P. 1
Spoljnotrgovinsko_poslovanje_skripta

Spoljnotrgovinsko_poslovanje_skripta

|Views: 294|Likes:
Published by Stele147

More info:

Published by: Stele147 on Apr 01, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2015

pdf

text

original

Spoljnotrgovinsko poslovanje 1. U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?

Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao. Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu vrednost isporucene robe. Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim uslovima placanja. Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim uslovima. Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje trgovine. Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja. 2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga. Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu.

U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju: 1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju:

      

Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke. Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe. Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu. Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista…. Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe. Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu. 2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine. 3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.

3. Neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju, nacrtati semu! SEMA JE OGROMNA TAKO CE MO DA PRECRTAMO U VEZBANKE!!!!! 4. Sta sve definise “INCOTERMS 2000”? INCOTERMS 2000 se promenjuje u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima i odnose se iskljucivo na kupoprodajne ugovore, ali se ovako ugovoreni pariteti zatim mogu ukljuciti u ugovore o prevozu, carinska dokumanta i razna druga dokumenta. Incoterms 2000 se odnosi iskljucivo na ugovore o medjunarodnoj prodaji robe. INCOTERMS 2000 se ne mogu primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (intelektualna svojina ili usluge). Niti se mogu promenjivati u unutrasnjoj trgovini. INCOTERMS 2000 je zbirka mogucih kombinacija prava i obaveza kupca i prodavca pri isporuci robe, kako uz koriscenje jednom modaliteta transporta tako i uz koriscenje dva ili vise modaliteta transporta. INCOTERMS 2000 definise:

Koji vid prevoza ce biti koriscen

    

Ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troskove prevoza Gde ce biti izvrsena isporuka robe Ko ima obavezu da osigura robu Ko vrsi izvozno a ko uvozno carinjenje Kada se prenosi vlasnistvo i rizik na robi sa prodavca na kupca Kupac i prodavac moraju biti upoznati sa kompletnim tekstom INCOTERMS 2000 klauzula koji je izdala Medjunarodna trgovinska komora u Parizu, verzija vazeca od januara 2000. godine. INOTERMS klauzule svrstane su u 13 sracenica od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u 2 velike grupe: grupe klauzula otpreme i grupu klauzula dopreme, odnosno, prispeca. Kod klauzula otpreme vlasnistvo na robi pralazi sa izvoznika na kupca u zemlju otpreme, a kod klauzula prispeca vlasnistvo na robi prelazi sa izvosnika na kupca u zemlji prispeca. Ove dve velike grupe se mogu podeliti na cetiri grupe prema pocetnom slovu skracenice grupe: E,F,C,D.

Podela INCOTERMS klauzula se moze izvrsiti na: 1. Opste koje se mogu primeniti za sve vrste transporta u koje spadaju: EXW – FCA – CPT – CIP – DAF – DDU – DDP 2. Posebne koje se mogu koristiti za pomorski i recni transport u koje spadaju: FAS – FOB – CRF – CIF – DES – DEQ 5. Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini, koja su i objasniti njihovu ulogu. Izvoznik i uvoznik tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla kontakt sa robom ostvrajuju iskljucivo posredstvom dokumenata, za koje ujedno imaju obavezu izdavanja i pribavljanja. Iz dokumenata se vidi kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako je osigurana, ko je vlasnik nad robom, da li je isporucena na ugovoreni nacin i sa ugovorenim kvalitetom itd. U grupu trgovackih dokumenata spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. Faktura Izvozna lista pakovanja zapisnik o kvanitativnom i kvalitativnom prijemu uverenje o krajnjem korisniku uverenje o kvalitetu i ispravnosti robe

Privremena(prethodna). 4.sadrži sve kao i trgovačka samo nema konačnu cenu. Faktura(račun) . 1. adresa kupca. Trgovačka faktura(konačna) u njoj je formirana cena. i od nje zavisi da li će se roba dodatno cariniti 1. Ona u celini preuzima rizik realizacije medjunarodne kupoprodaje. adresa prodavca. Odluka da proizvodjac sam uvozi ili izvozi ili da taj posao prepusti posrednicima zavisi od same prirode robe. Proizvodna firma izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun direktno kada: . izdaje se na zahtev kupca.roba se pakuje.kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. 2. uspesno testirana i zadovoljava zahtevane standarde. Konzularna . 6. Proforma.6. osnov za plaćanje carinskih dadžbina 1. Gratis. živa stoka) Atest proizvodjaca – izdaje proizvodjac kojim potvrdjuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima. 5. Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu – poslednji prevoznik. Izvozna lista pakovanja . Postoji 5 vrsti faktura: 1. poslove uzvoza ili izvoza? Kada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trziste (vrsi izvoz) i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kazemo da se spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno. 6. postoji registarki broj vozila. izdaj se kada kupac hoće da se roba prvo pregleda. datum. naziv robe sa ukupnom cenom. predstavnici Uverenje o ispravnosti . Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu. bez komisionara. Proizvodna firma u ovom slucaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun.roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjižiti 1. Uverenje o krajnjem korisniku – izdaje se na zahtev izvoznika koji zeli da se osigura od reeksporta prodate robe. 3. bitna je za carinu.mora da ima sertifikat sanitarni(hrana. Kada i zasto proizvodjac obavlja sam. neutralna inspekcija.ima sve kao i konačna ali je cena privremena. atest proizvodjaca 1.Svaka faktura mora da sadrži: broj. zbog kredita i plaćanja.

Izvoz robe preko posrednika-komisionara. A zatim su u okviru izvoznog i uvoznog odeljenja formirani sektori. Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvodjaca sa trzistem. sema. Ttansnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini. Spoljnotrgovinske firme opsteg tipa bave se spoljnotrgovinskim transakcijama i to u podjednakom obimu kako izvoznom tako uvoznom. Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa. Njuhov uticaj je dvojak. Izvoz dve vrste robe preko posrednika-komisionara: 9. Ukoliko firma moze da se obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnistvo koje ce organizovati servis. Spektar proizvoda i usluga koje mogu biti predmet spoljne trgovine ovih firmi je vrlo sirok. prezentacije. Ove firme su podeljene najcesce na dva odelenja: uvozno i izvozno odelenje. Za svaku kompaniju koja ima svoj pogon u inostranstvu moze se reci da je transnacionalna kompanija. kao i spoljnotrgovinske transakcije na odredjenim trzistima. svoje prodavce. Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod.One uticu na jedan nacin na spoljnu tgovinu maticne zemlje . a na drugi nacin na spoljnu trgovinu zemlje domacina. Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se u najsirem smislu. U savremenim uslovima poslovanja u spoljnoj trgovini tesko je odoleti raznovrsnim mogucnostima i formama poslovanja tako da specijalizovane spoljnotrgovinske firme vremenom preuzimaju nove poslove i prerastaju u spoljnotrgovinske firme opsteg tipa. montaze. Komisionar je firma koja zakljucuje i realizuje poslove izvoza/uvoza u svoje ime a za racun svoga nalogodavca-konitenta. . U savremenim uslovima na spoljnu trgovinu ali i na medjunarodnu trgovinu ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trzista. Komisione firme su najcesce specijalizovane za izvoz pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda. Ako se u buducnosti ocekuje veliki izvozno/uvozni poslovi. obuke kadrova i slicno. nacrtati semu sa dva proizvodjaca robe. nestandardan i koji zahteva angazovanje njenih strucnjaka u svim fazama ukljucujuci i fazu prodaje. skladiste rezevnih delova. 7. SPOLJNOTRGOVINSKA FIRMA OPSTEG TIPA 8. prenosenje poslovnih aktivnosti izvan granica maticne zemlje. pojam i nacina rada.     Kada troskovi angazovanja posrednika (uvoznika/izvoznika) u velikoj meri prevazilaze troskove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata. Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domacini i maticne zemlje za transnacionalne kompanije.

Pridruzne kompanije koje su interkorporirana preduzeca u zemlju domacina. menadzmenta i nadzornih tela. i za njih moraju biti ispunjeni neki od ovih uslova:     Postojanje trajnog postrojenja ili kancelarije stranog investitora Postojanje neinkorporiranog zajednivkog ulaganja izmedju stranog investitora i jedne i vise trecih strana Vlasnistvo stranog investitora nad zemljom i nepokretnostima u zemlji domacinu Posedovanje mobilne opreme koju strani investitor koristi u zemlji domacinu. Multinacionalna kompanija se u odnosu na transnacionalnu kompaniju razlikuje po tome sto se njeno rukovodstvo nalazi u vise zemalja. One su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. Koji oblici organizacije postoje kod filijala transnacionalnih kompanija. koji je rezident druge zemlje. Strana filijala transnacionalne kompanije je i inkorporirano ili neinkorporirano preduzece u inostranstvu u koje jedan investitor. jeftinija proizvodnja i radna snaga. Ogranci su takvi oblici stranih filijala u inostrasnstvu koji su pravno nesamostalni deo maticnog preduzeca. poseduje ulog koji mu obezbedjuje trajne interese u upravljanju tim preduzecem – minimum 10%. kao servis. a kojima maticno preduzece poseduje najmanje 10%. obicno posedujuci izvestan udeo u kapitalu (kontrolni paket akcija) – 10%. ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontrolišu deo tržišta koji pripada nekoj uniji npr. Podruznice (kceri) Pridruzne kompanije Ogranci 1. 4.veka bilo je 7 700 000 filijala. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu. glasacke moci vlasnika akcije. 2. jer zemlje u uniji ne plaćaju takse i poreze(carinska barijera). 1. 3. 10. Podrazumevaju direktne strane investicije DFI. Još jedan bitan faktor su i ekološki razlozi . EU. potpuno su ili u zajednickom vlasnistvu maticne kompanije. Transnacionalan kompanija koju definisu kao inkorporirano ili neinkorporirano preduzece sastoje se od:   Maticnog preduzeca Njegove strane filijala Maticno preduzece je ono koje ima kontrolu nad ostalim preduzecima van maticne zemlje. Pridruzene kompanije su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. Podruznice su inkoporirana preduzeca u zemlji domacina u kome maticno preduzece direktno poseduje vise od pola glasacke moci vlasnika akcija i ima pravo da postavlja i premesta vecinu clanova administracije. Poćetkom 20. 2. 65000 kompanija. najmanje godinu dana. u zemlji domacina. znaci ne moze se reci samo za jednu zemlju da je maticna zemlja odnosno zemlja porekla vec je to veci broj zemalja. ali ne vise od 50% .Vrlo cesto se u literaturi nailazi pojam multinacionelne kompanije.   Ovo je složena forma organizacije.

Bolje organizovan transport Putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača(televizija. reklama. radne snage. savremenih komunikacija i saobracajnih sredstava. svetskog jezika. može biti samo odskočna daska zbog sirovina. kompanije) 11. koja proizvodnju organiyuje u jednoj zemlji. Upotreba engleskog jezika u poslovnim komunikacijama. Strogi zakoni u visoko razivjenim zemljama u pogledu zastite zivotne sredine namecu visoke troskove proizvodnje. resurse crpi sa raznih tacaka sveta da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na treca trzista. Razvoj tehologije. a potom eksploatacija sirovinskog i rudnog bogatstva zemlje domacina. kao i rayvoj informacione i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija. tv. radio. Najnovije tendencije ukacuju da su procesi globalizacije i internacionalizacije medjunarodne proizvodnje i trgovine najvazniji faktori koji motivisu i odredjuju strukturu i pravce ulaganja transnacionalnih kompanija. tako da transnacionalne kompanije podizu svoje filijale u zemljama koje nemaju stroge ekoloske zahteve. Motive prenosenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija. takodje je doprinela brzem ugovaranju poslova i laksem prodoru transnacionalnih kompanija na trzista velikog broja zemalja. Sledeci bitan faktor su bili nizi troskovi proizvodnje u inostranstvu. a posebno liberalizacija medjunarodne trgovine dovela je ekspanziji transnacionalnih kompoanija. maticnom. imao je posledicu ujednacavanja ukusa potrosaca na raznim krajevima sveta (cemu su doprineli savremeni mediji. doprineo je da filijale transnacionalnih kompanija sirom sveta mogu biti u medjusobnoj vezi. Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija. Prenosenjem proizvodnje u inostranstvo. Tendencija liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. Jedan od prvih motiva da se podigne filijala u inostranstvu svodio se na pravazilazenje carinskih barijera odnosno sirenje trzista. kompjuterska tehnologija). Tržište može biti ceo region. U ovom periodu osnovni motiv bio je proizvesti robu za trziste zemlje domacina i osvojiti odredjene pozicije na ovom trzistu. 12. . Razvoj medjun arodnih trzista. posto ima tretman domaceg proizvoda. prvenstveno radne snage . na pregovorima i njegova kvalifikacija kao poslovnog. Ekoloski faktor je nakodje vazan motiv koji transnacionalne kompanije postice da investiraju u inostranstvo. Liberalizacija u trgovini pratila je liberalizacija nacionalnih zakonodavstva o stranim ulaganjima sto je ubrzalo i podstaklo strane direktne investicije. Antimonopolski zakoni doprineli su takodje selenju proizvodnje u inostranstvo. proizvod izradjen u ovim pogonima ne podleze carini zemlja domacina. Razvoj savremenih saobracajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti. kompanijom u svakom momentu. Konvertabilnost valuta je faktor koji je doprineo da se dosta precizno i realno gledaju troskovi podizanja filijala u inostranstvu i renatabilnost ulaganja. kao i u vezi sa svojom centralom.   Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina.

