Spoljnotrgovinsko poslovanje 1. U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?

Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao. Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu vrednost isporucene robe. Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim uslovima placanja. Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim uslovima. Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje trgovine. Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja. 2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga. Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu.

U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju: 1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju:

Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke. Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe. Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu. Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista. Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe. Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu. 2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine. 3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.

3. Neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju, nacrtati semu! SEMA JE OGROMNA TAKO CE MO DA PRECRTAMO U VEZBANKE!!!!! 4. Sta sve definise INCOTERMS 2000? INCOTERMS 2000 se promenjuje u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima i odnose se iskljucivo na kupoprodajne ugovore, ali se ovako ugovoreni pariteti zatim mogu ukljuciti u ugovore o prevozu, carinska dokumanta i razna druga dokumenta. Incoterms 2000 se odnosi iskljucivo na ugovore o medjunarodnoj prodaji robe. INCOTERMS 2000 se ne mogu primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (intelektualna svojina ili usluge). Niti se mogu promenjivati u unutrasnjoj trgovini. INCOTERMS 2000 je zbirka mogucih kombinacija prava i obaveza kupca i prodavca pri isporuci robe, kako uz koriscenje jednom modaliteta transporta tako i uz koriscenje dva ili vise modaliteta transporta. INCOTERMS 2000 definise:

Koji vid prevoza ce biti koriscen

Ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troskove prevoza Gde ce biti izvrsena isporuka robe Ko ima obavezu da osigura robu Ko vrsi izvozno a ko uvozno carinjenje Kada se prenosi vlasnistvo i rizik na robi sa prodavca na kupca Kupac i prodavac moraju biti upoznati sa kompletnim tekstom INCOTERMS 2000 klauzula koji je izdala Medjunarodna trgovinska komora u Parizu, verzija vazeca od januara 2000. godine. INOTERMS klauzule svrstane su u 13 sracenica od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u 2 velike grupe: grupe klauzula otpreme i grupu klauzula dopreme, odnosno, prispeca. Kod klauzula otpreme vlasnistvo na robi pralazi sa izvoznika na kupca u zemlju otpreme, a kod klauzula prispeca vlasnistvo na robi prelazi sa izvosnika na kupca u zemlji prispeca. Ove dve velike grupe se mogu podeliti na cetiri grupe prema pocetnom slovu skracenice grupe: E,F,C,D.

Podela INCOTERMS klauzula se moze izvrsiti na: 1. Opste koje se mogu primeniti za sve vrste transporta u koje spadaju: EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP 2. Posebne koje se mogu koristiti za pomorski i recni transport u koje spadaju: FAS FOB CRF CIF DES DEQ 5. Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini, koja su i objasniti njihovu ulogu. Izvoznik i uvoznik tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla kontakt sa robom ostvrajuju iskljucivo posredstvom dokumenata, za koje ujedno imaju obavezu izdavanja i pribavljanja. Iz dokumenata se vidi kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako je osigurana, ko je vlasnik nad robom, da li je isporucena na ugovoreni nacin i sa ugovorenim kvalitetom itd. U grupu trgovackih dokumenata spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. Faktura Izvozna lista pakovanja zapisnik o kvanitativnom i kvalitativnom prijemu uverenje o krajnjem korisniku uverenje o kvalitetu i ispravnosti robe

6.

atest proizvodjaca 1. Faktura(raun) - Svaka faktura mora da sadri: broj, datum, adresa prodavca, adresa kupca, naziv robe sa ukupnom cenom. Postoji 5 vrsti faktura:

1.

Trgovaka faktura(konana) u njoj je formirana cena, bitna je za carinu, osnov za plaanje carinskih dadbina

1.

Proforma- sadri sve kao i trgovaka samo nema konanu cenu, izdaje se na zahtev kupca, zbog kredita i plaanja.

1.

Privremena(prethodna)- ima sve kao i konana ali je cena privremena, izdaj se kada kupac hoe da se roba prvo pregleda, i od nje zavisi da li e se roba dodatno cariniti

1.

Gratis- roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjiiti

1.

Konzularna - kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu. 2. 4. 3. 5. 6. Izvozna lista pakovanja - roba se pakuje, postoji registarki broj vozila. Uverenje o krajnjem korisniku izdaje se na zahtev izvoznika koji zeli da se osigura od reeksporta prodate robe. Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu poslednji prevoznik, neutralna inspekcija, predstavnici Uverenje o ispravnosti - mora da ima sertifikat sanitarni(hrana, iva stoka) Atest proizvodjaca izdaje proizvodjac kojim potvrdjuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima, uspesno testirana i zadovoljava zahtevane standarde.

6. Kada i zasto proizvodjac obavlja sam, bez komisionara, poslove uzvoza ili izvoza? Kada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trziste (vrsi izvoz) i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kazemo da se spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno. Proizvodna firma u ovom slucaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun. Ona u celini preuzima rizik realizacije medjunarodne kupoprodaje. Odluka da proizvodjac sam uvozi ili izvozi ili da taj posao prepusti posrednicima zavisi od same prirode robe. Proizvodna firma izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun direktno kada:

Kada troskovi angazovanja posrednika (uvoznika/izvoznika) u velikoj meri prevazilaze troskove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata. Ako se u buducnosti ocekuje veliki izvozno/uvozni poslovi. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trzista. Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod, nestandardan i koji zahteva angazovanje njenih strucnjaka u svim fazama ukljucujuci i fazu prodaje, prezentacije, montaze, obuke kadrova i slicno. Ukoliko firma moze da se obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnistvo koje ce organizovati servis, skladiste rezevnih delova, svoje prodavce. Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvodjaca sa trzistem. 7. Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa, sema. U savremenim uslovima poslovanja u spoljnoj trgovini tesko je odoleti raznovrsnim mogucnostima i formama poslovanja tako da specijalizovane spoljnotrgovinske firme vremenom preuzimaju nove poslove i prerastaju u spoljnotrgovinske firme opsteg tipa. Spoljnotrgovinske firme opsteg tipa bave se spoljnotrgovinskim transakcijama i to u podjednakom obimu kako izvoznom tako uvoznom. Ove firme su podeljene najcesce na dva odelenja: uvozno i izvozno odelenje. A zatim su u okviru izvoznog i uvoznog odeljenja formirani sektori. Spektar proizvoda i usluga koje mogu biti predmet spoljne trgovine ovih firmi je vrlo sirok. SPOLJNOTRGOVINSKA FIRMA OPSTEG TIPA 8. Izvoz robe preko posrednika-komisionara, nacrtati semu sa dva proizvodjaca robe. Komisionar je firma koja zakljucuje i realizuje poslove izvoza/uvoza u svoje ime a za racun svoga nalogodavca-konitenta. Komisione firme su najcesce specijalizovane za izvoz pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda, kao i spoljnotrgovinske transakcije na odredjenim trzistima. Izvoz dve vrste robe preko posrednika-komisionara:

9. Ttansnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini, pojam i nacina rada. U savremenim uslovima na spoljnu trgovinu ali i na medjunarodnu trgovinu ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije. Njuhov uticaj je dvojak.One uticu na jedan nacin na spoljnu tgovinu maticne zemlje , a na drugi nacin na spoljnu trgovinu zemlje domacina. Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domacini i maticne zemlje za transnacionalne kompanije. Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se u najsirem smislu, prenosenje poslovnih aktivnosti izvan granica maticne zemlje. Za svaku kompaniju koja ima svoj pogon u inostranstvu moze se reci da je transnacionalna kompanija.

Vrlo cesto se u literaturi nailazi pojam multinacionelne kompanije. Multinacionalna kompanija se u odnosu na transnacionalnu kompaniju razlikuje po tome sto se njeno rukovodstvo nalazi u vise zemalja, znaci ne moze se reci samo za jednu zemlju da je maticna zemlja odnosno zemlja porekla vec je to veci broj zemalja. Transnacionalan kompanija koju definisu kao inkorporirano ili neinkorporirano preduzece sastoje se od:

Maticnog preduzeca Njegove strane filijala Maticno preduzece je ono koje ima kontrolu nad ostalim preduzecima van maticne zemlje, obicno posedujuci izvestan udeo u kapitalu (kontrolni paket akcija) 10%. Strana filijala transnacionalne kompanije je i inkorporirano ili neinkorporirano preduzece u inostranstvu u koje jedan investitor, koji je rezident druge zemlje, poseduje ulog koji mu obezbedjuje trajne interese u upravljanju tim preduzecem minimum 10%. 10. Koji oblici organizacije postoje kod filijala transnacionalnih kompanija.

1. 2. 3.

Podruznice (kceri) Pridruzne kompanije Ogranci 1. Podruznice su inkoporirana preduzeca u zemlji domacina u kome maticno preduzece direktno poseduje vise od pola glasacke moci vlasnika akcija i ima pravo da postavlja i premesta vecinu clanova administracije, menadzmenta i nadzornih tela. One su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. 2. Pridruzne kompanije koje su interkorporirana preduzeca u zemlju domacina, a kojima maticno preduzece poseduje najmanje 10%, ali ne vise od 50% , glasacke moci vlasnika akcije. Pridruzene kompanije su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. 4. Ogranci su takvi oblici stranih filijala u inostrasnstvu koji su pravno nesamostalni deo maticnog preduzeca, potpuno su ili u zajednickom vlasnistvu maticne kompanije, u zemlji domacina, i za njih moraju biti ispunjeni neki od ovih uslova:

Postojanje trajnog postrojenja ili kancelarije stranog investitora Postojanje neinkorporiranog zajednivkog ulaganja izmedju stranog investitora i jedne i vise trecih strana Vlasnistvo stranog investitora nad zemljom i nepokretnostima u zemlji domacinu Posedovanje mobilne opreme koju strani investitor koristi u zemlji domacinu, najmanje godinu dana. Podrazumevaju direktne strane investicije DFI. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu, kao servis, ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontroliu deo trita koji pripada nekoj uniji npr. EU, jer zemlje u uniji ne plaaju takse i poreze(carinska barijera), jeftinija proizvodnja i radna snaga.

Ovo je sloena forma organizacije. Poetkom 20.veka bilo je 7 700 000 filijala, 65000 kompanija. Jo jedan bitan faktor su i ekoloki razlozi

Ne mora ciljno trite biti zemlja domaina, moe biti samo odskona daska zbog sirovina, radne snage. Trite moe biti ceo region. Bolje organizovan transport Putem marketinga je dolo do ujednaavanja ukusa potroaa(televizija, kompanije) 11. Motive prenosenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija. Jedan od prvih motiva da se podigne filijala u inostranstvu svodio se na pravazilazenje carinskih barijera odnosno sirenje trzista. Prenosenjem proizvodnje u inostranstvo, proizvod izradjen u ovim pogonima ne podleze carini zemlja domacina, posto ima tretman domaceg proizvoda. U ovom periodu osnovni motiv bio je proizvesti robu za trziste zemlje domacina i osvojiti odredjene pozicije na ovom trzistu. Sledeci bitan faktor su bili nizi troskovi proizvodnje u inostranstvu, prvenstveno radne snage , a potom eksploatacija sirovinskog i rudnog bogatstva zemlje domacina. Antimonopolski zakoni doprineli su takodje selenju proizvodnje u inostranstvo. Ekoloski faktor je nakodje vazan motiv koji transnacionalne kompanije postice da investiraju u inostranstvo. Strogi zakoni u visoko razivjenim zemljama u pogledu zastite zivotne sredine namecu visoke troskove proizvodnje, tako da transnacionalne kompanije podizu svoje filijale u zemljama koje nemaju stroge ekoloske zahteve. Najnovije tendencije ukacuju da su procesi globalizacije i internacionalizacije medjunarodne proizvodnje i trgovine najvazniji faktori koji motivisu i odredjuju strukturu i pravce ulaganja transnacionalnih kompanija. 12. Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija. Razvoj tehologije, savremenih komunikacija i saobracajnih sredstava, doprineo je da filijale transnacionalnih kompanija sirom sveta mogu biti u medjusobnoj vezi, kao i u vezi sa svojom centralom, maticnom, kompanijom u svakom momentu. Razvoj savremenih saobracajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti, kao i rayvoj informacione i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija, koja proizvodnju organiyuje u jednoj zemlji, resurse crpi sa raznih tacaka sveta da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na treca trzista. Razvoj medjun arodnih trzista, imao je posledicu ujednacavanja ukusa potrosaca na raznim krajevima sveta (cemu su doprineli savremeni mediji, tv, radio, reklama, kompjuterska tehnologija). Tendencija liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa, a posebno liberalizacija medjunarodne trgovine dovela je ekspanziji transnacionalnih kompoanija. Liberalizacija u trgovini pratila je liberalizacija nacionalnih zakonodavstva o stranim ulaganjima sto je ubrzalo i podstaklo strane direktne investicije. Konvertabilnost valuta je faktor koji je doprineo da se dosta precizno i realno gledaju troskovi podizanja filijala u inostranstvu i renatabilnost ulaganja. Upotreba engleskog jezika u poslovnim komunikacijama, na pregovorima i njegova kvalifikacija kao poslovnog, svetskog jezika, takodje je doprinela brzem ugovaranju poslova i laksem prodoru transnacionalnih kompanija na trzista velikog broja zemalja.

13. Uloga medjunarodne spedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla, nacrtati semu. Spedicija ja organizacija isporuke robe, odnosno opreme i dopreme robe kupcu na najefikasniji i najsigurniji nacin. U najsirem smislu medjunarodna spedicija podrazumeva pruzanje spediterske uloge spoljnotrgovinskoj firmi, radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla. To znaci da ce domaca spoljnotrgovinska firma angzovati speditera i njegove usluge platiti domacom valutom, da bi on izvrsio opremu ili dopremu robe iz inostranstva.

14. Pomorski konosman ili teretnica, pojam znacaj i funkcija. Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavlja spediteru po izvrsenom krcanju robe na brod. Konosman je vrlo specifican dokument i od izuzetnog znacaja u spoljnotrgovinskom poslu. Konosman pored toga sto predstavlja dokaz da je roba primljena radi prevoza, kao i dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu, je hartija od vrednosti. Konosma se izdaje u tri orogonalna primerka i dve kopije. Sva tri originala prima spediter izvoznika, od brodara, prilikom otpreme robe i prosledjuje ih izvozniku. Izvoznik oroginalom konosmana dokazuje kod kupaca robe da je otpremio robu i oekuje ispaltu, dok kupac robe, isplatu, uslovljava pristizanje konosmana. Da bi ova transakcija bila korektna kao posrednik ce se pojaviti banka izvoznika i banka kupaca preko kojih ce cirkulisati dokumenta u jednom pravcu a ispata u suprotnom pravcu. Sve dok ima konosman vlasnik robe je izvoznik. Kada primi 3 originala od svoga speditera on ih prezentira banci, banka vrsi ispatu vrednosti isporucene robe izvozniku, a konosman dostavlja kupcu. Izvoznik dobija svoj novac a kupac original konosmana, na osnovu koga preuzima robu po njenom prispecu. Roba se moze podici prezentacijom samo jednog originala konosmana. Specificnost konosmana je u tome sto je imalac konosmana i vlasnik robe. To znaci da posto primi od brodara original konosmana, posiljalac robe moze robu prodati drugom vlasiku, koji na osnovu posedovanja konosmana postaje i vlasnik robe. 15. Koje vrste osiguranja podrazumeva medjunarodno transportno osiguranje. Tokom medjunarodnog transporta moze doci do gubitka, propasti ili ostecenja transportovane robe. Stete na robi mogu biti izazvane nemernom nepaznjom ucesnika u transportu, ali i nepredvidjenim dogadjajima koji se mogu dogoditi nezavisno od volje ucesnika u transportu. Osnovna delatnost osiguravajucih drustva jeste ekonomska zastita imovine i lica od raznoraznih rizika. Zasnovana su na nacelu solidarnosti i uzajamnosti. Sredstva se prikupljaju do svih zainteresovanih strana, a isplacuju se samo onima koji su pogodjeni stetnim dogadjajem. Sve vrste osiguranja dele se na: osiguranja imovine, osiguranja lica, ostala osiguranja. Medjunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja i podrazumeva sledece vrste osiguranja:

Osiguranje robe koja se prevozi Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata

Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdusnih letelica Osiguranje odgovornosti prevozioca Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.

16. Bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe. Bitni elementi ugovora o transportnom osiguranju su: 1. Predmet osiguranja je roba koja ima vrednost, ili se njena vrednost moze izraziti u novcu. Predmet osiguranja mogu biri i prava koja se, takodje mogu izraziti u novcu. Osiguravaci klasifikuju robu u zavisnosti od njenih osobina u nekoliko kategorija. 2. Transportni rizici, koji se dele u 4 grupe:

Osnovni rizici Dopunsi rizici Rizici usled mana i prirodnih osobina osiguravanog predmeta Rizici nastanka stete iz bilo kof razloga Ratni i politicki rizici 3. Trajanje osiguravajuceg pokrica koje moze biti definisano:

Od utovara do istovara robe Od predaje robe vozaru do isporuke primaocu Od skladista do skladista koje je ujedno i najsire pokrice osiguranja robe. 4. Osigurano putovanje koje obuhvata pokrice od polaznog do odredisnog mesta, pri cemu prevozni put ne mora biti striktno naznacen u ugovoru o osiguranju. 5. Prevozno sredstvo koje se obavezno definise ugovorom o osiguranju. 6. Osigurana suma je najveci iznos, koji osiguravac ima obavezu da isplati, ako nastupi osigurani dogadjaj. Osigurana suma je osnov za utvrdjivanje premije osiguranja. 7. Premija osiguranja je cena rizika. Premija ce zavisiti od osigurane sume, ali i od nekih subjektivnih clanica procene rizika od strane osiguravaca. 8. Stete pokrivene osiguranjem odnose se na potpuni ili delimicni gubitak osiguranog predmeta, troskove spasavanja, zajednicke havarije, troskove konstatacije i likvidacije stete. Osiguranje nisu porkivene stete prouzrokovane grubim nemarom i nepaznjom osiguranika ili stete usled prirodnih mana na robi.

1.

