ISPITNA PITANJA IZ UPRAVLJACKOG RACUNOVODSTVA 2010/2011

1. Definisite korporativno upravljanje. Prema def. OECD-a korporativno uprvljanje uljucuje skup odnosa izmedju menadzmenta, uprave, akcionara i ostalih interestnih grupa. Korporativno upravljanje predstavlja strukturu u okviru koje se postavljaju ciljevi preduzeca i odredjuju sredstva za ostvarivanje tih ciljeva te za pracenje uspesnosti nejgovog poslovanja. Korporativno upravljnje je sisrem kojim se preduzece usmerava i kontrolise. 2. Kako se ostvaruje proces upravljanja preduzecem? Upravljanje je proces i ukupna aktivnost menadzmenta putem koje se ostvaruju ciljevi preduzeca. Moze se rasclaniti na 4 uslovne celine: planiranje, odlucivanje, rukovodjenje i kontorla. 3. Koji je najveci problem vezan za delegiranje ovlascenja? Najveci problem jeste kako ocuvati disciplinu iefikasnost, a zaposlenima dopustiti da se izraze, pokazu kreativnost i zelju za unapredjenjem organizacije. 4. Kako se moze definisati informacija? Moze se definisati na vise nacina. Npr. informacija predstavlja obranjene podatke pirkazane u takvom obliku da su pogodni za primaoca i imaju vrednost u tekucim poslovnim aktivnsotima. 5. Sta podrazumevate pod sistemom internih kontrola preduzeca? Internu kontrolu cine metode i postupci ugradjeni u organizaciju preduzeca, a usvojeni od menadzmenta, kako bi osigurali neometano delovanje svih poslovnih funkcija preduzeca. Sam sistem kontrole sadrzi: racunovodstvenu i administrativnu kontrolu, kao i internu reviziju. 6. Iz kojih delova se sastoji tradicionalna struktura racunovodstva? Rac. planiranje, knjigovodstvo, rac. kontrola, rac. analiza, rac. informisanje. 7. Koji su ciljevi finansijskog izvestavanja? Cilj finansijskih izvestaja je da pruze informacije o finansijskom polozaju, uspesnosti i novcanom toku preduzeca koja je korisna sirokom krugu korisnika u donosenju ekonomskih odluka. 8. Sta je cilj eksterne revizije finansijskih izvestaja? Uloga revizije, kao postupka ispitivanja ispravnosti fin. izvestaja, moze se posmatrati sa aspekta zastite interesa vlasnika kapitala ulozenog upreduzece i s aspekta zastite interesa poslovnih partnera nekog preduzeca. 9. Koja su podrucja rada interne revizije? Ocena racunovodstvenih izvestaja, ocene funkcionisanja sistema interne kontrole, ucesce u proceni poslovnih rizika, sve do ocene efikasnosti, efektivnosti i ekonomicnosti ukupnog poslovnog procesa (operativna revizija). 10. Definisite internu reviziju. Interna revizija je nezavisna, objektivna potvrda i konsultativna aktivnost, sa ciljem da da vrednost i poboljsa operacije unutar organizacije. Pomaze organizaciji da ostvari svoje ciljeve. 11. Koji su elementi tradicionalne strukture racunovodstva? Rac. planiranje, knjigovodstvo, rac. kontrola, rac. analiza, rac. informisanje. 12. Sta je racunovodstvo? Racunovodstvo se moze definisati kao vestina belezenja, razvrstavanja, skracenog pregledavanja i tumacenja u novcanom obliku izrazenih poslovnih dogadjaja koji su bar delom finansijske prirode i interpretiranje iz toga proizaslih rezultata.

13. Nabrojte obelezja finansijskog racunovodstva. Moze se reci da je fin. racunovodstvo: unificirano(primena zakona), sinteticko(prikazuje celinu poslovanja) i prikazuje samo o realizovane poslovne transakcije 14. Objasnite sustinu upravljackog racunovodstva. ... je deo rac. sistema koji obezbedjuje informacije za interene korisnike i to pre svega informacije usmerene ka procesu planiranja i kontrole poslovanja. 15. Nabrojte osnovne finansijske izvestaje i ukazite na ciljeve finansijskog izvestavanja. Cilj fin. izvestavanja je informisanje zainteresovanih koristnika o fin. polozaju preduzeca i o uspesnosti poslovanja. Bilan stanja (izvestaj o finansijskom poslovanju), Bilans uspeha (izvestaj o dobiti ili gubitku), Izvestaj o promeni na kapitalu, Izvestaj o novcanim tokovima. 16. Objasnite medjusobnu zavisnost racunovodstva, revizije i analize finansijskih izvestaja.

17. Koje su osnovne racunovodstvene kategorije obuhvacene u bilansu stanja? Bilans stanja je trajni izvestaj o poslovanju preduzeca. Osnovne kategorije su imovina (sredstvo), obaveze (dugovi preduzeca) i kapital (glavnica). Bilans stanja ima dve osnovne kategorije: aktivu i pasivu. 18. Definisite i objasnite pojam imovine. Imovina preduzeca se naziva i aktiva, a izvori te imovine pasiva. Imovina predstavlja ekonomske resurse koje preduzece koristi u ostvarivanju svoje delatnosti. 19. Objasnite pojam i strukturu kratkotrajne imovine. Kratkotrajnu imovinu cini onaj deo ukupne imovine za koji se ocekuje da ce se pretvoriti u novcani oblik u vremenu kracem od godinu dana. Novac je uvek tekuca ili kratkotrajna imovina. 20. Sta su potrazivanja i po cemu se razlikuju od finansijske imovine? Potrazivanja predstavljaju imovinu u obliku prava i nalaze se u prelaznom obliku izmedju stvari (materijalne imovine) i novca, u zavisnosti od porekla potrazivanja (roba, usluge ili novac). Finansijska imovina je sa druge strane oblik finansijskih plasmana koji nastaje ulaganjem slobodnog novca na duzi rok od godinu dana, npr. kupovina HoV, davanje kredita i sl. 21. Nabrojte i objasnite koje zalihe razmatramo u kontekstu kratkotrajne imovine. Zalihe predstavljaju materijalni oblik tekuce imovine. Kao najcesci pojavni oblici zaliha, pojavljuju se zalihe sirovina i materijala, zalihe proizvodnje, nedovrsenih proizvoda, zalihe proizvoda i zalihe trgovacke robe. 22. Objasnite pojam i strukturu dugotrajne imovine. Dugotrajna ili stalna imovina je onaj deo imovine koji se pretvara u novcani oblik u periodu duzem od jedne godine. U strukturi se obicno razlikuje materijalna (dodirljiva) od nematerijalne imovine. Za potrebe bilansa stanja, dugotrajna imovina se najcesce sistematizuje na materijalnu, nematerijalnu, finansijsku imovinu i dugotrajna potrazivanja. 23. Objasnite pojmove aktiva i pasiva. Imovina preduzeca se naziva i aktiva, a izvori te imovine pasiva. Imovina predstavlja ekonomske resurse koje preduzece koristi u ostvarivanju svoje delatnosti. Pasivu predstavljaju kapital i obaveze (npr. krediti). Kapital se primarno formira ulaganjem vlasnika pri samom osnivanju

