izra`ena.2 . Nasuprot ovome. na wu se kroz centar lopte postavqa normala. Slika br. homogena stenska masa imala bi ista svojstva u svim delovima. a izotropna u svim pravcima.Dimitrijevi}. Za in`ewersku analizu stabilnosti i dimenzionisawe jamskih konstrukcija izizetno su bitna dva podru~ja posmatrawa: • Podru~je uzorka.

dubina ili rastojawe do povr{ine. 2.3 P r i m a r n o n a p o n s k o s t a w e Da bi se numeri~kim ili drugim izra~unavawima. a wegova anizotropija je u prvom redu uslovqena wegovom ispucalo{}u. Stenski masiv je po pravilu izrazito anizotropna sredina.001 + 1 / z) (2.25 + 7 ⋅ Em ⋅ (0.1) gde su: σv .4) gde su: z .3) gde je: ν . a naj~e{}i vid je anizotropija u odnosu na deformabilnost. Od brojnih teorija naponskog stawa bi}e prikazane samo osnovne : • Heim-ova i Terzaghi-jeva teorija Vertikalna komponenta napona mo`e da se odredi pomo}u slede}eg izraza: σv = γ ⋅ z (2. empirijskim procedurama na bazi neke od klasifikacija do{lo do podataka o stabilnosti rudarske konstrukcije u karakteristi~nim momentima tehnolo{kog procesa otkopavawa neophodno je. Anizotropija se ispoqava u odnosu na razna fizi~ka i mehani~ka svojstva.modul deformacije u horizontalnom pravcu (GPa) 15 . po~etnom naponskom stawu neporeme}enog stenskog masiva. γ .ν) (2.zapreminska te`ina vi{ele`e}ih stena i z . U ve}ini rudnika ne postoje podaci o merewima primarnog naponskog stawa masiva.2) • Terzaghi i Richart (1952) sugeri{u da se odnos horizontalne i vertikalne komponente napona odre|uje pomo}u slede}eg izraza: k = ν / (1 .Definisawe radne sredine Pod izotropnim podrazumeva se ono telo ~ija su fizi~ka svojstva jednaka u svim pravcima. razume se. Tela kod kojih svi pravci nisu ekvivalentni nazivaju se anizotropnim. stoga jedino ostaje da se koriste razni analiti~ki izrazi bazirani na teorijama koje pokrivaju ovo podru~je. da se raspola`e podacima o primarnom.Poasonov koeficijent • Sheorey (1994) predla`e da se koeficijent k odre|uje pomo}u formule: k = 0. Horizontalna komponenta napona mo`e da se odredi pomo}u slede}eg izraza: σh = k ⋅ γ ⋅ z (2.vertikalna komponenta napona.dubina (m) i Em .

2.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.4 . 2.3 .Odre}ivawe vertikalne komponente napona u funkciji dubine Slika br.Odre|ivawe horizontalne komponente napona u funkciji dubine 16 .

2. 2.5 .Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona u funkciji dubine i modula deformacije masiva prema Sheorey-u.Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona u funkciji dubine Slika br.6 . 17 . 1994.Definisawe radne sredine Slika br.

1976. Ovakav pristup ima dugu istoriju i veliki broj istra`iva~a se bavio ovim problemom. izbora parametara metode itd. Kendorski (1983). razvijena je u SAD. Skinner-a (1972). Proto|akonova (1926) je veoma ~esto kori{}ena u rudarstvu. u skladu sa principom da rudarski in`ewer u podzemnoj eksploataciji ima zadatak ne da ta~no ra~una nego da ispravno rasu|uje i donosi ispravne in`ewerske odluke. Klasifikacija Deer-a Ova klasifikacija bazira na ispucalosti stenske mase koja je ocewena na osnovu izdeqenosti jezgra dobijenog istra`nim bu{ewem. Laubscher (1979). Ove klasifikacije se vrlo ~esto i uspe{no koriste u svim fazama in`ewerskog odlu~ivawa kod projektovawa i gradwe jamskih konstrukcija.1974. Ova klasifikacija je u mnogo ~emu korak napred i wen osnovni doprinos je u tome {to uvodi sistem bodovawa pri ocewivawu stenskog masiva. i samim tim postoji i koristi se vi{e klasifikacija stenskog masiva. Danas je u upotrebi modifikovana Lauffer-ova klasifikacija. Danas se smatra previ{e op{tom i bez objektivne procene stene i bez ikakve kvanitativne informacije o stenama. Barton (1974). Ova klasifikacija sve radne sredine deli na sedam klasa prema tome kakav je alat potreban za rad u wima.M. koju su 1974.4 K l a s i f i k o v a w e s t e n s k o g m a s i v a Empirijski pristup temeqi na ste~enom iskustvu. odnosno preko wih se vr{i kvantifikacija nekih bitnih svojstava masiva koja neizostavno moraju da budu ukqu~ene u wegove numeri~ke modele. Osim toga ove klasifikacije se u posledwe vreme koriste u postupku pripreme podataka za numeri~ko modelirawe masiva. 1989). pa je ona jedini pokazateq stawa masiva.1979. dok je drugi parametar udaqenost od ~ela prostorije do najbli`e podgrade. Klasifikacija Wickham. odnosno prema koli~ini eksploziva potrebnog za izvo|ewe radova. Bieniawski (1973. 18 .. a osnova ovakvog pristupa sastoji se u in`ewerskoj klasifikaciji stenskih masa koja sistematizuje ste~ena iskustva. Tiedemann. Lauffer-ova klasifikacija (1958) se temeqi na radovima Stiny-a. Ovaj koeficijent je izveden iz jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e. izbora metoda otkopavawa. Ova klasifikacija zasniva se na podeli stena na 15 kategorija prema koeficijentu ~vrsto}e koji je Proto}akonov shvatio kao op{ti pokazateq otpora koji stenska masa pru`a prema spoqa{wim uticajima. Najzna~ajnije savremene klasifikacije stenskih masa koje su i danas u upotrebi razradili su slede}i autori: Deer (1967). Terzaghi-jeva klasifikacija (1946) je prva racionalna metoda procene optere}ewa kod podgra|ivawa ~eli~nim lukovima. Klasifikacija M. Racewicz i Gosler.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 2. Klasifikacija Brauns-Stiny-a je dosta stara i koristi se kada su u pitawu zemqani radovi. predlo`ili Pacher. poznatija kao RSR koncept. Prvi parametar je period vremena za koji }e nepodgra|ena podzemna prostorija biti stabilna. a zna~ajna je po tome {to se uvode dva nova parametra koji su uticali na razvoj novijih klasifikacionih sistema.

RQD ( % ) = 115 .9) 19 . Lt RQD je samo linearni pokazateq celovitosti stenske mase i odre|en je pravcem bu{ewa. ne uzima u obzir orijentaciju pukotina.2 + 2 + 4 = 6. hrapavost zidova pukotina. pokazateq kvaliteta stenske mase. Stoga je: Jv= 6/20 + 2/10 + 20/10 +20/5 = 0. familija 3.sredwa vrednost rastojawa izme|u pukotina X= ∑x i =1 n i n (2.7) gde su: λ . koji mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Kao pokazateq ispucalosti stenske mase koristi se Lp Lt RQD ( Rock Quality RQD (%) = × 100 (2.6) gde je: Jv .5) gde su: RQD .1⋅ λ + 1) (2.5 puk/m3 RQD mo`e da se odredi i na osnovu merewa sredweg rastojawa izme|u pukotina i pomo}u jedna~ine : 6 pukotina na 20 m 2 pukotine na 10 m 20 pukotina na 10 m 20 pukotina na 5 m RQD (%) = 100 ⋅e −0.3 + 0. Na otkrivenim stenskim masama ( podzemne prostorije ) metod ispitivawa vrednosti RQD sastoji se u brojawu pukotina zastupqenih na 1 m3 stenske mase ili brojawem pukotina du` linije. naponska stawa i stawe podzemne vode.ukupna du`ina komada jezgra du`ih od 10 cm i .3. {irinu i materijal ispune. familija 2.1⋅λ ( 0. Na primer: familija 1.8) X .3 Jv (2.5 ⇒ stepen ispucalosti RQD = 100 %) Broj pukotina po metru kubnom masiva mo`e se odrediti kao zbir pukotina po metru za svaku familiju pukotina.ukupan broj pukotina na 1 m3 stenske mase ( u slu~aju da je Jv < 4. familija 4.Definisawe radne sredine Designation).parametar ispucalosti. tj. On sam nije dovoqan za opis stenske mase.prose~an broj pukotina na 1 m′ λ ≅ 1/ X (2.du`ina intervala bu{ewa. LP .

Kvalitet stenske mase RQD.100 7 50-75 13 0.06 .Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita. ili Ispuna ispod 5 mm.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Geomehani~ka klasifikacija ispucale stenske mase (Bieniawski. Stenski masiv se klasifikuje po izdvojenim kvazihomogenim zonama u kojima su vi{e mawe ujedna~ena bitna wegova obele`ja.2 .5 Te~e 0 5 Podzemna voda Op{te stawe Broj poena B.5 Kapqe 4 0 > 125 > 0.) A.6 10 Blago hrapave povr{ine Zev < 1 mm. ili Zev 1 .06 5 <1 0 Broj poena 2 3 RQD (%) Broj poena Rastojawe pukotina (m) Broj poena 4 Stawe pukotina (vidi D) Broj poena Priliv l / min na 10 m prostorije (Pritisak vode u pukotini) / σ1 Meka ispuna debqa od 5 mm.1973-1989) Geomehani~ku klasifikaciju ili RMR (Rock Mass Rating) sistem razvio je Bieniawski 1973 godine.2 . Kontinualne. Klasifikacija koristi {est ulaznih parametara koji mogu da se dobiju i iz istra`nih bu{otina: . Kontinualne. Blago raspadnuta stena.2 8 Klizave povr{ine. 1-2 25 .0.50 4 25-50 8 0. 2. . Bez zeva.2 Mokro 7 10 25 . .5mm.Stawe pukotina. 30 Nikakav 0 Suvo 15 25 < 10 < 0.6 . Neraspadnuta stena. .Stawe podzemnih voda. .1 .5 . Zev < 1 mm.2 15 Blago hrapave povr{ine. Visoko raspadnuta stena.25 0. ili Zev ve}i od 5 mm.Sredwe rastojawe izme|u pukotina.25 1 . 1989.1 Vla`no 10 20 10 . Navedeni parametri odre|uju se posebno za svaku zonu.0. 2-4 50 . K l a s i f i k a c i o n i p a r a m e t r i i p o e n i Parametar 1 ^vrsto}a monolita Indeksna Is (MPa) Jednoaksijalna σc (MPa) Vrednost >10 > 250 15 90-100 20 >2 20 Veoma hrapave povr{ine. K o r e k t i v n i p o e n i z a o r j e n t a c i j u p u k o t i n a (vidi E) Pru`awe i pad Hodnici Temeqi Kosine Veoma povoqan 0 0 0 Povoqan -2 -2 -5 Osredwi -5 -7 -25 Nepovoqan -10 -15 -50 Veoma nepovoqan -12 -25 -60 Broj poena Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 20 .0.0.5 2 1 < 25 3 < 0.250 12 75-90 17 0.RMR sistem (Bieniawski. Za ovako niske vrednosti samo σc 5 . . 4 .125 0. Nekontinualne. Tabela br.10 100 .Orjentacija diskontinuiteta.

20 m 1 1 . Pad 45 .1 .45o Povoqno Pru`awe paralelno sa osom hodnika Pad 45 . Pad 20 . U tim slu~ajevima upotrebiti direktno A4 Klasifikacija Norve{kog Geotehni~kog Instituta Ova klasifikacija veoma se ~esto koristi zbog svoje sveobuhvatnosti.35 IV 10 ~asova. za 1 m < 100 < 15 D.45 . bez obzira na pru`awe Osredwe * Neki uslovi se me|usobno iskqu~uju..1.25 V 30 min.400 35 . Pad 20 . za 2.45 III 1 nedeqa. kao i zbog kompleksnog opisa stenskog masiva. K l a s e s t e n s k o g m a s i v a Broj poena 100 ← 81 80 ← 61 II 60 ← 41 III 40 ← 21 IV < 21 V Klasa I Opis stene Veoma dobra Dobra Osredwa Lo{a Veoma lo{a G. Na primer.200 15 . Lien i Lunde (1974).5 mm 1 Glatko 1 Meka < 5 mm 2 Jako raspadnuta 1 > 20 m 0 > 5 mm 0 Klizavo 0 Meka > 5 mm 0 Potpuno raspadnuta 0 Zev Hrapavost Ispuna Raspadnutost Tvrda < 5 mm Tvrda > 5 mm E.45o padu. za 15 m > 400 > 45 II 1 godina. S m e r n i c e z a k l a s i f i k a c i j u d i s k o n t i n u i t e t a Du`ina pukotine Broj poena < 1m 6 Bez zeva Broj poena 6 Veoma hrapavo Broj poena 6 Bez ispune Broj poena 6 Neraspadnuta Broj poena 6 1-3m 4 < 0. ako ima ispune hrapavost povr{ine bi}e **Modifikovao Wickham et al. Pad 45 . U t i c a j p o l o ` a j a p u k o t i n a n a h o d n i k e Pru`awe upravno na osu hodnika Napredovawe u pravcu pada.5 ⇓ V.45o Osredwe Napredovawe suprotno Napredovawe suprotno padu.300 25 . za 5 m 200 .10) 21 . 2.1 mm 5 Hrapavo 5 4 Blago raspadnuta 5 3 . Ocena stene po ovoj klasifikaciji izvedena je na bazi {est parametara koji su povezani slede}om relacijom: ⎛ RQD ⎞ ⎛ Jr ⎞ ⎛ J w ⎞ Q=⎜ ⎟ ⋅⎜ ⎟ ⋅⎜ ⎟ ⎝ Jn ⎠ ⎝ Ja ⎠ ⎝ SRF ⎠ (2.10 m 2 0. T u m a ~ e w e k l a s a s t e n s k o g m a s i v a Klasa Prose~no vreme dr`awa nepodgra|enog raspona Kohezija masiva (kPa) Ugao unutra{weg trewa I 20 godina. Klasifikaciju su razradili i predlo`ili Barton.90o Veoma povoqno Napredovawe u pravcu pada. za 10 m 300 .90o Osredwe Nepovoqno Pad 20 .0mm 4 Blago hrapavo 3 2 Umereno raspadnuta 3 10 .Definisawe radne sredine Nastavak tabele br. (1972) zasewena uticajem ispune.5 m 100 .90o Veoma povoqno o Pad 20 .

5 1.1 Analizom formule za izra~unavawe vrednosti Q mo`e da se ustanovi svrstavawe parametara u tri grupe koje predstavqaju: RQD / Jn Jr / Ja Jw / SRF . bez kontakta zidova pukotine Napomena: Ako je sredwe rastojawe izme|u pukotina ve}e od 3 m dodati 1.Uticaj broja pukotinskih sistema Opis masiva Masivna stena.0 0.1 < Q < 1 Q < 0. jako ispucale stene Zdrobqena. uticaj pukotina. ravne Otvorene pukotine.6 . Za portale uzeti 2 Jn Jn 0. bez kontakta zidova pukotine Pukotina ispuwena drobinom.Uticaj hrapavosti zidova pukotina Opis pukotina Isprekidane pukotine Hrapave. U zavisnosti od vrednosti ocene Q stenski masiv se klasifikuje kao: veoma dobar dobar zadovoqavaju}i slab veoma slab Q > 100 10 < Q < 100 1 < Q < 10 0. uticaj vode u pukotinama i uticaj naponskog stawa. talasaste Glatke.1.0 22 . bez ili sa malo pukotina Jedan sistem pukotina Jedan sistem sa slu~ajnim pukotinama Dva sistema pukotina Dva sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama Tri sistema pukotina Tri sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama ^etiri i vi{e sistema. spra{ena stena Napomena: Za raskr{}a uzeti 3 Jn .5 . indeks kvaliteta po Deer-u (kada je mawi od 10 usvaja se 10).0 2 3 4 6 9 12 15 20 Tabela br. 2. zapuwena glinom.5 1. sa slu~ajnim pukotinama.7 .otpor smicawu du` diskontinuiteta .veli~inu bloka . ravne Klizave.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde su: Q RQD Jn Jr Ja Jw SRF - ocena stenskog masiva. uticaj promene zida pukotina i ispune. talasaste Klizave.naponsko stawe u masivu Tabela br.0 na vrednost Jr Jr 4 3 2 1.5 1.0 1. uticaj hrapavosti zidova pukotina. ravne Glatke. 2. talasaste Hrapave.

0 > 1. posle minirawa opada Izuzetno veliki priliv bez primetnog opadawa 1.05 < 0.2 .0.25 0.0 8 . zrnca peska Jako zbijena prekonsolidovana glinovita ispuna ispod 5 mm debqine Malo zbijena prekonsolidovana glinovita ispuna ispod 5 mm debqine Glinovita ispuna sklona bubrewu ispod 5mm debqine (vrednost zavisi od procenta bujaju}ih ~estica.Definisawe radne sredine Tabela br.75 1.66 0.16 6 .0 Tabela br.0.0 8.25 8 . ponekad isprana ispuna iz pukotina Veliki priliv u zdravoj steni sa pukotinama bez ispune Veliki priliv uz zna~ajno ispirawe pukotinske ispune Izuzetno veliki priliv.30 25 .35 25 .0 25 . ili drobina Ispuna je od zdrobqene stene i gline Ispuna od pra{inaste ili peskovite gline Debela neprekinuta glinovita ispuna 6 8 . ispuna je dezintegrisana stena bez gline Pra{inasta ili peskovito-glinovita prevlaka Prevlaka od mekih materijala sa malim koeficijentom trewa: talk.1.1 .0 2. Ispuna je dezintegrisana stena bez gline.Uticaj pukotinske vode Pritisak Jw Opis stawa pukotinske vode vode (MPa) Suvo radili{te ili priliv mawi od 5 l / min Sredwi priliv.1 0.30 12 .Uticaj promene zidova pukotine i pukotinske ispune Opis promene zidova pukotine Zidovi pukotine su u kontaktu Srasla pukotina.12 5 10 .24 6 .0 0.8 . 2.20 6 .12 25 .16 Zidovi pukotine dolaze u kontakt pri pomaku od 10 cm 4.1. gips.5 0.) Ja ϕr (o) 0.24 23 .25 . hlorit.9 .12 Zidovi pukotine ne dolaze u kontakt pri smicawu Ispuna je dezintegrisana stena bez gline. grafit itd. tvrda mineralna prevlaka. prisustva vode itd.33 0.0 0.0 3.1 .0 > 1.1 0. zacementirana ~vrstim vodonepropusnim materijalom Zidovi pukotine neizmeweni Zidovi pukotine malo izmeweni.0 4.25 .0.0 6.30 20 . 2.

bez glina.66 σi / σ1 = 0.15 5 -10 10 . MRMR ( 0 .12. 24 .10 σc / σ1 = 10 .11.6 σi gde je: σc .8 σi kada je: σ1 ⁄ σ3 > 10 reducirati na 0.6 σc i 0. Nizak napon.2.0 5. jaka ispucalost (bilo koja dubina) Zdrava stena (nenaru{en masiv) Za jako anizotropno poqe napona (ako se mere) kada je: 5 ≤ σ1 ⁄ σ3 ≤ 10 reducirati na 0. hemijska aktivnost.100 ) se dobija sabirawem poena ~etiri uticajna parametra. ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena (dubina ve}a od 50 m) Vi{e rasednih zona u zdravoj steni. blizu povr{ine Sredwe vrednosti napona Visoka vrednost napona Gorski udar slabog intenziteta Gorski udar jakog intenziteta σc / σ1 > 200 σc / σ1 = 200 .10 10 .5 5. Klase stenskih masa prikazane su u tabeli br.10 .15 10 .5 5.20 Laubscher-ova geomehani~ka klasifikacija za primenu u rudarstvu (DRMS Design Rock Mass Strength) (MRMR Mining Rock Mass Rating) Ovo je modifikovana RMR geomehani~ka klasifikacija koja koristi iste parametre za klasifikaciju. 2. σ3 . (bilo koja dubina) Smawiti ovu vrednost za 25-50% ako zone smicawa samo uti~u.5 σc / σ1 < 2.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br.16 2.0.33 .5 σi / σ1 > 13 σi / σ1 = 13 .5 1.0. 2. vrlo labava okolna stena. ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena. bez glina (dubina ve}a od 50 m) Rastre{ene otvorene pukotine.0 . σ1 .0.33 σi / σ1 = 0.5 σc / σ1 = 5 . koji su prikazani u tabeli br.~vrsto}a na istezawe.2.0 Jedna oslabqena zona.0 2.20 Bujave stene. rastre{ena okolna stena (bilo koja dubina) Jedna rasedna zona u zdravoj steni. a ne seku prostoriju SRF 10 5.5 . ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena (dubina mawa od 50 m) Jedna oslabqena zona. 2.maksimalni i minimalni glavni napon. σi . plasti~no te~ewe pod dejstvom visokog jamskog pritiska Blag pritisak bujawa Jak pritisak bujawa Stene sklone bubrewu.8 σc i 0.0 0.Uticaj smawewa napona Opis stawa Prostorija se~e oslabqenu zonu Vi{e oslabqenih zona.5 7.16 σi / σ1 < 0.0 2. bez glina (dubina mawa od 50 m) Jedna rasedna zona u zdravoj steni. bubrewe uz prisustvo vode Blag pritisak bubrewa Jak pritisak bubrewa 5 .66 .jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a.

80 85 .31 30 .84 83 .71 70 .97 96 .85 99 .12 .85 80 . 2.44 43 .40 100 100 90 100 95 90 85 70 65 60 40 20 100 100 90 100 90 85 80 65 60 55 30 10 60 95 80 60 30 100 100 90 100 70 65 50 40 35 30 10 40 90 70 50 20 100 100 90 100 50 45 40 20 15 10 5 bez ispune. 2.70 70 .85 84 .90 90 .90 95 .75 u vi{e pravaca 89 .55 59 .75 80 .Osnova klasifkacije 1 RQD (%) Broj poena = RQD × 15/100 2 ^vrsto}a 100 .Procena stawa pukotina PARAMETAR OPIS BEZ VODE SA VODOM vla`no 25-125 > 125 l/m l/m A promene u velikoj razmeri B promene u maloj razmeri C* promena zida pukotine D pukotinska ispuna talasasta zakrivqena izbrazdana vrlo hrapava izbrazdana ili hrapava glatka polirana ~vr{}a od osnovne stene bez promene slabija od osnovne stene 100 100 95 90 u jednom pravcu 95 .1× MPa 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 3 Rastojawe pukotina Broj poena 4 Stawe pukotina Broj poena = 40 × A × B × C × D / 108 40 ← 25 ← D I J A G R A M na slici br.145 144 . 2.50 50 .60 80 . 2.65 IRS (MPa) Broj poena = 0.56 55 .165 164 .60 79 .Zna~ewe broja poena Klasa A Poena Σ ( 1 do 4 ) Opis 100 1 V A 81 80 Dobra 2 V A 61 60 Povoqna 3 V A 41 40 Lo{a 4 V A 21 20 Vrlo lo{a 5 V 0 Vrlo dobra Tabela br.7 →0 T A B E L A br.4 3-0 15 14 12 10 8 6 4 64 .Definisawe radne sredine Tabela br.25 24 . izbrazdane povr{ine gruba drobina neomek{ali sredwe gruba zdrobqeni materijal (glina ili slobodni talk) fina drobina gruba drobina mek zdrobqeni materijal sredwe gruba (npr.85 84 .105 104 . polirane ili izbrazdane glatke pukotine.17 16 .13 →0 Tabela br. 2.5 0 4-0 monolita > 186 184 .11 . talk) fina drobina mala promena debqine ispune velika promena debqine ispune * zanemariti ovaj faktor kod izbrazdane.45 2 44 .125 124 . materijal koji te~e 25 .70 74 .13 .65 100 100 99 .

2.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Dijagram C Slika br.Ocena ispucalosti za vi{e pukotinskih sistema 26 .7 .

Nastojalo se da klasifikacija bude sveobuhvatna i konsekvetna i izvedena po istim principima od po~etka do kraja. ugra|uju}i lokalizme u Englesko. odlagali{ta itd. Analizom prona|e ve}i broj wihovih nesveobuhvatnost. a da se pri tome ne na~ine nove . Shodno ovom sve jamske prostorije su klasifikovane po principima wihove funkcije. kao i ~itav niz prostorija vojne namene. oblika. Stoga ~udi da u ve} dugom vremenu rudarske prakse i rudarske {kole i nauke na ovim prostorima ne postoji jedinstvena. U na{oj stru~noj literaturi. ina~e oskudnoj. Sve te prostorije imaju svoje nazive kako bi mogle da budu identifikovane operativno i u dokumentaciji. odnosno wihovo dimenzionisawe. klasifikaciji jamskih prostorija i to kod samo nekoliko objavqenih klasifikacija mo`e da se nedostataka. broj i prostorni polo`aj kao i wihove me|uzavisnosti u sistemu predstavqaju predmet prou~avawa rudarske nauke i struke. koji su organizovani na nov na~in. Katkad je popre~ni presek 27 . gra|evinske podzemne prostorije za potrebe vodovoda. Prilikom klasifikovawa po{lo se od ~iwenice da je jama izme|u ostalog. Situacija je kod nas takva da terminologiju diktiraju lokalni majstori rudari. jezi~ka Predlo`ena klasifikacija zadr`ava. izrada. Naravno da ove prostorije. Ovakav proizvodni sistem je ~esto veoma slo`en i zahteva veliki broj jamskih prostorija razli~itog prostornog polo`aja. saobra}aja. jednozna~na i sveobuhvatna klasifikacija i definicija jamskih prostorija. okna. komore i bu{otine. Francusko ili Nema~ko kolonijalno nasle|e. ure|en skup jamskih prostorija projektovanih i izvedenih u svrhu bezbednog i ekonomi~nog otkopavawa rude i wenog izvoza na povr{inu. dimenzija i namene. podzemna skladi{ta. kanalizacije.1 K l a s i f i k a c i j a i d e f i n i c i j a j a m s k i h p r o s t o r i j a Jama ili podzemni proizvodni sistem predstavqa ure|en skup razli~itih jamskih (podzemnih) prostorija projektovanih i izvedenih tako da omogu}e sigurno. Rukovode}i se navedenim principima izvedena klasifikacija sve prostorije deli na slede}e grupe: hodnike. ekonomi~no i pouzdano otkopavawe rude i wen izvoz na povr{inu. kao i svakodnevnu problematiku rudarskih in`ewera. Hodnik Hodnik je horizontalna jamska prostorija sa promenqivim elementima pru`awa. rampe. obzirom da podzemne prostorije predstavqaju {iri skup prostorija koje nemaju nikakve veze sa rudarstvom. podgra|ivawe. Tako se doga|a da kada in`ewer koji radi u Trep~i ~ita dokumentaciju koju je radio in`ewer iz Bora nije sasvim siguran o ~emu se radi. kao {to su: nekonzistentnost. nau~iv{i na fakultetu pet razli~itih nedovr{enih klasifikacija dolaskom na rudnik prihvataju lokalnu. oblika i prostornog polo`aja u podzemnom proizvodnom sistemu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 3 OTVARAWE RUDNIKA 3. Ve}ina definicija jamskih prostorija je ostala ista ili je sli~na. U ovoj klasifikaciji i definiciji jamskih prostorija izra`ena je te`wa da se isprave logi~ke i druge gre{ke postoje}ih definicija. U zavisnosti od oblika popre~nog preseka hodnici se naj~e{}e izra|uju kao zasvo|eni. malo je prostora posve}eno nekoliko autora. Rudarski in`eweri. U ovom slu~aju radi se o klasifikaciji jamskih a ne podzemnih prostorija. nekorektnost itd. ugra|uju je u dokumentaciju i ne retko vra}aju i na fakultet. od na{ih autora date i u praksi kori{}ene pojmove. trapezni ili kru`nog popre~nog preseka.

vodosabirnici. pristupni. Okno Okno je vertikalna ili kosa jamska prostorija sa ili bez direktne veze sa povr{inom. za provetravawe ventilacionim itd. U zavisnosti od funkcije koja im je namewena u proizvodnom sistemu hodnici mogu da budu: transportni. ventilaciona i servisna. proizvoqnog prostornog polo`aja. itd. Rampa Rampa je kosa jamska prostorija sa i bez direktne veze sa povr{inom. radionice itd. sa promenqivim elementima pada i pru`awa. Ovakva okna se nazivaju i sipkama. smerni. Komora Komora je jamska prostorija sa pribli`no iste sve tri dimenzije. Nagib rampe i elementi kru`nih krivina su prilago|eni karakteristikama mehanizacije.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta hodnika proizvoqan i promenqiv. Okno predstavqa prostoriju koja je veoma zastupqena u sistemu osnovne i otkopne pripreme i u zavisnosti od funkcije mo`e da bude nameweno za gravitacioni transport rude ili zasipa (rudno ili zasipno okno). itd. a {to je uslovqeno specifi~nim rupturnim sklopom stenskog masiva u kom je izra|en. a hodnik kome su i po~etak i kraj na povr{ini naziva se tunel. proizvoqnog prostornog polo`aja sa i bez direktne veze sa povr{inom. rudnoÄtransportnoÄprolazno okno na primer. utovarni. malog u odnosu na du`inu. servisni. U zavisnosti od wihovog prostornog polo`aja u odnosu na druge prostorije ili rudno telo hodnici mogu da budu pre~ni. Vertikalna okna su naj~e{}e kru`nog ili pravougaonog oblika popre~nog preseka. proizvoqnog prostornog polo`aja. sa i bez direktne veze sa povr{inom. za transport materijala . zasipni.transportnim. U zavisnosti od funkcije koju imaju u proizvodnom sistemu potkopi mogu da budu: transportni. Ovakva okna mogu tako|e da slu`e za prolaz qudi pa se nazivaju prolaznim. Bu{otina Bu{otina je jamska prostorija kru`nog popre~nog preseka . ventilacioni. drena`ni. otkopni. U zavisnosti od prostornog polo`aja u odnosu na povr{inu okna se dele na vertikalna i kosa. Ova okna ~esto imaju vi{e odeqewa i objediwuju vi{e funkcija pa se tako i nazivaju. Hodnik koji ima direktnu vezu sa povr{inom naziva se potkop. Kada okno nema direktnu vezu sa povr{inom naziva se slepim (slepo okno). U zavisnosti od funkcije u podzemnom proizvodnom sistemu komore mogu da budu otkopne (otkopi) i komore raznih namena. dok su kosa okna naj~e{}e zasvo|enog ili trapeznog oblika popre~nog preseka. U zavisnosti od funkcije rampa mo`e da bude transportna (izvozna) i servisna. sa stalnim elementima pru`awa i pada. 28 . servisni. Okna su naj~e{}e prostorije otvarawa i u zavisnosti od funkcije dele se na: izvozna. sa stalnim elementima pada i pru`awa. remize. U zavisnosti od wene funkcije nagib se naj~e{}e kre}e od 1 : 5 do 1 : 10. obilazni itd. skreperski. ventilacioni. namewena za kretawe samohodne jamske mehanizacije i qudstva. stim {to se transportne rampe rade sa mawim nagibima. zasipni. spojni. odnosno prostorije u sastavu razli~itih jamskih objekata kao {to su: navozi{ta.

ventilaciono okno . Jan. sa pripadaju}im prostorijama i objektima otvarawa i prostorijama osnovne pripreme prikazana je na slici br.transportni hodnik 9 . transportne itd. izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija.ventilaciono okno 8 .rampa .Otvarawe rudnika U zavisnosti od funkcije bu{otine mogu biti: istra`ne. eksploatacione (minske).rudna sipka 7 . Jedna od varijanti otvarawa le`i{ta.ventilaciono okno . Otvarawe le`i{ta (rudnika) predstavqa jednu od faza u tehnolo{kom procesu podzemne eksploatacije le`i{ta.izvozno okno . 1 2 3 4 5 6 .postrojewe za sekundarno usitwavawe rude 10 . ventilacione.1. 21) 29 . 3. 1986.ventilator Slika br. drena`ne.1 . pp.Prikaz jame (International Mining.izvozni toraw . 3. tokom koje se le`i{te povezuje sa povr{inom.

izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). tokom koje se le`i{te povezuje sa povr{inom. Prema ~lanu 37. • otvarawe le`i{ta potkopom (pri ~emu potkop mo`e da bude lociran u samom le`i{tu. u podinskim stenama. prevoz qudi.2 O p { t i p r i n c i p i o t v a r a w a Kao {to je ve} navedeno." ^lan 337. odnosno dva spoja sa povr{inom. Propisa o tehni~kim merama i za{titi na radu pri rudarskim podzemnim radovima:" Jama u kojoj se radi mora da ima najmawe dva izlaza. poplave itd. Prostorijama otvarawa obavqa se transport i izvoz rude. tokom kojeg treba da se izvr{i wihova amortizacija. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). glavni pre~ni hodnici do le`i{ta. Kombinovane na~ine otvarawa ~ine me|usobne kombinacije osnovnih na~ina otvarawa. niskopa i potkopa) moraju biti locirani i izgra|eni visoko iznad dna doline. Wihovo me|usobno rastojawe ne sme da bude mawe od 30 m. 30 . nesmetan prolaz opreme i dopremu repromaterijala. u podinskim stenama. potkopi. kojima se le`i{te deli na revire i horizonte. Prostorije otvarawa mogu da se podele na: • glavne prostorije otvarawa (izvozno okno. doprema materijala. • otvarawe le`i{ta rampom (pri ~emu rampa mo`e da bude locirana u samom le`i{tu. u prate}im stenama i rudi. u podinskim stenama. u krovinskim stenama. obzirom da slu`e tokom du`eg vremenskog perioda. u podinskim stenama. odvodwavawe i snabdevawe jame energijom. rampe) i • pomo}ne prostorije otvarawa (ventilaciona i servisna okna. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta). istih propisa predvi|a da:"Otvori jama (u{}a okna. glavne rudne sipke. Otvarawe le`i{ta obuhvata i izradu prostorija. navozi{ta. • otvarawe le`i{ta kosim oknom (pri ~emu okno mo`e da bude locirano u samom le`i{tu. u krovinskim stenama. provetravawe. kao i ostali pomo}ni objekti koji slu`e tokom du`eg vremenskog perioda). Prostorije otvarawa moraju da budu tako dimenzionisane da omogu}e ostvarewe planirane proizvodwe. ili u jednoj od bo~nih strana le`i{ta).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 3. vodosabirnici. otvarawe le`i{ta predstavqa jednu od faza u tehnolo{kom procesu podzemne eksploatacije le`i{ta. tako da pri najve}em poznatom vodostaju obli`wih teku}ih voda ili za vreme velikih provala oblaka u slivu podru~ja rudnika voda ne mo`e prodreti u jamu. bezbedan prolaz zaposlenima. Tro{kovi izrade prostorija otvarawa spadaju u investiciona ulagawa. kao i opremqeni odeqewem za prolazak. koji su jedan od drugog sigurno odeqeni i nezavisni. kao i da omogu}e brzo povla~ewe qudi iz jame u slu~aju po`ara." Potrebno je da se navede da postoje osnovni i kombinovani na~ini otvarawa le`i{ta. Osnovni na~ini otvarawa le`i{ta su: • otvarawe le`i{ta (vertikalnim) oknom (pri ~emu okno mo`e da bude locirano u samom le`i{tu. u krovinskim stenama. Otvori dvaju izlaza na povr{inu ne smeju da budu u jednoj zgradi.

i koeficijenti iskori{}ewa i osiroma{ewa rude1.600 ≤ 300 ≤ 5000 600 . 3.25000 > 25000 KATEGORIJA LE@I[TA MALA SREDWA VELIKA VEOMA VELIKA 1 Gubici i osiroma{ewe rude prvenstveno zavise od primewene metode otkopavawa.o r Ai = (3.1000 > 1000 5000 . . Na osnovu prora~unate vrednosti sredwe otkopne povr{ine (P). . zatim i od na~ina izvo|ewa radova.1) gde su: h P γ ir.fizi~ko-mehani~kih i strukturnih karakteristika stenske mase.klimatskih uslova. mo`e da se izvr{i pomo}u formule: h ⋅ P ⋅ γ ⋅ ir 1. sredwa otkopna povr{ina (m2). za le`i{ta koja zale`u pod uglom ve}im od 30°.1. 3. a ponekad i vi{e.600 600 . rudarsko-tehni~ke i organizaciono-tehni~ke. kao i na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br.saobra}ajnih prilika.koli~ine rudnih rezervi i kapaciteta proizvodwe.1000 1000 . 31 .1 DU@INA OTKOPNOG POQA ILI DU@INA LE@I[TA POVR[INA LE@I[TA (m) (m2) MO]NOST LE@I[TA (m) do 15 15 i vi{e 15 i vi{e 500 .12000 12000 .konfiguracije terena. Dozvoqeni gubici za visokovredne rude iznose 3-5%. Veli~ina dozvoqenih gubitaka zavisi od vrednosti rude. 3. Tabela br. . kao i broj i lokacije prostorija otvarawa.Otvarawe rudnika Izbor na~ina otvarawa.3 G o d i { w i k a p a c i t e t r u d n i k a Godi{wi kapacitet rudnika zavisi od mnogobrojnih faktora. dok za niskoprocentne rude male vrednosti iznose 15-20%. or - otkopna visina na celoj povr{ini u toku godine (m). .na~ina provetravawa i odvodwavawa. zavise od slede}ih faktora: .1500 > 1500 300 . koji mogu da se razvrstaju u tri grupe: • • • geolo{ke. i . mo`e da se odredi kategorija le`i{ta. oblik i dimenzije popre~nog preseka prostorija otvarawa. Pribli`no odre|ivawe godi{weg kapaciteta rudnika pomo}u intenziteta otkopavawa. a ponekad i do 30% (i vi{e). zapreminska masa rude (t/m3). pravca pru`awa i pada. . Osiroma{ewe se kre}e od 0-30%. ali i od niza drugih rudarsko-tehni~kih i geolo{kih faktora. za rude sredwe vrednosti 10-15%.oblika rudnog tela (le`i{ta).

t= T ⋅ ir A i ⋅ (1. 3.9 30 0.6 45 0.3).K2 .8 UGAO PADA RUDNOG TELA (°) K2 Za me|uvrednosti prikazanih uglova pada rudnog tela. na ovaj na~in prora~unatog. 2) Iz tabele br. 3.2 KATEGORIJA LE@I[TA VEOMA VELIKA VELIKA SREDWA BROJ HORIZONATA 1 2 1 2 1 2 NEKOLIKO 1 2 NEKOLIKO h0 (m) 15 20 22 25 25 30 40 30 45 60 h0 MALA MO]NOST RUDNOG TELA (m) K1 <5 1. K1. koja zavisi od kategorije le`i{ta i broja horizonata u jednovremenom radu (usvaja se iz tabele br. 3.sredwa godi{wa visina otkopavawa (m). na osnovu prora~unatog godi{weg kapaciteta rudnika (Ai).3 15-25 > 25 0. pomo}u jedna~ine (3. usvaja se optimalno vreme rada rudnika (topt). mo`e da se odredi vreme rada rudnika (t).2 5-15 1.25 90 1.3. godi{weg kapaciteta rudnika (Ai) mo`e da se izvr{i prora~unom godi{weg kapaciteta rudnika (A) na osnovu optimalnog veka eksploatacije rudnika (topt).3) gde je: T . vrednosti koeficijenta K2 odre|uju se interpolacijom.koeficijenti popravke za mo}nost i ugao pada le`i{ta (usvajaju se iz tabele br. u tabeli br. Postupak prora~una je slede}i: 1) Na osnovu rudarsko-tehni~kih uslova le`i{ta.0 Tabela br.bilansne rudne rezerve (t).3. Tabela br.4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopna visina (h) u toku godine mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: h = h0 ⋅ K 1 ⋅ K 2 (3. 3. Provera ispravnosti.o r ) (3.0 60 1.3).2) gde su: . 32 . 3.2).8 0.

1 O d r e | i v a w e m i n i m a l n o g r a s t o j a w a od okna do rudnog tela Kod otvarawa oknom.18 > 15 5 . okno se locira van ucrtane zone pomerawa. odnosno zami{qene zarubqene kupe sa oknom u sredi{tu (u pravcu visine figure).12 7 -15 10 . U ciqu sni`ewa investicionih ulagawa i eksploatacionih tro{kova te`i se da okno bude {to bli`e le`i{tu. ono mora da bude dovoqno udaqeno od rudnog tela da bi se eliminisali negativni uticaji na wega izazvani otkopavawem rude. na situacionom planu iscrta granica pomerawa. Konstruisawe za{titnog stuba vr{i se na osnovu uglovnih parametara do kojih se dolazi merewima. kod le`i{ta koja su u eksploataciji. koji se projektuje uz rudno telo. Eliminisawe navedenih negativnih uticaja vr{i se konstruisawem za{titnog stuba (u ~ijoj zapremini se ne vr{i otkopavawe).1 000 000 ≥ 1 000 000 4 .2.200 000 200 000 . u za{titnom stubu. Da bi se izbegli gubici rude.100 000 100 000 .Otvarawe rudnika Tabela br. Kod projektovawa za{titnog stuba uputno je da se predvidi i za{titni pojas oko okna. Ovakav na~in odre|ivawa lokacije okna prikazan je na slici br. neslojevitih le`i{ta koja strmo zale`u. Nakon toga. Oko ove granice se ucrta i za{titni pojas od 10 . potrebno je da nijedan deo rudnog tela ne bude zahva}en za{titnim stubom.15 6 . ~ija {irina iznosi 10 . usvajaju se wihove vrednosti po analogiji sa sli~nim le`i{tima.4 L o k a c i j a p r o s t o r i j a o t v a r a w a 3.) POVOQNI EKSPLOATACIONI USLOVI NEPOVOQNI EKSPLOATACIONI USLOVI 50 000 . krovini i po pru`awu rudnog tela. 33 .25 12 . 3.30 > 20 3) Nakon {to se odrede vrednosti za t i topt mo`e da se prora~una godi{wi kapacitet rudnika (A): ukoliko je t ≥ topt ⇒ A = Ai . 3. od prvorazrednog zna~aja za rad jame. u odnosu na rudno telo. okno se u principu locira u podinskom boku.4) Na ovaj na~in prora~unata vrednost (A) mo`e da se usvoji kao orjentaciona vrednost godi{weg kapaciteta rudnika.500 000 500 000 .15m. gde nema verodostojnih podataka o ovim parametrima. Jedan od na~ina za locirawe okna. je da se na osnovu uglovnih parametara u podini. Kod novih le`i{ta.18 8 . 3.4 GODI[WI KAPACITET RUDNIKA topt (god.4.o r ) (3. ili ukoliko je t < topt ⇒ A= T ⋅ ir < Ai t opt ⋅ (1.15 m.10 5 . Obzirom da je izvozno okno kapitalni objekat.

Najpovoqnije je da ih prostorije presecaju upravno na slojevitost.75° 75 . Najpovoqnije je da se podzemna prostorija locira upravno na rased. 34 . naro~ito kad su stene nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih osobina.gr ani ca pomer aw a Slika br.ugao nagi ba l e` i { t a ϕ . obzirom da imaju jednako dobre uslove ze rad u svim pravcima. 3.gr ani ~ni ugl ovi 1 . dok je najnepovoqniji slu~aj kada se trasa prostorije poklapa sa pravcem raseda.4.za{ t i t ni pojas 3 . • Slojevitost stena ima ima uticaja na izbor lokacije.okno 2 .5 KATEGORIJA STENE VREDNOST UGLOVNIH PARAMETARA 55 . Tabela br.65° 65 . • Rasedi i rasedne zone predstavqaju najnepovoqniji na~in pojavqivawa zbog polomqenosti i zdrobqenosti stenskih masa du` wih.Odre|ivawe odstojawa okna od rudnog tela Orjentacione vrednosti uglovnih parametara za konstruisawe za{titnog stuba prikazane su u tabeli br. 3. kao i zbog opasnosti od provala ve}ih koli~ina vode.gr ani ~ni ugao za t l o β. δ . 3. β1. • Masivne stene pru`aju {iroke mogu}nosti za izbor trase podzemne prostorije.2 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta α .5.85° slabe stene sredwe ~vrste stene ~vrste stene 3.2 U t i c a j p r o s t o r n o g p o l o ` a j a s t e n s k i h m a s a na locirawe podzemnih prostorija Na izbor lokacije podzemnih prostorija zna~ajan uticaj ima na~in pojavqivawa stenskih masa.

i kao takva se ukqu~uje u daqi postupak analize mogu}ih varijanti otvarawa. Vanprofilski iskop mo`e da ima vrednost od nekoliko procenata pa do 50 %.10 % od druge varijante. dok naj~e{}a vrednost iznosi 10 %. tokom ve} zapo~ete eksploatacije le`i{ta. odre|uju tro{kovi izrade. izvoza. u slu~aju da razmatrano le`i{te ~ini ve}i broj rudnih tela. odvodwavawa itd. Pretpostavqa se da mogu}nost gre{ke. Kada prostorija "u|e" u tektonski poreme}enu zonu. rudnih tela ili revira. 35 .4. obi~no postoji mali broj mogu}ih varijanti otvarawa. navedeni tro{kovi zna~ajno se razlikuju tokom ~itavog perioda investicionih ulagawa. pove}ava se broj mogu}ih varijanti otvarawa. Tako|e je vrlo zna~ajno da se naglasi da je potpuno pogre{no ukoliko se vr{i prosto sabirawe direktnih tro{kova otvarawa (izrada i oprema objekata otvarawa) i tro{kova transporta. zavisi u prvom redu od: • ispucalosti stenske mase. iznosi od 5% do 10%. Najpovoqnija podvarijanta usvaja se kao va`e}a varijanta otvarawa.Otvarawe rudnika 3. • na~ina pojavqivawa. • na~ina rada itd.5 I z b o r n a ~ i n a o t v a r a w a l e ` i { t a Izbor na~ina otvarawa le`i{ta. Potrebno je da se sa stanovi{ta tehnologije eksploatacije le`i{ta defini{u mogu}e varijante otvarawa. Veli~ina vanprofilskog iskopa. odnosno tokom otvarawa novih horizonata. Prilikom upore|ewa ukupnih tro{kova mogu}ih varijanti otvarawa. Zatim se za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. izvoza. Zbog preglednosti podataka za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa. Ponekad je za neku od mogu}ih varijanti otvarawa potrebno razraditi i analizirati nekoliko podvarijanti. odvodwavawa itd. prednost prilikom izbora najpovoqnije varijante otvarawa bi}e data prvoj varijanti.3 V a n p r o f i l s k i i s k o p Prilikom izrade podzemnih prostorija u jako ispucalim stenama dolazi do pojave iskopa ve}eg od projektovanog. prethodno navedeni tro{kovi pojedina~no se prikazuju u tabeli. Navedeno pove}awe iskopa naziva se vanprofilski iskop. Nasuprot tome. Stoga ukoliko su ukupni tro{kovi jedne varijante mawi za 5 . odnosno doga|a se da stvarni profil prostorije bude ve}i od projektovanog. 3. Naime. kao i tro{kovi transporta. koje se analiziraju. Su{tina izbora na~ina otvarawa le`i{ta prikazana je slede}im postupkom. opreme i odr`avawa objekata otvarawa i prate}ih objekata na povr{ini terena. odvoje: • trenutno potreban obim investicionih ulagawa za otvarawe le`i{ta i • obim investicionih ulagawa koji mo`e da bude aktuelan kasnije. vanprofilski iskop je neizbe`an. veoma zna~ajno je da se. • wenih fizi~ko-mehani~kih karakteristika. Ukoliko razmatrano le`i{te ~ini jedno rudno telo. na ovaj na~in obra~unatih i prikazanih tro{kova. vr{i se analizom ekonomi~nosti (obima investicionih ulagawa i stepena amortizacije) mogu}ih varijanti otvarawa. pri ~emu prva ima zna~ajne prednosti sa stanovi{ta tennologije eksploatacije. kao i izbor lokacije prostorija otvarawa. ukoliko je to izvodqivo. Tro{kovi koji su sli~ni ili jednaki za razli~ite varijante otvarawa se ne uzimaju u obzir prilikom analize.

VH-450 i VH-400. odnosno ulazi u okna su na koti +715 m.3. a dna okana su na koti +390 m. VH-550. +550. popre~nim i horizontalnim presekom. Ruda i prate}e stene su ~vrste. izra|eni su transportni hodnici: TH-600. i zale`e pod uglom od ≈ 80°.3.6 t/m3. Rudno telo je so~ivastog oblika.52 m.3. TH-450 i TH-400. Ruda i prate}e stene su ~vrste. prikazano je le`i{te rude gvo`|a. Iz ventilacionog okna. kao i ventilaciono okno (VO) sme{teni su u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta). odnosno na kotama: +600. U neposrednoj blizini podinskog kontakta rudnog tela. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa. SH-550.varijanta otvarawa le`i{ta vertikalnim oknom Na slici br. koje su prikazane isprekidanom linijom na slici br. usvojena je lokacija istih u podinskom boku le`i{ta. TH-500. 3. +450 i +400. SH-450 i SH-400. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-600. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. 3.128 m. +550. TH-500 . +450 i +400. Na osnovu konstrukcije za{titnih stubova izvoznog i ventilacionog okna. koja iznosi 325 m. Pravac navedenih transportnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. P r i m e r 1 . Iz izvoznog okna. Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 250 m. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. 36 . na kotama: +600. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta. Teren iznad le`i{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti. 3. na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju izrade transportnih hodnika.98 m i TH-400 . TH-550. TH-450 . +550.3. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. +500.60 m. Navedena varijante otvarawa prikazana je na slici br. naseqena mesta i sl. 3.75 m. prose~ne mo}nosti 50 . +500. 3. Projektovane su slede}e du`ine transportnih hodnika: TH-600 . +450 i +400. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela. Izvozno i ventilaciono okno imaju istu dubinu. prikazano na slici br. na prose~nom odstojawu od 5 do 10 m od rudnog tela. otvoreno je izvoznim oknom (IO) koje slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. Izvozno okno. usvojena je zbog mawe du`ine transportnih puteva nego u obrnutom slu~aju. navedena lokacija izvoznog i ventilacionog okna. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. SH-500. VH-500. Ventilacioni hodnici imaju isti pravac i du`ine kao transportni hodnici. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izbor na~ina otvarawa le`i{ta bi}e prikazan na slede}ih nekoliko primera. koje je prikazano na slici br.3. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. Zapreminska masa rude iznosi 3. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m. izra|eni su smerni hodnici: SH-600. odnosno na kotama: +600. TH-550 65 m. Iako je krovinski bok le`i{ta iste ~vrsto}e kao i podinski. +500.

Varijanta otvarawa le`i{ta vertikalnim oknom 37 .Otvarawe rudnika Slika br. 3.3 .

koje je prikazano na slici br.25 t/m3. odnosno ulaz u okno je na koti +724 m.4.4. na svakom od horizonata. smernih hodnika i pre~nih hodnika ostvaruje se transportna komunikacija izme|u svakog otkopa. u pojedina~nim rudnim blokovima. Izradom pre~nih hodnika rudno telo se. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. Teren iznad le`i{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti. 3. obzirom da se wihova izrada vr{i do krovinskog kontakta rudnog tela. Dubina ventilacionog okna iznosi 277 m. prose~ne mo}nosti 10 . Pravac pre~nih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela. a dno okna je na koti +440 m. 3. popre~nim presekom i horizontalnim presecima. i zale`e pod uglom od ≈ 48°. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. prikazano je le`i{te rude antimona. 3.4. na svakom od horizonata jame. Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku le`i{ta. Rudno telo je so~ivastog oblika. na odstojawu od 15 do 30 m. 38 . zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. Izvozno koso okno je sme{teno u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta). Du`ina izvoznog kosog okna iznosi 382 m.20 m. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. prikazano na slici br.4. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. i me|usobno odstojawe izme|u pre~nih hodnika iznosi 25 m. vr{i se izrada pre~nih hodnika (PH) . deli na rudne blokove. sa izvoznim postrojewem. P r i m e r 2 . otvoreno je kosim izvoznim oknom (IO) koje slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. 3. {to je uslovqeno nepravilnim konturama rudnog tela. Iz smernih hodnika. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. na nivou svakog od horizonata u jami. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. a dno okna je na koti +440 m. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami. kao i wihova du`ina varira od horizonta do horizonta. odnosno ulaz u okno je na koti +717 m. Polo`aj i dimenzije rudnih blokova zavise od metode otkopavawa. ventilacionih i smernih hodnika. koje je sme{teno u izvoznom oknu. Zapreminska masa rude iznosi 3. naseqena mesta i sl. prema prethodno navedenom redosledu. Ruda i prate}e stene su ~vrste.prostorija osnovne pripreme le`i{ta za otkopavawe.varijanta otvarawa le`i{ta kosim oknom Na slici br. Izradom navedenih transportnih hodnika. koja se primewuje za otkopavawe datog rudnog tela.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izradom transportnih. Nagib izvoznog kosog okna iznosi 48°. Broj pre~nih hodnika na jednom horizontu. Ruda i prate}e stene su ~vrste. da bi se smawile du`ine ventilacionih hodnika.

Varijanta otvarawa le`i{ta kosim oknom 39 .Otvarawe rudnika Slika br. 3.4 .