Osiguranje robe u medjunarodnom pomorskom transportu; medjunarodno kargo osiguranje - najcesce koriscene polise osiguranja Ovo osiguranje je nastalo iz potrebe da se vlasnici robe, koja se prevozi morem, zatite od nepredvienih tetnih dogaaja. Ako se za prevoz robe koristi vie modaliteta transporta (i kopnom i morem), od kojih je bar jedan pomorski, smatrae se da je re o pomorskom osiguranju. Najee koriene polise osiguranja u meunarodnoj trgovini su: Lojdova pomorska polisa pojavila se u 17.veku. Ova polisa poznata je kao (brod ship/ roba good) SG polisa. Ona pokriva rizike kojima je izloena roba i brod. Vremenom je ova polisa postala samo osnova za osiguranje robe u pomorskom prevozu. Ako se eli preciznije osiguranje onda se, uz pomenutu polisu, dodaju standardizovane, tipske klauzule. Nova pomorska polisa - pored lojdove, u upotrebi je od 1983 godine. Primenjuje se kod osiguranja svih vidova transporta. Oekuje se da ona uskoro zameni SG polisu. Uporedo su donete nove institutske klauzule za teret, koje se svrstavaju u pet kompleta, pri emu tri (A, B i C) reguliu osiguranje od pomorskih rizika, jedan osiguranje od ratnih rizika i jedan osiguranje od rizika trajka. Kada je re o osiguranju od pomorskih rizika, institutska klauzula A obezbeuje najire pokrie rizika(svi rizici pokriveni, osnovni i dopunski), osim onih rizika koji su iskljueni iz osiguranja. Teret dokazivanja uzroka nastale tete je na osiguravau. Institutske klauzule B i C pokrivaju samo izriito navedene rizike (dopunske rizike) i teret dokazivanja uzroka tete je na osiguravau. UNCTAD-ovi uslovi za osiguranje robe; Uslovi meunarodnog osiguranja robe, koje je doneo UNCTAD, dele se na tri grupe , sa stanovita obima pokria rizika: Pokrie protiv svih rizika, koje odgovara institutskoj klauzuli A Srednje pokrie koje odgovara institutskoj klauzuli B Ogranieno pokrie koje odgovara institutskoj klauzuli C Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova

1.

Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi spadaju u red najvanijih posrednih uesnika pri realizaciji spoljnotrgovinskih poslova. Ove banke vre poslove platnog prometa sa inostransvom, po nalogu svojih komitenata spoljnotrgovinskih firmi. Meunarodni platni promet predstavlja zbir svih obavljenih platnih transakcija prema inostranstvu. Ova plaanja se mogu vriti u devizama, efektivnom stranom novcu i deviznim surogatima. Platni promet sa inostranstvom moe biti gotovinski i bezgotovinski. U ukupnom meunarodnom platnom prometu dominira bezgorovinski nain plaanja. Poslove meunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlaenje Centralne (narodne) banke. Pri tome, banke koje imaju malo ovlaenjemogu obavljati devizno valutne poslove samo u zemlji, one koje imaju srednje ovlaenje mogu obavljati platni promet sa inostranstvom a one koje imaju veliko ovlaenje mogu obavljati poredmeunarodnog platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom kao i ostale devizno valutne poslove u zemlji i inostranstvu. Sva dugovanja i potraivanja spoljnotrgovinskih firmi, realizuju njihove poslovne banke. Meutim , za izvrenje obaveza plaanja ili naplate prema inostranstvu po osnovu spoljnotrgovinskog posla, pored poslovne banke u zemlji, mora se ukljuiti i poslovna banka u inostranstvu. Banka u zemlji, koja vri meunarodni platni promet, zakljuuje sporazume o meusobnoj saradnji i izvrenju naloga za plaanje sa odabranim inostranim bankama.

1.

Nostro i Loro kontokorentni rauni u poslovanju banaka vezanim za spoljnotrgovinske operacije.

Ako jedna banka otvori tekui (kontokorentni) raun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu to predstavlja njeno devizno potraivanje, kojim slobodno raspolae i sa koga vri plaanja, ali na koji i pristiu naplate. Kod korespondentske banke, poslovna banka moe pored kontokorentnog rauna otvoriti i druge raune namenjena za odreenu poslovnu svrhu. Po osnovu sredstava na ovom raunu ne ostvaruje se pravo na kamatu. Kada naa poslovna banka otvori svoj kontokorentni raun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu kaemo da je otvoren nostro(na) kontokorentni raun. Sa stanovita banke kod koje je ovaj raun otvoren on je loro(njihov) raun.

1. To su:

Dravne institucije od znaaja za spoljnotrgovinsko poslovanje i njihove ingerencije Nacionalna skuptina Vlada Nadlena ministarstva Centralna banka zemlje Carinska sluba IKA Izvozne Kreditne Agencije Nacionalna skuptina najvanija makro institucija u spoljnotrgovinskoj mreii zemlje. U njoj se donose najvaniji zakoni koji reguliu oblast ekonomskih odnosa sa inostransvom. Tu svakako spada donoenje propisa iz tri najvanije oblasti koje predstavljaju okvir za spoljnotrgovinske transakcije; iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja preduzea, iz oblasti deviznog poslovanja, iz oblasti regulisanja carinskog sistema. Vlada ima zadatak da kroz svoja ministarstva detaljnije razradi i primeni usvojene zakone. Nadlena ministarstva svakako najbitniju ulogu ima ministarstvo za spoljnu trgovinu. Pored njega, sva ostala ministarstva mogu imati odreenu ulogu u zavisnosti od vrste dobra koje uestvuje u spoljnotrgovinskom prometu. Ministarstvo za spoljnu trgovinu ima, u nekim sluajevima pravo, da pojedine posove sa inostranstvom direktno odobri i da zahteva na uvid zakljuene poslove. Centralna banka zemlje Finansijsku i deviznu stranu spoljnotrgovinskog posla prati posredno, na bazi dobijenih izvetaja. Vrednost deviznog priliva, po osnovu izvoza robe, u okviru konkretnog spoljnotrgovinskog posla i vrednost izvrenog izvoza, po carinskim dokumetima mora biti uravnoteena. Ukoliko se po ovom osnovu pojave odstupanja(vea od +/- 2%), izvozni posao se dovodi pod sumnju na ta centralna banka upozorava deviznu kontrolu koja sankcionie izvoznika. Carinska sluba carinski sistem, kao podsistem pravnog sistema, zasnovan je na carinskom suverenitetu, koji podrazumeva autonomno pravo drave da regulie carinsku zatitu svog ekonomskog prostora. Carinska sluba u carinarnicama i njihovim ispostavama obavlja: carinski nadzor nad robom; odreeni carinski postupak; praenje, obradu i distribuciju statistikih podataka o uvozu i izvozu robe. IKA - Izvozne kreditne agencije osnivaju vlade zemalja kako bi obezbedile kreditnu podrku svoga izvoza. Ove agencije kreditiraju dugorone i skupe infrastrukturne spoljnotrgovinske poslove, za koje privatne finansijske institucije zbog velikih rizika nisu zainteresovane. Izvozne kreditne agencije takoe osiguravaju izvozne kredite od politikih i nekomercijalnih rizika. Finansijska podrka koje ove agencije pruaju spoljnotrgovinskom sektoru doprinosi rastu konkurentnosti izvoza i osvajanju novih trita.

1.

Carinski postupak stavljanje robe u carinski postupak

Ulaskom na carinsko podruje (prelaskom granice carinske linije) roba se mora prijaviti nadlenoj carinarnici, ime nastaje zaduenje i nad njom traje carinski nadzor sve dok se ne okona carinski postupak, odnosno, izvri carinjenje i razduenje. Po izvrenom carinjenju roba se moe preuzeti. Ako se roba samo prevozi preko nae teritorije, pri ulasku na carinsku teritoriju roba se, takoe prijavljuje, odnosno zaduuje. Ova roba je pod carinskim nadzorom, sve dok ne istupi sa naeg carinskog prostora, na izlaznoj carinarnici gde se vri razduivanje, odnosno istup.

1.

Instrumenti spoljnotrgovinske politike i znaaj subvencija u spoljnotrgovinskim poslovima

Poto je izvoz znaajan faktor razvoja domae privrede, veina zemajla se trudi da posredstvom instrumenata svoje spoljnotrgovineke politike izvri sektorsko i regionalno usmeravanje izvoza, kako bi obezbedile kokurentan nastup i prodor na meunarodno robno trite. Usled toga, instrumenti spoljnotrgovineke politike mogu delovati podsticajno na izvoz nekih proizvoda i destimulativno na izvoz drugih proizvoda. Robni reimi Izvoz i uvoz robe, u naelu je slobodan. Robu na pojedine oblike uvoza i izvoza (robne reime) razvrstava Savezna vlada, na predlog ministarstva za spoljnu trgovinu. Postoje sledei oblici uvoza i izvoza robe: Slobodan uvoz(izvoz)(LB) Odvija se bez uslovljavanja spoljnotrgovinskog posla. Znai da za robu, koaj se nalazi na slobondnom reimu, nije potrebno pribaviti nikakva odobrenja da bi se izvrio izvozni, odnosno uvozni posao, ve se ovaj posao odvija slobodno. Reim dozvola(D) Potpuna suprotnost prethodnom reimu. Zahteva prethodno odobrenje, odnosno dozvolz koju izdaje nadleni administrativni organ. Na reimu dozvola se obavezno nalaze opasne materije, proizvodi naoruanja, retki plemeniti metali itd. Kontigenti (vrednosti Kv i koliinski Kk) predstavljaju instrumente kojima se ograniava izvoz i uvoz robe. Kontigenti mogu biti vrednosni i koliinski. Obim kontigenata se utvruje krajem godine za narednu godinu i deli na zainteresovane korisnike. Ovaj oblik uvoza i izvoza predstavlja restrikciju u medjunarodnoj trgovini protiv koje se svetska trgovinska organizacija najvise bori. Kvote(K) Kvote su takav oblik razvrstavanja robe u kojim se utvrdjuje, takodje, bilo kolicinski, bilo vrednosno, obim robe koji moze u jednom periodu (u toku godine) biti izvezen ili uvezen. Kvote se ne dele unapred, kao sto je to slucaj kod kontigenata, na potencijalne korisnike, uvoznike i izvoznike, vec se izvoz ili uvoz obavlja sve dok se ne iscrpe kvote predvidjene u odredjenom periodu.

1.

Carinska dokumenta objasniti modalitete carinske deklaracije (CD)

U carinska dokumenta spadaju: Sazeta deklaracija Redovna carinska deklaracija Potvrda o carinskoj vrednosti robe Spisak posiljke Uverenje o poreklu(EUR Form 1) Karnet TIR

Karnet ATA Carinska deklaracija se ulaze na obrascu jedinstvene carinske isprave (JCI) i moze biti: Prethodna podnosi se pre prispeca robe, uz prilaganje svih potrebnih dokumenata i vrsenje odredjenih kontrola. Carina nece primiti ovu deklaraciju, pre prispeca robe, ali je time posupak ubrzan posto se po prispecu robe ne vrse radnje koje su vec obavljene. Redovna sadrzi sve podatke o robi, sva prateca dokumenta i podrazumeva placanje svih potrebnih dazbina. Pojednostavljena - ne sadrzi sve potrebne podatke o robi ili nema sva prateca dokumenta. Sadrzi podatke neophodne za identifikaciju robe i elemente za utvrdjivanje carinskog duga. Dopunska ova deklaracija se mora, u odredjenom roku podneti i predstavlja dodatak prethodno prihvacene pojednostavljene deklaracije Rekapitulativna Primenjuje se kada se ista roba uvozi periodicno u duzem periodu

1.

Karnet(TIR)

transport international routier medjunarodni drumski prevoz je medjunarodni dokument, koji se koristi u tranzitnom drumskom prevozu robe(kada se roba iz jedne zemlje isporucuje u drugu preko teritorije trece zemlje ili veceg broja zemalja). Ovaj dokumet je donet na osnovu carinske konvencije o medjunarodnom transportu dobara pokrivenih TIR kadnetom iz 1974 godine. Primenom TIR karneta ubrzava se doprema robe posto se carinska kontrola vrsi po standardizovanom pojednostavljenom postupku, bez otvaranja posiljke, bez garantnih depozita na tranzitnim granicama, cime se znatno smanjuju troskovi prevoza. TIR konvencija podrazumeva 4 bazicna principa: Roba putuje u osiguranim vozilima ili kontejnerima. Pored TIR karnetom, roba mora biti transportovana u zatvorenim, pliombiranim kamionima i kontejnerima i mora imati uocljivu tablu TIR. Mere carinske kontrole koje su sprovedene u zemlji otpreme prihvataju zemlje tranzita i odredista. Robu mora pratiti medjunarodno priznati TIR karnet izdat u zemlji otpreme, koji sluzi kao kontrolni dokument u zemlji: otpreme, tranzita i odredista. Carinski pregled robe vrse se u cainarnici polaska. Uvozne carinske dazbine i takse moraju biti pokrivene medjunarodnom validnom garancijom Tir karnet dokumet predstavlja: dokument za carinski nadzor, tokom prolaska robe preko carinske teritorije i dokument za carinjenje robe, koji se zaduzuje kod ulaska i razduzuje kod istupa sa carinske teritorije. Kod prijavljivanja robe, na carinarnici, se ulaze tir karnet, umesto carinske deklaracije

1.

Carinske dazbine pojam, vrste i obracun

Carinske dazbine predstavljaju novcanu sumu koja se ima platiti carinskim organima, prilikom uvoznog i izvoznog carinjenja. U savremenim uslovima, u vecini zemalja, su carinske dazbine na izvoz robe, ukinute. Medjutim , pri uvoznom carinjenju robe, carinski obaveznik ima obavezu da plati carinskim organima uvozne carinske dazbine. Carinske dazbine se utvrdjuju primenom zakonom predvidjenih procentnih stopa za pojedine pomenute stavke na carinsku osnovicu uvezene robe.

Obracun carinsku vrednost utvrdjujemo kao zbir sledecih elemenata Vrednost robe (EXW fabrika proizvodjaca) Zavisni troskovi uvoza robe nastali u inostranstvu, do ulaska u nase carinsko podrucje(do nase granice). Tu su najvazniji troskovi: Troskovi prevoza do granice zemlje uvoza Crednost placenog osiguranja za robu Svi troskovi i izdaci vezani za isporuku robe, a nastali do ulaska u carinsko podrucje zemlje uvoza(troskovi pakovanja, utovara, pretovara, istovara i dr.) Na ovako dobijeni iznos carinske vrednosti , obracunava se iznos carine na uvezenu robu, po konkretnoj carinskoj stopi, definisanoj carinskom tarifom.

1.

Svetska trgovinska organizacija(WTO) nastanak , uloga i zadaci

Procesi institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa u posleratnom periodu odvijali su se pod okriljem ujedinjenih nacija, a sa ciljem ekspanzije svetske privrede i trgovine, kao i vece ekonomske povezanosti i saradnje medju zemljama. Prvi korak ka ostvarenju ideje o formiranju neke svetske instirucije koja bi regulisala oblast medjunarodne trgovine ostvaren je sazivanjem Konferencije o trgovini i zaposlenosti, odrzanoj u havani. Konferencija je sazvana pod okriljem ekonomsko socijalnog saveta UN i zasedala je od 21 novembra 1947 godine do 24 marta 1948 godine. Tom prilikom je doneta Havanska povelja o stvaranju medjunarodne trgovinske organizacije (ITO) i formirana privremena komisija sa zadatkom da sazove prvu konferenciju ove organizacije. Stvaranjem medjunarodne trgovinske organizacije bio bi zaokruzen proces institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa zapocet u Bretton Woodsu 1944 godine, osnivanjem medjunarodnog monetarnog fonda(IMF) i Medjunarodne banke za obnovu i razboj(IBRD). Time bi se stvorila integralna institucionalna celina na relaciji: medjunarodni novcani tokovi(IMF), medjunarodne investicije(IBRD) i medjunarodna trgovina(ITO).. Tokom 1993. godine doslo je do saglasnosti stavova dva najvaznija pregovaraca SAD-a i Evropske unije u Urugvajskoj rundi pregovora. Komitet za trgovinske pregovore Urugvajske runde odrzao je sastanak 15.decembra, na kome je konstatovano da su pregovori okoncani i finalni akt sa svim sporazumima i listama koncesija o pristupu trzistaima roba i usluga pripremljen za formalno prihvatanje. Urugvajska runda pregovora zavrsena je 15.aprila 1994.godine, u Marakesu, u Maroku, potpisivanjem finalnog akta i potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju Svetske trgovinske organizacije(WTO). Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 103 zemlje od kojih su mnoge njegovo stupanje na snagu uslovile ratifikacijom. Osnovni zadaci WTO su da: Administrira trgovinske sporazume i ako to namece poslovna praksa, razmatra nove oblasti medjunarodne trgovine, i donosi nove sporazume. U zavisnosti od aktuelnih problema medjunarodne trgovine koncentise se na njih i daje im prioritetan tretman. Pojednostavljuje i ubrzava realizaciju spoljnotrgovinskog posla kroz donosenje propisa kojima se: Podstice primena savremene elektronske tehnologije u poslovanju, odnosno elektrifikacija spoljnotrgovinskih transakcija cime se postize veca brzina i tacnost realizacije posla Podstice harmonizaciju nacionalnih propisa na medjunarodnom nivou, koji regulisu spoljnotrgovinske poslove Podstice unifikaciju dokumenata koja prate robu u uvozu i izvozu Podstice harmonizaciju i standardizaciju raznih spoljnotrgovinskih procedura od kojih je najvaznije ujednacavanje carinske procedure Podstice standardizaciju trgovackih termina koji se najcesce pojavljuju u komercijalnoj korespondenciji i dokumentaciji

1.

Danpinska cena, pojam i nacin utvrdjivanja dampinske cene, antidampinska marza

1.

WTO i subvencije koje su zabranjene a koje dozvoljene subvencije prema sporazumima WTO

Sporazum sve subvencije deli na tri vrste: Zabranjene subvencije Subvencije koje uzrokuju akciju(akcione subvencije) Dozvoljene subvencije Zabranjene subvencije: Zabranjene subvencije se odnose na izvozne subvencije ili na subvencije u slucaju koriscenja domacih inputa. U njih spadaju: Direktne subvencije vlade industrijskom sektoru ili firmi u cilju porasta cenovne konkurentnosti izvoza Visestruki kursevi i kursne seme koje ukljucuju bonus na ostvareni iznos Subvencije koje imaju za cilj snizenje spediterskih troskova u izvozu u odnosu na uslove kada su u pitanju isporuke na domacem trzistu Razne mere vlade kojima se obezbedjuje da se uvozni i domaci inputi koje se ugradjuju u izvozne proizvode mogu obracunavati po nizim cenama nego kada se ugdradjuju u proizvode kada se prodaju na domacem trzistu Potpuno ili delimicno izuzimanje od oporezivanja realne imovine radi povecanja cenovne konkurentnosti izvoza Osobadjanje ili oprostaj indirektnih poraza na: prodaje, akcije, obrt, dodatu vrednost, fransizu, transfer, invencijski i porez na opremu, carinske takse i svih onih poreza osim direktih poreza i uvoznih troskova Povracaj ili oslobadjanje od finansijskih obaveza po osnovu uvoznih inputa koji se koriste u proizvodnji izvoznih dobara Vladine garancije za izvozne kredite ili programe osiguranja izvoza od porasta troskova izvoznih proizvoda Obezbedjenje izboznih kredita koji se daju preduzecima po niskim kamatnim stopama koje su ispod nivoa kamatnih stopa na medjunarodnom trzistu Ako se od strane drzave ili nekog drugog organa preduzecu omogucuje knjizenje nekih troskova na javni racun takodje se smatra izvoznom subvencijom. Dozvoljene subvencije obuhvataju: Subvencije za bazicna istrazivanja i prekonkurentni razvoj Subvencije za razvoj nerazvijenih podrucja Subvencije koje predstavljaju pomoc pri uvodjenju nove tehnologije u cilju smanjenja zagadjivanja ljudske sredine Subvencije u poljoprivredi

1.