15. isplatu. Zasnovana su na nacelu solidarnosti i uzajamnosti. Izvoznik oroginalom konosmana dokazuje kod kupaca robe da je otpremio robu i oekuje ispaltu. osiguranja lica. Roba se moze podici prezentacijom samo jednog originala konosmana. odnosno opreme i dopreme robe kupcu na najefikasniji i najsigurniji nacin. ostala osiguranja. dok kupac robe. od brodara. To znaci da ce domaca spoljnotrgovinska firma angzovati speditera i njegove usluge platiti domacom valutom. Tokom medjunarodnog transporta moze doci do gubitka. je hartija od vrednosti. Izvoznik dobija svoj novac a kupac original konosmana. banka vrsi ispatu vrednosti isporucene robe izvozniku. U najsirem smislu medjunarodna spedicija podrazumeva pruzanje spediterske uloge spoljnotrgovinskoj firmi. Da bi ova transakcija bila korektna kao posrednik ce se pojaviti banka izvoznika i banka kupaca preko kojih ce cirkulisati dokumenta u jednom pravcu a ispata u suprotnom pravcu. Kada primi 3 originala od svoga speditera on ih prezentira banci. Sve vrste osiguranja dele se na: osiguranja imovine.13. Specificnost konosmana je u tome sto je imalac konosmana i vlasnik robe. 14. nacrtati semu. Konosman je vrlo specifican dokument i od izuzetnog znacaja u spoljnotrgovinskom poslu. Koje vrste osiguranja podrazumeva medjunarodno transportno osiguranje. Uloga medjunarodne spedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla. uslovljava pristizanje konosmana. Spedicija ja organizacija isporuke robe. ali i nepredvidjenim dogadjajima koji se mogu dogoditi nezavisno od volje ucesnika u transportu. a isplacuju se samo onima koji su pogodjeni stetnim dogadjajem. na osnovu koga preuzima robu po njenom prispecu. prilikom otpreme robe i prosledjuje ih izvozniku. Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavlja spediteru po izvrsenom krcanju robe na brod. Sredstva se prikupljaju do svih zainteresovanih strana. Medjunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja i podrazumeva sledece vrste osiguranja:   Osiguranje robe koja se prevozi Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata . Osnovna delatnost osiguravajucih drustva jeste ekonomska zastita imovine i lica od raznoraznih rizika. radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla. Konosman pored toga sto predstavlja dokaz da je roba primljena radi prevoza. koji na osnovu posedovanja konosmana postaje i vlasnik robe. Pomorski konosman ili teretnica. posiljalac robe moze robu prodati drugom vlasiku. kao i dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu. Stete na robi mogu biti izazvane nemernom nepaznjom ucesnika u transportu. da bi on izvrsio opremu ili dopremu robe iz inostranstva. Konosma se izdaje u tri orogonalna primerka i dve kopije. Sva tri originala prima spediter izvoznika. Sve dok ima konosman vlasnik robe je izvoznik. To znaci da posto primi od brodara original konosmana. propasti ili ostecenja transportovane robe. a konosman dostavlja kupcu. pojam znacaj i funkcija.

6. troskove spasavanja. Trajanje osiguravajuceg pokrica koje moze biti definisano:    Od utovara do istovara robe Od predaje robe vozaru do isporuke primaocu Od skladista do skladista koje je ujedno i najsire pokrice osiguranja robe. 16. pri cemu prevozni put ne mora biti striktno naznacen u ugovoru o osiguranju. Premija osiguranja je cena rizika. zajednicke havarije. Osigurana suma je najveci iznos. ili se njena vrednost moze izraziti u novcu. Predmet osiguranja mogu biri i prava koja se. Osiguravaci klasifikuju robu u zavisnosti od njenih osobina u nekoliko kategorija. Predmet osiguranja je roba koja ima vrednost. ako nastupi osigurani dogadjaj. Bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe. . 8. troskove konstatacije i likvidacije stete. koji osiguravac ima obavezu da isplati. Stete pokrivene osiguranjem odnose se na potpuni ili delimicni gubitak osiguranog predmeta. Premija ce zavisiti od osigurane sume. Osigurano putovanje koje obuhvata pokrice od polaznog do odredisnog mesta. Transportni rizici. Osiguranje nisu porkivene stete prouzrokovane grubim nemarom i nepaznjom osiguranika ili stete usled prirodnih mana na robi. Osigurana suma je osnov za utvrdjivanje premije osiguranja.   Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdusnih letelica Osiguranje odgovornosti prevozioca Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. 2. Prevozno sredstvo koje se obavezno definise ugovorom o osiguranju. 4. 5. koji se dele u 4 grupe:      Osnovni rizici Dopunsi rizici Rizici usled mana i prirodnih osobina osiguravanog predmeta Rizici nastanka stete “iz bilo kof razloga” Ratni i politicki rizici 3. ali i od nekih subjektivnih clanica procene rizika od strane osiguravaca. 7. takodje mogu izraziti u novcu. Bitni elementi ugovora o transportnom osiguranju su: 1.

Najčešće korišćene polise osiguranja u međunarodnoj trgovini su: Lojdova pomorska polisa – pojavila se u 17. Ako se za prevoz robe koristi više modaliteta transporta (i kopnom i morem). Međutim . u upotrebi je od 1983 godine. za izvršenje obaveza plaćanja ili naplate prema inostranstvu po osnovu spoljnotrgovinskog posla. Očekuje se da ona uskoro zameni SG polisu. zaštite od nepredviđenih štetnih događaja. U ukupnom međunarodnom platnom prometu dominira bezgorovinski način plaćanja. mora se uključiti i poslovna banka u inostranstvu. Ove banke vrše poslove platnog prometa sa inostransvom. dodaju standardizovane. koja vrši međunarodni platni promet. Ako se želi preciznije osiguranje onda se. Uporedo su donete nove institutske klauzule za teret. Ova polisa poznata je kao (brod –ship/ roba – good) SG polisa. koje se svrstavaju u pet kompleta. Nova pomorska polisa .1. UNCTAD-ovi uslovi za osiguranje robe. jedan osiguranje od ratnih rizika i jedan osiguranje od rizika štrajka.najcesce koriscene polise osiguranja Ovo osiguranje je nastalo iz potrebe da se vlasnici robe. Vremenom je ova polisa postala samo osnova za osiguranje robe u pomorskom prevozu. . po nalogu svojih komitenata – spoljnotrgovinskih firmi. efektivnom stranom novcu i deviznim surogatima. Primenjuje se kod osiguranja svih vidova transporta. pored poslovne banke u zemlji. institutska klauzula A obezbeđuje najšire pokriće rizika(svi rizici pokriveni. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi spadaju u red najvažnijih posrednih učesnika pri realizaciji spoljnotrgovinskih poslova.pored lojdove. osim onih rizika koji su isključeni iz osiguranja. koje je doneo UNCTAD. od kojih je bar jedan pomorski. dele se na tri grupe . Međunarodni platni promet predstavlja zbir svih obavljenih platnih transakcija prema inostranstvu. Platni promet sa inostranstvom može biti gotovinski i bezgotovinski. Teret dokazivanja uzroka nastale štete je na osiguravaču. realizuju njihove poslovne banke. pri čemu tri (A. medjunarodno kargo osiguranje . Ona pokriva rizike kojima je izložena roba i brod. Sva dugovanja i potraživanja spoljnotrgovinskih firmi. smatraće se da je reč o pomorskom osiguranju. Ova plaćanja se mogu vršiti u devizama. koja se prevozi morem. sa stanovišta obima pokrića rizika: Pokriće protiv svih rizika. one koje imaju „srednje ovlašćenje“ mogu obavljati platni promet sa inostranstvom a one koje imaju „veliko ovlašćenje“ mogu obavljati poredmeđunarodnog platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom kao i ostale devizno valutne poslove u zemlji i inostranstvu. zaključuje sporazume o međusobnoj saradnji i izvršenju naloga za plaćanje sa odabranim inostranim bankama. uz pomenutu polisu. Banka u zemlji. Kada je reč o osiguranju od pomorskih rizika. osnovni i dopunski). Institutske klauzule B i C pokrivaju samo izričito navedene rizike (dopunske rizike) i teret dokazivanja uzroka štete je na osiguravaču.veku. Pri tome. B i C) regulišu osiguranje od pomorskih rizika. Poslove međunarodnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlašćenje Centralne (narodne) banke. tipske klauzule. koje odgovara institutskoj klauzuli A Srednje pokriće koje odgovara institutskoj klauzuli B Ograničeno pokriće koje odgovara institutskoj klauzuli C Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova       1. „Nostro“ i „Loro“ kontokorentni računi u poslovanju banaka vezanim za spoljnotrgovinske operacije. Uslovi međunarodnog osiguranja robe. Osiguranje robe u medjunarodnom pomorskom transportu. 1. banke koje imaju „malo ovlašćenje“mogu obavljati devizno valutne poslove samo u zemlji.

Carinski postupak – stavljanje robe u carinski postupak .2%). ali na koji i pristižu naplate. po carinskim dokumetima mora biti uravnotežena. u okviru konkretnog spoljnotrgovinskog posla i vrednost izvršenog izvoza. koji podrazumeva autonomno pravo države da reguliše carinsku zaštitu svog ekonomskog prostora. poslovna banka može pored kontokorentnog računa otvoriti i druge račune namenjena za određenu poslovnu svrhu. Vrednost deviznog priliva. obradu i distribuciju statističkih podataka o uvozu i izvozu robe. U njoj se donose najvažniji zakoni koji regulišu oblast ekonomskih odnosa sa inostransvom. 1.       1. da pojedine posove sa inostranstvom direktno odobri i da zahteva na uvid zaključene poslove. za koje privatne finansijske institucije zbog velikih rizika nisu zainteresovane. Ukoliko se po ovom osnovu pojave odstupanja(veća od +/. Nadležna ministarstva – svakako najbitniju ulogu ima ministarstvo za spoljnu trgovinu. iz oblasti deviznog poslovanja. Carinska služba – carinski sistem. Tu svakako spada donošenje propisa iz tri najvažnije oblasti koje predstavljaju okvir za spoljnotrgovinske transakcije. Vlada – ima zadatak da kroz svoja ministarstva detaljnije razradi i primeni usvojene zakone. određeni carinski postupak. Ove agencije kreditiraju dugoročne i skupe infrastrukturne spoljnotrgovinske poslove. To su: Državne institucije od značaja za spoljnotrgovinsko poslovanje i njihove ingerencije Nacionalna skupština Vlada Nadležna ministarstva Centralna banka zemlje Carinska služba IKA – Izvozne Kreditne Agencije Nacionalna skupština – najvažnija makro institucija u spoljnotrgovinskoj mrežii zemlje. Ministarstvo za spoljnu trgovinu ima. Izvozne kreditne agencije takođe osiguravaju izvozne kredite od političkih i nekomercijalnih rizika.Ako jedna banka otvori tekući (kontokorentni) račun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu to predstavlja njeno devizno potraživanje. Centralna banka zemlje – Finansijsku i deviznu stranu spoljnotrgovinskog posla prati posredno. na bazi dobijenih izveštaja. Po osnovu sredstava na ovom računu ne ostvaruje se pravo na kamatu. u nekim slučajevima pravo. kojim slobodno raspolaže i sa koga vrši plaćanja. izvozni posao se dovodi pod sumnju na šta centralna banka upozorava deviznu kontrolu koja sankcioniše izvoznika. Sa stanovišta banke kod koje je ovaj račun otvoren on je „loro“(njihov) račun. Kada naša poslovna banka otvori svoj kontokorentni račun kod svoje korespondentske banke u inostranstvu kažemo da je otvoren „nostro“(naš) kontokorentni račun. IKA .Izvozne kreditne agencije osnivaju vlade zemalja kako bi obezbedile kreditnu podršku svoga izvoza. Finansijska podrška koje ove agencije pružaju spoljnotrgovinskom sektoru doprinosi rastu konkurentnosti izvoza i osvajanju novih tržišta. iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeća. zasnovan je na carinskom suverenitetu. po osnovu izvoza robe. Pored njega. sva ostala ministarstva mogu imati određenu ulogu u zavisnosti od vrste dobra koje učestvuje u spoljnotrgovinskom prometu. kao podsistem pravnog sistema. Carinska služba u carinarnicama i njihovim ispostavama obavlja: carinski nadzor nad robom. iz oblasti regulisanja carinskog sistema. Kod korespondentske banke. praćenje.