83 m.47 m i VH-450 . VH-600 . VH-600.57 m.5. dok su prate}e stene ~vrste. mo`e uo~iti. Izradom transportnih. na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju izrade transportnih hodnika.varijanta otvarawa le`i{ta potkopom Na slici br. ventilacionih i smernih hodnika. Projektovane su slede}e du`ine potkopa: TH-565 .37 m. Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 150 m. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. +600. +485. +600. izra|eni su smerni hodnici: SH-650. Ruda i prate}e stene su ~vrste. TH-550 . +525. isti su izra|eni na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 40 m. VH-500 i VH-450. +600. popre~nim presekom i horizontalnim presecima. Teren iznad le`i{ta je brdovit. po sredini horizontalnih preseka rudnog tela.5. P r i m e r 3 . TH-525. SH-550. TH-445 i TH-405.25 m. 3.33 m i TH-450 . prikazanog na slici br.32 m. odnosno na kotama: +650. TH-445 . Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. +550.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Iz izvoznog okna. odnosno na kotama: +565. odnosno na kotama: +650. +445 i +405. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa. +500 i +450. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-650. Projektovane su slede}e du`ine ventilacionih hodnika: VH-650 . TH-565.40 m. naseqena mesta i sl. Kao {to se. pri ~emu je jedan bok le`i{ta orjentisan prema obli`woj uvali.5. Pravac navedenih transportnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta. prikazano je le`i{te rude bakra. otvoreno je potkopima (TH) koji slu`e kao izvozne komunikacije jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. na osnovu oznaka navedenih potkopa.7 t/m3. 3. TH-485 .5. i zale`e pod uglom od ≈ 70°. Pravac potkopa orjentisan je u pravcu pru`awa le`i{ta i izra|eni su po sredini le`i{ta (horizontalnog preseka le`i{ta). Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. 40 . su locirani iz obli`we uvale. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela.285 m. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri.213 m. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m. VH-550. Ventilacioni hodnici imaju isti pravac kao transportni hodnici. SH-600. Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. Navedeni potkopi. 3. TH-525 -253 m.27 m. 3. TH-550. TH-600 . prema prethodno navedenom redosledu. Ruda je sredwe ~vrsto}e. Kroz rudno telo. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. izra|eni su transportni hodnici: TH-650. na kotama: +650. VH-500 . SH-500 i SH-450. +500 i +450. TH-500 . Zapreminska masa rude iznosi 3. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti. Projektovane su slede}e du`ine transportnih hodnika: TH-650 . +500 i +450. +550. prose~ne mo}nosti oko 20 m. TH-600. Rudno telo je so~ivastog oblika. i uspostavqa se proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami.349 m. +550. i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. Iz ventilacionog okna. prikazano na slici br. TH-500 i TH-450. TH-485. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami.316 m i TH-405 .

5 .Slika br.Varijanta otvarawa le`i{ta potkopima . 3.

Re{ewe Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa le`i{ta. odnosno ulaz u okno je na koti +637 m. Projektovane su slede}e du`ine ventilacionih hodnika: VH-565 . Po~etak deonice je na koti +669. 3.varijanta otvarawa le`i{ta rampom Na slici br. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=180°. i wena stvarna du`ina iznosi 72. otvoreno je rampom koja slu`i kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad le`i{ta. 3. 42 . i zale`e pod uglom od ≈ 75°. da bi se smawile du`ine ventilacionih hodnika.00 m.14 m.27 m. prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami.30 m. Iz ventilacionog okna. Zapreminska masa rude iznosi 3. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e. zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa. sa po~etkom na koti +656. Teren iznad le`i{ta odlikuje se ujedna~enim padom bez izra`enih nepravilnosti.00 m. Ova deonica ustvari omogu}uje da se trasom rampe prati nagib rudnog tela (le`i{ta).00 m dok je wen kraj na koti +656. Za prikazano le`i{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa. izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-565.6. pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. koje je prikazano na slici br. dok je wen kraj na koti +656. na me|usobnom visinskom odstojawu od 40 m. prose~ne mo}nosti 25 . prikazano je le`i{te rude gvo`|a.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ventilaciono okno (VO) sme{teno je u boku le`i{ta. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e. +445 i +405. odnosno na kotama: +565. Rudno telo je so~ivastog oblika. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Izradom potkopa (transportnih hodnika) i ventilacionih hodnika.02 m. VH-445 .6.6.94 m. a dno okna je na koti +395 m. prikazano na slici br. stvarne du`ine 5.26 m. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. Dubina ventilacionog okna iznosi 242 m. Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica. VH-525 . i raspolo`ivih podtaka o le`i{tu. Po~etak rampe. kao i da se urade crte`i u odgovaraju}oj razmeri. 3. Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica.00 m.7 t/m3. sa po~etkom na koti +673. Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. VH-445 i VH-405.94 m. stvarne du`ine 24. Pravac ventilacionih hodnika je orjentisan upravno na pravac pru`awa le`i{ta. Tehni~ki opis varijante otvarawa Rudno telo. Rampa je locirana neposredno u podinskom boku rudnog tela (le`i{ta). P r i m e r 4 . +525. prema prethodno navedenom redosledu. Na povr{ini terena iznad le`i{ta ne postoje privredni objekti.5 m.6. VH-525. 3. je na koti +673. ~ime se ostvaruju mawe du`ine spojnih hodnika (SpH) na pojedinim eta`ama. mogu da se izdvoje slede}e karakteristike rudnog tela.13 m i VH-405 . Rampa je projektovana sa nagibom 1:6. na povr{ini terena. naseqena mesta i sl.33 m.00 m dok je wen kraj na koti +669. vertikalnim popre~nim presekom i horizontalnim presekom na koti +500.

Otvarawe rudnika Slika br. 3.Varijanta otvarawa le`i{ta rampom 43 .6 .

prakti~no su oformqene otkopne eta`e. • OKNO SA KO[EVIMA koristi se u rudnicima sa malim kapacitetom proizvodwe. SpH-450. SpH-500.6. 3. Pravac navedenih spojnih hodnika orjentisan je upravno na pravac pru`awa le`i{ta.00 m i wena stvarna du`ina iznosi 36. Po~etak deonice je na koti +650.94 m.5 m. dva skipa i dva ko{a itd. SpH-425 i SpH-400. +475 +450. na kotama: +600. Ono slu`i za izvoz rude i srevisirawe jame. SpH-525. dok je wen kraj na koti +631. stvarne du`ine 5.94 m i wena stvarna du`ina iznosi 108. Nadaqe. Po~etak deonice je na koti +656. SpH-550. +475 +450. dok je wen kraj na koti +625. pri tome karakteristi~ne ta~ke rampe imaju razli~ite kote od kota koje su prikazane u opisu navedenih deonica. pri tome se navedenom du`inom rampe savla|uje visinska razlika od 273.38 m. +575. prema prethodno navedenom redosledu. SH-500. odnosno do kote +400. pri ~emu je locirano u sredini vertikalnog preseka rudnog tela. SH-575. izra|eni su smerni hodnici: SH-600. +575. SH-525. SpH-575. [esta deonica rampe projektovana je kao prava deonica. i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u jami. Ruda se u ovom slu~aju u vagonetima pomo}u ko{eva izvozi na povr{inu. Po~etak deonice je na koti +631. Po sredini rudnog tela (horizontalnih preseka). +525 +500. SH-450.00 m. Okno mo`e da bude opremqeno sa dva spregnuta ko{a ili sa jednim ko{em sa protivtegom. • SKIP-KO[ OKNO se ~esto grade u rudnicima sa malom i sredwom proizvodwom.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta ^etvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. Prose~na du`ina smernih hodnika iznosi oko 200 m.02 m. odnosno ulaz u okno je na koti +656 m.00. Dubina ventilacionog okna iznosi 266 m. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=270°. dok je wen kraj na koti +631. materijala. {este i sedme deonice. Ukupna du`ina rampe iznosi 1638. sa po~etkom na koti +631. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=90°.30 m. Skip okna se grade na rudnicima sa velikom proizvodwom i pri tome se gradi i pomo}no servisno okno za prevoz qudi. +425 i +400. Izradom rampe. trasa rampe je projektovana na taj na~in {to se uzastopno ponavqaju konstruktivni elementi pete. na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 25 m. +550. spojnih i smernih hodnika. Naravno. Iz rampe.1 D i m e n z i o n i s a w e i z v o z n o g o k n a Izvozno okno prvenstveno slu`i za izvoz rude i zavisno od vrste izvoznog suda mo`e biti: • SKIP OKNO koje mo`e biti sa jednim skipom sa protivtegom ili dva odnosno ~etiri spregnuta skipa. SH-475. Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku le`i{ta. +525 +500. Mogu}e su razne kombinacije: dva skipa i ko{ sa protivtegom. do spoja sa ventilacionim oknom. +425 i +400. a dno okna je na koti +390 m.00 m.12 m.00 m. radijusa R = 23 m i obuhvatnog ugla ϕ=90°. dok je wen kraj na koti +650. +550. SpH-475. SH-550. 44 . odnosno na kotama: +600.6 D i m e n z i o n i s a w e p r o s t o r i j a o t v a r a w a 3. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pru`awa le`i{ta. SH-425 i SH-400.00 m i wena stvarna du`ina iznosi 36.12 m. izra|eni su spojni hodnici: SpH-600.02 m. kao i za razne pomo}ne operacije.02 m. Peta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. Sedma deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. Du`ine pojedinih spojnih hodnika iznose od 10 .

1. Stoga. 45 . s d = s s ⋅ ns (3. odnosno povr{inom ko{a koja je potrebna za prevoz jednog radnika.dubina. koja mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Qh = k⋅A r ⋅ sd (3. .broj radnika u jednoj smeni. odnosno visina izvoza (m). Kinematika izvoza je odre|ena propisima. dok spregnutim sudovima ruda mo`e da se izvozi samo sa jednog horizonta. Ovo je potrebno da se u~ini u slu~aju kada se navedene operacije obavqaju kroz jedno okno i jednim izvoznim postrojewem. . r . za prevoz qudi i za reviziju okna. . za datu ~asovnu proizvodwu rudnika mo`e da se izra~una veli~ina korisnog tereta jedne vo`we. .35 ). odre|uje se na taj na~in {to se ukupna raspolo`iva povr{ina jednog ko{a (povr{ina jedne eta`e pomno`ena brojem eta`a) podeli sa 0.vreme manevrisawa pri ulazu n radnika u ko{. ♦ Dubina izvoznog okna .koeficijent neravnomernosti proizvodwe ( 1.6.broj radnika u ko{u. i vremena potrebnog za manevrisawe na navozi{tima. 3.A (t/god). Broj efektivnih radnih ~asova dnevno (sd) mo`e da se izra~una na taj na~in {to se broj efektivnih radnih ~asova u jednoj smeni (ss) pomno`i sa brojem smena u toku dana(ns).7) gde su: H N n tm v .1 Orjentaciona kinematika izvoza i izbor korisnog tereta jedne vo`we • • • Kapacitet izvoznog postrojewa uglavnom zavisi od slede}a tri faktora: kinematike izvoza. Za ovaj prora~un potrebni su slede}i podaci: ♦ Godi{wa proizvodwa .1. sd . potrebno je da se od ukupnog vremena trajawa jedne smene (8 ~asova) oduzme vreme potrebno za prevoz materijala.5) gde su: k .1 .Otvarawe rudnika Skipovi i ko{evi sa protivtegom imaju tu prednost {to wima mo`e da se izvozi ruda sa ve}eg broja horizonata.6) Prilikom odre|ivawa broja efektivnih radnih ~asova u toku jedne smene.H (m). odre|uje se na taj na~in {to se usvaja da je za svakog radnika potrebno po 3 sekunde. veli~ine korisnog tereta vo`we.broj radnih dana u godini (260-305).brzina prevoza radnika. Vreme potrebno za prevoz qudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: t lj = H N N ⋅ + ⋅ tm v n n (3. ♦ Jedno~asovna proizvodwa .broj efektivnih radnih ~asova dnevno. dok je za promenu eta`e potrebno 5 sekundi.Qh (t).2 m2.

brzina normalne vo`we. koeficijent iskori{}ewa brzine. odnosno visina izvoza (m).5 (3.12) Vreme ~iste vo`we mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: t= H + 25 vn (3. usporewe (m/s2). dok maksimalno dozvoqena vrednost ubrzawa i usporewa pri prevozu qudi iznosi p = q = 0.11) gde je: T .9) Vreme trajawa revizije okna kod svake smene mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: ⎛ H ⎞ tr = 2 ⋅ ⎜ + 800⎟ ⎝ 0. dubina. mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: nh = 3600 T (3.75 m/s2.nh. pri prevozu qudi iznosi vmax = 14 m/s.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Maksimalna brzina2 vo`we pri prevozu qudi i materijala mo`e da se odredi pomo}u slede}eg obrasca: v max = k ⋅ 2⋅p⋅q ⋅H p+q (3. Ukupno vreme trajawa jedne vo`we ( T ) predstavqa zbir vremena trajawa ~iste vo`we ( t ) i vremena manevrisawa ( tm ).10) ♦ Broj vo`wi u jednom ~asu . i faktora iskori{}ewa brzine va`e slede}i odnosi: p ≈ q ≥ 0.6. dok ista vrednost brzine pri prevozu materijala iznosi vmax = 20 m/s.13) gde je: vn . Maksimalno dozvoqena vrednost koeficijenta iskori{}ewa brzine iznosi Maksimalno dozvoqena brzina vo`we. vn < vmax. ubrzawe (m/s2).ukupno vreme trajawa jedne vo`we (s). Prema ~lanu 20 Pravilnika o tehni~kim noramtivima pri prevozu qudi i materijala oknima rudnika 2 46 .8) gde su: vmax k p q H - maksimalno dopu{tena brzina vo`we (m/s). Za apsolutne vrednosti ubrzawa odnosno usporewa.6 m / s 2 k ⋅ p ≤ 0.5 ⎠ (3. k = 0. odnosno: T = t + tm (3.

mehanizovano navozi{te tm = 10 s.20 s tm = 10 . U jednom ko{u mo`e da bude sme{ten jedan ili ve}i broj vagoneta. Na osnovu dimenzija izabranog izvoznog suda (sudova) vr{i se izbor popre~nog preseka okna. ∗ kod primene vi{eeta`nih ko{eva potrebno je da se prora~una vreme manevrisawa za svaku eta`u. kao i dimenzije ko{a. 3. Zatim je potrebno da se u minimalni svetli profil okna (naj~e{}e krug) smeste sve predvi|ene instalacije: skipovi.Otvarawe rudnika Prilikom orjentacionog prora~una mo`e da se usvoji da brzina normalne vo`we ima za 20 % ni`u vrednost od maksimalne brzine vo`we.7. Slobodna visina u torwu zavisi od maksimalne brzine vo`we i opremqenosti izvoznog postrojewa. Slobodna dubina okna mora da bude najmawe jednaka slobodnoj visini u torwu.jednostrano navozi{te .15) (3. tm = 30 s tm = 15 . Dimenzije skipa mogu da se izra~unaju na taj na~in {to se za tra`enu zapreminu skipa odre|uje du`ina skipa. Dispozicije izvoznih sudova i drugih ure|aja u oknu prikazane su na slikama 3. jedan za drugim. ko{evi. uz dodatak da je za svaku promenu eta`e potrebno 5 sekundi. dok su u pripadaju}im tabelama date potrebne dimenzije u zavisnosti od veli~ine izvoznog suda.9. mo`e da se prora~una i usvoji zapremina skipa. Na svakoj eta`i ko{a mo`e da bude po jedan ili po dva vagoneta u redu. koja je jednaka dvostrukoj vrednosti dijagonale kvadratnog ili pravougaonog popre~nog preseka skipa.14) Kao orjentaciona vremena manevrisawa na navozi{tu mogu da se usvoje slede}e vrednosti: ∗ kod primene skipova za rudu: ∗ kod primene jednoeta`nih ko{eva: .8 i 3. odnosno: v n = 0.8 ⋅ v max (3. stubi{te. odnosno dubine najni`eg horizonta i slobodne dubine okna. Ukupna dubina okna predstavqa zbir dubine izvoza.dvostrano navozi{te . stim {to ni u kom slu~aju ne sme da bude mawa od 3 m. Kod izvoza ko{evima. kao i na osnovu usvojenog broja vagoneta u ko{u. dimenzije ko{eva se usvajaju na osnovu usvojenih zapremina vagoneta.16) Po{to je izvr{en prora~un korisnog tereta jedne vo`we. 47 . odnosno da se usvoji zapremina vagoneta. i do 12 vagoneta.13 s. cevovod itd. protivteg. Koristan teret jedne vo`we mo`e da se izra~una pomo}u slede}ih formula: ∗ u slu~ajevima primene dva spregnuta izvozna suda: Q = ∗ u slu~ajevima primene izvoznih sudova sa protivtegom: Qh nh Q= 2 ⋅ Qh nh (3.

8 .50 6.19 0.40 e (m) 0.7 4.25 0.25 0. sa brzinom prevoza qudi mawom od 4 m/s.36 1.5 puta ve}a od brojne vrednosti maksimalno dozvoqene brzine pri prevozu materijala.0 6.19 0.19 0.180⋅200 160⋅180.00 3.9 1.18 0.18 0.15 0.45 b (m) 0.15 f (m) 0.06 0.38 0.20 0.86 0.15 0.3 1.10 2.06 1.14 0.50 3.35 0.35 0.120⋅160 120⋅140.62 1.40 0.25 1.83 1.25 0.30 4.20 0.75 2.20 0.1 1.180⋅200 Slika br. 3.17 0.13 0.85 3.20 1.5 0. i brzinom prevoza materijala do 6 m/s.15 0.5 5.7 0.9 4.28 0.140⋅180 140⋅160.80 3.180⋅200 180⋅200.25 0.120⋅160 140⋅160.20 0.08 0.94 0.45 3.19 Presek vo|ice (mm) 120⋅140.55 3.140⋅180 160⋅180.15 0.30 3.14 0.60 3.7 .38 1.18 c (m) 0. slobodna visina mora da bude najmawe 1.06 1.20 0.40 0.18 0.15 0.16 0.Dispozicija ko{a sa dva vagoneta po eta`i 48 . 3.16 1.25 0.3 4.7 a b c d Vagonet D (m) (m) (m) (m) (m) (m3) 0.20 0.140⋅180 140⋅160.20 0.140⋅180 160⋅180.96 0.25 0.18 0.85 3.20 0.95 4.14 f (m) 0.19 0.00 4.40 0.82 1.20 0.14 0.19 Presek vo|ice (mm) 140⋅160.38 0.180⋅220 160⋅180. Za izvozna postrojewa. tako da je u slu~ajevima potrebe mogu}e weno bezbedno ~i{}ewe i odvodwavawe.08 1.19 0. minimalna vrednost slobodne visine iznosi: 2 ≤ vmax < 4 4 ≤ vmax < 6 6 ≤ vmax < 10 10 ≤ vmax 3m 5m onoliko koliko iznosi vn najmawe 10 m Prilikom izvoza rude neminovno dolazi do wenog prosipawa u okno. 3.15 1.74 1.13 0.25 d (m) 0.0 D (m) 3.34 0.90 0.1 4.5 2.Dispozicija ko{a sa jednim vagonetom po eta`i Tabela br.5 4.15 0.16 1.20 0.17 0.180⋅200 160⋅180.90 3.180⋅200 160⋅180.95 3. koja su opremqena regulatorom vo`we.20 0. stim {to je koli~ina prosute rude kod izvoza ko{evima mawe nego kod izvoza skipovima.19 0.94 2.04 1.60 1.25 3.36 0.51 1.25 0.21 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • • Za mawa izvozna postrojewa.92 1.14 0. 3.15 0.20 0. slobodna dubina okna mora da bude odgovaraju}im prostorijama povezana sa navozi{tem.120⋅160 120⋅140. Stoga. bez regulatora vo`we.30 3.14 0.17 0.08 0.50 1.28 0.06 1.84 0.17 0.25 0.140⋅180 140⋅160.45 a (m) 1.70 3.60 3.75 1..17 0.25 *jedan i dva vagoneta po eta`i e (m) 0.10 2.40 1.15 0.0* 7.06 1. Naravno da se u slobodnoj dubini okna nalazi mawa ili ve}a koli~ina vode.180⋅200 160⋅180. Tabela br.6 Vagonet (m3) 0.96 1.180⋅200 Slika br.17 0.16 0.15 0.

pomo}nim za prevoz qudi. odnosno za snabdevawe jame repromaterijalom. Servisna okna su naj~e{}e opremqena ko{em sa protivtegom.9 .30 1. Servisnim oknom je omogu}en efikasan transport eksploziva. 49 . umesto odeqewa za prolaz qudi.14 0.6. ali i za druge pomo}ne operacije koje mogu da se obavqaju paralelno sa izvozom. Tipi~an popre~ni presek servisnog (pomo}nog) okna sa naj~e{}e kori{}enom opremom prikazan je na slici br.18 Slika br. jamske gra|e i drugog repromaterijala sa povr{ine u jamu. Kod ovakvih rudnika izvozna okna slu`e prevashodno za izvoz rude.10 1.17 0.8 Skip (m3) 1 2 3 D (m) 2. Ovakva okna se naj~e{}e.18 0.20 0.Otvarawe rudnika Tabela br. za prevoz qudi i opreme. Ko{ je naj~e{}e velikih dimenzija.38 4.Dispozicija skipova 3.39 0. opremaju jo{ jednim izvoznim postrojewem . 3.20 0. odnosno u rudnicima sa velikim godi{wim kapacitetima proizvodwe. Servisno (pomo}no) okno slu`i za servisirawe jame.96 3.15 a (m) 1. 3.00 1.14 f Presek vo|ice (m) (mm) 0. neretko i celokupno qudstvo jedne jamske smene. za odvodwavawe i provetravawe. za snabdevawe jame energijom.90 1. pod uslovom da ga ne ometaju.80 b (m) 0. jedno ili dvoeta`ni i wime mo`e da se preveze ve}i broj qudi. bez pretovara i uz malo anga`ovawe radnika. maziva.10.34 0. dizel goriva.2 D i m e n z i o n i s a w e s e r v i s n o g o k n a Servisno okno se radi prilikom eksploatacije velikih le`i{ta. 3. koje je snabdeveno dizel agregatom za proizvodwu elektri~ne energije. za slu~aj da nastane prekid u snabdevawu elektri~nom energijom iz postoje}e mre`e. betona.25 d (m) 0.23 e (m) 0.45 c (m) 0.14 0.

odnosno najmawe 600 mm za ve}e dubine. odnosno instalacija u oknu. 3 . Vrednost rastojawa izme|u izvozne posude i zida.traverza.protivteg. mora da bude najmawe 500 mm. 3. Kada se koriste u`etne vo|ice razmak izme|u izvoznih posuda.Servisno okno sa dva izvozna postrojewa.10 .cevovod u oknu. Slika br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta 1 . 4 . sistema ko{-protivteg Napomene: Dimenzije traverzi i rastojawa izme|u ko{a i okolnih instalacija su orjentaciona. pri dvostranom vo|ewu. 50 . mora da iznosi najmawe polovinu vrednosti rastojawa izme|u izvoznih posuda. i mogu da se koriste samo prilikom orjentacionih dimenzionisawa. 2 .ko{.

i fizi~komehani~kim osobinama stenskog masiva u kome je prostorija izra|ena. mo`e da se odredi pomo}u slede}ih empirijskih formula: • za rudnike sa godi{wim kapacitetom do 900 000 t Vuk = 195 ⋅ A (3.9.3 D i m e n z i o n i s a w e v e n t i l a c i o n o g o k n a Ventilaciono okno orjentaciono mo`e da se dimenzioni{e prema slede}im kriterijumima: protoku ukupne koli~ine vazduha kojim se jama provetrava. dimenzija pre~nika (3. rampi Popre~ni presek ovih prostorija naj~e{}e ima tapezasti ili kru`no zasvo|en oblik.6. Orjentaciona vrednost vazdu{nog protoka Vuk (m3/s). minimalna visina iste od poda do po~etka svoda mora da iznosi 1. dok se u svim ostalim slu~ajevima primewuje kru`no zasvo|en oblik popre~nog preseka prostorije. 3. 51 . sa wihovim osnovnim karakteristikama.5 ⋅ A (3. Popre~ni presek jedne ovakve prostorije prikazan je na slici br.8 m. koji je potreban za provetravawe jame. Trapezasti oblik popre~nog preseka ima prostorija koja je podgra|ena drvenom okvirnom podgradom..17) • za rudnike sa godi{wim kapacitetom preko 900 000 t Vuk = 90 + 46. Ukoliko je prostorija namewena za saobra}awe jamske dizel mehanizacije ona mora da bude najmawe za 1 m {ira od najve}e {irine vozila koje se wome kre}e. Na osnovu tog uslova mo`e da se izra~una povr{ina popre~nog preseka ventilacionog okna P (m2).Otvarawe rudnika 3.11. dimenzija stranice a (m) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: a= P (3. 10 m/s. potkopa. dok je pregled razli~itih tipova jamskih kamiona. Dimenzije popre~nog preseka ovih prostorija su uslovqene gabaritima transportnih sredstava. za orjentacionu vrednost potrebnog vazdu{nog protoka: P≥ Vuk 10 (3. i dozvoqenoj brzini kretawa vazduha kroz ventilaciono okno.4 D i m e n z i o n i s a w e p o p r e ~ n o g p r e s e k a h o d n i k a . 3. prikazan u tabeli br. kroz ventilaciono okno.21) 3. Po{to su ove prostorije naj~e{}e niskozasvo|enog oblika popre~nog preseka.godi{wi kapacitet rudnika (Mt).19) Brzina vazdu{ne struje. ne sme da iznosi vi{e od d (m) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: d≥ 4 ⋅P π Ukoliko je ventilaciono okno kru`nog popre~nog preseka.20) Ukoliko je ventilaciono okno kvadratnog popre~nog preseka.18) gde je: A .6.

8 5. 3.Popre~ni presek prostorije namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije Tabela br.25 m.0 21. Kroz ove prostorije.0 1334 1550 1550 1816 2032 2286 2000 1830 2300 1900 2200 2420 2980 3030 1168 1270 1499 1550 1880 1905 1650 2350 2200 2200 2400 2420 2430 2700 3023 3251 3848 4166 6198 6782 7920 8315 8660 7380 8720 10 000 9785 8870 15 17 29 39 100 100 69 102 136 66 136 170 240 180 Ukoliko je prostorija namewena za transport vagonima sa lokomotivskom vu~om.5 9.11 . 52 . sa strane gde nije dozvoqen prolaz zaposlenima iznosi 0.0 12. onda gabariti lokomotive.1 T233 35D K250-21 1.5 8. odnosno vagona uslovqavaju veli~inu profila prostorije. po pravilu.7 m mereno od najisturenije ivice vozila do boka hodnika. [irina prolaza mora da iznosi ≥ 0. Najmawe dozvoqeno rastojawe.5 5.0 5.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br.3 2.8 m.5 10. treba da se obezbedi prolaz zaposlenima uz jedan od bokova prostorije.1 T193 HT 12/90 MK-A20. Visina prolaza mora da iznosi ≥ 1.7 2.5 7. 3.9 TIP KAMIONA ZAPREMINA (m3) [IRINA (mm) VISINA (mm) DU@INA (mm) SNAGA (KW) PROIZVO\A^ EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO SCHOPF MAN GHH SCHOPF ATLAS COPCO MAN GHH SCHOPF TORO KIRUNA TRUCK 962 963 964 965 980-T10 980-T13 T103 MK-A15. od najisturenije ivice vozila do boka hodnika.0 1.0 20.

Tabela br.7 . Udaqenost trolne `ice od podgrade mora da iznosi najmawe 0.0 .2 2.1.7 vg 1.0 5-7 7 .0 1250 1850 3073 4100 8000 7300 850 1000 1250 1350 1350 1800 1220 1300 1200 1550 1550 1600 600 600 900 900 900 900 53 .2 m. ne sme da iznosi mawe od 2. 11. 3. 9.7 m. Slika br.0 4.0 vg 4.0 13.2 m.5 9.5 4.0. Minimalno rastojawe izme|u vozila koja se mimoilaze iznosi 0.5 .11 . kao i za izbor lokomotiva i vagona. 2.0. 3.0 ≥ 3.5 27.12 .2 m.0 30.2.Izbor sastava voza u funkciji godi{weg kapaciteta GODI[WI KAPACITET ( Mt ) MASA LOKOMOTIVE (t) ZAPREMINA VAGONA ( m3 ) ≤ 0.2 2.2 1. 1.3. 3.10 10 14 20 .0 10.5 5.10 .2 4. hodnik mora da bude tako dimenzionisan da visina trolne `ice.0 Tabela br.0 1.7 1.0 1. uz oba boka mora da postoje prolazi ~ija {irina iznosi ≥ 0. ra~unaju}i od gorwe ivice {ine.5 0.2 .Otvarawe rudnika Na navozi{tima sa dva koloseka. Kada se za vu~u vozova koriste trolne lokomotive.Popre~ni preseci prostorija namewenih za transport vagonima Narednim tabelama su prikazani podaci koji mogu da poslu`e za izbor sastava voza.5.2 vg 2.2 0.8 2.28 0.Tehni~ke karakteristike vagoneta MODEL VAGONA ZAPREMINA (m3) NOSIVOST (t) DU@INA (mm) [IRINA (mm) VISINA (mm) KOLOSEK (mm) vg 0.5A vg 9A vg 10A 0.

okno je naj~e{}e opremqeno i jednim ko{em sa protivtegom.13 prikazano je navozi{te sa dimenzijama koje su potrebne za prora~un wegove visine. 900 600. opreme i repromaterijala. 900 600. dvostrana i dvostrana sa kru`nim kretawem vagoneta. 900 600. ~ekaonice. kao {to su: remize. 3.13 . 54 . 3. pumpne stanice itd. Du`ina navozi{ta treba da bude dovoqna da u wemu mo`e da se smesti voz sa maksimalnim brojem vagona. na~ina izvoza. 900 600. 900 600 900 2015 3480 4200 4550 5500 5860 900 1000 1050 1045 1060 - 1300 1350 1345 1350 1210 1450 1500 1415 1650 1650 5 7 6 8 8 15 3. prevoz qudi i druge pomo}ne operacije.6. U jamama gde se izvoz vr{i ko{evima navozi{ta mogu da budu: jednostrana. ukrcavawe i iskrcavawe qudi. [irina navozi{ta je obi~no jednaka pre~niku izvoznog okna.). kancelarije. podgradni materijal itd.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Tabela br. U navozi{tu se vr{i navo`ewe punih vagoneta i izvo`ewe praznih. za izvoz jalovine.Tehni~ke karakteristike akumulatorskih lokomotiva TIP LOKOMOTIVE MASA (t) KOLOSEK (mm) DU@INA (mm) [IRINA (mm) K 600 K 900 VISINA KABINE (mm) MINIMALNI RADIJUS KRIVINE (m) Ak2u 5Arv2m Arp7 Am8d Arp10 Arp14 2. trafostanice. Izgled i veli~ina navozi{ta zavise od tipa okna. dok visina navozi{ta na mestu spoja sa oknom treba da bude dovoqna za izvo`ewe i navo`ewe najdu`ih predmeta. ~ija konstrukcija i princip rada zavise od vrste vagoneta kojima se vr{i transport. U ovom slu~aju navozi{te je slo`enije konstrukcije Na navozi{tima skip okana nalazi se jedinica za pra`wewe vagoneta. koji mogu da do|u u obzir tokom eksploatacije ({ine. 3.2 5 7 8 10 14 600 600. cevi.5 D i m e n z i o n i s a w e n a v o z i { t a Navozi{te je prostorija koja povezuje izvozno okno sa glavnim transportnim hodnikom.12 . 900 900 900 2900 3120 4500 4760 5440 12300 960 1000 1050 1050 - 1300 1350 1350 1350 1350 1400 1515 1500 1650 1650 1650 2445 2185 2400 2300 2300 2300 1600 1600 1600 1800 1800 1800 7 7 12 12 18 18 Tabela br. Kada se izvoz rude vr{i skipovima. U blizini navozi{ta obi~no se nalazi ve}i broj podzemnih prostorija komornog tipa. Na slici br.Tehni~ke karakteristike trolnih lokomotiva TIP LOKOMOTIVE MASA (t) KOLOSEK (mm) DU@INA (mm) [IRINA (mm) K 600 K 900 VISINA KABINE (mm) RADNA VISINA TROLE (mm) max min MINIMALNI RADIJUS KRIVINE (m) 3kr-600 4kr-1 7kr1u k10 k14 2kt28 3 4 7 10 14 28 600 600. kapaciteta izvoza itd. kao i da mo`e da se vr{i sigurno i efikasno manevrisawe i navo`ewe.

U jamama sa velikim prilivom zamuqene vode i koje su ugro`ene od provala vode (napr. Postoje razli~ite konstrukcije puni{ta skipova.6. koja je sme{tena u komori drobqewa. . Komora drobqewa se nalazi ispod bunkera. vrste skipova.6 D i m e n z i o n i s a w e v o d o s a b i r n i k a Vodosabirnik predstavqa skup jamskih prostorija u kojima se vr{i skupqawe jamske vode. proizvodnog kapaciteta. U ovim slu~ajevima ispod jamske drobilice postoji jo{ jedan bunker. 3.14. Slika br. drobi u jamskoj drobilici. 3. minimalno.Otvarawe rudnika Ruda se kroz re{etku spu{ta u bunker. kao i wegov popre~ni presek prikazani su na slici br.15. Ukoliko se o~ekuje iznenadni priliv ve}e koli~ine vode. nepogodna za izvoz skipovima. 55 .Spoj navozi{ta sa oknom 3. vodosabirnik treba da bude podeqen najmawe na dva dela. Polo`aj vodosabirnika. odnosno crpna stanica. odnosno na slici br. ~ija zapremina odgovara ~asovnoj ili smenskoj proizvodwi rudnika.pre~nik okna (m). 3. pored prostorija navozi{ta. Dimenzije vodosabirnika moraju. Prilikom otkopavawa rude masovnim metodama u bunker dolazi ruda krupnije granulacije.13 . a iznad mesta utovara rude u skipove. Visina navozi{ta na mestu spoja sa oknom h (m) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule : h = 0. ~ija zapremina obezbe|uje prijem rude iz jednog voza ili ~e{}e prijem koli~ine rude u iznosu dnevne proizvodwe rudnika. da obezbe|uju prijem vode tokom osmo~asovnog vremenskog perioda. jame u kojima se vr{i hidrozasipavawe otkopa). {to prvenstveno zavisi od granulacije rude.7 ⋅ (C − d) (3. Stoga se ruda. d . gradi se u blizini okna. Vodosabirnik. pre utovara u skipove. tako da muq natalo`en u jednom delu mo`e da se o~isti dok se voda crpi iz drugog dela vodosabirnika.du`ina najdu`eg predmeta (10 m). stepena automatizacije itd.22) gde su: C . dimenzije vodosabirnika moraju da budu ve}e. weno odmuqivawe i ispumpavawe.

stim {to ne sme da iznosi mawe od 6 m. Naspram svake komore.6.okno. 5 . Debqina zidova izme|u komora odre|uje se na osnovu prora~una.usisni bunar.Polo`aj vodosabirnika 1 . minimalne dubine 3 m. Ovi magacini mogu da imaju dve ili vi{e komora. Slika br.uskop za cevovod.7 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k o g m a g a c i n a e k s p l o z i v n i h sredstava i izbor wegove lokacije Jamski magacin eksplozivnih sredstava sastoji se od pristupnog hodnika i komora za sme{taj eksplozivnih sredstava. 9 .vodosabirnik (drugi deo). 7 .14 .pumpna komora. 56 . 6 .Popre~ni presek vodosabirnika 3.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br.spojni hodnik pumpne komore 10 .navozi{te. odgovaraju}e profilu komore.niskop za ~i{}ewe. 2 . 4 . 3.vodosabirnik (prvi deo).15 . 3 . na drugoj strani pristupnog hodnika mora da bude izra|eno odbojno udubqewe. Komore moraju da budu tako izgra|ene da wihova uzdu`na osa zahvata prav ugao sa uzdu`nom osom pristupnog hodnika.prijemni bunar. 11 . 8 .niskop za ~i{}ewe. 3.

komore. na suvom mestu i van podru~ja pove}anih pritisaka. Izgled jamskog magacina eksploziva prikazan je na slici br. trafostanice glavno izvozno okno. 3. Na mestima navedenih promena pravaca moraju da postoje odbojna udubqewa. Pravac prilaznog hodnika magacinu. dok je wegov polo`aj u odnosu na ostale jamske prostorije i objekte prikazan na slici br.0 Poznavaju}i godi{wi kapacitet rudnika jednostavno mo`e da se izra~una mese~na proizvodwa rude.15 f q (kg/m3) 3 0. Svaka vrsta eksplozivnog sredstva mora da bude sme{tena u posebnu komoru.6 17 1.8 9 0.5 6 0. Tabela br.7 18 1. i ukupna koli~ina eksploziva ne sme da bude ve}a od 50 t.6 7 0. Ulaz u prilaznu prostoriju magacina ne sme da bude u hodniku glavne ulazne vazdu{ne struje. pumpe. 3.9 20 2.2 m.4 5 0. ili • do 5000 kg amonijumnitratskih metanskih i drugih pra{kastih eksploziva.17. 3. Minimalne udaqenosti magacina od pojedinih jamskih objekata i prostorija prikazane su u tabeli br.9 10 1. amonijumnitratskih plasti~nih i poluplasti~nih eksploziva. dok kod magacina sa vi{e komora isti pravac mora da bude promewen najmawe tri puta.15 date su razli~ite vrednosti specifi~ne potro{we eksploziva (q) u zavisnosti od koeficijenta ~vrsto}e stene po Proto|akonovu (f ). dubine 3 m. ili • do 7000 kg sme{a amonijumnitratnog goriva. U tabeli br.5 16 1. Na osnovu mese~ne potro{we eksploziva mo`e da se izvr{i dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva. okno za prevoz qudi. Dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva mo`e da se obavi prema o~ekivanoj potro{wi eksploziva.4 15 1.7 8 0. sa dve komore.3 14 1. 57 . 3.16. Tabela br. Ovi magacini se grade u jalovim stenama ili rudi.14 NAZIV minimalna dozvoqena udaqenost od najbli`ih komora (}elija) jamskog magacina (m) u vidu }elija ni{a u vidu komora 60 60 20 60 100 15 100 100 25 100 100 15 glavni ventilator ventilaciona vrata koja obezbe|uju ventilaciju cele jame ili celog odeqewa jame otpremni hodnici koji slu`e za redovni izlazak.1 12 1. 3. za prigu{ewe vazdu{nog udara u slu~aju eksplozije.Otvarawe rudnika Minimalna slobodna visina prostorija magacina iznosi 2. i do 20 000 komada detonatorskih kapisli odnosno elektri~nih detonatora. ve} se gradi tako da bude u neposrednoj vezi sa izlaznom vazdu{nom strujom.i glavni vetreni hodnici okna.14. 3. ostali hodnici i jamske prostorije U jednoj komori jamskog magacina eksplozivnih sredstava dozvoqeno je da se dr`e slede}e koli~ine eksploziva i eksplozivnih sredstava: • do 2500 kg nitroglicerinskih. glavni potkopi itd. odnosno da se odredi potreban broj komora u magacinu. i da najkra}im putem bude spojen sa bli`im ogrankom sve`e vazdu{ne struje pomo}u bu{otine ili su`enog hodnika.8 19 1. na osnovu ~ega mo`e da se prora~una mese~na potro{wa eksploziva.0 11 1. mora da bude najmawe dva puta promewen (u odnosu na prethodni pravac) pod pravim uglom.2 13 1.3 4 0.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta Slika br. 3. 3.Izgled jamskog magacina eksploziva Slika br.Lokacija jamskog magacina eksploziva 58 .17 .16 .

8 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k e r a d i o n i c e za popravke dizel mehanizacije Kada se pri rudarskim podzemnim radovima na otkopavawu. Izgled jedne jamske radionice prikazan je na slici br.18. obi~no se vr{e u specijalizovanim radionicama na povr{ini.prilazne rampe 3 .komore za opremu koja nije u upotrebi 7 .servisni kanali 4 . kao i da budu provetravani. kao i komore u kojima su sme{teni razni magacini. mehani~kih i hidrauli~nih sklopova.kranska staza 5 . 3. Zatim.hodnici za pristup servisnom kanalu 2 . mese~ni i drugi periodi~ni pregledi opreme. kao i weno prawe i podmazivawe. Popravke i remont sklopova.komora za rezervne delove Slika br.Jamska radionica za servisirawe dizel opreme 59 . Ove komore moraju da budu opremqene i kanalima za pristup mehanizaciji sa dowe strane.Otvarawe rudnika 3. kao i na pripremi za otkopavawe koristi jamska dizel mehanizacija neophodno je da se u samom le`i{tu ili wegovoj neposrednoj blizini izgradi radionica za odr`avawe i popravke dizel opreme. radionica mora da omogu}i rasklapawe dizel jedinica i zamenu sklopova. 3. kao i lak{e popravke pojedinih elektri~nih. ina~e. Kanali trebaju da budu tako izvedeni da se u wima ne skupqa voda i druge prosute te~nosti.6. kancelarija poslovo|e itd. Presek "A-A" 1 . Ona mora da bude tako izgra|ena i opremqena da u woj mogu da se vr{e smenski. i jednu komoru za popravke koja je opremqena dizalicom upotrebqivom za poslove sklapawa i rasklapawa opreme.18 . Potrebno je da radionica u svom sastavu ima i komore za parakirawe mehanizacije koja se u tom periodu ne upotrebqava. Radionica je naj~e{}e komornog tipa i mora da ima najmawe jednu komoru za prawe i podmazivawe opreme. Radionica svojim dimenzijama mora da bude u skladu sa brojem dizel jedinica i wihovim gabaritima.radionica 6 .

Izgled skladi{ta goriva i maziva je prikazan na slici br. 1 . Koli~ine od maksimalno 1000 litara uqa i 400 kg masti moraju da se ~uvaju u skladi{tu maziva . a koli~ine ve}e od 200 litara moraju da se dr`e u za tu svrhu posebno izgra|enim skladi{tima. Pored ni{a i skladi{ta goriva i maziva u smeru oticawa te~nosti.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije le`i{ta 3. koje moraju da budu odvojene od ni{a za gorivo. i mogu da budu locirane i u ograncima ulazne vazdu{ne struje (napr. Dimenzionisawe ovih skladi{ta mo`e da se izvr{i na osnovu nedeqne.komora za uqe 2 . 3. eventualno iscurelog.jama za skupqawe prosutih te~nosti Ö smer kretawa vazduha Slika br. moraju da budu izra|ene jame (udubqewa) dovoqne zapremine da prime ukupnu koli~inu. i moraju da se lociraju u prostorijama izlazne vazdu{ne struje. Koli~ine do 200 litara uqa i do 50 kg masti mogu da se ~uvaju u ni{ama za mazivo.6. u jamskoj radionici za servisirawe opreme).Jamsko skladi{te dizel goriva i maziva 60 . ili mese~ne potro{we uqa odnosno maziva. 3.19 .komora za mast 3 .komore za naftu 4 . goriva i maziva.9 D i m e n z i o n i s a w e i i z b o r l o k a c i j e j a m s k o g skladi{ta dizel goriva i maziva Upotreba dizel mehanizacije podrazumeva i da treba da se obezbedi snabdevawa iste dizel gorivom i mazivom. Orjentaciona vrednost o~ekivane potro{we mo`e da se odredi pomo}u normativa potro{we goriva u sli~nim rudnicima.19. petnaestodnevne. Skladi{ta se provetravaju proto~no. U skladi{tu posude maksimalne zapremine 1000 litara odvajaju se pregradnim zidom ili se sme{taju u posebne komore. koje mora da bude odvojeno od skladi{ta goriva i locirano ispred wega u pravcu kretawa vazdu{ne struje. Koli~ine goriva do 200 litara mogu da se dr`e u posebnim ni{ama.

61 . a u prvom redu brojem pukotina.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4 METODE OTKOPAVAWA 4. oblikom i prostornim polo`ajem saglasan fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama stene i naponskom stawu u masivu onda ni u jednom delu masiva naponi indukovani wegovom izradom ne}e pre}i granicu loma. onda lako mo`e da se zakqu~i da }e stena proporcionalno promeni napona da pretrpi odre|enu deformaciju. 4. Odnosno dolazi do promene naponskog stawa okolnog stenskog masiva. Stenski masiv mo`e da se opi{e pomo}u slede}ih parametara: • Fizi~ko-mehani~kim osobinama stena od kojih je izgra|en. modul elasti~nosti i Poasonov koeficijent.1 . Rudarske aktivnosti na otkopavawu svode se na dezintegraciju dela stenskog masiva. • Naponskim stawem masiva koje se opisuje intenzitetom vertikalne i horizontalne komponente napona. Za potrebe rudarskih zahvata potrebno je da se stenski masiv opi{e (odredi) pomo}u parametara stawa. wegovo uklawawe neminovno izaziva redistribuciju napona u preostalom delu masiva. {to za posledicu ima deficit mase u iznosu zapremine nastalih prostorija. To zna~i da }e izra|eni otkop biti stabilan. adekvatno primarnom naponskom stawu.1 O t k o p a v a w e Stenski masiv. Za ~vrste stene to su u prvom redu ~vrsto}a na pritisak. Stim {to koeficijent proporcionalnosti karakteri{e stenski materijal. wihovim osobinama i elementima pada. • Strukturnim osobinama stene.Stawe masiva. Na slikama je pokazano stawe stenskog masiva pre i posle dezintegracije ozna~enog wegovog dela. to jest sistem }e biti uravnote`en. a) pre dezintegracije ozna~enog dela masiva. naravno ako nisu prisutni neotektonski procesi. a) b) Slika br. b) posle dezintegracije ozna~enog dela masiva Ako je otkop svojom veli~inom. oblika i prostornog polo`aja izra|ene prostorije (otkopa). Ako se zna da postoji funkcionalna zavisnost izme|u napona i deformacija. Sa obzirom da je i dezintegrisani deo masiva bio napregnut. Intenzitet te promene zavisi od veli~ine. generalno sa orudwenim delovima ili rudnim le`i{tima nalazi se u ravnote`nom stawu.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

U protivnom potrebno je da se osigurava, odnosno da se {titi podgradom. U nekim slu~ajevima nije mogu}e (nije racionalno) da se otkop `eqenih dimenzija u konkretnom stenskom masivu, rudi, odr`ava stabilnim ni uz podgra|ivawe pa se pristupa wegovom planskom zaru{avawu. Otkopavawe predstavqa proces dezintegracije rude iz rudnog le`i{ta pri ~emu nastaju otkopne prostorije, otkopi. Dimenzije, prostorni polo`aj otkopa, dinamika i tehnologija otkopavawa zavise od prirodnih uslova u le`i{tu. Ta~nije re~eno zavise od primewene metode otkopavawa primerene prirodnim uslovima u le`i{tu. Otkopavawe rude je osnovna rudarska aktivnost i ono daje smisao svim ostalim aktivnostima u podzemnom proizvodnom sistemu. Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa, stoga, predstavqa najdelikatniju i najte`u odluku u procesu in`ewerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji, koja se donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom. 4.2 M e t o d a o t k o p a v a w a Metodom otkopavawa defini{u se: oblik i dimenzije otkopne konstrukcije, na~in i redosled dezintegracije rude iz prirodnog okru`ewa, upravqawe masivom, tehnolo{ki postupci otkopavawa i provetravawe otkopnih radili{ta. Oblik konstrukcije otkopa uslovqen je u prvom redu oblikom i veli~inom rudnog tela. Velika rudna tela sa pribli`no iste sve tri dimenzije u principu ne uslovqavaju oblik konstrukcije otkopa, dok mala rudna tela i rudna tela sa disproporcijom u dimenzijama (tanke rudne `ile i rudne cevi sa malom povr{inom popre~nog preseka) uslovqavaju da otkop ima oblik i dimenzije rudnog tela. Kod ovih rudnih tela su`en je izbor i po pitawu na~ina upravqawa masivom i po pitawu redosleda otkopavawa. Rudna tela plo~astog oblika horizontalna i blago nagnuta dele se na otkopne blokove, ako to dozvoqavaju wegove dimenzije. Rudna tela koja zale`u strmo, po visini se dele na horizonte, ako se po visini prostiru na vi{e horizonata (nivoa). Rudna tela velikih dimenzija u sva tri pravca mogu biti podeqena na horizonte po visini i na otkopne blokove u okviru jednog horizonta. Tako je mogu}e, u zavisnosti od veli~ine i oblika rudnog tela, da ono bude podeqeno na ve}i broj otkopnih blokova na ve}em broju horizonata, na ve}i broj otkopnih blokova u okviru jednog horizonta, na po jedan otkopni blok na ve}em broju horizonata ili kada se radi o malom rudnom telu, da ono celo ~ini jedan otkopni blok na jednom horizontu. U ovom slu~aju dimenzije i oblik otkopnog bloka su definisane dimenzijama i oblikom rudnog tela. U okviru jednog otkopnog bloka mo`e da se izvr{i podela po visini na podeta`e ili ta~nije na podeta`ne horizontalne pojaseve rude ili na eta`e. Podela otkopnog bloka po visini na eta`e je zami{qena i eta`a predstavqa pojas rude koji se otkopava u jednom zahvatu, a podela na podeta`e je fizi~ka i realizuje se izradom podeta`nih hodnika. Podela otkopnog bloka na podeta`e iskqu~uje wegovu podelu na eta`e i obrnuto. Kod metode podeta`nog zaru{avawa rudno telo se ne deli na horizonte i blokove nego se kao integralno deli na podeta`e i to fizi~ki, izradom podeta`nih hodnika. • U zavisnosti od na~ina rada otkopavawe mo`e da bude: Eta`no, kada se sve radne operacije (bu{ewe i minirawe, utovar, podgra|ivawe itd.) obavqaju u okviru eta`e u otvorenom otkopu. Eta`nom otkopavawu pripada i otkopavawe sa magacionirawem rude, bez obzira {to se utovar rude vr{i na dnu bloka, zbog dominantnog u~e{}a radnih operacija i prisustva qudi u otvorenomotkopu.

62

Metode otkopavawa

• •

Podeta`no, kada se sve radne operacije obavqaju u podeta`nom hodniku. Blokovsko, kada se sve radne operacije obavqaju u okviru bloka, bu{ewe naj~e{}e sa vrha bloka iz nadseka, a utovar uvek na dnu bloka. Blokovskom otkopavawu pripada i slu~aj kada se ruda dezintegri{e bu{ewem i minirawem iz podeta`e, a utovar obavqa na dnu bloka.

Usvojena metoda (na~in) otkopavawa saglasna prirodnim uslovima u le`i{tu podrazumeva primenu odgovaraju}ih tehnolo{kih postupaka. Usvojene tehnologije podrazumevaju primenu odgovaraju}e rudarske mehanizacije koja zahteva adekvatne jamske prostorije za komunikaciju, koje zajedno sa otkopima sa~iwavaju integralnu konstrukciju otkopa i predstavqaju karakteristiku metode otkopavawa

63

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Stepenica (1) - otkopavawe stepenice primenom vertikalnih minskih bu{otina Stepenica (2) - otkopavawe stepenice primenom horizontalnih minskih bu{otina

Slika br. 4.2 - Metoda frontalnog otkopavawa horizontalnog plo~astog rudnog tela
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 12, Fig. 13, 40351-3)

Slika br. 4.3 - Metoda frontalnog otkopavawa nagnutog plo~astog rudnog tela
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 14, Fig. 15, 40351-4)

64

Metode otkopavawa

Slika br. 4.4 - Metoda eta`nog otkopavawa sa magacionirawem rude
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 20, Fig. 23, 40351-8)

65

5 . pp. 16. Fig.Metoda blokovskog otkopavawa sa podeta`nim obarawem rude (Guide to underground mining .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 18. 4.Atlas Copco 9851 5073 01C. 40351-6) 66 .

4. 18.Atlas Copco 9851 5073 01C. Fig. 40351-7) 67 . 21.Metode otkopavawa Slika br. pp.Metoda blokovskog otkopavawa sa blokovskim obarawem rude (Guide to underground mining .6 .

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 21. Fig.Atlas Copco 9851 5073 01C.7 . 4. pp. 40351-9) 68 . 24.Metoda blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem (VCR) (Guide to underground mining .

25.Metode otkopavawa Slika br. Fig.Metoda eta`nog otkopavawa na gore sa zasipavawem (Guide to underground mining .8 . 22. pp. 40351-17) 69 . 4.Atlas Copco 9851 5073 01C.

4. Fig. 34.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. pp.9 .Atlas Copco 9851 5073 01C. 40351-14) 70 . 27.Metoda podeta`nog zaru{avawa (Guide to underground mining .

4.Metode otkopavawa Slika br. Fig.Metoda blokovskog samozaru{avawa (Guide to underground mining . 29.Atlas Copco 9851 5073 01C.10 . 36. 40351-15) 71 . pp.