Spoljnotrgovinska mreza i sta je karakterise

Spoljnotrgovinsku mrezu zemlje, u najsirem smislu, cine neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskim poslovima i to, kako rezidenti srbije, tako i firme, koje su nasi rezidenti registrovali u inostranstvu, kao i mreza zastupnika u inostranstvu. Sa prilivom stranog kapitala, i spoljnotrgovinskoj mrezi deluju i filijale inostranih transnacionalnih kompanija. Spoljnotrgovinsku mrezu karakterise: Broj spoljnotrgovinskih firmi, koji moze da varira od nekoliko firmi(primer SFRJ, pedesetih godina dvadesetog veka), do nekoliko miliona firmi, koje su ovlascene da obavljaju spoljnotrgovinske poslove (primer Italije) Stepen administriranja i kontrole spoljnotrgovinskih transakcija koji moze da bude vrlo visok i pod kontrolom drzave, dok s druge strane administrativna procedura moze biti pojednostavljena uz neznatnu kontrolu od strane drzave. Velicina spoljnotrgovinskih firmi, koje preovladjuju u spoljnotrgovinskoj mrezi, moze biti razlicita, od malih jednopersonalnih firmi, do velikih transnacionalnih kompanija. Preovladjujuca struktura spoljnotrgovinskih poslova, moze varirati od mreze u kojoj dominira redovan uvoz i izvoz, do mreze sa dominantnom strukturom odvijanja slozenih spoljnotrgovinskih poslova. Preovladjujuca forma odvijanja spoljnotrgovinskih poslova, koja moze biti direktna, kada proizvodjaci i trgovci sami obavljaju spoljnotrgovinske transakcije i indirektna, kada se spoljnotrfovinski poslovi obavljaju preko posrednickih firmi.

1.

Spoljnotrgovinska mreza srbije do 1990 godine.

Spoljnotrgovinska mreza srbije je, u periodu od drugog svetskog rada, do 2000.godine, prosla kroz tri faze organizacije, zahvaljujuci preovladjujucim oblicima svojine. Prva velika promena se vezuje za nacionalizaciju i zabranu privatnim firmama da se bave spoljnotrgovinskom delatnoscu. Ovo se dogodilo, neposredno posle drugog svetskog rata, tacnije krajem 1945.godine. Spoljnotrgovinsku mrezu su, do 1950.godine, cinila iskljucivo drzavna preduzeca. Privatnim firmama vise nije bilo dozvoljeno da se bave spoljnotrgovinskim poslovaima, sto je u skladu sa tadasnjim opredejenjem razvoja socijalistickog drustva, u kome je preovladjujuci oblik svojine, bila drzavna svojina. Za ovaj period, karakteristicna je spoljnotrgovinska mreza u kojoj su nosioci izvoznih i uvoznih poslova nekoliko velikih spoljnotrgovinskih firmi. Primera radi, tokom 1946.godine , tri velika preduzeca su obavljala najveci deo spoljnotrgovinskog prometa Jugoslavije. Druga velika promena, koja je uticala na izmenu strukture, obima i organizacije spoljnotrgovinske mreze srbije, dogadja se 1950.godine, kada se u Jugoslaviji donosi Zakon o upravljanju preduzecima, kojim se preduzeca prepustaju na upravljanje radnicima, zaposlenim u njima, dajuci im vecu slobodu, kao i pravo na inicijativu, u pogledu planiranja proizvodnje, nabavke i prometa finalnih proizvoda. Na spoljnotrgovinsku politiku ovo se odrazilo kroz, napustanje krutog drzavnog monopola spoljne trgovine i delimicne libaralizacije spoljnotrgovinske razmene. Godine 1953.donosi se uredba o spoljnotrgovinskom poslovanju, kojom se prosiruje broj subjekata koji se mogu baviti spoljnotrgovinskom delatnoscu. Sada direktrni ucesnici u spoljnotrgovinskim operacijama mogu biti, pored spoljnotrgovinskih preduzeca i proizvodna preduzeca, gradjevinska, trgovinska preduzeca, zadruge itd. Posledica ove uredbe je nagli rast broja firmi, koje su cinile spoljnotrgovinsku mrezu zemlje. Maksimalan broj spoljnotrgovinskih firmi u periodu vladavine samoupravnog socijalistickog drustvenog sistema, na teritoriji cele SFRJ, nije presao cifru od 1200 firmi. Treca velika promena u spoljnotrgovinskoj mrezi srbije, vezuje se za period, koji prethodi raspadu SFRJ, krajem osamdesetih godina, tacnije 1989.godinu, kada se donosi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kojim pravo bavljenja spoljnom trgovinom, posle gotovo 45 godina, ponovo imaju privatne firme. Uporedo je donet i vrlo liberalan zakon o stranim ulaganjima u jugoslovensku privredum po kome strani rezidenti nisu vise ograniceni u pogledu visine svoga uloga u preduzeca. Stranci mogu u potpunosti imati vlasnistvo nad preduzecem osnovanim na teritoriji SFRJ. Neposredno po donosenju, ova dva zakona, dolazi do raspada SFRJ i stvaranja SR Jugoslavije.

1.

Medjunarodni sajmovi, istorijat i funkcije? Sajmovi su organizovano trite, unapred ugovoreno, unapred organizovano. Sajmovi se sele na istok, najpoznatiki su u Rusiji, Indiji, Meki i Kini. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpeti organizovani kao sajmovi uzoraka i sajmovi opteg tipa. Najznaajnija funkcija sajmova je da se na njima promovie neka nova roba, novi proizvodi (npr. Sajam automobila), tu se susreu kupci, prodavci, na sajmu vidimo kakava je konkurencija, cenovna politika, kakva je politika konkurenata to se tie garancije, servisa i naravno da se neto od toga i proda. Najee se izlau uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opteg tipa (vie robe) i specifini (jedna vrsta). Postoje miljenja da su sajmovi prevazieni jer ljudi mogu videti, posetiti sajam virtuelnim putem. Ovo nije tano jer ljudi vole da dodirnu proizvod , da komuniciraju, da fiziki budu prisutni, da se lepo provedu. Mogu biti lokalni, nacionalni i meunarodni, odravaju se u tano odreeno vreme na odreenom mestu. Mogu se odravati vie puta u godini (proleni i jesenji sajam mode) mogu jednom godinje ili jednom u dve (bijenale) ili jednom u tri godine (trijenale). Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV,RIBOLOV) i (TURIZAM).

1.

Medjunarodne izlozbe; istorijat, znacaj i osobenosti? Izlobe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odavaju se periodino. Prva izloba je odrana u Londonu 1851. godine. Najpoznatije izlobe se odravaju svakih 10 godina. Karakteristine su po tome to gradu u kome se odrava izloba ostaje graditeljski poduhvat tog vremena. Tako je Pariz 1889. posle svetske izlo9be dobio Ajfelovu kulu. Izlobe imaju paviljone gde drave predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. Postoje izlobe namenskog karaktera, izvoza, telekomunikacija. U Sevilji se po prvi put pojavilo pored paviljona zemalja i 6 transnacionalnih kompanija izlaui svoje proizvode. izlobe su velika ansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja.

1.

Medjunarodne aukcije; znacaj i predmet trgovanja? Aukcije su organizovana trita, u poetku su bile vezane samo za umetnike predmete, unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike koliine roba koja se prodaje za dalju obradu nepredaeni dijamanti, koa, vuna, aj. Od aukcijskih proizvoda najznaajniji su aj, sirova vuna, krzno, sirova koa. Postoje ogromna skladita, postoje aukcijski brokeri, labaratorije koje proveravaju robu. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana, selektovana je po slinom kvalitetu, broker kupaca moe da pogleda robu. Postoji minimalna cena a konana cena se formira nadmetanjem. Svako ko uestvuje i kupac i prodavac plaa aukcijskoj kui maru i od toga ona ima zaradu. Odravaju se sa vremena na vreme, razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se esto deava aukcija.

1.

Prema vrsti berzanskih poslova kakve berze mogu biti, opisite te poslove? Berze su organizovana trita koja posluju svaki dan i mogu biti novane, robne... mogu biti specifine (samo jedna roba) i meovite (vie roba). Roba je standardizovana. Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on moe da kupuje), jedan belei, jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu. Te berze su sofisticirane. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremeaj na berzi oni javljaju dravnim organima da interveniu.

1.

Berzanski poslovi, vrste i nacin obavljanja berzanskih poslova? Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se zavravaju odmah kada se sklopi ugovor, roba mora biti u skladitu (postojea roba) ili je na putu (u prevoznom sredstvu)koja e se isporuiti kupcu od 2 do 21 dana. Cena se ugvara u momentu. Terminski se zavravaju kasnije, sklapanje ugovora se odigrava danas a plaanje i transport robe e biti u buduem periodu po ceni koja je tada vaila. Postoje 3 vrste terminskih poslova: Prost terminski posao (forward ugovor) Likvidni terminski posao (fjuers ugovor) Terminski sa opcijom 1. Nisu spektakularnog karaktera, uglavnom cenu i kada roba stigne, preuzimam robu i plaam ugovorenu cenu. 2. Spektakularnog karaktera, taj ugovor mogu da prodam ve sutra, likvidan je jer im prodam ugovor dobijam novac. Ovde postoji i klaenje na koeficijente gde raspolau sa ogromnim sredstvima do fondova. 3. Kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada doe vreme za isplatu, ali ako hoe da odustane mora da plati premiju npr. 30,50%, ako cena skoi prodavac dobija, a kupac plaa samo premiju (nije mnogo izgubio).

1. 2. 3.

1.

ta su to klirinke kue kao berzanska institucija i koji je njen znaaj? Postoje klirinke kue svi uesnici plaaju marger (deo novca) od osiguranja. Po pravilu lanovi klirinke kue su samo lanovi berze. Roba se kupuje i prodaje ali je plaanje odloeno. U klirinkim kuama se nalazi novac svih uesnika na berzi.

1.

ta su to hedging poslovi i zato se rade?

Roba iji je glavni sastojak, oko 99% neki metal, cena se formira na dan isporuke. Cena metala + trolovi (plata, izrada, prerada, struja, reije). Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Da se ne bi kockao sa moguim gubitkom i da ne bi razmiljao o eventualnom dobitku on e brokeru odmah rei da proba tu koliinu. Bitno je zatititi se od gubitka, ono je vano kod proizvoaa koji rade sa artiklima na berzi, ija se cena stalno menja. Jedna zatita je kupovina i prodaja, a druga veoma bitna zatita je od promene kursa.

1.
1. 1. 2.

Faze pregovaranja u spoljnotrgovinskim poslovima? Pregovaraki proces se najgrublje moe podeliti na dve faze: Fazu neformalnih pregovora i Faza formalnih pregovora Faza neformalnih pregovora - na sajmovima, preko oglasa,marketinga, dolazak u kontakt, elja da se neki posao obavi, gruba ponuda ta proizvodimo, prodajemo, itd. Faza formalnih razgovora je faza razgovora face to face, elja da se posao obavi. Postoji tim pregovaraa koji se sastoji od 3-5 ljudi, zavisi da vrsta robe, inenjer, pravnik, bankar, prevodilac i naravno pregovara, najee na engleskom jeziku, tim moe da bude i mnogo vei. Pregovori se najee vode u seditu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. Velika firma, nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

cena koliina kvanitet rokovi isporuke nain plaanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara taka, po taka, najee se 80% ustupaka desi kod poslednje take. Dobar pregovara treba da bude otrog uma i da bude strpljiv, da zna da armira ali ne pada pod arm konkurenata, da zna da prikrije ali da ne bude laov i da ima dosta novca, lepu enu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda.

1.

Ugovor o meunarodnoj kupoprodaji kao najvaniji document spoljnotrgovinskog posla? Ugovor predstavlja susret dve volje i konano njihovu saglasnost o predmetu ugovora imajui u vidu odreeni cilj. Ugovor, pravno posmatrano, odraava autonomiju volje, koja se ogleda u sledeem: Subjekat prava je slobodan da zakljui ili da ne zakljui ugovor; on se obavezuje sam svcojom voljom. Subjekat prava po svojoj volji odreuje sadrinu, uslove i formu ugovora ako zakonom nije odreen drugaije. Legalno zakljueni ugovori zamenjuju zakon za one koji su ih otpisali. Ugovori se menjaju ili raskidaju samo voljom stranaka. Poto pregovarake strane, meusobno, usaglase sve elemente ugovora pristupie njegovom otpisivanju. Ugovor proizvodi prava dejstva po stupanju na snagu. Datum stupanja ugovora na snagu za stranke je bitan poto od toga momenta poinju da teku brojne obaveze predviene ugovorom. Meutim, u praksi meunarodne trgovine, izvoz i uvoz robe moe biti praen raznim dokumentimakoji praktino ograniavaju slobodan meunarodni promet. Ovo se dogaa kada izvoz ili uvoz uslovljen dobijanjem dozvole, prava na kontigentm, pribavljanjem raznmih sertifikatai uverenja. Ako su pregovarake strane upoznate sa ogranienjima na prometu robe koja je predmet njihovih pregovora morae i stupanje ugovora na snagu vezati za mogunost pribavljanja potrebnih dokumenata. Reavanje sporova po ugovorima u spoljnoj trgovini?

1. 2. 3. 4.

1.

Ako se pregovori uspeno privode kraju sa stanovnitva izvoznika I uvoznika (prodavac, kupac) ipak se nad pregovaraima nadnosi senka pitanja koja glasi: TA AKO? ta ako druga strana ne ispuni svoju obavezu? Kako se zatiti u tom sluaju? Na odgovor je da u veini sluajeva trgovaka praksa odredila instrumente zatite ispunjenja veine ugovorenih obaveza, koji se primenjuju u kupoprodajnim ugovorima. Meutim, ivot, uopte, isuvie je sloen da bi bio u celini regulisan iskljuivo ugovoren. Kae se da je san svakog poslovnog oveka da napravi ugovor koji niko nee imati da potrebe ponovo da pogleda, odnosno ugovor koji ima tretman ZRZ: zakljuen (potpisan), realizovan, zaboravljen. u velikom broju sluajeva, ovaj san se I ostvari, ali za sluaj da se ne ostvari kupac I prodavac bi trebalo da u svome ugovoru obavezno odrede: 1. 1. 2. 1. 2. 3. Ncionalno pravo koje e biti primenjeno za reavanje konflkata koji mogu proistei iz ugovora Ndlean sud pred kojim e se eventualno nastaviti spor voditi. Poto ne postoji neki meunarodni zakon o ugovorima, u sluaju nastanka pornih pitanja stranke koje potiu iz dve razliite zemlje imaju 3 mogunosti izbora: Ugovorom se moe predvideti primena nacionalnog prihvatnog prava bilo kupca ili prodavca, kao I nadlenost odgovarajuih nacionalnih sudova pred kojim bi se spor vodio Uovorom se moe predvideti primena neutralnog nacionalnog prihvatnog prava tree zemlje I nadlenost njegovog nacionalnog suda Uovorom se moe predvideti primena nacionalnog prava biulo kupca ili prodavca bilo tree zemlje, dok bi se postupak vodio pred meunarodnom arbitraom (arbitranim sudom).

1.

Vrste rizika u spoljnotrgovinskim poslovima?

Rizike u spoljnotrgovinskom poslovanju moemo podeliti na: 1. 1. 2. 3. Rizike kojima je izloen izvoznik Rizike kojima je izloen uvoznik Rizike kojima je izloena finansijska institucija koja kreditira, odnosno, finansira spoljnotrgovinski posao Bankarske garancije koje pribavlja izvoznik U spoljnotrgovinskoj praksi izvoznik e u odreenim situacijama imati obavezu da na insistiranje kupca pribavi sledee vrste garancija: 1. Garancija za povraaj avansa 2. Garancija za dobro izvrenje posla 3. Garancija za uee na licitacijama 4. Garancija za kontrakupovinu

1.

1.
1. 1. 2. 3.

Bankarske garancije koje pribavlja kupac Uvoznik je esto u obavezi da pribavi sledee vrste garancija: Garanciju za plaanje robe po njenoj isporuci Garanciju za plaanje robe po kreditnom poslu Garanciju o poloenom depozitu Garanciju za plaanje robe po njenoj isporuci zahteva prodavac od uvoznika kako bi se zatitio od rizika neplaanja robe. Garanciju za plaanje robe po njenoj isporuci izdaje banka garant, na zahtev uvoznika robe, iz osnovnog ugovora. Garanciju za plaanje robe po kreditnom poslu - za izvoznika koji prihvati izvoz robe na kredit neophodno je da obezbedi zatitu od rizika neplaanja dospelih kreditnih rata. Ovu garanciju pribavlja uvoznik robe, od banke, koji je po izdavanju dostavlja izvozniku robe. Garanciju o poloenom depozitu Na ovoj vrsti garancije moe insitirati izvoznok kada nema poverenja u izvrenje ugovorne obaveze prvenstvo plaanja isporuena roba. Ovu garanciju izdaje depozitna banka kod koje kupac polae dogovorni novani iznos kao garancija da e na primer u predvienom roku otvoriti akreditivu korist izvoznika. Garancije za ucesce na licitacijama Garancija za uee na licitacijama se javlja u sluajevima kada se realizacija ugovorenog posla ustupa konkursom odnosno licitacijama. Ovo je najee sluaj kod ugovaranja meunarodnih inenjering poslova pre svega investicionih posalova u kojima se pojavljuje investitor i potencijalni izvoa radova. Licitacijonu garanciju izdaje banka uesnika na licitaciji koje se obavezuje da investitoru isplati odreeni Iznos novcauzkoliko zuesnik u licitaciji izmeni svoiju ponudu opozoive je (odbije) da zakljui ugovor prema ponzudi koja je prihvaena, Ova garancija se izdaje na rok do momenta zakljuenja ugovora po osnovu koje se licitacija i odrava.

1. 2. 3.

1.