Ako se roba samo prevozi preko naše teritorije. Carinska dokumenta – objasniti modalitete carinske deklaracije (CD)       U carinska dokumenta spadaju: Sazeta deklaracija Redovna carinska deklaracija Potvrda o carinskoj vrednosti robe Spisak posiljke Uverenje o poreklu(EUR Form 1) Karnet TIR . vec se izvoz ili uvoz obavlja sve dok se ne iscrpe kvote predvidjene u odredjenom periodu. Kontigenti mogu biti vrednosni i količinski.Ulaskom na carinsko područje (prelaskom granice – carinske linije) roba se mora prijaviti nadležnoj carinarnici. bilo vrednosno. na predlog ministarstva za spoljnu trgovinu. Instrumenti spoljnotrgovinske politike i značaj subvencija u spoljnotrgovinskim poslovima     Pošto je izvoz značajan faktor razvoja domaće privrede. već se ovaj posao odvija slobodno. nije potrebno pribaviti nikakva odobrenja da bi se izvršio izvozni. 1. obim robe koji moze u jednom periodu (u toku godine) biti izvezen ili uvezen. odnosno uvozni posao. Postoje sledeći oblici uvoza i izvoza robe: Slobodan uvoz(izvoz)(LB) – Odvija se bez uslovljavanja spoljnotrgovinskog posla. Usled toga. Ovaj oblik uvoza i izvoza predstavlja restrikciju u medjunarodnoj trgovini protiv koje se svetska trgovinska organizacija najvise bori. odnosno dozvolz koju izdaje nadležni administrativni organ. pri ulasku na carinsku teritoriju roba se. uvoznike i izvoznike. takodje. Po izvršenom carinjenju roba se može preuzeti. kao sto je to slucaj kod kontigenata. Znači da za robu. Kvote se ne dele unapred. u načelu je slobodan. Na režimu dozvola se obavezno nalaze opasne materije. Kvote(K) – Kvote su takav oblik razvrstavanja robe u kojim se utvrdjuje. takođe prijavljuje. Ova roba je pod carinskim nadzorom. na izlaznoj carinarnici gde se vrši razduživanje. 1. koaj se nalazi na slobondnom režimu. Režim dozvola(D) – Potpuna suprotnost prethodnom režimu. čime nastaje zaduženje i nad njom traje carinski nadzor sve dok se ne okonča carinski postupak. instrumenti spoljnotrgovineke politike mogu delovati podsticajno na izvoz nekih proizvoda i destimulativno na izvoz drugih proizvoda. Robu na pojedine oblike uvoza i izvoza (robne režime) razvrstava Savezna vlada. bilo kolicinski. retki plemeniti metali itd. Zahteva prethodno odobrenje. odnosno. izvrši carinjenje i razduženje. na potencijalne korisnike. sve dok ne istupi sa našeg carinskog prostora. odnosno zadužuje. odnosno istup. Kontigenti (vrednosti Kv i količinski Kk) – predstavljaju instrumente kojima se ograničava izvoz i uvoz robe. proizvodi naoružanja. kako bi obezbedile kokurentan nastup i prodor na međunarodno robno tržište. većina zemajla se trudi da posredstvom instrumenata svoje spoljnotrgovineke politike izvrši sektorsko i regionalno usmeravanje izvoza. Obim kontigenata se utvrđuje krajem godine za narednu godinu i deli na zainteresovane korisnike. Robni režimi – Izvoz i uvoz robe.

Carinske dazbine se utvrdjuju primenom zakonom predvidjenih procentnih stopa za pojedine pomenute stavke na carinsku osnovicu uvezene robe. bez otvaranja posiljke. Pojednostavljena . ali je time posupak ubrzan posto se po prispecu robe ne vrse radnje koje su vec obavljene. pre prispeca robe. na carinarnici. Mere carinske kontrole koje su sprovedene u zemlji otpreme prihvataju zemlje tranzita i odredista. . pliombiranim kamionima i kontejnerima i mora imati uocljivu tablu TIR. Pored TIR karnetom. umesto carinske deklaracije 1. Carinski pregled robe vrse se u cainarnici polaska. TIR konvencija podrazumeva 4 bazicna principa: Roba putuje u osiguranim vozilima ili kontejnerima. su carinske dazbine na izvoz robe. Medjutim . Redovna – sadrzi sve podatke o robi. ukinute. Sadrzi podatke neophodne za identifikaciju robe i elemente za utvrdjivanje carinskog duga. uz prilaganje svih potrebnih dokumenata i vrsenje odredjenih kontrola. koji sluzi kao kontrolni dokument u zemlji: otpreme. sva prateca dokumenta i podrazumeva placanje svih potrebnih dazbina. se ulaze tir karnet. bez garantnih depozita na tranzitnim granicama. u odredjenom roku podneti i predstavlja dodatak prethodno prihvacene pojednostavljene deklaracije Rekapitulativna – Primenjuje se kada se ista roba uvozi periodicno u duzem periodu 1. cime se znatno smanjuju troskovi prevoza. tranzita i odredista. Karnet(TIR)     – transport international routier – medjunarodni drumski prevoz – je medjunarodni dokument. Robu mora pratiti medjunarodno priznati TIR karnet izdat u zemlji otpreme.ne sadrzi sve potrebne podatke o robi ili nema sva prateca dokumenta.      Karnet ATA Carinska deklaracija se ulaze na obrascu jedinstvene carinske isprave (JCI) i moze biti: Prethodna – podnosi se pre prispeca robe. carinski obaveznik ima obavezu da plati carinskim organima uvozne carinske dazbine. Primenom TIR karneta ubrzava se doprema robe posto se carinska kontrola vrsi po standardizovanom pojednostavljenom postupku. pri uvoznom carinjenju robe. Kod prijavljivanja robe. Dopunska – ova deklaracija se mora. tokom prolaska robe preko carinske teritorije i dokument za carinjenje robe. vrste i obracun Carinske dazbine predstavljaju novcanu sumu koja se ima platiti carinskim organima. koji se koristi u tranzitnom drumskom prevozu robe(kada se roba iz jedne zemlje isporucuje u drugu preko teritorije trece zemlje ili veceg broja zemalja). u vecini zemalja. U savremenim uslovima. Carina nece primiti ovu deklaraciju. Ovaj dokumet je donet na osnovu carinske konvencije o medjunarodnom transportu dobara pokrivenih TIR kadnetom iz 1974 godine. roba mora biti transportovana u zatvorenim. prilikom uvoznog i izvoznog carinjenja. koji se zaduzuje kod ulaska i razduzuje kod istupa sa carinske teritorije. Uvozne carinske dazbine i takse moraju biti pokrivene medjunarodnom validnom garancijom Tir karnet dokumet predstavlja: dokument za carinski nadzor. Carinske dazbine – pojam.

dok je sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 103 zemlje od kojih su mnoge njegovo stupanje na snagu uslovile ratifikacijom. U zavisnosti od aktuelnih problema medjunarodne trgovine koncentise se na njih i daje im prioritetan tretman. kao i vece ekonomske povezanosti i saradnje medju zemljama. a nastali do ulaska u carinsko podrucje zemlje uvoza(troskovi pakovanja. Svetska trgovinska organizacija(WTO) – nastanak . osnivanjem medjunarodnog monetarnog fonda(IMF) i Medjunarodne banke za obnovu i razboj(IBRD). definisanoj carinskom tarifom. Konferencija je sazvana pod okriljem ekonomsko socijalnog saveta UN i zasedala je od 21 novembra 1947 godine do 24 marta 1948 godine. i donosi nove sporazume. Urugvajska runda pregovora zavrsena je 15. a sa ciljem ekspanzije svetske privrede i trgovine.godine. u Marakesu. potpisivanjem finalnog akta i potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju Svetske trgovinske organizacije(WTO). godine doslo je do saglasnosti stavova dva najvaznija pregovaraca SAD-a i Evropske unije u Urugvajskoj rundi pregovora. na kome je konstatovano da su pregovori okoncani i finalni akt sa svim sporazumima i listama koncesija o pristupu trzistaima roba i usluga pripremljen za formalno prihvatanje. istovara i dr. u Maroku. medjunarodne investicije(IBRD) i medjunarodna trgovina(ITO). odrzanoj u havani.aprila 1994. Stvaranjem medjunarodne trgovinske organizacije bio bi zaokruzen proces institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa zapocet u Bretton Woodsu 1944 godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja.. do ulaska u nase carinsko podrucje(do nase granice). razmatra nove oblasti medjunarodne trgovine.decembra.) Na ovako dobijeni iznos carinske vrednosti . po konkretnoj carinskoj stopi. utovara. koji regulisu spoljnotrgovinske poslove Podstice unifikaciju dokumenata koja prate robu u uvozu i izvozu Podstice harmonizaciju i standardizaciju raznih spoljnotrgovinskih procedura od kojih je najvaznije ujednacavanje carinske procedure Podstice standardizaciju trgovackih termina koji se najcesce pojavljuju u komercijalnoj korespondenciji i dokumentaciji . pretovara. obracunava se iznos carine na uvezenu robu. Osnovni zadaci WTO su da: Administrira trgovinske sporazume i ako to namece poslovna praksa. Komitet za trgovinske pregovore Urugvajske runde odrzao je sastanak 15. odnosno elektrifikacija spoljnotrgovinskih transakcija cime se postize veca brzina i tacnost realizacije posla Podstice harmonizaciju nacionalnih propisa na medjunarodnom nivou. 1. Prvi korak ka ostvarenju ideje o formiranju neke svetske instirucije koja bi regulisala oblast medjunarodne trgovine ostvaren je sazivanjem Konferencije o trgovini i zaposlenosti.     Obracun – carinsku vrednost utvrdjujemo kao zbir sledecih elemenata Vrednost robe (EXW fabrika proizvodjaca) Zavisni troskovi uvoza robe nastali u inostranstvu. Tokom 1993. Tom prilikom je doneta Havanska povelja o stvaranju medjunarodne trgovinske organizacije (ITO) i formirana privremena komisija sa zadatkom da sazove prvu konferenciju ove organizacije. Pojednostavljuje i ubrzava realizaciju spoljnotrgovinskog posla kroz donosenje propisa kojima se: Podstice primena savremene elektronske tehnologije u poslovanju. Tu su najvazniji troskovi: Troskovi prevoza do granice zemlje uvoza Crednost placenog osiguranja za robu Svi troskovi i izdaci vezani za isporuku robe. uloga i zadaci        Procesi institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa u posleratnom periodu odvijali su se pod okriljem ujedinjenih nacija. Time bi se stvorila integralna institucionalna celina na relaciji: medjunarodni novcani tokovi(IMF).

WTO i subvencije – koje su zabranjene a koje dozvoljene subvencije prema sporazumima WTO                  Sporazum sve subvencije deli na tri vrste: Zabranjene subvencije Subvencije koje uzrokuju akciju(akcione subvencije) Dozvoljene subvencije Zabranjene subvencije: Zabranjene subvencije se odnose na izvozne subvencije ili na subvencije u slucaju koriscenja domacih inputa. transfer. Danpinska cena. carinske takse i svih onih poreza osim direktih poreza i uvoznih troskova Povracaj ili oslobadjanje od finansijskih obaveza po osnovu uvoznih inputa koji se koriste u proizvodnji izvoznih dobara Vladine garancije za izvozne kredite ili programe osiguranja izvoza od porasta troskova izvoznih proizvoda Obezbedjenje izboznih kredita koji se daju preduzecima po niskim kamatnim stopama koje su ispod nivoa kamatnih stopa na medjunarodnom trzistu Ako se od strane drzave ili nekog drugog organa preduzecu omogucuje knjizenje nekih troskova na javni racun takodje se smatra izvoznom subvencijom. antidampinska marza 1. U njih spadaju: Direktne subvencije vlade industrijskom sektoru ili firmi u cilju porasta cenovne konkurentnosti izvoza Visestruki kursevi i kursne seme koje ukljucuju bonus na ostvareni iznos Subvencije koje imaju za cilj snizenje spediterskih troskova u izvozu u odnosu na uslove kada su u pitanju isporuke na domacem trzistu Razne mere vlade kojima se obezbedjuje da se uvozni i domaci inputi koje se ugradjuju u izvozne proizvode mogu obracunavati po nizim cenama nego kada se ugdradjuju u proizvode kada se prodaju na domacem trzistu Potpuno ili delimicno izuzimanje od oporezivanja realne imovine radi povecanja cenovne konkurentnosti izvoza Osobadjanje ili oprostaj indirektnih poraza na: prodaje.1. obrt. akcije. dodatu vrednost. Spoljnotrgovinska mreza i sta je karakterise . invencijski i porez na opremu. fransizu. pojam i nacin utvrdjivanja dampinske cene. Dozvoljene subvencije obuhvataju: Subvencije za bazicna istrazivanja i prekonkurentni razvoj Subvencije za razvoj nerazvijenih podrucja Subvencije koje predstavljaju pomoc pri uvodjenju nove tehnologije u cilju smanjenja zagadjivanja ljudske sredine Subvencije u poljoprivredi 1.