U Evropi naj~e{}e se integralno tretiraju sve metode podzemnog otkopavawa ukqu~uju}i i otkopavawe le`i{ta u ~vrstim i mekim stenama. a potom svaka od wih na po nekoliko metoda otkopavawa. Metode blokovskog samozaru{avawa 72 . {iroko~elnu metodu otkopavawa. 1. metodu otkopavawa sa zasipavawem. 4. orjentacije otkopnih blokova i tako daqe. Metode frontalnog otkopavawa Metode eta`nog otkopavawa na dole Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa podeta`nim obarawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa blokovskim obarawem rude Metode blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem na gore (VCR metoda) Metode eta`nog otkopavawa na gore sa zasipavawem Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude Metode eta`nog otkopavawa na dole sa zasipavawem Metode blokovskog otkopavawa sa zasipavawem 2. Torbica (1997) 1. Hamrin-a kao jednog od karakteristi~nih predstavnika [32].Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4. 1. 1. U Rusiji (biv{i Sovjetski Savez) i zemqama biv{eg Isto~nog bloka. dora|ivana. METODE OTKOPAVAWA SA ZARU[AVAWEM OTKOPNE KONSTRUKCIJE I NATKOPNOG MASIVA 2. ali sa jasnom i prepoznatqivom osnovom. odvojeno se tretiraju metode otkopavawa ugqa od metoda otkopavawa rudnih le`i{ta. Ne{to izmewenu ovu klasifikaciju dao je profesor B. metode podeta`nog otkopavawa. U ruskoj stru~noj literaturi naj~e{}e se sre}e klasifikacioni sistem M. Ove osnovne grupe podeqene su na nekoliko podgrupa. U ruskoj stru~noj literaturi je naro~ito interesantna klasifikacija B.P. uz ukqu~ivawe na~ina i redosleda dezintegracije rude.Klasifikacija metoda otkopavawa S. Od predstavnika iz SAD interesantan je Nikolas ~ija je klasifikacija sa metodologijom izbora metode otkopavawa data u ovom poglavqu. VCR metodu. 2. Kaplunova (1945).1 . 3. 6. Kod nekih autora u SAD u istom klasifikacionom sistemu nalaze se sve metode podzemnog otkopavawa i povr{insko otkopavawe. Iz Evrope interesantno je napomenuti H. mo`e da se konstatuje da je op{teprihva}eno klasifikovawe metoda otkopavawa primarno po na~inu upravqawa masivom. Ovde se predla`e klasifikacija koja sve metoda otkopavawa svrstava u jednu od tri osnovne grupe na osnovu na~ina upravqawa masivom i svaka od wih se deli na po nekoliko podgrupa na osnovu redosleda i na~ina optkopavawa. metode otkopavawa sa zaru{avawem rude i prate}ih stena i metode otkopavawa sa ve{ta~kim odr`awem stabilnosti otkopa.3 K l a s i f i k o v a w e m e t o d a o t k o p a v a w a Klasifikovawe metoda otkopavawa le`i{ta mineralnih sirovina mo`e biti i bivalo je izvedeno po raznim principima i za razli~ite skupove metoda otkopavawa. magacinske metode. 1. Klasifikacija je pregledno data u narednoj tabeli.I. Ago{kova i R. (slojevita i neslojevita le`i{ta). Bez obzira na postojawe brojnih principa klasifikovawa metoda otkopavawa. metodu podeta`nog zaru{avawa i metodu blokovskog zaru{avawa. ukqu~uju}i i na{u. Tabela br. 4. Metode podeta`nog zaru{avawa 3. Ovde }e biti razmatrane samo metode otkopavawa rudnih le`i{ta deponovanih u ~vrstim stenama koje mogu da budu klasifikovane po razli~itim principima. Ovo je osnovna klasifikacija koja je kasnije mewana. On sve metode deli na: komorno stubne. 5. Imenitova (1984) [12] po kojoj su sve metode svrstane u tri grupe: metode otkopavawa sa samoodr`awem stabilnosti otkopa. METODE OTKOPAVAWA SA OSIGURAWEM OTKOPNE KONSTRUKCIJE 3. METODE OTKOPAVAWA SA SAMONOSE]OM OTKOPNOM KONSTRUKCIJOM 1.R. Glu{~evi} u svojoj kwizi [8] pa ovde ne}e biti posebno navo|ena. mada ima i takvih klasifikacija koje tretiraju samo otkopavawe rudnih le`i{ta.

• Sedma grupa podataka bitnih za izbor metode otkopavawa odnosi se na tr`i{ne uslove. • [esta grupa podataka odnosi se nivo potencijalne ugro`enosti `ivotne sredine rudarskim aktivnostima na otkopavawu. Izbor i dimenzionisawe otkopne konstrukcije sastoji se u postupnom uskla|ivawu dimenzija otkopa sa izabranom opremom uz stalnu analizu wegove stabilnosti koja obuhvata i izbor sa dimenzionisawem podgradne konstrukcije. metodom kona~nih elemenata kao naj~e{}e primewivanom i najmo}nijom za modelirawe stenskog masiva i simulaciju geomehani~kih procesa u wemu. rupturni sklop i naponsko stawe. kao i cenu radne snage u datim uslovima. postojawe infrastrukturnih. wegove dimenzije i prostorni polo`aj (zalegawe i pru`awe). koje obuhvata analizu stabilnosti.Metode otkopavawa 4. • Slede}a grupa podataka odnosi se na koli~inu rudnih rezervi. Svi podaci o rudnom le`i{tu mogu da se svrstaju u nekoliko grupa: • U prvom redu neophodno je da se poznaje oblik (morfolo{ki tip) rudnog tela. to jest ekonomskoj proceni efekata kao merodavnom kriterijumu za izbor optimalne varijante. stambenih. sa solidnim poznavawem posebnih disciplina. o~ekivanu ponudu i potra`wu. Brojnost uticajnih faktora na izbor metode otkopavawa nedvosmisleno upu}uje na zakqu~ak o izuzetnoj kompleksnosti ovog postupka. a numeri~ke metode. industrijskih ili drugih objekata pod za{titom. To su ~vrsto}a i deformabilnost. • Peta grupa podataka odnosi se na radnu snagu. Izborom i projektovawem metode otkopavawa treba da se bavi rudarski in`ewer sa respektivnim prakti~nim iskustvom na otkopavawu. postojawe obu~enih ili ne obu~enih rudara. kao i postojawe stalnih ili povremenih vodenih tokova i akumulacija. Za dono{ewe ove odluke neophodno je da se raspola`e {to pouzdanijim podacima o rudnom le`i{tu. U in`ewerskom delu re{avawa problema upravqawa masivom. U nekim slu~ajevima mo`e da se dogodi da ozbiqno bude ugro`en ili unu{ten hidrolo{ki sistem i tako daqe. U krajwem sva me|ure{ewa se podvrgavaju analizi tro{kova i rizika. rudarski in`ewer humanista sa istan~anim ose}ajem za anga`ovanost qudi u slo`enim jamskim uslovima. vizionar i esteta. sadr`aj i distribuciju korisne komponente u rudi. uop{teno re~eno geometrijski podaci o rudnom telu. a naro~ito ventilacije i transporta. Kod metoda sa zaru{avawem neophodno je jo{ i da se izvr{i prognoza uticaja otkopavawa na natkopni masiv i povr{inu terena. koriste se empirijske i numeri~ke metode. stalnost cene. mineralo{ki sastav i ostale podatke koji odre|uju vrednost rude i wenu primarnu preradu. kao i hidrogeolo{ke prilike u le`i{tu.4 I z b o r m e t o d e o t k o p a v a w a i k o n s t r u k c i j e o t k o p a Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa sastoji se od niza procedura ~ijom se primenom u iterativnom postupku dolazi do re{ewa. 73 . U nekim slu~ajevima obim razarawa mo`e biti veliki i mo`e da ima ve}i uticaj na postoje}i ekosistem. Izbor i projektovawe metode otkopavawa je najdelikatniji i najkompleksniji postupak i vrhunska ve{tina rudarskog in`ewerstva. vrednost korisne komponente. ukoliko je to potrebno. rizike i tako daqe. • ^etvrta grupa podataka odnosi se na situaciju na povr{ini terena. izbor i dimenzionisawe podgradne konstrukcije i prognozu uticaja otkopavawa na okolni masiv i povr{inu. rudarski in`ewer intelektualac. nivo wihove obu~enosti. Empirijske metode su zastupqene klasifikacijama stenskog masiva. • Druga grupa podataka odnosi se na parametre koji opisuju mehani~ko pona{awe masiva i bitni su za upravqawe masivom tokom otkopavawa.

a neki su konstantni. u nekim situacijama neki od wih nemaju zna~aj i tako daqe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa predstavqa vi{efazan i dugotrajan proces koji se obavqa u vi{e iteracija u raznim fazama in`ewerskog odlu~ivawa. • Dobro poznavawe raspolo`ive rudarske mehanizacije koja se koristi u konkretnim tehnolo{kim postupcima. Pojedini parametri iskqu~uju neke od metoda ili tehnologija. Ovo se naj~e{}e radi za vi{e mogu}ih varijanti otkopavawa.5 P r o c e d u r a i z b o r a m e t o d e o t k o p a v a w a i konstrukcije otkopa Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa je najdelikatnija i najte`a odluka u procesu in`ewerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji koja se donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom. U ovoj fazi vr{i se i dimenzionisawe konstrukcije otkopa koje obuhvata i izbor i dimenzionisawe podgradne konstrukcije. nekad i dijametralno suprotnih. Odluka o izboru metode koja }e biti primewena donosi se u postupku ekonomske analize. bira metoda otkopavawa i konstrui{e otkop. Saglasno tome izboru metode otkopavawa prethodi detaqno i temeqno prou~avawe raspolo`ive geolo{ke dokumentacije o rudnom le`i{tu. Nabrojani parametri koji uti~u na izbor metode otkopavawa. neki se mewaju. uz uva`avawe ostalih podataka. 74 . Ve} posle preliminarnih geolo{kih istra`ivawa na osnovu oskudnih geolo{kih podataka. sa wenim mogu}nostima i zahtevima. usvaja tehnologija otkopavawa. Naredni opcioni korak je kreirawe numeri~kog modela stenskog masiva koje obuhvata definisawe kriterijuma loma i konstitutivnih jedna~ina za svaku kvazihomogenu zonu. Slede}a faza je racionalizacija realnog sistema koja rezultira modelima stenskog masiva sa kojim se daqe operi{e. a neretko se doga|a da se i tokom otkopavawa pristupa izmeni metode otkopavawa. gde se po pravilu bira ona metoda koja obezbe|uje najbr`i povra}aj investicija i najve}i profit. bira se metoda i konstrui{e otkop. na bazi novih saznawa o le`i{tu ili izmewenih spoqnih uslova. 4. usvaja tehnologija. nisu svi iste te`ine. • Dobro poznavawe postupaka racionalne rekonstrukcije realnog stenskog masiva i metoda upravqawa masivom (Empirijske metode. pravi organizacija rada za definisan kapacitet proizvodwe i analiziraju tro{kovi otkopavawa. Plod ovog prou~avawa treba da bude mentalna slika rudnog tela (le`i{ta) u konkretnom okru`ewu. Simultano ovom koraku usvaja se tehnologija i odgovaraju}a oprema. U ovoj fazi kreira se konstrukcija otkopa primerena obliku. niti su svi iste pouzdanosti. saglasna fizi~komehani~kim i strukturnim osobinama stenskog masiva i primarnom naponskom stawu. veli~ini i prostornom polo`aju rudnog tela. • Dobro poznavawe tehnologija i tehnolo{kih postupaka. U prvom koraku razmatra se anizotropija i homogenost stenskog masiva i izdvajaju se kvazihomogene zone. Slede}i korak je klasifikacija stenskog masiva odnosno klasifikovawe svake kvazihomogene zone. Kqu~ni parametri za izbor metode i konstrukcije otkopa su prirodni uslovi u le`i{tu i wegovom okru`ewu na osnovu kojih se. numeri~ke metode naponsko-deformacijske analize i metode strukturne analize) Rudarski in`ewer radi sa vi{e ili mawe pouzdanim podacima koji su rezultat geolo{kih istra`ivawa konkretnog rudnog le`i{ta. Tre}a faza je najkompleksnija i predstavqa uno{ewe qudske konstruktivnosti u prirodni sistem. Za uspe{an izbor metode otkopavawa presudno je slede}e: • Dobro poznavawe metoda koje se koriste u savremenoj rudarskoj praksi. Ovaj postupak kasnije se ponavqa ~esto i vi{e puta. analiziraju tro{kovi i na osnovu toga donosi odluka o daqim istra`ivawima. sa ve}im brojem pouzdanijih podataka o le`i{tu sve do po~etka otkopavawa.

4. 1981) 1. Geometrija rudnog tela definisana je slede}im parametrima: oblikom rudnog tela. prognozira anaga`ovanost qudi i opreme za zahtevani kapacitet.100 m > 100 m < 20 ° 20 ° . OBLIK / PROSTRANOST RUDNOG TELA IZOMETRIJSKA RUDNA TELA PLO^ASTA-STUBASTA RUDNA TELA NEPRAVILNA RUDNA TELA 2. 4. RASPROSTRAWENOST ORUDWEWA U RUDNOM TELU / JEDNAKOMERNA dimenzije su pribli`no jednake u sva tri pravca dve dimenzije su mnogostruko ve}e od mo}nosti. numeri~kim rangirawem. 4. i obi~no ne iznose vi{e od 100 m dimenzije zna~ajno odstojawima variraju na malim < 10 m 10 . NAGIBNI UGAO RUDNOG TELA HORIZONTALNA NAGNUTA STRMOG NAGIBA 4. rasprostrawenosti orudwewa. Ovo je kraj in`ewerske analize i za wom sledi ekonomska u okviru koje se analiziraju tro{kovi.6 K l a s i f i k a c i j a i i z b o r m e t o d a o t k o p a v a w a po Nikolas-u Klasifikacijom metoda otkopavawa po Nikolas-u (1981) se. utvr|uju tokovi kapitala. Prvi korak predstavqa klasifikacija metoda otkopavawa na osnovu parametara geometrije rudnog tela. Zavr{ni korak je procena tro{kova otkopavawa. pri ~emu ne mogu da se uo~e zakonitosti promena ZONARNA NEJEDNAKOMERNA 75 . nagibnim uglom i dubinom zalegawa rudnog tela. i mehani~kih karakteristika stenskog masiva.55 ° > 55 ° postoje}a dubina zalegawa sadr`aj korisne komponente u rudi. U postupku ekonomske analize bira se optimalna metoda otkopavawa za date prirodne i tr`i{ne uslove. Usvajawe parametara geometrije rudnog tela vr{i se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. DUBINA ZALEGAWA RUDNOG TELA 5. u bilo kom delu rudnog tela.2 (Nikolas. Tabela br. odre|uju metode otkopavawa koje su pogodne za otkopavawe datog le`i{ta. mo}no{}u rudnog tela.30 m 30 . brzina povra}aja investicija i profit. ~ije se vrednosti zna~ajno ne razlikuju sadr`aji korisne komponente se zna~ajno razlikuju na malim odstojawima. MO]NOST RUDNOG TELA MALA SREDWA VELIKA VEOMA VELIKA 3.2. ne varira zna~ajno od sredweg sadr`aja iste u rudnom telu mogu da se uo~e brojne zone u rudnom telu sa razli~itim sadr`ajima korisne komponente.Metode otkopavawa U slede}oj fazi pravi se organizacija rada.

4. 1981) 1.3) odre|uje se posmatrawem postoje}ih pukotinskih sistema. Pukotinska ~vrsto}a na smicawe (3. nejednakomerna) * MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA ^VRSTO]A (male ~vrsto}e. sredwe ~vrsto}e. zonarna. Rastojawe izme|u pukotina (2. PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE ^vrsto}a stenske mase (1. rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude. Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br. tabela br. sredwe ~vrsto}e. 4. ~vrste) * KROVINSKE STENE ^VRSTO]A (male ~vrsto}e.3 (Nikolas. tabela br. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. za dato rudno telo. ~vrste) * PODINSKE STENE ^VRSTO]A (male ~vrsto}e. ^VRSTO]A STENSKE MASE* 2. veoma veliko)* PUK. plo~asta-stubasta. veliko. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. sredwe ~vrsto}e. da se usvoje parametri geometrije rudnog tela.. nagnuta. strmog nagiba) * DUBINA ZALEGAWA postoje}a dubina zalegawa RASPR. ~vrste) * RAST. krovinskih i podinskih stena) prema podelama koje su prikazane u tabelama br. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e. i RQD klasifikacijom (Rock Quality Designation).10 40 . Zatim je potrebno.3) definisano je brojem pukotina po metru du`nom.4 PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA OBLIK (izometrijska. blisko. Tabela br. ~vrste) * Napomena: * prikazuje se jedna od usvojenih opcija 76 .. blisko. veliko. 4. 4. nepravilna) * MO]NOST (mala.110 MPa > 110 MPa Broj pukotina / m % RQD > 16 0 . RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA VEOMA BLISKO BLISKO VELIKO VEOMA VELIKO MALE ^VRSTO]E SREDWE ^VRSTO]E ^VRSTE Napomena: *Klasifikacija stenske mase po Deere-u MALE ^VRSTO]E SREDWE ^VRSTO]E ^VRSTE < 55 MPa 55 . blisko.70 <3 70 . veoma veliko)* PUK. sredwe ~vrsto}e. veoma velika) * NAGIBNI UGAO (horizontalna.40 3 .3. ili popuwene materijalom ~ija je ~vrsto}a mawa od ~vrsto}e rude prazne pukotine hrapavih povr{ina pukotine popuwene materijalom ~ija je ~vrsto}a jednaka ili ve}a od ~vrsto}e rude 3. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e.4. krovinskih i podinskih stena vr{i se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. velika.100 prazne pukotine glatkih povr{ina. MPa).. tabela br. 4. 4.16 20 . 4. Kvalitetniji opis ispucalosti stenske mase dobija se definisawem broja pukotina po metru du`nom. sredwa. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko. ~vrste) * RAST.3. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e.3) mo`e da se odredi na osnovu vrednosti jedoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenske mase (σc . ~vrste) * RAST. sredwe ~vrsto}e. veoma veliko)* PUK. ORUDWEWA (jednakomerna. Tabela br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Usvajawe parametara mehani~kih karakteristika rude.20 10 . veliko. sredwe ~vrsto}e.2 i 4. 4.

49 1 .male ~vrsto}e S .~vrste 77 . 4.strmog nagiba N .zonarna S .blisko V . Metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora. 4. Metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena. 4. 4. Metode podeta`nog otkopavawa. bodovne vrednosti za svaku od navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br.sredwa V .6. 4.nagnuta Z .6 (Nikolas. 2.horizontalna J . bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br.sredwe ~vrsto}e ^ .~vrste VB . 7. Metode podeta`nog zaru{avawa. Magazinske metode otkopavawa.veoma blisko B . 1981) METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima OBLIK RUDNOG TELA I PS N 4 2 3 0 2 0 3 0 2 2 4 4 2 4 3 2 0 1 1 2 1 2 0 4 MO]NOST RUDNOG TELA M S V VV .male ~vrsto}e S .plo~asta stubasta N .7. Tabela br. i 4. Na osnovu mehani~kih karakteristika rude.mala S .velika VV .49 4 0 2 0 2 2 4 0 4 2 4 4 3 NAGIB RUDNOG TELA H N S 3 2 1 4 2 0 4 2 2 1 1 1 1 3 1 3 4 4 4 0 4 4 2 3 RASPROSTR. i Metode otkopavawa kvadratnim slogovima. 8.49 0 0 1 3 2 4 1 3 3 3 3 2 3 1 1 4 3 4 4 2 3 1 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 4 0 2 1 1 3 1 4 3 1 4 2 3 2 2 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 4 0 0 0 0 3 1 4 3 2 2 2 2 3 2 3 0 4 2 4 4 2 4 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima va`i za tabele br.jednakomerna N .49 .49 4 0 3 1 3 0 4 1 I .6.8 Ä VB 4 0 0 0 0 3 1 4 VV 0 4 4 4 4 2 4 1 M.5. rudnog tela vr{i se Metode blokovnog zaru{avawa.nejednakom. ORUDWEWA J Z N 4 3 4 3 3 3 4 3 2 3 2 3 2 3 2 3 0 1 0 3 1 3 0 3 4 4 .nepravilna M .5 (Nikolas. 4. 3. 5. 4.izometrijska PS .49 4 1 4 .veoma velika H .veliko VV . 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 4 . Tabela br.Metode otkopavawa Na osnovu prethodno navedenih parametara klasifikacija slede}ih metoda otkopavawa: 1.veoma veliko M. Na osnovu parametara geometrije rudnog tela i rasprostrawenosti orudwewa. 6.sredwe ~vrsto}e ^ . Komorno-stubne metode otkopavawa.

koji se unose u pojedine kolone. 4.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 2 0 0 0 2 4 2 4 3 2 2 2 3 2 3 2 3 4 4 4 3 2 3 2 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 3 0 1 1 3 4 3 4 3 2 3 3 3 2 3 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 1 0 0 0 2 4 1 4 3 1 2 3 2 4 2 4 3 4 4 3 3 2 3 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima VB 1 0 0 0 2 4 1 4 VV 3 4 4 3 2 2 3 2 Klasifikacija metoda otkopavawa. 4 i 5.49 3 0 4 3 4 3 2 3 2 3 2 2 2 2 1 4 1 4 1 2 1 2 RASTOJAWE IZME\U PUKOTINA B V 4 0 4 1 4 3 3 3 3 1 3 2 3 2 3 2 PUKOTINSKA ^VRSTO]A NA SMICAWE M S ^ 4 0 4 0 4 4 4 4 2 2 2 2 2 3 2 3 0 4 0 4 0 2 0 2 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima VB 3 . 4. za rudno telo ~iji su parametri prikazani u tabeli br. 1981) ^VRSTO]A STENSKE MASE M S ^ 4 . 4. bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br.7.metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija.9 (Nikolas. kolona broj 5 . 4. u tabeli br. kolona broj 4 . 78 .predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 2 i 6. ~ijim zbirom se dobijaju bodovne vrednosti koje se unose u tabelu br. odnosno tabela br.5.9. kolona broj 6 . 4. 4./ RASPROSTRAWEN.T.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br.7 (Nikolas. 4. kolona broj 2 . 4. kolona broj 3 . Tabela br.6.8.4.8 (Nikolas. 4. ORUDWEWA 2 MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA KROVINA PODINA UKUPNO 3 4 5 6 UKUPNO 7 Struktura podataka.7 i 4.49 3 0 4 3 3 3 VV 0 4 1 4 0 2 0 2 Na osnovu mehani~kih karakteristika podinskih stena.6.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 4.predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 4. vr{i se na taj na~in {to se za svaku metodu posebno usvajaju bodovne vrednosti iz tabele br. 4. Tabela br.7.5. 4. bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 1981) METODA OTKOPAVAWA 1 GEOMETRIJA R. kolona broj 7 .8.predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 3. 4. 4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu mehani~kih karakteristika krovinskih stena.9 : kolona broj 1 . Tabela br.8.

4. 4. Po tom principu vr{i se rangirawe metoda otkopavawa. Rezultati rangirawa pojedina~nih metoda otkopavawa. odnosno da se ne isti~e jedna od metoda koja }e da bude primewena pri otkopavawu datog rudnog tela. Ciq ove klasifikacije je da se izdvoji skup povoqnih metoda otkopavawa koje se. Ukupna bodovna vrednost metode otkopavawa koja iznosi 0 (nula) ne iskqu~uje.2 i 4. Potrebno je da se napomene da se ovom klasifikacijom ne vr{i izbor metode otkopavawa.9 (kolona br.10). Tabela br.9). 4.11. Upore|ewe relativnih tro{kova otkopavawa pojedina~nih metoda otkopavawa bazira se na ~iwenici da je svaka od metoda primewena u za wu odgovaraju}im uslovima. 4.7). Metode otkopavawa se. dok se u zadwi red upisuje metoda otkopavawa sa najmawom ukupnom bodovnom vredno{}u. i rezultati se prikazuju tabelarno (tabela br. prikazani su u tabeli br. metode podeta`nog zaru{avawa i metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora metode otkopavawa kvadratnim slogovima 79 . na osnovu relativnih tro{kova otkopavawa.10 : kolona broj 1 . 1987) relativni tro{kovi otkopavawa % 20 30 40 50 60 100 METODA OTKOPAVAWA metoda blokovnog zaru{avawa komorno-stubne metode otkopavawa metode podeta`nog otkopavawa magazinske metode otkopavawa. mawim od 30).Metode otkopavawa Klasifikacija metoda otkopavawa prakti~no se vr{i na osnovu bodovnih vrednosti prikazanih u tabeli br. U prvi red tabele se upisuje metoda otkopavawa sa najve}om ukupnom bodovnom vredno{}u.9 (kolona broj 7).11 (Hartman. pri ~emu se neke odlikuju mawim a neke ve}im tro{kovnima otkopavawa. prirodno. Pri tome ve}a ukupna bodovna vrednost ozna~ava efektivniju metodu otkopavawa. me|usobno razlikuju na osnovu pripadnih tro{kova otkopavawa. koji se unose u pojedine kolone. 4. 4. 4. po navedenoj klasifikaciji. Efektivnost odre|ene metode otkopavawa. kolona broj 2 . je definisana ukupnom bodovnom vredno{}u dobijenoj u koloni broj 7 (tabela br.3. 4. Skup mogu}ih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim vrednostima ve}im od prethodno navedenih (a uslovno.10) potrebno je da se elimini{e kao neprihvatqiva za otkopavawe datog rudnog tela.predstavqa ukupne bodovne vrednosti. Tabela br. na osnovu karakteristika rudnog tela prikazanih u tabelama br. 4. 4.metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija. u tabeli br. mada i ne preporu~uje primenu date metode otkopavawa. Skup povoqnih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim vrednostima ve}im od 30 i koje se me|u sobom zna~ajno ne razlikuju. Ukoliko metoda otkopavawa ima negativnu ukupnu bodovnu vrednost (tabela br.10 METODA OTKOPAVAWA 1 UKUPNA BODOVNA VREDNOST 2 Struktura podataka. tabela br. isti~u kao najefektivnije.

5. Usvojene vrednosti prikazuju se u tabeli br. krovinskih i podinskih stena prikazani su u tabeli br. pukot. usvajaju se bodovne vrednosti iz tabela br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Primer izbora metode otkopavawa Plo~asto rudno telo.7. Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br. 4. 4. ORUDWEWA jednakomerna MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA ^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e RAST. prikazane u tabeli br.12 VRSTA STENSKE MASE σc (MPa) 83 120 68 br. IZME\U PUKOTINA veliko PUK. IZME\U PUKOTINA blisko PUK. 80 . IZME\U PUKOTINA blisko PUK. Podaci o mehani~kim karakteristikama rude.6. 4. pukotine popuwene glinom Ruda Krovina Podina Za navedeno rudno telo potrebno je da se izvr{i izbor najpovoqnije metode otkopavawa.13. 4. i 4. 4. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e KROVINSKE STENE ^VRSTO]A ~vrste RAST. Tabela br.12. / m 10 4 14 RQD 40 65 40 Pukotin. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e PODINSKE STENE ^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e RAST. 4. Rasprostrawenost orudwewa u rudnom telu je jednakomerna.3 usvajaju se parametari geometrije rudnog tela. 4. Re{ewe: Na osnovu tabela br. 4. Tabela br. rude olovo-cinka.14 (po uzoru na tabelu br.8.13. krovinskih i podinskih stena). prazne pukotine hrapavih povr{. ~vrsto}a na smicawe prazne pukotine hrapavih povr{. 4.9). prose~ne mo}nosti 90 m zale`e pod uglom od 15° na dubini od 130 m. 4.2 i 4. 4. ^VRSTO]A NA SMICAWE male ~vrsto}e Za parametre rudnog tela.13 PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA OBLIK plo~ast MO]NOST velika NAGIBNI UGAO horizontalno DUBINA ZALEGAWA 130 m RASPR. rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude.

2.21 Na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br. 4. 4. Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima Metode blokovnog zaru{avawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Magazinske metode otkopavawa Za navedene metode otkopavawa potrebno je da se izvr{e ekonomske analize da bi se izdvojila metoda otkopavawa koja nudi najefikasniji povra}aj investicionih ulagawa.15.Metode otkopavawa Tabela br.T. ORUDWEWA MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE RUDA KROVINA PODINA UKUPNO UKUPNO 11 11 13 .15 mo`e da se zakqu~i da skup povoqnih metoda otkopavawa ~ine slede}e metode: 1./ RASPROSTRAWEN. 5. 4. 3.14 METODA OTKOPAVAWA Metode blokovnog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Komorno-stubne metode otkopavawa Magazinske metode otkopavawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima GEOMETRIJA R. 81 .15 METODA OTKOPAVAWA Metode sa zaru{avawem krovinskih stena Metode otkopavawa kvadratnim slogovima Metode blokovnog zaru{avawa Metode sa zasipavawem otkopanih prostora Magazinske metode otkopavawa Metode podeta`nog zaru{avawa Metode podeta`nog otkopavawa Komorno-stubne metode otkopavawa UKUPNA BODOVNA VREDNOST 33 33 32 32 31 29 25 .38 11 7 14 8 8 5 7 6 6 8 6 8 6 7 6 8 6 7 6 7 7 2 3 3 8 10 7 10 21 14 16 17 20 25 19 25 32 25 29 .21 31 32 33 33 Numeri~ki rangirane metode otkopavawa su prikazane u tabeli br. Tabela br. 4. 4.

{to se ogleda u fleksibilnosti metode po pitawu rasporeda ve}eg broja otkopa u jednom bloku i jednostavnog izvo|ewa radnih operacija u tehnolo{kom procesu otkopavawa rude. Stoga je funkcionalnost sigurnosnih stubova definisana kao karakteristika izabrane metode otkopavawa.koji se ostavqaju pri otkopavawu horizontalnih i blago nagnutih le`i{ta (obi~no ve}eg prostranstva) u ciqu za{tite krova otkopa od zaru{avawa. Sistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu. ili kao privremeno sredstvo osigurawa otkopa tokom eksploatacije pojedinih delova le`i{ta ili celog le`i{ta. Prethodno navedeni faktori uzimaju se u razmatrawe prilikom izbora metode otkopavawa za odre|eno le`i{te.koji se prilikom otkopavawa. • ME\UKOMORNI SIGURNOSNI STUBOVI . 82 . pravougaoni. od predhodno navedenih. Sigurnosni stubovi mogu da imaju razli~ite oblike popre~nog preseka. nepravilni oblik ili oblik zidatrake. vr{i se ostavqawe sigurnosnih stubova ~ija se funkcionalnost ogleda u slede}em: • • slu`e kao permanentno sredstvo osigurawa otkopa i natkopnog masiva od zaru{avawa.7 D i m e n z i o n i s a w e k o n s t r u k c i j e o t k o p a 4.1 D i m e n z i o n i s a w e s i g u r n o s n i h s t u b o v a 4. te na taj na~in spre~avaju zaru{avawe bokova komora. primenom razli~itih metoda otkopavawa. U zavisnosti od namene i rasporeda.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 4. U koju svrhu. ~itavog niza otkopnih blokova. • HORIZONTSKI STUBOVI (SIGURNOSNE PLO^E) .1.7.1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova Tokom otkopavawa le`i{ta . pri ~emu generalno gledaju}i mogu da se izdvoje najzna~ajniji: • • • mogu}nost / nemogu}nost zaru{avawa povr{ine terena iznad le`i{ta. kru`ni. sigurnost izvo|ewa rudarskih radova. Raspore|ivawe sigurnosnih stubova u otkopu mo`e da se vr{i sistematskim ostavqawem sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu. od jednog do drugog boka le`i{ta.7. razlikuju se slede}e vrste sigurnosnih stubova: • POTPORNI STUBOVI .ostavqaju ispod i iznad istih u ciqu wihove za{tite od zaru{avawa. }e biti ostavqeni sigurnosni stubovi zavisi od mnogobrojnih faktora. vrednost rude koja se otkopava. kao i nesistematskim ostavqawem sigurnosnih stubova po nepravilnom geometrijskom rasporedu. Raspore|uju se popre~no na pravac pru`awa le`i{ta izme|u susednih komora (otkopnih blokova). u velikoj meri obezbe|uje uslove: • • jednostavnog planirawa proizvodwe.koji se ostavqaju prilikom otkopavawa strmijih (do vertikalnih) le`i{ta. i uglavnom su to: kvadratni.

kao permanentno sredstvo za{tite krova i bokova otkopa od zaru{avawa. na kome se jasno mo`e da se uo~i wena visina . da bi wegova nose}a sposobnost bila odgovaraju}a o~ekivanom optere}ewu istog za grani~ni . u otkopu geometrijski mo`e da se defini{e prizmom kvadratne osnove. Sigurnosni stubovi kvadratnog oblika popre~nog preseka Regularno raspore|eni sigurnosni stubovi (stubovi samci).11. {to mo`e da se izrazi pomo}u slede}e jedna~ine: σ cm ~ vr st o} a st enskog masi va na pr i t i sak = σp napr ezaw e si gur nosnog st uba Fs = (4. Navedeni grani~ni . Prilikom dimenzionisawa sigurnosnih stubova konvencionalnim metodama. "primaju" optere}ewe od vi{ele`e}ih stenskih masa. ~ime se posti`e ve}e iskori{}ewe korisne komponente nego u slu~aju kada bi se sigurnosni stubovi ostavqali sistematski .1) Potrebno je da se napomene da jedna~ina (4. pri ~emu su ostavqeni projektovani sigurnosni stubovi u rudi sa ciqem permanentne za{tite krova otkopa od zaru{avawa.krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku. kvadratnog oblika popre~nog preseka. u odnosu na polo`aj stubova u otkopu. Prostorni polo`aj prizme optere}ewa. 4. Tada se sigurnosni stubovi projektuju u siroma{nijim delovima le`i{ta. sistematski ostavqeni u otkopima tokom tehnolo{kog procesa otkopavawa. 83 .1) va`i u slu~aju kada su sigurnosni stubovi optere}eni na pritisak.krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku. dok wena visina iznosi od krova otkopa do povr{ine terena iznad le`i{ta (stuba). prikazan je na slici br. koja se defini{e kao koli~nik pritisne ~vrsto}e stenskog masiva ( σcm ) i navedenog naprezawa stuba ( σp ).po pravilnom geometrijskom rasporedu. pripadaju}e optere}ewe pojedina~nom sigurnosnom stubu (stubu samcu). 4.12. Iz navedenog se nedvosmisleno isti~e zna~aj odre|ivawa o~ekivanog naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova.do povr{ine terena.krajwi slu~aj otkopavawa u datom otkopnom bloku defini{e se kao situacija u kojoj je zavr{eno otkopavawe rude u istom.Metode otkopavawa Nesistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova ima zna~ajne prednosti u slu~ajevima izra`eno nejednakomerne rasprostrawenosti korisne komponente u le`i{tu. za grani~ni . prikazani su na slici br. Prema teoriji o pripadaju}em optere}ewu sigurnosnom stubu. neophodno je da bude zadovoqena zahtevanu vrednost faktora sigurnosti ( Fs ). Preseci otkopnog bloka na kome jasno mogu da se uo~e polo`aj i dimenzije navedene prizme optere}ewa. Dimenzija stranice kvadratne osnove prizme iznosi B + b ({irina komore + {irina stuba). Generalno govore}i dimenzionisawe sigurnosnih stubova se sastoji u usagla{avawu dimenzija sigurnosnog stuba sa ~vrsto}om stenske mase (rude) u kojoj je ostavqen sigurnosni stub.

Prostorni polo`aj prizme optere}ewa 84 . 4.Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Slika br.11 .12 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 4.

zna~ajna je wihova zapreminska te`ina γ ( MN/m3 ). prikazane geometrije (zapremine) i zapreminske te`ine (γ) vi{ele`e}ih stenskih masa. visina prizme optere}ewa (m). {irina komore (m) i dimenzija jedne stranice ({irina) sigurnosnog stuba (m).3) gde su: L l .13 .Metode otkopavawa Na ovaj na~in geometrijski definisana prizma optere}ewa odlikuje se materijalnim svojstvima vi{ele`e}ih stenskih masa. od vi{ele`e}ih stenskih masa. 85 . Konvencionalna analiti~ka metoda prora~una naprezawa sigurnosnog stuba. Sigurnosni stubovi pravougaonog oblika popre~nog preseka Slika br. Za postupak prora~una pripadaju}eg optere}ewa sigurnosnom stubu u otkopu. defini{e naprezawe istog na pritisak prose~nom vredno{}u vertikalne komponente napona u stubu σp (MPa). koja iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ 2 (4. iznosi : ⎛ B⎞ ⎛ L⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ ⎝ l⎠ (4. kvadratnog oblika popre~nog preseka.du`ina komore (m) i . stuba samca u otkopu.2) gde su: H B b - γ prose~na zapreminska te`ina vi{ele`e}ih stenskih masa (MN/m3). Stoga mo`e da se usvoji da je pripadaju}e optere}ewe sigurnosnom stubu od vi{ele`e}ih stenskih masa geometrijski i materijalno definisano prizmom optere}ewa. 4.du`ina sigurnosnog stuba (m).Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu pravougaonog oblika popre~nog preseka.

4.4) Sigurnosni stubovi nepravilnog oblika popre~nog preseka Slika br.povr{ina popre~nog preseka sigurnosnog stuba. iznosi : σp = γ ⋅ H ⋅ Pp Ps (4.5) gde su: Pp . 4.15 . 86 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Sigurnosni stubovi oblika zida-trake Slika br.Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu oblika zida-trake. iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ (4.Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba Prose~na vrednost vertikalne komponente napona σp (MPa) u sigurnosnom stubu nepravilnog oblika popre~nog preseka.povr{ina popre~nog preseka prizme optere}ewa i Ps .14 .

Faktor pukotine mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Jf = Jn / n .64 80 0. 4.09 50 0.95 87 .jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita i Jf .008 . β Parametar nagiba pukotine. mereni podatak ili se uzima iz RMR klasifikacije.parametar ~vrsto}e pukotine. zavisi od nagiba ravni pukotina prema pravcu r ve}eg glavnog napona i .7. r (4.faktor pukotine. n 0 0. Parametar nagiba pukotina mo`e da se usvoji iz tabele br.1.6) gde su: σcm .Metode otkopavawa Ovakav pristup prora~unu naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova u otkopu podrazumeva slede}e pretpostavke : • • da je rudno telo (otkopni blok) prostrano. Jf) (4. Tabela br. Navedeni postupak prora~una o~igledno ne uzima u obzir slede}e uticajne faktore : • • • • relativnu prostranost i dubinu le`i{ta (otkopnog bloka). slo`enost naponskog stawa sigurnosnog stuba. 4. 4.7) gde su: Jn .11 30 0. prema pravcu ve}eg glavnog napona.46 20 0.82 90 0.05 40 0.0.46 70 0. Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva (MPa) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule. kao i prostorni polo`aj sigurnosnog stuba u otkopnom bloku. horizontalno i male dubine zalegawa. koja ukqu~uje uticaj ispucalosti na pritisnu ~vrsto}u stenskog masiva: σcm / σc = exp (.30 60 0. relativna deformaciona svojstva stenske mase. kao i da su sigurnosni stubovi u otkopu jednakih dimenzija.16.16 Ugao orjentacije pukotina.jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva. Iz odnosa optere}ewa stuba i pritisne ~vrsto}e stenskog masiva (jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak) mogu da se izra~unaju dimenzije stuba za zahtevani stepen (faktor) sigurnosti. n . u zavisnosti od vrednosti ugla orjentacije pukotina.broj pukotina na metar.parametar nagiba. σc .82 10 0.2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova Odre|ivawe nosivosti sigurnosnog stuba svodi se na utvr|ivawe ~vrsto}e stenskog masiva (rude) u kom je stub formiran.

koji }e predstavqati permanentnu za{titu krova otkopa od zaru{avawa. 5 Le`i{te je horizontalno.17. Fizi~komehani~ke karakteristike le`i{ta prikazana su u slede}oj tabeli. prikazanog na slici br.18 Primer dimenzionisawa sigurnosnih stubova Saglasno uslovima datog le`i{ta. 88 .17. 4. u zavisnosti od vrednosti ugla unutra{weg trewa pukotine.Prikaz pravaca glavnih napona u optere}enom sigurnosnom stubu Parametar ~vrsto}e pukotina mo`e da se usvoji iz tabele br.17 Parametar ~vrsto}e pukotina r = tan ϕj 1.47 0.27 0.16 . 4.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br. pravac i intenzitet ve}eg glavnog napona pravac i intenzitet maweg glavnog napona Slika br.16 prikazani su pravci (trajektorije) glavnih napona u sigurnosnom stubu.84 0. sredwe {irine oko 70 m i sredwe mo}nosti oko m. Ugao unutra{weg trewa ϕj ( o ) [qunkovit pesak Krupnozrni pesak Fini pesak Pra{inast pesak Glinoviti pesak Glinovita pra{ina Glina 25% Glina 50% Glina 75% 45 40 35 32 30 25 15 10 Vrsta ispune Tabela br. 4.58 0. 4.62 0. prilikom otkopavawa komorno-stubnom metodom. 4. potrebno je da se izvr{i dimenzionisawe sigurnosnih stubova.0 0. Dubina zalegawa le`i{ta iznosi 240 m.84.Bieniawski 1989) stenski masiv ima slede}i broj poena . Na osnovu geomehani~ke klasifikacije (RMR sistem .70 0.

r = 3 / 0. 4.0. odnosno pomo}u formule 4.027 0.16 i tabele br.042 3 σc (MPa) 71 90 Pukotine su ispuwene finim peskom i wihov broj iznosi 3 pukotine / m′.5 ⋅ σc = 0.5 σcm = 0. Jf) (MPa) Faktor pukotine mo`e da se izra~una. Ugao orjentacije pukotina iznosi 30°.Vertikalni presek le`i{ta Re{ewe Na osnovu raspolo`ivih podataka potrebno je da se odredi jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a stenskog masiva. na osnovu podataka usvojenih iz tabele br.05 .7 Stoga je: σcm / σc = e (.17.7: Jf = Jn / n . Jedan od na~ina za odre|ivawe jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenskog masiva predstavqa postupak prora~una iste pomo}u podataka o ispucalosti stenskog masiva.17 .7) = 0. Slika br.008 ⋅ 85.5 (Fs = 1. pomo}u formule 4.7 = 85.0. 0.5).5 ⋅ 90 = 45 MPa 89 .Metode otkopavawa Vrsta stenskog materijala Krovinske stene Ruda γ (MN/m ) 0. Potrebno je da se sigurnosni stubovi dimenzioni{u tako da wihov faktor sigurnosti iznosi 1. 4. 4.008 .6: σcm / σc = exp (.

ukoliko dimenzija jedne stranice sigurnosnog stuba iznosi b = 10 m. koji predstavqa odnos izme|u {irine komore i dimenzije jedne stranice sigurnosnog stuba. iznosi : ⎛ B⎞ σ p = γ ⋅ H ⋅ ⎜ 1+ ⎟ ⎝ b⎠ 2 (MPa) Prethodno prikazana jedna~ina mo`e da se napi{e u slede}em obliku: ⎛ σp ⎞ B=⎜ − 1⎟ ⋅ b ⎜ γ ⋅H ⎟ ⎝ ⎠ Zamenom poznatih vrednosti u prethodnoj jedna~ini dobija se slede}i izraz: ⎛ ⎞ 30 MPa B=⎜ ⎜ 0. Prose~na vrednost vertikalnog napona σp u sigurnosnom stubu kvadratnog oblika popre~nog preseka ( jedna~ina 4.042 MN / m 3 ⋅ 240 m − 1⎟ ⎟ ⋅b ⎝ ⎠ Sre|ivawem prethodno prikazane jedna~ine dobija se slede}i izraz: B = 0.25 m. iznosi: σp = σcm / Fs = 45 / 1. 90 .725 ⋅ b . odgovaraju}a {irina komore iznosi B = 7.za razli~ite oblike popre~nog preseka.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Po{to faktor sigurnosti iznosi: Fs = σcm / σp = 1. koji treba da budu dimenzionisani. Naime.5 = 30 MPa Nakon odre|enog maksimalno dozvoqenog naprezawa sigurnosnog stuba mogu}e je da se odrede wegove dimenzije .2). U ovom primeru bi}e odre|ene dimenzije sigurnosnih stubova kvadratnog oblika popre~nog preseka. maksimalno dozvoqeno naprezawe jednog od sigurnosnih stubova.5 .

Na primer. Kod minirawa veoma je va`an uticaj na okolne stene. neke sulfidne rude su podlo`ne rapidnoj egzotermnoj oksidaciji u kontaktu sa amonijum nitratom. a mogu}nost lomqewa stene koja se minira je u funkciji wene ~vrsto}e. Danas je u~e{}e organskih nitrata u ovom tipu eksploziva smaweno i delimi~no zameweno sa amonijum nitratom na primer. Upotrebqiv i uspe{an eksploziv mora da ima osobine koje su odgovaraju}e steni u kojoj se minira. ethzleneglzcoldinitrate EGDN ili pentaerzthrotetranitrate PETN i drugih eksplozivnih materija i stabilizatora. i zahtevaju primenu iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. • Sekundarni eksplozivi zahtevaju primenu detonatora. Metod za procenu snage eksploziva je ocena oslobo|ene energije u termodinami~koj reakciji (detonaciji). U pro{losti ve}ina eksploziva proizvedena je od organskih nitrata pome{anih sa organskim ili neorganskim materijama koje zajedno sa~iwavaju mehani~ki i hemijski stabilne materije. koja iznosi oko 5000 m/s.1 B u { e w e i m i n i r a w e Minirawe je tehnolo{ki postupak dezintegracije rude iz prirodnog masiva i wenog istovremenog usitwavawa na potrebnu granulaciju. koji izaziva velik dinami~ki udar na okolinu. koja se naj~e{}e predstavqa jednoaksijalnom ~vrsto}om na pritisak. • Apsolutna snaga eksploziva predsavqa koli~inu oslobo|ene energije u kJ / kg eksploziva. Termin brizantnost koristi se da poka`e razornu mo} eksploziva. U zavisnosti od osetqivosti mogu da se izdvoje tri kategorije brizantnih eksploziva: • Primarni eksplozivi kao {to su olovoazid i fulminat `ive osetqivi na varnicu i udar. Eksplozivi su materije ili sredstva koja mogu da proizvedu nagli izboj gasa. Upravqawe procesom minirawa predstavqa zna~ajnu ve{tinu. a u nekim slu~ajevima i iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. • Relativna snaga predstavqa odnos izme|u izvr{enog rada tog eksploziva i eksploziva etalona uzimaju}i za bazu 100. Ona je direktno zavisna od pritiska detonacije. mogu da izazovu prostranu nestabilnu zonu u jami. Minsko puwewe se sme{ta u minske bu{otine pogodno locirane u odnosu na slobodnu povr{inu i aktivira. koji zavisi od brzine detonacije. Eksplozivi ove kategorije su sme{e nitroglzcerin NG. Wihova potro{wa tako|e opada u skladu sa stalnim pojavqivawem noviheksplozivnihsme{a. kao {to su `elatin i dinamit. • Tercijarni eksplozivi su neosetqivi na standardnu minsku kapicu No 6. 91 . koji kod lo{e izabranog na~ina minirawa i lo{e izabranih parametara procesa mo`e da bude izra`en i na velikom prostoru oko mesta minirawa. Hemijski sastav eksploziva i litolo{ki sastav stene u kojoj se isti koristi predstavqaju bitan bezbedonosni problem. Stena oko eksplozivnog puwewa se izdrobi i naglo izbaci snagom generisanom naglim oslobo|ewem potencijalne energije eksploziva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 5 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU 5. jer je otkopavawe u tvrdim stenama visoko zavisno od wegovog uspe{nog izvr{avawa. koriste se za proizvodwu detonatora. U zonama visokog pritiska (velike dubine ili u za{titnim stubovima) poreme}aji naponskog stawa zdru`eni sa minirawem. Visoko brizantni eksplozivi karakteri{u se velikom brzinom detonacije. Sposobnost stene za prenos energije eksploziva stoji u vezi sa wenim modulom elasti~nosti.

1 .1 prikazana je analiza primene pojedinih eksploziva u nekim zemqama sveta. umesto jednostavne fizi~ke sme{e oksidansa i goriva.7 47 58 53 42 5. Kuz-Ram model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa i ujedna~enosti krupno}e i sredwe krupno}e komada odminirane rude.Blok {ema upotrebe Kuz-Ram modela 92 . 2. U svetskom rudarstvu pedesete godine ovog veka obele`ila je primena ANFO eksploziva. 3. 5. Granulacijom odminiranog materijala se mo`e upravqati izborom parametara minirawa. sa~iwavaju eksploziv suspenzovan u stabilan vodeni gel. U tabeli br. Oni su stabilniji od suvih sme{a i mogu biti vodootporne emulzije. Slika br. ANFO eksplozivne sme{e imaju {iroko poqe primene. ANFO eksploziv (94% AN i 6% nafte) je kiseoni~ki izbalansirana sme{a oksidansa (granuliranog amonijumnitrata) i goriva. Model je simboli~no prikazan na blok {emi (slika br. Konzistencija ovih eksploziva se mewa u dijapazonu od te~ne do plasti~ne. Slari eksplozivne sme{e i eksplozivi (Slurry).1 8 36 40 51 slari i emulzije 9. odnosno emulzionim eksplozivima. Koristi se za minirawe u sredwe ~vrstim i ~vrstim stenama. uzimaju}i u obzir prirodnu ispucalost stenskog masiva. senzibilizatori i drugi dodaci za postizawe `eqene konzistencije i drugih svojstava.5. Zadwih godina proizvo|a~i eksploziva rade na razvoju emulzionih eksploziva za primenu u jamama. Tabela 5.1 (Prema Erofeevu 1988) U~e{}e u ukupnoj potro{wi % Zemqa ANFO dinamit i patronirani amonijum nitratski eksplozivi 5.1). {ezdesete pripadaju Slari eksplozivima a sedamdesete emulzijama. pogodna za primenu kod razli~itih stena. Emulzioni eksplozivi sastoje se od amonijum nitrata (AN) kome su dodati razni te~ni oksidansi. odnosno minirawa na otkopima.1 I z b o r p a r a m e t a r a m i n i r a w a u funkciji granulacije odminirane rude Granulacija odminirane rude je kqu~ni pokazateq uspe{nosti produktivnog minirawa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1.2 45 6 7 7 Ukupna potro{wa (hiqade tona) 2000 292 67 59 58 Amerika Kanada Japan Nema~ka Francuska 85.1. flegmatizatori. 5.

7183.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Osnovu ovog modela ~ine rezultati istra`ivawa predstavqeni u obliku jedna~ina koje su postavili Kuznetsov i Rosin-Rammler.. du`ina eksplozivnog puwewa. Karakteristi~na vrednost krupno}e komada odminirane rude (xc.%) ili procentualna zastupqenost komada ve}ih od x (cm) mo`e da se odredi pomo}u jedna~ine koju su postavili Rosin i Rammler: R=e ⎛ x ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ xc ⎠ n (5.. linija najmaweg otpora.1) • za ANFO eksplozivne sme{e koristi se jedna~ina: 1 ⎛V ⎞5 115 ⎞ 30 16 ⎛ ⋅⎜ x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⎟ ⎝ E ⎠ ⎝ Qe ⎠ 4 19 (5... devijacija bu{otina.).2) gde su: A Vo Qe E - empirijski koeficijent stenske mase. osnova prirodnog logaritma (2. cm) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: xc = x n 0. karakteristi~na vrednost krupno}e (cm) i koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent). pre~nik i du`ina minskih bu{otina.3) gde su: x e xc n - otvor sita (cm). Frakciona zastupqenost komada odminirane rude (R. zapremina bloka rude koji se minira (m3). a koje je usavr{io Cunningham (1987) uspostaviv{i funkcionalnu zavisnost izme|u koeficijenta ujedna~enosti (n) i parametara minirawa kao {to su: • • • • • • • raspored minskih bu{otina. rastojawe izme|u bu{otina u redu.. Za odre|ivawe sredwe vrednosti krupno}e minirane rude ( x ) koristi se jedna~ina koju je postavio Kuznetsov (1973): • za eksplozive sa osnovom TNT koristi se jedna~ina: 1 ⎛V ⎞5 16 x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⎝ Qe ⎠ 4 (5. itd. visina eta`e.693 (5.4) 93 . koli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg) i relativna snaga eksploziva (%).

opisni faktor stenske mase. Pretpostavqa se da }e minirawem biti usitweni samo oni blokovi kroz koje prolazi minska bu{otina. JF . (Lu =ld+lu).1 ⎛L ⎞ ⋅⎜ u ⎟ ⎝ h⎠ (5. linija najmaweg otpora (m).faktor ugla ravni pukotina. ukupna du`ina eksplozivnog puwewa (m). odnosno strukturne osobine stenskog masiva. faktor tvrdo}e stenske mase. RD .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Koeficijent ujedna~enosti (n) ili Rosin-Rammler eksponent mo`e da se izra~una pomo}u jedna~ine koju je ustanovio Cunningham (1987: a⎞ ⎛ 1+ ⎟ ⎜ ω⎞ ⎛ ω⎟ n = ⎜ 2.5 pri ~emu se obi~no kre}e oko 1.06 .gorwa grani~na krupno}a (m). razli~itih veli~ina i oblika. na proceni usitwavawa stena minirawem.5 ⎛ p ⎞ ⎛ l d . Cunningham je brojnim eksperimentima. ( RMD + JF + RDI + HF ) (5. (0. bloka (m). HF Y . Vrednost koeficijenta ujedna~enosti.1.⎟ ⋅ ⎜ ⎝ ω⎠ ⎜ . du`ina eksplozivnog puwewa u bloku (m).⎟ ⎝ L u + 01 ⎠ 0.1m-ggk 20 Tabela br. iznosi 0. σc . O~igledno. ustanovio jedna~inu za procenu empirijskog koeficijenta stenske mase (A) koja ima slede}i izgled: A = 0.2 . Stenski masiv je ispresecan pukotinama razli~itog prostornog polo`aja koje ga dele u vi{e relativno homogenih blokova.jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a (MPa).0.2 masivna 50 ggk-a 50 rastojawe izme|u pukotina JPS pad pukotina JPA Y HF od ~ela 20 < 50 GPa Y/3 upravne na ~elo 30 > 50 GPa σc / 5 ka ~elu 40 ggk .2) i visina eta`e.rastojawe izme|u bu{otina u redu (m). po Cunningham-u.50 RD Ä gustina stenske mase (t/m3). du`ina eksplozivnog puwewa u nadbu{ewu (m). 94 . 5. RDI .1m 10 ispresecana pukotinama JF 0.8 .modul elasti~nosti (GPa).lu ⎞ ⎟ ⋅ ⎜ 1.faktor gustine stenske mase. struktura stene RMD tro{na 10 <0. odstupawe. Cunningham je predlo`io da se ovako dobijena vrednost n uve}a za 10% ukoliko su minske bu{otine u {ahovskom rasporedu. a . JPA .0. 5.2. Vrednosti parametara se biraju u tabeli br.5) gde su: d ω a ld lu Lu p h - pre~nik bu{otine (mm).1 . Po pravilu ve}e vrednosti n obezbe|uju jednakomerniju raspodelu i obrnuto. RDI= 25 . rastojawe izme|u susednih bu{otina u redu (m).faktor ispucalosti stenske mase.6) gde su: RMD . JF= JPS + JPA JPS .14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ d⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0. veoma je va`no da se dobro poznaje rupturni sklop.faktor rastojawa izme|u pukotina. devijacija bu{otine (m).

odnosno promenom vrednosti koeficijenta ujedna~enosti n. Modul elasti~nosti rude iznosi 30000 MPa.6): A = 0. mogu}e je da se izvr{i wena korekcija promenom parametara minirawa. Za minirawe }e se koristiti ANFO eksploziv relativne snage 70%. a jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak 56 MPa. Pukotine le`e upravno na ~elo.5 m) minira se metodom paralelnih minskih bu{otina malog pre~nika. Ruda je ispresecana pukotinama sa rastojawem izme|u wih koje iznosi 1. uz upotrebu jedna~ine Kuznetsov-a. uzimaju}i u obzir prirodnu ispucalost stene.73 t/m3.2 m.06 (RMD + JF + RDI + HF) Prema tabeli br.2) za ANFO sme{e glasi: 1 ⎛V ⎞5 115 ⎞ 30 16 ⎛ x = A ⋅ ⎜ o ⎟ ⋅ Qe ⋅⎜ ⎟ ⎝ E ⎠ ⎝ Qe ⎠ 4 19 gde je: Qe . Primer br. • pove}awem ta~nosti bu{ewa. Zapreminska masa rude iznosi 2. 5. Tako|e mogu}e je da se za zahtevanu sredwu krupno}u komada odminirane rude. Ukoliko raspodela krupno}e komada odminirane rude ne zadovoqava postavqene zahteve. Re{ewe Jedna~ina Kuzwecova (5. i • pove}awem odnosa Lu/h. 1 Blok rude dimenzija 10 × 3 × 5 m (du`ina bu{otina . RMD ima slede}u vrednost: RMD = JF 95 .Äkoli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg). za stenu ispresecanu pukotinama.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa sa jedne strane i sredwe krupno}e i frakcione zastupqenosti komada odminirane rude sa druge strane. izra~una neophodna koli~ina eksploziva i na osnovu tog parametra minirawa pomo}u poznatih metoda prora~una mogu da se odrede ostali. Stoga jedna~ina re{ena po Qe ima slede}i oblik: ⎛ 4 ⎜ A⋅V5 o ⎜ Qe = ⎜ ⎜ ⎜ ⎝ ⎛ 115 ⎞ ⋅⎜ ⎟ ⎝ E ⎠ x 19 30 ⎞ 59 ⎟ ⎟ ⎟ ⎟ ⎟ ⎠ 80 Empirijski koeficijent stenske mase odre|uje se pomo}u formule (5. Potrebno je da se primenom Kuz-Ram modela (formula Kuzwecova) odrede parametri minirawa tako da sredwa krupno}a komada odminirane rude bude 20 cm. Za date parametre minirawa mogu}e je da se odredi sredwa krupno}a kao i frakciona zastupqenost komada odminirane rude. • pove}awem odnosa a/ω. i to: • smawewem odnosa ω/d.2.