24. Definisite i objasnite pojam obaveza. Obaveze, kao deo izvora imovine(aktive) mozemo podeliti na kratkorocne (izmiruju se u roku manjem od godinu) i dugorocne (duze od godinu). To su najcesce krediti ili neki oblik zaduzivanja preduzeca. 25. Objasnite pojam i nabrojte tipicne kratkorocne obaveze. Kratkorocne obaveze se obicno izmiruju u periodu kracem od godinu. To su uglavnom obeveze prema dobavljacima za materijal, robu i sl., obaveze za izvrsene usluge, kratkorocni krediti, emitovane kratkorocne HoV i sl. 26. Objasnite pojam i nabrojte tipicne dugorocne obaveze. Dugorocne obaveze dolate na naplatu u roku duzem od godinu dana. Najcesce su to obaveze za primljene dugorocne kredite i obaveze po emirovanim obveznicama. 27. Definisite i objasnite pojam kapitala ili glavnice. Razlika izmedju ukupme imovine i ukupnih obaveza cini kapital preduzeca, odnosno vlasnicku glavnicu. To je onaj deo izvora imovine koji pripada vlasnicima ili vlasniku kapitala preduzeca. 28. Nabrojte i objasnite sta moze uzrokovati povecanje kapitala. Kapital se moze povecati dodatnim ulaganjem osnivaca ili drugih ulagaca i ako ako vlasnici kapitala odluce da ostvareni deo dobitka, kao svoj udeo dividende, trajno pretvore u akumulaciju. Time se dobitak, umesto ispate, pretvara u kapital preduzeca. 29. Nabrojte i objasnite sta moze uzrokovati smanjenje kapitala. Kapital preduzeca se smanjuje raspodelom dividendi vlasnicima ili gubicima u poslovanju. 30. Objasnite razlike izmedju pojmova kapital i obaveze. Razlikuju se u poreklu. Kapital cine sopstvena sredstva vlasnika preduzeca dok obaveze proizilaze iz nekog oblika zaduzivanja (tudjih sredstava). 31. Objasnite osnovnu bilansnu, tj. osnovnu racunovodstvenu jednacinu. Bilans stanja je dvostruki prikaz imovine preduzeca, posmatrane s dva razlicita aspekta: jednom se prikazuje sta imamo (pojavni oblik) a drugi put odakle nam to sto imamo (poreklo ili izvor te imovine). Stoga: AKTIVA = PASIVA, Imovina=Obaveze+Kapital 32. Koje vrste bilansa stanja se srecu u praksi? Pocetni, zakljucni, probni, zbirni, konsolidovani, deobni, sanacioni, likvidacioni bilans. 33. Definisite bilans uspeha? Bilan uspeha je moguce definisati kao fin. izvestaj koji pokazuje koliko je prihoda i rashoda ostvareno u odredjenom vremenu i kolika je ostvarena dobit (ili gubitak). 34. Definisite i objasnite pojam prihoda. Prihodi predstavljaju povecanje ekonomske koristi kroz obracunski period u obliku priliva ili povecanja sredstava ili smanjenja obaveza, sto ima za posledicu povecanje kapitala, ali ne ono u vezi s uplatama vlasnika. 35. Definisite i objasnite pojam rashoda. Rashodi predstavljaju smanjenje ekonomske koristi kroz obracunski period u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili povecanja obaveza, sto ima za posledicu smanjenje kapitala, ali ne ono u vezi s raspodelom kapitala glavnice.

36. Objasnite povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha. Oba bilansa su vezana za isti obracunski period pa samim tim raspolazu identicnim rezulatima s tim da za razliku od bilansa stanja, koji prikazuje fin. polozaj u odredjenom vremenskom trenutku, bilans uspeha prikazuje aktivnosti preduzeca o odredjenom periodu. 37. Objasnite sta su poslovni prihodi i poslovni rashodi. Poslovni prihodi nastaju realizacijom poslovnih aktivnosti, prodajom proizvoda ili usluga, zavisno od tipa organizacije. Dele se na redovne i vandredne. Rashodi predstavljaju posledicu trosenja i smanjenja imovine ili povecanja obaveza. 38. Objasnite sta su finansijski prihodi i finansijski rashodi. Finansijski prihodi ulaze u grupu redovnih prihoda i rezultat su ulaganja viska novcanih sredstava u kupovinu HoV ili pozajmljivanja raspolozivih novcanih sredstava. Finansijski rashodi uglavnom nastaju zbog koristenja tudjih novcanih sredstava (kamate, neg. kursne razlike, i sl.). 39. Po cemu se prihod razlikuje od primitka? Primitak ne mora istovremeno da oznacava prihod (kao knjigovodstvenu kategoriju). U slucaku primitka ne mora da dodje do promene u vrednosti kapitala. Za razliku od primitka ili izdatka, prihodi i rashodi su knjigovodstvene kategorije. 40. Objasnite uslovljenost prihoda i rashoda promenama imovine i obaveza. Prihodi i rashodi su kategorije koje pokazuju promene na imovini i obavezama vezane za proces zarade. Sto su imovinske pozicije procenjene po nizoj vrednosti, utiliko ce rashodi biti veci, sto uz iste prihode daje manji fin. rezultat i obrnnuto. 41. Po cemu se rashod razlikuje od izdatka? Izdatak ne mora istovremeno da oznacava rashod (kao knjigovodstvenu kategoriju). Izdaci se pre svega odnose na razlicite isplate novca. Kao posledica ovih isplata javlja se smanjenje novcanih sredstava sto ne mora nuzno dovesti do nastanka rashoda. U obracunskom smislu, rashodi se utvrdjuju prilikom prodaje gotovog proizvoda, dok je izadatak nastao ranije, prilikom kupovine sirovina.