u pogledu planiranja proizvodnje. koja je uticala na izmenu strukture. kojim se preduzeca prepustaju na upravljanje radnicima.godine. Na spoljnotrgovinsku politiku ovo se odrazilo kroz. Posledica ove uredbe je nagli rast broja firmi. Spoljnotrgovinska mreza srbije do 1990 godine. zaposlenim u njima. tacnije krajem 1945. zahvaljujuci preovladjujucim oblicima svojine. koji prethodi raspadu SFRJ. kada proizvodjaci i trgovci sami obavljaju spoljnotrgovinske transakcije i indirektna.     Spoljnotrgovinsku mrezu zemlje. kada se u Jugoslaviji donosi Zakon o upravljanju preduzecima. kako rezidenti srbije.godine. ova dva zakona. karakteristicna je spoljnotrgovinska mreza u kojoj su nosioci izvoznih i uvoznih poslova nekoliko velikih spoljnotrgovinskih firmi. moze varirati od mreze u kojoj dominira redovan uvoz i izvoz. Velicina spoljnotrgovinskih firmi. pedesetih godina dvadesetog veka). Godine 1953. vezuje se za period. tako i firme. Spoljnotrgovinsku mrezu su. na teritoriji cele SFRJ. pored spoljnotrgovinskih preduzeca i proizvodna preduzeca. bila drzavna svojina. koji moze da varira od nekoliko firmi(primer SFRJ. i spoljnotrgovinskoj mrezi deluju i filijale inostranih transnacionalnih kompanija. Za ovaj period. tri velika preduzeca su obavljala najveci deo spoljnotrgovinskog prometa Jugoslavije. koje su cinile spoljnotrgovinsku mrezu zemlje. Spoljnotrgovinsku mrezu karakterise: Broj spoljnotrgovinskih firmi. nabavke i prometa finalnih proizvoda. prosla kroz tri faze organizacije. Privatnim firmama vise nije bilo dozvoljeno da se bave spoljnotrgovinskim poslovaima. do 1950.godine . trgovinska preduzeca. do nekoliko miliona firmi. Maksimalan broj spoljnotrgovinskih firmi u periodu vladavine samoupravnog socijalistickog drustvenog sistema. dajuci im vecu slobodu. Uporedo je donet i vrlo liberalan zakon o stranim ulaganjima u jugoslovensku privredum po kome strani rezidenti nisu vise ograniceni u pogledu visine svoga uloga u preduzeca. dolazi do raspada SFRJ i stvaranja SR Jugoslavije.godine. cinila iskljucivo drzavna preduzeca. do 2000. Preovladjujuca forma odvijanja spoljnotrgovinskih poslova. koje preovladjuju u spoljnotrgovinskoj mrezi. kao i mreza zastupnika u inostranstvu. Prva velika promena se vezuje za nacionalizaciju i zabranu privatnim firmama da se bave spoljnotrgovinskom delatnoscu. kojom se prosiruje broj subjekata koji se mogu baviti spoljnotrgovinskom delatnoscu.godine. moze biti razlicita. obima i organizacije spoljnotrgovinske mreze srbije. Primera radi. Druga velika promena. do velikih transnacionalnih kompanija. tacnije 1989. nije presao cifru od 1200 firmi. 1. posle gotovo 45 godina. koje su ovlascene da obavljaju spoljnotrgovinske poslove (primer Italije) Stepen administriranja i kontrole spoljnotrgovinskih transakcija koji moze da bude vrlo visok i pod kontrolom drzave. Preovladjujuca struktura spoljnotrgovinskih poslova. Spoljnotrgovinska mreza srbije je. dogadja se 1950. sto je u skladu sa tadasnjim opredejenjem razvoja socijalistickog drustva. . zadruge itd. Sada direktrni ucesnici u spoljnotrgovinskim operacijama mogu biti.godinu. koja moze biti direktna. Treca velika promena u spoljnotrgovinskoj mrezi srbije.donosi se uredba o spoljnotrgovinskom poslovanju. krajem osamdesetih godina. gradjevinska. Ovo se dogodilo. ponovo imaju privatne firme. Stranci mogu u potpunosti imati vlasnistvo nad preduzecem osnovanim na teritoriji SFRJ. od malih jednopersonalnih firmi. do mreze sa dominantnom strukturom odvijanja slozenih spoljnotrgovinskih poslova. kada se donosi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. u periodu od drugog svetskog rada. u kome je preovladjujuci oblik svojine. napustanje krutog drzavnog monopola spoljne trgovine i delimicne libaralizacije spoljnotrgovinske razmene. Sa prilivom stranog kapitala. kada se spoljnotrfovinski poslovi obavljaju preko posrednickih firmi. kao i pravo na inicijativu. cine neposredni i posredni ucesnici u spoljnotrgovinskim poslovima i to. tokom 1946. u najsirem smislu. neposredno posle drugog svetskog rata. koje su nasi rezidenti registrovali u inostranstvu. dok s druge strane administrativna procedura moze biti pojednostavljena uz neznatnu kontrolu od strane drzave. kojim pravo bavljenja spoljnom trgovinom. Neposredno po donosenju.

1.

Medjunarodni sajmovi, istorijat i funkcije? Sajmovi su organizovano tržište, unapred ugovoreno, unapred organizovano. Sajmovi se sele na istok, najpoznatiki su u Rusiji, Indiji, Meki i Kini. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpešti organizovani kao sajmovi uzoraka i sajmovi opšteg tipa. Najznačajnija funkcija sajmova je da se na njima promoviše neka nova roba, novi proizvodi (npr. Sajam automobila), tu se susreću kupci, prodavci, na sajmu vidimo kakava je konkurencija, cenovna politika, kakva je politika konkurenata što se tiče garancije, servisa i naravno da se nešto od toga i proda. Najčešće se izlažu uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opšteg tipa (više robe) i specifični (jedna vrsta). Postoje mišljenja da su sajmovi prevaziđeni jer ljudi mogu videti, posetiti sajam virtuelnim putem. Ovo nije tačno jer ljudi vole da dodirnu proizvod , da komuniciraju, da fizički budu prisutni, da se lepo provedu. Mogu biti lokalni, nacionalni i međunarodni, održavaju se u tačno određeno vreme na određenom mestu. Mogu se održavati više puta u godini (prolećni i jesenji sajam mode) mogu jednom godišnje ili jednom u dve (bijenale) ili jednom u tri godine (trijenale). Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV,RIBOLOV) i (TURIZAM).

1.

Medjunarodne izlozbe; istorijat, znacaj i osobenosti? Izložbe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odžavaju se periodično. Prva izložba je održana u Londonu 1851. godine. Najpoznatije izložbe se održavaju svakih 10 godina. Karakteristične su po tome što gradu u kome se održava izložba ostaje graditeljski poduhvat tog vremena. Tako je Pariz 1889. posle svetske izlo9žbe dobio Ajfelovu kulu. Izložbe imaju paviljone gde države predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. Postoje izložbe namenskog karaktera, izvoza, telekomunikacija. U Sevilji se po prvi put pojavilo pored paviljona zemalja i 6 transnacionalnih kompanija izlažući svoje proizvode. izložbe su velika šansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja.

1.

Medjunarodne aukcije; znacaj i predmet trgovanja? Aukcije su organizovana tržišta, u početku su bile vezane samo za umetničke predmete, unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike količine roba koja se prodaje za dalju obradu nepredađeni dijamanti, koža, vuna, čaj. Od aukcijskih proizvoda najznačajniji su čaj, sirova vuna, krzno, sirova koža. Postoje ogromna skladišta, postoje aukcijski brokeri, labaratorije koje proveravaju robu. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana, selektovana je po sličnom kvalitetu, broker kupaca može da pogleda robu. Postoji minimalna cena a konačna cena se formira nadmetanjem. Svako ko učestvuje i kupac i prodavac plaća aukcijskoj kući maržu i od toga ona ima zaradu. Održavaju se sa vremena na vreme, razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se često dešava aukcija.

1.

Prema vrsti berzanskih poslova kakve berze mogu biti, opisite te poslove? Berze su organizovana tržišta koja posluju svaki dan i mogu biti novčane, robne... mogu biti specifične (samo jedna roba) i mešovite (više roba). Roba je standardizovana. Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on može da kupuje), jedan beleži, jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu. Te berze su sofisticirane. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremećaj na berzi oni javljaju državnim organima da intervenišu.

1.

Berzanski poslovi, vrste i nacin obavljanja berzanskih poslova? Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se završavaju odmah kada se sklopi ugovor, roba mora biti u skladištu (postojeća roba) ili je na putu (u prevoznom sredstvu)koja će se isporučiti kupcu od 2 do 21 dana. Cena se ugvara u momentu. Terminski se završavaju kasnije, sklapanje ugovora se odigrava danas a plaćanje i transport robe će biti u budućem periodu po ceni koja je tada važila. Postoje 3 vrste terminskih poslova: Prost terminski posao (forward ugovor) Likvidni terminski posao (fjučers ugovor) Terminski sa opcijom 1. Nisu spektakularnog karaktera, uglavnom cenu i kada roba stigne, preuzimam robu i plaćam ugovorenu cenu. 2. Spektakularnog karaktera, taj ugovor mogu da prodam već sutra, likvidan je jer čim prodam ugovor dobijam novac. Ovde postoji i klađenje na koeficijente gde raspolažu sa ogromnim sredstvima do fondova. 3. Kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada dođe vreme za isplatu, ali ako hoće da odustane mora da plati premiju npr. 30,50%, ako cena skoči prodavac dobija, a kupac plaća samo premiju (nije mnogo izgubio).

1. 2. 3.

1.

Šta su to “klirinške kuće” kao berzanska institucija i koji je njen značaj? Postoje klirinške kuće – svi učesnici plaćaju marger (deo novca) od osiguranja. Po pravilu članovi klirinške kuće su samo članovi berze. Roba se kupuje i prodaje ali je plaćanje odloženo. U klirinškim kućama se nalazi novac svih učesnika na berzi.

1.

Šta su to “hedging” poslovi i zašto se rade?

Roba čiji je glavni sastojak, oko 99% neki metal, cena se formira na dan isporuke. Cena metala + trošlovi (plata, izrada, prerada, struja, režije). Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Da se ne bi kockao sa mogućim gubitkom i da ne bi razmišljao o eventualnom dobitku on će brokeru odmah reći da proba tu količinu. Bitno je zaštititi se od gubitka, ono je važno kod proizvođača koji rade sa artiklima na berzi, čija se cena stalno menja. Jedna zaštita je kupovina i prodaja, a druga veoma bitna zaštita je od promene kursa.

1.
1. 1. 2.

Faze pregovaranja u spoljnotrgovinskim poslovima? Pregovarački proces se najgrublje može podeliti na dve faze: Fazu neformalnih pregovora i Faza formalnih pregovora Faza neformalnih pregovora - na sajmovima, preko oglasa,marketinga, dolazak u kontakt, želja da se neki posao obavi, gruba ponuda šta proizvodimo, prodajemo, itd. Faza formalnih razgovora – je faza razgovora face to face, želja da se posao obavi. Postoji tim pregovarača koji se sastoji od 3-5 ljudi, zavisi da vrsta robe, inženjer, pravnik, bankar, prevodilac i naravno pregovarač, najčešće na engleskom jeziku, tim može da bude i mnogo veći. Pregovori se najčešće vode u sedištu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. Velika firma, nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

cena količina kvanitet rokovi isporuke način plaćanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara tačka, po tačka, najčešće se 80% ustupaka desi kod poslednje tačke. Dobar pregovarač treba da bude oštrog uma i da bude strpljiv, da zna da šarmira ali ne pada pod šarm konkurenata, da zna da prikrije ali da ne bude lažov i da ima dosta novca, lepu ženu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda.

dok bi se postupak vodio pred međunarodnom arbitražom (arbitražnim sudom). 1. kao I nadležnost odgovarajućih nacionalnih sudova pred kojim bi se spor vodio Uovorom se može predvideti primena ″neutralnog″ nacionalnog prihvatnog prava treće zemlje I nadležnost njegovog nacionalnog suda Uovorom se može predvideti primena nacionalnog prava biulo kupca ili prodavca bilo treće zemlje. uopšte. Legalno zaključeni ugovori zamenjuju zakon za one koji su ih otpisali. usaglase sve elemente ugovora pristupiće njegovom otpisivanju. Subjekat prava po svojoj volji određuje sadržinu. koji se primenjuju u kupoprodajnim ugovorima. izvoz i uvoz robe može biti praćen raznim dokumentimakoji praktično ograničavaju slobodan međunarodni promet. Ugovor o međunarodnoj kupoprodaji kao najvažniji document spoljnotrgovinskog posla? Ugovor predstavlja susret dve volje i konačno njihovu saglasnost o predmetu ugovora imajući u vidu određeni cilj. Ugovor proizvodi prava dejstva po stupanju na snagu. Ugovori se menjaju ili raskidaju samo voljom stranaka. Ncionalno pravo koje će biti primenjeno za rešavanje konflkata koji mogu proisteći iz ugovora Ndležan sud pred kojim će se eventualno nastaviti spor voditi.″ u velikom broju slučajeva. kupac) ipak se nad pregovaračima nadnosi senka pitanja koja glasi: ŠTA AKO? Šta ako druga strana ne ispuni svoju obavezu? Kako se zaštiti u tom slučaju? Naš odgovor je da u većini slučajeva trgovačka praksa odredila instrumente zaštite ispunjenja većine ugovorenih obaveza. 1. Ovo se događa kada izvoz ili uvoz uslovljen dobijanjem dozvole. Međutim. Pošto pregovaračke strane.1. on se obavezuje sam svcojom voljom. 2. pravno posmatrano. u slučaju nastanka pornih pitanja stranke koje potiču iz dve različite zemlčje imaju 3 mogućnosti izbora: Ugovorom se može predvideti primena nacionalnog prihvatnog prava bilo kupca ili prodavca. odražava autonomiju volje. ali za slučaj da se ne ostvari kupac I prodavac bi trebalo da u svome ugovoru obavezno odrede: 1. međusobno. uslove i formu ugovora ako zakonom nije određen drugačije. Međutim. realizovan. zaboravljen. 3. Vrste rizika u spoljnotrgovinskim poslovima? . Pošto ne postoji neki međunarodni zakon o ugovorima. 1. 1. Ako su pregovaračke strane upoznate sa ograničenjima na prometu robe koja je predmet njihovih pregovora moraće i stupanje ugovora na snagu vezati za mogućnost pribavljanja potrebnih dokumenata. Datum stupanja ugovora na snagu za stranke je bitan pošto od toga momenta počinju da teku brojne obaveze predviđene ugovorom. Ugovor. Rešavanje sporova po ugovorima u spoljnoj trgovini? 1. 2. Kaže se da je ″san svakog poslovnog čoveka da napravi ugovor koji niko neće imati da potrebe ponovo da pogleda. koja se ogleda u sledećem: Subjekat prava je slobodan da zaključi ili da ne zaključi ugovor. prava na kontigentm. ovaj san se I ostvari. isuviše je složen da bi bio u celini regulisan isključivo ugovoren. u praksi međunarodne trgovine. Ako se pregovori uspešno privode kraju sa stanovništva izvoznika I uvoznika (prodavac. život. odnosno ugovor koji ima tretman ZRZ: zaključen (potpisan). 4. 3. 2. pribavljanjem raznmih sertifikatai uverenja.