96 .75 t/m3 faktor gustine RDI iznosi: RDI = 25 . 1100 = 9. {to je osnovna pretpostavka za ujedna~enu granulaciju odminirane rude.ω = 1 m.75 .8 ⋅ ⎛ ⎜ ⎟ ⎟ ⎝ 70 ⎠ ⎟ ⎜ Qe = ⎜ ⎟ 20 ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 1.75 Za rudu ~iji modul elasti~nosti iznosi 30 GPa.1 t/m3 = 1100 kg/m3 Onda }e u jednu minsku bu{otinu biti sme{teno: Qp = Vp . odnosno du`inu eksplozivnog puwewa lp = 4 m. 63 ⎛ 115 ⎞ ⎞ ⎜ 11.2 m faktor rastojawa iznosi JPS = 50.0082 m 3 4 4 Odnosno ako je zapreminska masa eksplozivnog puwewa . γe = 0.02 kg Za sme{tawe potrebnih 162 kg eksploziva u navedeni blok rude bi}e potrebno da se izbu{i slede}i broj minskih bu{otina: nb = Q e 162 = = 18 Qp 9 Ukoliko se ovaj broj minskih bu{otina rasporedi u tri reda onda rastojawe izme|u redova minskih bu{otina iznosi .γe = 1. Navedena koli~ina eksploziva treba ravnomerno da se rasporedi u bloku rude koji se minira.67m. dok rastojawe izme|u minskih bu{otina u jednom redu iznosi .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Za rastojawe izme|u pukotina od 0. stoga je: JF = JPS + JPA= 50 + 30 = 80 Za rudu zapreminske mase 2.75 + 10 ) = 11.325 ⋅ 150 0. za aktivnu du`inu bu{otine. a za pukotine koje padaju upravno na radno ~elo JPA = 30. 2.0512 ⋅ 3. 356 = 162 kg Potrebna koli~ina eksploziva za minirawe bloka rude od 150 m3 iznosi 162 kg.06 . zapremina eksploziva u jednoj minskoj bu{otini iznosi: Vp = 0.0082 . faktor tvrdo}e ima slede}u vrednost: HF = Y / 3 = 30 / 3 = 10 Na osnovu prethodno prora~unatih vrednosti empirijski koeficijent stenske mase ima slede}u vrednost: A = 0.14 d2 ⋅ π ⋅ lp = ⋅ 4 = 0.a = 10 / 6 = 1. ( 80 + 80 + 18.325 Stoga potrebna koli~ina eksploziva za minirawe navedenog bloka rude iznosi: 0. Ukoliko se usvoji pre~nik bu{ewa d = 51 mm.50 = 18.

3) : R=e ⎛ x ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ xc ⎠ n gde su: .lu ⎞ ⎟ ⋅ ⎜ 1.2 . ~lan jedna~ine: ⎛ l d . 20.14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ d⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0.67 ⎞ ⎛ 1+ ⎟ 1⎞ ⎜ ⎛ 1 ⎟ n = ⎜ 2. stoga je: 1.693 = 25..693 n .osnova prirodnog logaritma (2. za otvore sita 10.Äveli~ina komada rude ~ija se procentualna zastupqenost odre|uje (cm).14 ⎟ ⋅ ⎜ ⎝ 51⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 0.423 ⎝ 5⎠ ⎝ 1 ⎠ Karakteristi~na vrednost krupno}e odminirane rude iznosi: xc = 20 1.lu ⎞ ⎜ ⎜ L + 0. Re{ewe Frakciona zastupqenost komada odminirane rude mo`e da se odredi pomo}u formule Rosin-Ramlera (5. x n R x xc = 0.423 0.1 → 1. potrebno je da se odredi frakciona zastupqenost komada odminirane rude. imaju slede}e vrednosti : 97 .1⎠ 0. 30 i 40 cm.5 ⎛ 4⎞ ⎛ 0.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Primer br. i u wemu odre|ene parametre minirawa.2 .1 ⎛L ⎞ ⋅⎜ u ⎟ ⎝ h⎠ Kod minirawa u prisustvu dve slobodne povr{ine.5 ⎛ p ⎞ ⎛ l d .) i xc .1.koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent).⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⎝ ω⎠ ⎜ ⎝ L u + 0.koli~ina frakcije ve}e od x..2 ⎞ ⋅ ⎜ 1⎟ ⋅ 1⋅ ⎜ ⎟ = 1.karakteristi~na vrednost krupno}e (cm).879 Frakcione zastupqenosti komada odminirane rude. e . a⎞ ⎛ 1+ ⎟ ω⎞ ⎜ ⎛ ω⎟ n = ⎜ 2. .7183.1⎟ ⎟ ⎝ u ⎠ 0.. u jamskim uslovima..2 Za uslove iz primera br..

88 ⎠ R 10 = e = 0. Pri stvarawu pukotina izme|u bu{otina u lepezi rapidno se smawuje pritisak gasova {to pogor{ava efekte usitwavawa rude. odnosno pojedine minske bu{otine su sa razli~itim koeficijentom puwewa. pribli`no 50% komada odminirane rude }e biti krupnije od 20 cm. Na slici br. 2/3H . karakteri{u se i pove}anom potro{wom eksploziva 20% . Pogor{awe kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zbli`eno{}u bu{otina u redu.42 = 0. dozvoqavaju ggk 40 cm. 29% komada odminirane rude }e biti krupnije od 30 cm. 2/3H = 5/9BH = 5BH/9 S2 = 2/3B .u primeru br.29 (29 %) R 40 = e 1.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1.42 ⎛ 10 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25. Ovakve {eme minirawa.156 (15. Na slici br. U ciqu ravnomerne raspodele energije eksploziva u praksi se koriste razli~ite {eme puwewa minskih bu{otina. zbog ~ega je vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po pravcu odvajawa miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu linije najmaweg otpora. 1.88 ⎠ = 0. pored ve}eg obima bu{ewa ( po toni odminirane rude. utovarnoÄtransportna oprema. H . H/3 =3/9BH = 3BH/9 S3 = B/3 . Ukoliko tehnolo{ki proces. i 15% komada odminirane rude }e biti krupnije od 40 cm.B/3 .9 %) ⎛ 30 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25.2 je prikazana jedna karakteristi~na {ema minirawa sa bu{otinama u lepezastom rasporedu.2/3B .42 ⎛ 20 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25.1. pre~nik rudne sipke itd. 5.6 %) Odnosno 77% komada odminirane rude }e biti krupnije od 10 cm. odnosno bi}e negabariti.88 ⎠ 1.499 (49.77 (77 %) R 20 = e R 30 = e 1.42 ⎛ 40 ⎞ -⎜ ⎟ ⎝ 25.88 ⎠ = 0. tada }e 15% mase odminirane rude biti ve}e krupno}e od propisane. Da bi se wihovo u~e{}e smawilo potrebno je da se promenite prethodno odre|eni parametri minirawa . H/3 = BH/9 98 .2 mogu da se izdvoje slede}e tri zone: Zona S1 sa minimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva Zona S2 sa sredwom specifi~nom potro{wom eksploziva Zona S3 sa maksimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva Wihove povr{ine iznose: S1 = B . 5. 5.2 O p t i m i z a c i j a d i s t r i b u c i j e e n e r g i j e eksplozivnog puwewa pri lepezastom rasporedu minskih bu{otina Kod nekih metoda otkopavawa primewuje se minirawe sa lepezastim rasporedom minskih bu{otina.50% ) po toni rude i neravnomernijoj granulaciji odminirane rude u pore|ewu sa {emom minirawa paralelnim minskim bu{otinama.

pod uslovom da su sve bu{otine do kraja napuwene eksplozivom. odnosno mo}nost pojasa minirawa ista to se i pripadaju}e im zapremine odnose isto. onda je distribucija energije eksploziva neravnomerna i mo`e da se izrazi istim odnosom 5 : 3 : 1. s obzirom da je: S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1 Stoga mo`e da se izvede slede}i izraz: 5: 3: 1 /⋅ 9 9 ⋅ 5 9 ⋅ 3 9 ⋅1 = : : = 9 : 5.8 5 5 5 5 99 . Po{to je ukupna du`ina bu{otina u svakoj zoni ista. 5.2 .Prikaz lepezastog rasporeda minskih bu{otina u rudnom bloku Obzirom da je linija najmaweg otpora. Da bi u ovom slu~aju distribucija energije eksplozije bila ravnomernija potrebno je da se u zoni S1 svih devet bu{otina napuni ~itavom du`inom prostirawa u woj.4 : 1.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Stoga se povr{ine S1 : S2 : S3 odnose kao u proporciji: S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1 Slika br.

25 γ = 3 t/m3 Slika br.6.3 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu prethodnog izraza sledi da je potrebno da se u zoni S2 pet bu{otina napune eksplozivom a ~etiri da budu prazne.Prikaz rudnog bloka Re{ewe Kada se poznata formula: W= π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ e 4 ⋅q⋅ γ ⋅m (5. Primer br. U ovom slu~aju koeficijent iskori{}ewa minskih bu{otina iznosi 0. 3 Blok rude. odnosno 40% bu{otina u rudnom bloku je prazno.2 t/m3 e = 1. treba da se minira sa minskim bu{otinama u lepezastom rasporedu. na slici br. Obzirom da se krajwe bu{otine u bloku uvek pune do kraja. Sredi{wa bu{otina u lepezi obi~no se ostavqa prazna u du`ini 1 . i da se u zoni S3 dve bu{otine napune eksplozivom. 5.7) 100 . {to zavisi od pre~nika iste. 5. gledaju}i od usta bu{otine.3 kg/t ρ = 1. Potrebno je da se odrede parametri minirawa za slede}e uslove: Hodnik iz koga se bu{i ima slede}e dimenzije: Dimenzije bloka rude koji se minira: Koeficijent zbli`ewa minskih bu{otina: Specifi~na potro{wa eksploziva: Za minirawe se koristi eksploziv ~ija je zapreminska masa: Koeficijent radne sposobnosti eksploziva: Zapreminska masa rude: 3×3m A=6m B = 10 m W=2m m=1 q = 0.3.2. potrebno je da u zoni S3 tri bu{otine budu popuwene eksplozivom.5 m. odnosno ~itavom du`inom.

3 = 108 kg eksploziva Za sme{tawe ovog eksploziva u minske bu{otine potrebno je da se izbu{e. γ = 6 . 2 . pre~nik bu{ewa (m) zapreminska masa eksploziva (kg/m3). 3. stoga je: 2 2 ⋅ 4 ⋅ 0.7 0. slede}a ukupna du`ina minskih bu{otina: lu = 4 ⋅ Qe d ⋅ π ⋅ρ ⋅kp 2 (5. izrazi u slede}em obliku: d= w2 ⋅ 4 ⋅ q ⋅ γ ⋅ m π⋅ρ⋅e (5. q = 360 .7. zapreminska masa rude (t/m3). W . ~ija masa iznosi: Q = A . koeficijent radne sposobnosti eksploziva.8) za date parametre mo`e da se odredi pre~nik bu{ewa. 10 . B . koeficijent zbli`ewa minskih bu{otina.14 ⋅ 1200 ⋅ 1. Stoga je za minirawe bloka rude. 3 = 360 t potrebno: Qe = Q . najbli`i standardni pre~nik iznosi d = 57 mm.057 ⋅ 314 2 Prose~na du`ina jedne minske bu{otine iznosi: l sr = 6 + 10 + 6 2 + 10 2 A + B + A 2 + B2 = ≈ 9m 3 3 Stoga je za minirawe navedenog rudnog bloka potrebno da se izbu{i slede}i broj minskih bu{otina: 101 .055 m . sa pretpostavqenim koeficijentom puwewa koji iznosi 0.25 d= Prema tabeli standardnih pre~nika patrona eksploziva.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu gde su: W d ρ e q γ m - linija najmaweg otpora (m). 0. ⋅ 1200 ⋅ 0.38 m . specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t).9) lu = 4 ⋅ Qe = 50. odnosno d = 55 mm.3 ⋅ 3 ⋅ 1 = 0.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta n= lu 50.71 16. 5.2 5.4 .[ema rasporeda minskih bu{otina u bloku rude Parametri minirawa za datu {emu prikazani su u slede}oj tabeli: Broj bu{otine 1 2 3 4 5 6 ∑ ugao (o) 0 19 34 47 72 97 du`ina (m) 8.3 45.704 .68 12.275 kg/t kp= 0.5 3.5 9.16 23.4: Slika br.59 .9 koli~ina eksploziva (kg) 26. odnosno 6 minskih bu{otina 9 lsr Bu{otine u bloku }e biti raspore|ene.1 5.56 8.0 9.6 7.8 7. 5.3 31.43 ≈ 99 Specifi~na potro{wa eksploziva iznosi: Koeficijent puwewa iznosi: 102 q = 0.38 = = 5. kao {to je prikazano na slici br.8 4.3 du`ina puwewa (m) 8.35 11.6 2.5 5.

390 1.6 .3 prikazani su AN-TNT pra{kasti eksplozivi. U tabeli br. 5.3 Karakteristike eksploziva Gustina (kg/dm ) Brzina detonacije (m/s) Apsolutna snaga (KJ/kg) Relativna snaga (%) Gasna zapremina (l/kg) Prenos detonacije (cm) Proba po Trauzlu (cm3) 3 Vrsta AN-TNT eksploziva AMONEKS-1 AMONEKS-2 AMONEKS-3 AMONEKS-4 AMONAL POJ.4).10 4249 80 963 4-8 380 . zapreminska masa eksploziva (t/m3) i koeficijent refleksije (0.05 4011 72 1000 4-6 360 -370 1.3400 4100 . gravitaciono ubrzawe (cm/s2).10) gde su: D Vu γ ρ k - detonaciona brzina (m/s).1.05 .370 4100 .360 1.10 4123 75 976 4-7 370 .380 1.1. 5.Kru{evac.1.0.05 . Tabela br.4.3 P r o r a ~ u n p a r a m e t a r a m i n i r a w a Izbor vrste eksploziva Za odre|enu radnu sredinu najpovoqnije je da se koristi eksploziv.1.1. Poasonov koeficijent (0. zapreminska masa stene (t/m3). AMONAL 1.1. Brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz odre|enu sredinu (m/s) mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Vu = E⋅g 2 ⋅ γ ⋅ (1 + μ ) (5.3800 3200 .0. Tabela br. kao {to je prikazano u tabeli br.4 Dimenzije patrona Pre~nik (mm) Te`ina (g) Du`ina (cm) Obloga 28±1 100 28±1 200 32±1 100 32±1 200 38±1 200 38±1 500 45±1 500 50±2 500 60±2 1000 70 1000 80 2000 90 2000 15-16 29-32 11-13 23-25 16-18 40-42 34-36 30-33 31-34 28-31 36-40 29-31 Parafinisani papir PE crevo 103 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5. 5.4100 3600 .1.0 .9).10 4248 80 955 4-8 380 .4300 3900 .4100 Navedeni eksplozivi imaju slede}e standardne dimenzije i vrste pakovawa. 5. koje proizvodi Industrija "Miloje Zaki}" . brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz sredinu (m/s).0 .2 .05 3892 70 1005 4-5 350 .11) gde su: E g μ γ - modul elasti~nosti stenske mase (MPa).390 1.10 4119 75 978 4-7 360 .05 . koji ima slede}u vrednost detonacione brzine (m/s): D= Vu ⋅ γ ⋅ k ρ (5.4300 3900 . zapreminska masa stene (t/m3).05 . Na osnovu prora~unate vrednosti detonacione brzine usvaja se odre|ena vrsta eksploziva.

J1 ANFEX .95).85 .0. 64.9 do 0. 5.6. preporu~uje se da pre~nik minskih bu{otina iznosi min d = 38 mm Prilikom podzemnog otkopavawa naj~e{}e se koriste pre~nici minskih bu{otina d = 51. sa mehanizovanim na~inom puwewa (pneumatska punilica) ~ime mo`e da se postigne gustina eksplozivnog puwewa od 0.1. Prilikom izrade prostorija ve}eg popre~nog preseka naj~e{}e se koriste pre~nici minskih bu{otina .00 >3000 .φ60 mm 4 meseca slaba uravnote`en kontakt 50 Zavisnost izme|u pre~nika ANFO minskog puwewa i brzine detonacije prikazana je tabelom br.9 . Tabela br. koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0. koeficijent strukture stenske mase (0. i 76 mm.1). Pre~nik ANFO puwewa (mm) 38 51 64 76 Tabela br.6 Brzina detonacije (m/s) 2438 3078 3535 3657 Pre~nik minske bu{otine Prilikom izrade prostorija malog popre~nog preseka koriste se uglavnom mali pre~nici minskih bu{otina . pre~nik primene (mm) 60 920 3872 0.9 .12) gde su: q1 v s e kz d k - koeficijent ~vrsto}e rude. koje proizvodi Industrija "Miloje Zaki}" .Laresa: q = q1 ⋅ v ⋅ s ⋅ e ⋅d⋅k kz (5. 5.9 . 5.95 kg/dm3 Specifi~na potro{wa eksploziva Specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3) mo`e da se odredi pomo}u formule F. koeficijent ste{wenosti mina (v=1).φ30 mm 6 meseci slaba uravnote`en kontakt 30 60 920 3872 0.Kru{evac. koeficijent radne sposobnosti eksploziva. pri ~emu se zbog povoqnih karakteristika preporu~uje upotreba ANFO eksploziva. koeficijent za~epqenosti mina (1). korekturni koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (1).d = 45 mm.1. Ukoliko se za eksplozivno puwewe koristi ANFO eksploziv.1.P Osetqivost (g pentolita) Gasna zapremina (l/kg) Apsolutna snaga (KJ/kg) Gustina (kg/dm3) Brzina detonacije (m/s) Stabilnost Vodootpornost Bilans kiseonika Prenos detonacije (cm) Min.5 prikazani su ANFO eksplozivi.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. 5. 104 .05 >2000 .d = 32 mm.5 Karakteristike eksploziva ANFO eksplozivi ANFO .

e . 3 γ .etalona (cm3) Ax .koeficijent radne sposobnosti eksploziva ( e = 480 / Ax ).koeficijent zbli`ewa bu{otina.m (5.etalona (cm3). specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3). 3 ρ .75 .pre~nik bu{ewa (m).radna sposobnost eksploziva (cm3). 105 .1.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Koeficijent ~vrsto}e rude mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: q1 = σc 2000 (5. ( kz = a / W ) i rastojawe izme|u pojedinih minskih bu{otina u redu (paralelnih). 480 . Koeficijent radne sposobnosti eksploziva mo`e da se izra~una po slede}oj formuli: e= 480 Ax (5. koeficijent popuwenosti (du`ine) minske bu{otine.m (5.1MPa).85 ⋅ ρ ⋅ k p q⋅kz .16) gde su: W .m (5.zapreminska masa eksploziva (kg/m ). (1bar=0.15) gde su: d kp q kz a - pre~nik minske bu{otine (m). koeficijent zbli`ewa mina (0. • za patronirana eksplozivna puwewa: W = d⋅ 7.pre~nik bu{ewa (dm).17) gde su: d . 480 .zapreminska masa rude (t/m ) i kz . • za patronirana eksplozivna puwewa: W= π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ e 4 ⋅ q⋅ γ ⋅kz .radna sposobnost eksploziva . q specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t).radna sposobnost eksploziva (cm3). d . Linija najmaweg otpora • za nepatronirana eksplozivna puwewa: W = 33 ⋅ d ⋅ kp q⋅kz .linija najmaweg otpora (m).13) gde je: σc .14) gde su: Ax .5).radna sposobnost eksploziva .jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a rude (bar).

preporu~uje se 1 ili ne{to vi{e).m . na konturi bloka rude (m).rastojawe izme|u bu{otina u jednom redu (m).specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3).pre~nik minske bu{otine (mm) d1 . na na~in koji je prikazan u jednoj od narednih ta~aka prora~una. . .koeficijent zbli`ewa bu{otina. i m . ukoliko se minske bu{otine raspore|uju u {ahovskom rasporedu (po{to se u tom slu~aju javqaju razli~iti brojevi minskih bu{otina u pojedinim redovima).7 ⋅ W gde su: amax . .koeficijent zbli`ewa mina. (kz od 0.zapreminska masa eksploziva (kg/dm3).broj redova minskih bu{otina.18) (5.22) gde su: n . na konturi bloka rude (m).minimalna vrednost rastojawa. ( kp = d12 / d2) d . (5.00 kg/dm3 = 1.20) gde su: kz .5 .5 ⋅ W do 0. (5.koeficijent popuwenosti popre~nog preseka minske bu{otine. amin .00 kg / l = 1.21) gde su: b a .75 do 1.kom.pre~nik patrone eksploziva (mm). Broj minskih bu{otina u redu a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Odre|uje se grafi~kim putem.19) amin = od 0. b) za paralelni raspored minskih bu{otina: Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina (m) mogu da se odrede na slede}i na~in: a = kz · W (5.7 ⋅ W (5. 106 . b) za paralelni raspored minskih bu{otina n= b-a a .00 g/cm3). Rastojawa izme|u minskih bu{otina u redu: a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina mogu da se odrede na slede}i na~in : amax = od 1.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta ρ q kz kp .kom.maksimalna vrednost rastojawa. Ukupan broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa jednak je zbiru brojeva minskih bu{otina po pojedina~nim redovima.broj minskih bu{otina u jednom redu. (1000 kg/m3 = 1.{irina otkopa (m) i .5 ⋅ W do 1. Ukupan broj minskih bu{otina b) za paralelni raspored minskih bu{otina N=n.

iznosi: Qe = Q . povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2). Pp .27) gde su: Pb .t (5.26) gde su: Qe .24) gde su: Pb m W γ - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2). W .povr{ina otkopnog bloka (m2). Ukupna du`ina minskih puwewa u jednom pojasu minirawa a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Lp = 4 ⋅ (Pb . N . linija najmaweg otpora (m) i zapreminska masa rude (t/m3). W .t (5.kg (5. broj redova minskih bu{otina.linija najmaweg otpora (m). m . m . q .masa rude ~ije se obarawe vr{i jednim pojasom minirawa (t).25) gde su: Q . linija najmaweg otpora (m) i zapreminska masa rude (t/m3). 107 .ukupan broj minskih bu{otina. broj redova minskih bu{otina.23) gde su: Pb Pp m W γ - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2). Koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu b) za paralelni raspored minskih bu{otina qb = Qe N .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Masa rude u jednom pojasu minirawa a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Q = (Pb .Pp) ⋅ γ ⋅ W ⋅ q π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ k p . γ .Pp) . b) za paralelni raspored minskih bu{otina Q = Pb .ukupna koli~ina eksploziva (kg). W .m (5. Ukupna koli~ina eksploziva Ukupna koli~ina eksploziva (kg) koja je potrebna za minska puwewa jednog pojasa minirawa. γ .specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t).povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2). q (5.

Ukupna du`ina minskih bu{otina a) za lepezasti raspored minskih bu{otina Ukupna du`ina minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe eksploziva.pre~nik minske bu{otine (m).du`ina minskog puwewa u jednoj minskoj bu{otini (m) i .31) gde su: lb N . b) za paralelni raspored minskih bu{otina Lp = l p . specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t) i zapreminska masa eksploziva (t/m3).0. pre~nik minske bu{otine (m).7 . koeficijent puwewa (du`ine) minske bu{otine (0.m (5.m (5. koeficijent popuwenosti minske bu{otine (0. lb = lc + lp . d .zapreminska masa eksploziva (kg/m ) i kp .m (5.du`ina ~epa minske bu{otine (m) i .95).m (5.30) gde su: Qe d kp ρ - ukupna koli~ina eksploziva (kg). 108 .koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu (kg). 4 ⋅ qb π ⋅ d2 ⋅ ρ ⋅ k p lp = .koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa. pre~nik minske bu{otine (m).du`ina minske bu{otine (m) i .m (5. b) za paralelni raspored minskih bu{otina Ukupna du`ina minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe eksploziva iznosi: Lu = l b . N .29) gde su: qb .95).broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa.du`ina minskog puwewa (m). 3 ρ .32) gde su: lc lp . (0.7 . sa pretpostavqenim koeficijentom puwewa iznosi: Lu = 4 ⋅ Qe d ⋅ π ⋅ρ⋅kp 2 .0.28) gde su: lp N . N .broj minskih bu{otina.7) i zapreminska masa eksploziva (t/m3).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta γ d kp q ρ - zapreminska masa rude (t/m3).

33) gde je: d . raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i se grafi~kim putem..36) gde su: lp lb . W . Raspored minskih bu{otina a) za lepezasti raspored minskih bu{otina [eme minirawa sa lepezastim rasporedom minskih bu{otina se pored ve}eg obima bu{ewa po toni odminirane rude karakteri{u i pove}anom potro{wom eksploziva po toni rude. .35) gde je: W .3 .. 109 .m (5. Specifikacija minskih bu{otina prikazuje se u tabeli pri ~emu se za razli~ite minske bu{otine primewuju razli~iti koeficijenti puwewa.m (5. koeficijent puwewa iznosi: kp = lp lb (5. Prilikom podzemnog otkopavawa du`ina ~epa minske bu{otine naj~e{}e iznosi: l~ = ( 1 ∼ 1.linija najmaweg otpora (m). Du`ina nabu{ewa Na osnovu iskustvenih podataka du`ina nabu{ewa minske bu{otine naj~e{}e iznosi: ln = 0.linija najmaweg otpora (m). du`ina ~epa minske bu{otine kod minirawa pri izradi podzemnih prostorija iznosi: l~ = 10 . Pogor{awe kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zbli`eno{}u bu{otina u redu.. U ciqu ravnomerne raspodele energije eksplozije u praksi se koriste razli~ite {eme puwewa bu{otina.m (5. odnosno: • za minske bu{otine. odnosno pojedine bu{otine su sa razli~itim koeficijentom puwewa. .pre~nik minske bu{otine (m).Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Minimalna du`ina za~epqewa minskih bu{otina Na osnovu iskustvenih podataka.. W . koje su ozna~ene brojevima .34) gde je: W . d .du`ina minskog puwewa u bu{otini (m).67 ) . i neravnomernijom granulacijom odminirane rude u pore|ewu sa {emama minirawa paralelnim minskim bu{otinama. pa je vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po pravcu odvajawa miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu linije najmaweg otpora.du`ina minske bu{otine (m). Na osnovu prora~unatih vrednosti za maksimalno i minimalno rastojawe izme|u bu{otina na konturi rudnog bloka. i prikazuje se slikom.

m • Korigovana vrednost ukupne du`ine minskih puwewa. 110 . 6.. 6....7): Lp' =.95).. potrebno je da se koriguju vrednosti slede}ih parametara minirawa: • Korigovana vrednost ukupne du`ine minskih bu{otina Lu' = ∑ lb . koja je potrebna za minska puwewa jednog pojasa minirawa. koja ~ini minsko puwewe jedne minske bu{otine.7 .7): Qe' =. iznosi (iz tabele br.7 .7.7).iz tabele br..7) Lu' =. kp'=.7).m (5.0.. 6.korigovana ukupna du`ina minskih bu{otina (iz tabele br..korigovana ukupna du`ina minskih puwewa (iz tabele br.38) gde je: lb . prikazanog slikom i tabelom po uzoru na tabelu br.. 6. 6. Lu' . kg • Korigovana vrednost koeficijenta puwewa minskih bu{otina k = I p LIp LIu (5.Specifikacija minskih bu{otina Broj Bu{otine 1 Ugao (°) Du`ina (m) Du`ina minskog puwewa (m) Koli~ina eksploziva ( kg ) ∑ / Nakon izvr{enog grafi~kog rasporeda minskih bu{otina.du`ine pojedinih minskih bu{otina u bloku (iz tabele br. zapreminska masa eksploziva (t/m3)... 6. m • Korigovana vrednost ukupne koli~ine eksploziva.37) gde su: d ρ lp kz - pre~nik minske bu{otine (m)..39) gde su: Lp' . mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qe = π ⋅ d2 ⋅ lp ⋅ ρ ⋅ k z 4 (5. Tabela br. 5.7(m) i koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Koli~ina eksploziva (kg). iznosi (zbir iz tabele br. 5. du`ina minskog puwewa u bu{otini .

Pre~nik ovog {tapa mora da bude otprilike za 10 mm mawi od pre~nika minske bu{otine da bi bio omogu}en prolaz provodnicima struje ili detonacionog impulsa.Konstrukcije minskih puwewa Puwewe minskih bu{otina eksplozivom Generalno gledaju}i mogu da se izdvoje dva na~ina puwewa minskih bu{otina eksplozivom: • ru~no puwewe i • mehanizovano puwewe. i prikazuje u dva popre~na preseka rudnog bloka (~eoni i bo~ni). Tri razli~ite konstrukcije minskih puwewa. lc . Konstrukcija minskog puwewa Karakteristi~ne konstrukcije minskih puwewa. 5. Slika br. ukupna du`ina minske bu{otine. Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom upotrebe patroniranih i nepatroniranih eksploziva. a i lp. Pri tome potrebno je da se prika`u slede}e veli~ine: du`ina ~epa. pri ~emu se slu`i drvenim ili plasti~nim (nikako metalnim) {tapom.5.du`ina ~epa minske bu{otine (m) i lb .du`ina eksplozivnog puwewa (m). primewene u jednoj {emi minirawa.du`ina minske bu{otine (m).5 . polo`aj udarne patrone itd. lp . koji se koriste za aktivirawe minskog puwewa. se prikazuju na uzdu`nom preseku minske bu{otine. prikazane su na slici br. ukoliko ima razli~itih. 5.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu b) za paralelni raspored minskih bu{otina Raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i se na osnovu prora~unatih vrednosti W. 111 . Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom upotrebe patroniranih eksploziva. du`ina minskog puwewa. Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i radnik-rukovaoc eksplozivom.

Detaq ru~nog puwewa minskih bu{otina eksplozivom (Charging accessories .Nitro Nobel S-710 30 Gyttorp. Sweden) 112 .Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom (International Mining.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. 31) Slika br. 5. 5. pp.6 .7 . August 1988.

Mehanizovano puwewe minskih bu{otina ANFO sme{ama. b) Jet-Anol 113 . desno . tokom puwewa odr`ava se konstantna vrednost pritiska vazduha u crevu (time i u minskoj bu{otini) ~ime se na jednostavan na~in obezbe|uje zahtevana zbijenost patrona eksploziva u minskoj bu{otini. Navedene punilice su pogodne za upotrebu prilikom puwewa minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 35 do 100 mm. Princip rada poluautomatske pneumatske punilice za patronirane eksplozive je da se patronirani eksploziv transportuje kroz plasti~no crevo pod dejstvom komprimiranog vazduha. a) b) v) Slika br.8 .Nitro Nobel) a) (ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT .Nitro Nobel) b) Slika br. Naime. 5.minsko puwewe ugra|eno pneumatskom punilicom. levo .Mehanizovano puwewe minskih bu{otina patroniranim eksplozivom a) poluautomatska pneumatska punilica. 5.9 . a) Anol. pri ~emu maksimalna du`ina puwewa mo`e da iznosi do 50 m. koje mogu da se montiraju na razli~ita servisna vozila.minsko puwewe ugra|eno ru~no. v) automatska pneumatska punilica (ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT . b) upore|ewe. Prednost primene navedene punilice mo`e da se uo~i prilikom puwewa vertikalnih minskih bu{otina (na gore).Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i se pneumatskim punilicama. U principu mogu da se izdvoje dva tipa pneumatskih punilica: • poluautomatske pneumatske punilice za patronirane eksplozive i • pneumatske ANFO punilice.

nadole horizontalno.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Princip rada pneumatske ANFO punilice je da se granulirana ANFO sme{a pod dejstvom komprimiranog vazduha potiskuje iz rezervoara za sme{taj eksploziva u plasti~no crevo i daqe u minsku bu{otinu. 5. 5. 10 ) 114 .10 0.80 .0.0 2.8 prikazane su tehni~ke karakteristike pneumatskih ANFO punilica. U tom slu~aju puwewe minskih bu{otina vr{i se sa servisne platforme.95 0. [vedska.1.0.95 0.10 0.10 - do 100 do 100 do 100 do 100 do 100 do 100 15 do 45 15 do 45 15 do 45 15 do 45 15 do 45 - 2.90 .8 TIP PUNILICE PRAVAC PUWEWA max DU@INA PUWEWA (m) GUSTINA PUWEWA (kg/m3) ZA KAPACITET POTRO[WA ZAPREMINA MASU DU@INA [IRINA VISINA PUWEWA VAZDUHA PUNILICE EKSPLOZIVA (mm) (mm) (mm) (kg/min) (m3/min) (dm3.0.80 . U tabeli br. Navedenom punilicom upravqa radnik-punilac pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu.95 0.1.80 .0 - 100 150 300 500 750 1000 100 150 300 500 750 500 1000 80 125 250 400 600 800 80 125 250 400 600 400 800 1300 1230 1100 1100 1150 1400 1300 1230 1100 1100 1150 1200 1200 1000 1160 1100 1100 1150 1400 1000 1160 1100 1100 1150 1600 1600 1350 1540 2000 2220 2350 2500 1350 1540 2000 2220 2350 1780 2100 80 90 160 240 290 320 80 90 160 240 290 200 300 ANOL CC-1000 * u svim * .90 . koriste servisna vozila koja su opremqena pneumatskom ANFO punilicom. Slika br.90 . sredstava i opreme za minirawe .0 2.1.0.80 . nadole horizontalno.punilice koje mogu da se montiraju na razli~ite tipove vozila Tako|e se za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om.10 0. l) (kg) MASA (kg) ANOL-100 ANOL-150 ANOL-300 ANOL-500 ANOL-750 ANOL-1000 JET-ANOL-100 JET-ANOL-150 JET-ANOL-300 JET-ANOL-500 JET-ANOL-750 ANOL CC-500 * horizontalno.10 0.0 2. nadole horizontalno.95 0.90 .95 0.0 2.10 . nadole horizontalno. pp.95 0.80 . nadole horizontalno.0. nadole navi{e navi{e navi{e navi{e navi{e u svim pravcima pravcima 30 30 30 30 30 - 0. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ eksploziva.80 .1. December 1992.0. pogotovo kod ve}ih visina otkopa.90 .Nitro Nobel. Prikazane pneumatske punilice mogu da se koriste za puwewe minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 32 do 100 mm.1. 5. Tabela br.Vozilo za automatsko puwewe minskih bu{otina eksplozivom (Nitro Nobel Magazine.

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br. 5.Nitro Nobel.11 .Nitro Nobel ) Na slici br. Slika br. [vedska. iz serije ROCMEC DC koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ eksploziva.Nitro Nobel ) 115 .Servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO punilicom ( Charging/ Service trucks ROCMEC DC series .ROCMEC DC17 (HL 230) koje je opremqeno pneumatskom ANFO punilicom. sredstava i opreme za minirawe . 5.Dimenzije servisnog vozila ROCMEC DC 17 (HL 230) ( ROCMEC SYSTEM .12 prikazane su osnovne dimenzije servisnog vozila .11 prikazano je servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO punilicom.12 . 5. 5. Slika br.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br. 5.masa oborene rude (t) i Lu . VERT.za{titni krov u najni`em polo`aju Koli~ina oborene rude po m' minske bu{otine Navedeni pokazateq mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qb = Q Lu . 5. Tabela br. NOSIVOST VOZILA VOZILA VOZILA GRANE GRANA GORE/DOLE LEVO/DESNO SERVISNE QUDI U DOHVAT ANFO PLATF.9 prikazane su tehni~ke karakteristike servisnih vozila koja su opremqena pneumatskom ANFO punilicom. [vedska. DU@INA [IRINA VISINA* TIP BROJ POKRET. Navedena servisna vozila koriste se za puwewe minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 50 do 100 mm.ukupna du`ina minskih bu{otina (m). iz serije ROCMEC DC koje proizvodi Nitro Nobel.t/m (5. TIP POKRET. 116 . (mm) (mm) (mm) (mm) PUNILICE (°) (°) (kg) ROCMEC DC 4 ROCMEC DC 11 (HL 150 SB) ROCMEC DC 11 (HL 150 LB) ROCMEC DC 11 (LP 4500 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 SB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 210 SBE) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 SB) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 LB) ROCMEC DC 16/17 (HL 230 SBE) ROCMEC DC 16/17 (HL 250 LB) 6300 5100 5100 5100 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 5415 / 5775 1220 1900 1900 1900 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 2155 / 2190 1970 2100 2100 2100 2270 2270 2270 2270 2270 2270 2270 HL 150 HL 150 LP 4500 1 1 1 60 / 35 60 / 35 90 / 0 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 35 60 / 12 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 45 /45 SB LB LB SB LB SBE (produ`ena) SB LB SBE (produ`ena) LB 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2 3000 8500 8500 8200 10500 10500 11400 12200 12200 13100 8200 500 500 1200 400 300 300 400 300 300 1000 ANOL CC 500 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 ANOL CC 500/1000 HL 210 1 / 2 HL 210 1 / 2 HL 210 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 230 1 / 2 HL 250 1 * .40) gde su: Q .9 TIP VOZILA max TIP BR. PLATFORME PLATF.

pri ~emu se posti`u veliki kapaciteti proizvodwe. Stoga je jo{ uvek u velikom broju slu~ajeva u primeni polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina.1. 5.Prikaz nekih slu~ajeva primene mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina u podzemnoj eksploataciji (Underground rock excavation . ne postoji svuda potreba za primenom mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina. pp. Pri tom bu{ewe minskih bu{otina predstavqa po~etnu aktivnost.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5. 6) Naravno. Tehnolo{ki napredak doprineo je zna~ajnom razvoju opreme za bu{ewe minskih bu{otina. otkopavawe 75 % ukupne koli~ine rude (stenske mase) vr{i se bu{a~ko-minerskim radovima. Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina podrazumeva primenu pneumatskih ru~nih bu{a}ih ~eki}a i pneumatskih oslonaca. {to prvenstveno zavisi od zahtevanog kapaciteta proizvodwe. tako da je od po~etnog ru~nog na~ina razvijen mehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina.13 . u rudarstvu.Atlas Copco 9851 1623 01b.4 I z b o r o p r e m e z a b u { e w e Prilikom primene savremenih tehnologija otkopavawa. 117 . Slika br.

5.40 27 . Ostali tipovi bu{a}ih ~eki}a. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.40 27 . Tabela br.Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina ru~nim bu{a}im ~eki}ima na pneumatskim osloncima (Pusher leg rock drills .monoblok dleta Tipovi bu{a}ih ~eki}a BBD 46 i PRU 90S (DTS) koriste se iskqu~ivo za bu{ewe vertikalnih (na gore) minskih bu{otina prilikom otkopavawa.40 27 . 5.40 27 . 5.40 27 .40 27 . koji su prikazani u prethodnoj tabeli.40 26 26 25 27 27 22 28 26 39 40 37 39 41 39 38 51 54 56 34 42 42 51 51 51 51 51 63 63 73 97 95 48 90 90 75 75 95 95 95 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * H22 * Napomena: * .14 .40 27 .40 27 . vertikalnih i kosih minskih bu{otina.10 prikazane su karakteristike ru~nih bu{a}ih ~eki}a. 118 .40 27 .40 27 . kako prilikom otkopavawa tako i prilikom izrade podzemnih prostorija. mogu da se koriste za bu{ewe horizontalnih.40 27 .Atlas Copco 9851 1674 01b) U tabeli br.10 TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) U^ESTALOST UDARA (Hz) POTRO[WA VAZDUHA (l/s) PRITISAK VAZDUHA (bar) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP POSTOQA (NOSA^A) pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac svoj pneumatski oslonac BBC 16 W (Puma) BBC 17 W (Puma) BBD 44 WKS (Tiger) BBD 94 W (Panther) BBD 95 W (Panther) RH 656-5W PRU 90 PRU 90D BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe ru~no bu{ewe pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski 27 .40 27 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.

11 TIP OSLONCA ZA TIP BU[A]EG ^EKI]A DU@INA KLIPA (UVU^EN .2330 1810 . BBD 95 PRU 90. 5. BBC 17 BBC 16. b) BMK 62 S (Pusher leg rock drills .2205 1650 .2205 1420 . BBD 94. BBD 95 RH 656. BBC 17 PRU 90.Pneumatski oslonci.3350 1395 .2335 720 920 1370 970 770 970 770 1850 1300 1300 1300 950 1300 950 1855 1455 1855 1455 1300 1300 950 75 75 75/90 75 75 75 75 60/70 53 67 60 60 70 70 67/80 67/80 67/80 67/80 57 70 70 37 39 41 40 39 40 39 20 17 21 15 13 14 13 17 15 19 17 19 15 13 119 . Tabela br.15 . BBD 95 BBD 44 PRU 90 PRU 90 1610 .3450 1395 . BBD 94.2958 1305 . BBC 17 PRU 90.3270 1815 .3170 1658 .3105 1455 . 5.2405 1495 . PRU 90D BBC 16.2850 1595 . BBC 16.2850 1780 . BBD 44 BBD 44.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a) b) Slika br.2730 1545 .11 prikazane su karakteristike pneumatskih oslonaca koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ rudarske opreme Atlas Copco iz [vedske. BBC 17 PRU 90.3035 1385 .IZVU^EN ) (mm) HOD KLIPA (mm) PRE^NIK KLIPA (mm) MASA OSLONCA (kg) PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 BBD 46 WR-8 BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 BBD 46 WR-6 BMK 51 T6R BMK 62 S BMK 91 R BMK 51 BMK 51-3 ALF 71 ALF 71-1 ALF 67/80 ALF 67/80-1 ALF 67/80D ALF 67/80D-1 BMK 82 S ALF 70 ALF 70-1 PRU 90S-6 PRU 90S-8 PRU 90DTS-12 BBD 46 WR-8 BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-8 BBD 46 WR-6 RH 656. BBC 17 PRU 90.2620 1435 . BBC 16. a) pripadaju}i oslonac bu{a}em ~eki}u PRU 90 S.3080 1735 .2255 1805 . 5. BBD 94. BBD 44. BBD 95.2940 1650 . BBC 17 PRU 90.Atlas Copco 9851 1674 01b) U tabeli br.2620 1435 . BBD 94. BBC 16. BBC 16.3115 1870 .

nastavqawa-produ`avawa pribora za bu{ewe.41 35 . 6300.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Mehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina podrazumeva primenu bu{a}ih kola. 5.51 38 . kontrola devijacije minske bu{otine. 1300 BMH 250. koji mo`e biti elektri~ni ili dizel. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske. 5. kontrola uglova bu{ewa.51 38 . Slika br.12 TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) DU@INA ^EKI]A (mm) U^EST. 1300 BMH 6400 hidrauli~ni pneumatski pneumatski pneumatski hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni prostorije hidrauli~ni Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 120 . H25* R32L R32. i nalazi se na bezbednom udaqewu od radnog ~ela u otkopu. otkopavawe. Tako|e. koji su prikazani u narednoj tabeli.64 35 . Bu{ewe minskih bu{otina vr{i se bu{a}im ~eki}em (ili ~eki}ima)koji je sme{ten na lafetu. otkopavawe prostorije.43 37 .41 35 .51 38 . ~ime se posti`e potpuna mehanizovanost radova na bu{ewu minskih bu{otina (bu{ewa. 5.Polo`aj bu{a}eg ~eki}a na lafetu. dok je lafet povezan na bu{a}u granu bu{a}ih kola. montiraju se na lafete bu{a}ih kola. 66 BMH 1200 BMH 1100 BMH 1100 BMH 1500 BMH 1500 BMH 1500 BMH 250.51 35 . 66 BMS 46.51 30 135 30 65 69 51 112 112 135 135 135 151 150 150 151 575 810 630 770 780 755 878 878 810 810 810 1002 1002 1002 1002 51 41-51 51 40 33 50 40-50 40-50 41-51 41-51 41-51 42-65 100-105 48-80 60-70 306 0-300 306 180 210 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-300 0-460 0-460 0-300 160 120 200 200 240 240 160 500 430 430 500 H22 * R25. otkopavawe prostorije. bu{a}a kola se odlikuju mehanizovanim na~inom kretawa (iz jedog otkopa u drugi) pomo}u sopstvenog pogonskog motora. 6300.51 38 .40 35 .Atlas Copco 9851 1623 01b) U tabeli br. otkopavawe. ankerisawe prostorije prostorije prostorije prostorije pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski hidrauli~ni hidrauli~ni 27 . pozicionirawa bu{a}eg ~eki}a.12 prikazane su karakteristike bu{a}ih ~eki}a. 6300.43 35 . H28* R38 R38 R38 R38 BMH 1000 BMH 1500 BMH 1000 BMS 46.43 37 . Bu{a}i ~eki}i. ankerisawe prostorije. H25* R25.16 . 1300 BMH 250. ankerisawe prostorije. Tabela br. otkopavawe prostorije. demonta`a pribora za bu{ewe). UDARA (Hz) BROJ OBRTNI OBRTAJA MOMENAT (o/min) (Nm) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP LAFETA COP 89D-00 COP 925 COP 89D-01 BBC 100FS BBC 120FZ COP 1028HD COP 1032HD-R32 COP 1032HL-R32 COP 932 FS COP 938 FS COP 928 COP 1238 ME-R38 05 COP 1238 HF-R38 02 COP 1238 LP-R38 02 COP 1440 R38 05 prostorije prostorije prostorije. sa ure|ajem za dodavawe bu{a}ih {ipki . Prilikom bu{ewa minskih bu{otina radnik koji upravqa bu{a}im kolima za{ti}en je krovom kabine.produ`ewe bu{a}e garniture (Underground rock excavation . zamena bu{a}e krune.43 38 .41 35 . R38 R28 R32 R32 R32 R38 R28.

6400 BMH 250.RD 50-6 COP 1838HE T51E 09 COP 4050 T51 07 COP 4050 TAC76 07 COP 4050 TAC87 07 COP 42 COP 44 COP 54 COP 62 COP 64 prostorije hidrauli~ni 38 .64 51 . 1300 BMH 250.51 51 . 6300. TAC 64 T45 .51 51 . otkopavawe. 6400 BMH 1500 BMH 1100 BMH 1100 BMH 250. 6300.127 89 . 1300 BMH 6400 BMH 250. 6300. otkopavawe.89 76 .64 51 . 6400 BMH 1500 BMH 1500 BMH 250.127 105 .64 64 .12 ⇓ TIP BU[A]EG ^EKI]A PRIMENA POGON PRE^NIK BU[EWA (mm) MASA ^EKI]A (kg) DU@INA ^EKI]A (mm) U^EST. 6300.64 64 .89 85 .89 76 .51 45 . TAC 64 T45 . ankerisawe prostorije pneumatski hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni R32 R32 SPEEDROD prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni R32 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni R32 R38 T38 T38 SPEEDROD otkopavawe otkopavawe prostorije pneumatski pneumatski hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni T38 . UDARA (Hz) BROJ OBRTNI OBRTAJA MOMENAT (o/min) (Nm) TIP PRIBORA ZA BU[EWE TIP LAFETA COP 1838ME R38 05 COP 1032HD-R38 COP 1032HD-T38 COP 1238 ME-T38D 05 COP 1440 T38 05 COP 1838ME T38 05 COP 932 MS COP 1032HL/HD-R32 COP 1032HL-R32 COP 1238 ME-R32E 07 COP 1238 ME-R32E 07 COP 1440 R32E 05 COP 1838ME R32E 05 COP 1838ME R32E 07 COP 938 MS COP 938 TMS COP 1238 ME-T38E 07 COP 1238 ME-T38E 07 COP 1238 HF-T38E 05 COP 1440 T38E 05 COP 1838ME T38E 05 COP 1838ME T38E 07 COP 1238 ME-T45E 07 COP 1838ME T45E 07 COP 1838HE T45E 09 COP 32 . otkopavawe. TAC 64 T38 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni T38 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni T38 . 6400 BMH 270 BMH 270 BMH 270 - prostorije.64 51 .89 64 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br.51 51 . 1300 BMH 250.125 110 .51 45 . ankerisawe prostorije.178 171 112 112 151 151 171 135 112 112 151 151 151 171 171 135 135 151 151 150 151 171 171 151 171 174 23 174 390 390 390 35 38 57 93 95 1008 878 878 1002 1002 1008 810 878 878 1002 1002 1002 1008 1008 810 810 1002 1002 1002 1002 1008 1008 1002 1008 1098 859 1098 1293 1293 1293 885 960 1052 1185 1215 60 40-50 40-50 42-65 60-70 60 41-51 40-50 40-50 42-65 42-65 60-70 60 60 41-51 41-51 42-65 42-65 100-105 60-70 60 60 42-65 60 38-48 38-48 40-60 40-60 40-60 - 0-210 0-300 0-300 0-300 0-300 0-210 0-300 0-300 0-300 0-200 0-200 0-300 0-210 0-210 0-300 0-300 0-200 0-200 0-300 0-300 0-210 0-210 0-200 0-210 0-140 0-140 0-300 0-300 0-300 - 740 200 200 500 500 740 240 200 200 700 700 500 740 740 240 240 700 700 500 500 740 740 700 740 980 980 1320 1320 1320 - R38 R38 T38 T38 T38 T38 R32 R32 R32 R32 SPEEDROD BMH 250. 6300.125 130 . 6400 BMH 250.51 45 . TAC 64 T45 . ankerisawe prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni prostorije prostorije hidrauli~ni hidrauli~ni otkopavawe prostorije.64 51 . ankerisawe prostorije. 1300 BMH 6400 BMH 250. 6. TAC 64 T51 T51 SPEEDROD otkopavawe hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni otkopavawe hidrauli~ni ITH otkopavawe pneumatski hidrauli~ni otkopavawe otkopavawe otkopavawe ITH ITH ITH ITH ITH hidrauli~ni hidrauli~ni hidrauli~ni pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski TAC 76 TAC 87 - Napomena : * .64 64 .51 45 . 6400 BMH 1100 BMH 1100 BMH 250.51 45 . 6400 BMH 250.115 102 .152 150 . otkopavawe. TAC 64 T38 .64 64 .monoblok dleta 121 .102 89 .89 76 .89 64 .100 89 .76 64 . 6300. 1300 BMH 250. 6300.76 64 .51 48 . 1300 BMH 6400 BMH 250. 6400 BMH 250. 6400 BMH 250.165 155 . 1300 BMH 250.

kose i vertikalne minske bu{otine.) i ∗ jedinice za bu{ewe (napr. 5. Odnosno. Big Hole Wagon . time i produktivnosti otkopavawa. Bu{a}a kola se uglavnom primewuju kod metoda otkopavawa sa relativno velikim i veoma velikim kapacitetima proizvodwe. raspored minskih bu{otina i wihov pravac. odnosno za bu{ewe minskih bu{otina pri otkopavawu rudnih le`i{ta mogu da se izdvoje slede}i uticajni faktori: zahtevani kapacitet bu{ewa (u saglasnosti sa kapacitetom proizvodwe).Atlas Copco itd. 5.slika br. Zatim. polupre~nici krivina. Primenom vozila sa opremom za bu{ewe. serija Simba . Primenom bu{a}ih kola mogu}e je da se bu{e horizontalne. 122 . pre~nici minskih bu{otina. Skoro sve radne operacije na bu{ewu minskih bu{otina. u paralelnom i lepezastom rasporedu.27. ankerisawa (bu{ewa prilikom ugradwe anker sidara) itd. Simba Junior Special).naj~e{}e pneumatskog. kvalifikacija i obu~enost radnika itd. Kretawe vozila je potpuno mehanizovano pomo}u sopstvenog pogonskog motora .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Potreba za pove}awem produktivnosti radova na bu{ewu minskih bu{otina. trenutno se proizvode: • mehanizovane jedinice koje su namewene za bu{ewe minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta . Kao {to je ve} ranije navedeno primenom bu{a}ih kola posti`e se potpuna mehanizovanost radova na bu{ewu minskih bu{otina. Simba Junior .). Kretawe bu{a}ih kola je potpuno mehanizovano i ostvaruje se pomo}u sopstvenog pogonskog motora (elektri~ni ili dizel pogon).26 itd. u paralelnom i lepezastom rasporedu.25. nije svaki rudnik u mogu}nosti da. Tako|e je prisutna i mogu}nost daqinske kontrole radnih operacija prilikom bu{ewa minskih bu{otina. iskoristi prednosti postoje}ih tipova mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe. dimenzije popre~nog preseka prostorija kroz koje }e se kretati mehanizacija. mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija. ∗ vozila sa opremom za bu{ewe (napr. mogu}e je da se bu{e horizontalne.slika br. osim dodavawa-produ`ewa i demonta`e bu{a}eg pribora. obzirom da mogu da se kre}u kroz podzemne prostorije veoma malih popre~nih preseka. doprinela je proizvodwi mehanizovanih jedinica za bu{ewe minskih bu{otina razli~ite-specijalne namene. Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe Potrebno je da se navede da razli~iti rudnici imaju razli~ite specifi~nosti eksploatacije. kose i vertikalne minske bu{otine. kao u slu~aju primene bu{a}ih kola. Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe. shodno postoje}im uslovima eksploatacije. du`ine minskih bu{otina. kao i • mehanizovane jedinice koje su namewene prvenstveno za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija (i tunela). Navedena vozila su pogodna za primenu kod metoda otkopavawa sa relativno malim kapacitetima proizvodwe. generalno gledaju}i. mogu da se podele na: ∗ bu{a}a kola (napr. Long-Hole Drill Wagon .mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe. ali i prilikom otkopavawa. 5. Prilikom izbora mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe. odnosno mehanizovanog na~ina bu{ewa minskih bu{otina.slika br. su potpuno mehanizovane i sa mogu}no{}u daqinske kontrole. Stoga se kao osnovno postavqa pitawe isplativosti investicije u navedenu mehanizaciju.

kao i kod otkopavawa sigurnosnih stubova.za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru uglovnog intervala od 90°.Atlas Copco. ∗ klizni nosa~ ( BHT ) .Konstruktivni delovi bu{a}ih kola Simba . 123 .Atlas Copco 9851 1623 01b. Nosa~i opreme za bu{ewe ∗ konzola ( Console ) . Navedene jedinice se primewuju kod metoda podeta`nog otkopavawa. mogu}e je da se bu{e horizontalne. 5. ta~nije Simbe Junior i Simbe Junior Special.17.Atlas Copco. 3. Slika br. Kod ovih jedinica mehanizovane su radne operacije bu{ewa i pozicionirawa opreme i pribora za bu{ewe. 5. 5. Ure|aji za pozicionirawe opreme za bu{ewe ∗ klatna ruka (BHP) . 51) Na slici br. me|usobne kombinacije i pripadaju}i rasporedi minskih bu{otina (Underground rock excavation .nosa~ kompletne oreme za bu{ewe minskih bu{otina ( iz serije DC .za paralelne rasporede minskih bu{otina. Navedeni konstruktivni delovi mogu da se podele u tri grupe: 1. kose i vertikalne minske bu{otine u lepezastom rasporedu.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Primenom jedinica za bu{ewe. primenom bu{a}ih kola iz serije Simba .DC ∗ ).za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru uglovnog intervala od 360°. prikazane su na slici br. 2. Mogu}nosti bu{ewa razli~itih rasporeda minskih bu{otina. me|utim mogu da se primewuju i kod otkopavawa rudnih cevi. Ove jedinice nemaju nezavistan sistem kretawa. pp.za lepezaste rasporede minskih bu{otina.17 . Vozilo . 17 prikazani su konstruktivni delovi bu{a}ih kola ~ije me|usobne kombinacije neposredno defini{u raspored minskih bu{otina koji mo`e da se izbu{i. ∗ rotacioni ure|aj (BHR) .