42. Kako se utvrdjuje dobit ili gubitak? Objasnite gde se dobit ili gubitak nalaze u bilansu stanja. Bilans uspeha je osnovni fin. izvestaj koji ukajuje na uspesnost poslovanja preduzeca. Osnovni elementi ovog izvestaja su prihodi i rashodi i njihova razlika (dobitak i gubitak). Dobitak i gubitak se utvrdjuju suceljavanjem prihoda i rashoda. 43. Kako se raspodeljuje dobit? Sta su dividende? Najznacajnija promena u kapitalu , po pravilu, proizilazi iz zadrzane dobiti. Utvrdjivanjem zadrzane dobiti upravni odbor vodi politiku dividendi predlazuci skupstini akcionara odluku o raspodeli dividendi. Dividende su stoga deo dobiti koja se isplacuje vlasnicima preduzeca. 44. Objasnite pojam i sadrzaj izvestaja o novcanim tokovima. ... je sastavni deo osnovnih fin. izvestaja koji pokazuje pribavljanje i nacin upotrebe novca. 45. Kako dolazi do priliva i izdataka novca u preduzecu? Prilivi novca proizilaze iz povecanja obaveza, povecanja kapitala i smanjenja nenovcane imovine. Odlivi nastaju kao posledica smanjenja obaveza, smanjenja kapitala ili povecanja nenovcane imovine. 46. U koje aktivnosti se razvrstavaju prilivi i izdaci novca u izvestaju o novcanim tokovima?

Prilivi i izdaci se razvrstavaju u poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. 47. Objasnite kriticnu vaznost novcanog toka za poslovanje preduzeca. Kriticna vaznost novcanog toka ogleda se u cinjenici da na duzi rok preduzece moda imati pozitivan novcani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako zeli da opstane, 48. Po kojim metodama se sastavlja izvestaj o novcanom toku? direktna i indirektna metoda. 49. Sta je racunovodstvena neto gotovina"? Razlika izmedju neto dobiti i neto novcanog toka iz poslovnih aktivnosti. 50. Sta su i cemu sluze beleske uz finansijske izvestaje? One dodatno pojasnjavaju strukturu, vrednost i obelezja nekih pozicija u ostalim fin. izvestajima. 51. Koje uslove mora da zadovolji poslovni dogadjaj da bi bio predmet knjigovodtstvene evidencije? Da je stvarno nastao, da je moze vrednosno izraziti, da menja stanje aktive i pasive, da postoji pravdajuca isprava kojom se moze dokazati nastanak promene. 52. Definisite i objasnite pojam knjigovodstvenih isprava. To je zakonski vazeci dokument kojim se potvrdjuje nastanak poslovnog dogadjaja i sluzi kao podloga za unos u poslovne knjige. 53. Navedite osnovne elemente knjigovodstvene isprave. Naziv i adresa izdavaoca isprave, naziv i redni broj, datum i mesto nastanka, kratak opis poslovne transakcije, vrednost transakcije, potpis i pecat ovlastene osobe i izdavaoca isprave. 54. Koje vrste knjogovodstvenih isprava poznajete? Prema mestu nastanka postoje interne i eksterne, prema nameni - nalogodavne, opravdavajuce i kombinovane, prema obuhvatnoti podataka orginalne i zbirne 55. Objasnite postupak kontrole knjigovodstvenih isprava. Kontrola isprava sprovodi se na mestu koji se zove likvidatura. Sprovode se sledece kontrole: formalna, racunska i sustinska. 56. Sta je knjigovodstveni konto? Naziv konto potice od latinske reci conto sto znaci racun. Na kontu se beleze poslovne transakciej odnosno promene koje se dogadjaju u osnovnim ekonomskim kategorijama, tj. imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima. 57. Navedite obavezne elemente svakog konta. Naziv konta, broj konta, datum nastaka promene, oznaka isprave na osnovu koje se izmena evidentira, kratak opis promene, vrednos promene zapisane kao povecanje ili smanjenje, novonastalo stanje, tj. saldo konta. 58. Sta je kontni plan? ... je utvrdjena nomenklatura (imovine, kapitala, rashoda, prihoda, obaveza) knjigovodstvenog racuna prema kojoj preduzeca vode svoje knjihovodstvo. 59. Objasnite pravila knjizenja na kontima aktive i pasive.