46. Instrumenti placanja u spoljnotrgovinskom poslu. U medjunarodnoj trgovini, partneri su dosta udaljeni, pa se javlja dodatan rizik zbog nepoverenja i nepoznavanja partnera. Da bi strane u spoljnotrgovinskom poslu ostvarile sto veci stepen sigurnosti, prilikom realizacije naplate i placanja, medjunarodna trgovinska praksa razvila je specificne instrumente platnog prometa koje karakterise: 1. Kupac i prodavac su u razlicitim zemljama, prostorno su udaljeni, pa se placanje vrsi izmedju rezidenata sa razlicitih carinskih i monetarnih podrucja. 2. Medjunarodni platni promet odvija se pomocu ovlascenih poslovnih banaka i moze biti gotovinsko i bezgotovinsko. Za medjunarodnu trgovinu je znacajan bezkotovinski nacin placanja i on podrazumeva prebacivanje deviznih sredstava sa racuna na racun posredstvom poslovnih banaka i ostvaruje se kroz primenu instrumenata medjunarodnog placanja u koje spadaju: Doznaka Menica Cek Dokumentarni akreditiv Dokumentarna naplata(inkaso- otkup dokumenata) 47. Menica kao instrument placanja u spoljnotrgovinskom poslu; osnovni elementi i vrste menice. Menica je strogo formalna hartija od vrednosti kojom se jedno lice, njen izdavalac(trasant) obavezuje d ace, po njegovom nalogu, drugo lice(trasat) izvrsiti isplatu trecem licu(remitentu), o roku dospeca menice. Elementi menice su: 1. Rec menica 2. Menicni iznos 3. Mesto izdavanja 4. Ime trasanta 5. Ime trasata 6. Ime remitenta 7. Vreme dospeca menice 8. Mesto placanja 9. Prenos menice 10. Broj izdatih primeraka Prema nacinu izdavanja, menice mogu biti: Trasirane- Kod trasirane menice, trasat je po pravilu banka kod koje trasant ima otvoren devizni racun. Dakle, banka placa menicu trecem licu. Sopstvena menica- je kada su trasant i trasat jedno lice. Trasant se obavezuje d ace isplatiti menicnu sumu trecem licu.

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2.

48. Dokumentarni akreditiv kao instrument placanja u spoljnotrgovinskim poslovima. Roba u spoljnoj trgovini, cesto putuje i nekoliko meseci. Prema tome, izvoznik bi trebalo da ceka i po nekoliko meseci, dok roba ne stigne do kupca, da bi naplatio robu, sto je malo neugodno. Zato je tu dokumentovani akreditiv koji dozvoljava izvozniku da nakon sto ispuni svoj deo ugovora, tj.isporucu robu, istu robu odmah i naplati. Dokumentovani akreditiv je jedan od najsigurnijih instrumenata placanja. Dokumentovani akreditiv je racun koji akreditivna banka otvora po nalogu nalogodavca(uvoznika robe) u korist korisnika(izvoznika robe). Sredstva sa akreditivnog racuna se mogu preneti na racun izvoznika tek posto on(izvoznik robe) ispuni definisane uslove akreditivne naplate. 49. Ucesnici u poslu sa dokumentovanim akreditivom i njihova uloga. Ucesnicu pri realizaciji naplate dokumentovanim akreditivom su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Kupac(uvoznik robe)- daje nalog svojoj poslovnoj banci za otvaranje akreditiva. Akreditivna banka- je poslovna banka kupca, koja po nalogu kupca otvara akreditiv u korist izvoznika i ima obavezu da izvrsi isplatu akreditiva na osnovu instrukcija koje je dobila od uvoznika Avizirajuca banka- obavestava kupca da je otvoren akreditiv u njegovi korist, ali ne vrsi isplatu akreditiva Korisnik akreditiva- to je izvoznik i ima pravo da po dostavljanju dokumenata o izvrsenoj isporuci naplati akreditovani iznos. Isplatna banka- Banka koja vrsi placanje. Na osnovu instraukcija od strane akreditivne banke, vrsi isplatu akreditiva. Konfirmirajuca banka- Vrsi isplatu akreditovane sume ukoliko nalogodavac iz bilo kojih razloga nije u mogucnosti da to ucini. 50. Vrste dokumentarnog akreditiva i kakav je dokumentarni akreditiv najpogodniji za izvoznika? 1. 2. Prema opozivosti dele se na: Opozive i neopozive Opozivi mogu biti: Potvrdjen(konfirmiran) i nepotvrdjen(nekonfirmiran) D.A. prema prenosivosti mogu biti: Prenosiv i neprenosiv D.A mogu biti deljivi i nedeljivi D.A. prem dospecu robe dele se na: akreditive po vidjenju i rocne akreditive Posebna vrsta D.A. su d.a. sa crvenom klauzulom- avansno placanje robe pre otpreme robe Dokumntovani akreditivi se dele na nostro i loro akreditive. Nostro akreditivi si akreditivi koje nasi uvoznici otvaraju u korist inostranih izvoznika Loro akreditivi su akreditivi koji inostrani kupci(uvoznici) otvaraju u korist nasih izvoznika

Izvoznik ce ugovarati neopozivi, potvrdjeni, prenosivi, deljivi akreditiv. Izvozniku odgovara da kupac otvori neopozivi, potvrdjeni akreditiv u njegovu korist, sto pre, neposredno po stupanju ugovora o kupoprodaji na snagu.

51. Naplata izvezene robe putem dokumentarnog akreditiva; nacrtaj semu

52. Dokumentarna naplata- inkaso dokumenata Je najnepovoljniji vid naplate za prodavca jer mu daje obavezu da isporuci robu. Dokumentarna naplata se preporucuje samo kada se poslovni partneri dobro poznaju. Dokumentarna naplata moze biti: Direktna Bankarska - Kod direktne dokumentarne naplate, izvoznik direktno kupcu dostavlja dokumenta iz kojih se vidi da je on obavio svoj deo posle i zahteva od njega da on obavi svoj deo. - Kod bankarske dokumentarne naplate, izvoznik ne dostavlja dokumenta direktno kupcu, vec do obavlja preko svoje poslovne banke, a ona delje daje dokumenta kupcu. Zadatak benke je da obavesti kupca da dodje i otkupi dokumenta, sto on i ne mora da ucini, ali onda banka nema obaveze prema nekom trecem licu, niti nekakvu odgovornost. 53. Tehnika naplate izvezene robe na kredit putem menica. Sluzi za smanjenje rizika prilikom izvoza. To znaci da izvoznik nakon sto isporuci robu, u svojim rukama ima menice na osnovu kojih ce naplatiti izvezenu robu. - Izvoznik(trasant) ce izdati trasirane menice po sopstvenoj naredbi. Izdavalac menice(trasant izvoznik) vuce menice, na kupca robe(trasata) koji se obavezuje da ce trasantu(izvozniku) isplatiti naznacenu sumu, u naznaceno vreme i u naznacenom mestu.U ovom slucaju, trasant i remittent su jedno lice, to je izvoznik. - Izvoznik ce prezentirati standardni set dokumenata za podizanje menica iz menicnog depozita: Faktura na vrednost izporucene robe i lista pakovanja odgovarajuci tovarni list carinska deklaracija polisa osiguranja razna uverenje i isprave u zavisnosti od vrste robe i dogovora sastanka 54. Medjunarodni factoring Faktoring institucije su po pravilu banke. Cesto se desava da izvoznik izveze robu ali da mu roba ne bude placenja. Onda mu je sigurnije da svoja potrazivanja, na osnovu kojih treba da mu bude placena roba proda nekoj factoring kompaniji, i samim tim, prenosi svoje potrazivenje na faktora. Rok naplate je do 180 dana. Cena otkupa potrazivanaj zavisi od procene sigurnosti naplate potrazivanja. Sto je veci stepen sigurnosti, to je cena potrazivanja bliza ugovorenoj izvoznoj ceni. Faktoring se moze ugovoriti sa pravom regresa i bez prava regresa. Razlika je sto kod faktoringa sa pravom regresa ukoliko faktorin kompanija nije u mogucnosti da naplati potrazivanja, ima pravo naplate od firme od koje je kupila potrazivanja.

1. 2.

1. 2. 3. 4. 5.

55. Medjunarodni forfeting Medjunarodni forfeting je slican medjunarodnom faktoringu, samo sto se medjunarodni forfeting primenjuje kod dugorocnih izvoznih poslova kod kojih je period otplate od 2-5 i vise godina. Isto se zasniva na otkupu potrazivanja, cija je cena manja u odnosu na dogovorenu cenu izvoza. Banka forfetar nema pravo regresa u odnosu na izvoznika od kog aje kupila potrazivanje, kao sto je slucaj sa bankom faktora. To znaci da rizik naplate snosi forfetar. 56. Indirektni ucesnici u kreditiranju izvoza. 1. kredita 2. 3. 4. 5. 6. Revizore- Postojanje ovlascenih revizora olaksava posao bankama jer banka na osnovu njihovih izvestaja odobrava kradite izvoznicima Pravne savetnike- njihova uloga je da spoljnotrgovinske firme jasno razgranice koja su prava i obaveze uvoznika, a koje izvoznika da nebi doslo do nesporazuma Medjunarodne speditere- finansiraju spoljnotrgovinske poslove Osiguravajuce kompanije- njihov zadatak je osiguranje robe od transportnih rizika Komisione firme- Kreditiraju svog komitenta za ciji racun obavljaju izvozne poslove 57. Osiguranje izvoznih kredita Osiguravajuca drustva koja se bave osiguranjem izvoznih kredita su povezane sa bileteralnim, regionalnim i multilateralnim sporazumima. Cilj ovih sporazume jeste: Razmena medjusobnih iskustava u poslovima osiguranja i reosiguranja Zastita medjusobnih interesa Pronalazenje novih oblieka saradnje i razvoj trzista osiguranja. Unije koje osiguravaju izvozne kredite su: - Berlinska unija- 44 zemlje su clanice unije - Asocijacija za medjunarodno kreditno osiguranje- 28 zemalja su clanice unije - Dakarska unija- 18 zemalja su clanice unije 58. Redovan izvoz robe; pripreme koje prethode izvozu robe. U pripreme koje prethode izvozu robe spadaju: Istrazivanje inostranog i domaceg trzista(geografska obelezja, prirodna bogatstva, demografski podaci, politicka stabilnost...) Predstavljenje izvoznog proizvoda potencijalnim kupcima u inostranstvu(putem medjunarodnih sajmova, agencije za promociju izvoza, elektronski medij) Pracenje domacih i stranih propisa koji su neophodni za ispesnu realizaciju izvoznog posla Informisanje o potencijalnim kupcima i druge radnje Razne konsalting kompanije- imaju znacajnu ulogu kod novootvorenih kompanija sa malim iskustvom. Pomazu kompanijama da dobijanje kratkorocnih

1. 2. 3.

1. 2. 3. 4.

59. Poslovni kontakt kod poslova izvoza robe i usluga Postoje dva nacina ostvarivanja poslovnog kontakta: indirektni(posredni) direktni(neposredni) Posredni poslovni kontak je faza koja prethodi neposrednom kontaktu. Podrazumeva predstavljenje proizvoda putem interneta, casopisa, novena, radio i tv-a, izlozba, sajmova itd. Samo jedan br.ljudi kojima se to predstavlja je stvarno zainteresovan za proizvod. Posredni kontakt karakterise neselektivost dok je neposredni kontakt rezultat selektivnog pristupa i izbora zainteresovanih poslovnih partnera. Neposredni poslovni kontakt predstavlja prvu fazu pregovaranja. Spoljnotrgovinski poslovi mogu biti sklopljeni po okoncanju faze neformalnih pregovora sto je rezultat neposrednom kontaktu. 60. Konkurentnost ponude izvoznog posla; faktori konkurentnosti Konkurencija je jako i svaki proizvod ima konkurenciju. Faktori koji uticu na konkurentnost su brojni, ali ipak se mogu izdvojiti oni koji u vecoj meri uticu na opredeljenje i izbor kupaca: cena tehnologija i rad koji je ulozen u proizvod kvalitet i standardizacija proizvoda i procesa dizajn proizvoda Pod konkurentnom ponudom podrazumeva se, ona ponuda, na bazi koje se pristupa pregovaranju i ciji je rezultat sklopljen izvozni posao. Konkurentnost, pored pobeda, podrazumeva i zadrzavanje osvojene pozicije. Trziste kvaliteta(bitan je kvalitet, cena je manje bitna) Cenovno trziste(bitna je cena, kvalitet bas i nije) 61. Cenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla U cenovne faktore konkurentnosti spadaju svi oni faktori koji uticu na smanjenje troskova proizvodnje. Vodecu ulogu ima uvodjenje savremene tehnologije u proizvodnju. Zatim u cenovne faktore spadaju i radna snaga, zamena skupih materijala jeftinijim. Zatim na snizenje cena uticu i carina i porezi na uvoz meterijala koji se koriste u proizvodnji, Da bi bio konkurentan na inostranom trzistu, nije bitno samo da je cena niska. Cena treba biti nista, ali to nije odlucujuci factor kada je kupovina u pitanju. NPR. U zemljama gde je visok dohodak po glavi stanovnika, cena je manje bitan factor koliko je kvalitet i dizajn.

1. 2.

1. 2. 3. 4.

62. Necenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla Necenovni faktori su nevidljivi, prikriveni oni dolaze do izraaja kroz detaljnu analizu ponude izvoznog posla. Sa rastom broja necenovnih faktora konkuretnosti raste i cena proizvoda u ponudi izvoznog posla, to nemora biti prepreka prodoru izvoznih proizvoda na visokosofisticirana trita, iji su potroai spremni da plate visoku cenu za proizvod vrhunski performansi. Cenovno nekonkuretna ponuda krije u sebi necenovno konkuretnu ponudu. Kombinacijama i brojnost necenovnih faktora konkuretnosti izvoza zavisie od prirode i vrednosti proizvoda, koji je predmet meunarodne kupoprodaje. to je proizvod sofisticiraniji, to je broj faktora, odnosno, zahteva koji se pred njega postavljaju vei, pa mu cena mora rasti i obrnuto. to je proizvod standardizovani to je broj faktora konkuretnosti manji i nema argumenta za formiranje cene iznad nivoa cene konkuretnih proizvoaa. 63.Kvalitet proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Kvalitet se moze posmatrati sa stanovita potroaa, ali i sa stanovita izvoznika.Kvalitetan proizvod je odraz predstave koju o njemu stiu potroai. Za potroaa kvalitetan proizvod moe biti proizvod koji je trajan, funkcionalan,lepog oblika. Pojam kvaliteta je razlicit i sa stanovista potroaa.Definicija kvaliteta sa stanovita potroaa podrazumeva da kvalitet proizvoda ine skup svih osobina proizvoda koji ga u oima potroaa izdvaja kao boljeg u oima potroaa u odnosu na druge. Potvrdu kvaliteta svojih proizvodaproizvoai stiu na sajmovima, kroz dodeli medalja za kvalitetkao i kroz priznanja raznihorganizacija potroaa koji ocenjuju proizvode u prometu. U svesti potroaa kvalitetan proizvod mora da sdri skup karakteristika poev od marketinga , iinjeringa same proizvodenje , distribucije i odavanje kojim se ispunjavaju korisnikovi zahtevi. 64.Dizajn proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Dizajn proizvoda i procesa ima dugu istoriju, pri emu se korisnici i potroai proizvoda prefinjenog dizajna u prolosti bili malobrojni, dok sa industrijskim razvojem zadovoljene potrebe za lepo dizajniranim proizvodima postaje pristupano ogromnom broju ljudi potroaa. Dizajn na engleskom znai crte, nacrt i vezuje se za umetnost. Vremenom dizajn se vezuje uz umetniko i za industrisko oblikovanje. Industriski dizajn proizvoda se javlja sa razvojem industriske proizvodnje i on predstavlja oblik proizvoda koji zadovoljava funkicinalne i estetske zahteve potroaa. Industriski dizajn proizvoda praen je procesnim dizajnom pod kojima se podrazumeva dizajniranje, estetsko i fukcionalno, oblikovanje komponenti i delova koji se ugrauju u neki proizvod. Industriski dizajn proizvoda i procesa postaje znaajan faktor konkuretnosti izvoza sa razvojem trita, industrijske proizvodnje i poveanjem kupovne moi potroaa. Ovo je naroito izraeno u visoko razvijenim zemljama i visokosofisticiranim tritima. Dizajn proizvoda izbija u prvi plan u razvijenim sredinama i drutvima gde su osnovne egzistencije potrebe stanovnitva zadovoljne zahvaljujui adekvatnom ivotnom standardu. Razvoju dizajna veliki doprinos su dale Velika Britanija, Nemaka, Italija, Japan i Skandinavske zemlje. U Srbiji, u prolosti, osim par svetlih primera uspenog dizajna, kao to je bila fabrika stakala Kristal iz Zajeara i runo pleteni demperi iz Sirogojna, gotovo da ne moemo izdvojiti nijednog drugog izvoznika. 65. Standardizacija kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla

Standardizacija je proces koji vodi tipizaciji i unifikaciji svih aktivnosti civilizovanog drutva. Drutvo koje primenjuje standarde u svim sferama ivota, visokostandarizovano drutvo je ujedno i drutvo visokog kvaliteta ivota. Obuhvata i utvrivanje jedinstvenih kriterijuma pri konstrukciji, ispitivanju, proizvodnji, distribuci proizvoda. Uvoenje standarda na nacionalnim novinama vodi irenju meunarodnog trita i obezbeuje meusobni pristup tritima. Meunarodna standardizacija postaje prioritet koji podstie i Svetska trgovinska organizacija, ime se ostvaruje eliminisanje tehnikih barijera u izvozu. Ukljuivanjem to veeg broja zemalja u ove procese doprinosi se nesmetanom odvijanju meunarodne trgovine. Prva meunarodna institucija osnovana je poetkom dvadesetok veka, tanije 1906.godine, pod nazivom Meunarodna elektrotehnika komisija (IEC). Vrlo znaajna institucija Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), osnovana 1947.godine lanice ovih organizacija su nacionalne organizacije za standardizaciju. ISO je od 1972.god a IEC od 1973.god, poeo sa izdavanjem meunarodnih standarda. 66. Svetske i evropske institucije za standardizaciju Svetske institucije su : Meunarodna elektrotehnika komisija (IEC) Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) Evropske institucije su: Evropski komitet za standardizaciju (CEN) Evropski komitet za standardizaciju u elekrtrotehnici (CENELEC) Evropski institut za standardizaciju u oblasti telekomunikacije (ETSI) Evropske organizacije za standardizaciju donose direktive koje postaju obavezujue na tritu Evropske unije. Evropske organizacije za standardizaciju sarauju sa meunarodnimorganizacijama za standardizaciju, potpisuju i meusobne sporazume pri ndoneenju standarda iz iste oblasti. ISO i CEN sarauju i IEC i CENELEC poto se bave standardima iz iste oblasti. 67.Metode kalkulacije izvoznog posla, objasniti metod dodavanja troskova Metode kalkulacije izvoznog posloa Cena koju smo postigli predkalkulacijom je granina cena ali se uvek dodaje, stavlja se vea cena da bi bilo prostora za predugovore. 1.Metod dodavnja trokova 2.Metod oduzimanja trokova Metod dodavnja trokova, minimalna izvozna cena, se odreuje tako, to se na proizvoaku, odnosno, nabavnu cenu robe, dodaju svi ostali realni trokovi koji nastaju pre i u toku realizacije i po relizaciji izvoznog posla, a tiu se konkretne robe, kao i provizija izvoznika. Jednaina cena robe dobija se delenjem ukupne cene sa koliinom robe.