0 1.0 unazad 85 napred 20. BHR 30 BHR 30 BHP 10. 15 1. 1. BHR 30 BHP 10 BHP 21. 52. BHR 30 BHR 30 BHP 10. 62 COP 32. 44.89 51 . 256 BMH 254. unazad 70 svi nagibi klizni nosa~ okvir sa lafetom COP 1238 serija rotacioni BMS 180H COP 1038HL. unazad 98 svi nagibi okvir sa lafetom 3. 256 BMH 254.89 85 . 52. BHR 45 - 20-90 od konstrukcija vertikale napred 70. BHR 30 BHR 30 BHP 10. uredjaj BUT 35 BHR 30 BUT 35 BHR 30 BHP 10 BHP 10. BHR 30 BHR 30 BHP 10. unazad 80 napred 20.89 51 . 1838 COP 1838 ME COP 1838 ME COP 1238 ME COP 1238 ME COP 1238 ME COP 1238 serija BHT 15 BMH 250 serija napred 20. BHR 30 BHR 30 BHP 10.64 48 . konzola. BU[A]E OPREME TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA [IRINA DU@INA (mm) (mm) (mm) serija Simba H157 Simba Junior Special Simba H222 Simba H221 Simba Junior Long-Hole Drill Wagon Simba H450 Simba H1357 Simba H357 Simba H250 Simba H356 serija Simba H1350 serija Simba H350 serija Simba H1250 serija Simba H250 Simba H1356 Simba H1353 Simba H1352 Simba H254 Simba H253 Simba H252 Simba H251 Simba H1354 Simba 263 Simba 264 Simba 262 serija Simba H260 Simba H269-02/03 C* Simba 261 serija Simba 260 Simba 260 Simba H4450 serija Simba H4350 Big Hole Wagon 48 . unazad 80 BHT 15 konzola 3. BHR 30 BHP 10. 42. 42. koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.127 89 . 256 BMH 254.0 1. BHR 30 BHP 10.76 51 . 275. 5. 62 COP 32. 64 COP 32. 42. 255.0-3. unazad 5 svi nagibi svi nagibi napred 20.76 51 .5 2. 256 BMH 254. unazad 85 razli~it napred 20. 52. unazad 85 napred 20.0 3. 256 BMH 250 serija BUT 35 BUT 35 BHT 15 BHT 15 BHT 15 BHT 15 COP 1238 COP 1238. unazad 5 napred 20. COP 1238ME 1305.9 5. 1838 COP 1238 serija napred 20.89 48 . 1306 BMS 46. BHT 10. 255.165 85 .127 48 . 52. BHR 30 BHP 10.5 1. 255.5 3. PARAL. 42. BHR 30 BHP 10. 42. 255.0 1. unazad 85 napred 45 - 1038HD BMS 46. BHR 30 BHP 10.89 51 . BU[EWA DO BU[EWE (°) BU[.0 3. DO (°) (m) (m) URE\AJ ZA POZ. UGAO NAGIB NOSA^ DU@INA BU[EWA BU[OTINA OPREME ZA RAST.127 105 . 62 COP 4050 COP 4050 COP 42 BMH 260 serija BMH 260 serija BHT 15 BMH 274.125 30 30 51 51 30 30 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 51 100 100 100 100 130 100 100 100 51 51 40 360 360 90 360 360 360 90 360 360 90 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 360 0 360 360 90 90 360 60 napred 98. 62 COP 32. 52. 44. 62 COP 32.9 3. 66 BBC 120 FZ BMH 254.5-3. 255. 255.89 51 . 54. 256 BMH 250 serija COP 1238. 66 BBC 120 FZ BMH 250 serija 2975 2765 1650 2700 3100 2930 2810 2770 2650 2490 3140 2260 2485 2250 2025 2025 1960 2500 1840 1567 1900 1960 1960 1900 1900 1900 1900 1960 1850 1850 1750 1750 1750 1567 9860 6210 3100 6860 8310 8430 7130 7120 7100 6860 8320 5250 5270 5222 5200 5200 3355 napred 75.0 3.5-3. BHR 30 BHP 10.165 85 . Tabela br. BHR 30 BHP 10.165 85 . 276 BMH 274. BHR 30 BHP 10.165 85 .89 51 . unazad 80 napred 20. 54. unazad 80 napred 20.0 unazad 85 klizni nosa~ napred 45 napred 20. BHT 10.0-1. 255.5 1. 52. 42. 15 2.76 51 .5 1.102 51 . unazad 85 napred 45.64 51 . 275. klizni nosa~ unazad 5 napred 15.89 51 . 256 BMH 250 serija BMH 250 serija BHT 15 BHT 15 konzola konzola BMH 250 serija BMH 250 serija BMH 250 serija BMH 250 serija COP 1238. 62 COP 32.89 51 .165 89 . 66 2 kom.0-1.13 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe.0 - BMH 260 serija BHT 15 konzola konzola. unazad 45 napred 20. 255.64 48 .5 3.0 5.0 BUT 4 klatna ruka BMM 1304. 265.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br.64 48 . 64 COP 32.102 51 .89 51 .165 85 . unazad 85 napred 70. 1838 COP 1238.samo za bu{ewe minskih bu{otina u paralelnom rasporedu 124 . unazad 80 konzola BMH 260 serija BMH 260 serija 1.0 3. 276 BMM 35 K 859 napred 30.13 TIP BU[A]IH KOLA PRE^NIK BU[EWA (mm) max OPTIM.5-3. 1838 COP 1238.165 85 .102 51 . 266 BMH 260 serija COP 1838 ME COP 32. unazad 80 napred 20.kli zni nosa~ konzola BMH 264. 1838 COP 1238. BBC 120 FZ BMS 46. 1838 COP 1238.6 4.5 unazad 85 napred 20. 5.89 51 .0 BMH 254.2 1.165 85 . konstrukcija unazad 5 Napomena : * . 1838 COP 1238 serija BMH 254. 256 BMH 254. unazad 70 napred 20.102 51 .

Simba H254. H1252. H1251.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi minskih bu{otina. H1352.H4350. Nagib garniture za bu{ewe minskih bu{otina: napred 20° (45°). Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 90° i 360° tj. Simba H252/H1252 u poziciji za bu{ewe. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 360°. Simba H253. Simba H251. 4×90°) i paralelnom rasporedu. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 3.18 . H352. 52) 125 . H1353. 5. H351. sa intervalima od 20°. H1250. H353. H4353.Atlas Copco 9851 1623 01b. nazad 80°. H1254. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1. kao i specifikacija tipova bu{a}ih kola iz serije Simba .Rasporedi minskih bu{otina koji se ostvaruju primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba . H1354. H1253. pp. H354.Atlas Copco (Underground rock excavation . Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 90°. H350. H1351.Atlas Copco kojima prikazani rasporedi mogu da se izbu{e. Slika br. H1350. Simba H250.5 m). Simba H252. H4354. H4351.0 m).

5. Nagib garniture za bu{ewe minskih bu{otina: napred 20° (45°). 364. kao i specifikacija tipova bu{a}ih kola iz serije Simba .0 m).Atlas Copco kojima prikazani rasporedi mogu da se izbu{e.Rasporedi minskih bu{otina (ITH bu{ewe) koji se ostvaruju primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba .velikog pre~nika (ITH bu{ewe). 4×90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 90°.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi duga~kih minskih bu{otina .Atlas Copco 9851 1623 01b.5 m). Simba 262. Simba 261. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 1. Slika br. 52) 126 .5 m). nazad 80°. 361. Simba 264. sa intervalima od 20°. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 360° i 90°) i paralelnom rasporedu (max rastojawe 3. 363. Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u lepezastom (uglovi 90° i 360° tj. Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom rasporedu iznosi 360°. 360. Simba 262/362 u poziciji za bu{ewe. Simba 263.19 .Atlas Copco (Underground rock excavation . 362. pp. Simba 260.

Atlas Copco. ostvaruju veliki kapaciteti proizvodwe.20 prikazane su metode otkopavawa kod kojih se ostvaruje visoka produktivnost radova na bu{ewu i minirawu. u brojnim rudnicima u svetu.Atlas Copco 9851 1977 01) Slika br.Atlas Copco prilikom primene razli~itih metoda otkopavawa (High productivity in long-hole drilling . 5. Na slici br. Simba 1350 . 5. Na slici su prikazane slede}e metode otkopavawa: gorelevo i dole-desno dve varijante metode podeta`nog otkopavawa. ~ime se po pravilu obezbe|uje visoka produktivnost radova na bu{ewu i minirawu.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Efikasnost primene bu{a}ih kola za bu{ewe minskih bu{otina potvr|ena je ~iwenicom da se tom prilikom. primenom bu{a}ih kola Simba 1350 .velikog pre~nika. Uglavnom su u pitawu visoko produktivne metode otkopavawa.20 . koje podrazumevaju primenu duga~kih minskih bu{otina .Bu{ewe duga~kih minskih bu{otina bu{a}im kolima 127 . gore-desno metoda blokovskog zaru{avawa i dole-levo metoda podeta`nog zaru{avawa.

Polo`aj Simbe 1350 u otkopu (High productivity in long-hole drilling .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.Atlas Copco 9851 1977 01) 128 . 5.Atlas Copco 9851 1977 01) Slika br.21 .22 . 5.Simba 1350 (High productivity in long-hole drilling .

rudno telo "Crnac" gde se primewuje metoda podeta`nog otkopavawa i u RBN Bor. pp. 5.Atlas Copco 11093b. Slika br.23 .53.Atlas Copco 9851 1623 01b. 30426-107) 129 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Tip bu{a}ih kola Simba H157 iz serije Simba . Slika br. 42253-5) Simba H221 je tip bu{a}ih kola iz serije Simba .Atlas Copco koji se vrlo ~esto. u RMHK Trep~a. rudno telo "Tilva Ro{" gde se primewuje metoda podeta`nog zaru{avawa. u mnogim rudnicima. 5. napr.Atlas Copco koristi se za bu{ewe minskih bu{otina u nekim na{im rudnicima. Potrebno je da se napomene da promenom standardnog lafeta navedena bu{a}a kola mogu da se koriste i za bu{ewe prilikom izrade jamskih prostorija.Polo`aj Simbe H157 u otkopu (Underground rock excavation . koristi za bu{ewe duga~kih minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta primenom metoda podeta`nog otkopavawa i podeta`nog zaru{avawa.Simba H221 (Simba H221 .24 .

64. 42261-1) 130 . pp.Atlas Copco 9851 1623 01b. 5.63.26 . 42275) Slika br.Big Hole Wagon (Underground rock excavation .Long Hole Drill Wagon (Underground rock excavation .Atlas Copco 9851 1623 01b.Pneumatska bu{a}a kola za ITH bu{ewe .Pneumatska bu{a}a kola . 5.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.25 . pp.

Atlas Copco T 1461) Mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija Ove mehanizovane jedinice koriste se za bu{ewe minskih bu{otina u tehnolo{kom procesu izrade podzemnih prostorija i tunela.Simba Junior.bu{a}a kola koriste se u okviru slede}ih faza tehnolo{kog procesa podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta: otvarawa rudnih le`i{ta i otkopavawa istih. ^esto se navedena bu{a}a kola koriste za bu{ewe bu{otina za sme{tawe anker sidara. U okviru otvarawa rudnih le`i{ta navedena bu{a}a kola koriste se za izradu prostorija i objekata otvarawa. Po{to na bu{a}e grane navedenih bu{a}ih kola mogu da se montiraju razli~ite servisne platforme. dimenzije popre~nog preseka prostorija kroz koje treba da se kre}u bu{a}a kola.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a) b) Slika br. 131 .Atlas Copco E 11156. 5. a) polo`aj u otkopu (BBC 120F . koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske. 2. povr{ina popre~nog preseka prostorije koja treba da se izradi. pp. polupre~nici krivina. Uticajni faktori koji se uzimaju u razmatrawe prilikom izbora opreme za izradu podzemnih prostorija su: zahtevani kapacitet bu{ewa. 5.14 prikazane su karakteristike bu{a}ih kola koja se prevashodno koriste za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija. komorno-stubne metode otkopavawa). U tabeli br. zatim i za ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom. Navedene mehanizovane jedinice . 19498-100) b) {ematski prikaz Simbe Junior u otkopu sa rasporedom minskih bu{otina (Simba Junior . U okviru otkopavawa rudnih le`i{ta navedena bu{a}a kola koriste se za izradu prostorija osnovne i otkopne pripreme i za bu{ewe minskih bu{otina prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta primenom odre|enih metoda otkopavawa (napr.27 . ista mogu da se koriste za ugradwu anker sidara. pre~nici minskih bu{otina.

5.13 6 . 10F BUT 20 BUT 25 BUT 25 BUT 30 BUT 25 BUT 32 BUT 30 2 2 1 1 1 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 1 1 2 1 2 2 2 2 1 1 2 1 2 1 2 2 BMH 101. TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) min R KRIVINE SPOQA[WI/ UNUTRA[WI (mm) Cavodrill 550-89 Cavodrill 550-15 Raildrill 251 Raildrill 251 Boomer H122N * Boomer H102 Raildrill 422-900 Boomer H126XN * Raildrill 423-900 Raildrill H 423 Boomer H126-900 Rocket Boomer H104-1238 * Boomer H126N * Boomer H104 * Trakker H523-32 Raildrill 426-900 Raildrill H 422 Boomer H122 * Raildrill 252 Raildrill H 426 Raildrill 252 Raildrill H 427 Raildrill 427-900 Boomer H127-900 Boomer H-210 Boomer H123 * Trakker H527N-32 Boomer 251 Boomer H130 Boomer H126 * Raildrill 322 Trakker H530N-32 do 7 do 7 6 . 1200 1028HD BMH 1100. 925 pneumatici {ine {ine {ine {ine BMH 1100. 925. 928 COP 932FS. BU[.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br. COP 1032HD. 928.153 BMH 1500 BMH 600 serija COP 932FS. 1200 1028HD BMH 151. 928. COP 1032HD.13 do 14 do 14 do 14 do 17 do 18 do 18 do 19 6 . 925 COP1038 HD {ine pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 1200 1028 BMX COP 1032HD. COP 1032HD.20 do 20 8 . 928 COP 1032HD COP 932FS. 928. 1238 COP 1238 gusenice pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 925. 925 1800 1800 1850 1850 2500 2900 1600 2800 1800 1800 2800 1900 2500 1900 2900 1600 1600 2800 1850 1600 1850 1800 1600 2950 2150 2950 2900 2100 3200 2800 1950 2970 1800 1800 1400 1400 1400 1700 1225 1260 1600 1600 1650 1220 1400 1220 8400 8400 8400 8400 10200 9750 8000 9800 8600 8900 9500 10000 10200 7700 7700 4600/2650 2200 4700/2800 4800/2800 4250/2550 4600/2650 3900/2550 4800/2800 5100/3000 5800/3400 5100/3000 4800/2800 6800/4200 4800/2800 - pneumatici {ine {ine BMX COP 1032HD. 1200 1028 BMH 1110 BMH 1100 BMH 1500 serija COP 1032 COP 1032HD COP 932FS. 925 COP 1238 pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 1300 BMH 600 serija COP 1032HD COP 1032.14 TIP BU[A]IH KOLA P PROSTORIJE (m2) NA^IN KRETAWA TIP BU[A]E GRANE BR.25 do 25 do 25 6 . 1312 COP 932FS. COP 1032HD. 133 BMX 1500 COP 89D COP 115ED COP 932FS. 925 pneumatici gusenice {ine 1225 1225 1650 1600 1225 1600 1600 1600 1900 1850 1900 1650 2280 1650 1600 - 8400 8400 9500 8900 8400 8600 8900 7700 10500 12850 10500 8800 9500 13075 9500 9900 10000 {ine BMH 1100. GRAN.26 do 30 8 .20 do 20 do 20 do 20 do 20 8 .30 do 30 pneumatici BUT 6EH BUT 6EH BUT 25 BUT 25 BUT 20 BUT 2 BUT 20 BUT 25 BUT 20 BUT 20 BUT 25 BUT 4 BUT 25 BUT 4 BUT 20 BUT 25 BUT 20 BUT 20 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 25 BUT 10G. 928 pneumatici pneumatici {ine pneumatici {ine {ine BMH 1100. COP 1032HD. 925. 103 BMH 131. 1200 1028HD BMX 6300 BMH 1100 COP 1238 COP 1032HD {ine gusenice Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 132 . 1100/1300 1238 BMH 1100. COP 1032HD.20 do 23 do 23 do 25 9 . 1200 1028HD BMH 1500 BMH 1310. COP 1032HD 1200 BMM 500 BMH 1100.20 do 20 6 . 1200 1028 BMH 21 BMH 1500 serija BMH 1100 BMH 1500 serija COP 1022HD (H25) COP 932FS. 1100/1300 1238 BMH 1100. COP 1032HD. 928.25 12 . COP 1032HD. 1200 1028HD BMX 1500 COP 932FS.

bu{a}a kola koja su namewena i za eksploataciono bu{ewe 133 .50 8 .30 6 .50 8 . 1300 BMH 612. 1300 BMH 600 serija COP 1032.31 do 35 do 38 8 .30 10 . COP 1032HD. 1238 COP 1238 2250 2750 2950 2100 2000 2950 2270 2250 2250 2250 2950 2250 2250 2500 2950 2260 2050 3400 3400 3200 2400 3750 2400 2400 4500 3600 3750 3270 3270 3270 4150 4150 4300 3760 3350 3350 3350 1900 1650 1900 1650 1600 1900 1930 2190 2190 2190 1930 2200 2200 2200 1900 2190 2600 2600 2500 2500 2500 2500 2500 3200 3100 2500 2500 2500 2500 3050 3050 3500 2500 2500 2500 2500 10500 10700 11585 10360 10350 10500 10600 12400 12400 12400 10880 11550 11550 11550 11585 12900 11050 13600 13600 13075 14420 13460 14420 14420 13750 13100 13460 12870 12870 12870 13705 13405 14800 13750 13100 13100 13100 5100/3000 4900/2800 5100/3000 5200/3000 6000/3600 6000/3600 6000/3600 5100/3000 8100/5200 8100/5200 8100/5200 5900/3300 7100/4400 7100/4400 9400/5400 7100/4400 7100/4400 9350/4470 9600/4700 9400/5100 9400/4800 9400/4800 9400/4800 9400/4800 9400/4800 11000/5500 10500/5730 9400/4800 9400/4800 9400/4800 {ine pneumatici pneumatici {ine pneumatici BMH 1100.145 pneumatici 45 .70 12 . TIP LAFETA TIP BU[A]EG ^EKI]A VISINA (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) min R KRIVINE SPOQA[WI/ UNUTRA[WI (mm) Boomer 252 Raildrill H 477-38 Boomer H129 Boomer 281 Raildrill H 430 Boomer H127 * Boomer 282 Boomer 322 Rocket Boomer 322-1440 Rocket Boomer 322-1838 Boomer H128 Rocket Boomer 322-1B-1838 Rocket Boomer 322-1B-1440 Boomer 322-1B Boomer H134 Boomer 351 Trakker H535-38 Boomer H170 Boomer H170S Boomer H135 Boomer 352 Boomer H174 Rocket Boomer 352-1838 Rocket Boomer 352-1440 Boomer H195 Robot Boomer 185 Boomer H175 Rocket Boomer 353-1838 Rocket Boomer 353-1440 Boomer 353 Boomer H178 Boomer H177 Boomer H179 Robot Boomer 353E Boomer 353E Rocket Boomer 353E-1440 Rocket Boomer 353E-1838 8 .90 15 .30 8 .45 8 .152 pneumatici 25 . BU[.50 10 .168 pneumatici 25 .80 18 .45 8 .14 ⇓ TIP BU[A]IH KOLA P PROSTORIJE (m2) NA^IN KRETAWA TIP BU[A]E GRANE BR.45 8 . 1200 1028HD BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 600 serija BMH 6300 BMH 612 BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 6300 BMH 600 serija BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 6000A BMH 600 serija BMH 6400 BMH 6400 BMH 6300 BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 600 serija BMH 6000A BMH 6300 BMH 6400 BMH 6400 COP 1838 COP 1440 COP 1238 COP 1238 COP 1238 COP 1238HF COP 1038 COP 1038 COP 1238 COP 1238 COP 1238ME COP 1838 COP 1440 COP 1238ME COP 1838 COP 1238ME COP 1838 COP 1440 COP 1238 COP 1238ME COP 1238ME COP 1238ME COP 1838 COP 1238 COP 1440 COP 1838 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici gusenice pneumatici 18 .100 pneumatici 20 .100 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 45 . 614 BMH 600 serija BMH 1100. 1238 COP 1238 COP 1440 COP 1838 pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici BMH 1100. 1300 BMH 6300 BMH 6400 BMH 6400 COP 1032.45 8 .168 pneumatici Napomena: * .120 pneumatici 12 .100 pneumatici 12 .70 do 80 pneumatici BUT 25 Tunmec R 315H BUT 30 BUT 28 BUT 30 BUT 25 BUT 28 BUT 32 BUT 32 BUT 32 BUT 28 BUT 32 BUT 32 BUT 32 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 15ERH BUT 15ERH BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35A BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35 BUT 35A BUT 35 BUT 35 BUT 35 2 2 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 3 3 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 2 4 3 3 3 3 BMH 1100. 1200 1028HD BMH 1100.85 15 . 1238 COP 1038HD COP 1238 COP 1032.120 pneumatici 12 . 5.45 8 .80 12 .90 12 . GRAN.90 45 .100 pneumatici 12 .90 15 .100 pneumatici 20 . COP 1032HD.168 pneumatici 25 .100 pneumatici 20 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br.

5.29 . Slika br.Atlas Copco 9851 1623 01b. 42307-1) 134 . 5.28 .29 prikazana su bu{a}a kola Boomer 251 koja su namewena za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija i prilikom otkopavawa razli~itih tipova rudnih le`i{ta.28 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer H104-1238 koja su konstruisana specijalno za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija i prilikom otkopavawa `i~nih le`i{ta.Boomer 251 (Underground rock excavation . 5. Slika br. pp. 18.Atlas Copco 9851 1623 01b. 5. 42087-1) Na slici br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.Rocket Boomer H104-1238 (Underground rock excavation . 19. pp.

Slika br.Atlas Copco 9851 1623 01b. 31. 40) 135 . Slika br.Rocket Boomer 353 (Underground rock excavation . 5.Atlas Copco 9851 1623 01b. ~ija povr{ina iznosi od 20 do 100 m2. pp. 42026-2) Na sici br.Raildrill 322 (Underground rock excavation .30 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer 353 koja su namewena za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade tunela velikih popre~nih preseka. 5. pp. 5.31 prikazana su bu{a}a kola koja se kre}u po {inama i koja su iskqu~ivo namewena za izradu podzemnih prostorija.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br.31 . 5.30 .

Karakteristike bu{a}ih kola: za eksploataciono bu{ewe (za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija) tip bu{a}ih kola na~in kretawa ure|aj za pozicionirawe bu{a}e opreme nosa~ opreme za bu{ewe (tip bu{a}e grane i broj bu{a}ih grana) tip lafeta tip bu{a}eg ~eki}a visina {irina du`ina min radijus krivine spoqa{wi/unutra{wi Karakteristike bu{a}eg ~eki}a: tip bu{a}eg ~eki}a pre~nik bu{ewa masa ~eki}a du`ina u~estalost udara broj obrtaja osovinski pritisak potro{wa vazduha (za pneumatske bu{a}e ~eki}e) mm mm mm m mm kg mm Hz o/min dN l/s bar pritisak uqa (za hidrauli~ne bu{a}e ~eki}e) tip pribora za bu{ewe tip postoqa (oslonca) Karakteristike pribora za bu{ewe: tip krune pre~nik krune tip garniture za bu{ewe du`ina bu{a}ih {ipki ili tip dleta pre~nik krune du`ina dleta mm m mm m 136 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Parametri bu{ewa Parametri bu{ewa odre|uju se u zavisnosti od karakteristika radne sredine. Shodno tome. vrste eksploziva koji }e da se koristi i izabranih parametara minirawa. Nakon usvajawa opreme za bu{ewe minskih bu{otina potrebno je da se prika`u wene karakteristike. kao i uslovima rada u otkopu usvaja se opreme za bu{ewe. karakteristika raspolo`ive opreme za bu{ewe. na na~in kao {to je prikazano u narednom tekstu.

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

Karakteristike pomo}ne opreme za bu{a}e ~eki}e Karakteristike pneumatskog oslonca tip pneumatskog oslonca hod klipa pre~nik klipa masa pneumatskog oslonca sila pritiska
mm mm kg N

Brzina bu{ewa Za odre|ivawe mehani~ke brzine bu{ewa mo`e da se koristi slede}i, eksperimentalnim putem utvr|en, izraz:
19 ⋅ Pos ⋅ n σ2 c ⋅d

vb =

,m/min

(5.41)

gde su:

Pos n σc d

-

osovinski pritisak (dN), broj obrtaja (o/min), ~vrsto}a stene na pritisak (dN/cm2), pre~nik bu{otine (cm).

^asovni kapacitet bu{ilice ^asovni kapacitet bu{a}eg {eki}a mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
H + l pr sin β H H + l pr + l pr sin β sin β l⎞ ⎛ + ⋅ ⎜ t1 + t 2 + t 3 ⋅ ⎟ + t p ⎝ vb l λ⎠

Lh =

,m/h

(5.42)

gde su:

H lpr β vb l t1 t2 t3 λ tp

-

dimenzija bloka rude (visina ili du`ina) u pravcu bu{ewa (m), du`ina nabu{ewa (m), ugao nagiba bu{otine (°), mehani~ka brzina bu{ewa (m/h), du`ina bu{a}ih {ipki (m), vreme potrebno za rastavqawe i nastavqawe bu{a}eg pribora (h), vreme potrebno za prihvatawe bu{a}ih {ipki (h), vreme potrebno za zamenu krune za bu{ewe (h), trajnost dleta (krune za bu{ewe), (m), vreme potrebno za preme{tawe bu{ilice od izbu{ene do nove bu{otine (h).

137

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Smenski kapacitet bu{ilice Smenski kapacitet bu{ilice mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lsm = T . η . Lh ,m/sm (5.43)

gde su:

T η Lh

- vreme trajawa jedne smene (h), - koeficijent iskori{}ewa bu{ilice u toku smene
η = t / T, t - vreme rada bu{ilice u toku jedne smene (h), - ~asovni kapacitet bu{ilice (m/h).

Smenski kapacitet bu{a}ih kola Smenski kapacitet bu{a}ih kola mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lsm = 60 . ko . kv . kp . nb . (1 - k1 -k2) . vb . T ,m/sm (5.44)

gde su:

ko - koeficijent jednovremenosti rada bu{a}ih ~eki}a, kv - koeficijent iskori{}ewa bu{a}ih kola u toku smene (0.5 - 0.75), kp - koeficijent koji uzima u obzir preme{tawe bu{a}ih kola u toku

nb k1 k2 vb T

-

smene sa jednog radili{ta na drugo radili{te ( ukoliko se bu{a}a kola ne preme{taju kp = 1.0, ukoliko se bu{a}a kola preme{taju kp = 0.7 ∼ 0.8 ), broj bu{a}ih ~eki}a (broj bu{a}ih grana), koeficijent koji uzima u obzir vreme za zamenu krune za bu{ewe, koeficijent koji uzima u obzir vreme za pomo}ne operacije, mehani~ka brzina bu{ewa (m/min), vreme trajawa jedne smene (h).

138

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

5.2 U t o v a r i o d v o z o d m i n i r a n e r u d e Generalno gledaju}i mehanizovana oprema za utovar (i odvoz) rude mo`e da se podeli na slede}e tri vrste: • utovarne lopate, • utovarno-transportna mehanizacija sa sandukom i • utovarno-transportna mehanizacija sa ka{ikom. Koja, od prethodno navedenih, vrsta mehanizovane opreme za utovar (i odvoz) }e da se koristi u datom slu~aju otkopavawa rudnog le`i{ta zavisi prvenstveno od postoje}ih specifi~nih uslova eksploatacije i u skladu sa tim mogu}nosti primene odre|ene vrste mehanizovane opreme, kao i od planiranog kapaciteta proizvodwe rudnika. Utovarne lopate Utovarnim lopatama vr{i se utovar rude sa otkopnih ili pripremnih radili{ta, ili iz pristupnih hodnika rudnim sipkama direktno u transporter. U zavisnosti od na~ina kretawa utovarne lopate mogu da se podele na: ∗ {inske utovarne lopate i ∗ utovarne lopate na pneumaticima. Zavisno od vrste primewenog transportera usvaja se vrsta utovarne lopate. Naime, ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom vu~om, za utovar rude sa otkopa u vagonete naj~e{}e se koristi utovarna lopata na pneumaticima. Ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom vu~om, za utovar rude sa pripremnih radili{ta u vagonete naj~e{}e se koristi {inska utovarna lopata. Tako|e, ukoliko se za transport rude koriste jamski kamioni za utovar rude sa otkopa, ili sa pripremnih radili{ta, u kamione koristi}e se iskqu~ivo utovarna lopata na pneumaticima. Na slici br. 5.32 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u pristupnom hodniku rudnoj sipki, odnosno primer utovara iz rudne sipke u vagonete.

Slika br. 5.32 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
(Atlas Copco E11285, pp. 7)

Na slici br. 5.33 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u otkopu, odnosno primer utovara rude sa otkopnog radili{ta u vagonete.

139

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Slika br. 5.33 - Utovar u otkopu, utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
(Atlas Copco E11285, pp. 7)

Na slici br. 5.34 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom na pripremnom radili{tu (izrada hodnika), odnosno primer utovara rude sa pripremnog radili{ta u jamski kamion. Gotovo ista situacija se ponavqa i u slu~aju utovara rude utovarnom lopatom u otkopu.

Slika br. 5.34 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u jamski kamion
(Atlas Copco E11285, pp. 7, 40073-101)

140

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

U tabeli br. 5.15 prikazane su karakteristike utovarnih lopata, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.15
TIP UTOVARNE LOPATE ZAPREM. KA[IKE (m 3 ) min KAPACITET DIMENZIJE UTOVARA PROSTORIJE [IRINA / VISINA (m3/min) (m ) POGON POTRO[. VAZDUHA (l/s) RADNI PRITISAK VAZDUHA (bar) NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@. (mm) VISINA- [IRINA [IRINA [IRINA UTOVAR UTOVARNOG ZAHVAT. (mm) FRONTA KA[IKE (mm) (mm) (mm)

LM 37H LM 37 LM E60H LM E60 LM 57H LM 57 Cavo 320 LM E80H LM E80 LM 70H LM 70 Cavo 520 LM 250H LM 250

0.14 0.14 0.26 0.26 0.26 0.26 0.3 0.4 0.4 0.4 0.4 0.6 0.6 0.6

0.6 0.6 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.4 1.4 1.5 1.5 1.5 2.0 2.0

1.8 / 2.4 1.8 / 2.2 2.1 / 2.4 2.1 / 2.4 2.0 / 2.7 2.0 / 2.5 2.65 / 3.0 2.4 / 2.8 2.4 / 2.8 2.2 / 3.1 2.2 / 2.9 3.1 / 3.8 2.3 / 3.2 2.3 / 3.2

pneumatski pneumatski elektri~ni elektri~ni pneumatski pneumatski pneumatski elektri~ni elektri~ni pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski pneumatski

100 100 133 133 133 167 167 250 200 200

4.5 - 7 4.5 - 7 4.5 - 7 4.5 - 7 5-7 4.5 - 7 4.5 - 7 5-7 4.5 - 7 4.5 - 7

{ine {ine {ine {ine {ine {ine pneumatici {ine {ine {ine {ine pneumatici {ine {ine

2100 1950 3100 2900 2900 2750 4100 5100 4800 4600 4300 7900 7350 7100

2100 2100 2340 2340 2380 2380 2630 2720 2720 2720 2720 3210 3120 3120

2210 2010 2440 2240 2445 2245 2670 2820 2620 2820 2620 3350 3185 3000

1305 1305 1475 1475 1470 1470 2080 1760 1760 1735 1735 2270 1740 1740

2300 2300 2900 2900 2720 2720 3300 3300 3300 3300 3800 3800

750 750 900 900 900 900 1330 900 900 900 900 900 900

Atlas Copco.

Na slici br. 5.35 prikazane su osnovne dimenzije utovarne lopate Cavo 320 -

ABDEF-

du`ina utovarne lopate (max du`ina) {irina zahvata ka{ike visina utovarne lopate prilikom utovara (visina-utovar) visina utovarne lopate prilikom kretawa (visina-kretawe) {irina utovarne lopate ({irina)

Slika br. 5.35 - Utovarna lopata Cavo 320 (Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 78)

141

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Na slici br. 5.36 prikazane su utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520, koje su projektovane za utovar rude u vagonete, jamske kamione, pri ~emu utovar mo`e da se vr{i u otkopima i na pripremnim radili{tima. Tom prilikom radijus dejstva navedenih utovarnih lopata mo`e da iznosi i do 100 m.

Cavo 320

Cavo 520

Slika br. 5.36 - Utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520
(Atlas Copco E11285, pp. 6, 40023-103, 40789-100)

Utovarno-transportne jedinice sa sandukom Utovarno-transportne jedinice sa sandukom koriste se, po pravilu, za utovar rude u otkopu i wen transport do rudne sipke. Tom prilikom rudna sipka mo`e da bude udaqena od otkopa i do 200 m, koliko iznosi operativna du`ina navedene utovarno-transportne jedinice. Na slici br. 5.37 prikazani su tipi~ni uslovi rada utovarno-transportne jedinice Cavo 310 - Atlas Copco.

Slika br. 5.37 - Detaqi utovara i odvoza jedinicom Cavo 310
(Atlas Copco E11285, pp. 3)

142

Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu

Utovar rude, navedenom utovarno-transportnom jedinicom, vr{i se na taj na~in {to se ruda zahvata ka{ikom i pokretom navi{e ubacuje u sanduk za sme{taj rude. Zatim se ruda u sanduku odvozi do rudne sipke. Iznad otvora rudne sipke ruda se kipovawem istresa iz sanduka i zatim gravitacionim putem "propada" u rudnu sipku. Na slici br. 5.38 prikazan je na~in na koji se vr{i prethodno obja{weni istovar rude u rudnu sipku.

Slika br. 5.38 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310, detaq istovara u rudnu sipku
(Atlas Copco E11285, pp. 5)

U tabeli br. 5.16 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarnotransportnih jedinica sa sandukom, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.16
TIP JEDINICE ZAPREM. ZAPREM. KA[IKE SANDUKA (m3) (m 3 ) min KAPAC. DIMENZ. UTOVARA PROSTOR. [IR. / V IS. (m3/min) (m ) POGON POTRO[. RADNI VAZDUHA PRITISAK VAZDUHA (l/s) (bar) NA^IN KRETAWA MASA (kg) max VISINA- VISINADU@INA KRETAWE UTOVAR (mm) (mm) (mm) max [IRINA BRZINA KRETAWA NAGIB (mm) PUTAWE (m/s) - PUN

Cavo 310 Cavo 511 Cavo D710

0.13 0.50 1.00

1.00 2.10 5.00

0.70 1.30

2.7/2.4 pneumatski 3.1/3.0 pneumatski 3.0/3.0
dizel

133 250 -

4.5 - 7 5-7 -

pneumatici 3150 pneumatici 6700 pneumatici 15000

2920 3600 8020

1630 1755 2500

2120 2700 2900

1930 2365 2200

1.0-1.4 1.0 5.5

1:6 1:6 -

143

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Na slici br. 5.39 prikazane su osnovne dimenzije utovarne-transportne jedinice sa sandukom Cavo 310 - Atlas Copco.

du`ina utovarno-transportne jedinice (max du`ina) D - visina utovarno-transportne jedinice prilikom utovara (visina-utovar) E - visina utovarno-transportne jedinice prilikom kretawa (visina-kretawe) F - {irina utovarno-transportne jedinice ({irina)

A-

Slika br. 5.39 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310 (Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 79)

Cavo 310 i Cavo 511 L, koje su projektovane za utovar rude u otkopima i na

Na slici br. 5.40 prikazane su utovarno-transportne jedinice sa sandukom

pripremnim radili{tima, i wen odvoz do rudne sipke i istovar. Tom prilikom radijus dejstva navedenih utovarno-transportnih jedinica mo`e da iznosi i do 200 m.

Cavo 310

Cavo 511 L

Slika br. 5.40 - Utovarno-transportne jedinice Cavo 310 i Cavo 511 L
(Atlas Copco E11285, 40788-104, 40787-100)

144

i obrnuto.17 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarnotransportnih jedinica sa ka{ikom.CTX 6. za utovar rude u otkopu i wen transport do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se vr{i istovar. u slu~aju velikih du`ina na kojima se vr{i odvoz i istovar rude. detaq zahvatawa rude u otkopu (CTX diesel . 5.41 .l'èquipement minier. Utovar rude. koja se zatim dovodi u transportni polo`aj.Utovarno-transportna jedinica na dizel pogon . 5. Radijusi dejstva utovarno-transportnih jedinica sa ka{ikom se razlikuju.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom koriste se. 145 . mogu}e je da se postigne veliki kapacitet utovara i odvoza rude primenom utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom velike zapremine. U tom polo`aju ka{ike ruda se odvozi do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se vr{i istovar. po pravilu. {to u kombinaciji sa razli~itim zapreminama ka{ika omogu}uje ostvarewe istog kapaciteta utovara i odvoza rude primenom razli~itih tipova navedenih jedinica. Slika br. koje proizvode razli~iti proizvo|a~i opreme za rudarstvo. navedenom utovarno-transportnom jedinicom. Naime. vr{i se na taj na~in {to se ruda zahvata ka{ikom. RCS Paris B 340 182 211) U tabeli br.

63 3.60 0.00 2. KA[IKE (m3) NOSIVOS T ( t) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ HST-05 EHST-05 CT 500 HE .00 6.00 4.16 7.00 6.30 3.3 16.6 20.0 - 72 44 20 20 20 20 68 35 40 40 40 40 40 40 35 25 - Wagner Wagner France Loader France Loader Wagner Wagner EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO GHH GHH GHH EIMCO GHH France Loader France Loader EIMCO EM EIMCO Wagner Wagner France Loader GHH GHH GHH GHH GHH GHH EIMCO EIMCO EIMCO EM Wagner Wagner TORO France Loader EIMCO EIMCO GHH EIMCO GHH GHH EIMCO GHH GHH GHH EM France Loader GHH Nastavak tabele je na slede}oj strani ⇒ 146 .17 1.27 2. 5.52 1.45 5.0 7.70 7.1 EIMCO 913 LHD EIMCO 913 FLP EIMCO 913 FLP D CTX 5 ST-3.50 8.80 3.00 2.00 2.0 30.00 2.0 8.83 1.45 4.Microscoop CT 1700 EHST-1A HST-1A EIMCO 802H EIMCO 911LHD EIMCO 811FLP EIMCO 802LHD LF -2H LF-2HE LF-2HE(S) EIMCO 911-31 LHD LF-3 CT 2501 HE CT 2501 EIMCO 912B LHD CTX 4 EIMCO 911-2G ST-2D EST-2D CT 3500 LF-4.80 3.0 6.76 0.2(S) LF-7.30 7.30 2.90 1.4 26.80 3.10 3.36 1.80 3.80 3.80 2.50 3.20 6.0 18.2 CTX 6 CT 8000 LF-6 0.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tabela br.40 3.20 2.80 5.00 1.3E(S) EIMCO 915H LHD LF-7.62 4.16 7.60 1.30 7.80 3.75 0.16 6.80 0.4 22.80 5.2 22.10 3.2 19.17 TIP JEDINICE ZAPREM.20 4.4 LF-4.80 4.8 25 16.2 LF-4.2 12.30 8.20 2.00 1.5 EST-3.27 3.80 3.36 2.00 1.52 1.0 22.00 2.1E(S) LF-4.39 0.00 4.3E LF-7.00 4.50 6.39 0.4 LF-7.30 2.90 3.27 3.1E LF-4.50 4.78 0.33 3.20 2.39 0.80 3.6 20 9.27 2.90 5.75 dizel elektri~ni elektri~ni dizel elektri~ni dizel pneumatski dizel elektri~ni pneumatski dizel elektri~ni elektri~ni dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel/ elektri~ni elektri~ni dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel elektri~ni dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 2760 4700 5058 4989 4530 5680 3960 5454 8900 11600 10150 9966 9900 5443 11540 11700 11500 12700 12700 12700 15400 16930 14500 19940 14515 20026 19573 19000 20026 20000 22720 - 4195 4900 5283 4210 4547 5160 3740 5250 5900 5900 4885 6700 6965 6715 7925 7065 5512 6629 6925 6700 6940 7640 7640 7470 6920 7722 8381 8153 7600 8646 8520 8810 7925 9373 10480 9373 9510 8915 9373 9550 9630 9630 8595 9495 9458 1220 1220 1900 1660 1828 1505 1727 1727 1435 1780 1780 1780 1727 1550 1470 1830 2134 1950 1753 1981 1540 1300 1900 1900 1900 1900 1900 1880 1929 1981 1950 1960 2050 1500 1727 2083 2100 2286 2500 2400 2083 1600 2100 2100 2240 1730 1400 1020 1020 850 1270 1219 1219 1661 1219 1422 1575 1345 1345 1345 1524 1450 1600 1600 1524 1650 1828 1651 1651 1800 2000 1690 1690 1690 1690 1690 1981 2286 1981 2100 1956 1956 1900 2500 2184 2464 2200 2464 2200 2200 2464 3300 2600 2600 2500 2800 3324 7.90 1.00 6.77 0.5 TORO 300D CT 6000 EIMCO 913-31 LHD EIMCO 915B LHD LF-7.80 3.00 8.20 3.63 3.44 8.3 EIMCO 915C LHD LF-7.0 18.30 2.0 8.96 1.00 2.70 1.70 0.80 1.95 2.0 6.50 1.30 8.00 2.72 1.1(S) LF-4.00 2.76 0.70 0.0 24.45 5.

00 13.00 10.2 LF-12.42 .60 4.16 12.25 12.50 6.50 6.9 27.53 8.80 5.0 16.00 6.00 dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~ni elekteicni dizel elektri~ni dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 24852 22800 20412 39000 27840 39500 32700 29898 42638 45600 46600 67132 8230 9540 9485 9525 10500 10820 11240 9630 11730 11730 11105 11445 10770 10215 10566 10348 10000 10566 11252 11100 12367 12850 12370 12380 11700 12396 2000 2134 2370 1829 2610 1680 2150 2200 2150 2150 2150 2400 2400 1530 2591 1820 1920 2438 2286 2000 2400 2100 2500 2100 2880 3098 1850 2438 2438 2480 2743 2566 3700 3480 2800 3480 3480 3480 2600 2600 3700 2794 2794 3380 2800 2438 3048 3120 3500 4000 3500 4000 3630 3404 26.l'èquipement minier.17 ⇓ TIP JEDINICE ZAPREM.10 8.53 9. 5.60 4.min vrednost spoqa{weg polupre~nika krivine Slika br.00 6. KA[IKE (m3) NOSIVOS T ( t) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) max DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ LF-6.66 6.0 24 22.00 6.70 6.0 28.00 6.89 7.2 L342 ST-15Z 4.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Nastavak tabele br. neophodna za nesmetano kretawe r .65 8.France Loader.min {irina hodnika.5Z LF-12.80 12.2E LF-15.33 15.2 ST-8B EST-8B LF-9 CT 12000 EIMCO 919 LHD EIMCO 920C LHD CT 15000 LF-15 LF-15.50 6.1(S) CT 10000 LF-12.visina utovarne-transportne jedinice pri kretawu (visina) d .Dimenzije utovarno-transportne jedinice (CTX diesel .00 10.5 35 35 75 35 60 30 GHH Wagner Wagner TORO EIMCO Wagner GHH GHH France Loader GHH GHH GHH GHH GHH GHH Wagner Wagner GHH France Loader EIMCO EIMCO France Loader GHH GHH GHH GHH SCHOPF Wagner 20.00 12.00 15. a . 5.64 13.60 4.00 11.42 prikazane su osnovne dimenzije utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom CTX6 .00 12.50 6.50 6.00 6. 5.00 9.00 12.00 12.1E(S) LF-12.1 ST-6C EST-6C TORO 400D EIMCO 915E LHD ST-7.00 9.8 24.00 15.00 12. RCS Paris B 340 182 211) 147 .00 12.min vrednost unutra{weg polupre~nika krivine R .00 15.00 11.00 10.{irina utovarne-transportne jedinice ({irina) c .1 LF-15.64 9.00 6.00 15.34 10.du`ina utovarne-transportne jedinice (max du`ina) b .00 6.00 10.14 dizel Na slici br.1E LF-12.7 24.00 12.35 5.6 24.0 33.23 16.1 LF-12E LF-12 LF-9.00 6.

43 . Tim pre {to novije konstrukcije utovarno-transportnih jedinica na elektri~ni pogon omogu}uju veliku autonomnost iste pri kretawu (odvozu). izuzetno veliki kapaciteti utovara i odvoza. konstruisana je utovarnotransportna jedinica sa ka{ikom CT 500 HE (Microscoop).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom na dizel pogon u zna~ajnoj meri zaga|uju atmosferu jame. za date uslove. u otkopu (GHH Mining and Industrial Vehicles .MAN GHH 31424 (BF) de 1084 br 84139) Specijalno za utovar i odvoz prilikom otkopavawa uskih rudnih `ica. Na slici br. na elektri~ni pogon. Slika br. Stoga je razumqivo istaknuta prednost primene utovarno-transportnih jedinica na elektri~ni pogon. 5.45 prikazan wen polo`aj prilikom zahvata rude u otkopu.44 prikazana je navedena utovarno-transportna jedinica. izduvnim gasovima pogonskog dizel motora. Navedena autonomnost pri kretawu obezbe|uje se ugradwom samonamotavaju}ih koturova sa pogonskim (elektri~nim) kablom koji se nalazi u sklopu utovarnotransportnih jedinica. Slika br. 5. Paris 4/85) 148 . 5. dok je na slici br. Tom prilikom svojom pokretqivo{}u. Obzirom da wena {irina iznosi samo 85 cm mo`e da se kre}e kroz vrlo uske prostorije.CT 500 HE (Microscoop) (the microscoop .France Loader. omogu}uje da se postignu. odnosno manevarskim mogu}nostima uop{te.Polo`aj utovarno-transportne jedinice LF 12 E. ali i u razli~itim uslovima otkopavawa gde nije mogu}e da se obezbedi {iri manevarski prostor za utovarno-transportnu opremu. 5.44 .

pri ~emu se ostvaruju veliki kapaciteti proizvodwe. Jamski kamioni se ve} odavno koriste za slede}i ciklus: odvoz rude iz otkopa-transport kroz jamu-izvoz na povr{inu.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br. utovar rude u jamske kamione vr{i se primenom utovarnih lopata ili utovarno-transportnih jedinica sa ka{ikom. Tako da se ~esto u navedenim uslovima otkopavawa rudnih le`i{ta jamski kamioni koriste za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki. Tom prilikom. koristi rampa. pri ~emu ~itav ciklus obavqa jedan jamski kamion. 149 . 5. umesto da se za to koriste utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom kojima se vr{i utovar rude. Paris 4/85) Jamski kamioni Jamski kamioni su se prevashodno koristili za transport i izvoz rude. Primenom jamskih kamiona za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki. ~ime se gotovo po pravilu obezbe|uje veliki kapacitet utovara. me|utim sve ve}om primenom metoda masovnog otkopavawa rudnih le`i{ta. Navedeni ciklus mo`e da se ostvari ukoliko se. {to u slu~aju primene metoda masovnog otkopavawa zna~i direktno pove}awe kapaciteta proizvodwe rude. naravno uz paralelnu upotrebu ve}eg broja kamiona.France Loader.Utovarno-transportna jedinica CT 500 HE (Microscoop). sve vi{e se koriste za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki.45 . detaq zahvatawa rude u otkopu (the microscoop . kao izvozna komunikacija sa povr{inom terena. posti`u se zna~ajno ve}i kapaciteti odvoza. kao i za izvoz rude na povr{inu.

. 5K 8/95) Slika br. dok su na slici br.47 . 5.Atlas Copco Wagner Inc. PN #556 60300 01.47 prikazane osnovne dimenzije jamskih kamiona na dizel pogon.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br. 5. 5.46 prikazan je jamski kamion na dizel pogon.Atlas Copco Wagner Inc.Jamski kamion MT-439 (The evolution of a revolution .. Slika br. 5.46 .Dimenzije jamskog kamiona (Diesel mine truck . 5/95) 150 .

5. Slika br. dok su na slici br. 5.Jamski trolni kamion K 1050 E (Kiruna electric .48 .49 prikazane osnovne dimenzije jamskih trolnih kamiona. 5. 5.48 prikazan je jamski trolni kamion (na elektri~ni pogon).49 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Na slici br. Technical Specifications) 151 .Dimenzije jamskog trolnog kamiona (Electric Ramp Haulage System K 1050 E .Kiruna Electric.ABB 9851 1477 01) Slika br.