Na poziciji gde dolazi do povecanja, to povecanje treba zabeleziti na dugovnoj ili (+) strani konta. Nasuprot tome, na poziciji na kojoj dolazi do smanjenja sredstava promenu belezimo na potraznoj ili (-) strani konta. Pravila knjizenja aktive i pasive mozemo vezati uz smestaj pocetnog stanja. 60. Objasnite pravila knjizenja na kontima prihoda i rashoda. Pored osnovnih pravila za evidenciju poslovnih transakcija na aktivi i pasivi, imovini i obavezama prema izvorima imovine, postoje i pravila postoje i pravila evidencije na kontima prihoda i rashoda, pri cemu je osnovo pravilo da prihodi uvek potrazuju, a rashodi uvek duguju. 61. Sta je cilj zakljucka konta? Konta se zakljucuju da bi se utvrdilo stanje konta ka kraju perioda. Cilj zakljucivanja je stoga da omoguci sastavljanje obaveznih fin. izvestaja. 62. Sta su poslovne knjige? ... predstavljaju skup razlicitih evidencija o poslovanju preduzeca. U skladu sa Zakonom moraju se voditi prema metodi dvojnog knjigovodstva i nacelima azurnosti i urednosti. 63. Koje su osnovne poslovne knjige? Dele se na osnovne i pomocne. Osnovne cine dnevnik i glavna knjiga. U dnevniku se hronoloski zapisuju poslovni dogadjaji redom kako su nastali. 64. Koje predzakljucne poslove u racunovodstvu poznajete? Izrada raznih obracuna, uskladjivanje evidencija sa glavnom knjigom, inventarisanje, izrada zakljucnih lista 65. Sta je i cemu sluzi inventarisanje ? Inventarisanje je popis imovine i obaveza preduzeca, sredstava i izvora, a sprovodi se sa ciljem ukladjivanja knjigovod. stanja sa stvarnim stanjem. 66. Koje su faze inventarisanja? Pripremne radnje, utvrdjivanje svarnog stanja, uporedjivanje stvarnog i knjigovod. stanja, sastavljanje elaborata o popisu. 67. Koje su metode ispravljanja knjigovodstvenih gresaka? U praksi su poznate sledece metode: precrtavanje, storniranje, dopunsko knjizenje. 68. Objasnite pojam i znacaj racunovodstvenih politika. Racunovodstvene politke predstavljaju specificna nacela i metode koje je menadzment izabrao u cilju realnog sagledavanja fin. polozaja i rezultata poslovanja u skladu sa opsteprihvacenim racunovodstvenim nacelima. 69. Sta su racunovodstvena nacela? Nabrojte i objasnite opsteprihvacena racunovodstvena nacela. To su nacela: nabavne vrednosti, objektivnosti,opreznosti, realizacije, doslednosti, potpunosti,meterijalnosti i suceljavanja prihoda i rashoda. 70. Objasnite nacelo realizacije. Vezano je za nastanak dogadjaja i pravila priznavanja prihoda. Ovim nacelom zahteva se da se prihodi priznaju tada kada su stvarno nastali, kada su zaradjeni, a ne kada je novac stvarno primljen. 71. Sta su racunovodstveni standardi? ... predstavljaju detaljniju razradi pojedinacnih racunovodstvenih nacela u pogledu metoda obuhvata, racunov. prikazivanja i obrade podataka i sl.

72. Objasnite pojam i nastanak latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Latentne rezerve i skriveni dobici proizilaze i potcenjivanja i/ili precenjivanja imovine i/ili obaveza. 73. Definisite reviziju finansijskih izvestaja. Revizija je nezavisno ispitivanje fin. izvestaja ili onih fin. informacija koje se odnose na subjekt, kada je takvo ispitivanje podtaknuto namerom izradjavanja o tome. 74. Ko ima pravo da potpise revizorski izvestaj? Samo ovlasceni revizor.

75. Nabrojte faze revizije finansijskih izvestaja. Preliminarne aktivnosti i preuzimanje obaveze revizije, Upoznavanje sa poslovima klijenta i planiranje, Koncept znacajnosti i procena rizika revizije, Utvrdjivanje strategije revizije, Upoznavanje i ocena internih kontrola klijenta, Vrsenje dokaznih postupaka, Kompletiranje revizije i sastavljanje rev. izvestaja. 76. Koji su osnovni elementi revizorskog izvestaja? Naslov, uvodni pasus, pasus o delokrugu revizije, pasus o misljenju o fin. izvestajima, datum izvestaja, revizorova adresa, revizorov potpis.

77. Koje vrste misljenja moze da izrazi ovlasceni revizor o finansijskim izvestajima? Misljenje sa rezervom, Uzdrzanost od misljenja, Negativno misljenje.

78. Cime se bavi finansijska analiza? ... se bavi istrazivanjem, kvantifikovanjem i analitickim interpretiranjem funkcionalnih relacija kojie postoje izmedju bilansnih pozicija, sa ciljem da se oceni fin. pozicija i rentabilitet poslovanja preduzeca.

79. U cemu je znacaj analize finansijskih izvestaja? Fin. analiza upucuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava uporedjivanjem prihoda i rashoda u trazenom periodu i kao takva predstavlja osnovu za formiranje slike o uspesnosti firme i ocenu njenog boniteta.

80. Objasnite vertikalna pravila finansiranja. U kvantitativnom smislu pravila finansiranja odredjuju strukturu kapitala, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. To su tzv. vertikalna pravila finansiranja.

81. Savremeno shvatanje finansijskog polozaja preduzeca. Za razliku od tradicionalnog shvatanja, fokusiranog na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti kroz bilans stanja, savremeno shvatanje obraca paznju i na ostvarene rezultate poslovanja, odnosno zaradjivacku sposobnost preduzeca. 82. Koje analize bilansa postoje prema instrumentima odnosno postupcima analize? Vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomocu racuna pokrica, racio analiza, analiza bilansa pomocu neto obrtnog fonda, cache flow i funds flow analiza.