68. ematski prikaz formiranja cene izvoznog posla 1. 2. 3. Cena na bazi predkakulacije izvoznog posla Cena iz izvozne ponude Ugovorena cena e se nai u prikaznom rasponu Rezultat je variranja, sniavanja i poveanju u zavisnosti od meusobnih zahteva i ustupka kupca i prodavactokom pregovora.

69. Vrste izvoznih cena; napisite Zenevsku formulu klizne skale Veza izvoznik cena Fiksna ugovorena tako da se ne menja tokom realizacije posla Klizna-ugovorena tako da mora da se menja ako su u pitanju isporuke koje se vre vie puta, da izvoznik ne bi doao u sluaju gubitka zbog promene uslova Klizna skala je napravljena po formuli, prihvaena je od strane svetskihorganizacija- enevska formula Postoji bazna cena za prvu isporuku a svaka sledea se menja Pn=Pn-1\100= (a+b Mn\Mn-1 + C Sn\Sn-1)

1. 2.

1. 2. 3.

Pn- cena za narednu isporuku Deo optih trokova u ukupnim trokovima (izvoznik zna ovaj deo) Deo trokova koji otpada na reprezentivni materijal, materijal koji je sa 90% prisutan u proizvodu Deo trokova radne snage a+b+c=100% Mn\Mn-1 index rasta cena reprezitivnog materijala nza proizvod Sn\Sn-1 index rasta cena reprezentivne radne snage koja nuestvuje u stvaranju proizvoda (plata) 70. Faktori koji utiu na pad cena u izvoznoj ponudi i faktori koji utiu na rast cena u izvoznoj ponudi Faktori koji utiu na pad cena: Ako se poveavaju koliine Standardni kvalitet Ako se koriste karai garantni rokovi Kupac ne trai besplatnu obuku Ako je spreman da da vei avans Nema zahteva za vezanu kupovinu

1. 2. 3. 4. 5. 6.

7. 8. 9.

Ako je kupac solventan Ako su dui rokovi isporuke Ako on plaa osiguranje i transport Faktori koji utiu na rast cena: Trai ekstra kvalitet Ne eli da plati avans Transport i osiguranje plaamo mi Garantni rokovi dui Rok isporuke krai Nije kupac solventan Kupuje manje koliine Postavlja zahteve za kontra kupovinu

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

71.Obraun troskova i likvidacija izvoznog posla

1. 2.

Velliki broj uesnika i njihov angamanu realizaciji izviznog posla namee brojne trokove vezane za obavljene usluge svakog od pomenutih uesnika u lancu reakcije izvoza robe. Zato , uspeno okonana realizacija izvoznog posla,ostvarena kroz isporuku i naplatu ugovorene robe, namee meusobni obraun finansijskih trkova svih uesnika u poslu. 1.Zavisni trokovi izvoza robe e zavisiti od ugovorenog pariteta u naem primeru su sledei: a)Bankarski trokovi Bankarske trokove ispostavlja poslovna banka izvoznika svome komitentu. b)Razni administrativni trokovi Administrativne trokove, izvozniku ispostavlja administrativni organkod kojih su i nastali, a ovaj ih, konanim obraunom fakturie proizvoau. c)Trokovi pedicije Ovi trokovi obuhvataju dve vrste trokova: Trokove pediteske usluge i Ostali trokovi koji su nastali tokom otpreme robe 2.Komisiona provizija: Kod izvoza robe , u svoje ime, a za tu rauni na osnovi tredhodno ugovorenog komisionog posla, izvoznik, po naplati isporuene robe stie prvo fakturisanja dogovorenog iznosa provizije. 3.Zastupnika provizija Ako je roba na inostrano trite izvezena zahvaljujui dejstvu inostranog zasupnika, po izvrenoj naplati,izvoznik daje nalog svojoj bancida odredjeni iznos doznai na rain inostranog zastupnika.

72. Analiza uvozne ponude ; faze analize Analiza prispelih ponuda zavisie od vrste, odnosno, prirode predmeta uvoznog posla. to je uvozni posao sloeni, tehnoloki intezivniji, bie optereen veim brojem necenovnih faktora konkuretnosti. to je ovaj proizvod nie faze prerade i standadizacije, bie vie optereen cenovnim faktorima konkuretnosti. Svaki faktor konkuretnosti za uvoznika ima svoj ponder. to je, ovaj faktor, znaajni ponder e biti vei. Ponder ujedno predstavlja i vrednost izraz znaaja odreenog faktora. Tehnika analize ponude svodi na poreenje cenovnih paketa u prispelim ponudama. U analizi ponude, uvoznik e krenuti od visine ponuene cene. Ali ona ne moe biti preovlaajui faktor odluivanja, u veini sluajeva, ve preovlaujui faktor odluivanja posta celina sagledvanja cenovnog paketakoji poreed cene sadri i brojne necenovne faktore konkuretnosti. Ukoliko su pristigle ponude sa razliitim valutama plaanja, potrebno je sve cene izraziti u istoj valuti. To je prva faza. U drugoj fazi kod svoenja cene na jeinsteni paritet menja se rang, najpovoljnije ponude. U treoj fazi slika se menja kad uvoznik na cenu po pariteu EXW doda realne trokove prevoza osiguranje i carinske dabine, znai zavisni trokovi uvoza. etrvta faza poredie se ostali uvozi uslovi iz ponude koji nisu eksplicitno novano izraeni ali koji su ukrajnoj instanci mogu vrednosno izraziti.

73. Realizacija poslova uvoza; obavezni dokumenti koji se vode u kompanijama vezano za realizaciju poslova uvoza Sve spoljno trgovinske firme suobavezne da vode evidenciju o svim zakljuenim spoljnotrgovinskim i kreditnim poslovima sa inostranstvom , pa time i o svim poslovnim uvozima. Kompletno praenje odvijanja ovih poslova, zatim plaanja po tom osnovu, takoe se evidentira. Poslovne knjige u kojima se prati zaljuivanje i realizacija posla uvoza se kontrolnici uvoza. Kontrolnik uvoza sadri, kako podatke iz ugovora zakljuenog sa stranim partnerom, tako i podatke iz isprava, koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj pod kojim se evidentira zakljueni ugovor o uvozu robe, vrednosti ugovorenog uvoza, oblik uvoza, vrstu i koliinu robe koja se uvozi, naziv inprodavca i posrednika, procenat komisione provizije, nain i rokove plaanja, datum i broj nalog banke o izvrenom plaenju, naziv komitenta za iji se raun roba uvozi, reim i osnov po kome se roba uvozi. 74.Medjunarodni inzinjering kao vid medjunarodne trgovine uslugama Inzenjering poslovi se vezuju za razvoj masinske prozvidnje i pojavu inzenjerske struke.U pocetku su poslovi bili vezani za masinstvo a kasnije postaju zasebna delatnost koja se brzo razvija.Prema obimu usluga,koje inz. firme pruzaju,delimo ih: 1)konsalting firme koje investitori angazuju u prvoj fazi izgradnju projekta i odgovaraju na pitanja gde i u sta ulazu i koga angazuju za realizaciju investicije 2)inz. Firme koje investitori angazuju u drugoj fazi,fazi izgradnje objekta i imaju za zadatak da nadgledaju izvrsenje radova 3)inz. Firme koje se bave kompleksnim inzinjeringom i investitor ovim firmama prepusta izbor izvodjaca,izbor investicionog objekta,izgradnju,do preuzimanja i pustanja objekta u pogon po principu KLJUC U RUKE.Po izvrsenju inzinjering uslugeinvestitori inz. firma potpisuju kolaudacioni protocol kojim se konstatuje da izgradjeni objekat zadovoljava ugovorene zahteve. Inz. pristupom se eliminisu suvisni troskovi,uz postovanje rokova i zadovoljenje zahteva investitora.Kod inz. poslova u medjunaradnoj trgovini zakljucuje se ugovor o inz. usluzi gde investitor sa inz. firmom ga zakljucuje i firma je nosilac posla. Kod angazovanja pri dobijanju posla,izvodjenje invesicionih radova u inostranstvu firma mora: 1)izvrsiti izvoz domacih dobara

2)kupiti dobra na inostranom trzistu koja ce biti ugradjena u objekat u inostranstvu 3)obezbetiti i angazovati radnu snagu 4)ispostovati zahteve inostarnog partnera 5)obezbediti kreditnu podrsku 6)firma moze u zemlju vratiti osnovna sredstva i rezervne delove Ugovor o izvozu,uvozu,usluge inz. poslova zakljucuju se u pisanoj formi. Faktori konkurentnosti za izbor stranog izvodjaca inz. usluge su: 1)podnosenje garancije za dobro izvrsenje posla 2)prihvatanje domacih standard tehnickih normi i normi kvaliteta 3)angazovanje domacih izvrsioca,dok rukovodioci i strucnjaci mogu biti iz inostranstva 75. usluge kontrole kvaliteta I kvantiteta robe kao vid medjunarodne trgovine uslugama Poslovi kontrole i kvantiteta robe predstavljaju poslove medjunarodne trgovine uslugama. Najcesce se kupoprodajnim ugovorom precizira kojoj nadleznoj instituciji ce se poveriti kontrola robe. Sam postupak kontrtole proverava se spediteru koji se stara da se ovaj posao zavrsi u predvidjenim rokovima. Prilikom utvrdjivanja kvaliteta robe i uslova predvidjenih kupoprodajnih ugovorom, nadlezna institucija za kontrolu kvaliteta moze proveravati: Kontrolu pakovanja i otpremanja robe Kontrolu utovara, istovara i pretovara Kontrolu slaganja robe u transportno sredstvo,kontrolu transportnog sredstva i kontrolu transporta Kontrolu skladisnog prostora Moze vrsiti razne ekspertize i drugo. Firma koja vrsi kontrolu kvaliteta robe za inostranog narucioca vrsi izvoz ove usluge,cijom naplatom ostvaruje devizni priliv i obrnuto, kaada nas izvoznik ili uvoznik poveri proveru tacnosti podataka o robi predvidjenih kupoprodajnim ugovorom, inostranoj firmi koja se bavi poslovima kontrole, placanje ove usluge predstavlja nas uvoz i dolazi do odliva deviza iz zemlje. Po izvrsnoj kontroli robe, preduze za kontrolu kvaliteta robe izdaje sertifikat o izvrsnoj kontroli robe, ali i stice pravo da naplati vrednost svoje usluge od korisnika. Certifikat o kvantitetu i kvalitetu je vazan deo seta dokumenata neophodnih za realizaciju spoljno trgovinskog posla. On je garancija za kupca da je dobio robu trazenog kvaliteta i kolicine, dok je za prodavca document kojim moze biti uslovljena naplata njegovog izvoznog posla. 76. medjunarodni poslovi oplemenjivanja dorade i finalizovanja proizvoda U poslovima oplemenjivanja i dorade robe u inostranstvu najcesce ucestvuju partneri iz razvijene i manje razvijene zemlje. Partner koji nudi uslugu oplemenjivanja i dorade mora posedovati proizvodni prostor kao i opremu uz pomoc koje ce se finalizacija proizvoda izvrsiti i mora imati kvalifikovanu radnu snagu.Proizvedena roba u zemlji domacina nosi oznaku proizvodnje zemlje narucioca posla. Da bi zastitio kvalitet,robni znak,narucilac posla dizajnira proizvod i dostavlja partner u zemlji domacinu material i sirovine za izradu proizvoda.Posto narucilac posla trazi kvalitet pripegava rigoroznoj kontroli procesa proizvodnje proizvoda u zemlji domacinu. Poslovi oplemenjivanja i dorade su karakteristicni za tekstilnu,industriju koze i obuce,farmaceutsku industriju.Narucilac posla koristi prednost jeftini radne snage u zemlji domacinu, koristi postojece pogone i opremu uz troskove koji su nizi ode opremanja sopstvenih kapaciteta.

U ovim poslovima realizacija ugovorenih rokova proizvodnje i kvaliteta predstavljaju najvaznije faktore konkurentnosti prodavca usluge.Rizici kasnjenja narucilac resava tako sto naplacuje penale za svaki dan kasnjenja.Narucilac posla moze platiti domacoj firmi devizama ili delom finalne proizvodnje koja ce ostati na raspolaganju domacoj firmi. Nedostatak ugovora izvrsioca posla predstavlja neravnopravnost pozicija prilikom pregovaranja. Za izvrsioca posla nije dobro ako se veze za jednu firmu i za nju vrsi finalizaciju,ako dodje do iznenadnog prekida saradnje izvrsilac bi se nasao u teskoj situaciji. Narucilac posla vrsi disperziju rizika i finalizaciju proizvoda, ne ugovara samo sa jednom inostranom fabrikom,vec sa vise njih Placanje izvrsene usluge moze se vrsiti na bilo koji nacin placanja koji se koristi kod isporuke robe. Pasivno oplemenjivanje predstavlja postupak izvoza robe na oplemenjivanje i dorado i njen uvoz po zavrsenom procesu.Odobrenje izdaje carina. 77. medjunarodna kupoprodaja licence- restriktivne ugovorene klauzule Prodajom i kupovinom licencnog prava na medj. Trzistu vrsi se ustupanje i pribavljanje materijalnog prava na tehnologiju za sta se ostvaruje nadoknada.Licenca sadrzi: 1)proizvodnu tehniku 2)organizacione metode 3)upravljacke metode Ugovori su vrlo opsirni.Kupac licence ima nameru da svoj proizvodni proces unapredi i proizvodi po kupljenoj licenci. Sa rastom znacaja nauke sirila se i medjunarodna trgovina licencnim pravom. Nacionalna politika licenci moze bii aktivna i pasivna. Zemlja koja u toku godine ostvaruje veci izvoz licenci u odnosu na uvoz vodi aktivnu politiku dok zemlja koja u toku godine vise kupi nego sto proda licenci void pasivnu politiku. Licencnim ugovorom se moze ugovoriti kupoprodaja iskljucive licence,pravo proizvodnje se daje jednom kupcu a neiskljuciva licenca je ona gde se prodavcu ostavlja mogucnost da licencu proda neogranicenom broju kupaca.U ugovor o kupoprodaji se mogu uneti ogranicenja i onda se govori o ogranicenoj licenci unosenjem restriktivnim klauzulama. Restriktivne klauzule koje namece prodavac su: 1)kupac licence se obavezuje da ce sirovine iskljucivo nabavljati od prodavca licence 2)kupac licence moze po kupljenoj licenci proizvoditi robu u ogranicenom godisnjem obimu 3)opremu na kojoj ce proizvoditi po datoj licenci nabavlja od prodavca koga odredi prodavac licence 4)kupac licence nece izvoziti robu na odredjena trzista Ugovori se zakljucuju u pisanoj formi .Prodajom licence izvoznik jaca svoju konkurentsku sposobnost,vezuje poslovnog partnera na dugi rok i osvaja nova trzista. 78. tehnoloski platni bilans (TPB) Tehnoloski platni bilans predstavlja pregled svih priliva i odliva veanih za medjunarodni transfer patenata, licenci , tehnicke pomoci i drugih oblika nerobnih transfera tehnologije. TPB je u vecini zemalja negativan izuzev SAD gde je veci priliv od odliva sredstava. Japan je sve do devedesetih godina imao veliki deficit TPB.

Ukoliko je slucaj da zemlja ima konstantno deficit tehnoloskog bilansa placanja pracen deficitom spoljnotrgovinskog platnog bilansa zakljucuje se da je iskoriscenost kupljenih licenci nedovoljna i da nije u funkciji rasta izvoza .Nastao je dvostruki odliv za privredu :prvi po osnovu placenih sredstava za uvoz licence i drugi po osnovu odliva sredstava za uvoz inostrane robe . U transferne cene spadaju monopolski odredjene cene za komponente koje se imaju ugraditi u proizvod koji se prodaje po datoj licenci .Kupac licence , ogranicen ovakvim ugovorenom odredbama , mora kupovati po visokim transfernim cenama od odredjenog proizvodjaca , a da pri tome , na medjunarodnom trzistu moze iste komponente kupiti po visestruko nizim cenama . Da bi se izbegla primena transfernih cena u spoljnotrgovinskoj praksi , pribegava se izdavanju konzularnih faktura koje prate robu u izvozu. 79. vezani poslovi u medjunarodnoj trgovini vrste i znacaj Vezana trgovina u medjunarodnoj razmeni predstavlja formu pri kojoj kupac namece obavezu prodavcu da prihvati parcijalno ili totalno poravnanje svojih isporuka kroz odredjenu kupovnu proizvoda iz zemlje kupaca. Vezani poslovi su siri pojam i u njih bi se moglo svrstati : 1.kompenzacioni poslovi 2.kontrakupovine 3.placanje proizvodnjom 4.offset aranzmani 5.poslovipredhodne kupovine 1.kompenzacioni poslovi-medjunarodni barter poslovi predstavljaju najprostiji vid vezanih poslova i prakticno se svode na trampu.Prodaja i isporuka robe u jednom smeru pracena je placanjem kroz isporuku robe identicne robe u suprotnom smeru. 2.kontrakupovina izvoznik nudi svoje proizvode i planira da ugovori redovan izvozni posao koji se placa novcem .Predmet ugovora moze biti bilo koja roba 3. placanje proizvodnjom- trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme, hemijskih kapaciteta.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine. 4.offset aranzmani-prilikom zakljucenja ugovora prodavac se obaveuje da ce u svoj finalni proizvod ugraditi odredjene materijale koje ce dobiti od proizvodjaca iz zemlje kupca Nedostaci vezane trgovine-veoma skup vid trgovine jer zahteva ukljucenje posrednika,strategija koja daje rezultate na kratak rok,zastupljenost kod velikih kompanija,gubi se korak sa trzistem,nize cene izvoza i vise cene uvoa zemalja u razvoju.

80.transferne cene- cene transfera tehnologije 81. placanje proizvodnjom(buy back) kod vezanih spoljnotrgovinskih poslova Ovaj oblik vezane trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme, hemijskih kapaciteta.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine.