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br.0 24.00 35.50 9.00 15.0 45.18 prikazane su karakteristike jamskih kamiona.0 - 35 45 32 35 32 25 35 40 25 35 40 35 35 25 35 35 25 30 25 25 25 - EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO GHH France Loader Wagner SCHOPF EIMCO GHH France Loader Wagner EIMCO GHH Wagner SCHOPF GHH Wagner SCHOPF GHH Wagner GHH GHH Wagner TORO Kiruna Truck GHH Wagner Wagner GHH GHH Kiruna Truck Wagner GHH Kiruna Truck Kiruna Truck Kiruna Truck GHH Na slici br.5 ST 74 MT-408 SCHOPF T 103 EIMCO 980-T10 MK-A/V12 ST 1304 MT-413 EIMCO 983-T13 MK-A15.8 26.00 40.00 30.50 21.6 32.00 40.0 45.00 13.70 2.90 7.00 26.00 39.1 24.00 30.0 23.50 7.1 MT-416 SCHOPF T 193 MK-A/V20 MT-420 SCHOPF T 233 MK-A/V25 MT-426 MK-A30 MK-F30 MT-431B TORO 35D K 250-21 MK-A35 MT-436B MT-439 MK-F40 MK-A/V40 K 1050 E-17 MT-444 MK-F50 K 1050 E-20 K 1050 E-28 K 1050 E-26 MK-A/V55 2.00 55. 5.00 3.00 8.00 28.0 24.5 22.00 10. 5.8 21.00 13.00 16.00 14.00 12. 5.00 20.00 9.50 7.00 20.00 50.0 45.1 45.00 12. Tabela br.9 19. pri ~emu se vr{i istovar rude iz sanduka kamiona u bunker za rudu ili u rudnu sipku.00 6.00 50.00 36.07 4.0 23.00 22. 152 .2 25.00 25.20 32.00 50.80 5.30 1.0 22.7 23.00 50.00 20.50 12.00 10.80 12.50 prikazan je detaq kipovawa jamskog kamiona.00 25.00 40.50 20.70 12.20 8.0 27. koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.00 35.60 6.00 31.00 dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel elektri~nitrolni dizel dizel elektri~nitrolni elektri~nitrolni elektri~nitrolni dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 3175 2630 3357 1991 6500 7348 11000 8845 14060 11340 9526 14923 16500 20048 19100 25500 22000 35000 35000 36000 36000 - 4445 3962 4521 3353 4575 6000 6120 7920 6198 8200 7050 6960 6782 8315 8758 8660 8720 9174 10000 9228 9230 9230 9785 8870 10030 10030 10030 9545 11650 10015 11265 10950 11990 1499 1270 1550 1168 1900 1750 1953 1650 2210 1900 2035 2083 2235 2450 2184 2200 2450 2235 2420 2100 2350 2820 2430 2700 2600 2800 2800 2730 2600 2730 2730 2730 3350 1550 1550 1816 1334 1200 2000 1879 2000 2121 1828 2250 1905 2438 1830 2172 2300 2200 2146 2420 3000 2832 3100 3100 2794 2980 3030 2900 3050 3200 3100 3100 3420 3200 3585 3420 3420 3420 3600 28.00 13.18 TIP KAMIONA ZAPREM.80 1.00 32.2 21.00 20.20 17.30 5.00 44. SANDUKA (m 3 ) NOSIVOST (t ) POGON NA^IN KRETAWA MASA (kg) DU@INA (mm) VISINA (mm) [IRINA (mm) max BRZINA KRETAWA (km/h) max NAGIB PUTAWE (%) PROIZVO\A^ EIMCO 964 EIMCO 963 EIMCO 965 EIMCO 962 MK-A3.00 26.00 35.00 4.00 25.50 5.80 16.0 45.2 18.

5/95) Skreperi Skreperi se prvenstveno koriste za dopremu oborene rude iz otkopa do rudnih sipki. PN #556 60300 01. kre}u se u granicama od 0. koje se naj~e{}e koriste.3. do utovarnih hodnika (gde se vr{i utovar rude primenom utovarnih ili utovarno-transportnih jedinica) ili do mesta utovara u transportna sredstva (napr. 5. Situacija u kojoj je neizbe`na primena skrepera za dopremu rude mo`e da se opi{e na slede}i na~in: nagib rudnog tela (le`i{ta) je premali za gravitacionu dopremu oborene rude do mesta utovara i ujedno preveliki za primenu utovarnih ili utovarno-transportnih jedinica kojima bi se vr{io utovar u samom otkopu. u poglavqu Metode otkopavawa.. na strani br. Utovar oborene rude skreperom u vagone prikazan je na slici br.2 do 1. vagone).0 m3. 4. Navedena situacija se prili~no ~esto javqa prilikom otkopavawa rudnih le`i{ta ili wihovih pojedinih delova.Jamski kamion u polo`aju za kipovawe (Diesel mine truck . Snaga pogonskih motora skrepera naj~e{}e se kre}e u granicama od 25 do 100 kW. ^esto se skreperi koriste za dopremu zasipnog materijala i za wegovo razastirawe unutar otkopa koji treba da bude zasut.Atlas Copco Wagner Inc. U zavisnosti od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenske mase (rude) i zahtevanih kapaciteta utovara oborene rude na raspolagawu su razli~iti oblici i zapremine skreperskih ka{ika. uprkos ~iwenici da se u novije vreme skreperi sve vi{e izbacuju iz upotrebe. kao i razli~ite snage pogonskih motora. 153 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br.50 . Zapremine skreperskih ka{ika. 64.

kre}e se ugranicama od 300 do 1200 mm zavisno od zapremine skreperske ka{ike i snage pogonskog motora.Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (1) (Methods of Working Coal and Metal Mines . U zavisnosti od uslova u kojima se primewuje. da se navedene du`ine kre}u u granicama od 80 do 100 m. Prednosti primene skrepera ogledaju se u slede}em: • jednostavna i jeftina konstrukcija. Potrebno je da se istakne pravilo po kome se na mawim du`inama skreperovawa podrazumeva primena skrepera sa mawom zapreminom skreperske ka{ike. • mogu}nost jednostavnog preme{tawa u otkopu i od jednog do drugog otkopa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br. smenski kapacitet skrepera iznosi od 100 do 500 t (t/sm). Maksimalna krupno}a komada oborene rude.51 . iznose od 8 do 40 m.[38]) Naj~e{}e primewivane du`ine skreperovawa. 6. iako je izvodqivo. Retko se doga|a. odnosno rastojawa od mesta zahvatawa oborene rude skreperskom ka{ikom do mesta pra`wewa iste. 154 . koja je uslovqena primenom skrepera. i obrnuto. • visok stepen pouzdanosi pri radu.

itd.Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (2) (Methods of Working Coal and Metal Mines . i mo`e da bude izra`en slede}om jedna~inom: nu = A p − sm A sm (5. kao {to su: • mala produktivnost i • ~iwenica da tokom rada uzrokuje pove}awe zapra{enosti otkopa i okolnih prostorija. rezervnih jedinica. Slika br. Broj jedinica za utovar (i odvoz) stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe rudnika. Broj rezervnih jedinica za utovar (i odvoz) rude zavisi od specifi~nosti uslova eksploatacije. uslovno re~eno. kao i od starosti istih. • razli~iti uslovi primene. odnosno tipa.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu • niski tro{kovi odr`avawa. opreme za utovar (i odvoz) rude zavisi od specifi~nosti izabrane metode otkopavawa.[38]) Izbor opreme za utovar i odvoz rude Izbor vrste i broja jedinica za utovar (i odvoz) rude vr{i se na osnovu projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe rudnika. 155 .52 . Time se obezbe|uje nesmetano odvijawe procesa proizvodwe rude u eventualnim slu~ajevima zastoja aktivnih jedinica za utovar (i odvoz) rude.45) gde su: Ap-sm . 6. Pri tome je potrebno da se navede da izbor vrste. Tako|e je potrebno da se navedu i osnovni nedostaci primene skrepera.smenski kapacitet proizvodwe rudnika (t/sm) i Asm . Na ovaj na~in prora~unatom broju jedinica za utovar (i odvoz) rude potrebno je da se prikqu~i izvestan broj.smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) (t/sm).

utovar Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike [irina zahvata ka{ike [irina utovarnog fronta Pogon i snaga motora Potro{wa vazduha Radni pritisak vazduha Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar kg mm mm mm a × b mm m3 mm mm kW l/s bar s karakteristike utovarno-transportne jedinice sa sandukom Tip Masa Du`ina [irina Visina (prilikom utovara) Visina (prilikom kretawa) Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike Zapremina snduka Brzina kretawa Maksimalni nagib prostorije Pogon i snaga motora Potro{wa vazduha Radni pritisak vazduha kg mm mm mm mm a × b mm m3 m3 m/s % kW l/s bar karakteristike utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom Tip Masa Du`ina [irina Visina (prilikom odvoza rude) Minimalne dimenzije prostorije Zapremina ka{ike Nosivost Brzina kretawa Maksimalni nagib prostorije Maksimalna brzina kretawa Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar Pogon i snaga motora kg mm mm mm a × b mm m3 t m/s % km/h s kW 156 . prikazane su u narednom tekstu: karakteristike utovarne lopate Tip Masa Du`ina [irina Visina .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Karakteristike opreme za utovar (i odvoz) rude. koje mogu da se smatraju neophodnim za prora~un kapaciteta utovara (i odvoza).

γ .koeficijent puwewa utovarne lopate (0.vreme potrebno za manevrisawe vagonetima (s).40 s).brzina kretawa utovarne lopate (m/s).t/h (5. ~asovni kapacitet utovarne lopate iznosi: Ah = A⋅γ kr . tc .0. Ve . Izra`eno u masi rude.47) gde su: Ah . 157 .vreme istovara (30 .46) gde su: VV .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu ^asovni kapacitet utovarne lopate ^asovni kapacitet utovarne lopate.vreme kretawa utovara~a do sipke (s). . trajawe ciklusa radne operacije (s).8 . ( t= 0. .8).zapreminska masa rude (t/m3) i kr .9).zapremina utovarne lopate (ka{ike) (m3).m3/h (5.~asovni kapacitet utovarne lopate (m3/h). i pomeraju se u toku rada utovarne lopate). kp . VV = V ⋅ k V . t/h (5. Tc = 1.1 ⋅ (tu + tk + ti) .0.zapremina vagoneta k .49) gde su: tu tk ti . t .korisna zapremina vagoneta (m3).48) gde su: Vs γr kp Tc - zapremina sanduka utovara~a (m3).trajawe radnog ciklusa utovar-istovar (s). ^asovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa sandukom ^asovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a sa sandukom mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Ah = 3600 ⋅ Vs ⋅ γ r ⋅ k p Tc . ukoliko vagoneti stoje u nizu. koeficijent puwewa sanduka (0. l .s (5. mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: Ah = 3600 ⋅ VV VV ⋅ t c 2 ⋅ l + +t k p ⋅ Vn Ve .du`ina odvo`ewa rude (od mesta utovara do vagoneta) (m).koeficijent rastresitost rude.8 .6-0.9). Vn . zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3). prilikom utovara u vagonete.vreme utovara (s).koeficijent puwewa vagoneta (0.

s (5. kp .vreme istovara (5 . zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3). 2⋅L v tk = .prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).sredwa transportna du`ina do sipke (m).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta tu = Vs ⋅ k s ⋅ tc Vk ⋅ k k .sredwa transportna du`ina do sipke ili do jamskog kamiona (m).53) gde su: tu tk ti . Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) mo`e da se izra~una pomo}u slede}oj formuli: Asm = te ⋅Ah . . koeficijent puwewa ka{ike (0.10 s). 2⋅L v tk = . 158 .51) gde su: L v .t/h (5.50) gde su: Vk .s (5.8).0.vreme kretawa utovara~a do sipke ili do jamskog kamiona (s).zapremina ka{ike utovara~a (m3).efektivno vreme utovara (i odvoza) u toku jedne smene (oko 5 h).6 . .30 s). Tc = 1.t/sm (5.prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).0. . ^asovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom ^asovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a bez sanduka mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: 3600 ⋅ Vk ⋅ γ r ⋅ k p Tc Ah = .koeficijent puwewa ka{ike (0.s (5.8).54) gde su: L v .vreme utovara (25 .6 . . trajawe ciklusa radne operacije (s).1 ⋅ (tu + tk + ti) .s (5.52) gde su: Vk γr kp Tc - zapremina ka{ike utovara~a(m3).55) gde je: te .

okucavawe relativno velikih blokova stenske mase mo`e da dovede do pro{irewa zone nestabilnosti stenskog masiva i prakti~no time da se zna~ajno ugrozi eksploatacija datog dela rudnog le`i{ta. transport razli~itih materijala i opreme kao {to su: eksploziv. razli~ita oprema. gorivo. {to prili~no ~esto uzrokuje ozbiqne povrede radnika. nestabilnih blokova (delova) stenske mase (rude) iz krova ili bokova otkopa. odvaqivawe. sastavne delove: vozilo nosa~ opreme. objekata osnovne i otkopne pripreme. naj~e{}e se vr{i na elektrohidrauli~ni pogon. navedenim jedinicama. pomo}u {ipke za okucavawe i ∗ mehanizovanim na~inom. upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe. Tom prilikom osnovni ciq kome se te`i je da nakon okucavawa preostali deo stenske mase. Navedene jedinice imaju slede}e. najzna~ajnije. izvodi se upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe. gra|a.odvajawe mehani~kim putem. kao i obima radova na okucavawu spada u direktnu nadle`nost rudarskog in`ewera. koji pomo}u {ipke za okucavawe odvaquje. Navedenim saznawem o~igledno se isti~e prednost okucavawa nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom. • servisirawe . a da se tom prilikom okucavawe nesmetano odvija. Okucavawe Kao {to je ve} ranije navedeno. prilikom okucavawa.3 P o m o } n e r a d n e o p e r a c i j e Pod pojmom pomo}ne radne operacije podrazumevaju se radne operacije koje nisu direktno ukqu~ene u tehnolo{ki proces otkopavawa rudnih le`i{ta. prethodno navedenih. koturovi energetskih kablova itd. stativ za stabilizovawe jedinice prilikom rada. izme|u ostalih. u otkopu. u objektima osnovne i otkopne pripreme. Kao zna~ajnije. okucavawe predstavqa tzv. Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase mo`e da se izvodi: ∗ ru~nim putem. mogu da se izdvoje slede}e pomo}ne radne operacije : • okucavawe . jedan po jedan blok stenske mase. 159 . Okucavawe. po principu poluge. me|utim ukoliko bi bile izostavqene otkopavawe bi bilo znatno ote`ano ili uop{te ne bi moglo da se obavqa. odnosno odvajawe mehani~kim putem. uvek postoji realna opasnost od nekontrolisanog odvaqivawa navedenog bloka. koji omogu}uje radniku da se zadr`i na bezbednom udaqewu od nestabilnog bloka stenske mase. Procena realne potrebe za okucavawem. Upravqawe jedinicom prilikom rada (okucavawe i kretawe) vr{i se pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu. ~ini pre svega stabilnu i koliko god je to mogu}e kompaktnu celinu. Potrebno je da se napomene da okucavawe pru`a zadovoqavaju}e efekte u slu~ajevima kada se vr{i sanirawe. Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu 5. Obzirom da se. ~ime se ne zaga|uje atmosfera rudnika i izbegava podizawe pra{ine prilikom okucavawa. nestabilnih blokova (delova) stenske mase (rude) iz krova ili bokova otkopa. Naime. radnik nalazi u blizini nestabilnog bloka. bu{a}a grana i ~eki} za okucavawe. Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase ru~nim putem izvodi kvalifikovani radnik.obuhvata prevoz radnika. mazivo. ~emu dodatno doprinosi i delovawe ure|aja za kva{ewe ugra|enog uz ~eki} za okucavawe. nestabilnih blokova stenske mase relativno male veli~ine. rezervni delovi. objekata osnovne i otkopne pripreme.

0 6. 5.0 / 7.0 pneumatici Nitro Nobel pneumatici Nitro Nobel gusenice dizel elektri~ni HOLMHEED SYSTEMS AB SYSTEMS AB elektri~ni pneumatici HOLMHEED gusenice elektri~ni HOLMHEED SYSTEMS AB Brokk 250. prilikom okucavawa u otkopu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta U tabeli br.Polo`aj jedinice za okucavawe Brokk 250 u otkopu (The Brokk 250 breakthrough . 5.5 / 7. 5.54 prikazane su osnovne dimenzije mehanizovane jedinice za okucavawe.Atlas Copco E 11348a) Na slici br. Na slici br.0 7.0 / 7. (m ) NA^IN KRETAWA PROIZVO\A^ ROCMEC DC11 (BROKK 3OOO) ROCMEC DC17B (BROKK 3OOO) BROKK BM 110 BROKK BM 250 BROKK 330 dizel 3300 3000 1200 2450 2430 1900 2260 1100 1530 1500 7600 9400 2760 3600 3920 2200 2450 1245 1760 1792 TEX 250 HM2 TEX 250 HM2 - BROKK 3000 BROKK 3000 BROKK 110 BROKK 250 BROKK 330 4. Tabela br.53 prikazan je polo`aj mehanizovane jedinice za okucavawe Slika br. 5. 160 .6 / 7. koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo./ VERT.8 3.53 . na primeru jedinice Rocmec DC 11 (Brokk 3000) koju proizvodi poznati svetski proizvo|a~ Nitro Nobel iz [vedske.5 7.19 TIP JEDINICE POGON [IRINA U RADNOM POLO@AJU (mm) [IRINA (mm) DU@INA (mm) VISINA (mm) TIP ^EKI]A TIP BU[A]E GRANE DOHVAT HOR. 5.19 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za okucavawe.5 / 4.

na kojoj se nalazi ~eki} za okucavawe. pp. 5. 5. Slika br. prethodno navedenog. 31339100-53) Pored.55 ./84.du`ina jedinice za okucavawe (du`ina) .Osnovne dimenzije jedinice za okucavawe (Rocmec System . okucavawa nestabilnih blokova stenske mase. 5.56).Nitro Nobel.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu a b . 5. mehanizovane jedinice za okucavawe mogu da se koriste i za usitwavawe krupnijih komada rude (negabarita).54 . Jan.Polo`aj jedinice za okucavawe Brokk 250 na ulazu u bunker za rudu (Atlas Copco E 11359. Tom prilikom bu{a}a grana. 5. koji ne mogu da pro|u kroz re{etku na ulazu u bunker za rudu (slika br. 40996-10) 161 . je sme{tena na za taj slu~aj specijalno konstruisano postoqe. 1995-05 JA.55) ili na otvoru rudne sipke (slika br.visina jedinice za okucavawe (visina) Slika br.

koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.Polo`aj jedinice za okucavawe Rammer S 56 iznad re{etke na otvoru rudne sipke (International mining. U tu svrhu naj~e{}e se koriste namenska (servisna) vozila. mazivo. 5. 5. koturovi energetskih kablova itd. gra|a. koja kombinacijom svojih konstruktivnih delova omogu}uju da se odgovori na razli~ite specifi~ne potrebe konkretnih uslova eksploatacije. razli~ita oprema. Overcome oversize . Proizvo|a~i navedenih vozila uglavnom proizvode ~itave serije ovih vozila. U tabeli br. Naime. gorivo.Rammer) Servisirawe Kao {to je ve} ranije navedeno servisirawe radova na otkopavawu rudnih le`i{ta obuhvata prevoz radnika.56 . transport razli~itih materijala kao {to su: eksploziv.20 prikazane su karakteristike namenskih (servisnih) vozila. 162 . pri ~emu univerzalni pogonski deo vozila mo`e da se kombinuje sa razli~itim servisnim delovima. navedena vozila po pravilu se sastoje od dva funkcionalno odvojena dela: pogonskog i servisnog dela vozila. rezervni delovi. Pogonski deo vozila slu`i iskqu~ivo za kretawe vozila. dok servisni deo svojom funkcijom defini{e namenu vozila.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika br.

0 t 30.0 t 4.0 t 13 radnika. 2.Namensko vozilo EIMCO 975 BOOM TRUCK (Eimco 975 series auxiliary vehicles .0 t 15. Slika br. platforma transport materijala.0 t 18 radnika 24 radnika 3.0 t 30.0 t 8.0 t 4. 5.5 t 5. nosa~ kotura sa kablom transporter specijalne namene transporter specijalne namene vozilo za prevoz radnika i sa platformom za transport KAPACITET POGON dizel dizel dizel elektri~ni dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel dizel NA^IN KRETAWA pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici DU@INA (mm) [IRINA (mm) VISINA (mm) PROIZVO\A^ MK-A3.20 TIP VOZILA NAMENA transporter specijalne namene transporter specijalne namene transporter specijalne namene transporter specijalne namene vozilo sa platformom za transport materijala vozilo za odr`avawe vozilo za prevoz radnika vozilo za prevoz radnika vozilo sa servisnom platformom transporter specijalne namene vozilo za prevoz radnika i transport materijala vozilo za prevoz radnika.Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Tabela br.0 t 14 radnika 4575 9400 10240 10320 6800 6800 6800 7800 6800 3800 5900 6170 6200 7000 10700 5867 1200 3070 3300 3300 2000 2000 2000 2000 2000 2100 1800 1950 1950 1600 2500 1956 1900 2350 2350 2250 2000 2000 2000 2000 2000 1300 1500 1500 1500 1450 1760 2083 GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH GHH France Loader France Loader France Loader France Loader France Loader France Loader EIMCO univerzalni transporter vozilo za prevoz radnika vozilo sa pokretnom platformom i granom (kran) vozilo sa platformom za transport materijala vozilo za prevoz goriva i maziva 10-28 radnika - dizel dizel dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici pneumatici 4978 5982 6553 6400 5791 1956 1956 2057 1956 2057 2083 1829 1829 1829 2083 EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO EIMCO vozilo za popravke i odr`avawe vozilo za transport eksploziva tegqa~ - dizel dizel dizel pneumatici pneumatici pneumatici 5791 5791 4775 2057 2032 2057 2083 2083 1829 EIMCO EIMCO EIMCO Na slici br.5(S) SK-A20 SK-A30 SK-A30HE HF-4PL HF-4WA HF-4PE18 HF-4PE24 HF-4HU B 10 H TP 13 TM 40 TM 50 CM 32 CM 150 EIMCO 975 personnel carrier/ flat bed truck EIMCO 975 general utility carrier EIMCO 975 personnel carrier EIMCO 975 boom truck EIMCO 975 flat bed truck EIMCO 975 fuel and lubrication truck EIMCO 975 mechanics truck EIMCO 975 powder truck EIMCO 975 tractor 3. kao i pokretnu granu koja mo`e biti opremqena kukom i sajlom pri ~emu slu`i kao kran. 5.5 t 20.57 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975.57 . 5.Eimco MM 2040 4M 4/77) 163 . materijala. ~ija namena mo`e biti razli~ita obzirom da sadr`i pokretnu platformu.

60) i kao vozilo za popravke .7) 164 .Namensko vozilo EIMCO 975 Na narednim slikama prikazano je namensko vozilo TM 41 iz serije Sherpascoop TM 40 . pp. zatim kao transporter kontejnera.Eimco MM 2040 4M 4/77) Slika br.59). 5.58 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975.l'èquipement minier. Slika br. 5. za transport razli~itih materijala (slika 5. za transport razli~itih materijala.58 .France Loader. koje kombinacijom pogonskog dela vozila i servisnih delova mo`e da slu`i kao vozilo za prevoz radnika i kao transporter sa platformom. PERSONNEL CARRIER / FLAT BED TRUCK (Eimco 975 series auxiliary vehicles .59 . koje kombinacijom pogonskog dela vozila i servisnih delova mo`e da slu`i kao vozilo za prevoz radnika (slika 5.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br.61). 5.radionica (slika 5.Namensko vozilo TM 41 Personal carrier (France Loader rubber tired line of products .

Namensko vozilo TM 41 Workshop vehicle (France Loader rubber tired line of products .7) Slika br. pp.l'èquipement minier.62 .7) Na slici br.7) 165 .l'èquipement minier.Namensko vozilo TM 41 Container carrier (France Loader rubber tired line of products . pp. 5.61 .Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu Slika br. 5. koje mo`e da se koristi kao univerzalni transporter. 5. odnosno za transport razli~itih materijala.60 . 5. pp.Namensko vozilo CM 32 (France Loader rubber tired line of products .l'èquipement minier.62 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop CM 32 France Loader. Slika br.

Ovo vozilo slu`i za transport navedenog kabla i za wegovu ugradwu du` odre|ene trase. 5. pp.7) Na slici br. koje mo`e da se koristi za prevoz radnika.7) 166 . Slika br.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici br. koje mo`e da se koristi kao nosa~ kotura sa energetskim kablom.63 . 5.63 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop TM 50 France Loader. 5. kao i za transport razli~itih materijala. Slika br.Namensko vozilo TM 51 (SO 50) (France Loader rubber tired line of products .Namensko vozilo TP 13 (France Loader rubber tired line of products .l'èquipement minier.64 . pp.l'èquipement minier.64 prikazano je namensko vozilo TP 13 iz serije Sherpascoop France Loader. 5.

ukqu~uju}i centrirawe i u~vr{}ewe bu{a}eg ~eki}a (orjentaciono iznosi oko 5 minuta).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 6 ORGANIZACIJA RADA Glavne tehnolo{ke postupke u podzemnom otkopavawu predstavqaju bu{ewe minskih bu{otina.. min Ukupno vreme bu{ewa minskih bu{otina sastoji se od vremena ~istog bu{ewa. vreme potrebno za preme{tawe bu{a}e opreme iznosi: tpr = nb ⋅ t1 .. ^isto vreme bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tc = L vb . stoga je za produ`ewe jedne bu{a}e {ipke potrebno prose~no .brzina bu{ewa (m/min)...ukupna du`ina minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m). mm.) tm = ... kao naprimer: za pre~nik bu{ewa . osigurawe otkopa.2) gde su: L ls t′ . vreme potrebno za produ`ewe bu{a}ih {ipki.........1) gde su: L . m.1 B u { e w e m i n s k i h b u { o t i n a Prilikom organizacije radova na bu{ewu minskih bu{otina potrebno je da se uzmu u obzir prora~unati parametri minirawa. ukupan broj minskih bu{otina iznosi..min (6.. postavqawe postoqa bu{a}eg ~eki}a u radni polo`aj..(itd.ukupna du`ina minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m) i vb .. vrmena potrebnog za produ`ewe bu{a}ih {ipki..min (6... Vreme potrebno za pripremu opreme za bu{ewe obuhvata slede}e radwe: (napr. utovar i transport oborene rude. pregled i podmazivawe opreme za bu{ewe.. zasipavawe otkopanog prostora.min (6... i vremena potrebnog za preme{tawe opreme za bu{ewe.. Za jedan pojas minirawa. minirawe.3) 167 .du`ina jedne bu{a}e {ipke (m) i . s.. mm. i u~vr{}ivawe bu{a}eg ~eki}a na postoqe.. dok wihova ukupna du`ina iznosi ... Vreme potrebno za promenu polo`aja bu{a}e opreme za bu{ewe naredne minske bu{otine. pri bu{ewu minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tp = L ⋅ t′ ls . iznose . . koje se koriste za bu{ewe minskih bu{otina.) 6..vreme potrebno za produ`ewe jedne bu{a}e {ipke ( oko 30 s).... Stoga. Du`ine bu{a}ih {ipki...

(vrsta i tip eksploziva).... kao naprimer: pre po~etka puwewa minskih bu{otina potrebno je da se izvr{i priprema inicijalnih sredstava. transport i istovar predvi|a se . pripremu eksplozivnih sredstava za puwewe i puwewe minskih bu{otina.. Prilikom organizacije radova na minirawu potrebno je da se uzmu u obzir prora~unati parametri minirawa. PK radnik(a) 6. povezivawe mre`e i paqewe eksplozivnog puwewa.vreme potrebno za promenu polo`aja bu{a}e opreme za bu{ewe naredne minske bu{otine (min).. potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na otkopavawu ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova.4) Pored vremena potrebnog za bu{ewe minskih bu{otina.min (6.. KV radnik(a) • . doprema (transport) eksploziva Potrebno je da se precizira slede}e.min (6.broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa i t1 . U tu svrhu detoniraju}i {tapin (ili Nonel cev . VKV radnik(a) • . kao naprimer: za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih bu{otina potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • . za normalno odvijawe poslova. Stoga ukupno vreme za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: Tb = tb + tpo .. ukqu~uju}i izdavawe.5) Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika. prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa ( tpo ). minuta. kg eksploziva. kao naprimer: za dopremu eksploziva. priprema inicijalnih sredstava Potrebno je da se precizira slede}e.2 M i n i r a w e Minirawe obuhvata slede}e radwe: dopremu eksplozivnih sredstava od priru~nog magacina do mesta gde }e da se vr{i minirawe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde je: nb . pregled ispravnosti bu{a}e opreme. utovar...za provo|ewe detonacionog impulsa) treba da se ise~e na odgovaraju}e du`ine u zavisnosti od dubine minske bu{otine i da se pripremi udarna patrona (pri primeni patroniranog eksploziva). Pod pojmom pomo}ni poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te.. ili da se 168 . kao naprimer: za minirawe jednog pojasa minirawa potrebno je .. Tako da vreme potrebno za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi: tb = tm + tc + tp + tpr .

Organizacija rada

pove`e sa prajmerima1 (pri primeni ANFO eksploziva). Potrebno je da se pripreme glavni vod i elektri~ni upaqa~i za aktivirawe cele mre`e prema usvojenoj {emi vezivawa. Za pripremu eksplozivnih sredstava predvi|a se .... minuta. puwewe minskih bu{otina Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: u slu~aju primene ANFO sme{a u svaku od minskih bu{otina, jednog pojasa minirawa, ubacuju se prajmeri povezani za jedan kraj Nonel cevi. Prajmeri se ubacuju uz pomo} komprimiranog vazduha, kojim se isti potiskuju do kraja minske bu{otine. Pri tome slobodan kraj Nonel cevi treba da viri iz minske bu{otine najmawe za 0.5 m. Za ovu radwu predvi|a se vreme od .... minuta (orjentaciono oko 2 minuta za svaku minsku bu{otinu). Nakon toga iz pneumatske punilice uz pomo} creva za dopremu eksplozivne sme{e po~iwe puwewe minskih bu{otina. Brzina puwewa iznosi oko 20 kg/min, {to za koli~inu eksploziva od .... kg po jednom pojasu minirawa (lepezi), zahteva efiktivno vreme puwewa od ... minuta. Tome treba da se dodaju prekidi usled preme{tawa creva za puwewe izme|u pojedinih minskih bu{otina, koji iznose oko ... minuta (po 1 minut izme|u svake minske bu{otine). Tako da vreme, potrebno za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om, iznosi ... minuta. povezivawe i paqewe minskih puwewa Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: za paqewe minskih puwewa potrebno je da se prethodno pove`u svi slobodni krajevi Nonel cevi sa glavnim vodom. Na glavni vod se povezuju (u~vr{}uju) dva trenutna elektri~na detonatora. Kablovi (slobodni krajevi) elektri~nih detonatora povezuju se na glavni vod elektri~ne mre`e. Povezivawe mre`e za paqewe zahteva .... minuta. Na osnovu prethodno navedenog, vreme potrebno za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina iznosi:
t m = t d + t i + t p + t pp ,min (6.6)

gde su:

td ti tp tpp

-

vreme potrebno za dopremu (transport) eksploziva, vreme potrebno za pripremu inicijalnih sredstava, vreme potrebno za puwewe minskih bu{otina, vreme potrebno za povezivawe i paqewe minskih puwewa.

Prethodno prora~unatom vremenu potrebnom za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina, potrebno je da se prikqu~i vreme za izvo|ewe raznih pomo}nih operacija i radova, kao i vreme za ulazak radnika u rudnik, dolazak na radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ( tpo ). Tako naprimer: za pomo}ne operacije, kao {to su ~i{}ewe i odr`avawe punilice predvi|a se ... minuta. Za ulazak radnika u rudnik dolazak na radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ... minuta. Za druge pomo}ne radove ... minuta. Stoga ukupno vreme za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina iznosi:
Tm = tm + tpo ,min (6.7)

Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe. Kao prajmer naj~e{}e se koristi liveni pentolit. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema detonatorom, kojim se vr{i wegovo inicirawe.

1

169

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • ... VKV radnik(a) • ... KV radnik(a) • ... PK radnik(a) 6.3 U t o v a r ( i o d v o z ) r u d e Prilikom organizacije radova na utovaru (i odvozu) odminirane rude potrebno je da se uzme u obzir slede}e, kao naprimer: minirawem jednog pojasa vr{i se obarawe slede}e koli~ine rude:
Q = ... t ⇒ Vr = ... m3

Koeficijent rastresitosti odminirane rude iznosi kr = ..., stoga stvarna zapremina oborene rude iznosi:
V = Vr ⋅ kr ,m3 (6.8)

Daqe, potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: koli~ina rude, koja se dobija minirawem jednog pojasa minskih bu{otina, u toku ... (jedne) smene iznosi ... t. Smenski kapacitet utovarne jedinice iznosi ... t/sm. Potrebno je da se navede da smenski kapacitet utovarne jedinice ... t/sm mo`e da se ostvari tokom efektivnog vremena rada, u trajawu, od ... ~asova ( tu ). Pored vremena potrebnog za utovar (i odvoz) odminirane rude, za normalno odvijawe poslova, potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na otkopavawu ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova. Pod pojmom pomo}ni poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te, pregled ispravnosti i teku}e odr`avawe utovarne opreme, itd. ( tpo ). Vreme potrebno za utovar (i odvoz) odminirane rude iznosi:
Tu = tu + tpo ,min (6.9)

Tako|e je potrebno da se prika`e specifikacija broja i kvalifikacija anga`ovanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na utovaru (i odvozu) odminirane rude potrebno je da budu anga`ovani radnici slede}ih kvalifikacija: • ... VKV radnik(a) • ... KV radnik(a) • ... PK radnik(a) 6.4 [ e m a o r g a n i z a c i j e r a d a n a o t k o p a v a w u Prethodno su navedeni tehnolo{ki postupci primewene tehnologije podzemnog otkopavawa. Kao {to je navedeno u primeru: jedan radni ciklus otkopavawa definisan je izvo|ewem slede}ih radova:

170

Organizacija rada

• bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa, • minirawa istog i • utovarom (i odvozom) oborene rude. Tako|e su prikazana i vremena potrebna za izvo|ewe navedenih radnih operacija. Prilikom kreirawa {eme organizacije rada na otkopavawu zna~ajno je da se razmotri slede}e, kao naprimer: • da li vremena trajawa pojedinih radova omogu}uje wihovo izvo|ewe u toku jedne radne smene ( 8 ~asova) ? • mogu}nost istovremenog izvo|ewa radnih operacija ? Daqe je potrebno da se precizira slede}e, kao naprimer prilikom otkopavawa sigurnosnog stuba primenom Alimak postupka: uzimaju}i u obzir prethodno navedeno, predla`e se {ema organizacije rada na otkopavawu , koja je prikazana slede}om tabelom:
Tabela br. 6.1

1. smena (bu{ewe minskih bu{otina) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min *..................................................................................................................................30 min priprema opreme za bu{ewe ...................................................................................30 min bu{ewe minskih bu{otina ...................................................................................340 min uklawawe Alimak platforme ..................................................................................20 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min 1. smena (utovar) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min pregled opreme ........................................................................................................30 min utovar .....................................................................................................................300 min ~i{}ewe i podmazivawe opreme.............................................................................30 min doprema eksploziva ...............................................................................................60 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min 2. smena (bu{ewe minskih bu{otina i minirawe) dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min podizawe platforme ..............................................................................................20 min bu{ewe minskih bu{otina ................................................................................... 180 min puwewe minskih bu{otina i povezivawe mre`e...................................................80 min demonta`a dowe vo|ice ........................................................................................60 min uklawawe platforme i paqewe minskih puwewa ...............................................40 min ~i{}ewe i odr`avawe punilice i platforme Alimak ..........................................40 min odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min ukupno .....................................................................................................................480 min
∗ pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na platformu, prevoz platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina, pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa

171

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Prethodno prikazana organizaciona {ema otkopavawa sigurnosnog stuba mo`e grafi~ki da se predstavi slede}im ciklogramom radova na otkopavawu.
Tabela br. 6.2
OPI S POSLA
1. S M E N A

VREME (min)
30 30 30 340 20 30 300 30 60 30 30 20 180 80 60 40 40 30

1

2

3

BROJ RADNI H ^ ASOVA 4 5

6

7

8

dol azak r adni ka na r adi l i { t e * pr i pr ema opr eme za bu{ ew e bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na ukl aw aw e pl at f or me pr egl ed opr eme za ut ovar ut ovar ~i { } ew e i podmazi vaw e opr eme za ut ovar dopr ema ekspl ozi va odl azak r adni ka sa r adi l i { t a
2. S M E N A

dol azak r adni ka na r adi l i { t e podi zaw e pl at f or me bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na puw ew e mi nski h bu{ ot i na i povezi vaw e mr e` e demont a` a dow e vo| i ce ukl aw aw e pl at f or me i paq ew e mi nski h puw ew a ~i { } ew e i odr ` avaw e puni l i ce i pl at f or me Al i mak odl azak r adni ka sa r adi l i { t a

* pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na platformu, prevoz platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina, pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa

172

Statistike nesre}nih slu~ajeva pokazuju da se oni naj~e{}e doga|aju zbog nesmotrenosti radnika i nepridr`avawa predvi|enim propisima o za{titi pri radu. 173 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA Neslojevita rudna le`i{ta. Sigurnost i zdravi uslovi pri radu kod svake metode otkopavawa predstavqaju glavne uslove.j. ostvaruju se ukoliko se po jedinici proizvoda (toni otkopane rude) utro{i mawe materijala i radne snage. obezbe|ewe potrebnog kapaciteta proizvodwe i niski tro{kovi proizvodwe. po pravilu. kao {to je ranije pomenuto karakteristi~na su po svome vi{e-mawe nepravilnom obliku. niski gubici rude odnosno metala. ukoliko se preduzimaju rizi~ni radovi. t. zatim da se radne operacije izvode primenom mehanizacije radi osloba|awa radnika od te{kog fizi~kog rada. dobri i sigurni prilazi do radnih mesta. Kod podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta i izbora metode otkopavawa i wenih konstruktivnih parametara. Za obezbe|ewe zdravih uslova pri radu potrebno je da se obezbedi dobro provetravawe. kao i da se preduzimaju ostale higijensko za{titne mere. potrebno je da se sprovede efikasna organizacija rada. Drugim re~ima. zaru{avawa nadzemnih i podzemnih instalacija i objekata i sl. dobro osvetqewe pri radu. Ni`i tro{kovi proizvodwe (otkopavawa). razli~itim fizi~ko-mehani~kim osobinama rude i okolnih stena. zbog ~ega je potrebno da se pri izboru tehnolo{kog procesa rada nastoji da se proizvodni procesi {to vi{e mehanizuju i da mehanizacija bude u {to ve}oj meri iskori{}ena. kao i na obezbe|ewe celokupnog plana proizvodwe. Radna snaga u podzemnoj eksploataciji ~ini jedan od zna~ajnijih tro{kova proizvodwe. potrebno je da se ispuni niz tehni~ko-ekonomskih uslova me|u kojima treba da budu istaknuti slede}i: • • • • sigurnost i zdravi uslovi rada. nepostojanom sadr`aju korisne komponente i drugim karakteristikama. Svaka je metoda vi{e-mawe opasna od samog po~etka rada. pored izu~avawa i poznavawa prirodnih uslova le`i{ta. Sa niskim tro{kovima proizvodwe posti`e se ve}i ekonomski efekat rudnika.otkopane rude. dok izgubqena sirovina predstavqa nepovratni gubitak prirodnog bogatstva. dovo|ewe sve`eg vazduha i odvo|ewe {tetnih gasova i pra{ine. koji moraju da budu ispuweni. promewivom padu i mo}nosti. Obezbe|ewe odgovaraju}eg kapaciteta proizvodwe po obimu i kvalitetu ima velikog uticaja na cenu proizvoda . Niski gubitci rude imaju veliki zna~aj jer se time produ`ava vek eksploatacije rudnika. Kod izbora metode otkopavawa mora da se obezbedi sigurnost od po`ara u jami. Ne sme da se dozvoli da zbog ekonomi~nosti rada metoda postane opasna po `ivot i rad qudi i sigurnost rudni~kih instalacija. provale podzemnih i povr{inskih voda.

izra`ava koeficijentom iskori{}ewa rude (ir) .2) Koeficijent gubitka rude predstavqa odnos izme|u koli~ine izgubqene rude iz bloka i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku.t (7. 100 = (%). i deo rude koji je priozveden iz bloka sa T~. kada se u nekom le`i{tu otkopavaju samo bogatije partije rude. po pravilu. koja se dobija prilikom eksploatacije.3) Izme|u navedenih koeficijenata postoji slede}a zavisnost: ir + g r = 1 (7. Zbog toga.1) Koeficijent iskori{}ewa rude predstavqa odnos izme|u koli~ine proizvedene rude i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku.5) • koeficijent gubitka rude: gr = Tg T Gubitak rude prilikom otkopavawa iznosi: gr . odnosno: ir = T~ T (7. ~ime i daqa eksploatacija mo`e da se dovede u pitawe.Tg . Ovim na~inom rada u datom momentu mogu da se postignu visoki ekonomski efekti. bez potrebe anga`uje brojnija radna snaga i tro{i vi{e energije i materijala. jer se.1 K o e f i c i j e n t i s k o r i { } e w a r u d e Iskori{}ewe rude iz rudnog bloka se. a siroma{nije ostavqaju. Ovaj koeficijent se obra~unava u apsolutnim vrednostim ili u procentima. pqa~ka{kim radom ili radom na dohvat. onda izme|u wih postoji slede}a zavisnost: T = T~ + Tg . odnosno: gr = Tg T (7. 7. gubitak rude koji je nastao usled otkopavawa (neotkopani ili zarobqeni deo rudnih rezervi) sa Tg. kod ve}eg osiroma{ewa na vi{ak jalovine. Prakti~no. Prividna ekonomi~nost mo`e da se postigne tzv. tj. bilo kod selektivne ili masovne proizvodwe. ali u kasnijoj fazi proizvodwe to mo`e da ima vrlo negativne posledice. otkopavawe le`i{ta mora da se izvodi planski i sistamatski.4) Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: • koli~ina rude koja mo`e da se proizvede iz ukupnih rudnih rezervi: T~ = T . ukoliko se ukupne rudne rezerve nekog rudnog bloka ozna~e sa T.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na sni`ewe tro{kova proizvodwe uti~e i stepen osiroma{ewa rude. 174 .t (7.

100 = (%).Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa • koeficijent iskori{}ewa rude: ir = T~ T Iskori{}ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: ir . kp = 1000 ⋅ Pr T1 .koli~ina proizvedene rovne rude (t). Osiroma{ewe tako|e mo`e da se izrazi kao smawewe sadr`aja metala u proizvedenoj rovnoj rudi. 100 = (%). u odnosu na sadr`aj metala u rudnom bloku. i izra`ava se koeficijentom osiroma{ewa rude: Or = T2 T1 (7. a kod aktivnih rudnika i zbog planirawa godi{we koli~ine pripremih radova sa ciqem da se odr`i ili pove}a postoje}i kapacitet proizvodwe.ukupna koli~ina rovne rude ( T1 = T~ + T2 ) (t). 175 .obim pripremnih radova (m) i T1 .mm/t (7. 7.6) gde su: T2 . 7.3 K o e f i c i j e n t p r i p r e m e Koeficijent pripreme predstavqa odnos potrebnih pripremih radova za odre|enu metodu otkopavawa prema ukupnoj koli~ini rude koja }e da bude proizvedena iz nekog otkopa ili otkopnog bloka koji se nalazi izme|u dva horizonta.koli~ina jalovine koja je dospela u rovnu rudu (t) i T1 .2 K o e f i c i j e n t o s i r o m a { e w a r u d e Osiroma{ewe predstavqa odnos koli~ine jalovine koja je dospela u rovnu rudu prema ukupnoj koli~ini rovne rude. Koeficijent pripreme slu`i kod projektovawa metoda otkopavawa zbog obra~una u~e{}a pripremih radova u tro{kovima otkopavawa. Prilikom prora~una potrebno je da se prika`e slede}a vrednost: • koeficijent osiroma{ewa rude: Or = T2 T1 Osiroma{ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: Or .7) gde su: Pr .

Produktivnost metode otkopavawa se naj~e{}e izra`ava koeficijentom intenziteta proizvodwe. Koeficijent pripreme posebno se izra~unava za hodnike. 176 . • Koeficijent pripreme za uskope iznosi: kp = 1000 ⋅ l u T1 . izra`ava se u mm/t proizvedene rude.9) gde su: lu .mm/t (7. naprimer: prilikom otkopavawa potrebno je da se izvr{i slede}i obim pripremnih radova: • izrada (navodi se du`ina) m hodnika.m3/t (7. obzirom da se ve}om produktivno{}u metode otkopavawa posti`e ve}i kapacitet proizvodwe. koeficijent pripreme mo`e da se izra~una u m3/t proizvedene rude. • izrada (navodi se broj) levkastih rudnih sipki. u ovom slu~aju levkaste rudne sipke. za hodnike i uskope. 7. uskope. pri ~emu zapremina iskopa iznosi (navodi se zapremina) m3 rude. Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: • Koeficijent pripreme za hodnike iznosi: kp = 1000 ⋅ l h T1 . Za razna pro{irewa.du`ina hodnika koji treba da budu izra|eni (m) i T1 .mm/t (7. • izrada (navodi se du`ina) m uskopa. razna pro{irewa i ostale prostorije pripreme.koli~ina proizvedene rovne rude (t).du`ina uskopa koji treba da budu izra|eni (m) i T1 .koli~ina proizvedene rovne rude (t).8) gde su: lh . Koeficijent pripreme.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}i podaci. • Koeficijent pripreme za levkaste rudne sipke iznosi: kp = Vi T1 .koli~ina proizvedene rovne rude (t). koji predstavqa odnos proizvodwe rude u jednom bloku u toku godine prema jedinici povr{ine otkopavawa.4 P r o d u k t i v n o s t m e t o d e o t k o p a v a w a i kapacitet proizvodwe Produktivnost ili intenzitet metode otkopavawa ima veliki zna~aj u ekonomici jednog rudnika.10) gde su: Vi .zapremina iskopa prilikom izrade datog broja levkastih rudnih sipki (m3) i T1 .

14) gde su: U T n .15) 177 .13) gde su: Ts . na bu{ewu u otkopima. Godi{wa proizvodwa rovne rude mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: T1 = Td ⋅ nd . koji predstavqa koli~inu proizvoda po izvr{enoj osmo~asovnoj nadnici.5 O t k o p n i u ~ i n c i Ocena produktivnosti rada u podzemnoj eksploataciji mo`e da se izrazi u~inkom. podgra|ivawu. .t (7. rudni~ki u~inak.koli~ina rude koja se otkopa u toku jedne radne smene (t).t/nad (7.12) gde su: Td .t/nad (7. Td = Ts ⋅ ns . a u wega su ukqu~ene sve utro{ene nadnice na pripremi.povr{ina rudnog tela ili otkopnog bloka (m2). Time se obezbe|uje konstantna vrednost aktivnih rudnih povr{ina tokom du`eg vremenskog perioda.dnevna proizvodwa rovne rude (t). zasipavawu i na svim pomo}nim radovima prilikom otkopavawa. Svi navedeni u~inci izra`avaju se u tonama po nadnici (t/nad). Navedeni koeficijent predstavqa adekvatan pokazateq produktivnosti metode otkopavawa u slu~ajevima eksploatacije strmih le`i{ta. U= T n . . 7. Produktivnost metode otkopavawa.godi{wa proizvodwa rovne rude (t) i P . tako|e.broj radnih smena u toku jednog radnog dana. Pri tome se razlikuju slede}i u~inci: otkopni u~inak. mo`e da bude definisana brzinom (potrebnim vremenom) otkopavawa pojedinih otkopnih blokova ili delova le`i{ta. minirawu.t (7. jamski u~inak. ns . utovaru rude.u~inak pri izvo|ewu odre|ene radne operacije (t/nad).t/m2 (7.11) gde su: T1 .Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Ki = T1 P . Otkopni u~inak predstavqa produktivnost radnika u procesu otkopavawa.broj nadnica koje su potrebne za otkopavawe T koli~ine rude.proizvodwa rovne rude u toku jedne smene (t).broj radnih dana u toku godine. nd . u~inak na raznim operacijama ili procesima. • Prilikom prora~una potrebno je da se prika`u slede}e vrednosti: U~inak na bu{ewu minskih bu{otina: Ub = T nb . kada se otkopavawe nekog otkopnog bloka (dela le`i{ta) vr{i tokom du`eg vremenskog perioda.

Za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa potrebne su dve radne smene. Stoga je za izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 6 nadnica. Primer prora~una otkopnih u~inaka [emom organizacije rada na otkopavawu sigurnosnog stuba predvi|eno je da se obarawe jednog pojasa minirawa . Za otkopavawe sigurnosnog stuba odre|uju se u~inci za slede}e tehnolo{ke postupke otkopavawa: bu{ewe. minirawe.koli~ina rude koju je potrebno.675 t izvr{i tokom dve osmo~asovne radne smene.broj nadnica anga`ovanih na utovaru (i odvozu) T koli~ine rude. nb (ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja pojaseva minskih bu{otina. nb (ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja pojaseva minskih bu{otina. T .u~inak na bu{ewu minskih bu{otina (t/nad).t/nad (7.u~inak na minirawu(t/nad). • U~inak na minirawu: Um = T nm . saglasno organizaciji rada na otkopavawu. pri ~emu su dva radnika anga`ovana neposredno na radu sa bu{a}om opremom dok je tre}i radnik anga`ovan za pomo}ne poslove.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta gde su: Ub .koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t). • U~inci na utovaru (i odvozu) rude: Uu = T nu .koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t). potrebno je da se prethodno navedena koli~ina rude pomno`i sa brojem pojaseva) .u~inak na utovaru (i odvozu) rude (t/nad). kojim se vr{i otkopavawe T koli~ine rude. Minirawem jednog pojasa minirawa obara se 675 t rude. potrebno je da se prethodno navedena koli~ina rude pomno`i sa brojem pojaseva) . i utovar. T .t/nad (7.16) gde su: Ub .5 t / nad 6 nad 178 . utovariti (i odvesti) (t).17) gde su: Uu . nu .broj nadnica anga`ovanih na minirawu.broj nadnica anga`ovanih na bu{ewu minskih bu{otina koje su potrebne za otkopavawe T koli~ine rude. stoga odgovaraju}i u~inak ima slede}u vrednost: Ub = 675 t = 112. • U~inak na bu{ewu minskih bu{otina: Za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih bu{otina predvi|a se anga`ovawe tri radnika. T .

• Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina: Nb = 1 Ub . zbog malih koli~ina utro{ka nadnica. mterijala i elektri~ne energije za proizvodwu jedne tone rovne rude.nad/t (7. koji traje dve radne smene. izra`avaju na 1000 tona rude umesto na jednu tonu.nad/t (7. a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e Normativ radne snage izra~unava se kao zbir normativa radne snage za odre|ene tehnolo{ke postupke otkopavawa. m a t e r i j a l a i e n e r g i j e Normativi predstavqaju potrebnu koli~inu nadnica.u~inak na izvo|ewu odre|enog tehnolo{kog postupka (t/nad). Normativi se obra~unavaju za razne faze i procese rada. Normativ radne snage predstavqa recipro~nu vrednost u~inka i mo`e da se izrazi pomo}u slede}e formule: N= 1 U . minirawe. Stoga je za izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 3 nadnice. za~epqewe minskih bu{otina. utovar (i odvoz) itd. Tom prilikom se koli~ina od 253 t rude utovari u vagonete i transportuje do centralne rudne sipke. povezivawe minskih puwewa i wihovo paqewe. Za izvr{ewe radova na utovaru 253 t rude. Tom prilikom se vr{i izvo|ewe slede}ih poslova: puwewe minskih bu{otina eksplozivom.6 N o r m a t i v i r a d n e s n a g e . a zatim i zbirno za ukupnu proizvodwu rudnika. ugradwa prajmera. potrebna je 1 nadnica. Prilikom otkopavawa najzna~ajniji su normativi radne snage.19) 179 . koji traje dve radne smene. materijala i energije. tokom otkopavawa sigurnosnog stuba.normativ radne snage za odre|eni tehnolo{ki postupak i . Utovar rude se izvr{ava tokom jedne radne smene navedenog radnog ciklusa.18) gde su: N U .Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa • U~inak na minirawu: Za izvo|ewe radova na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina bi}e anga`ovana tri radnika. ^esto se normativi. napr. Navedeni radovi izvr{avaju se tokom jedne radne smene navedenog radnog ciklusa. U~inak na minirawu jednog pojasa ima slede}u vrednost: Um = 675 t = 225 t / nad 3 nad • U~inak na utovaru rude: Na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba bi}e anga`ovan jedan radnik. Stoga u~inak na utovaru ima slede}u vrednost: Uu = 253 t/nad 7. bu{ewe minskih bu{otina. materijala i elektri~ne energije.