83. Sta su komparativni finansijski izvestaji? Medjusobnim kompariranjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u fin. izvestajima (bilans stanja, uspeha, tokovi kapitala) dolazi se do potpunije slike u uspesnosti preduzeca. 84. Kako se i zbog cega obavlja horizontalna analiza? Horizontalna pravila se mogu nazvati i zlatnim pravilima finansiranja jer omogucavaju najmanji rizik po poslovanje banke i preduzeca. Analiza se obavlja da bi se ocenile aktivnosti preduzeca zavisno od roka vaznosti i vezanosti kapitala i sredstava sa kojima raspolaze. 85. Kako se i zbog cega obavlja vertikalna analiza? Vertikalna analiza odnosi se na odnos sopstvenog i tudjeg kapitala, analizu rezervi prema nominalnom kapitalu i analizu izmedju dogorocnog i kratkorocnog kapitala da bi se odredila stopa rentabilnosti i faktor sigurnosti i faktor elasticnosti poslovanja. 86. Objasnite pojam pokazatelja. Pokazatelje obicno posmatramo kao nosioce informacija koje su potrebne za upravljanje poslovanjem preduzeca. Dakle, pokazatelji se formiraju da bi se stvorila podloga za donosenje odluka. 87. Sta je to neto obrtni fond? ... predstavlja deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugorocnim izvorima finansiranja. NOF je jednak razlici izmedju dogorocnog kapitala i osnovnih sredstava. 88. Sta je to radni kapital? Velicina radnog kapitala identicna je visku tekuce imovine iznad kekucih obaveza. Radni kapital, znaci, predstavlja novac, potrazivanja, pretplate, nakon sto su izmirene sve obaveze. 89. Nabrojte i objasnite pokazatelje zaduzenosti. Po cemu se staticka zaduzenost razlikuje od dinamicke zaduzenosti? Mere koliko se preduzece finansira iz tudjih izvora sredstava. Najznacajnih pokazatelji su: koef. zaduzenosti, koef. vlastitog finansirana, koef. finansiranja, pokrice troskova kamatama, faktor zaduzenosti, stepen pokrica I, stepen pokrica II 90. Nabrojte i objasnite pokazatelje aktivnosti. Kako utvrdjujemo trajanje obrta, tj. dane vezivanja? Mere kako efikasno preduzece upotrabljava svoje resurse. Pokazatelji su: koef. obrta ukupne imovine, koef. obrta kratkotrajne imovine, koef. obrta potrazivanja, trajanje naplate u danima. 91. Nabrojte i objasnite pokazatelje profitabilnosti. Kakva je razlika izmedju rentabilnosti ukupne imovine i rentabilnosti vlastitog kapitala? Mere povracaj ulozenog kapitala. Pokazatelji: neto marza profita, bruto marza profita, neto rentabilnost imovine, bruto rentabilnost imovine, rentabilnost vlastitog kapitala. 92. Ko je odgovoran za pripremanje i obelodanjivanje finansijskih izvestaja? Pored racunovodstva odgovornan je i menadzment. 93. Koji delovi racunovodstva mogu da se organizuju u preduzecima? Finansijsko,poresko, upravljacko, stratesko upravljacko i racunovodstvo troskova. 94. Koje su bitne razlike upravljackog racunovodstva, racunovodstva troskova i finansijskog racunovodstva?

Upravljacko racunovodstvo treba smatrati vise procesom koristenja podataka za potrebe odlucivanja. Rac. troskova bavi se prikupljanjem troskova za vrednovane zaliha. Finansijsko racunovodstvo je vecinom usmerenom prema spoljinim korisnicima (za razliku od predhodna dva) 95. Koje su sve potrebe menadzera vezane za izvestavanje o visini i strukturi troskova?

96. Definisite pojam trosak, rashod i izdatak. Rashodi su smanjenje ekonomske koristi kroz obracunski period u obliku odliva imovine ili stvaranja obaveza. Izdatak se smatra fin. kategorijom pod kojom se najpre smatra odliv novca iz preduzeca. Svaki izadatak ne mora biti rashod i obrnuto. Rashodi su kategorija fin. racunovodstva usmerena prema spoljinjim korisnicima, dok su troskovi usmereni internim korisnicima. 97. Istaknite poznate kriterijume podele troskova. Prema vremenu nastanka, Prema ucincima, Prema funkcijama, Prema poslovnim funkcijama, Prema nacinu pracenja troskova, Prema pojavnom obliku, Prema tehnikama obracuna, Prema stepenu iskoristenja kapaciteta itd. 98. Koje troskove prepoznajemo prema pojavnom obliku - prirodi troskova? Materijalni troskovi, troskovi usluga, amortizacija, plate, rezervisanje troskova i rizika, finansijski troskovi, ostali troskovi. 99. Koje troskove prepoznajemo prema stepenu iskoriscenja kapaciteta? Fiksni, varijabilni i mesoviti. 100. Kako se dele troskovi prema tehnikama obracuna troskova? Stvarni nastali troskovi, procenjeni planirani troskovi, standarni troskovi unapred odredjeni troskovi 101. Sta su to standardni troskovi? Standarni troskovi su oni normativni (unapred odredjeni) troskovi koji pokazuju koliki troskovi bi trebalo da nastanu na odredjenom nivou aktivnosti. 102. Koja je razlika u racunovodstvenom pracenju proizvodnih preduzeca i preduzeca trgovinske delatnosti? Osnovna razlika je da su poslovni procesi znacajno razliciti. Trgovacka preduzeca kupuju rodu radi dalje prodaje, dok proizvodna kupuju impute i njihovim trosenjem stvaraju outpute (ucinke) namenjene prodaji. 103. Koja tri osnovna tipa proizvodnje razlikujemo? Pojedinacni, serijski i masovni 104. Koja su dva tradicionalna sistema obracuna troskova? Sistem obracuna troskova po radnim nalozima, Sistem obracuna po procesima. 105. Koje su faze obracuna troskova? Obracun po prirodnim vrstama, obracun po mestima troskova i obracun po nosiocima troskova. 106. Kako uobicajeno nastaju troskovi usluga, na osnovu cega se evidentiraju? ... nastaju kao posledica koristenja usluga koje preduzecu pruzaju druga preduzeca, druge pravne ili fizicke osobe. Dokumenti za evidenciju su uglavnom racuni dobavljaca (davaoca usluga) 107. Sta je zarada i iz kojih se elemenata sastoji bruto zarada?

Zaradom se smatra svaka novcana protivvrednost za izvrseni rad. Iznos neto zarade, uvecan za poreze i doprinose iz zarade cini bruto zaradu. 108. Koji je opsteprihvaceni kriterijum za vrednovanje imovine? ... treba vrednovati po nacelu nize vrednosti, bilo da je to knjigovodstveni ili nadoknadivi iznos, u zavisnosti koji je nizi. 109. U kojim slucajevima je prihvatljivo sprovesti vrednosno uskladjivanje ? Vrednostna usladjivanja se obicno primenjuju na sledecoj imovini: sirovine i materijali, zaliha nedovrsene proizvodnje, trgovacka roba, potrazivanje od kupca, dugotrajna imovina 110. Na kojim grupama imovine se obicno sprovodi vrednosno uskladjivanje? Vrednostna usladjivanja se obicno primenjuju na sledecoj imovini: sirovine i materijali, zaliha nedovrsene proizvodnje, trgovacka roba, potrazivanje od kupca, dugotrajna imovina

111. Definisite dugotrajnu materijalnu i nematerijalnu imovinu. Dugotrajna materijalna i nematerijalna imovina su: koja ce se koristiti duze od jednog obracunskog perioda, koja imaju ogranicen vek trajanja, koja preduzece drzi za upotrebu u proizvodnji ili prodaji, a iznajmljivanje drugima ili administrativne svrhe. 112. Kako se sve moze iskazati korisni vek trajanja dugotrajne materijalne i nematerijalne imovine? ... broju perioda u kojima se ocekuje da ce preduzece upotrebljavati imovinu koja se amortizuje, ili u broju proizvoda ili slicnih jedinica za koje se ocekuje da ce ih preduzece ostvariti upotrebom te imovine 113. Gde se primenjuje obracun troskova za procesnu proizvodnju?