Kod placanja proizvodnjom kupac procesne i druge opreme obavezuje se da ce delimicno ili potpuno izvrsiti placanje uvezene opeme i postrojenja isporukom finalnih proizvoda proizvedenim u tim postrojenjima. Posto je u ove poslove ukljucena drava kao garant ona ce imati pravo nadgledanja uz odobrenje akljucenih ugovora .Vrednost uvezne opeme i ulaganja stranog partnera mora biti ekvivalentan vrednosti izvezne proizvodnje stranom partneru u predvidjenom roku. 82. poslovi rexporta, vrste i nacin obavljanja rexportnih poslova Reekportni posao u najsirem smislu podrazumeva uvoz odredjene robe koja ce u relativno kratkom periodu biti izvezena. Ovaj posao vodjen je logikom ostvarenja koristi iz dvostruke spoljnotrgovinske transakcije, kupovine robe na jednom trzistu i njene prodaje na drugom. Razlika u ceni po kojoj je roba prodata u odnosu na cenu po kojoj je kupljena predstavlja zaradu trgovca reeksporetera. Reeksporter se odvija po osnovu dva ugovora. Prvi je ugovor ouvozu robe, dok je drugi ugovor o izvozu te iste robe. Uvoznik iz prvog ugovora postaje izvoznik u drugom ugovoru, dok je predmet oba ugovora ista roba. Izvoznik, odnosno, uvoznik u ovako slozenom spoljnotrgovinskom poslu, je jedan isti subjekat i naziva se reeksporter. Reeksporter je trgovac. On trguje u svoje ime i za svoj racun , ali moze trgovati i svoje ime, a za racun nalogodavca , komitenta, kada deluje kao komisionar(posrednik). Postoji vise vrsta reeksporta: 1. Cist reeksport 3. Direktni reeksport 2. Reeksportna dorada 4. Ramplasman Cist reeksport podrazumeva uvoz robe odredjene vrste, kolicine i vrednosti koja ce u predvidjenom period biti izvezena u nepromenjenom stanju, iu istoj kolicini i iste realne vrednosti. Nominalna vrednost mora biti veca ili bar jednaka nominalnoj vrednosti ovako uvezene robe. Reeksportna dorada podrazumeva uvoz odredjene kolicine robe, njenu dorado, preradu ili obradu u zemlji i izvoz tako odredjenih proizvoda. Kod reeksportne dorade zakljucuju se sledeci ugovori: 1. Ugovor o kupovini robe u inostranstvu 2. Ugovor o izvrsenju usluge obrade sa domacom firmom 3. Ugovor o izvozu odredjene robe. Kada se roba kupljena u inostranstvu ne uvozi na teritoriju zemlje kupca,ves se direktno prodaje kupcu u nekoj trecoj zemlji, kazemo da se radi o direktnom reeksportu . Direktni reeksport podrazumeva sledece transakcije: 1. Ugovaranje kupovine robe od inostranog prodavca i placaje ugovorene cene, 2. Ugovaranje prodaje iste robe sa inostranim kupem i naplatu ugovorene cene ,3. Izdavanje naloga spediteru da se izvrsi otprema robe iz zemlje prodavca u zemlju kupca. Reeksport je nacin da se realizuju medjunarodni dogovori i preuzete obaveze po osnovu robnih lista. Direktni reeksport se moze primeniti ako bi se javila deficitarnost roba ciji je izvoz vec ugovoren. Ramplasman je uvoz robe jednog tarifnog stave, odredjene vrednosti i kolicine i istovremeni izvoz druge robe, istog tarifnog stave, iste kolicine i vrednosti. Ovo je oblik reeksporta iako u izvozu i uvozu ne cirkulise bukvalno ista roba. 1. Ukoliko dodje do nestasica neke robe na domacem trzistu, a ciji je izvoz ugovoren u znatnoj kolicini, da se ne bi izgubile pozicije na inostranom trzistui da bi se ispunili ugovoreni rokovi ispuruke, pribegava se kupovini iste vrste i kolicine robe na inostranom trzistu. 2. Ukoliko usled sezonskih varijacija dodje do nestasica odredjene vrste robe na domacem trzistu , pa se u vreme nestacica uvozi a u vreme obilja izvozi ista kolicina i vrsta robe. Cesto se u zem;ljama koje se prostiru na velikoj povrsini, vise isplati uvesti robu iz susedne zemlje nego je kupiti od domaceg proizvodjaca koji se nalazi na drugom kraju zemlje. Izvoz i uvoz robe po osnovu ramplasmana ugovora se kroz dva sata zasebna ugovora, dok se placanje i naplata vrse instrumentima medjunarodnog platnog prometa a carinska procedura ostvaruje kao kod redovnog uvoza i izvoza. 83. medjunarodni fransizing

1. 2. 3.

Medjunarodni fransizing predstavlja sistem saradnje i medjusobnih poslovnih odnosa izmedju nezavisnih preduzeca iz dve zemlje koja su povezana ugovorom fransizinga prema kome jedan od njih franshizer ustupa drugom franshizentu pravo koriscenja po tacno odredjenim uslovima,osiguravajuci pomoc i redovne usluge u cilju olaksanja ekploatacije za sta dobija nagradu franshiza. Franshizing je najvise zastupljen u automobilskoj i naftnoj industriji. Postoje brojne podele franshizinga: 1)franshizing prve generacije kod koga se ustupa pravo u vezi proizvoda,trgovinskog imena iili komercijalne formule 2)fran. Druge generacije:kada se ispune uslovi prve generacije, franshizer i franshizant stupaju u dublju poslovnu saradnju.Ova vrsta je poznata pod nazivom franshizing ukupnog poslovanja Ukoliko su franshizer i franshizant iz iste zemlje govori se o nacionalnom franshizingu, a ukoliko nisu govori se o medjunarodnom franshizingu. Elementi ugovora o franshizingu: 1)postojanje vlastnistva nad znanjem,markom, idejom,distributivnim postupkom. 2)ustupanje prava koriscenja na odredjen rok 3)precizna definicija nacina koriscenja ustupljenih prava u datim rokovima 4)obaveza franshizanta na kontinuirano placanje franshize 5)franshiza se sastoji iz dva dela:pristupne fransgize i placa se samo jednom i osnovne franshize i placa se po odpocinjanju posla kontinuirano i iznosi od 0,3 % do 4%. Prednosti koje davalac fransize ostvaruje ulaskom u frasizing sistem : on je zainteresovan za povecanje udela na trzistu, a ostvaruje ga povecanjem ulaganja frans.je stavio pod kontrolu potencijalne konkuente i time obezbedio jasan pregled trzista frans. Je sam usao u posao u nameri da ostvari zaradu naplatom fransize Predenosti korisnika fransize: samostalnost pravnih subjekata kako je firma ostvarila trzisnu prepoznatljivost olaksava pristup potrosacu ulaskom na trziste smanjuju rizik neuspeha koji je visok u samostalnom poslu, manji troskovi istrazivanja trista U frnsiing firme spadaju: coca cola, diners,toyota, amerikan expres.... 84. medjunarodni lizing Medjunarodni lizing predstavlja specifican oblik spoljnotrgovinskog prometa kojem lizing kompanija iznajmljuje na odredjeni rok robu korisniku lizinga ,dok se korisnik lizinga obavezuje da ce redovno u dogovorenim godisnjim anuitetima placati lizing zakupinu a po proteku dogovorenog roka otkupiti ovu robu po nizoj ceni. Ugovor o lizingu se zakljucuje u pisanoj formi .Stranke u ugovoru su davalac i korisnik lizinga .Osnovni elementi ovog ugovora su predmet ugovora ,rok i liing zakupina. Predmet ugovora o lizingu moze biti razna oprema gradjevinska , elektronska i sredstva veze .Postoji i lizing nekretnina , trajnih potrosnih dobara , lizing kompletnih postrojenja , transportnih sredstava. Rokovi davanja robe se poklapaju sa vremenom amortizacije robe.Sto je period lizinga kraci to je lizing zakupina veca.Najskuplji je lizing zakupina za period koji inosi 40%, a najniza je lizing zakupina kada ovaj rok iznosi 80% amortizacionog perioda. Po isteku roka ukoliko je istekao i amortiacioni period , roba postaje vlasnistvo

1. 2. 3.

korisnika lizinga ,a ukoliko nije istekao amortizacioni period korisnik lizinga ima pravo otkupa robe po ceni koja odgovara trzisnoj vrednosti umanjenoj za protekli amortizacioni period. Korisnik lizinga je duzan da opremu cuva propisno oznaci da se radi o vlasnistvu davaoca i pravilno je upotrebljava . Davalac lizinga uzima sledece elemente pri kalkulaciji lizing zakupine : 1. godisnji iznos amortiacije 2. iznos finansijskih troskova 3. troskove usluga vezanih za opremu Razlike izmedju lizinga i zakupa i lizinga i rentinga: kod zakupa je zakupodavac vlasnik nad predmetom zakupa i nije predvidjeno da predmet ostane u trajnom vlasnistvu zakupca , akod rentinga se predmet rentira i vise puta se inajmljuje , tako da menja korisnike dok se kod lizinga iznajmljivanje svodi samo na jednog korisnika u cijem posedu roba na kraju i ostane. Kada proizvodjac iznajmi robu na lizing govori se o direktnom lizingu, a indiorektan lizing je lizing gde se specijalizovane firme bave iskljucivo lizingom a robu koju izdaju na lizing kupuju direktno od proizvodjaca . 85. finansijski i operativni lizing U zavisnosti od toga da li se ugovor moze otkazati govori se o finansijskom i operativnom lizingu . Finansijsji lizing davalac lizinga nema obavezu da pruza druge usluge korisniku lizinga , sem sto ga finansira.Korisnk lizinga nema pravo otkaza lizinga u dogovorenom periodu ,dok davalac lizinga ima mogucnost da ako se korisnik ne pridrzava svojih obaveza , otkaze ugovor. Operativni lizing ne obuhvata cvrsto definisane rokove u kojima nema otkaza ugovora , vec definise otkazne rokove u slucaju vracanja robe davaocu lizinga Obuhvata niz obaveza davaoca lizinga a odnose se na obuku kadrova , odrzavanje , tehnicku pomoc . Vrste lizinga: 1. termnski lizing , kojim je preciziran rok na koji se roba daje na lizing kao i obaveza korisnika da robu precino vreme vrati 2.revolving lizing koji predvidja obavezu obnavljanja koriscenja robe na lizing po isteku predhodnog ugovorenog lizing perioda, ova vrsta sadrzi i klauzulu o ameni robe uzete na lizing , savremenijim modelom 3.lizing sa opcijom a kupovinu posrazumeva obaveu korisnika da ce po isteku lizing perioda otkupiti koriscenu robu. 86. vrste i podele poslova medjunarodnog lizinga Kada se lizing odvija u okviru nacionalnih granica to je nacionalni lizing , ali ako je jedna od stranaka u ugovoru van granica zemlje govori se o medjunarodnom lizingu. Kod medjunarodnog lizinga su moguce sledece kombinacije : 1.korisnik lizinga , davalac lizinga i proizvodjac opreme koja se daje u lizing mogu biti u tri razlicite zemlje 2.korisnik i davalac mogu biti u jednoj zemlji a proizvodjac robe u trecoj zemlji i menja se redovni postupak uvoza/izvoza posto se roba koja ce tek biti predmet lizinga kupuje/prodaje specijalizovanjoj lizing firmi 3.korisnik i davalac lizinga mogu biti u razlicitim zemljama , dok proivodjac robe moe biti u jednoj od ovih zemalja. Ukoliko se davalac lizinga obaveze da ce u toku trajanja lizinga vrsiti servisiranje opreme ,obuku kadrova kao i njenu zamenu novijim govori se o bruto lizingu . Nasuprot bruto lizingu , neto lizing ne podrazumeva postojanje pomenutih obaveza.

Prema duzini trajanja ugovora o lizingu , lizing se moze klasfikovati na kratkorocni do 3 god, srednjorocni 3-7god, dugorocni preko 7 god.Interesantna je jedna vrsta lizinga prodaj pa iznajmi na lizing ponovo prisutna kod kapitalne opreme gde prodaju tek proizvedenu robu lizing kompaniji, pa je iznajme na lizing kako bi je ukljucili u naredni proizvodni proces. Nosioci savremenog lizinga su bankarske institucije sirom sveta. 87. prednosti i nedostaci nabavljanja opreme na lizing Nabavkom opreme na lizing korisnik lizinga povecava svoju likvidnost. Umesto da odmah angazuje sva sredstva za kupovinu , korisniku lizinga ostaje deo sredstava koje moze plasirati u druge poslovne aktivnosti. Lizing peduzece mora biti specijalizovano za odredjenu vrstu opreme i pratiti inovacije u oblasti proizvoda i procesa koje pokriva.Ugovorom o bruto lizingu davalac lizinga preuzima obaveu zamene , onstalirane opreme , opremom novije generacije ukoliko se ona u medjuvremenu pojavi i time se korisnik lizinga osigurava od rizika zastarevanja opreme. Inamljivanje opreme na lizing zamenjuje kreditiranje i predstavlja povojniji nacin finansiranja ivestiocija sa stanovista preduzeca. Liing pedstavlja najefikasniji nacin da se dodje do savremene opreme cime se povecava tehnoloska konkurentnost zemlje a da se pri tome ne povecava zaduenost zemlje . Izvozom opreme za lizing ostvaruje se konkurentna prednost u odnosu na zemlje koje koriste klasicne forme izvoza .Postoje i brojni nedostaci koji se mogu pripisati lizingu kao specificnoj formi poslovne saradnje.Apsolutni iznos finansijske obaveze korisnika lizinga iznosi od 50%-150% veci u odnosu na iznos koji bi bio potreban izdvojiti kroz klasicnu kupovinu. Kao jedan od nedostataka navodi se i obavea placanja prve rate lizing zakupine unaped. Kako je oprema koja se uzima na lizing vlasnistvo davaoca lizinga, ne moze se koristiti amortizacija za zamenu osnovnih sredstava. Ako se u ugovorima precizira da roba koja se uzima u lizing mora biti nova i neupotrebljena uvek postoji opasnost da se u prometu nadje vec koriscena roba. Lizing se u praksi pokazao kao izvanredan nacin da se eliminise rizik od zastarevanja . 88. medjunarodna dugorocna kooperacija Medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija je oblik spoljnotrgovinske i poslovne saradnje u kome dva partnera iz razlicitih zemalja preuzimaju obavezu medjusobne isporuke ekvivalentnih vrednosti komponenti iste familije proizvoda koji se mogu finalizovati u pogonima jednog partnera ili oba partnera. Ako se finalizacija vrsi u pogonima jednog partnera uobicajeno je da on isporuku komponenti kooperantu placa finalnim proizvodima .Vrednost ugovorenog izvoza komponenti po osnovu ugovora o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji mora biti jednaka vrednosti ugovorenog uvoza finalnih proizvoda i obrnuto . Ako se finalizacija vrsi u pogonima oba partnera posao se deli i svaki partner proizvodi deo komponenti da ne bi svi sve proizvodili.Partneri dogovore listu komponenti koje prvi kooperant mora isporuciti u toku godine ,kao i listu komponenti koje mora da isporuci drugi kooperant, ove vrednosti moraju biti ujednacene. Kooperant u posao moze ukljuciti podkooperante i to mora u ugovoru o dugorocnoj kooperaciji biti precizirano.Ukljucivanje u poslove medjunarodne dugorocne kooperacije zahteva partnerstvo firmi iz dve zemlje . Ugovori o proizvodnoj kooperaciji su dugorocni i zakljucuju se u pisanoj formi. Poslovi medjunarodne dugorocne proizvodne kooperacije prisutni su u masinskoj,elektronskoj i industriji saobracajnih sredstava. Dugorocnom proizvodnom kooperacijom postize se svojevrsna podela rada jednog istog proizvoda. Ovakva podela rada vodi snizenju troskova proizvodnje sto se odrazava na ostvarenje konkurentne cene finalnog proizvoda.

MDPK vodi ustedi investicija , utice na rast zaposlenosti . Isplata kooperanata kroz finalni proizvod moze biti nepovoljna jer firma iz razvijenije zemlje namece svoje uslove , ali se mogu dogovoriti da cene koriguju pocetkom svake godine . Izvoz i uvo komponent ili finalnog proizvoda po osnovu ugovora je slobodan. Za svaki posao poslovna banka kooperanta otvara kontokorentni koji ce pratiti transakcije ,dostavlja se carinska deklaracija iz koje se vidi koja je vrsta , kolicina i vrednost uvezene ili izvezene robe. 89. medjunarodne koncesije Medjunarodne koncesije su slozen oblik spoljnotrgovinskog posla .U ovom poslu se javlja stranka davalac koncesije koncedent i stranka korisnik koncesije koncesionar. Koncesija predstavlja : ustupanje prava koriscenja prirodnog bogatstva ili dobara u opstoj upotrebi koja su u dravnoj svojini stranom pravnom ili fiickom licu dobijanje dozvole od drzave a obavljanje delatnosti od opsteg interesa , moze se koristiti samo pod propisanim uslovima i u propisanom roku Ugovor je u pisanoj formi.Predmet ugovora o medjunarodnoj koncesiji je ustupanje eksploatacije nekog prirodnog bogatstva zemlje domacina inostranom koncesionaru na odredjeno vreme. Koncesije se mogu davati na: goeoloska istrazivanja i eksploataciju mineralnih sirovina izgradnja ,koiscenje, odrzavanje energetskih ,vodoprivrednih, saobracajnih objekata izgradnja telekomunikacionih objekata uredjivanje i koriscenje obala reka i jeera rekonstrukciju banja Sva bogatstva se koriste tako da ne ugroze zivotnu sedinu. Pored klasicne koncesije postoji i BOT koncesija gde davalac koncesije na kraju govorenog roka stice pravo nad neketninama i objektima . Ugovorom se moze po isteku vremena otkupiti objekat i uredjaji koje je koristio koncesionar i moze preneti vlasnistvo na sebe. Davanje koncesije regulise zakon o koncesijama.Koriscenje koncesije krece se od 30-50 god.u zavisnosti od nacionalnih zakonodavstava . Davanje koncesije predhodi izbor najkonkurentnijeg koncesionara.Postupak se ostvaruje javnom licitacijom. Koncesionar vrsi izgradnju raznih objekata u zavisnost od vrste koncesije , uvozi savremenu opremu cime se postize opsti tehnoloski nivo zemlje davaoca koncesije .Koncesija prestaje protekom ugovorenog roka ili unistenjem . 90. slobodne exportne p e zone (SEPZ) Min 25 ucesnika u spoljno trg. poslovanju- Proizvodjaci- direktni a) Indirektni: 1. Spediter 2. Prevoznik 3. Osiguravajuce drustvo 4. Marketing agencije 5. Instituti za kvalitet i kvantitet

1. 2.

1. 2. 3. 4. 5.