Pojedina~ni normativi materijala mogu da se izra~unaju pomo}u slede}e formule: q mx = Q mx T . Normativi materijala i energije prikazuju se tabelarno po uzoru na slede}u tabelu: Redni broj Materijal / energija Jedinica mere Tabela br. materijala i energije Prora~un normativa radne snage.kWh/ t (7.jedinica koli~ine materijala / t (7.nad/t (7.21) Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu.tona rovne rude). T .1 Normativ Primer prora~una normativa radne snage. minirawu i utovaru sa odvozom rude) iznosi: NO = Nb + Nm + Nu .22) b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a Normativi materijala predstavqaju pokazateqe potro{we razli~itih materijala po jedinici proizvoda (u slu~aju otkopavawa .tona rovne rude).23) gde su: Qmx .koli~ina elektri~ne energije koja se potro{i prilikom otkopavawa T koli~ine rovne rude (kWh).nad/t (7.koli~ina odre|enog materijala koja se potro{i prilikom T otkopavawa T koli~ine rovne rude. Navedeni normativ mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: qe = Qe T . . kao u primeru prora~una otkopnih u~inaka.20) • Normativ radne snage na utovaru (i odvozu): Nu = 1 Uu .24) gde su: Qe .koli~ina otkopane rovne rude (t).koli~ina otkopane rovne rude (t). v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e Normativ elektri~ne energije predstavqa potrebnu koli~inu elektri~ne energije za proizvodwu jedinice proizvoda (u slu~aju otkopavawa .nad/t (7. 180 . materijala i energije bi}e prikazan na primeru otkopavawa sigurnosnog stuba.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Normativ radne snage na minirawu: Nm = 1 Um . 7.

Stoga normativ prajmera iznosi: q m2 = .25 kg ANFO sme{e.0044 + 0.25 = 0.047 kom/t 675 181 (16 × 2) prajmera.004 = 0.0044 nad/t 225 • Normativ radne snage na utovaru: Obzirom da u~inak na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba iznosi 253 t/nad.15 kg / t 675 101. normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina iznosi: Nb = 1 = 0. potrebno je 32 32 = 0. normativ radne snage na minirawu iznosi: Nm = 1 = 0.009 + 0.009 nad/t 112. Stoga normativ eksploziva iznosi: q m1 = • Potro{wa prajmera Za minirawe jednog pojasa. • Potro{wa ANFO eksplozivne sme{e Za minirawe jednog pojasa. pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude. pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude.Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e • Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina: Obzirom da u~inak na bu{ewu minskih bu{otina iznosi 112.0174 nad/t b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a Glavni potro{ni materijali tokom otkopavawa navedenog sigurnosnog stuba su: eksploziv i sredstva za paqewe minskih puwewa. potrebno je 101.004 nad/t 253 Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu.5 t/nad. normativ radne snage na utovaru iznosi: Nu = 1 = 0.5 • Normativ radne snage na minirawu: Obzirom da u~inak na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina iznosi 225 t/nad. minirawu i utovaru rude) iznosi: NO = Nb + Nm + Nu NO = 0.

potro{wa vazduha bu{a}eg ~eki}a BBC 120FZ (10 m3/min).1 m3. odnosno 60 minuta. Za glavni vod potrebno je jo{ 15 m. protokom od 3 m3/min. stoga normativ elektri~nih detonatora iznosi: q m4 = 2 = 0. koji }e se proizvoditi kompresorom na elektri~ni pogon (glavni kompresor). za produvavawe creva za puwewe pre upotrebe potrebno je oko 3 m3 vazduha. Potro{wa vazduha za pokretawe platforme Alimak q pl = t pl ⋅ Vpl = 20 ⋅ 14 = 280 m 3 gde su: tpl . radi na komprimirani vazduh.potro{wa vazduha pri podizawu platforme (14 m3/min).vreme podizawa i spu{tawa platforme (20 min). {to ukupno iznosi 97.~isto vreme bu{ewa jedne lepeze minskih bu{otina (372 min.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta • Potro{wa Nonel cevi Ukupna du`ina minskih bu{otina. Stoga potro{wa vazduha za ANFO punilice iznosi: qpu = 3 m3 182 . Ovoj du`ini potrebno je da se doda jo{ 8 m . Stoga normativ Nonel cevi iznosi: q m3 = 98 = 0.40 m. Potro{wa vazduha za provetravawe Provetravawe radili{ta vr{i}e se izme|u smena u vremenskom periodu od oko 1h. puwewe minskih bu{otina. Vpl .).003 kom / t 675 v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e Sva oprema za: bu{ewe.145 m / t 675 • Potro{wa elektri~nih detonatora Za aktivirawe Nonel cevi koriste se dva elektri~na detonatora. stoga potro{wa vazduha za provetravawe iznosi: q p = 60 ⋅ 3 = 180 m 3 Potro{wa vazduha punilice za ANFO eksploziv Zapremina punilice iznosi 100 l = 0.40 m ili pribli`no 98 m. jednog pojasa minirawa.koliko iznosi zbirna du`ina krajeva Nonel cevi koje prema{uju du`ine minskih bu{otina.25 kg). provetravawe radili{ta i dr. {to pribli`no odgovara koli~ini eksploziva za jedno minirawe (101. iznosi 74. Potro{wa vazduha za bu{ewe q b = t ~ ⋅ V~ = 372 ⋅ 10 = 3720 m 3 gde su: t~ . pokretawe radne platforme Alimac. V~ . U tom periodu vr{i}e se uduvavawe komprimiranog vazduha.

potro{wa elektri~ne energije za proizvodwu 1 m3 komprimiranog vazduha (kWh/ t).7 ⋅ 1.potro{wa vazduha utovarne lopate CAVO 320 (8 m3/min). .003 1 0. uqa za pomazivawe i gumenih creva usvojeni su na osnovu iskustvenih podataka./ t kom.0005 0.145 0.001 Poja~nici detonacije Detoniraju}i {tapin Elektri~ni detonatori Elektri~na energija Bu{a}e krune Bu{a}e {ipke Gume za utovarnu lopatu Uqe za podmazivawe Gumena creva 183 ./ t kg/ t m/ t Tabela br.Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Potro{wa vazduha za utovar rude.02 0. u slede}oj tabeli: Redni broj Materijal / energija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ANFO eksplozivna sme{a Jedinica mere kg/ t kom.15 0. po uzoru na tabelu br. Vu . guma za utovarnu lopatu. Normativi materijala i energije prikazani su ./ t m/ t kom. bu{a}ih kruna. 7. stoga specifi~na potro{wa vazduha iznosi: qs = 9.7 m3/ t Normativ elektri~ne energije (koja se koristi za proizvodwu komprimiranog vazduha) iznosi: Ek = e ⋅ qs ⋅ kg = 0.047 0. 7.75 ⋅ 1.1.vreme utovara (300 min).2 Normativ 0. Ukupna potro{wa komprimiranog vazduha Q = q b + q pl + q p + q pu + q u = 3720 + 280 + 180 + 3 + 2400 = 6583 m 3 Specifi~na potro{wa komprimiranog vazduha qs = Q 6583 = = 9. Normativi bu{a}ih {ipki.002 0.2 = 11./ t kom.koeficijent gubitaka (15 %).75 m 3 / t 675 675 Ra~una se da su gubici vazduha oko 20%. q u = t u ⋅ Vu = 300 ⋅ 8 = 2400 m 3 gde su: tu .075 ⋅ 11.0008 0.15 = 1 kWh/ t gde su: e kp ./ t kWh/ t kom.

Stoga koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe mo`e da se prika`e slede}im izrazom: iu = ie ⋅ ik ⋅ im (7.t (7. delom zbog neprilago|ene tehnologije otkopavawa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 7. 7.26) gde su: ie ik im .koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude.1 .7 M i n i m a l n a m o } n o s t r u d n e ` i l e koja mo`e ekonomi~no da se otkopava Sastavni delovi mnogih hidrotermalnih `ilnih le`i{ta olova i cinka. ne retko ostaju neotkopana. i delom zbog nepotpunih podataka o vrednosti metala u rudnim rezervama. bez obzira na visok sadr`aj metala. Koli~ina metala (M) u rudnom bloku. . odnosno delu rudne `ile.koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu. odnosno proizvodwa metala iz rude. Navedena mo}nost rudne `ile prvenstveno zavisi od: sredweg sadr`aja metala u rudi.Prikaz rudnog bloka Tehnolo{ki proces proizvodwe metala ~ine slede}e faze: eksploatacija rude.25) gde su: d m γ iu - mo}nost rudne `ile (m). sredwi sadr`aj metala u rudnoj `ili. povr{ine 1 m2 i mo}nosti d (slika br. 7. koje ~esto imaju vrlo visok sredwi sadr`aj metala. koncentracija i metalur{ki proces.koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude i . zapreminska masa rude (t/m3) i koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe.1) mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: M = d ⋅ m ⋅ γ ⋅ iu . tr`i{ne vrednosti tone metala i ukupnih tro{kova proizvodwe metala iz jedne tone rude. kao i drugih metala su tanke rudne `ile. U ovom delu bi}e prikazan postupak prora~una minimalne mo}nosti rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava. Slika br. 184 . Navedena le`i{ta.

Po{to se u jedna~inu (7.31) Ekonomi~nost poslovawa na proizvodwi metala (iz jedne tone rude) je obezbe|ena ukoliko je ispuwen slede}i uslov: Cr ≥ Tu (7. dobijenoj otkopavawem rudne `ile.29).29) Tr`i{na vrednost metala iz Mr .tr`i{na vrednost 1t metala (din/t). dobija se slede}i izraz: C r = d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m (7.28). tro{kova transporta koncentrata i metalur{kih tro{kova proizvodwe metala.33) 185 . Stoga potrebno je da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi Mr.koeficijent osiroma{ewa rude. kao osnovnoj jedinici proizvoda.koli~ine metala u rovnoj rudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: C r = Mr ⋅ C m (7. Navedena koli~ina metala mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: Mr = d ⋅ m r ⋅ γ ⋅ i u . {to doprinosi smawewu sadr`aja metala u jednoj toni rovne rude (mr < m).Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa Tokom eksploatacije rude dolazi do wenog osiroma{ewa. odnosno: tro{kova eksploatacije. Sredwi sadr`aj metala u rovnoj rudi mo`e da se odredi pomo}u slede}e formule: m r = m ⋅ (1 − o r ) (7. tro{kova koncentracije. Ukupne tro{kove proizvodwe metala iz jedne tone rude ~ini zbir tro{kova pojedinih faza tehnolo{kog procesa proizvodwe. pri ~emu povr{ina otkopa iznosi 1 m2.30) uvrsti jedna~ina (7.32) gde: Tu predstavqa .30) gde je: Cm .t (7.sredwi sadr`aj metala u rovnoj rudi. Ukoliko se u jedna~inu (7.ukupne tro{kove proizvodwe metala iz 1 t rude. dobija se kona~an oblik jedna~ine pomo}u koje mo`e da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi: Mr = d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u (7. Dowa granica ekonomi~nosti otkopavawa mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: Cr = Tu (7.28) gde je: or .27) gde je: mr .27) uvrsti jedna~ina (7.

6 t/m3.31) dobija se slede}i izraz: d ⋅ m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m = Tu (7. Potrebno je da se izra~una minimalna mo}nost rudne `ile koja. • koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude iznosi 91 %.1⋅ (1 − 0. Re{ewe Na osnovu raspolo`ivih podataka potrebno je da se izra~una koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe. • koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu iznosi 95 %. shodno prikazanim uslovima. Primer prora~una minimalne mo}nosti rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava Tehnolo{ki proces proizvodwe antimona u nekom rudniku odlikuje se slede}im tehnolo{ko-ekonomskim pokazateqima: • zapreminska masa rude iznosi 3.34) Stoga minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: d= Tu m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m . • sredwi sadr`aj antimona u rudnoj `ili iznosi 10 %. • ukupni tro{kovi proizvodwe antimona iznose 350 din/t. Navedeni koeficijent iznosi: iu = ie ⋅ ik ⋅ im = 0.91⋅0.m (7.74 Minimalna mo}nost rudne `ile koja mo`e ekonomi~no da se otkopava iznosi: d= Tu 350 = = 0.95 = 0.6 ⋅ 0. • pri eksploataciji osiroma{ewe rude iznosi 15 %.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ukoliko se u jedna~inu (7.15) ⋅ 3.33) uvrsti jedna~ina (7. mo`e ekonomi~no da se otkopava. uvek treba da se uzima u obzir wihova prose~na mo}nost.35) Obzirom da rudne `ile nemaju konstantnu mo}nost po pru`awu i po padu. • koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude iznosi 86 %.74 ⋅ 4600 186 . • tr`i{na vrednost antimona iznosi 4600 din/t.86 ⋅ 0.336 m ≈ 34 cm m ⋅ (1 − o r ) ⋅ γ ⋅ i u ⋅ C m 0.

DODACI .

.

1 NAGIB 1:5 1:6 1:7 1:8 1:9 1 : 10 % 20 16. 189 .13 7.du`ina horizontalne projekcije rampe. Δh . Tabela A.29 12. koje se wome kre}e. lp .46 8.34 5. {to zna~i da se horizontalnom projekcijom du`ine rampe od 7 m savlada visinska razlika od 1 m. Navedeni slu~aj prikazan je na slici A. Nagib rampe je uglavnom uslovqen maksimalnom vredno{}u nagiba (uspona) koje transportno sredstvo. i tako je projektovana i izvedena da omogu}uje kretawe motornih vozila.1 . Osnovni parametar rampe je wen nagib. odnosno da ista bude izvan zone pomerawa i pove}anih pritisaka izazvanih otkopavawem. na osnovu slikeA.Dodatak A PROJEKTOVAWE RAMPE Rampa predstavqa kosu podzemnu prostoriju koja povezuje horizonte ili otkopne nivoe. Popre~ni presek rampe se niu~emu ne razlikuje od popre~nog preseka horizontalne prostorije namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije. Prilikom projektovawa rampe potrebno je da se vodi ra~una o tome da trasa rampe ne "u|e" u rudu ili u postoje}u prostoriju. (a) (b) α Slika A. (b) podu`ni presek rampe Du`ina rampe mo`e da se izra~una. pomo}u slede}e formule: l = Δh 2 + lp 2 (A.71 ° 11 9 8 7 6 5 ′ 18 27 7 7 20 42 ′′ 36 44 48 30 25 38 Nagib rampe naj~e{}e se izra`ava odnosom napr.11 10 ° 11.1. i uslovqen je gabaritima najve}eg vozila i fizi~ko-mehani~kim osobinama stene u kojoj je prostorija izra|ena. 1:7.1.(a) prikaz rampe u osnovi. mo`e da savlada pod predvi|enim punim optere}ewem.1) gde su: l .2.67 14.5 11.du`ina rampe. Razli~ite vrednosti nagiba prikazane su u tabeli A.31 9.visinska razlika. Za odre|ivawe nagiba rampe ne postoje odre|ena pravila.13 6.

Ukoliko je to izvodqivo. Promena pravca rampe ostvaruje se kru`nim krivinama. odnosno da je sa istim azimutom. Retki su slu~ajevi da se rampa sastoji iskqu~ivo od pravih deonica. ~iji smer ozna~ava smer pada rampe. Ovo je izvodqivo uz ~este promene pravca rampe. Ukoliko navedeno dodatno obja{wewe ne postoji. Kru`na krivina sa pripadaju}im konstruktivnim elementima prikazana je {ematski na slici A. Stoga se javqa potreba da se velika du`ina rampe locira na. strelica i brojna vrednost se unose unutar ucrtane rampe.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta l Δh α lp Slika A. Tako|e je potrebno da se na crte` unese i podatak o nagibu rampe. Na planovima tako|e mogu da se obele`avaju i kote krova ili drugih delova prostorije. malom prostoru u blizini rudnog tela. kao i na svim karakteristi~nim mestima vr{i se obele`avawe kote poda prostorije. uslovno re~eno. Navedeni podatak se unosi ucrtavawem strelice.3 . ~iji je minimalni polupre~nik (radijus) uslovqen tehni~kim karakteristikama vozila koje }e wome da se kre}e. pune linije ~itavom du`inom rampe. tanke. stim {to takvo obele`avawe zahteva dodatno obja{wewe unete brojne vrednosti. stim {to je u tom slu~aju potrebno da se ispred brojne vrednosti napi{e . u suprotnom unose se pored iste.Konstruktivni elementi kru`ne krivine 190 . zna~i da se uneta brojna vrednost odnosi na kotu poda prostorije. Slika A. s tom razlikom {to se uz konturne linije hodnika sa unutra{we strane ucrtavaju paralelne. Brojna vrednost nagiba (pada) rampe ispisuje se neposredno iznad ucrtane strelice. Na po~etku i na kraju rampe.2 . U ve}ini slu~ajeva javqa se potreba da se rampom malog nagiba savladaju velike visinske razlike.Konstruktivni elementi rampe U planu rampa se crta kao hodnik. Tako|e je dozvoqeno da se na isti na~in ozna~i i uspon rampe.uspon.3.

.2) gde su: lp . i . ϕ .krajem krivine (KK).3) gde je: α . .projektovana du`ina rampe u krivini (m). Izra~unata du`ina (lp) odnosi se na osu prostorije. stvarna du`ina rampe mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: l= lp cos α . Rampa u krivini ima izgled zavojnice. .4 . Radijus krivine je definisan kao rastojawe od centra krivine do podu`ne ose rampe. Slika A.radijus krivine (m).Dodatak A Kru`na krivina je odre|ena slede}im konstruktivnim elementima: . Du`ina dela rampe u krivini mo`e da se izra~una pomo}u poznatog obrasca za du`inu kru`nog luka: lp = ϕ ⋅ R (A.Prikaz geometrije rampe Narednim primerom bi}e prikazan postupak projektovawa rampe.obuhvatnim uglom (ϕ). kao {to je prikazano na slici A.m (A. 191 .radijusom krivine (R).obuhvatni ugao (rad) i R .centrom krivine (CK).4 i konstrui{e se tako da podu`na osa dela rampe u pravcu bude tangenta na krug radijusa R.po~etkom krivine (PK).ugao nagiba rampe (°). Po{to je rampa i u krivini izra|ena pod nagibom.

nagiba 1:7. Slika A. koji je odre|en lokacijom navedenih eta`nih hodnika. 192 . Potrbno je da se rampa projektuje pod nagibom 1:7.5 prakti~no je nemogu}e da se prikazani eta`ni hodnici pove`u rampom du`ine 210 m.5. bez promene pravca. Izra~unata vrednost du`ine predstavqa horizontalnu projekciju stvarne du`ine rampe ( l ). iznosi lk ≅ 60 m.Prikaz eta`nih hodnika u osnovi Re{ewe (1) : Visinska razlika izme|u eta`nih hodnika EH-125 i EH-95 iznosi: Δh = 125 . koji su prikazani na slici A. pri ~emu minimalni radijus krivine iznosi R=20 m. tako da orjentacione vrednosti navedenih deonica rampe mogu da se odrede na slede}i na~in: • du`ina krivine (kru`nog luka). i ona se u stvari koristi za projektovawe trase rampe u osnovi.60 ≅ 75 m 2 Na ovaj na~in odre|ene du`ine pojedinih deonica rampe odgovaraju raspolo`ivom prostoru za projektovawe. savladala visinska razlika od 30 m potrebno je da wena du`ina iznosi: lp = 30 ⋅ 7 = 210 m .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Primer projektovawa rampe (1) : Potrebno je da se projektuje rampu kojom }e da se ostvari transportna komunikacija izme|u dva eta`na hodnika EH-125 i EH-95. za orjentaciono uzetu vrednost obuhvatnog ugla od ϕ = 180°. Prilikom projektovawa rampe neophodno je da se po{tuje uslov minimalne vrednosti radijusa krivine R = 20 m. Kao {to mo`e da se vidi na slici A. O~igledno je da re{ewe ovog zadatka obuhvata projektovawe rampe koja ima dve prave deonice i jednu kru`nu krivinu.95 = 30 m. Da bi se rampom. • du`ine pravih deonica iznose: l1 = l 2 ≅ 210 .5 .

00 m Postupak projektovawa rampe se sastoji u vo|ewu trase rampe u planu. i prakti~no wegova du`ina predstavqa udaqewe po~etka rampe od eta`nnog hodnika. Slika A.6. grafi~kim putem.6 . kojom se uz nagib 1:7 savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika (30 m).Izgled projektovane rampe u osnovi. Pri tome mora da se vodi ra~una o tome da zbirna du`ina pojedinih deonica ne prekora~i vrednost du`ine rampe (210 m). Spojni hodnik ima istu kotu kao eta`ni hodnik. du`ine 5 .10 m. re{ewe (1) 193 . Jedno od re{ewa dobijeno navedenim postupkom prikazano je na slici A. koji ima isti azimut kao i rampa. Prema tome kota po~etka rampe iznosi: KPR = 125.Dodatak A Na mestu spoja eta`nog hodnika i rampe po pravilu vr{i se izrada spojnog hodnika.

i wena du`ina iznosi: l1 = 83 m. lk = 69 m Deonicom rampe.86 m .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Prva deonica rampe l1.14 .14 m . KPK = 113.00 m Prikazanim deonicama rampe dostignuta je kota eta`nog hodnika EH-95. odnosno savladana je visinska razlika od 30 m.9.45 rad . koja je projektovana u pravcu. 7 Stoga kota kraja rampe (KKR) iznosi: K KR = K KK . navedenom deonicom rampe savladana je visinska razlika Δh1.28 m Posledwa deonica rampe l2.86 m . odnosno ϕ = 198 ⋅ π = 3.8. savladana je visinska razlika Δhk koja iznosi: Δh k = 69 ⋅ 1 = 9. koja iznosi: Δh1 = 83 ⋅ 1 = 11.Δhk = 113.11.45 = 69 m .00 .28 m . predstavqa rastojawe od kraja kru`ne krivine (KK) do kraja rampe (KR). koja je projektovana u pravcu.Δh 2 = 103. KKK = 95.28 m .86 = 103.28 = 95.86 = 113. 7 Stoga kota po~etka kru`ne krivine (PK) iznosi: K PK = K PR .14 m Kru`na krivina odre|ena radijusom R = 20 m i obuhvatnim uglom ϕ = 198°. 180 ima slede}u du`inu: l k = R ⋅ ϕ = 20 ⋅ 3. 194 .Δh1 = 125. koja iznosi: Δh 2 = 58 ⋅ 1 = 8. koju ~ini kru`na krivina du`ine lk. i wena du`ina iznosi: l2 = 58 m Navedenom deonicom rampe savladana je visinska razlika Δh2.28 . KKK = 103.00 m . 7 Stoga kota kraja kru`ne krivine (KKK) iznosi: K KK = K PK . Obzirom da nagib rampe iznosi 1:7. predstavqa rastojawe od po~etka rampe (PR) do po~etka kru`ne krivine (PK).

postoji ve}i broj re{ewa u kojima konstrukcija rampe zadovoqava zadate kriterijume.31). Pri tome stvarna du`ina rampe iznosi: l = 302 + 2102 = 212. prethodni zadatak mogao je da bude re{en i na slede}i na~in: Re{ewe (2) : Grafi~kim putem dobijeno je re{ewe prikazano na slici A. radijusa R = 25 m i obuhvatnog ugla ϕ = 270°. koje su prikazane na slici A.PK′ . na slici A. {to predstavqa du`inu spojnog hodnika projektovanog kao i na po~etku rampe. Kao {to je prikazano u prethodnom re{ewu. Navedenim pomerawem deonica rampe dobija se novoprojektovana trasa rampe (PR′ .7). prikazana na slici A. mogu}e je da se izvr{i translatorno pomerawe deonice l1 i kru`ne krivine lk du` istog pravca. u smeru kraja rampe za du`inu 35.5 m. projektovana du`ina rampe kojom se za dati nagib rampe (1:7) savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika (30 m) iznosi lp = 210 m.81+ 72.5 = 245.7. Tako|e.04 m. du`ine l1 = 55 m (PR-PK).31-210 = 35.Dodatak A Navedenim deonicama.31 m. Obzirom da je pravac deonice rampe l2 paralelan sa pravcem EH-125. ~ime bi se dobilo ispravno re{ewe zadatka. Uglavnom se doga|a da pri prvom poku{aju ne mo`e da se do|e do kona~nog re{ewa. Time bi se izvr{ilo skra}ivawe deonice rampe l2 za 35. koja iznosi: Δh = lp ⋅ 1 1 = 245. 195 .KR.81 m. pri ~emu deonice l1 i lk ostaju nepromewene du`ine.31 m.KK′ . koja iznosi: l p = l 1 + l k + l 2 = 55 + 117.04 m 7 7 . Na primer.13 m . deonice koja se sastoji od kru`ne krivine (PK-KK). po kome se projektovana rampa sastoji od slede}ih deonica: • • • prave deonice.8 koja ujedno predstavqa ispravno re{ewe zadatka.31 ⋅ = 35. du`ine 72. Stoga je potrebno da se du`ina jedne od deonica rampe.31 m (245. Projektovanom du`inom rampe.7 smawe za 35. ve} se ono dosti`e nizom razli~itih korekcija. i prave deonice (KK-KR). na pribli`no 10 m udaqewa od eta`nog hodnika EH-95 dostignuta je kota kraja rampe. du`ine lk = 117.31 m . savladana je visinska razlika Δh. Time se rampom prikazane du`ine (lp) ″si{lo″ ispod nivoa eta`nog hodnika EH-95 za 5.

7 . 196 .Postupak projektovawa rampe u osnovi.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika A. re{ewe (2) Potrebno je da se napomene da isti postupak re{avawa mo`e da se primeni i u slu~aju da projektovana trasa rampe (pri prvom koraku re{avawa) ima du`inu mawu od potrebne.

i servisnim hodnikom SH-110 na koti K+110. 80.00 m. Da bi utovarno-transportnoj i bu{a}oj opremi. potrebno je da se isti rampom pove`u sa transportnim hodnikom TH-42 na koti K+42.Dodatak A Slika A. 89.00.Izgled projektovane rampe u osnovi.00.00. na dizel pogon. bio obezbe|en pristup u svaki od navedenih eta`nih hodnika. 197 .00 m.00. pri ~emu minimalni radijus krivine iznosi Rmin = 15 m. i da rampa ni jednim svojim delom ne bude u rudnom telu. i 98.00. Potrebno je da se rampa projektuje sa nagibom 1:7. Prilikom projektovawa rampe potrbno je da se vodi ra~una o tome da spojni hodnici rampe sa eta`nim hodnicima (SpH) budu {to kra}i. re{ewe (2) Primer projektovawa rampe (2) : U ciqu pripreme dela le`i{ta za otkopavawe projektovani su eta`ni hodnici na kotama: 62.8 . 71. odnosno otkopu bli`a od 10 m.

.

.

80 m.73 m.00 m. stvarne du`ine 79. odnosno ≈ 481 m.00 m. stvarne du`ine 53. Stvarna du`ina {este deonice rampe iznosi 31. Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. ^etvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina.37 m.00 m. [esta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina. dok je wen kraj na koti K+53. sa po~etkom na koti K+42.37 m. i izme|u rampe i transportnog hodnika projektovan je kratak spojni hodnik.00 m i K+98. zavr{na.00 m i K+80. EH-71. na kotama K+62. stvarne du`ine 79. Izme|u kraja rampe i servisnog hodnika SH-110 projektovan je kratak spojni hodnik.60 m. sa po~etkom na koti K+86. koja povezuje eta`ne hodnike: EH-62. radijusa R = 20 m i obuhvatnog ugla ϕ = 90°. Stvarna du`ina ~etvrte deonice rampe iznosi 47. projektovani su spojni hodnici Sp-89 i Sp-98. stvarne du`ine 138. 200 . koji povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima. Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica. dok je wen kraj na koti K+60. dok je wen kraj na koti K+110. radijusa R = 20 m i obuhvatnog ugla ϕ = 142°. Na ovoj deonici. Po~etak rampe je na koti K+42.10 m. K+71. Po~etak deonice je na koti K+98. Stvarna du`ina druge deonice rampe iznosi 50.29 m. Po~etak deonice je na koti K+53. deonica rampe projektovana je kao prava deonica.69 m. koji povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima.08 m.00 m.00 m. dok je wen kraj na koti K+80. Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica. i EH-98 sa transportnim hodnikom TH-42 na koti K+42.82 m. Peta deonica rampe projektovana je kao prava deonica.00 m.00 m. sa po~etkom na koti K+60. na kotama K+89. radijusa R = 15 m i obuhvatnog ugla ϕ = 180°. dok je wen kraj na koti K+98.49 m. odakle i po~iwe wena izrada.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Tehni~ki opis rampe Servisna rampa. Ukupna du`ina rampe iznosi 480.00 m.00 m. projektovana je sa nagibom 1:7. dok je wen kraj na koti K+102. Sedma.00 m. Sp-71 i Sp-80. projektovani su spojni hodnici Sp-62.82 m.00 m i servisnim hodnikom SH-110 na koti K+110.73 m. EH-89.00 m. Na ovoj deonici.74 m. Po~etak deonice je na koti K+80.29 m. pri tome se navedenom du`inom rampe savla|uje visinska razlika od 68. EH-80. dok je wen kraj na koti K+86. sa po~etkom na koti K+102.49 m.00 m.

• otkopavawe rudnih le`i{ta. Stoga VCR metoda otkopavawa mo`e da se primewuje ne samo za sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova ve} i za otkopavawe rudnih le`i{ta (Lang.metoda blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem na gore. • sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova. pri ~emu mogu da se izdvoje slede}a tri podu~ja primene: • izrada horizontalnih. to se isti~e wena ve}a produktivnost i mawi tro{kovi eksploatacije. Prakti~no. Kao {to je ve} navedeno. koja su sme{tena pri samom dnu duga~kih vertikalnih minskih bu{otina velikog pre~nika (Mitchell. Me|utim. VCR metoda otkopavawa mo`e da se primewuje u slu~ajevima kada je mogu}a primena metoda otvorenih otkopa. Najzna~ajnija primena kraternih minirawa. odnosno inicirawem pseudosferi~nih (kraternih) minskih puwewa. 201 . VCR metoda otkopavawa mo`e da se izdvoji kao posebna metoda otkopavawa . Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR metode otkopavawa) u podzemnoj eksploataciji Kraterna minirawa imaju {iroku primenu u podzemnoj eksploataciji rudnih le`i{ta. navedenu metodu otkopavawa ustanovio je i patentirao Livingston (1973). otkopavawe mo`e da se vr{i po navedenom principu VCR metode otkopavawa. Naime. 1981). Obzirom da VCR metoda otkopavawa zahteva znatno mawi obim pripremnih radova od metoda otvorenih otkopa. Roach i Osoko. pri ~emu se vr{i magazionirawe oborene rude sa ciqem za{tite nestabilnih bokova otkopa od zaru{avawa.Dodatak B VCR METODA OTKOPAVAWA VCR metoda otkopavawa (Vertical Crater Retreat) predstavqa konkretnu primenu tehnike kraternih minirawa u podzemnoj eksploataciji rudnih le`i{ta. vertikalnih i kosih jamskih prostorija. je ostvarena primenom VCR metode (Vertical Crater Retreat) za otkopavawe razli~itih tipova rudnih le`i{ta. kao i otkopavawe pojedinih rudnih tela u okviru odre|enog rudnog le`i{ta. odnosno u slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe rudnih le`i{ta koja se nalaze u okru`ewu ~vrstog i kompaktog stenskog masiva. 1982). ukoliko postoji potreba za dodatnim odr`awem stabilnosti potencijalno nestablinih bokova otkopa. sa stanovi{ta podzemne eksploatacije rudnih le`i{ta. nakon {to je postavio osnove kraterne teorije minirawa. sa napredovawem u horizontalnim odsecima. Me|utim. Obzirom na prethodno navedeno mo`e da se zakqu~i da VCR metoda otkopavawa predstavqa jednu od metoda otvorenih otkopa ili varijantu metode otkopavawa sa magazionirawem oborene rude. pri ~emu se otkopavawe vr{i od dna otkopnog bloka prema wegovom vrhu. uzimaju}i u obzir navedene specifi~nosti pripadaju}ih tehnolo{kih postupaka. po{lo se od postavke da VCR metoda otkopavawa predstavqa varijantu metode otvorenih otkopa. Navedeni horizontalni odseci ostvaruju se minirawem.

Fig. strma i vertikalna rudna le`i{ta (rudna tela). Kada je u pitawu nagib rudnog le`i{ta (rudnog tela) potrebno je da se navede da VCR metodom mogu da se otkopavaju nagnuta. pp. koja mogu da se otkopavaju primenom VCR metode. tokom brojnih slu~ajeva primene VCR metode otkopavawa. 24. Analizom navedenih parametara. kao i fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva (rude i okolnih stena).VCR metoda otkopavawa (Guide to underground mining . 202 . 21. 40351-9) Razli~itost tipova rudnih le`i{ta.1 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika B.Atlas Copco 9851 5073 01C. najefektivnije mo`e da se istakne analizom nagiba i oblika istog. mogu da se izdvoje slede}i zakqu~ci.

Pripremni radovi za otkopavawe sastoje se u izradi razli~itih objekata otkopne pripreme. iz grupe magazinskih metoda otkopavawa.Dodatak B Naime. Na istoj slici prikazani su svi objekti koji su izra|eni u fazi pripreme le`i{ta za otkopavawe. a da tom prilikom ne uti~u na mogu}nost primene VCR metode otkopavawa. stoga mo`e da se prilagodi razli~itim tipovima rudnih le`i{ta. postoji mogu}nost da se izvr{i wegovo naknadno zasipavawe. Kao {to je ve} ranije navedeno. je da oblik i prostranost rudnog le`i{ta dozvoqavaju da se oformi otkopni blok zna~ajne visine (vertikalno rastojawe od nivoa istakawa do nivoa bu{ewa minskih bu{otina). po pitawu oblika rudnog le`i{ta (rudnog tela). Tako|e. sklonost bokova otkopnog bloka ka zaru{avawu. po pitawu fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. Prvenstveno je potrebno da se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka. Potrebno je da se navede da. Na slici B.2 dat je idealizovan prikaz otkopnog bloka. koji se nalaze na dnu otkopnog bloka. ukoliko mogu}nost zaru{avawa praznog otkopanog bloka. posmatrano sa istog stanovi{ta. na bilo koji na~in ugro`ava daqi nastavak eksploatacije rudnog le`i{ta. Visina otkopnog bloka zavisi od brojnih faktora. [irina otkopnog bloka iskqu~ivo zavisi od mo}nosti rudnog le`i{ta (rudnog tela). iz grupe metoda otvorenih otkopa. Tako|e je potrebno da ruda bude dovoqno kompaktna i ~vrsta da ne bi dolazilo do o{te}ewa izbu{enih minskih bu{otina. nakon otkopavawa i istakawa rude.4. kako tokom bu{ewa narednih minskih bu{otina tako i tokom minirawa.3. mo`e da se primeni varijanta VCR metode otkopavawa. Nakon {to se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka pristupa se izvo|ewu pripremnih radova za otkopavawe. posmatrano sa stanovi{ta ~vrsto}e i kompaktnosti. Navedena varijanta VCR metode otkopavawa prikazana je na slici B. Stoga kao najva`niji uslov. Navedena varijanta VCR metode otkopavawa prikazana je na slici B. mo`e da se primeni varijanta VCR metode otkopavawa. ta~nost bu{ewa minskih bu{otina i mogu}nost pristupa otkopnom bloku. u slu~aju nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. Pripremni radovi za otkopavawe rudnog bloka Koncept tehnolo{kog procesa otkopavawa VCR metodom je veoma jednostavan i fleksibilan. koji je pripremqen za otkopavawe VCR metodom. pri ~emu je po`eqno da navedena visina iznosi vi{e od 50 m. pri ~emu kao najuticajniji mogu da se izdvoje slede}i: ~vrsto}a i kompaktnost stenskog masiva (rude i okolnih stena). u slu~aju povoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. kao {to je opisano u narednom tekstu 203 . jedini uslov je da nagib rudnog le`i{ta omogu}uje gravitacionu dopremu (slobodan pad) odminirane rude do objekata istakawa (rudnih sipki). Fizi~ko-mehani~ke karakteristike stenskog masiva (rude i okolnih stena) mogu zna~ajno da variraju od slu~aja do slu~aja. koji iskqu~uje VCR metodu otkopavawa kao mogu}e re{ewe za otkopavawe datog le`i{ta je sklonost bokova rudnog le`i{ta (rudnog tela) ka dinami~nom i progresivnom zaru{avawu. Jedini uslov za primenu VCR metode otkopavawa.

Iz pristupnih hodnika (1) izra|uje se nadsek (2). na samom vrhu otkopnog bloka. a) detaq izrade nadseka.minske bu{otine za izradu nadseka - a) b) Slika B. Time se posti`e efekat rudne sipke prilikom gravitacione dopreme odminirane rude u utovarne hodnike. ~ije su konture obele`ene isprekidanom linijom na detaqu b. na slici A.2. ta~nije inicirawa kraternih minskih puwewa. Navedeni kanal pojavquje se ~itavom du`inom otkopnog bloka. po ~itavoj povr{ini otkopnog bloka (rudnog tela). Iz pre~nih utovarnih hodnika (3) vr{i se izrada smernog hodnika (4). odnosno vr{i se izrada kanala. b) detaq podsecawa otkopnog bloka. ~ija du`ina iznosi kao i du`ina otkopnog bloka. Prilikom podsecawa otkopnog bloka.2 su prikazani pre~ni utovarni hodnici (3) u koje se vr{i istakawe rude iz otkopa. u krovinskom boku ostavqa se neotkopan jedan deo rude .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta 1 2 3 4 5 6 pristupni hodnik nadsek (otkop) utovarni hodnik transportni hodnik smerni hodnik ruda koja je odminirana tokom podsecawa otkopnog bloka 7 . Zatim se vr{i izrada objekata istakawa rude na dnu otkopnog bloka. odnosno zapremina neophodna za sme{taj odminirane rude prilikom otkopavawa. Navedenim radovima izvr{en je ukupan obim pripremnih radova za otkopavawe datog otkopnog bloka. Nadsek mora da ima dovoqnu visinu i {irinu kako bi se obezbedilo neometano manevrisawe mehanizovane opreme za bu{ewe minskih bu{otina. Iz smernog hodnika vr{i se podsecawe otkopnog bloka po ~itavoj povr{ini.minske bu{otine za podsecawe otkopnog bloka 8 . Podsecawem otkopnog bloka ostvaruje se prazan otkopani prostor.2 . 204 . Na slici B.formira se jedna ravan pod nagibom.Priprema otkopnog bloka za otkopavawe VCR metodom.

Potrebno je da se. du` transportnog hodnika. bu{e se duga~ke minske bu{otine velikog pre~nika (5). Izbor varijante VCR metode otkopavawa. U utovarnim hodnicima vr{i se utovar rude.3. pre minirawa. Otkopavawe.Varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenog otkopa Iz nadseka (2). Nakon {to su izvr{eni pripremni radovi za otkopavawe. naj~e{}e jamski kamion. sme{tenih pri dnu minskih bu{otina.utovarni hodnik . zavisi prvenstveno od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva. vr{i se aktivirawem pseudosferi~nih minskih puwewa.3 . minska puwewa sme{taju se u sve minske bu{otine u otkopnom bloku. Tako|e se vrlo ~esto praktikuje da se iz utovarnog hodnika. na na~in koji je opisan u prethodnom tekstu i prikazan na slici B. 1 2 3 4 5 6 .3 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenih otkopa. 205 . Prilikom jednog minirawa. odnosno obarawe rude.Dodatak B Tehnolo{ki postupci otkopavawa primenom VCR metode Otkopavawe rudnih le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom naj~e{}e se vr{i primenom jedne od slede}e dve varijante: • varijantom VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenih otkopa i • varijantom VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude. kao {to je prikazano na slici B.2. do nivoa podsecawa. Iz utovarnog hodnika ruda se odvozi do transportnog hodnika (4) gde se vr{i wen istovar u transportnu jedinicu. ruda odvozi do rudne sipke gde se istovaruje. izbu{e sve minske bu{otine koje su projektovane u datom otkopnom bloku. koja }e biti primewena u konkretnom slu~aju. pristupa se otkopavawu navedenog otkopnog bloka. kao {to je opisano u delu "Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR metode otkopavawa) u podzemnoj eksploataciji ". pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i konstruktivni elementi. Na slici B. Time se ruda obara na dno otkopnog bloka (6) i gravitacionim putem doprema iz otkopa u utovarne hodnike (3).minske bu{otine .odminirana ruda Slika B.transportni hodnik .pristupni hodnik .nadsek (otkop) . naj~e{}e utovarno-transportnim jedinicama.

prethodno opisani. Navedena pribli`no jednaka visinska razlika ostvaruje se planirawem dinamike utovara i odvoza rude u svim utovarnim hodicima u otkopnom bloku. 1 2 3 4 5 6 .4 .odminirana ruda Slika B. odstupawem odozdo na gore.transportni hodnik . Jedinu specifi~nost varijante VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude predstavqa pravilo po kome se tokom otkopavawa izme|u krova otkopa i oborene rude zadr`ava pribli`no jednaka visinska razlika.minske bu{otine . obzirom da mogu da upravqaju utovarno-transportnom mehanizacijom iz utovarnog hodnika pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopavawe sukcesivno napreduje po visini otkopnog bloka.pristupni hodnik .utovarni hodnik . Zavr{etak utovara i odvoza rude. u ujedna~enim horizontalnim odsecima (pojasevima minirawa) do vrha otkopnog bloka.nadsek (otkop) . pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i konstruktivni elementi. Time je prakti~no obezbe|ena sigurnost zaposlenih prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu.4 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude. Time se prakti~no zavr{ava otkopavawe jednog otkopnog bloka. Utovar i odvoz rude vr{i se u utovarnom hodniku (3) i transportnom hodniku (4) pri ~emu radnici ne ulaze u prostor otkopnog bloka. na~in. u jednom otkopnom bloku. izvode se iz prostora nadseka (2). Me|utim ~ak ni tada ne postoji potreba da radnici ulaze u prostor otkopnog bloka. Na slici B. Tek u tom slu~aju dolazi do potrebe da se utovarnotransportna mehanizacija kre}e unutar prethodno navedenog prostora.Varijanta VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude Otkopavawe prikazanog bloka rude varijantom VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude vr{i se na isti. Zbir prethodno navedenih koli~ina rude predstavqa zapreminski vi{ak rude koji je stvoren nakon minirawa jednog horizontalnog odseka (pojasa minirawa). Svi radovi na bu{ewu minskih bu{otina i minirawu. To prakti~no zna~i da se u svim utovarnim hodnicima vr{i utovar i odvoz jednakih koli~ina magazionirane rude. 206 . ~ini utovar i odvoz odminirane rude koja nije mogla gravitacionim putem da dospe u utovarne hodnike. tokom otkopavawa navedenog otkopnog bloka. koja obezbe|uje za{titu bokova otkopa od zaru{avawa. ve} je tokom istakawa zaostala u prostoru otkopnog bloka.

Bu{ewe i minirawe Izbor vrste eksploziva i parametara minirawa.masa eksploziva u eksplozivnom puwewu do . Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da se primenom emulzionih eksploziva.pre~nik eksplozivnog puwewa l . koriste se pseudosferi~na eksplozivna puwewa ANFO sme{a ili emulzionih eksploziva. glasi: da se primenom pseudosferi~nog eksplozivnog puwewa. prilikom otkopavawa VCR metodom. utvr|eno je da minimalna vrednost pre~nika minskih bu{otina koje efikasno mogu da se koriste za kraterna minirawa iznosi 100 mm. ne mo`e da se ostvari primenom minskih bu{otina malog pre~nika. prilikom aktivirawa dezintegri{e stensku masu u obliku kratera.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (vertikalno rastojawe od slobodne povr{ine do te`i{ta eksplozivnog puwewa) V . na ovom mestu.zapremina pretpostavqenog (ostvarenog) kratera ro .du`ina eksplozivnog puwewa (kod pseudosferi~nih eksplozivnoih puwewa l ≤ 6d) M . koji se odlikuju velikom gustinom i velikom koli~inom energije eksplozije. Za kraterna minirawa uop{te. kao i na direktne tro{kove otkopavawa. odnosno weno masovno istakawe iz otkopnog bloka. Stoga }e wihovom izboru. koje je sme{teno na optimalnom odstojawu od slobodne povr{ine. time i za minirawe prilikom otkopavawa VCR metodom. Kraterni efekat. sme{teno na izvesnom odstojawu od slobodne povr{ine.Dodatak B Prethodno opisana dinamika utovara i odvoza odminirane rude odr`ava se sve do zavr{etka otkopavawa u datom otkopnom bloku. Livingston (1973). posti`u najboqi rezultati u razli~itim uslovima kraternih minirawa. koja je veoma zna~ajna za eksploataciona minirawa i koju je postavio C. d . biti posve}ena posebna pa`wa. odnosno stvara {upqinu u stenskoj masi koja ima oblik kratera. V. Nakon toga mo`e da se vr{i dinami~niji utovar i odvoz magazionirane rude.polupre~nik pretpostavqenog (ostvarenog) kratera Slika B. Kraterno minirawe ustvari predstavqa tehniku minirawa pri kojoj se koristi pseudosferi~no ( l < 6d ) eksplozivno puwewe koje. Osnovna teorija kraternih minirawa. prikupqenih tokom brojnih slu~ajeva primene VCR metode za otkopavawe razli~itih rudnih le`i{ta {irom sveta. Na osnovu iskustvenih podataka. imaju primarni uticaj na produktivnost metode otkopavawa.5 . kao {to je prikazano na slici B. koji }e biti primeweni prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnog tela) VCR metodom.5 .Polo`aj minskog puwewa u bu{otini sa pretpostavqenom veli~inom kratera 207 . dezintegri{e maksimalna zapremina stenske mase u obliku kratera. odnosno do minirawa zadweg horizontalnog odseka.

tek rezultatima ~itavog niza kraternih proba mogu da se ocene realni efekti primene razli~itih eksploziva. uspe{no mo`e da se koristi kraterna teorija minirawa.polupre~nik kratera (ro). u datoj stenskoj masi (rudi). Naime. u ciqu izbora najpovoqnije vrste eksploziva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na slici B. Stoga se neizostavno isti~e zna~aj uporednog pra}ewa navedenih pokazateqa efektivnosti razli~itih eksploziva u datim uslovima primene. M. koja ima slede}i oblik: V = A ⋅ Bm ⋅ C ⋅ M ⋅ (E s ) 3 (B.masa eksploziva u eksplozivnom puwewu (M) . odrede vrednosti A. zna~ajno se pove}avaju direktni tro{kovi otkopavawa rude. izbor najpovoqnije vrste eksploziva koji }e da se koristi mo`e da se odredi primenom Livingstonove jedna~ine procesa razarawa stenske mase eksplozivima. za odre|ene parametre minirawa. masa eksplozivnog puwewa (kg).1) gde su: V M Es Bm C A - zapremina kratera (m3). Prilikom ispitivawa razli~itih eksploziva koji mogu da se primene za minirawe u odre|enoj stenskoj masi (rudi). Ustvari mo`e da se usvoji eksploziv kojim se za date parametre minirawa obara uslovno re~eno ve}a koli~ina rude. Naime. Ukoliko se navedeni pokazateqi posmatraju i prilikom kraternih proba tretiraju odvojeno. indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva. Efekti primene nekog eksploziva u datim uslovima VCR otkopa defini{u se slede}im pokazateqima: zapreminom nastalog kratera. Stoga ostaje da se. faktor deformacije stenske mase (m/kg1/3). Ovo direktno rezultuje ve}om specifi~nom potro{wom eksploziva. Obzirom da se radi o uslovima eksploatacionog minirawa. Kraterna ispitivawa svojim rezultatima doprinose na taj na~in {to na osnovu wih mo`e da se ostvari kvalitetna prognoza rezultata realnih eksploatacionih minirawa. koje traje tokom du`eg vremenskog perioda. odnosno zapreminom oborene rude. 208 . i C. mo`e da se dogodi da se na osnovu rezultata kraternih ispitivawa usvoje parametri minirawa koji nisu najpovoqniji za uslove datog otkopa. odnosno otkopavawe iste primenom VCR metode. sa znatno mawim stepenom iskori{}ewa energije eksplozije u odnosu na ostale ispitivane eksplozive. Stoga je neophodno da se kraterna ispitivawa izvode {to je mogu}e bli`e otkopu u kome }e da se vr{i otkopavawe VCR metodom. i Es .pre~nik eksplozivnog puwewa (d) .5 prikazani su osnovni parametri kraternih minirawa.zapremina kratera (V) . odnosno: • elementi sferi~nog eksplozivnog puwewa: . Prilikom izbora parametara minirawa za otkopavawe VCR metodom eksperimentalna kraterna ispitivawa imaju prvorazredni zna~aj.du`ina eksplozivnog puwewa (l) . kao i stepenom iskori{}ewa energije eksplozije. Tokom probnih kraternih minirawa mogu da se odrede vrednosti V.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (do) i • elementi kratera: . koeficijent distribucije napona i koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije. Bm.

6 . prvenstveno dubine eksplozivnog puwewa. koji su usvojeni na osnovu izvr{enih kraternih ispitivawa. U tom slu~aju vr{i se snimawe karakteristika stenske mase (rude) u otkopu. Na taj na~in procewuje se nivo ta~nosti parametara minirawa. na taj na~in pripremqene minske bu{otine iniciraju se pojedina~no. i oblik kratera. brojnim kraternim probama. Na ovaj na~in dobijeni rezultati .Dodatak B Razli~ite fizi~ko-mehani~ke i strukturne karakteristike stenske mase u kojoj se vr{e kraterna ispitivawa.parametri minirawa mogu da se smatraju optimalnim. pri ~emu se razlikuju dubine eksplozivnih puwewa. me|utim pove}avaju se tro{kovi bu{ewa i tro{kovi eksploziva. Dok se u obrnutom slu~aju posti`e nezadovoqavaju}a fragmentacija odminirane rude. na prethodno navedeni na~in. nakon izvr{enih brojnih kraternih proba kori{}ewem datog eksploziva i usvojenih parametara minirawa. a zatim se vr{i wihovo upore|ewe sa karakteristikama stenske mase u kojoj su vr{ena kraterna ispitivawa. vrednosti V/W prema Δ 209 . nakon toga na jednostavan na~in mo`e da se prora~una faktor deformacije stenske mase (Es). rezultati ispitivawa prikazuju se dijagramom kojim je predstavqen odnos V/W prema Δ (db/N). odnosno na lokaciji usvojenoj za kraterna ispitivawa.rezultati kraternih ispitivawa. ne mogu da se izvr{e kraterna ispitivawa. • • • • • • • Postupak kraternih ispitivawa sastoji se u slede}em: u delu le`i{ta. V /W SL U RRY 1 SL U RRY 2 40 20 Δ= d/N 0. bu{i se ve}i broj bu{otina velikog pre~nika.6 ΔO= 0.4 0.nakon zavr{enog podsecawa rudnog bloka.8 Slika B. bu{otine se pune odre|enim eksplozivom. po pravilu rezultuju usvajawem neadekvatnih parametara minirawa. polupre~nika i zapremine kratera. tako|e se registruju fragmentacija oborene stenske mase. geolo{ki uslovi. Naime primenom dubine eksplozivnog puwewa (db) koja je mawa od optimalne (do) posti`u se zadovoqavaju}i rezultati minirawa.2 0.58 0. Tako|e nije retkost da. Tokom izvo|ewa pripremnih radova za otkopavawe datog rudnog bloka ponekad je mogu}e da se kraterna ispitivawa izvr{e u samom otkopu . odnosno promenama dubine eksplozivnog puwewa mo`e da se ustanovi kriti~na dubina eksplozivnog puwewa (N). nakon minirawa pojedina~no se vr{i merewe slede}ih veli~ina: dubine.

Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) predstavqa konstantu. odnosno ve}a koli~ina oborene rude. Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) predstavqa kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene energije eksplozije sa promenama pona{awa (odnos napon-deformacija) stenske mase. indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) i koeficijent distribucije napona (C). koja mo`e da se ustanovi na osnovu dejstva odre|ene vrste i koli~ine eksploziva na odre|enu vrstu stene.0 obzirom da je u pitawu sferi~no eksplozivno puwewe. Optimalna vrednost odnosa dubina eksplozivnog puwewa za oba eksploziva ima istu vrednost. Me|utim Es i N za oba eksploziva imaju razli~ite vrednosti. Jedna~ina (B. vrednost koeficijenta A iznosi mawe od 1. dok veli~ina C defini{e uticaj oblika eksplozivnog puwewa na distribuciju napona u stenskoj masi nakon detonacije. Tako|e je o~igledno da se primenom eksploziva .0. 210 . i mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: Bm = Vo N3 (B.58.2) Ukoliko je eksplozivno puwewe postavqeno na optimalnu dubinu. Shodno tome.3) izvedena je iz jedna~ine (B. pri ~emu se maksimalna koli~ina raspolo`ive energije eksplozije koristi za razarawe stenske mase. Veli~ine A i Bm defini{u uticaj odre|enog eksploziva na proces razarawa stenske mase. i iznosi Δo = 0. pri ~emu je maksimalna koli~ina raspolo`ive energije eksplozije iskori{}ena za razarawe stenske mase.6.0.Slurry 2 posti`e ve}a zapremina kratera. Kao {to je ve} navedeno pokazateqi iskori{}ewa energije eksplozije su: koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A).Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Na osnovu dijagrama. jednostavno mo`e da se odredi optimalna dubina datog eksplozivnog puwewa (do). prikazanog na slici B.0.1). pri kojoj je postignuta najve}a zapremina kratera (Vo). i C = 1. odnosno udaqewu od slobodne povr{ine. Prethodno prikazani postupak kraternih ispitivawa mo`e da se primeni za razli~ite eksplozive. vrednost koeficijenta A iznosi 1. Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa odnos izme|u: zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa postavqenog na nekoj dubini. Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene energije eksplozije sa udaqewem od minske bu{otine. Navedeni odnos mo`e da se izrazi slede}om jedna~inom: A= V Vo (B. Navedena konstanta odre|uje se za optimalnu vrednost dubine postavqawa eksplozivnog puwewa.3) gde je: N . razli~ite pre~nike minskih bu{otina i razli~ite koli~ine eksplozivnih puwewa.kriti~na dubina postavqawa eksplozivnog puwewa (m). i zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa postavqenog na optimalnoj dubini. uz uslov V = Vo iz koga proizilaze slede}e vrednosti: A = 1. ukoliko se eksplozivno puwewe postavi na neku drugu dubinu.

iz centra radijalno spoqa.Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije eksplozije iskori{}ena na koristan rad.4 B m1= 0. Navedene vrednosti kao i vrednosti odnosa dubina eksplozivnog puwewa (Δ) prikazane su dijagramom na slici B. dok su mawe vrednosti primerene plasti~nim stenskim masama.0 Slika B.Dodatak B Koeficijent distribucije napona (C) ustvari defini{e karakter dinami~kog naprezawa stenske mase prilikom aktivirawa eksplozivnog puwewa.42 i za eksploziv Slurry 2 ⇒ Bm = 0. vrednosti A prema Δ Dijagram na slici B. obzirom da su prilikom ispitivawa kori{}ena pseudosferi~na eksplozivna puwewa. pri ~emu izra~unata vrednost indeksa pona{awa stenske mase ima mawu vrednost.42 B m2= 0.7 o~igledno upu}uje na zakqu~ak da je u slu~aju primene eksploziva .7 .Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije eksplozije iskori{}ena na koristan rad.7. odnosno na deformaciju stenske mase pre nego {to nastupi dejstvo gasnih produkata eksplozije. V /V O = A SL U RRY 1 SL U RRY 2 0.8 0.33 Δ= d/N 0. Time se prakti~no isti~e ve}e iskori{}ewe energije eksplozije ispitivanog eksploziva Slurry 2 u datim uslovima. Koeficijent distribucije napona u oba slu~aja.0.58 1. Navedeno rezultuje kvalitetnijom fragmentacijom odminirane rude. Indeksi pona{awa stenske mase pod dejstvom navedenih eksploziva. izra~unati su za vrednosti optimalnih dubina eksplozivnih puwewa i iznose: za eksploziv Slurry 1 ⇒ Bm = 0. nego u slu~aju primene eksploziva Slurry 1.33. Dinami~ko naprezawe stenske mase. Prikazane vrednosti indeksa pona{awa stenske mase upu}uju na zakqu~ak da se data stenska masa odlikuje plasti~nim pona{awem. Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da su ve}e vrednosti indeksa pona{awa stenske mase primerene krtim stenskim masama. Prethodno navedeni zakqu~ak izveden je na osnovu ~iwenica da je primenom eksploziva .rezultati kraternih ispitivawa. kao i ve}im iskori{}ewem energije gasnih produkata eksplozije. u slu~aju sferi~nog eksplozivnog puwewa. 211 .0. odvija se u svim pravcima koji prolaze kroz centar eksplozivnog puwewa . Isto mo`e da se pretpostavi i za pseudosferi~na eksplozivna puwewa. Stoga u tom slu~aju vrednost koeficijenta distribucije napona iznosi 1. iznosio je 1.5 0. Prilikom svakog ispitivawa (minirawa) prora~unate su vrednosti koeficijenta iskori{}ewa energije eksplozije (A).

Visina horizontalnog odseka mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: h = do ⋅ l 2 .6 ⋅ ro . mogu da se prora~unaju i preostali parametri minirawa: . koja iznosi: amin = 1. bi}e ozna~ena sa a. u daqem tekstu. 212 . rastojawe izme|u susednih redova minskih bu{otina (a) i rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b) imaju istu vrednost. odnosno planiranu koli~inu i kvalitetnu fragmentaciju odminirane rude . h .4) (B. tokom jednog minirawa.specifi~na potro{wa eksploziva (q).5) gde je: ro . .2 ⋅ ro amax = 1. ~ini krug (pribli`an oblik kruga) polupre~nika ro. Stoga. Specifi~na potro{wa eksploziva (q). koji su prikazani na slici B. kod kraternih minirawa u uslovima otkopavawa VCR metodom.7) gde su: M .polupre~nik kratera najve}e zapremine.rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina (a i b). rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina definisano je slede}im vrednostima: rastojawem izme|u susednih redova minskih bu{otina (a) i rastojawem izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b).m (B. Dimenzije kratera defini{u zonu uticaja sferi~nog eksplozivnog puwewa na okru`uju}u stensku masu.optimalna dubina eksplozivnog puwewa (m) i l . eksperimentalnim kraternim ispitivawima. odnosno visinu pojasa rude koja se dezintegri{e prilikom jednog minirawa. Osnovu odminiranog kratera.masa jednog eksplozivnog puwewa (kg).visina horizontalnog odseka (m) i a . Naj~e{}e se doga|a da me|uvrednost navedenih ekstrema obezbe|uje zadovoqavaju}e rezultate minirawa. u jednom otkopnom bloku. prilikom otkopavawa datog otkopnog bloka VCR metodom. posmatraju}i krater kao geometrijsku figuru. Na osnovu prakti~nih iskustava usvojen je slede}i postupak kojim se odre|uje rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina.rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina (m).6) gde su: do . Generalno gledaju}i.m . Visina horizontalnog odseka (h) ustvari predstavqa visinu jednog pojasa minirawa. Prilikom otrkopavawa prvog otkopnog bloka u datom le`i{tu (rudnom telu) preporu~uje se da se usvoji minimalna vrednost rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina.m (B.visina horizontalnog odseka (h) i .kg/m3 (B.5. usvoje optimalne vrednosti parametara minirawa. odnosno mo`e da se usvoji odnos a = b.du`ina eksplozivnog puwewa (m). Ovom vredno{}u prakti~no se defini{e visina napredovawa otkopa. Iz prakti~nih razloga rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina. Upravo zbog prethodno navedenih ~iwenica. mo`e da se izra~una pomo}u slede}e formule: q= M h⋅ a2 .Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Nakon {to se. dimenzije navedene zone imaju istu vrednost u svim pravcima.

mogu da se usvoje najpovoqnija vrsta eksploziva i najpovoqniji parametri minirawa.8. u zavisnosti od nagiba otkopnog bloka (le`i{ta ili rudnog tela). 3. za svaku od kombinacija eksploziv-stenska masa potrebno je da se izra~unaju vrednosti optimalne dubine eksplozivnog puwewa i optimalnog rastojawa izme|u dva susedna eksplozivna puwewa.Dodatak B Na osnovu prethodno navedenog mo`e da se zakqu~i da prilikom upore|ewa efekata dva eksploziva u istoj stenskoj masi. koji se tokom bu{ewa neprekidno kontroli{u. kao {to je ve} navedeno. Naime. prilikom svakog eksperimenta (minirawa) odre|uju se vrednosti N i Δo. kraterna ispitivawa se sprovode posebno sa svakim od eksploziva u istoj stenskoj masi. kao {to je prikazano na slici B.pre~nik minske bu{otine (mm) Slika B. do probu{ewa otkopnog bloka. Nakon sistematski sprovedenih kraternih ispitivawa. od ta~nosti bu{ewa direktno zavisi iskori{}ewe rude u otkopnom bloku. Ta~nost bu{ewa minskih bu{otina predstavqa bitan uslov za uspe{no otkopavawe bloka rude VCR metodom. odre|uju nagibi minskih bu{otina. mora da se vodi ra~una o tome da geometrija minirawa u oba slu~aja bude istovetna. odnosno dok se bu{otinom ne ostvari kontakt sa nivoom podsecawa.Tipi~an raspored minskih bu{otina u otkopnom bloku prilikom otkopavawa VCR metodom Prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom. Pre po~etka bu{ewa potrebno je da se u podu zaseka {to preciznije obele`i projektovani raspored minskih bu{otina. i tako u svakom od otkopa u kojima se planira otkopavawe VCR metodom. 2. Postupak upore|ewa efekata dva ili vi{e eksploziva u istoj stenskoj masi ~ine slede}a tri koraka: 1. Zatim se. U suprotnom dobijeni rezultati ispitivawa ne}e biti upotrebqivi. koriste se duga~ke minske bu{otine velikog pre~nika.8 . a .rastojawe izme|u redova minskih bu{otina (m) b . na dole. 213 . saglasno definisanim dimenzijama otkopnog bloka. stepen osiroma{ewa i granulacija odminirane rude. na na~in koji je opisan u prethodnom tekstu. kao i stabilnost otkopanog prostora. potrebno je da se navedni parametri minirawa grafi~ki prika`u {emom rasporeda minskih bu{otina.rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (m) d . Zatim. Navedene vertikalne ili kose minske bu{otine bu{e se iz prostora zaseka.

koji se izvodi iz prostora zaseka. Ukoliko postoje zna~ajna odstupawa ostvarenog od projektovanog rasporeda minskih bu{otina potrebno je da se izbu{e dodatne minske bu{otine. sredstava za minirawe i peska. po pravilu.9 . kojom bi trebalo da odgovori zahtevima projektovanog rasporeda minskih bu{otina. dok rukovo|ewe radom i nadzor vr{i in`ewer. prikazan je na slici B. prilikom otkopavawa VCR metodom. naj~e{}e se koriste mehanizovane jedinice za ITH1 bu{ewe. kojim se vr{i za~epqewe minskih bu{otina.Merewe parametara VCR otkopa 1 Bu{ewe urowenim-dubinskim bu{a}im ~eki}em (IN THE HOLE DRILLING) 214 .9 . Radove na minirawu. prilikom izbora navedene mehanizovane jedinice veoma je zna~ajna i wena karakteristi~na ta~nost bu{ewa. Izbor vrste mehanizovane opreme. neophodno je da se izmere du`ine svih minskih bu{otina u otkopnom bloku. Navedene jedinice za bu{ewe obezbe|uju veliku ta~nost bu{ewa duga~kih minskih bu{otina. Doprema eksploziva. Merewe navedenih parametara obavqa se pomo}u merne trake. Za bu{ewe minskih bu{otina u otkopnom bloku. izvode dva VKV minera. kao i visina odminirane rude u otkopnom bloku. kao i tipa jedinice za bu{ewe minskih bu{otina je u funkciji zahtevanog kapaciteta bu{ewa. kao i datim uslovima u kojima se vr{i bu{ewe. Prilikom otkopavawa VCR metodom po pravilu se koristi visokoproduktivna mehanizovana oprema za bu{ewe minskih bu{otina. posti`e se kvalitetnim izborom opreme za bu{ewe. Pre po~etka radova na puwewu minskih bu{otina eksplozivom. na ~ijem kraju je povezan komad drveta. po ovom pitawu. vr{i se transporterima specijalne namene. Stoga je neophodno da se naglase i slede}i bitni uslovi za obezbe|ewe zadovoqavaju}e ta~nosti bu{ewa kao {to su: precizno obele`avawe projektovanog rasporeda minskih bu{otina u otkopnom bloku i nivo ta~nosti ostvarenih nagiba minskih bu{otina Nakon {to se izbu{e sve minske bu{otine u jednom otkopnom bloku vr{i se kontrola ostvarenog rasporeda minskih bu{otina i upore|ewe sa projektovanim rasporedom. koji stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog kapaciteta otkopavawa. a) b) v) Slika B. po~ev{i od dopreme eksploziva i sredstava za minirawe do inicirawa minskih puwewa. Du`ina komada drveta vi{estruko prema{uje dimenziju pre~nika minske bu{otine. kako bi se uo~ena nepravilnost otklonila. Navedena radna grupa obavqa sve radove na minirawu. Zadovoqavaju}a ta~nost bu{ewa. Tako|e.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Ta~nost bu{ewa prvenstveno zavisi od karakteristika opreme za bu{ewe i od uslova u kojima se vr{i bu{ewe minskih bu{otina. Postupak merewa.

Presek otkopnog bloka Nakon toga odre|uje se ta~an polo`aj minskih puwewa u svakoj od minskih bu{otina u otkopnom bloku. kroz minsku bu{otinu (detaq a na slici B. sa polo`ajem detaqa na kome je prikazan postupak merewa parametara VCR otkopa. Opisani postupak merewa parametara VCR otkopa ponavqa se posle svakog minirawa u otkopnom bloku.10 .9 ) dok ne dodirne odminiranu rudu u otkopu.odminirana ruda Slika B. Jedno minsko puwewe ~ine slede}i delovi: dowi ~ep. na osnovu izmerenih du`ina. Na osnovu nacrtanih preseka otkopnog bloka dobija se ta~na informacija o denivelacijama krova otkopa (povr{ini horizontalnog odseka). Postupak ugradwe minskog puwewa u bu{otinu prikazan je detaqima na slici B.transportni hodnik .Dodatak B Komad drveta povezan mernim kablom spu{ta se.9). Na osnovu toga mo`e da se izra~una zapremina praznog prostora u otkopu. 215 . odnosno odstojawe (do) od slobodne povr{ine sa ciqem da odsek prilikom narednog minirawa bude {to pribli`nije horizontalan. eksplozivno puwewe i gorwi ~ep. Tada se blago zategne i o~ita se du`ina na mernoj traci (detaq b na slici B. Nakon toga se. Zatim se merna traka povu~e navi{e dok se komad drveta ne zaglavi na ulazu u minsku bu{otinu (detaq v na slici B.11 . nacrtaju preseci otkopnog bloka po redovima minskih bu{otina. Posle izvr{enog merewa svih minskih bu{otina u otkopnom bloku pristupa se ugradwi minskih puwewa u bu{otine. Na ovaj na~in izmerena du`ina predstavqa du`inu minske bu{otine. kao i o denivelacijama odminirane rude koja je magazionirana u otkopanom prostoru.nadsek . kao {to je prikazano na slici B. zategne se merna traka i o~ita se du`ina. odnosno visinska razlika izme|u nivoa odminirane rude u otkopu i nivoa zaseka.10. Navedena zapremina treba da bude dovoqno velika da obezbedi sme{taj odminirane rude prilikom minirawa narednog horizontalnog odseka. po du`oj osi.utovarni hodnik .minske bu{otine . Razlika izme|u dve prethodno navedene visine predstavqa visinu praznog prostora u otkopu. 2 3 4 5 6 . Na ovaj na~in izmerena je visina odminirane rude u otkopnom bloku.9).10 prikazan je presek otkopnog bloka po jednom redu minskih bu{otina. Na slici B. Na prethodno opisani na~in izmere se sve minske bu{otine u otkopnom bloku.

odnosno uz kanap.Ugradwa minskog puwewa u bu{otinu Dowi ~ep minske bu{otine ima funkciju da se eksplozivno puwewe postavi na optimalnu dubinu (do) i da se spre~i "propadawe" eksploziva kroz minsku bu{otinu u otkop. ~iji pre~nik kru`ne osnove je mawi od pre~nika minske bu{otine. prese~e ukoso po visini. Ugradwa doweg ~epa minske bu{otine vr{i se na taj na~in {to se dva drvena klina. da bi mogla da se izmeri dubina na koju se postavqa dowi ~ep minske bu{otine. Time se obezbe|uje da se eksplozivno puwewe postavi na optimalnu dubinu. kao {to je prikazano detaqem b na 216 . dok }e samo jedan od pomenutih na~ina biti opisan u narednom tekstu. Prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu klinovi se spajaju uz pomo} izolir trake.11 .11 . od kojih je jedan vezan kanapom.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta a) b) v) g) Slika B. Zajedno sa klinovima. kanap se zategne pri ~emu se klinovi smaknu po ravni preseka i na taj na~in zaglave u minskoj bu{otini. Nakon {to se drveni klinovi spuste na odgovaraju}u dubinu. Kanap se zatim dobro zategne i prive`e za drvenu letvu. kroz minsku bu{otinu spu{ta se i merna traka. koja se postavqa pored usta minske bu{otine. Postoje brojni na~ini za ugradwu doweg ~epa minske bu{otine. spu{taju kroz minsku bu{otinu. kao {to je prikazano detaqem a na slici B. Drveni klinovi se izra|uju na taj na~in {to se drveni vaqak.

Emulzioni eksplozivi se u patronama ubacuju u minsku bu{otinu. Razli~ite vrste eksploziva imaju i razli~ite na~ine ugradwe u minske bu{otine. Nonel NPED). Time je prakti~no formirano eksplozivno puwewe u jednoj minskoj bu{otini. Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa prilikom jednog minirawa u otkopnom bloku prikazan je na slici B. 217 . koje je povezano sa Nonel cevi za provo|ewe detonacionog impulsa. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B. Potom se u minsku bu{otinu ubacuje odre|ena koli~ina sitnozrnog stenskog materijala i peska. kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici B. Bezotkazno inicirawe eksplozivnih puwewa ima zna~ajan uticaj na efikasno otkopavawe le`i{ta (rudnih tela) primenom VCR metode. kao dodatno sredstvo za bezotkazno inicirawe mo`e da se koristi vi{eta~kasto inicirawe eksplozivnih puwewa. Radnik polako odmotava drugi kraj cevi sa kalema i spu{ta iniciraju}e eksplozivno puwewe. kroz minsku bu{otinu. opremqeno na prethodno opisani na~in. Odmah zatim u minsku bu{otinu ugra|uje se preostala koli~ina eksploziva. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11. Nakon toga u minsku bu{otinu ubacuju se krupniji i sitniji komadi}i stenskog materijala. Eksplozivna puwewa. Ovo se ~ini sa ciqem da bi se smawilo dinami~ko naprezawe stenskog masiva usled detonacije navedenih eksplozivnih puwewa. Time se prakti~no posti`e potpuno za~epqewe minske bu{otine sa dowe strane. {to se posti`e ugradwom dva ili tri iniciraju}a eksplozivna puwewa unutar primarnog eksplozivnog puwewa. Kao prajmer naj~e{}e se koristi liveni pentolit. ~ime je spre~eno da se klinovi smaknu na dole i ispadnu iz minske bu{otine pod uticajem te`ine eksplozivnog puwewa i gorweg ~epa. 2 Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe.11. Na taj na~in se kanap odr`ava u zategnutom polo`aju.11. Naime. a zatim i pesak. Preostala du`ina gorweg ~epa minske bu{otine mo`e da se popuni na jedan od slede}a dva na~ina: prvi na~in je da se u minsku bu{otinu ubace dve vre}e napuwene vodom i da se sipawem vode popuni preostala du`ina gorweg ~epa. predvi|ena ukupnom koli~inom eksploziva u jednom eksplozivnom puwewu. koja su ugra|ena u minske bu{otine jednog otkopnog bloka.12.11. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema detonatorom. Na isti na~in vr{i se ugradwa minskih puwewa u svim bu{otinama u otkopnom bloku. odnosno zavr{ena je ugradwa doweg ~epa minske bu{otine. Tako|e. ANFO eksploziv mo`e da se sipa direktno iz vre}e u minsku bu{otinu ili da se ugra|uje pomo}u pneumatske ANFO punilice. a odmah zatim i prajmer2. Tako. Stoga je veoma zna~ajno da se za inicirawe eksplozivnih puwewa koriste sredstva za inicirawe koja se odlikuju visokim stepenom pouzdanosti po pitawu bezotkaznog inicirawa. Potom se u minsku bu{otinu sme{ta polovina od ukupne koli~ine eksploziva. Prethodno opisanim radovima izvr{ena je ugradwa minskog puwewa u jednoj bu{otini u otkopnom bloku. Iniciraju}e eksplozivno puwewe naj~e{}e je opremqeno neelektri~nim detonatorom (napr. iniciraju se sa milisekundnim intervalom usporewa. kako ne bi do{lo do ispadawa detonatora prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu. neeksplodirana eksplozivna puwewa se veoma te{ko uklawaju ili uni{tavaju. kojim se vr{i wegovo inicirawe. kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici B. dok je drugim na~inom predvi|eno da se ~itava du`ina gorweg ~epa ostvari ubacivawem peska u minsku bu{otinu.11.11. Zasecawe patrona se obavezno vr{i da bi na taj na~in ugra|eni eksploziv zauzeo ~itavu povr{inu popre~nog preseka minske bu{otine. pri ~emu se patrone prethodno zaseku no`em.Dodatak B slici B. Cev za provo|ewe detonacionog impulsa se dobro pri~vrsti za patronu iniciraju}eg eksplozivnog puwewa. {to ostavqa ozbiqne posledice na proces otkopavawa. kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.

obavezno se primewuje u slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe prostranih rudnih le`i{ta. kao i da se smawi osiroma{ewe rude prilikom otkopavawa narednog bloka.Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa u otkopnom bloku prilikom otkopavawa VCR metodom Utovar i odvoz rude Kapacitet utovara i odvoza rude prvenstveno zavisi od planiranog kapaciteta proizvodwe. vr{i u slu~ajevima kada postoji neposredna opasnost da bi se zaru{avawem praznog. Naime u tim slu~ajevima otkopni blokovi se raspore|uju jedan do drugog. Zasipavawe Nakon zavr{enog otkopavawa jednog bloka i istakawa rude iz otkopa vr{i se.12 . vr{i se primenom razli~itih tipova utovarno-transportnih jedinica. po pravilu. Tip i broj jedinica za utovar i odvoz rude bira se u saglasnosti sa planiranim kapacitetom utovara i odvoza rude. ~esto se koriste utovarno-transportne jedinice sa sandukom. a zatim i od potrebe za dodatnim osigurawem bokova otkopa od zaru{avawa pri ~emu se vr{i magazionirawe rude. zasipavawe praznog. odnosno otkopanih blokova rude. Zasipavawe praznih otkopa. na bilo koji na~in ugrozio nastavak eksploatacije rudnog le`i{ta ili susednih rudnih tela. po potrebi. otkopanih prostora mo`e da se vr{i ugradwom suvog zasipa ili hidro-zasipa. Pre nego {to se po~ne sa otkopavawem narednog otkopnog bloka potrebno je da se izvr{i zasipavawe prethodno otkopanog bloka. otkopanog prostora. prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Slika B. U zavisnosti od specifi~nih uslova u kojima se vr{i otkopavawe VCR metodom. U slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe mawih blokova rude. pri ~emu se orjenti{u u pravcu pru`awa le`i{ta. da bi se spre~ilo wegovo naknadno zaru{avawe. zasipavawe praznih. pri ~emu se posti`u veliki kapaciteti. Dodatak cementa zasipnom materijalu ima funkciju da se postigne ve}a ~vrsto}a zasipa. Gotovo po pravilu. za zasipavawe otkopanog bloka rude koristi se zasipni materijal sa dodatkom izvesne koli~ine cementa. otkopanog prostora. 218 . a naro~ito kada postoje ote`avaju}e okolnosti usled kojih ne mo`e da se vr{i ventilacija utovarnih hodnika. Zasipavawe se. Najefikasniji utovar i odvoz rude.

mogu}nost promene (pove}awa) dinamike otkopavawa. niska vrednost koeficijenta osiroma{ewa rude. visoka vrednost koeficijenta iskori{}ewa rude. kao i svi radovi na minirawu. To podrazumeva potrebu da se. srazmerno mali obim pripremnih radova. odnosno otkopanog prostora u bloku. ostavi dovoqno vremena da bi se zasip ocedio. konsolidovao i time postigao zadovoqavaju}u ~vrsto}u. odnosno minirawa. kao i sigurnost radnika prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu. narednog otkopnog bloka. Stoga prostor nadseka mora da bude do te mere osiguran da bi se obezbedio nesmetan i siguran boravak i manevrisawe radnika.Dodatak B Zasipavawe jednog otkopnog bloka treba da bude zavr{eno pre po~etka otkopavawa. Osigurawe otkopa Kao {to je ve} ranije napomenuto. naj~e{}e se za wegovo osigurawe primewuje ugradwa sidara. Indirektan na~in osigurawa predstavqa primena konturnog minirawa u otkopnom bloku. kao i mehanizacije. Naime iz prostora nadseka vr{i se bu{ewe minskih bu{otina. Prednosti primene VCR metode otkopavawa su: veliki kapacitet proizvodwe. Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa mogu da se predo~e na jednostavan na~in ukoliko se istaknu najzna~ajnije prednosti i nedostaci wene primene. Osigurawe prostora u kome se vr{i neposredno obarawe rude. Ugradwa sidara vr{i se ve} prilikom izrade nadseka. ukoliko do|e do pojave novih nestabilnih zona u prostoru nadseka. mogu}nost visokog stepena mehanizovanosti. koji su prostorno odvojeni blokom rude. stabilnost konstruktivnih elemenata otkopa tokom otkopavawa. mo`e da se vr{i direktan ili na indirektan na~in. potrebno je da se napomenu i slede}i nedostaci VCR metode otkopavawa. Obzirom na prostranost nadseka. Direktan na~in osigurawa navedenog prostora predstavqa magazionirawe odminirane rude. mogu}nost ograni~ewa kapaciteta proizvodwe usled potrebe za magazionirawem rude. veliki obim radova na bu{ewu minskih bu{otina pre po~etka otkopavawa. Ve} prema potrebi ugradwa sidara mo`e da se vr{i i kasnije tokom otkopavawa rudnog bloka. relativno visoki zahtevi po pitawu ta~nosti bu{ewa duga~kih minskih bu{otina. ali i na ~iwenicu da se nalazi na bezbednoj udaqenosti od zone u kojoj se manifestuje razorni uticaj eksplozivnih puwewa. kao i da bi se spre~ilo zaglavqivawe rude u otkopanom prostoru. nakon svakog minirawa. ~ime se spre~ava o{te}ewe bokova otkopanog prostora. pre po~etka otkopavawa narednog otkopnog bloka. kao i relativno dugotrajani i obimni radovi da bi se ostvarili maksimalni efekti primene metode. pri ~emu se vrlo ~esto paralelno primewuju oba na~ina. kao {to su: realna potreba za obimnim i detaqnim planirawem otkopa. U ovom slu~aju osigurawe se vr{i iskqu~ivo da bi se smawilo osiroma{ewe rude tokom otkopavawa i istakawa. tokom ~itavog vremenskog perioda u kome se vr{i otkopavawa datog otkopnog bloka. prilikom otkopavawa le`i{ta (rudnih tela) VCR metodom otkop je definisan prostorom nadseka i prostorom u kome se vr{i neposredno obarawe rude. Tako|e. Tom prilikom otvoren se ostavqa samo onaj deo otkopanog prostora koji sigurno ne}e da izazove zaru{avawe bokova otkopnog bloka do zavr{etka pripreme narednog horizontalnog odseka za minirawe. 219 .

.

1 . Istra`ivawe mogu}nosti povr{inske eksploatacije ovog dela le`i{ta. kao i poznata do sad ne eksploatisana le`i{ta sa dubqim zalegawem ispod povr{ine. Eksploataciju kamenih blokova osim ovog razloga.Fantini) 221 . Re~ je o kvalitetnom delu mermernog so~iva koje tone u pravcu uspona povr{ine terena. Podzemna eksploatacija kamenih blokova rezawem svoj puni zamah do`ivela je u Italiji u oblasti Karare u svetski poznatim le`i{tima mermera. Ovaj trend je naro~ito zapa`en u turisti~kim regijama Mediterana.70 . predodre|uje i ~iwenica da su preostali delovi eksploatisanih le`i{ta. Alternativa je prelazak na podzemnu eksploataciju kamena. MOD G. Slika V. sprovedeno od strane razvojne slu`be rudnika. pokazalo je ekonomsku neopravdanost ni pri aktuelnim cenama mermernih blokova.Dodatak V PODZEMNA EKSPLOATACIJA KAMENIH BLOKOVA Proizvodwu kamena na povr{inskim kopovima u Evropi danas poskupquju pove}ani tro{kovi po osnovu za{tite `ivotne sredine.Izgled podzemnog otkopa u fazi izrade nadseka (THE CHAIN SAW MACHINES. Ovaj problem je naro~ito izra`en kod eksploatacije u turisti~kim regijama kada su izdaci proizvo|a~a kamena na ime od{tete za ambijentalnu promenu krajolika toliki da se mnogi odlu~uju na obustavu radova. Kod nas je ovaj pristup postao aktuelan u rudniku mermera ″Ven~ac″ kod Aran|elovca. znatno vi{im od svetskih. Obzirom da kameni blokovi ne trpe minirawe izuzetno su visoki tro{kovi raskrivawa kvalitetnog dela le`i{ta tehnologijama sa rezawem.

koji se koristi i kod drugih metoda otkopavawa. utvrditi mogu}nost pojavqivawa triangularnih ili slo`enih stenskih blokova koji imaju kinematsku mogu}nost da skliznu u otkop i utvrditi wihov stepen sigurnosti. dakle konstrukcija otkopa je samonose}a. Problemi su u oblasti ventilacije i tehni~ke za{tite.Fantini) 222 . samim tim bez potresawa. kada i gde je to potrebno. Slika V. dakle bez minirawa. komora (galerija) direktno sa postoje}eg povr{inskog kopa.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Pored toga {to je sama tehnologija rezawa i izdvajawa kamenih blokova iz prirodnog okru`ewa skoro identi~na onoj koja se koristi pri povr{inskoj eksploataciji. podzemni na~in name}e ~itav niz problema koji zahtevaju adekvatno re{ewe. Sam postupak dimenzionisawa otkopa po kriterijumu stabilnosti je uobi~ajen. ide u prilog stabilnosti tako nastalih podzemnih prostorija. potkopima i rampama u zavisnosti od polo`aja le`i{ta i zalegawa u odnosu na povr{inu ili formirawem otkopa. Komore i sigurnosni stubovi se dimenzioni{u tako da budu trajno stabilni u kona~nom zahvatu bez podgra|ivawa.2 .Izgled seka~ice u radu (THE CHAIN SAW MACHINES. odvodwavawa. otvarawa le`i{ta i tako daqe Najozbiqniji problem predstavqa svakako upravqawe masivom koje obuhvata analizu stabilnosi otkopnih i drugih jamskih prostorija i wihovo dimenzionisawe i osigurawe. Otvarawe ovakvih le`i{ta mo`e biti uobi~ajeno. transporta. Pri radu u otkopu neophodno je takve blokove identifikovati i sidrima u~vrstiti kako bi se trajno spre~ilo wihovo pomerawe i eventualni progresivni lom masiva. Neophodno je raditi strukturnu analizu. ^iwenica da je dezintegracija kamenih blokova obavqena rezawem.70 . MOD G.

MOD G.70 . kako bi se ostvario efikasan transport ise~enih blokova i servisirawe otkopa.Crte` seka~ice koja se koristi u podzemnoj eksploataciji u fazi izrade nadseka.4 .Izgled sigurnosnog stuba formiranog rezawem blokova (THE CHAIN SAW MACHINES.Fantini) 223 .Fantini) Slika V.70 . {to je uslovqeno gabaritima ma{ine i dimenzijama bloka. MOD G.2 m. sa dimenzijama (THE CHAIN SAW MACHINES. Potom se otkopavawe obavqa u eta`ama na dole pri ~emu se konstantno mora odr`avati komunikacija sa prostorijama otvarawa. Naj~e{}e se radi o veli~ini od 1. Visina nadseka je 2-3 m.Dodatak V Otkopavawe se obavqa generalno na dole u horizontalnim pojasevima koji su definisani dubinom reza. Slika V.3 . odnosno povr{inom. U prvoj fazi radi se nadsek odnosno formirawe otkopa i sigurnosnih stubova.0 do 1. odnosno veli~inom bloka koji se re`e.

.

pruga sa duga~kim tunelom. wihovom zamenom uspe{nijim tehnolo{kim postupcima. ~vrstim i sredwe ~vrstim stenama. po{lo se od analize lo{ih strana potencijalno upotrebqivih tehnologija. Ove metode se izme|u ostalog karakteri{u malim iskori{}ewem i visokim osiroma{ewem metala i velikim obimom fizi~kog razarawa masiva.3 % sredwi sadr`aj je oko 0. Naime. Le`i{te se. govore da otvoreni otkopi mogu biti problemati~ni sa stanovi{ta stabilnosti celokupnog sistema. odnosno oko 600 hektara povr{ine terena iznad le`i{ta. sa svim zaga|ewima i rizicima vezanim za ovu aktivnost. odnosno oboga}ewe mineralne sirovine. Predlog novog koncepta podzemnog otkopavawa Predlo`eni koncept otkopavawa je ustvari nov aran`man ve} kori{}enih tehnolo{kih postupaka i proverenih i potvr|enih tehnologija. kohezija oko 20 MPa. prevashodno iz Ju`ne Afrike. gradsku i industrijsku kanalizaciju i infrastruktura koja prati naseqena mesta kao i jo{ neki industrijski objekti. Ovo rudno telo je deo le`i{ta koje se ve} dugi niz godina eksploati{e u pli}im delovima i iznad wega se nalazi razgranat i savremen jamski proizvodni sistem sa vi{e kapitalnih jamskih objekata. Orudwewe je porfirskog tipa sa impregnacijama. a ugao unutra{weg trewa oko 40o. osim toga nalazi na granici velikih dubina i svetska iskustva. Osim toga ovakva eksploatacija sa sobom nosi poznat problem deponovawa odgovaraju}e koli~ine flotacione jalovine na povr{ini u blizini le`i{ta. U konturi od 0.6 % bakra. a {to je rezultiralo novom konstrukcijom podzemnog proizvodnog sistema ukqu~uju}i tu i pripremu. Fizi~ko-mehani~ke i strukturne osobine stena dozvoqavaju i primenu metoda otvorenih otkopa. `ilicama i re|e nagomilawima. grobqe. Izbor tehnologije otkopavawa Opisano rudno telo svojom veli~inom prostornim polo`ajem i fizi~komehani~kim i strukturnim osobnama stena prakti~no ne postavqa ograni~ewa po pitawu izbora metode otkopavawa. a ukupne rudne rezerve se procewuju na oko 600 miliona tona rude. S obzirom na veli~inu i prostorni polo`aj rudnog tela mo`e se pretpostaviti obim razarawa od oko 6 miliona metara kubnih natkopnog masiva. kolektor za nekoliko povr{inskih vodotokova. 225 . Metode otkopavawa sa hidrozasipavawem ciklonisanom flotacionom jalovinom verovatno ne zadovoqavaju kriterijum ekonomi~nosti zbog visokih tro{kova transporta zasipa u jamu i ispumpavawa ogromnih koli~ina vode sa velike dubine.Dodatak G EKOLO[KI PRIHVATQIVIJI NA^IN OTKOPAVAWA RUDNIH LE@I[TA Opis rudnog le`i{ta Hipoteti~no rudno le`i{te bakra zale`e na dubini od oko 500 m pa sve do 1200 m ispod povr{ine terena. `icama. Kao metode izbora name}u se metode otkopavawa sa zaru{avawem. odnosno neka od metoda iz ove grupe. modul elasti~nosti od 33000 do 40000 MPa. Laboratorijskim ispitivawima uzoraka stene utvr|eno je da se jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a kre}e od 77 do 87 MPa. Orudwewe je uglavnom povezano sa silifikovanim andezitima i piroklastitima. Iznad le`i{ta na povr{ini se nalazi naseqe. ali nedefinisanih maksimalnih raspona i sa verovatno velikim gubicima u sigurnosnim stubovima.

o~vr{}avaju}im zasipom na primer. a otkopavawe ne uzrokuje razarawe okolnog masiva. VCR metodom na primer obezbe|uje ogromne kapacitete. ina~e siroma{na ruda je u procesu otkopavawa podvrgnuta daqem osiroma{ewu. Otkopavawe sa ostavqawem praznih otkopanih prostora nekom od savremenih metoda. Sa stanovi{ta za{tite ~ovekove okoline ove metode su najnepovoqnije.Globalna {ema otkopavawa po predlo`enom konceptu 226 . visoki tro{kovi otkopavawa zbog skupog hidrotransporta jalovine u jamu i naro~ito visoki tro{kovi ispumpavawa velikih koli~ina vode. Nepovoqnost kod primene ovih metoda ogleda se u ugro`enoj stabilnosti celog sistema zbog velikog deficita mase adekvatnog veli~ini rudnog tela i visokih gubitaka u sigurnosnim stubovima. Slika G.1 . a {to omogu}ava sekundarno otkopavawe stubova i garantuje stabilnost sistema. ruda zaostala u sigurnosnim stubovima mo`e se nahnadno otkopati. iskori{}ewe le`i{ta je malo. Ovi nedostatci se mogu savladati naknadnim zapuwavawem otkopa. naro~ito ako se ima u vidu da je gubitak kod ovih metoda definitivan. Lo{a strana ovih metoda je relativno mala produktivnost. obezbe|uju otkopavawe rude sa malim osiroma{ewem.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otkopavawe sa zaru{avawem prati velik obim fizi~kog razarawa masiva. visoku produktivnost i dobijawe rovne rude bez osiroma{ewa. Metode otkopavawa sa zasipavawem ciklonisanom flotacionom jalovinom.

Na povr{inu se izvozi samo koncentrat na bilo koji od na~ina. na primer zajedno sa vodom koja se kao vi{ak ispumpava napoqe. Naknadnim zasipavawem otkopa pastom velike gustine koja ima svojstvo o~vr{}avawa obezbedi}e se stabilnost sistema i otvoriti mogu}nost otkopavawa sigurnosnih stubova formiranih u prvoj fazi otkopavawa. Metoda blokovskog otkopavawa sa kraternim minirawem vertikalno navi{e ili VCR metoda predstavqa savremen na~in otkopavawa uz primenu savremene visoko produktivne opreme uz malo ili nimalo ru~nog rada. Pasta se odlikuje velikim u~e{}em ~estica ispod 0. sme{ta se u jamu u blizini le`i{ta. Jalovina se pumpa iznad le`i{ta do nivoa za pripremu paste. Neuporedivo je mawa potro{wa energije po toni proizvedenog metala u koncentratu. Proizvodwa paste se sastoji u dehidratizaciji jalovinskog otoka do grani~nog te`inskog sadr`aja vode od 18% do 23%. 227 . a {to povla~i i visoka investiciona ulagawa u prostorije otvarawa. odnosno odvodwavawe jame i transport rude obavqaju se jedinstvenim tehnolo{kim postupkom. Ta~nije postrojewe za preradu ili flotacija. ispod le`i{ta ili u le`i{tu. odvedene prelivom u postupku odvodwavawa hidrociklonom prikupqa se u sabirniku i vra}a u primarni proces. Slede}i nedostatak su visoki tro{kovi i velik ekolo{ki rizik odlagawa ogromnih koli~ina flotacione jalovine. Potom je na pogodnoj lokaciji potrebno uraditi komore za sme{taj mlinova i flotacionih }elija. Voda se skupqa u vodosabirniku i vra}a u proces. Na ovaj na~in bezmalo celokupna koli~ina jalovine dobijena u procesu otkopavawa biva vra}ena u otkope. pa }e i ulagawa u wih biti znatno mawa. Gubitak ~vrste komponente iz suspenzije. ~ime se posti`e konzistencija paste na nivou cementnog maltera. Na ovaj na~in prostorije otvarawa dominantno treba da zadovoqe funkciju servisirawa jame. I kona~no mehani~ki transport velikih masa na velikim rastojawima uz savladavawe velikih visinskih razlika implicira veliku potro{wu energije po jedinici proizvoda (toni metala).2 mm i do 80 % i odnosom cement : jalovina 1:30. Kako bi se maksimalno koristio gravitacioni tok rude. Proizvod runika. Problem velikih transportnih tro{kova ogromnih koli~ina rude re{ava se smawewem rastojawa izme|u otkopa i postrojewa za preradu. sekundarnog i tercijarnog drobqewa sme{taju se jedan ispod drugog.Dodatak G Zajedni~ka mana svih metoda su visoki tro{kovi transporta i izvoza velikih koli~ina siroma{ne rude sa velike dubine. Ne postoje problemi vezani za odlagawa flotacione jalovine na povr{ini. nivoi primarnog. jame je koncentrat spreman za metalur{ku preradu.

.

koje su elasti~nije i ne zahtevaju veliku tehnolo{ku disciplinu i skupu rudarsku opremu. osnovne i otkopne pripreme. Potom je verifikovanim metodama mogu}e do}i do svih relevantnih tehno-ekonomskih pokazateqa metode. • Ventilaciju rudnika i eventualno odvodwavawe obavqati mobilnim ma{inama i ure|ajima bez stabilnih postrojewa i posebnih rudarskih objekata za te namene. onda je le`i{te svakako eksploatabilno. Na osnovu iskustva drugih zemaqa stoji tvrdwa. potvr|ene u praksi. • Gra|evinski objekti neophodni za funkcionisawe rudnika treba da budu monta`ni ili da se umesto wih koriste kontejneri. • Pomo}ne prostorije otvarawa ne raditi. Osnovni principi projektovawa rudnika na malim eksploatabilnim le`i{tima Na malim eksploatabilnim le`i{tima mogu se otvarati rudnici bez kapitalnih objekata i pri projektovawu ovakvih rudnika trebalo bi se rukovoditi slede}im principima: • Ne predvi|ati ulagawa u infrastrukturne objekte. najboqe dizel utovariva~e (i kamione po potrebi) koji su nezavisni po pitawu snabdevawa energijom. da se mogu eksploatisati ~ak i veoma mala le`i{ta. • Za otkopavawe koristiti jednostavnije tehnologije. 229 . pod odre|enim uslovima. Saglasno ovome. • Glavne prostorije otvarawa raditi kao privremene. Ukoliko se razlikom vrednosti rude i tro{kova otkopavawa mogu pokriti minimalna investiciona ulagawa. morfolo{kom tipu. Projekat eksploatacije malog le`i{ta ura|en uz po{tovawe ovih principa ni u kom slu~aju ne mo`e dovesti u pitawe po{tovawe dva osnovna principa rudarske proizvodwe. Na bazi geolo{kih podataka o le`i{tu: koli~ini i kvalitetu rude. a to su: princip maksimalnog iskori{}ewa i princip minimalnog o{te}ewa prirodnog masiva. sa neograni~enim radijusom kretawa i mogu}im raznovrsnim kori{}ewem van osnovne namene. U na{im uslovima otkopavaju se samo ona le`i{ta ~ija vrednost i ukupno vreme wegove eksploatacije dozvoqavaju izgradwu rudnika sa skupim investicionim objektima i prate}om infrastrukturom. • Za obavqawe svih radnih operacija utovara i odvoza koristiti mobilne ma{ine.Dodatak D PODZEMNA EKSPLOATACIJA MALIH LE@I[TA Rudarska aktivnost u nekom le`i{tu podrazumeva uslov da je vrednost otkopane rude ve}a od investicionih ulagawa i direktnih tro{kova otkopavawa. pa i do prognoze direktnih tro{kova otkopavawa. osnovnim fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama rude i prate}ih stena i uslovima zalegawa. • Rudni~ki krug treba da bude dimenzionisan po principu najneophodnijeg minimuma. mogu}e je izvr{iti izbor odgovaraju}e tehnologije podzemne eksploatacije. • Objediniti prostorije otvarawa. mala eksploatabilna le`i{ta su ona ~ije rezerve ne mogu platiti skupe investicione objekte otvarawa i instalacije u wima.

Prednost izrade rampe kao tehni~kog re{ewa otvarawa i pripreme le`i{ta se ogleda prvenstveno u tome {to se prili~no jednostavnom kombinacijom pravaca i polukru`nih krivina obezbe|uje pra}ewe konture le`i{ta sa unutra{we strane. Slika D. {to uz izbor fleksibilne metode otkopavawa (mogu}nost formirawa ve}eg broja radnih ~ela u otkopu. osnovne i otkopne pripreme. osnovne i otkopne pripreme.1 . Daqe napredovawe izrade rampe se svrstava u pripremne radove u rudi.) predstavqa optimalno re{ewe eksploatacije malih rudnih le`i{ta. ka ispuwewu ovog zahteva.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta Otvarawe rudnika rampom Rukovode}i se principom smawewa investicionih ulagawa potrebnih za otvarawe i razradu malih le`i{ta. Prostorija ~ija bi izrada zna~ila generalno ispuwewe zahteva po pitawu funkcionalnosti. te tro{kovi wene izrade optere}uju ovako otkopanu jedinicu (tonu) rude. predstavqa tehni~ko re{ewe izrade prostorije koja bi imala funkciju prostorije otvarawa. Razmatraju}i problematiku otvarawa i pripreme malih le`i{ta sa stanovi{ta isplativosti investicionih ulagawa zna~ajan pomak. je rampa spiralnog oblika kako sa tehni~ke tako i sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Ovim se zna~ajno smawuje potreba za naknadnim pripremnim radovima u ciqu otkopne pripreme. 230 .. nizak koeficijent pripreme. name}e se potreba za {to mawim obimom radova na izgradwi objekata otvarawa.Prikaz otvarawa malog le`i{ta rampom Sa ekonomske ta~ke gledi{ta prednost ovakvog na~ina otvarawa i pripreme se ogleda u tome {to izrada rampe optere}uje investiciona ulagawa do onog trenutka dok se ne ostvari kontakt sa le`i{tem u wegovoj najvi{oj ta~ki..

Pomenuti stubovi. nastavqa se vo|ewe rampe kroz le`i{te. zavr{ava se izrada rampe ~ime je dosegnuta najni`a kota le`i{ta (+290). mo`e se vr{iti izrada smernih i pre~nih istra`nih hodnika. Sa ove pozicije se izra|uje spojni hodnik do projektovane lokacije V.00 m od ulaza. Potom se uskopnom platformom izra|uje V. Vode}i ra~una o polo`aju projektovanih za{titnih stubova. sa sukcesivnim zasipavawem otkopanih prostora. koje se oprema stubi{tem.O. iz we se do projektovane lokacije ventilacionog okna (u daqem tekstu V. kao {to je prikazano na slici G. Tokom izrade rampa se provetrava separatno. Ovim se dodatno mo`e definisati le`i{te. Izrada rampe kre}e sa povr{ine. pored spojnih hodnika.O.) izra|uje spojni hodnik. 231 . Paralelno sa izradom spojnog hodnika i V. Pomenuti postupak se ponavqa dok se ne dostigne najni`a kota le`i{ta.O. odnosno sa kote +500.00 m od ulaza (kota +350) ostvaruje se kontakt sa le`i{tem.O.1. Nakon izrade izvesne du`ine rampe.. ukoliko pre pristupa otvarawu nije bilo dovoqno istra`eno. kvadratnog oblika popre~nog preseka sa dimenzijom stranice a = 4 m. . do povr{ine (kota +550).Dodatak D U daqem tekstu bi}e dat tehni~ki opis otvarawa i pripreme so~ivastog rudnog tela strmog zalegawa (nagibni ugao 70°) i ve}e mo}nosti (40 m). su sistematski raspore|eni sa rasponom otkopa l = 13 m. prate}i generalni pad od 14 %. kao sistematske za{tite otkopa pri otkopavawu le`i{ta poststubnom otkopnom metodom. ta prate}i generalni pad rampe od 14 % na staciona`i +1050. Na staciona`i +1470. nastavqa se sa izradom rampe do slede}e pozicije bliske projektovanoj lokaciji V.O.O. odakle se ponavqa postupak izrade V. saglasno principima poststubne otkopne metode. Na tom nivou otpo~iwe se sa frontalnim otkopavawem rude. do spoja sa ranije izra|enom deonicom istog. Tokom napredovawa izrade rampe kroz rudu. ~ime se izra|enom du`inom rampe uspostavqa proto~no provetravawe.

.

(Sect. New York. 9.C. A141-200 11. Abisko. 1976..H. Rock Blasting and Explosives Engineering. 93. Sweden. Trans. "Vertical Crater Retreat as applied at the Homestake Mine". 1988.. Industry).. 8. Glu{~evi} A.Milanovi} P.A.Bieniawski Z. "Uticajni faktori na efekte kraternih minirawa u podzemnoj eksploataciji". Lien R.. Lunde J. "Engineering Classification of Rock Masses for the Design of Tunnel Support"..mining applications".(Sect. 6.Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta LITERATURA 1. 1994. 5..H. A 70-81. 1987... Trans. A:Min. Vol. "Keyblock bolting". 15.. Design and Operation of Caving and Sublevel Stoping Mines. 1984. 1981.Atlas Powder Company. London.D.Balkema. Nedra.. CRC Press. 17. (sec A)...Gen-Hua Shi & Richard Goodman.Imenitov B. Oktobar 1984. 23 Stocholm.R. 13.Dimitrijevi} M. Beograd. 4. Journal of the International Society for Rock Mechanics. Metall. Subotica-Beograd. 14. 1983.Atlas Copco. Inst..S. Petrovi} R. 1994. 6. 1995. Minerva. 10..A: Min. Min. Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa rudnih le`i{ta.. Trans. Zbornik radova.E. Beograd. A..Inst Min.Goodman R. Underground Rock Excavation. Mining of Ores and Non-Metalic Minerals. Klasifikacije stenskog masiva i wihova primena. Inst.Persson Per-Anders et..Petrovi} N. USA. Bor. 1965. industry).Petrovi} N. "Practical approach to the numerical stress analysis of mass mining operations".Barton N. "Efekti podzemnog otkopavawa metali~nih ruda pri primeni VCR metode". 3.Veselinovi} V. 96. Upotreba projekcije lopte u geologiji. 1997.Agoshkow M.Glu{~evi} B. 1977.. Atlas Copco Tunneling and Mining AB.Laubscher D.. Process„ podzemn„h gorn„h rabot pri razrabotke rudn„h mestoro`deni€. IV Jugoslovenski simpozijum o podzemnoj eksploataciji mineralnih sirovina.H. Borisov S.T. I Jugoslovenski simpozijum : Bu{ewe i minirawe. Metall.Mitchell S. USA. "Geomechanics classification of jointed rock mass . 18. Geolo{ki zavod Qubqana.1987. Dallas. West Publishing Company. Min. Texas. AIME. 7.Laubsher D.. 1994. al. Moskva. Mir Publishers. Boyarsky V. 86. Uporedna analiza naponskog stawa sigurnosnih stubova na prostornim i ravanskim numeri~kim modelima. 1974. 2. 12. Metall. (1984).. 19. 233 . Magistarski rad. Laubscher D.T. Torbica S.. Proceedings of the International Symposium on Rock Bolting. "Design aspects and effectiveness of support systems in different mining conditions". RGF Beograd.A. 1984. Moscow. 16. Methods of Geological Engineering in Discontinuous Rocks. Explosives and Rock Blasting..Diering J. Rock Mechanics Design in Mining and Tunneling. No 4..

.Literatura 20.Woodruff D. Ljubojev M. 35. "Strength of Rock & Rock Masses". Tehnologija otkopavawa sigurnosnog stuba 57/4 na II horizontu rudnika "Trep~a" . "Izbor najpovoqnijeg eksploziva za otkopavawe VCR metodom".no. Jakovqevi} D. Kaiser P. Pergamon Press.. Int.Torbica S.. . Podzemni radovi br.Petrovi} N.3.Stari Trg. Jugoslovensko savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em Rudarstvo i za{tita `ivotne sredine. Glu{~evi} B. Bor. Petrovi} N.Torbica S. Methods of Working Coal and Metal Mines. IMM.Seminar: Metodologija istra`ivawa ispucalosti stenskih masa u geotehnici. Beograd. 24. "Uticaj ispucalosti na stabilnost podzemnih prostorija i izbor parametara sidrewa". Tehnika. str. Balkema.. Brown E.[ami} M.Torbica S.. Beograd. Vol. 38.Petrovi} N.Herget G. and Exploration. Petrovi} N. 26. Svjetlost.. Society for Mining.a design guideline for ground support of circular shaft". "Klasifikacija i definicija jamskih prostorija".Torbica S. Bawden W.. Jugoslovensko savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em Rudarstvo i za{tita `ivotne sredine. 1995. Colorado.L. SET Vol. pp. Stru~ni rad. ISRM.. 1996. Inc..Torbica S. 32. "Stability during shaft sinking . 1997. XXVI oktobarsko savetovawe rudara i metalurga.. 1980. SME Mining engineering Handbook. 1995.Hartman H.. Support of Underground Excavations in Hard Rock. 33. RGM 46(1995) 9-10. Underground excavations in rock.Torbica S. on stability in Underground Mining. ~ovekova `ivotna sredina"... 1990..A.. Rudarsko-geolo{ki fakultet Beograd. No. 30. New York. of 1st.. "Izbor parametara minirawa u funkciji granulacije odminirane rude upotrebom KUZ-RAM modela". "Mogu}nost podzemne eksploatacije malih le`i{ta".Beograd. Littleton.. "Computer Aided Design of Underground Excavations in Jointed Rocks"..vol. 23.. Beograd..10-12.Torbica S.Hoek E.G.. 749-769). Nau~no-stru~ni skup: Istra`ivawe i kori{}ewe malih le`i{ta mineralnih sirovina i koncesije. 1996.. London. Atlas Copco MCT AB.Petrovi} N..Hoek E. XXV Oktobarsko savetovawe rudara i metlurga. 1993.F. 25. 29. Glu{~evi} A. Sarajevo. A.K. Poppen S. Beograd..2.. 1986.7(u pripremi). 1988.. Metalurgy. 1996... 22. London.. Stresses in Rock. 36. 1980. Ostrava. 1992.2. Konopka J. 1966. 27. Milanovi} P. SIT Srbije. 1. 21.T. (AIME.K.Roesner E. 34. Guide to Underground Mining Methods and Applications.C. Beograd.Hoek E. 234 ...2. 1995. Kako nastaje nau~no djelo. 1994. Conf. 37. 1993.Torbica S. Proc. 39. RGF .A. Balkema.Hamrin H. RGF Beograd... 28. Milanovi} P. "Rudnici.. Drugo nau~no savetovawe iz oblasti podzemne eksploatacije le`i{ta ~vrstih mineralnih sirovina. 1995.2.. Beograd. News Journal. Lutovac S. 9851 5073 01C. 31.. 1994. Mihajlovi} B. Stockholm. Dowi Milanovac. "Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa velikih dubokih rudnih le`i{ta". "Zasipavawe otkopa pastama velike gustine". 1983.

29 cm Tira` 150. [Nenad] Petrovi}.012.Ve`be ID = 58904332 .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. 1997 (Beograd : Goragraf) .Beograd : Rudarsko-geolo{ki fakultet.Bibliografija: str.22(075. . Petrovi}. Beograd 622. : ilustr. . ISBN 86-7352-010-X 1. Nenad a) Rudnici .8)(076) TORBICA. [Slavko] Torbica. 233-234.234 str. N.CIP . Slavko Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta : priru~nik u nastavi / S.Eksploatacija . . .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->