Ovo je najčešće slučaj kod ugovaranja međunarodnih inženjering poslova pre svega investicionih posalova u kojima se pojavljuje investitor i potencijalni izvođač radova. 2. 1. odnosno. Garancija za dobro izvršenje posla 3. iz osnovnog ugovora. Ovu garanciju izdaje depozitna banka kod koje kupac polaže dogovorni novčani iznos kao garancija da će na primer u predviđenom roku otvoriti akreditivu korist izvoznika. Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci izdaje banka garant. Garancija za učešće na licitacijama 4. Licitacijonu garanciju izdaje banka učesnika na licitaciji koje se obavezuje da investitoru isplati određeni Iznos novcauzkoliko zučesnik u licitaciji izmeni svoiju ponudu opozoive je (odbije) da zaključi ugovor prema ponzudi koja je prihvaćena. 1. 3. od banke. koji je po izdavanju dostavlja izvozniku robe.Rizike u spoljnotrgovinskom poslovanju možemo podeliti na: 1.za izvoznika koji prihvati izvoz robe na kredit neophodno je da obezbedi zaštitu od rizika neplaćanja dospelih kreditnih rata. . 1. Ova garancija se izdaje na rok do momenta zaključenja ugovora po osnovu koje se licitacija i održava. Ovu garanciju pribavlja uvoznik robe. finansira spoljnotrgovinski posao Bankarske garancije koje pribavlja izvoznik U spoljnotrgovinskoj praksi izvoznik će u određenim situacijama imati obavezu da na insistiranje kupca pribavi sledeće vrste garancija: 1. 1. Garancija za povraćaj avansa 2. 3. 1. na zahtev uvoznika robe. 1. Garanciju o položenom depozitu – Na ovoj vrsti garancije može insitirati izvoznok kada nema poverenja u izvršenje ugovorne obaveze prvenstvo plaćanja isporučena roba. 2. Rizike kojima je izložen izvoznik Rizike kojima je izložen uvoznik Rizike kojima je izložena finansijska institucija koja kreditira. Garancije za ucesce na licitacijama Garancija za učešće na licitacijama se javlja u slučajevima kada se realizacija ugovorenog posla ustupa konkursom odnosno licitacijama. 3. Bankarske garancije koje pribavlja kupac Uvoznik je često u obavezi da pribavi sledeće vrste garancija: Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci Garanciju za plaćanje robe po kreditnom poslu Garanciju o položenom depozitu Garanciju za plaćanje robe po njenoj isporuci – zahteva prodavac od uvoznika kako bi se zaštitio od rizika neplaćanja robe. 2. Garanciju za plaćanje robe po kreditnom poslu . Garancija za kontrakupovinu 1.

Dakle. 4. Da bi strane u spoljnotrgovinskom poslu ostvarile sto veci stepen sigurnosti. Mesto izdavanja 4. Menica je strogo formalna hartija od vrednosti kojom se jedno lice. Instrumenti placanja u spoljnotrgovinskom poslu. pa se javlja dodatan rizik zbog nepoverenja i nepoznavanja partnera. menice mogu biti: Trasirane. Broj izdatih primeraka Prema nacinu izdavanja. Ime remitenta 7. 1. prilikom realizacije naplate i placanja. Medjunarodni platni promet odvija se pomocu ovlascenih poslovnih banaka i moze biti gotovinsko i bezgotovinsko. Kupac i prodavac su u razlicitim zemljama. drugo lice(trasat) izvrsiti isplatu trecem licu(remitentu). medjunarodna trgovinska praksa razvila je specificne instrumente platnog prometa koje karakterise: 1. U medjunarodnoj trgovini. 2.je kada su trasant i trasat jedno lice. Prenos menice 10. Vreme dospeca menice 8. Elementi menice su: 1. osnovni elementi i vrste menice. Mesto placanja 9. 5. Ime trasata 6. po njegovom nalogu. banka placa menicu trecem licu. 2. trasat je po pravilu banka kod koje trasant ima otvoren devizni racun. Rec menica 2.otkup dokumenata) 47. 2. partneri su dosta udaljeni. Sopstvena menica. Trasant se obavezuje d ace isplatiti menicnu sumu trecem licu. Za medjunarodnu trgovinu je znacajan bezkotovinski nacin placanja i on podrazumeva prebacivanje deviznih sredstava sa racuna na racun posredstvom poslovnih banaka i ostvaruje se kroz primenu instrumenata medjunarodnog placanja u koje spadaju: Doznaka Menica Cek Dokumentarni akreditiv Dokumentarna naplata(inkaso. 3. pa se placanje vrsi izmedju rezidenata sa razlicitih carinskih i monetarnih podrucja. Menica kao instrument placanja u spoljnotrgovinskom poslu.46.Kod trasirane menice. 1. Menicni iznos 3. o roku dospeca menice. . Ime trasanta 5. prostorno su udaljeni. njen izdavalac(trasant) obavezuje d ace.

Izvozniku odgovara da kupac otvori neopozivi. koja po nalogu kupca otvara akreditiv u korist izvoznika i ima obavezu da izvrsi isplatu akreditiva na osnovu instrukcija koje je dobila od uvoznika Avizirajuca banka. Akreditivna banka.Vrsi isplatu akreditovane sume ukoliko nalogodavac iz bilo kojih razloga nije u mogucnosti da to ucini. potvrdjeni.obavestava kupca da je otvoren akreditiv u njegovi korist. Prema opozivosti dele se na: Opozive i neopozive Opozivi mogu biti: Potvrdjen(konfirmiran) i nepotvrdjen(nekonfirmiran) D. dok roba ne stigne do kupca. prem dospecu robe dele se na: akreditive po vidjenju i rocne akreditive Posebna vrsta D. Vrste dokumentarnog akreditiva i kakav je dokumentarni akreditiv najpogodniji za izvoznika? 1. 49. 50.A. tj. Ucesnici u poslu sa dokumentovanim akreditivom i njihova uloga.je poslovna banka kupca.A. sto pre. su d. Ucesnicu pri realizaciji naplate dokumentovanim akreditivom su: 1. sa crvenom klauzulom. Dokumentovani akreditiv je racun koji akreditivna banka otvora po nalogu nalogodavca(uvoznika robe) u korist korisnika(izvoznika robe). Zato je tu dokumentovani akreditiv koji dozvoljava izvozniku da nakon sto ispuni svoj deo ugovora.a. 2. cesto putuje i nekoliko meseci.isporucu robu. prenosivi. istu robu odmah i naplati.A. 6. Nostro akreditivi si akreditivi koje nasi uvoznici otvaraju u korist inostranih izvoznika Loro akreditivi su akreditivi koji inostrani kupci(uvoznici) otvaraju u korist nasih izvoznika Izvoznik ce ugovarati neopozivi. Konfirmirajuca banka.avansno placanje robe pre otpreme robe Dokumntovani akreditivi se dele na nostro i loro akreditive. . potvrdjeni akreditiv u njegovu korist.48. prema prenosivosti mogu biti: Prenosiv i neprenosiv D. 4.to je izvoznik i ima pravo da po dostavljanju dokumenata o izvrsenoj isporuci naplati akreditovani iznos. Na osnovu instraukcija od strane akreditivne banke. 3. da bi naplatio robu.daje nalog svojoj poslovnoj banci za otvaranje akreditiva. 5. Prema tome. izvoznik bi trebalo da ceka i po nekoliko meseci. Roba u spoljnoj trgovini. neposredno po stupanju ugovora o kupoprodaji na snagu. Sredstva sa akreditivnog racuna se mogu preneti na racun izvoznika tek posto on(izvoznik robe) ispuni definisane uslove akreditivne naplate. Dokumentarni akreditiv kao instrument placanja u spoljnotrgovinskim poslovima. Dokumentovani akreditiv je jedan od najsigurnijih instrumenata placanja. ali ne vrsi isplatu akreditiva Korisnik akreditiva. sto je malo neugodno. deljivi akreditiv. Isplatna banka. vrsi isplatu akreditiva. 2.A mogu biti deljivi i nedeljivi D.Banka koja vrsi placanje. Kupac(uvoznik robe).

51.inkaso dokumenata Je najnepovoljniji vid naplate za prodavca jer mu daje obavezu da isporuci robu. .Kod bankarske dokumentarne naplate. . Sluzi za smanjenje rizika prilikom izvoza. nacrtaj semu 52. Sto je veci stepen sigurnosti. vec do obavlja preko svoje poslovne banke. Dokumentarna naplata. na osnovu kojih treba da mu bude placena roba proda nekoj factoring kompaniji. Medjunarodni factoring Faktoring institucije su po pravilu banke. 2.U ovom slucaju. u svojim rukama ima menice na osnovu kojih ce naplatiti izvezenu robu. Rok naplate je do 180 dana. Dokumentarna naplata moze biti: Direktna Bankarska . . Izdavalac menice(trasant izvoznik) vuce menice.Kod direktne dokumentarne naplate. sto on i ne mora da ucini. Zadatak benke je da obavesti kupca da dodje i otkupi dokumenta. a ona delje daje dokumenta kupcu. 53. ali onda banka nema obaveze prema nekom trecem licu. Cena otkupa potrazivanaj zavisi od procene sigurnosti naplate potrazivanja. Tehnika naplate izvezene robe na kredit putem menica. ima pravo naplate od firme od koje je kupila potrazivanja.Izvoznik ce prezentirati standardni set dokumenata za podizanje menica iz menicnog depozita: Faktura na vrednost izporucene robe i lista pakovanja odgovarajuci tovarni list carinska deklaracija polisa osiguranja razna uverenje i isprave u zavisnosti od vrste robe i dogovora sastanka 54. 1. Faktoring se moze ugovoriti sa pravom regresa i bez prava regresa. prenosi svoje potrazivenje na faktora. izvoznik direktno kupcu dostavlja dokumenta iz kojih se vidi da je on obavio svoj deo posle i zahteva od njega da on obavi svoj deo.Izvoznik(trasant) ce izdati trasirane menice po sopstvenoj naredbi. to je cena potrazivanja bliza ugovorenoj izvoznoj ceni. Onda mu je sigurnije da svoja potrazivanja. 4. u naznaceno vreme i u naznacenom mestu. To znaci da izvoznik nakon sto isporuci robu. 5. i samim tim. Razlika je sto kod faktoringa sa pravom regresa ukoliko faktorin kompanija nije u mogucnosti da naplati potrazivanja. izvoznik ne dostavlja dokumenta direktno kupcu. 1. Naplata izvezene robe putem dokumentarnog akreditiva. . Dokumentarna naplata se preporucuje samo kada se poslovni partneri dobro poznaju. 2. niti nekakvu odgovornost. Cesto se desava da izvoznik izveze robu ali da mu roba ne bude placenja. na kupca robe(trasata) koji se obavezuje da ce trasantu(izvozniku) isplatiti naznacenu sumu. trasant i remittent su jedno lice. to je izvoznik. 3.

Unije koje osiguravaju izvozne kredite su: . Isto se zasniva na otkupu potrazivanja. Banka forfetar nema pravo regresa u odnosu na izvoznika od kog aje kupila potrazivanje. 56. 3.Asocijacija za medjunarodno kreditno osiguranje. elektronski medij…) Pracenje domacih i stranih propisa koji su neophodni za ispesnu realizaciju izvoznog posla Informisanje o potencijalnim kupcima i druge radnje Razne konsalting kompanije. Pomazu kompanijama da dobijanje kratkorocnih 1.njihova uloga je da spoljnotrgovinske firme jasno razgranice koja su prava i obaveze uvoznika. U pripreme koje prethode izvozu robe spadaju: Istrazivanje inostranog i domaceg trzista(geografska obelezja.44 zemlje su clanice unije .28 zemalja su clanice unije . Revizore. Cilj ovih sporazume jeste: Razmena medjusobnih iskustava u poslovima osiguranja i reosiguranja Zastita medjusobnih interesa Pronalazenje novih oblieka saradnje i razvoj trzista osiguranja..) Predstavljenje izvoznog proizvoda potencijalnim kupcima u inostranstvu(putem medjunarodnih sajmova. politicka stabilnost. To znaci da rizik naplate snosi forfetar.Dakarska unija.Kreditiraju svog komitenta za ciji racun obavljaju izvozne poslove 57. 6. 2.18 zemalja su clanice unije 58.imaju znacajnu ulogu kod novootvorenih kompanija sa malim iskustvom. 4. 3. 3.. kao sto je slucaj sa bankom faktora. agencije za promociju izvoza.Berlinska unija. a koje izvoznika da nebi doslo do nesporazuma Medjunarodne speditere.Postojanje ovlascenih revizora olaksava posao bankama jer banka na osnovu njihovih izvestaja odobrava kradite izvoznicima Pravne savetnike.finansiraju spoljnotrgovinske poslove Osiguravajuce kompanije. Redovan izvoz robe.njihov zadatak je osiguranje robe od transportnih rizika Komisione firme. Osiguranje izvoznih kredita Osiguravajuca drustva koja se bave osiguranjem izvoznih kredita su povezane sa bileteralnim. demografski podaci. 1. Medjunarodni forfeting Medjunarodni forfeting je slican medjunarodnom faktoringu. 4. pripreme koje prethode izvozu robe. Indirektni ucesnici u kreditiranju izvoza.55. cija je cena manja u odnosu na dogovorenu cenu izvoza. kredita 2. 5. 2. regionalnim i multilateralnim sporazumima. samo sto se medjunarodni forfeting primenjuje kod dugorocnih izvoznih poslova kod kojih je period otplate od 2-5 i vise godina. 1. . prirodna bogatstva.