6. Skladistenje 7. Banke b) drzavna administracija: 1. Carina 2. Ministarstva LB-slobodan uvoz c) Nedravne institucije: 1. Privredne komore 2. Privredna udruenja -Faze odvijanja spoljno trgovinskog poslovanja: 1. Faza pripreme 2. Faza pregovora 3. Faza realizacije - Spoljnotrgovinski poslovi se odvijaju: direktno i indirektno. Direktno- onaj koji izvozi robu za svoje ime i za svoj raun Indirektno- Kada on nije vlasnik robe, izvozi robu na tue ime i na tu raun - Rizici u spoljnoj trgovini: Roba moe da se izgubi, da nestane i to su objektivni rizici i oni se pokrivaju osiguranjem. Postoje i subjektivni rizici, npr. Kada robu isporuujemo a kupac nee da plati(banke siguraju za to) - Oblici spoljnotrgovinskog posla : 1. privremeni 2. redovni 3. sloeni - Ugovor i dve najvanije stavke: rok isporuke i cena - Cena ima tri elementa: 1. numeriki izraz 2. valutu 3. paritet INCOTERMS 2000 - Dokumenta u spoljnoj trgovini: Dokumenta su vana u toku robe i njenog prenosa - Postoji pet vrsti dokumenata: 1. trgovaka 2. transportna 3. carinska 4. bankarska 5. pediterska - Izvoznik: Osnovna obaveza je da isporui robu i pravo da je naplati - Uvoznik: Osnovna obaveza je da plati robu i pravo da primi robu

1. 2. 3. 4.

Kada roba putuje, niko nema kontakta sa robom, jedini kontakt se vri preko dokumenata i ona su izuzetno vana. - Carinska dokumenta, izvoznik, uvoznik, banke, trgovaka, bankarska, carinska, transportna, pediterska, iz njih se vidi kada je roba dopremljena kupcu i razne karakteristike robe - Dokumenta koja uvoznik ili izvoznik mora da izda: faktura lista pakovanja zapisnik kvantitativnog i kvalitativnog prijema robe uverenje o krajnjem korisniku(end-use-certificate) - traim od kupca da mi potvrdi da ce roba biti iskoritena tu gde je uvezena i da se nee dalje izvoziti 5. uverenje o kvalitetu ispravnosti robe 6. atest proizvoaa( potvrivanje ispravnosti i da je proizvedena u zemlji iz koje izlazi i da izvoznik mora ukloniti kvar u garantnom roku) 1) Faktura(raun) Svaka faktura mora da sadri: broj, datum, adresa prodavca, adresa kupca, naziv robe sa ukupnom cenom - Postoji 5 vrsti faktura: Trgovaka faktura(konana) u njoj je formirana cena, bitna je za carinu, osnov za plaanje carinskih dadbina Proforma- sadri sve kao i trgovaka samo nema konanu cenu, izdaje se na zahtev kupca, zbog kredita i plaanja. Privremena(prethodna)- ima sve kao i konana ali je cena privremena, izdaj se kada kupac hoe da se roba prvo pregleda, i od nje zavisi da li e se roba dodatno cariniti Gratis- roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjiiti Konzularna- kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu. 2) Izvozna lista pakovanja- roba se pakuje, postoji registarki broj vozila 3) Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu poslednji prevoznik, neutralna inspekcija, predstavnici 5) Uverenje o ispravnosti- mora da ima sertifikat sanitarni(hrana, iva stoka) II GLAVA ORGANIZOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH INFORMACIJA - Moe biti direktno i indirektno - Direktno- proizvoa robe tu robu proizvodi i izvozi, specifina roba ili je posrednik skup, oekuje veu prodaju i misli da moe sam. zastupnitvo(agentura) distribucija - Indirektno- smatra da je posrednik dobro organizovan, da lake i vie prodaje preko posrednika. komision konsignacija monokulturne- 90% izvoza je jedan proizvod(kuba-eer, kuvajt-nafta)

1. 2. 3. 4. 5.

1. 2. 1. 2.

1. 2.

- Preduzea koja se bave izvozom, esto imaju posrednika u inostranstvu(zastupnika pod ugovorom) koji tadi za svog principala da bi proirio trite. - Postoje dve vrste zastupnika: ne garantuju plaanje, samo primaju narudbine. Ima obavezu samo da nae kupca i primi narudbinu. Moe biti iskljuiv(radi samo na jednom delu teritorije) druga grupa garantuje da e kupac platiti principalu(del. credere) - Distribucija- razlikuje se od zastupnitva u tome to distributer radi u svoje ime i za svoj raun. Kupi veliku koliinu robe, i prodaje je, ima ugovor sa proizvoaem. Kod dobre distribucije je vano: 3K Kapital Kapacitet Karakter(ne na radu ve na konkurenciji) - Indirektan- putem posrednika, on posreduje izmeu dve strane a njegova prednost je to ima struno znanje o robi, ima kapital. - Konsignacija- stvaranje konsignacionog skladita u zemlji gde se proizvod prodaje. Ako strana firma izvozi proizvod, otvaraju konsignaciona skladita da bi delove prodavali na licu mesta(proizvodi siemens-a), da bi izbegli carinu i otvarali skladite konsign. - Ovakva roba je pod carinskim vlasnitvom(nadzorom) - ko garantuje da roba nee biti prodavan u slobodnom prometu avans menica(garancija) garancija banke - Za ovu robu plaamo takse,PDV - Posrednici imaju dunost da posreduju izmeu prodavca i kupca(ne bave se sami trgovinom) - Vrste komisiona: uvozni izvozni - Postoje 2 ugovora: Komisioni ugovor- o izvozu robe. Da e izvoznik izvesti ribu za koga i traje godinu dana Izvoznik i kupac u inostranstvu sklapaju ugovor Izvoznik svoju zaradu ostvaruje preko procenta i on je obino 3% Ako je roba oprema koja treba da se montira i proizvoa onda mora da kontaktira sa kupcem

1. 2. 3.

1. 2. 3.

1. 2.

Izvozni- isti sluaj kao i kod izvoza, prednost uvoza jer dobija proizvoa=? GLAVA III

NEPOSREDNI UESNICI U SPOLJNOTRG. POSLOVANJU - Postoje 4: trgovaka drutva(firme) dravne firme zadruge transnacionalne kompanije(TNC) 1. Trgovaka drutva bave se spoljnom trgovinom, registrovane su kod provrednog suda - Sa stanovitva vlasnitva mogu biti: privatne firme dravne meovite zadrune - Sa aspekta kapitala i sa aspekta organizovanja: ortaka drutva akcionarska drutva komanditna D.O.O (drutva sa o.o) jednopersonalne i familijarne(KARGILL) kompanije 2. Drzavne furme. Centralne odluke na nivou ministarstva koja e izvoziti, uvoziti, koje e cene biti. Vojana industrija-drana firma, naftna industrija, elektroprivreda 1. Zadruge: privatne, dravne, zadrune, meovite - Postoje odreeni principi. Svako dobrovoljno stupa u zadrugu - uristiki pokret- prerastao je u zadruni pokret. 750 miliona ljudi u svetu je ulanjeno u zadruge. Imaju ogromnu mo i potencijal. - Osnovni proncipi zadrunog organizovanja: 1. dobrovoljnosti(svojom voljom ulaze u zadrugu) 2. demokratinosti- upravljaju po demokratskim principima. Jedan lan, jedan glas 3. princip otvorenosti-svako ko zeli da se ulani to moe 4. princip uea u kapitalu-svako uestvuje u podeli profita 5. princip nezavisnosti i autonomnosti- drava nema uticaj 6. princip meuzadrune saradnje- udruenja raznih drava mogu zajedno biti 7. princip brige o zajednici- o ekologiji se vodi rauna - Najpoznatija zadruna udruenja- SKANDINAVSKO SKANDINAVSKA ZADRUGA ZA UVOZ PREHRAMBENIH PROIZVODA

1. 2. 3. 4.

1. 2. 3. 4.

1. 2. 3. 4. 5.

- 51% akcija znai da on ima puno pravo da bira predsednika, upravlja kompanijom. Danas je dovoljno 10%. - Transnacionalne kompanije- imaju znaajan uticaj u spoljnoj trgovini. To je ona kompanija od koje postoje matina zemlja i zemlja domacina(gde ta kompanija investira novac) - Multinacionalna kompanija(postoje dva centra odakle se vodi posao, dve matine kompanije). Matine zemlje su razvijene zemlje a zemlje domaina su nerazvijene i slabo razvijene. - Transnacionalna kompanija bi bila ona koja ima najmanje 6 svojih filijala u inostranstvu i ima 100 miliona dolara prometa godinje. - Kompanije matinih kompanija su organizovane u zemlji domaina 1. podrunice(keri)=subsidies 2. pridrune kompanije=asociates 3. ogranci=branch 1. 2. 3. status - Podrazumevaju direktne strane investicije DFI. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu, kao servis, ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontroliu deo trita koji pripada nekoj uniji npr. EU, jer zemlje u uniji ne plaaju takse i poreze(carinska barijera), jeftinija proizvodnja i radna snaga. Ovo je sloena forma organizacije. Poetkom 20.veka bilo je 7 700 000 filijala, 65000 kompanija. Jo jedan bitan faktor su i ekoloki razlozi Ne mora ciljno trite biti zemlja domaina, moe biti samo odskona daska zbog sirovina, radne snage. Trite moe biti ceo region. Bolje organizovan transport Putem marketinga je dolo do ujednaavanja ukusa potroaa(televizija, kompanije) Kontrolisane da strane matine kompanije imaju svoje pravno lice, imaju samostalni status(51%) Pravna lica, samostalni status, ali deo akcija ne prelazi 50 % Nema status pravnog lica , kao predstavnitvo, izdrava se od matine kompanije, radi poslove i fakture matinoj kui, npr. Servis. Nema nikakav samostalan

- Strateka prava: - Prvo su to bile razvijene zemlje - 60-70 afrike i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz kolonijalnih sila, i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje. - Prirodne sirovinu su zamenjene nekim drugim materijalima(legure..)-substitut - Kompanije su poele da se vraaju u zemlje iz kojih su praktino proterani, i za zemlju domaina je izuzetno bilo vano da doe do ulaganja kapitala. Pored toga grade eleznice, puteve, prilaze.Uticaj je dualan i zemlja domaina ima i koristi i tete. Donosi posao, novac, tehnologiju, stvara kooperante, a loe je to to se mogu unititi grane koje su radile u tim industrijama, ali je najee iticaj pozitivan. - Problem je i to to se smanjije izvoz matine a poveava izvoz domaina. 1.


1. 1. 1. 8.3 biliona $ - proizvedeno biliona $ - izvoz 2004- 17.6 biliona $ - proizvedeno 9.2 biliona $- izvoz

Proizvodnja polako potiskuje izvoz. GLAVA IV Posredni uesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. meunarodna pedicija transportna dokumenta osiguranje robe u transportu dokumenti o osiguranju robe poslovne banke u spoljanjoj trgovini carinska sluba dravne institucije i izvozne kreditne agencije PEDICIJA Njihov posao je znaajan kada su u pitanju spoljnotrgovinski poslovi, 80% poslova oni obavljaju. Postoji pediter uvoznik, pediter kupac. Oni vre usluge. Ako plaamo devizama, to se smatra kao uvozni posao. Ako domai radi za stranca to je izvoz. pedicija je nastala u Veneciji. Oni izdaju odreena dokumenta, prilikom uzimanja robe i pripreme za prenos. U ugovor koji pediteri prave sa komitentom mora da se naznai koliina robe, kojim prevozom roba ide, vrsta robe, rok kad je roba spremna da se transportuje. POZICIONA KNJIGA, pozicioni broj na taj broj se oslanja ceo posao, zna se o kojoj robi je re. Ovo je sloena forma organizacije, poetkom XX veka bilo je 700.000 filijala. 65.000 kompanija. Jo jedan bitan faktor su ekoloki razlozi. -Ne mora ciljno trite biti zemlja domaina, moe biti samo odskona daska zbog sirovina, radne snage, trite moe biti ceo region. -Bolje organizovan transport. -putem marketinga je dolo do ujednaavanja ukusa potroaa (televizija, kampanje)

Strateki pravci: -Prvo su to bile ne razvijene zemlje. 60-70. godina, afrike i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz zemalja kolonijalnih sila i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje. Prirodne sirovine su zamenjen nekim drugim materijalima. (legure, minerali) substituti. Kompanije su poele da se vraaju u te zemlje iz kojih su prethodno otile i za zemlju domaina je bilo izuzetno vano da doe do ulaganja kapitala. Pored toga grade se eleznice, putevi, prilazi. Uticaj je dualan, zemlja domaina ima i koristi i tete, donosi posao, tehnologiju novac, stvara kooperante, a loe je to to se mogu unititi grane koje su radile u tim industrijama., ali, najee je uticaj pozitivan. Problem je i to pto se smanjuje izvora matine a poveava izvoz domaina. 1995 godine 8.3 biliona $ proizvedeno, 5.8 biliona $ izvoz 2004 godine 17.6 biliona $ proizvedeno, 9.2 biliona $ izvoz Avizo vaan je da bi se roba dalje pratila, utovar, istovar Obezbeenje prevoza pediter priprema robu za prevoz, drugi (kupac) prevozi robu daljem on ima ugovor o prevozu, on organizuje prevoz. Osiguranje osigurava robu za klijenta Skladitenje ako je potrebno pre transporta Inspekcija omoguava pregled robe i izdavanje sertifikata banka banka kupca je u kontaktu sa bankom izvoznika Administracija Kada je roba spremna, postoje dva naina da se roba preuzme. 1. 2. 3. Preuzimanje i smetanje u skladite Preuzimanje robe i transport do utovara (brod, voz,..) Direktno dolazi prevoznik u skladite i prenosi robu pediter zna koji su najbolji, najjeftiniji i najpouzdaniji prevoznici, u zavisnosti od koliine pediter ima popust na koliinu robe REFAKCIJA (u odnosu na cenu prevoza) ide pediteru a ide komitentu, podrazumeva se da roba ide najkraim putem i za najniu cenu. Inspekcija svaka radnja vezana za robu mora da se evidentira Carina tu dolazi do kontakta izmeu peditera kupca i peditera izvoznika. pediter ugovara osiguranje za svog klijenta Trokovi:

1. 1.

Trokovi pedicije poslovna tarifa za koju on radi taj posao Trokovi prevoza, osiguranja, skladitenja, Ovo nisu trokovi peditera ali se esto deava da pediter sve plaa pa onda na kraju posla komitent refundira novac. Dokumenta:

1. 2. 3. 4.

FCR sertifikat o prijemu robe FCT sertifikat o transportu robe FBL potvrda o multimodalnom prijemu FWR pediterska skladinica FIATA organizacija koja propisuje organizaciju svih dokumenata koje pediter treba da izadje. Dokumentacija u Spoljnoj Trgovini 1. Drumski tovarni list (road bill) 2. elezniki tovarni list (rail way bill) 3. Avionski tovarni list air way bill) 4. Pomorski tovarni list (sea way bill) 4 a. pomorska teretnica (bill of lading) 5. reni tovarni list (Inland waterway bill) 5 a. Teretnica rena (water way bill of lading) 1. kada se roba otpremi jedan original prati robu, jedan ide pediteru a jedan kupcu 4a. tri originala, dve kopije. Sva ti originala pediter daje komitentu koji te dokumente dostavlja banci a banka ih prosleuje banci u inostranstvu. Ima tri originala, i oni su hartije od vrednosti na ime >cesijom po naredbi > indosiranjem (na drugo lice) prostim prenoenjem > nekome se da i on postaje vlasnik

1. 2. 3.

Banka izvoznik i banka kupac su u meusobnom odnosu, izvoznik i kupac posluju meusobno i sa svojim bankama. NEIST konusman u kome se nalaze informacije o neispravnosti robe Ko poseduje konusman, ako ima bar jedan, roba je njegova, ukoliko se pojave dva vlasnika sa po jednim, vlasnik robe je onaj koji doe prvi. Osiguranje robe u transportu.

Postoje razne vrste rizika, elementarne nepogode, poar, sudar brodova, Osiguranje moe biti: opte za isporuke koje su sukscesivne za iste robe koje idu due vreme pojedinano roba koja ide jednom, dopunski rizici kraa, (krijumarenje) 1. 2. 3. 4. Osigurava se roba Prevozno sredstvo Odgovornost prevoznika Razni drugi interesi Ovo je jedno od imovinski osiguranja (roba, brod..). Postoj ugovori o osiguranju koji predviaju razliite rizike.

Banke: Banke se po veliini dele na male, srednje i velike. Male sa malim ovlaenjem, ne moe da radi sa inostranstvom, samo opsluuje lokalnu privredu. Srednje imaju vei kapital, rade sa inostranstvom, mogu samo da vre transakcije uplatu - isplatu. Velike moraju da zadovolje odreene kriterijume i tada mogu da rade i u svojoj zemlji i u inostranstvu.

1. 2. 3.

Ako Ako Ako Ako

naa banka otvori raun kod strane banke to je NOSTROKONTO. strana banka otvori raun kod nae banke onda je to LOROCONTO. banka nema korespodenta u toj zemlji, onda se ukljuuje trea banka koja je povezana sa obe banke. nema novca na LOROCONTO-u banka u sluaju da ima poverenja moe da saeka (uz kamatu), a ako nema poverenje traie novac.

Parlament, ministarstva, politika i ostala sranja. -Pored parlamenta vana institucija je vlada, imamo zakon o spoljnoj trgovini, carinski zakon, zakon o kancelarijama. -Parlament donosi zakone koji se izvravaju preko vlade. -Tri ministarstva koja moraju da sarauju. -Ministarstva vode politiku robnih reima ako ele postii neto potrebne su dozvole za uvoz i izvoz robe.

-Centralna, nacionalna banka vodi evidenciju o svim uesnicima u spoljno trgovanju. -Carina radi nadzor robe, carinski postupak, radi statistike proraune, paze da ne doe do naruavanja odnosa uvoza i izvoza. Nedravne institucije privredne komore i odreene promotivne agencije. Nisu preterano znaajne ali uestvuju u promociji - fali text GLAVA V Spoljno trgovinska politika i instrumenti 1. 2. Dravni monopol drava regulie sve odnose, trite ne postoji, sve je nareeno kako i ta e da rade. Liberalna spoljna trgovina veina je liberalna ali uvek ima uticaja drave.

Najvaniji elementi kojima se retulie spoljnotrgovinska trgovina: 1. 2. 3. Robni reim Subvencije Carine VI. MULTILATERALNE INDUSTRIJE WTO world trade org. ITC WTC Wto prolo je dosta vremena dok nije osnovana, prvo je stvoren IMF ( international monetar fond), IBRD ( meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj). 1947 HAVANA poinju pregovori za stvaranje WTO GATT sporazum o trgovini catinama, konferencija koja je istovremeno odravana kao i WTO. Gatt je stvoren i postajao je 45god. Nije bio priznat od strane Amerike oni nisu hteli da njihovu privredu kontrolie neka strana organizacija. Pregovori su nastavljeni i trajali su 14 godina, to su bili najdui pregovori i zavreni su u Mroku 1994 godine, tada je Gatt prerastao u WTO ali je zadrao svoj deo koji se bavio carinama. Ratifi Kavar??? je od strane EU, Amerike, Japana i Kanade, cilj je bio smanjenje carina, bri protok roba, imali su prevni status i mogli su da donose sporazume, da ukidaju subvencije. Kao pravno telo ima centar u enevi.Svake dve godine se odrava ministarska konvencija i bira se direktor. Bavi se: 1. 2. Trgovinom robama Trgovinom uslugama

3.