114. Koje su faze pracenja obracuna proizvodnje?

115. Koja je razlika izmedju masovnog i pojedinacnog nacina proizvodnje?

116. Sta je amortizacija? Oznacava postepeno trosenje dugotrajne materijalne i nematerijalne imovine, pri cemu se utrosena vrednost pojavljuje kao sastavni deo vrednosti proizvedenih proizvoda ili pruzenih usluga. 117. Koja sredstva podlezu obracunu amortizacije? Dugotrajna materijalna i nematerijalna imovina koja podleze amortizaciji: koja ce se koristiti duze od jednog obracunskog perioda, koja imaju ogranicen vek trajanja, koja preduzece drzi za upotrebu u proizvodnji ili prodaji, a iznajmljivanje drugima ili administrativne svrhe.

118. Osnovica za obracun amortizacije? ... je bruto knjigovodstvena vrednost dugotrajne materijalne i nemat. imovine koja se zasniva na trosku nabavke imovine. 119. Kako se utvrdjuje period amortizacije?

10

Da bi se odredio period amortizacije potrebno je na osnovu iskustva i procene utvrditi delovanje svih bitnih cinalaca na trosenje imovine. To su: ocekivana upotreba sredstava, ocekivano fizicko trajanje, tehnicko i ekonomsko starenje, zakonska i sl. ogranicenja. 120. Nabrojte i opisite metode za obracun amortizacije. To su: vremenske i funkcionalne metode. Vremenske metode zasnivaju se na predvidjenom veku trajanja imovine. Postoje 3 metode: Proporcionalna, amortizija se obracunava linearno, Degresivna u prvim godinama je veca amortizacija, Progresivna u zadnjim godinama je veca amortizacija. Funkcionalna metoda je metoda po ucinku po kojoj se amortizacija obracunava zavisno od stepena koristenja imovine. 121. Sta je to moralno obezvredjivanje" dugotrajne materijalne imovine?

122. Kako se knjigovodstveno evidentira amortizacija? Amortizacija se knjizi kao povecanje troskova u iznosu ukupno obracunate amortizacije i kao smanjenje imovine koristenjem konta ispravka vrednosti na kojima se na potraznoj strani iskazuje ukupna amortizacija. 123. Sta su rezervisanja za troskove i rizike? Iskazivanje rashoda na osnovu rezervisanja za troskove i rizike znaci da rashod jos nije nastao, ali je izvestan u buducim periodima. 124. Kakav je ucinak rezervisanja na poslovni rezultat? ... je takav da se u periodu u kom je izvrseno rezervisanje za iznos rezervisanja smanjuje poslovni rezultat. 125. Za koje troskove i rizike obicno iskazujemo rezervisanja? Stetni ugovori, Restrukturisanje, Penzije i otpremnine, troskovi u garantnim rokovima, troskovi sudskih sporova, investiciono odrzavanje. 126. Sta su vremenska razgranicenja troskova? Rashod i prihod koji se odnosi na odredjeni obracunski period ne moze bilansirati u drugom obracunskom periodu. U tom slucaju poslovni rezultat bi bio nerealan. 127. Na kojoj imovini se obicno sprovode vrednosna uskladjivanja? Vrednostna usladjivanja se obicno primenjuju na sledecoj imovini: sirovine i materijali, zaliha nedovrsene proizvodnje, trgovacka roba, potrazivanje od kupca, dugotrajna imovina

128. Nabrojte metode za vrednovanje materijala. FIFO, LIFO, Ponderisana (prosecna cena) 129. Sta je mesto troska? .. je ono mesto na kom nastaju troskovi zbog vrsenja odredjene funkcije. 130. Kako delimo mesta troskova u zavisnosti od ucinaka? Proizvodna mesta ucinka, neproizvodna mesta troska 131. Pomocu cega rasporedjujemo troskove sa pomocnih i sporednih mesta troskova na nosioce? Na bazi odgovarajuce racunovodstvene dokumentacije, Ili uz pomoc kljuceva koji su baza za raspored troskova na mesta i nosioce troska.

11

132. Kako utvrdjujemo cenu kostanja? Cena kostanja se moze obrediti pomocu obrazca DIREKTNI MATERIJAL+DIREKTNE ZARADE+OPSTI TROSKOVI = TROSKOVI PROIZVODA

133. Koja je svrha pracenja troskova po radnom nalogu? ... je u akumulaciji proizvodnih troskova izdvojenih po pojedinom poslu koji predstavlja radni nalog. 134. Koje su najznacajnije moderne metode sistema upravljanja troskovima? Obracun prema aktivnostima, Obracun ciljnih troskova, Obracu troskova prema zivotnom veku, Obracun troskova kvaliteta, Obracun troskova okruzenja, Koncepti upravljanja troskovima i prihodima, Dodatna ekonomska vrednost, Uravnotezena matrica merenja rezulata. 135. Sto je ABC metoda? Savremena metoda upravljanja troskovima. Prema ABC (Activity Based Costing) metodi osnovica za rasporedjivanje troskova na nosioce troskova su troskovi aktivnosti. Proizvodni proces se prema ovoj metodi razlaze na aktivnosti. aktivnostitroskovi aktivnostinosioci troskovaproizvodiuslugekupci 136. Sta su troskovi proizvoda? Trosak proizvoda se moze obrediti pomocu obrazca DIREKTNI MATERIJAL+DIREKTNE ZARADE+OPSTI TROSKOVI = TROSKOVI PROIZVODA