pored pobeda. 3. Zatim na snizenje cena uticu i carina i porezi na uvoz meterijala koji se koriste u proizvodnji. novena. Konkurentnost ponude izvoznog posla. Samo jedan br. . cena je manje bitna) Cenovno trziste(bitna je cena. Zatim u cenovne faktore spadaju i radna snaga. Trziste kvaliteta(bitan je kvalitet. 2. izlozba.ljudi kojima se to predstavlja je stvarno zainteresovan za proizvod. 1. Da bi bio konkurentan na inostranom trzistu. 1. nije bitno samo da je cena niska. na bazi koje se pristupa pregovaranju i ciji je rezultat sklopljen izvozni posao. ali to nije odlucujuci factor kada je kupovina u pitanju. 4. ona ponuda. radio i tv-a. Neposredni poslovni kontakt predstavlja prvu fazu pregovaranja.59. Konkurentnost. kvalitet bas i nije) 61. sajmova itd. 2. Faktori koji uticu na konkurentnost su brojni. Spoljnotrgovinski poslovi mogu biti sklopljeni po okoncanju faze neformalnih pregovora sto je rezultat neposrednom kontaktu. U zemljama gde je visok dohodak po glavi stanovnika. podrazumeva i zadrzavanje osvojene pozicije. zamena skupih materijala jeftinijim. NPR. ali ipak se mogu izdvojiti oni koji u vecoj meri uticu na opredeljenje i izbor kupaca: cena tehnologija i rad koji je ulozen u proizvod kvalitet i standardizacija proizvoda i procesa dizajn proizvoda Pod konkurentnom ponudom podrazumeva se. Poslovni kontakt kod poslova izvoza robe i usluga Postoje dva nacina ostvarivanja poslovnog kontakta: indirektni(posredni) direktni(neposredni) Posredni poslovni kontak je faza koja prethodi neposrednom kontaktu. Vodecu ulogu ima uvodjenje savremene tehnologije u proizvodnju. 60. faktori konkurentnosti Konkurencija je jako i svaki proizvod ima konkurenciju. Podrazumeva predstavljenje proizvoda putem interneta. Posredni kontakt karakterise neselektivost dok je neposredni kontakt rezultat selektivnog pristupa i izbora zainteresovanih poslovnih partnera. Cenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla U cenovne faktore konkurentnosti spadaju svi oni faktori koji uticu na smanjenje troskova proizvodnje. cena je manje bitan factor koliko je kvalitet i dizajn. casopisa. Cena treba biti nista.

odnosno. kroz dodeli medalja za kvalitetkao i kroz priznanja raznihorganizacija potrošača koji ocenjuju proizvode u prometu.Dizajn proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Dizajn proizvoda i procesa ima dugu istoriju. 64. industrijske proizvodnje i povećanjem kupovne moći potrošača. Necenovni faktori konkurentnosti izvoznog posla Necenovni faktori su nevidljivi. funkcionalan. Industriski dizajn proizvoda i procesa postaje značajan faktor konkuretnosti izvoza sa razvojem tržišta. ižinjeringa same proizvodenje . koji je predmet međunarodne kupoprodaje.Definicija kvaliteta sa stanovišta potrošača podrazumeva da kvalitet proizvoda čine skup svih osobina proizvoda koji ga u očima potrošača izdvaja kao boljeg u očima potrošača u odnosu na druge. ali i sa stanovišta izvoznika. Razvoju dizajna veliki doprinos su dale Velika Britanija. Potvrdu kvaliteta svojih proizvodaproizvođači stiču na sajmovima. Cenovno nekonkuretna ponuda krije u sebi necenovno konkuretnu ponudu. gotovo da ne možemo izdvojiti nijednog drugog izvoznika. Što je proizvod sofisticiraniji. što nemora biti prepreka prodoru izvoznih proizvoda na visokosofisticirana tržišta. dok sa industrijskim razvojem zadovoljene potrebe za lepo dizajniranim proizvodima postaje pristupačno ogromnom broju ljudi potrošača. u prošlosti. čiji su potrošači spremni da plate visoku cenu za proizvod vrhunski performansi. osim par svetlih primera uspešnog dizajna. 65. Industriski dizajn proizvoda se javlja sa razvojem industriske proizvodnje i on predstavlja oblik proizvoda koji zadovoljava funkicinalne i estetske zahteve potrošača. kao što je bila fabrika stakala Kristal iz Zaječara i ručno pleteni džemperi iz Sirogojna.lepog oblika. oblikovanje komponenti i delova koji se ugrađuju u neki proizvod. 63. Pojam kvaliteta je razlicit i sa stanovista potrošača. Nemačka.Kvalitetan proizvod je odraz predstave koju o njemu stiču potrošači.Kvalitet proizvoda kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla Kvalitet se moze posmatrati sa stanovišta potrošača. Italija. U svesti potrošača kvalitetan proizvod mora da sdrži skup karakteristika počev od marketinga . to je broj faktora. U Srbiji. distribucije i odžavanje kojim se ispunjavaju korisnikovi zahtevi. Japan i Skandinavske zemlje.62. pa mu cena mora rasti i obrnuto. Standardizacija kao necenovni faktor konkurentnosti izvoznog posla . Ovo je naročito izraženo u visoko razvijenim zemljama i visokosofisticiranim tržištima. Što je proizvod standardizovani to je broj faktora konkuretnosti manji i nema argumenta za formiranje cene iznad nivoa cene konkuretnih proizvođača. nacrt i vezuje se za umetnost. Vremenom dizajn se vezuje uz umetničko i za industrisko oblikovanje. estetsko i fukcionalno. Dizajn na engleskom znači crtež. prikriveni oni dolaze do izražaja kroz detaljnu analizu ponude izvoznog posla. Dizajn proizvoda izbija u prvi plan u razvijenim sredinama i društvima gde su osnovne egzistencije potrebe stanovništva zadovoljne zahvaljujući adekvatnom životnom standardu. Za potrošača kvalitetan proizvod može biti proizvod koji je trajan. pri čemu se korisnici i potrošači proizvoda prefinjenog dizajna u prošlosti bili malobrojni. Sa rastom broja necenovnih faktora konkuretnosti raste i cena proizvoda u ponudi izvoznog posla. Industriski dizajn proizvoda praćen je procesnim dizajnom pod kojima se podrazumeva dizajniranje. Kombinacijama i brojnost necenovnih faktora konkuretnosti izvoza zavisiće od prirode i vrednosti proizvoda. zahteva koji se pred njega postavljaju veći.

Uključivanjem što većeg broja zemalja u ove procese doprinosi se nesmetanom odvijanju međunarodne trgovine.god.      . 1. ISO i CEN sarađuju i IEC i CENELEC pošto se bave standardima iz iste oblasti. počeo sa izdavanjem međunarodnih standarda.god a IEC od 1973.Metod oduzimanja troškova Metod dodavnja troškova. visokostandarizovano društvo je ujedno i društvo visokog kvaliteta života.Metode kalkulacije izvoznog posla. proizvodnji. Prva međunarodna institucija osnovana je početkom dvadesetok veka. distribuci proizvoda. stavlja se veća cena da bi bilo prostora za predugovore. tačnije 1906. dodaju svi ostali realni troškovi koji nastaju pre i u toku realizacije i po relizaciji izvoznog posla. Društvo koje primenjuje standarde u svim sferama života. ispitivanju. Jednačina cena robe dobija se delenjem ukupne cene sa količinom robe. 67. kao i provizija izvoznika. nabavnu cenu robe. potpisuju i međusobne sporazume pri ndonešenju standarda iz iste oblasti. pod nazivom Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC). se određuje tako. što se na proizvođačku.godine članice ovih organizacija su nacionalne organizacije za standardizaciju.godine.Standardizacija je proces koji vodi tipizaciji i unifikaciji svih aktivnosti civilizovanog društva. Evropske organizacije za standardizaciju sarađuju sa međunarodnimorganizacijama za standardizaciju. 66. Međunarodna standardizacija postaje prioritet koji podstiče i Svetska trgovinska organizacija. ISO je od 1972. a tiču se konkretne robe. objasniti metod dodavanja troskova Metode kalkulacije izvoznog posloa Cena koju smo postigli predkalkulacijom je granična cena ali se uvek dodaje.Metod dodavnja troškova 2. odnosno. osnovana 1947. Obuhvata i utvrđivanje jedinstvenih kriterijuma pri konstrukciji. Vrlo značajna institucija Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO). minimalna izvozna cena. čime se ostvaruje eliminisanje tehničkih barijera u izvozu. Svetske i evropske institucije za standardizaciju Svetske institucije su : Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) Evropske institucije su: Evropski komitet za standardizaciju (CEN) Evropski komitet za standardizaciju u elekrtrotehnici (CENELEC) Evropski institut za standardizaciju u oblasti telekomunikacije (ETSI) Evropske organizacije za standardizaciju donose direktive koje postaju obavezujuće na tržištu Evropske unije. Uvođenje standarda na nacionalnim novinama vodi širenju međunarodnog tržišta i obezbeđuje međusobni pristup tržištima.

2. 3.ženevska formula Postoji bazna cena za prvu isporuku a svaka sledeća se menja Pn=Pn-1\100= (a+b ×Mn\Mn-1 + C × Sn\Sn-1) 1. Cena na bazi predkakulacije izvoznog posla Cena iz izvozne ponude Ugovorena cena će se naći u prikaznom rasponu Rezultat je variranja. Vrste izvoznih cena. snižavanja i povećanju u zavisnosti od međusobnih zahteva i ustupka kupca i prodavactokom pregovora. 3. napisite Zenevsku formulu klizne skale Veza izvoznik cena Fiksna – ugovorena tako da se ne menja tokom realizacije posla Klizna-ugovorena tako da mora da se menja ako su u pitanju isporuke koje se vrše više puta. Šematski prikaz formiranja cene izvoznog posla 1. 5. 1. 2. prihvaćena je od strane svetskihorganizacija. 2. Pn. da izvoznik ne bi došao u slučaju gubitka zbog promene uslova Klizna skala je napravljena po formuli. 6.cena za narednu isporuku Deo opštih troškova u ukupnim troškovima (izvoznik zna ovaj deo) Deo troškova koji otpada na reprezentivni materijal. Faktori koji utiču na pad cena u izvoznoj ponudi i faktori koji utiču na rast cena u izvoznoj ponudi Faktori koji utiču na pad cena: Ako se povećavaju količine Standardni kvalitet Ako se koriste karaći garantni rokovi Kupac ne traži besplatnu obuku Ako je spreman da da veći avans Nema zahteva za vezanu kupovinu 1.68. 69. . materijal koji je sa 90% prisutan u proizvodu Deo troškova radne snage a+b+c=100% Mn\Mn-1 –index rasta cena reprezitivnog materijala nza proizvod Sn\Sn-1 –index rasta cena reprezentivne radne snage koja nučestvuje u stvaranju proizvoda (plata) 70. 2. 3. 4.

9. nameće međusobni obračun finansijskih trškova svih učesnika u poslu. u svoje ime. 3. Ako je kupac solventan Ako su duži rokovi isporuke Ako on plaća osiguranje i transport Faktori koji utiču na rast cena: Traži ekstra kvalitet Ne želi da plati avans Transport i osiguranje plaćamo mi Garantni rokovi duži Rok isporuke kraći Nije kupac solventan Kupuje manje količine Postavlja zahteve za kontra kupovinu 1. c)Troškovi špedicije Ovi troškovi obuhvataju dve vrste troškova: Troškove špediteske usluge i Ostali troškovi koji su nastali tokom otpreme robe 2. 4. Zato . 8. .Zavisni troškovi izvoza robe će zavisiti od ugovorenog pariteta u našem primeru su sledeći: a)Bankarski troškovi Bankarske troškove ispostavlja poslovna banka izvoznika svome komitentu.Obračun troskova i likvidacija izvoznog posla 1. konačnim obračunom fakturiše proizvođaču.Zastupnička provizija Ako je roba na inostrano tržište izvezena zahvaljujući dejstvu inostranog zasupnika.ostvarena kroz isporuku i naplatu ugovorene robe. uspešno okončana realizacija izvoznog posla. 2. 71. a za tuđ računi na osnovi tredhodno ugovorenog komisionog posla. po naplati isporučene robe stiče prvo fakturisanja dogovorenog iznosa provizije. 7.7. 1.izvoznik daje nalog svojoj bancida odredjeni iznos doznači na račin inostranog zastupnika. izvozniku ispostavlja administrativni organkod kojih su i nastali. izvoznik. Velliki broj učesnika i njihov angažmanu realizaciji izviznog posla nameće brojne troškove vezane za obavljene usluge svakog od pomenutih učesnika u lancu reakcije izvoza robe. b)Razni administrativni troškovi Administrativne troškove. 6. po izvršenoj naplati. a ovaj ih. 2. 3.Komisiona provizija: Kod izvoza robe . 5. 8.