Trgovinom intelektualne svojine Nii rang odluivanja su KOMITETI. Pazi da na tritu ne dolazi do dampinga??? Kako bi se svojilo trite. (prodavanje proizvoda ispod cene). Zidanje cena: normalni trokovi proizvodnje + normalni trokovi prodaje + normalna mara = NORMALNA CENA. - Socijalni damping roba se proizvodi uz jeftinu radnu snagu (azijske zemlje). - Ekoloki dumping znai da se ne potuju zakoni o ekologiji, filteri za vodu, ako se gradi neko postrojenje mora da se potuju zakoni. - Prikriveni damping u proizvod ugraujemo delove koji su jako jeftini. Cene koje nisu realne zovu se TRANSFERNE i tako se kapital iz jedne zemlje prenosi u drugu. WTO se zalae protiv subvencija. Subvencije su zabranjene kada je u pitanju dravni subjekt koji direktno ili iz fondova drave pomae izvoau da plasira proizvode po nioj ceni i taj gubitak nedoknauje iz svojih fondova. Isto se deava i ako drava ima koristi od subvencija. Imamo:

1. 2. 3.

Zabranjene drava ima koristi Akcione prouzrokuju tetu dravi u koju roba dolazi Dozvoljene one za bazina istraivanja Dozovoljene:

1. 2. 3.

subvencije u poljoprivredi daju se subvencije da bi opstali Uvoenje nove tehnologije za ekoloku zatitu Za nerazvijena porduija ITC je operativna organizacija, bave se iskljuivo time to pomau manje razvijenim zemljama, uvoenjem tehnologije itd. Oni rade u vie od 80 zemalja na TRAIDPOINT-ima. Finansiranje ovih centara ide iz ujedinjenih nacija i WTO. WTC njihov zadatak je da izdaju licence za rad a time dobijaju bazu podataka koja sadri informacije o svim preduzetnicima (trgovinskim organizaijama) sveta, mogu lako da dou u kontakt i mogu da dobiju informacije o berzi u tim zemljama.

VII. RAZVOJ I KARAKTERISTIKE SPOLJNOTRGOVINSKE MREE

Karakteristike spoljnotrgovinske mree:

broj spoljnotrgovinskih organizacija stepen administriranja monopol, kako utie drava veliina spoljnotrgovinskih kompanija kolike su nain obavljanja st. posla direktni i indirektni struktura st. poslova jednostavni i komplikovani 4 faze razvoja u srbiji, zakon o st. poslovanju, zakoni o stranim ulaganjima.... I faza od rata do 1950 samo 10 firmi i drava je odluivala o svemu (uvoz, izvoz) II faza 1950 1989 donet je zakon pod _______ fabrike. Kada je uvedeno samoupravljanje pravila, stvara se drutvena svojina. III faza - 1990 2001 pad socijalizma, zemlje evrope prolate kroz tranziciju, 98% roba je imalo slobofan uvoz i izvoz. Izvozom je bilo pokriveno oko 70% uvoza to je bilo odlino, po zakonu koji su doneseni pitanje kadrova je bilo preputeno, usled sankcija raeni su poslovi kao trampa. IV faza posle sankcija, ukinute su sankcije, uvoz nije pokriven izvozom. Male, srednje i velike firme, nedostatak strunog kadra, zavravaju fakultete ali nemaju iskustvo. TABELA!!!!!! VIII. SPECIFINA MEUNARODNA TRITA

1. 2. 3. 4.

sajmovi izlobe aukcije berze Sajmovi su organizovano trite, unapred ugovoreno, unapred organizovano. Glavne kompaniej su dovozile robu iz _________ u 19. veku. Sajmovi se sele na istok, najpoznatiki su u Rusiji, Indiji, Meki. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpeti. Svrha je da se na njima promovie neka nova roba, novi proizvodi (npr. Sajam automobila), tu se susreu kupci, prodavci, na sajmu vidimo kakava je konkurencija, cenovna politika, kakva je politika konkurenata to se tie garancije, servisa i naravno da se neto od toga i proda. Najee se izlau uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opteg tipa (vie robe) i specifini (jedna vrsta). Postoje miljenja da su sajmovi prevazieni jer ljudi

mogu videti, posetiti sajam _________ putem. Ovo nije tano jer ljudi vole da dodirnu proizvod , da komuniciraju, da fiziki budu prisutni, da se lepo provedu. Mogu biti lokalni, nacionalni i meunarodni, odravaju se u tano odreeno vreme na odreenom mestu. 1 u godini bijenale??? I 1 u tri godine trijenale????. Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV,RIBOLOV) i (TURIZAM). Izlobe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odavaju se periodino. Izlobe imaju paviljone gde drave predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. Postoje izlobe namenskog karaktera, izvoza, telekomunikacija. U Sevilji??? se 6 multionacionalnih kompanija pojavilo na izlobi izlaui svoje proizvode, izlobe su velika ansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja. Aukcije su organizovana trita, u poetku su bile vezane samo za umetnike predmete, unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike koliine roba koja se prodaje za dalju obradu, AMSTERDAM, LONDON, BE,PARIZ, prve aukcije nepredaeni dijamanti, koa, vuna, aj. Postoje ogromna skladita, postoje aukcijski brokeri, labaratorije koje proveravaju robu. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana, selektovana je po slinom kvalitetu, broker kupaca moe da pogleda robu. Postoji minimalna cena a konana cena se formira nadmetanjem. Svako ko uestvuje i kupac i prodavac plaa aukcijskoj kui maru i od toga ona ima zaradu. Odravaju se sa vremena na vreme, razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se esto deava aukcija. Berze su organizovana trita koja posluju svaki dan i mogu biti novane, robne...bogu biti specifine (samo jedna roba) i meovite (vie roba). Roba je standardizovana. Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on moe da kupuje), jedan belei, jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu. Te berze su sofisticirane. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremeaj na berzi oni javljaju dravnim organima da interveniu. Postoje klinike kuce svi uesnici plaaju marger ( deo novca) od osiguranja. Roba se kupuje i prodaje ali je plaanje odloeno. U klinikim kuama se nalazi novac svih uesnika na berzi. Diler je solo traider, a njegova zarada se bazira na razlici u ceni onoga to kupuje i onoga to prodaje, radi sam za sebe. Broker radi za gazdu, prima platu, dobija bonuse. Miljenja su da berze moda nisu vane kao nekada jer multinacionalne kompanije kontroliu proizvodnju velike koliine proizvoda. Mnoge legure su pronaene (surogati) taji da nije toliko neophodno na berzi kupovati metale. Na berzi je mogue ostvariti trgovinu 20-30% vea nego to postoji tog metala.

Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se zavravaju odmah kada se sklopi ugovor, roba mora biti u skladitu ili na putu, od 2 do 21 dana. Cena se ugvara u momentu. Terminski se zavravaju kasnije, sklapanje ugovora se odigrava danas a plaanje i transport robe e biti u buduem periodu po ceni koja je tada vaila.

Postoje 3 vrste terminskih poslova: 1. 2. 3. prosti ( forwards) likvidni (futures) terminski sa opcijom 1. Nisu spektakularnog karaktera, uglavnom cenu i kada roba stigne, preuzimam robu i plaam ugovorenu cenu. 2. Spektakularnog karaktera, taj ugovor mogu da prodam ve sutra, likvidan je jer im prodam ugovor dobijam novac. Ovde postoji i klaenje na koeficijente gde raspolau sa ogromnim sredstvima do fondova. 3. kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada doe vreme za isplatu, ali ako hoe da odustane mora da plati premiju npr. 30,50%, ako cena skoi prodavac dobija, a kupac plaa samo premiju (nije mnogo izgubio). HEDGE ing Roba iji je glavni sastojak, oko 99% neki metal, cena se formira na dan isporuke. Cena metala + trolovi (plata, izrada, prerada, struja, reije). Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Da se ne bi kockao sa moguim gubitkom i da ne bi razmiljao o eventualnom dobitku on e brokeru odmah rei da proba tu koliinu. Bitno je zatititi se od gubitka, ono je vano kod proizvoaa koji rade sa artiklima na berzi, ija se cena stalno menja. Jedna zatita je kupovina i prodaja, a druga veoma bitna zatita je od promene kursa. IX.PREGOVARANJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU

Postoje odreeni principi i 2 miljenja: 1. 2. za takve pregovore i razgovore se treba dobro pripremiti ne treba se nikad pripremiti

Pregovaranje da bi se neki problemi reili, kako bi obe strane imale koristi i dobro poslovali. Ako su dve strane onda su bilateralni. Ponekad ne doe do reenja i tada su veliki trokovi i to nije dobro za obe strane. Kada su u pitanju veliki poslovi, velike cifre treba dobro biti pripremljen za razgovore. Pre nego to doe do pregovora, moramo pokazati da smo ozbiljan partner (vane su sitnice, potovanje vremena, javljanje), treba ostaviti utisak firme koja ima renome i nikad ne moete dovesti partnera pred svren in, mora se potovati dogovoren protokol da se ne menja ve dogovoren protokol. Mora postojati ozbiljnost. Ideja pregovora je da ubedimo

suprotnu stranu u ispravnost neeg stava a da suprotna strana posumnja u svoje stavove i nameemo nae stavove. Ne treba paniiti puno, ve sluati i iz toga saznati puno toga, tada moemo na osnovu toga da utiemo na njih. Strategija pregovora: - pripreme u pozadini kakav je partner koji dolayi na pregovore, kakva je konkurencija, ispitati njegov poloej na tritu. - atmosfera na razgovoru moe biti vrsta, konkurentna, prodavac nee lako odustati od stavova ili moe biti kooperativna, lako da se pregovara. Pregovarai mogu biti: 1. 2. 3. vrsti nisu popustljivi, ne mogu se menjati bitni elementi ugovora. mek - ima prilino konkurenata, zna da imamo dosta ponuda i spreman je na prilino ustupaka fer ine ustupke 50%-50% Faza ne formalnih pregovora - na sajmovima, preko oglasa,marketinga, dolazak u kontakt, elja da se neki posao obavi, gruba ponuda ta proizvodimo, prodajemo, itd. Faza formalnih razgovora face to face, elja da se posao obavi. Postoji tim pregovaraa koji se sastoji od 3-5 ljudi, zavisi da vrsta robe, inenjer, pravnik, bankar, prevodilac i naravno pregovara, najee na engleskom jeziku, tim moe da bude i mnogo vei. Pregovori se najee vode u seditu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. Velika firma, nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. cena koliina kvanitet rokovi isporuke nain plaanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara taka, po taka, najee se 80% ustupaka desi kod poslednje take. Dobar pregovara treba da bude otrog uma i da bude strpljiv, da zna da armira ali ne pada pod arm konkurenata, da zna da prikrije ali da ne bude laov i da ima dosta novca, lepu enu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda.

Ugovorene strane su slobodne i sae sefiniu ugovor. Ugovor zamenjuje zakon za one koji su ga napisali, ne moe se ponititi ako se obes trane ne sloe. Stupa na snagu kada se dobiju odreeni dokumenti. ZRZ - ideja svakog poslovnog oveka, to znai: ZAKLJUEN REALIZOVAN ZABORAVLJEN. Vaan deo ugovora je ta raditi u sluaju spora? Najee sve strane e reavati sve dogovorom a ako do toga ne doe sud e reiti. U zemlji kupca ili prodavca (nacionalno pravo), u enevi se koristi nacionalno pravo, nacionalno pravo jedne zemlje, a sud se odredi u treoj zemlji.

RIZICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU

Postoje rizici koji nisu prenosivi, rizici koje snosi kupac, prodavac ili institucije koje prate robu. 1. 2. 3. rizici kojima je izloen izvoznik rizici kojima je izloen kupac finansijska institucija 1. osnovni rizik za izvoznika je da izrui robu a da bude plaen. 2. da plati avans ya robu a da ne dobije robu ili ne dobije kvalitet koji je ugovoren. 3. kupac ne bude sloventan??? Ili banka ne bude solventna??? I ne moe da naplati.

Mogue je da se konflikti reavaju na sudu, ali ideja je da se posao zavri na vreme bez problema. Ovi rizici ne mogu da se prenesu na osiguravajue drutvo. Pojavljaju se garancije, to su dokumetni kojim se tite izvoznik i kupac.

1. Banaka su instrument kojima se titi izvoznik i kupac. 2. stand by L/C pojavljuje se u americi. Bankarska garancija je dokument po kom izdava garantuje korisniku. Tu postoji opis garancije i ta korisnik treba da objasni ta nalagodavac nije ispunio. Kada banka isplati garanciju, ako su uslovi ispunjeni, istovremeno zaduuje nalogodavca, ako on nema para na raunu banka ga kreditira, taj kredit nosi sve kamate (redovne....)

Niko ne moe opozvati garanciju izuzev korisnika ( onoga u iju je korist izdata). Postoji obrazav u kome postoje elementi koje svaka garancija mora da ima: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. nalogodavac (ko trai da se izda) korisnik garancije garant (banka) osnovna transakcije garantovani iznos,valuta plaanja rok vanosti garancije (rok plaanja) uslovi na poziv za plaanje (pismeno objasnjenje zato banka treba da isplati garanciju) uredba o smanjenju iznosa garancije (garancija se smanjuje za iznos koji je plaen, npr 30%) opozivost garancije cena bankarske garancije (provizija)

2 osnovne grupe: 1. 2. garancija koje pribavlja izvoznik garancija koje pribavlja uvotnik Garancije koje pribavlja izvoznik: 1. 2. 3. 4. garancija o povraaju avansa ( avans je isplaen za neki posao ako se ne izvri mora da se vrati) garancija za dobro izvrenje posla ( kupac eli da se osigura na radovi budu voeni kako treba obino, do 10%-25% vrednosti) licitaciona garancija (mora da se da garancija da je kupac ozbiljan 1%-5%) garancija za kontra kupovinu ( obavezujemo se da emo kupiti neku robu od kupca u toj vrednosti neku drugu robu.). Garancije koje pribavlja kupac: 1. 2. 3. klasina garancija za plaanje (banka izdaje garanciju ako se ne plati) garancija za plaanje rada po kreditu ( isto kao i prva ali kada se roba proda na kredit, i plaa se u ratama i banka garantuje za svaku ratu) garancija za depozit (traim da kupac poloi depozit u vrednosti posla i ne moe niko da bira sem ako kupac plati). Stand by akrediti (stand by L/C) u amerikoj praksi jer amerike firme ne mogu izdavati garanciju po zakonu, on garantuje 10%-15%. Rizici koje uesnici sami reavaju:

Prodavac-izvoznik mora da poznaje trite na koje plasira robu,ako ne prati propise, zakone i carine, ukoliko doe do ovih promena on mora ugovorom da se zatite. Rizici koje snose banke - ne mogu da naplate............ Plaanja u spoljnotrgovinskom poslu: 1. likvidna - trenutna plaanja, kod nas je rok 90 dana ukoliko se ne unese obaveza u roku od 90 dana od izvoza, smatra se da je to kreditni posao i mora da se prijavi narodnoj banci. plaanja na kredit kupac trai kredit kako bi plaao rate. Istrumenti plaanja kod likvidnog: 1. 2. 3. 4. 5. Menica: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Ime menica izdava (trasant) iznos menica mesto izdavanja ime trasata (dunik po menici) ime remitenta (korisnik ili po ijem nalogu) vreme dospea menice mesto plaanja prenos menice Instrumenti plaanja Instrumenti plaanja su: Doznaka Menica ek doznaka ( LORO ili NOSTRO )- platite taj iznos preko te i te banke. menica hartija od vrednosti koja moe biti garancija ili nain plaanja ek dokumentovani akrediti inkasa (otkup dokumenata)

1.

1. 2. 3.

4. 5. 1.

Dokumentarni AKREDITIV - L/C (Later of Credit) INKASO (Otkup dokumenata) Menica ima dva znacaja: uloga istraivanja garancija i kao instrument plaanja Osnovni elementi menice su: menica, izdavalac menice (TRASAT), mesto izdavanja, Ime TRASATA, vreme dospea menice, mesto plaanja.

234

01.Januar 2008.

Dana 01.08.2008. platite za ovu jednu menicu Po naredbi SARSATRADE Deset hiljada dolara INDUSTROPRODUKT za GENERAL MOTORS

Dunik - TRASAT REMITET TRASANT

1. 2.

Ako je TRASANT i REMITET isto lice onda je to menica po sopstvenoj naredbi, Ako je TRASANT i TRASAT isto lice onda je to sopstvena menica. Menica treba da se prihvati odnosno ACCEPT.

Menica se izdaje: avalira, prenos ili indosiranje menice i to samo trasirana. Plaanje menice: sa rauna dunika se prebacuje novac na nas raun. Protest je kada se ne plate menice a menica je data duniku 1. 1. ek je slian kao menica i on vai od 8 do 70 dana. Dokumentarni akreditiv titi najbolje od rizika i kupca i prodavca. Dokumentarni se zove zato sto je potrebno skupiti niz dokumenata da bi se dobio taj akreditiv.

Kada smo mi izvoznici takav akreditiv se zove LORAKREDITIV, a kada smo kpci onda se zove MOSTROAKREDITIV.

Kada se otpremi roba krajnjem dostavljau robe se daju dokumenta (o otpremi robe) a dostavlja daje dokumenta izvozniku a on banci. Ako se ispravna dokumenta on izvoznik isplati akreditiv. Ako dokumenta nisu potpuna banka trazi od kupca da dostavi papirologiju u roku koji se pre toga znao. Dokumenta treba da stignu u roku, ne treba da budu bajata, treba da budu ista, u suprotnom banka ne isplauje akreditiv.

1. 2. 3. 4.

Akreditiv moe biti: Neopozivi Konfirmiran (potvren) - Izvoznik trai da konfirmira akreditiv od strane banke Prenosiv Samo jednom da se prenese na nekog drugog Deljivda Da roba ide sukcesivno a akreditiv treba da bude deljiv Postoje i jo dve vrste akreditiva: REVOLVING (Rotativni) Vremenski Vrednosni Akreditiv (L/C) sa crvenom klausulom isplauje se do odreene sume novca Trokovi akreditiva su veliki.

1. 1. 2. 2.

Dokumenta za akreditiv

Faktura Lista pakovanja Tovarni list Carinska deklaracija Polisa osiguranja Atest Sertifikat o poreklu Sertifikat o kvalitetu

1. INKASO je slian kao akreditiv i dobijena dokumenta se prikazuju ali kupac ne mora da je plati (jer se partneri znaju) Partneri koji se malo znaju nikada nee da idu na INKASO zbog nesigurnosti da li ce im kupac dati novac za prodanu robu. Ista su dokumenta kod INKASA i akreditiva.