137. Sta su troskovi perioda? Neproizvodni troskovi (troskovi perioda) u potpunosti se priznaju kao rashodi u bilansku uspeha i u celini terete prihod tekuceg obracunskog perioda. 138. Koja je osnovna razlika izmedju troskova proizvoda i troskova perioda? ... je sa aspekata perioda u kom se nadoknadjuju iz ukupnog prihoda, dakle perioda u kom se iskazuju kao rashod. Troskovi proizvoda se nadoknadjuju u periodu u kom su ucinci prodati, proporcionalno kolicini prodatih ucinaka, dok se troskovi perioda nadoknadjuju u ukupno nastalom iznosu iz prihoda perioda u kom su nastali. 139. Pracenje troskova po mestima nastanka troska.

140. Sta je POL pogonski obracunski list? Za prevaljivanje i raspored indirektnih troskova izmedju mesta troskova primenom direktne ili step metode koristi se obrazac rasporeda koji je tabelarni iskaz troskova po prirodnim vrstama i troskova po mestima nastanka troskova. Navedeni prikaz u praksi je poznat kao POL pogonski obracunski list. 141. Sta je kalkulacija ? Pod pojmom kalkulacija cesto se podrazumeva racunsko-tehnicki postupak (postupak raspodele troskova i s tim u vezi obracunavanje cene ucinka). 142. Objasnite ulogu planske i obracunske kalkulacije. Planske (prethodne) kalkulacije se izradjuju pre ulaska u neku poslovnu akciju (sastavni su deo tzv. biznis plana) i njihova izrada se zasniva na standardima. Obracunske kalkulacije se sastavljaju po zavrsenoj poslovnoj akciji i njihova izrada se zasniva na stvarnim velicinama koje su obuhvacene racunovodstvenom evidencijom.

12

143. Koje metode kalkulacije u proizvodnji poznajete? Diviziona kalkulacija (kalkulacija deljenjem), dodatna ili adiciona kalkulacija. 144. Koja je razlika izmedju jednostavne i visefazne divizione kalkulacije? Jednostavna div. kalkulacija primenjuje se u uslovima izrade jednog proizvoda i masovnog nacina proizvodnje. Visefazna diviz. kalkulacija je varijana deljenjem koja se primenjuje u slucajevima kad se cena ucinka utvrdjuje po odeljenjima, mestima izrade ili mestima troskova. 145. Kada se primenjuje kalkulacija pomocu ekvivalentnih brojeva? ... primenjuje se onda kad se na jednom mestu troskova (pogonu) izradjuje nekoliko srodnih proizvoda koji su po pravilu iste strukture i kvaliteta, ali se razlikuju po naturalnim pokazateljima. 146. Sta oznacavaju ekvivalentni brojevi u kalkulaciji? ... izrazavaju odredjeni medjusobni odnos ekvivaletni odnos apsorbovanja troskova izmedju srodnih proizvoda. 147. Kada se primenjuje kalkulacija vezanih proizvoda? ... se primenjuje u slucajevima kad se uz iste troskove dobija vise proizvoda, od kojih je jedan proizvod odredjen kao glavnim, a ostali sporedni (nusproizvodi). 148. Podela ukupnih troskova prema tome kako reaguju na stepen iskoriscenja kapaciteta. Dele se na direktne i indirektne (opste) koji se mogu dalje podeliti na fiksne i varijabilne. Fiksni se ne manjaju a varijabilni troskovi variraju u funkciji obima proizvodnje.

149. Sta su to troskovi konverzije i koji troskovi spadaju u troskove konverzije? Pojam troskovi konverzije podrazumeva sve troskove koji nastaju u procesu konverzije sirovina i materijala u gotove proizvode. U te troskove spadaju direktni troskovi rada i indirektni (opsti) troskovi proizvodnje. 150. Koje su moguce varijante alokacije troskova i vrednovanja zaliha? Moguce varijante krecu se u rasponu od vrednovanja zaliha po najsiroj varijanti troskova proizvoda ukupnim troskovima proizvoda (absorption costing) do vrednovanja zaliha po najuzoj varijanti troskova proizvoda varijabilni troskovi proizvoda (variabile costing)

151. Kako se mogu rasporediti troskovi poslovanja s aspekta perioda u kom se nadoknadjuju iz ukupnog prihoda? Razlikujemo tri slucaja vremenskog rasporedjivanja. Period kad je proizvodnja jednaka prodaji, period kada je proizvodnja veca od prodaje i period kad je proizvodnja manja od prodaje. 152. Istaknite razliku izmedju fiksnih i varijabilnih troskova? Fiksni troskovi mogu biti apsolutno i relativno fiksni i pojavlju se nezavisno da li preduzece proizvodi. Varijabilni troskovi se menjaju u zavisnosti od obima proizvodnje. Veca proizvodnja- veci varijabilni troskovi. 153. Kako se utvrdjuje prodajna cena? Prodajna cena se formira na trzistu pod uticajem ponude i potraznje. Privredni subjekti formiraju prodajnu cenu poznavajuci ukupne troskove proizvodnje i ocekivanog iznosa dobiti koja prestavlja zadovoljavajuci ROI na ulozeni kapital.

13

154. Sta su marginalni troskovi? Marginalni troskovi su troskovi dodatnog, nedeljivog, poslednjeg sloja aktivnosti, troskovi izazvani porastom stepena iskoristenja kapaciteta koji moze biti meren jedinicom proizvoda/usluga. 155. Sta je doprinos pokrica? Doprinos pokrica (kontribucija) je razlika izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih troskova u jednacini granicnih troskova. Prihodi-Varijabilni Troskovi=Doprinos pokrica. Doprinost pokrica-Fiksni troskovi=Dobit. 156. Sta je tacka pokrica? ... je tacka u kojoj je ukupan prihod jednak ukupnim troskovima, a dobit je nula. 157. Za koje se svrhe (koje odluke) koristi analiza doprinosa pokrica? Analiza pokrica se moze koristiti u svrhu utvrdjivanja prodajnih cena, odredjivanja obima autputa, definisanja proizvodnih kombinacija i sl.