koje inz. tehnološki intezivniji. ovaj faktor.fazi izgradnje objekta i imaju za zadatak da nadgledaju izvrsenje radova 3)inz.izgradnju. Realizacija poslova uvoza. Inz. potrebno je sve cene izraziti u istoj valuti. Ali ona ne može biti preovlađajući faktor odlučivanja. biće opterećen većim brojem necenovnih faktora konkuretnosti.izvodjenje invesicionih radova u inostranstvu firma mora: 1)izvrsiti izvoz domacih dobara .izbor investicionog objekta.U pocetku su poslovi bili vezani za masinstvo a kasnije postaju zasebna delatnost koja se brzo razvija. već preovlađujući faktor odlučivanja posta celina sagledvanja cenovnog paketakoji poreed cene sadrži i brojne necenovne faktore konkuretnosti. značajni ponder će biti veći. vrednosti ugovorenog uvoza. 74. najpovoljnije ponude. znači zavisni troškovi uvoza. uvoznik će krenuti od visine ponuđene cene.Kod inz. 73.do preuzimanja i pustanja objekta u pogon po principu KLJUC U RUKE. procenat komisione provizije. U drugoj fazi kod svođenja cene na jeinsteni paritet menja se rang. koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj pod kojim se evidentira zaključeni ugovor o uvozu robe.72. Ponder ujedno predstavlja i vrednost izraz značaja određenog faktora. Kontrolnik uvoza sadrži. naziv komitenta za čiji se račun roba uvozi. Što je. firmom ga zakljucuje i firma je nosilac posla. Što je uvozni posao složeni. faze analize Analiza prispelih ponuda zavisiće od vrste. To je prva faza. U analizi ponude. pristupom se eliminisu suvisni troskovi.Medjunarodni inzinjering kao vid medjunarodne trgovine uslugama Inzenjering poslovi se vezuju za razvoj masinske prozvidnje i pojavu inzenjerske struke. oblik uvoza. Četrvta faza porediće se ostali uvozi uslovi iz ponude koji nisu eksplicitno novčano izraženi ali koji su ukrajnoj instanci mogu vrednosno izraziti. Firme koje investitori angazuju u drugoj fazi. Analiza uvozne ponude . način i rokove plaćanja. kako podatke iz ugovora zaključenog sa stranim partnerom. Kompletno praćenje odvijanja ovih poslova. naziv inprodavca i posrednika. zatim plaćanja po tom osnovu. Svaki faktor konkuretnosti za uvoznika ima svoj ponder. Što je ovaj proizvod niže faze prerade i standadizacije. obavezni dokumenti koji se vode u kompanijama vezano za realizaciju poslova uvoza Sve spoljno trgovinske firme suobavezne da vode evidenciju o svim zaključenim spoljnotrgovinskim i kreditnim poslovima sa inostranstvom . poslova u medjunaradnoj trgovini zakljucuje se ugovor o inz. firma potpisuju kolaudacioni protocol kojim se konstatuje da izgradjeni objekat zadovoljava ugovorene zahteve. biće više opterećen cenovnim faktorima konkuretnosti. usluzi gde investitor sa inz. Tehnika analize ponude svodi na poređenje cenovnih paketa u prispelim ponudama.Prema obimu usluga. vrstu i količinu robe koja se uvozi.delimo ih: 1)konsalting firme koje investitori angazuju u prvoj fazi izgradnju projekta i odgovaraju na pitanja gde i u sta ulazu i koga angazuju za realizaciju investicije 2)inz. Kod angazovanja pri dobijanju posla. tako i podatke iz isprava. odnosno. u većini slučajeva. Ukoliko su pristigle ponude sa različitim valutama plaćanja. takođe se evidentira.Po izvrsenju inzinjering uslugeinvestitori inz. datum i broj nalog banke o izvršenom plaćenju. Poslovne knjige u kojima se prati zaljučivanje i realizacija posla uvoza se kontrolnici uvoza. prirode predmeta uvoznog posla.uz postovanje rokova i zadovoljenje zahteva investitora. U trećoj fazi slika se menja kad uvoznik na cenu po pariteu EXW doda realne troškove prevoza osiguranje i carinske dažbine. firme pruzaju. pa time i o svim poslovnim uvozima. Firme koje se bave kompleksnim inzinjeringom i investitor ovim firmama prepusta izbor izvodjaca. režim i osnov po kome se roba uvozi.

dok rukovodioci i strucnjaci mogu biti iz inostranstva 75. poslova zakljucuju se u pisanoj formi. ali i stice pravo da naplati vrednost svoje usluge od korisnika. medjunarodni poslovi oplemenjivanja dorade i finalizovanja proizvoda U poslovima oplemenjivanja i dorade robe u inostranstvu najcesce ucestvuju partneri iz razvijene i manje razvijene zemlje. Certifikat o kvantitetu i kvalitetu je vazan deo seta dokumenata neophodnih za realizaciju spoljno trgovinskog posla. 76. Po izvrsnoj kontroli robe. . Sam postupak kontrtole proverava se spediteru koji se stara da se ovaj posao zavrsi u predvidjenim rokovima.2)kupiti dobra na inostranom trzistu koja ce biti ugradjena u objekat u inostranstvu 3)obezbetiti i angazovati radnu snagu 4)ispostovati zahteve inostarnog partnera 5)obezbediti kreditnu podrsku 6)firma moze u zemlju vratiti osnovna sredstva i rezervne delove Ugovor o izvozu. dok je za prodavca document kojim moze biti uslovljena naplata njegovog izvoznog posla. usluge kontrole kvaliteta I kvantiteta robe kao vid medjunarodne trgovine uslugama Poslovi kontrole i kvantiteta robe predstavljaju poslove medjunarodne trgovine uslugama. koristi postojece pogone i opremu uz troskove koji su nizi ode opremanja sopstvenih kapaciteta.uvozu.Narucilac posla koristi prednost jeftini radne snage u zemlji domacinu. kaada nas izvoznik ili uvoznik poveri proveru tacnosti podataka o robi predvidjenih kupoprodajnim ugovorom. Prilikom utvrdjivanja kvaliteta robe i uslova predvidjenih kupoprodajnih ugovorom. usluge su: 1)podnosenje garancije za dobro izvrsenje posla 2)prihvatanje domacih standard tehnickih normi i normi kvaliteta 3)angazovanje domacih izvrsioca. nadlezna institucija za kontrolu kvaliteta moze proveravati: • Kontrolu pakovanja i otpremanja robe • Kontrolu utovara. Partner koji nudi uslugu oplemenjivanja i dorade mora posedovati proizvodni prostor kao i opremu uz pomoc koje ce se finalizacija proizvoda izvrsiti i mora imati kvalifikovanu radnu snagu. preduze za kontrolu kvaliteta robe izdaje sertifikat o izvrsnoj kontroli robe.industriju koze i obuce. Firma koja vrsi kontrolu kvaliteta robe za inostranog narucioca vrsi izvoz ove usluge.robni znak. istovara i pretovara • Kontrolu slaganja robe u transportno sredstvo.farmaceutsku industriju.cijom naplatom ostvaruje devizni priliv i obrnuto.usluge inz. Najcesce se kupoprodajnim ugovorom precizira kojoj nadleznoj instituciji ce se poveriti kontrola robe.Posto narucilac posla trazi kvalitet pripegava rigoroznoj kontroli procesa proizvodnje proizvoda u zemlji domacinu. On je garancija za kupca da je dobio robu trazenog kvaliteta i kolicine.Proizvedena roba u zemlji domacina nosi oznaku proizvodnje zemlje narucioca posla.narucilac posla dizajnira proizvod i dostavlja partner u zemlji domacinu material i sirovine za izradu proizvoda. placanje ove usluge predstavlja nas uvoz i dolazi do odliva deviza iz zemlje. Da bi zastitio kvalitet.kontrolu transportnog sredstva i kontrolu transporta • Kontrolu skladisnog prostora • Moze vrsiti razne ekspertize i drugo. Faktori konkurentnosti za izbor stranog izvodjaca inz. inostranoj firmi koja se bavi poslovima kontrole. Poslovi oplemenjivanja i dorade su karakteristicni za tekstilnu.

Restriktivne klauzule koje namece prodavac su: 1)kupac licence se obavezuje da ce sirovine iskljucivo nabavljati od prodavca licence 2)kupac licence moze po kupljenoj licenci proizvoditi robu u ogranicenom godisnjem obimu 3)opremu na kojoj ce proizvoditi po datoj licenci nabavlja od prodavca koga odredi prodavac licence 4)kupac licence nece izvoziti robu na odredjena trzista Ugovori se zakljucuju u pisanoj formi . Narucilac posla vrsi disperziju rizika i finalizaciju proizvoda.restriktivne ugovorene klauzule Prodajom i kupovinom licencnog prava na medj. Za izvrsioca posla nije dobro ako se veze za jednu firmu i za nju vrsi finalizaciju.Prodajom licence izvoznik jaca svoju konkurentsku sposobnost.pravo proizvodnje se daje jednom kupcu a neiskljuciva licenca je ona gde se prodavcu ostavlja mogucnost da licencu proda neogranicenom broju kupaca.U ovim poslovima realizacija ugovorenih rokova proizvodnje i kvaliteta predstavljaju najvaznije faktore konkurentnosti prodavca usluge. medjunarodna kupoprodaja licence.U ugovor o kupoprodaji se mogu uneti ogranicenja i onda se govori o ogranicenoj licenci unosenjem restriktivnim klauzulama. Zemlja koja u toku godine ostvaruje veci izvoz licenci u odnosu na uvoz vodi aktivnu politiku dok zemlja koja u toku godine vise kupi nego sto proda licenci void pasivnu politiku. Pasivno oplemenjivanje predstavlja postupak izvoza robe na oplemenjivanje i dorado i njen uvoz po zavrsenom procesu. Sa rastom znacaja nauke sirila se i medjunarodna trgovina licencnim pravom. tehnicke pomoci i drugih oblika nerobnih transfera tehnologije. 78.Licenca sadrzi: 1)proizvodnu tehniku 2)organizacione metode 3)upravljacke metode Ugovori su vrlo opsirni.Kupac licence ima nameru da svoj proizvodni proces unapredi i proizvodi po kupljenoj licenci. Japan je sve do devedesetih godina imao veliki deficit TPB. 77. .vezuje poslovnog partnera na dugi rok i osvaja nova trzista. Licencnim ugovorom se moze ugovoriti kupoprodaja iskljucive licence. Trzistu vrsi se ustupanje i pribavljanje materijalnog prava na tehnologiju za sta se ostvaruje nadoknada.ako dodje do iznenadnog prekida saradnje izvrsilac bi se nasao u teskoj situaciji.Rizici kasnjenja narucilac resava tako sto naplacuje penale za svaki dan kasnjenja.Narucilac posla moze platiti domacoj firmi devizama ili delom finalne proizvodnje koja ce ostati na raspolaganju domacoj firmi. Nacionalna politika licenci moze bii aktivna i pasivna. TPB je u vecini zemalja negativan izuzev SAD gde je veci priliv od odliva sredstava. tehnoloski platni bilans (TPB) Tehnoloski platni bilans predstavlja pregled svih priliva i odliva veanih za medjunarodni transfer patenata.vec sa vise njih Placanje izvrsene usluge moze se vrsiti na bilo koji nacin placanja koji se koristi kod isporuke robe. Nedostatak ugovora izvrsioca posla predstavlja neravnopravnost pozicija prilikom pregovaranja. licenci .Odobrenje izdaje carina. ne ugovara samo sa jednom inostranom fabrikom.

. placanje proizvodnjom(buy back) kod vezanih spoljnotrgovinskih poslova Ovaj oblik vezane trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme.kompenzacioni poslovi-medjunarodni barter poslovi predstavljaju najprostiji vid vezanih poslova i prakticno se svode na trampu. Da bi se izbegla primena transfernih cena u spoljnotrgovinskoj praksi . U transferne cene spadaju monopolski odredjene cene za komponente koje se imaju ugraditi u proizvod koji se prodaje po datoj licenci . hemijskih kapaciteta.nize cene izvoza i vise cene uvoa zemalja u razvoju. 4. a da pri tome .Predmet ugovora moze biti bilo koja roba 3.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine.Prodaja i isporuka robe u jednom smeru pracena je placanjem kroz isporuku robe identicne robe u suprotnom smeru.Kupac licence . 79. pribegava se izdavanju konzularnih faktura koje prate robu u izvozu.poslovipredhodne kupovine 1. vezani poslovi u medjunarodnoj trgovini vrste i znacaj Vezana trgovina u medjunarodnoj razmeni predstavlja formu pri kojoj kupac namece obavezu prodavcu da prihvati parcijalno ili totalno poravnanje svojih isporuka kroz odredjenu kupovnu proizvoda iz zemlje kupaca.Odvija se izmedju firmi iz visokorazvijenih zemalja koje imaju razvijenu tehnologiju i firmi koje imaju sirovine.trgovine karakteristican je za izvoz procesne i rudarske opreme.kontrakupovina –izvoznik nudi svoje proizvode i planira da ugovori redovan izvozni posao koji se placa novcem . na medjunarodnom trzistu moze iste komponente kupiti po visestruko nizim cenama .gubi se korak sa trzistem. 2. ogranicen ovakvim ugovorenom odredbama . hemijskih kapaciteta. placanje proizvodnjom. mora kupovati po visokim transfernim cenama od odredjenog proizvodjaca .strategija koja daje rezultate na kratak rok.kompenzacioni poslovi 2. Vezani poslovi su siri pojam i u njih bi se moglo svrstati : 1.transferne cene.Ukoliko je slucaj da zemlja ima konstantno deficit tehnoloskog bilansa placanja pracen deficitom spoljnotrgovinskog platnog bilansa zakljucuje se da je iskoriscenost kupljenih licenci nedovoljna i da nije u funkciji rasta izvoza .offset aranzmani-prilikom zakljucenja ugovora prodavac se obaveuje da ce u svoj finalni proizvod ugraditi odredjene materijale koje ce dobiti od proizvodjaca iz zemlje kupca Nedostaci vezane trgovine-veoma skup vid trgovine jer zahteva ukljucenje posrednika.placanje proizvodnjom 4.offset aranzmani 5.zastupljenost kod velikih kompanija.cene transfera tehnologije 81.kontrakupovine 3. 80.Nastao je dvostruki odliv za privredu :prvi po osnovu placenih sredstava za uvoz licence i drugi po osnovu odliva sredstava za uvoz inostrane robe .