158. Kako privredni subjekti formiraju prodajnu cenu? Prodajna cena se formira na trzistu pod uticajem ponude i potraznje. Privredni subjekti formiraju prodajnu cenu poznavajuci ukupne troskove proizvodnje i ocekivanog iznosa dobiti koja prestavlja zadovoljavajuci ROI na ulozeni kapital. 159. Sta su standardni troskovi i koja je svrha njihove izrade? Standarni troskovi su oni troskovi koji su u prikazanom iznosu teoretski opravdani. Sandardni troskovi su predvidjeni (unapred zadati) kao normativni troskovi, koji bi trebalo da nastanu na odredjenom nivou aktivnosti. 160. Koja je osnovna razlika izmedju standardnih i planiranih troskova? Dok planirani troskovi, ako nisu standardizovani, predstavljaju ocekivane troskove koji se ne smeju prekoraciti, kod standarnih troskova ne radi se o ocekivanim troskovima, nego o normama koje pokazuju koliki troskovi treba da budu. 161. Podela standardnih troskova kroz moguce ostvarenje standardnih velicina. ... delimo na: idealne, realne i normalne standarne troskove. 162. Kako se analizira odstupanje izmedju stvarnih i normiranih troskova? Kontrola troskova kod obracuna po standardnim troskovima zasniva se na analizi odstupanja. Na kraju obracunskog perioda, stvarni-ostvareni troskovi se uporedjuju sa standardnim-normiranih troskovima za stvarni nivo aktivnosti. Razlika izmedju stvarnih i normiranih troskova naziva se odstupanje troskova. 163. Koja je razlika izmedju planiranja i predvidjanja? Planiranje podrazumeva preduzimanje konktretnih akcija, koje odredjuju ponasanje preduzeca i vode ga do cilja. Predvidjanje, naprotiv, predstavlja istrazivanje, koje donosi siri krug opcija, tj. mogucih buducnosti.

14

164. Sta je plan preduzeca? Plan preduzeca je osnovni instrument upravljanja poslovanjem preduzeca i zato, pored osnovnih elementa plana, sadrzi postupke, metode, odgovornosti prostor i vreme za sve aktivnosti u planiranom vremenu. 165. Sta moze da sadrzi godisnji plan preduzeca? Sadrzi vise drugih planova od kojih su neki: plan osnovne delatnosti, fin. plan i plan gotovine, planske kalkulacije, plan nabavke, plan prodaje, plan amortizacije, plan investicionog odrzavanja, plan rezijskih troskova, plan obrtnih sredstava, itd. 166. Sta je operativni plan preduzeca? Operativni plan je deo godisnjeg plana razradjen po elementima ostvarenja koji se mogu i zele pratiti radi blagovremenog preuzimanja mogucih korektivnih mera za sto efikasniji svakodnevni rad preduzeca. 167. Ko utvrdjuje viziju preduzeca? Vrhunski menadzment, bord direktora, upravni odbor 168. Sta predstavlja centar odgovornosti? ... predstavlja deo ukupne odgovornosti u preduzecu koja se odnosi na aktivnost pojedine org. jedinice kojom rukovodi odgovorna osoba u pravcu definisanog cilja.

169. Koje centre odgovornosti razlikujemo? Troskovni, profitni i investicioni centri. 170. Sta je budzetiranje? ... je mehanizam koji preko podele ovlascenja i odgovornosti pojedincima omogucava deljenje nagrada i kazni zavisno od postignutih rezultata. 171. Na sta se svodi budzetska kontrola? Budzetska kontrola zasniva se na informacijama koje proizilaze iz poredjenja budzetskih (planiranih) velicina sa ostvarenim velicinama 172. Sta je master budzet i koja mu je sadrzina? Zbirni finansijski plan preduzeca nazivamo master budzet i sastoji se od delova podeljenih po odeljenjima ili funkcijama. U opstem smislu deli se na operativni (plan prodaje i proizvodnje, troskova, prodaje i administracije) i finansijski budzet. 173. Kako se kontrolise izvrsenje godisnjeg plana? ... najcesce se planira po mesecima, te se mesecno prate ostvarenja i eventualna odstupanja. 174. Sta je fleksibilni budzet i koja je njegova svrha? ... se planira tako sto se velicine podesavaju prema razlicitim nivoima aktivnosti i prema tome pokazuje realna odstupanja od stanja koje treba da se pojavi na odredjenom nivou aktivnosti. 175. Koje su prednosti budzetiranja? Budzetiranje pre svega poboljsava efikasnost rada i poslovanja preduzeca, zbog: potrebe detaljnog planiranja, potrebe koordinacije i koorporacije, kontrole na osnovu odgovornosti, motivisanja zaposlenih, dobre komunikacije, poboljsanja racunovodstvenog sistema itd. 176. Koje metode za ocenu isplativosti kapitalnih ulaganja razlikujete?

15

Vreme povracaja, Prinos na prosecno ulaganje, Diskontovanje buducih novcanih tokova.

177. Koje su finansijske informacije relevantne za odredjenu poslovnu odluku? Samo one informacije koje se menjaju kako se menjaju postupci smatraju se relevantnima za odluku. 178. Sta je oportunitetni trosak? ... je korist koja bi se mogla ostvariti preuzimanjem alternativnih postupaka. 179. Sta je potonuli" trosak? Potonuli troskovi su vec nastali kao rezultat akcija iz proslosti. 180. Sta se podrazumeva pod procenom vrednosti imovine i kapitala? ... podrazumeva utvrdjivanje vrednosti svih predmeta koji cine imovinu preduzeca, pojedinacno, odnosno grupno za vise predmeta iste vizije, analizu svih ostalih elemenata bilansa stanja na dan procene. Na toj osnovi odredjuje se vrednost kapitala preduzeca i svojima kapitala. 181. Koje su metode procene? Knjigovodstvena vrednost, Procenjena vrednost neto imovine, Korigovana knjig. vrednost, Diskontovana novcana vrednost, Likvidaciona vrednost.

16