Direktni reeksport se moze primeniti ako bi se javila deficitarnost roba ciji je izvoz vec ugovoren. uvoznik u ovako slozenom spoljnotrgovinskom poslu. kolicine i vrednosti koja ce u predvidjenom period biti izvezena u nepromenjenom stanju. pa se u vreme nestacica uvozi a u vreme obilja izvozi ista kolicina i vrsta robe. On trguje u svoje ime i za svoj racun . a ciji je izvoz ugovoren u znatnoj kolicini.ljama koje se prostiru na velikoj povrsini. Direktni reeksport 2. Ukoliko usled sezonskih varijacija dodje do nestasica odredjene vrste robe na domacem trzistu . kada deluje kao komisionar(posrednik). kupovine robe na jednom trzistu i njene prodaje na drugom. da se ne bi izgubile pozicije na inostranom trzistui da bi se ispunili ugovoreni rokovi ispuruke.Vrednost uvezne opeme i ulaganja stranog partnera mora biti ekvivalentan vrednosti izvezne proizvodnje stranom partneru u predvidjenom roku. Izvoz i uvoz robe po osnovu ramplasmana ugovora se kroz dva sata zasebna ugovora. preradu ili obradu u zemlji i izvoz tako odredjenih proizvoda. Reeksporter je trgovac. Izvoznik. 2. Ramplasman Cist reeksport podrazumeva uvoz robe odredjene vrste. Ugovaranje prodaje iste robe sa inostranim kupem i naplatu ugovorene cene . Prvi je ugovor ouvozu robe. Razlika u ceni po kojoj je roba prodata u odnosu na cenu po kojoj je kupljena predstavlja zaradu trgovca reeksporetera. 2. dok je drugi ugovor o izvozu te iste robe. kazemo da se radi o direktnom reeksportu . ali moze trgovati i svoje ime. vise isplati uvesti robu iz susedne zemlje nego je kupiti od domaceg proizvodjaca koji se nalazi na drugom kraju zemlje.ves se direktno prodaje kupcu u nekoj trecoj zemlji. Postoji vise vrsta reeksporta: 1. iu istoj kolicini i iste realne vrednosti. Ramplasman je uvoz robe jednog tarifnog stave. medjunarodni fransizing .3. Ugovor o izvrsenju usluge obrade sa domacom firmom 3. Direktni reeksport podrazumeva sledece transakcije: 1. Ugovor o kupovini robe u inostranstvu 2. Posto je u ove poslove ukljucena drava kao garant ona ce imati pravo nadgledanja uz odobrenje akljucenih ugovora . 1. a za racun nalogodavca . poslovi rexporta. Cist reeksport 3. vrste i nacin obavljanja rexportnih poslova Reekportni posao u najsirem smislu podrazumeva uvoz odredjene robe koja ce u relativno kratkom periodu biti izvezena. Ukoliko dodje do nestasica neke robe na domacem trzistu. Kada se roba kupljena u inostranstvu ne uvozi na teritoriju zemlje kupca. 83. iste kolicine i vrednosti. dok se placanje i naplata vrse instrumentima medjunarodnog platnog prometa a carinska procedura ostvaruje kao kod redovnog uvoza i izvoza. odredjene vrednosti i kolicine i istovremeni izvoz druge robe. Kod reeksportne dorade zakljucuju se sledeci ugovori: 1. Ovo je oblik reeksporta iako u izvozu i uvozu ne cirkulise bukvalno ista roba. dok je predmet oba ugovora ista roba. Reeksportna dorada 4. pribegava se kupovini iste vrste i kolicine robe na inostranom trzistu. Reeksportna dorada podrazumeva uvoz odredjene kolicine robe. 82. istog tarifnog stave. je jedan isti subjekat i naziva se reeksporter. Uvoznik iz prvog ugovora postaje izvoznik u drugom ugovoru. njenu dorado. Izdavanje naloga spediteru da se izvrsi otprema robe iz zemlje prodavca u zemlju kupca. komitenta.Kod placanja proizvodnjom kupac procesne i druge opreme obavezuje se da ce delimicno ili potpuno izvrsiti placanje uvezene opeme i postrojenja isporukom finalnih proizvoda proizvedenim u tim postrojenjima. Reeksporter se odvija po osnovu dva ugovora. Reeksport je nacin da se realizuju medjunarodni dogovori i preuzete obaveze po osnovu robnih lista. odnosno. Ugovor o izvozu odredjene robe. Ovaj posao vodjen je logikom ostvarenja koristi iz dvostruke spoljnotrgovinske transakcije. Ugovaranje kupovine robe od inostranog prodavca i placaje ugovorene cene. Nominalna vrednost mora biti veca ili bar jednaka nominalnoj vrednosti ovako uvezene robe. Cesto se u zem.

3. transportnih sredstava.3 % do 4%.Osnovni elementi ovog ugovora su predmet ugovora . medjunarodni lizing Medjunarodni lizing predstavlja specifican oblik spoljnotrgovinskog prometa kojem lizing kompanija iznajmljuje na odredjeni rok robu korisniku lizinga . 2. 3. trajnih potrosnih dobara . Franshizing je najvise zastupljen u automobilskoj i naftnoj industriji. a ukoliko nisu govori se o medjunarodnom franshizingu. a najniza je lizing zakupina kada ovaj rok iznosi 80% amortizacionog perioda. Elementi ugovora o franshizingu: 1)postojanje vlastnistva nad znanjem. elektronska i sredstva veze .trgovinskog imena iili komercijalne formule 2)fran. Po isteku roka ukoliko je istekao i amortiacioni period .Ova vrsta je poznata pod nazivom franshizing ukupnog poslovanja Ukoliko su franshizer i franshizant iz iste zemlje govori se o nacionalnom franshizingu.1. 2..osiguravajuci pomoc i redovne usluge u cilju olaksanja ekploatacije za sta dobija nagradu franshiza.Sto je period lizinga kraci to je lizing zakupina veca.toyota. manji troskovi istrazivanja trista U frnsiing firme spadaju: coca cola.rok i liing zakupina.markom. 2)ustupanje prava koriscenja na odredjen rok 3)precizna definicija nacina koriscenja ustupljenih prava u datim rokovima 4)obaveza franshizanta na kontinuirano placanje franshize 5)franshiza se sastoji iz dva dela:pristupne fransgize i placa se samo jednom i osnovne franshize i placa se po odpocinjanju posla kontinuirano i iznosi od 0. amerikan expres. franshizer i franshizant stupaju u dublju poslovnu saradnju. Prednosti koje davalac fransize ostvaruje ulaskom u frasizing sistem : on je zainteresovan za povecanje udela na trzistu. lizing kompletnih postrojenja .je stavio pod kontrolu potencijalne konkuente i time obezbedio jasan pregled trzista frans. a ostvaruje ga povecanjem ulaganja frans. roba postaje vlasnistvo 1.Stranke u ugovoru su davalac i korisnik lizinga . diners.. Druge generacije:kada se ispune uslovi prve generacije. Rokovi davanja robe se poklapaju sa vremenom amortizacije robe. . Postoje brojne podele franshizinga: 1)franshizing prve generacije kod koga se ustupa pravo u vezi proizvoda. Medjunarodni fransizing predstavlja sistem saradnje i medjusobnih poslovnih odnosa izmedju nezavisnih preduzeca iz dve zemlje koja su povezana ugovorom fransizinga prema kome jedan od njih franshizer ustupa drugom franshizentu pravo koriscenja po tacno odredjenim uslovima. Ugovor o lizingu se zakljucuje u pisanoj formi .dok se korisnik lizinga obavezuje da ce redovno u dogovorenim godisnjim anuitetima placati lizing zakupinu a po proteku dogovorenog roka otkupiti ovu robu po nizoj ceni.. idejom.distributivnim postupkom. Je sam usao u posao u nameri da ostvari zaradu naplatom fransize Predenosti korisnika fransize: samostalnost pravnih subjekata kako je firma ostvarila trzisnu prepoznatljivost olaksava pristup potrosacu ulaskom na trziste smanjuju rizik neuspeha koji je visok u samostalnom poslu.Najskuplji je lizing zakupina za period koji inosi 40%.Postoji i lizing nekretnina . 84. Predmet ugovora o lizingu moze biti razna oprema gradjevinska .

Davalac lizinga uzima sledece elemente pri kalkulaciji lizing zakupine : 1. Ukoliko se davalac lizinga obaveze da ce u toku trajanja lizinga vrsiti servisiranje opreme .dok davalac lizinga ima mogucnost da ako se korisnik ne pridrzava svojih obaveza .lizing sa opcijom a kupovinu posrazumeva obaveu korisnika da ce po isteku lizing perioda otkupiti koriscenu robu. Kod medjunarodnog lizinga su moguce sledece kombinacije : 1. tehnicku pomoc . neto lizing ne podrazumeva postojanje pomenutih obaveza. Vrste lizinga: 1.korisnik lizinga . vrste i podele poslova medjunarodnog lizinga Kada se lizing odvija u okviru nacionalnih granica to je nacionalni lizing . sem sto ga finansira.revolving lizing koji predvidja obavezu obnavljanja koriscenja robe na lizing po isteku predhodnog ugovorenog lizing perioda. troskove usluga vezanih za opremu Razlike izmedju lizinga i zakupa i lizinga i rentinga: kod zakupa je zakupodavac vlasnik nad predmetom zakupa i nije predvidjeno da predmet ostane u trajnom vlasnistvu zakupca . dok proivodjac robe moe biti u jednoj od ovih zemalja. Finansijsji lizing – davalac lizinga nema obavezu da pruza druge usluge korisniku lizinga .a ukoliko nije istekao amortizacioni period korisnik lizinga ima pravo otkupa robe po ceni koja odgovara trzisnoj vrednosti umanjenoj za protekli amortizacioni period.obuku kadrova kao i njenu zamenu novijim govori se o bruto lizingu . savremenijim modelom 3. odrzavanje . otkaze ugovor. Kada proizvodjac iznajmi robu na lizing govori se o direktnom lizingu. 85. iznos finansijskih troskova 3. ova vrsta sadrzi i klauzulu o ameni robe uzete na lizing . tako da menja korisnike dok se kod lizinga iznajmljivanje svodi samo na jednog korisnika u cijem posedu roba na kraju i ostane. termnski lizing . akod rentinga se predmet rentira i vise puta se inajmljuje . 86. Korisnik lizinga je duzan da opremu cuva propisno oznaci da se radi o vlasnistvu davaoca i pravilno je upotrebljava . finansijski i operativni lizing U zavisnosti od toga da li se ugovor moze otkazati govori se o finansijskom i operativnom lizingu . vec definise otkazne rokove u slucaju vracanja robe davaocu lizinga Obuhvata niz obaveza davaoca lizinga a odnose se na obuku kadrova . davalac lizinga i proizvodjac opreme koja se daje u lizing mogu biti u tri razlicite zemlje 2. .korisnik i davalac lizinga mogu biti u razlicitim zemljama .Korisnk lizinga nema pravo otkaza lizinga u dogovorenom periodu . Operativni lizing ne obuhvata cvrsto definisane rokove u kojima nema otkaza ugovora .korisnik i davalac mogu biti u jednoj zemlji a proizvodjac robe u trecoj zemlji i menja se redovni postupak uvoza/izvoza posto se roba koja ce tek biti predmet lizinga kupuje/prodaje specijalizovanjoj lizing firmi 3.korisnika lizinga . kojim je preciziran rok na koji se roba daje na lizing kao i obaveza korisnika da robu precino vreme vrati 2. a indiorektan lizing je lizing gde se specijalizovane firme bave iskljucivo lizingom a robu koju izdaju na lizing kupuju direktno od proizvodjaca . Nasuprot bruto lizingu . godisnji iznos amortiacije 2. ali ako je jedna od stranaka u ugovoru van granica zemlje govori se o medjunarodnom lizingu.

Poslovi medjunarodne dugorocne proizvodne kooperacije prisutni su u masinskoj. Ako se finalizacija vrsi u pogonima jednog partnera uobicajeno je da on isporuku komponenti kooperantu placa finalnim proizvodima . Ako se finalizacija vrsi u pogonima oba partnera posao se deli i svaki partner proizvodi deo komponenti da ne bi svi sve proizvodili. pa je iznajme na lizing kako bi je ukljucili u naredni proizvodni proces. lizing se moze klasfikovati na kratkorocni do 3 god. Ugovori o proizvodnoj kooperaciji su dugorocni i zakljucuju se u pisanoj formi. opremom novije generacije ukoliko se ona u medjuvremenu pojavi i time se korisnik lizinga osigurava od rizika zastarevanja opreme.Apsolutni iznos finansijske obaveze korisnika lizinga iznosi od 50%-150% veci u odnosu na iznos koji bi bio potreban izdvojiti kroz klasicnu kupovinu. medjunarodna dugorocna kooperacija Medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija je oblik spoljnotrgovinske i poslovne saradnje u kome dva partnera iz razlicitih zemalja preuzimaju obavezu medjusobne isporuke ekvivalentnih vrednosti komponenti iste familije proizvoda koji se mogu finalizovati u pogonima jednog partnera ili oba partnera. ove vrednosti moraju biti ujednacene. Lizing peduzece mora biti specijalizovano za odredjenu vrstu opreme i pratiti inovacije u oblasti proizvoda i procesa koje pokriva.Partneri dogovore listu komponenti koje prvi kooperant mora isporuciti u toku godine . Izvozom opreme za lizing ostvaruje se konkurentna prednost u odnosu na zemlje koje koriste klasicne forme izvoza . prednosti i nedostaci nabavljanja opreme na lizing Nabavkom opreme na lizing korisnik lizinga povecava svoju likvidnost. Kooperant u posao moze ukljuciti podkooperante i to mora u ugovoru o dugorocnoj kooperaciji biti precizirano. Lizing se u praksi pokazao kao izvanredan nacin da se eliminise rizik od zastarevanja . Kao jedan od nedostataka navodi se i obavea placanja prve rate lizing zakupine unaped.Ugovorom o bruto lizingu davalac lizinga preuzima obaveu zamene . ne moze se koristiti amortizacija za zamenu osnovnih sredstava.Ukljucivanje u poslove medjunarodne dugorocne kooperacije zahteva partnerstvo firmi iz dve zemlje . Umesto da odmah angazuje sva sredstva za kupovinu .Interesantna je jedna vrsta lizinga prodaj pa iznajmi na lizing ponovo prisutna kod kapitalne opreme gde prodaju tek proizvedenu robu lizing kompaniji. Inamljivanje opreme na lizing zamenjuje kreditiranje i predstavlja povojniji nacin finansiranja ivestiocija sa stanovista preduzeca.Postoje i brojni nedostaci koji se mogu pripisati lizingu kao specificnoj formi poslovne saradnje. Ako se u ugovorima precizira da roba koja se uzima u lizing mora biti nova i neupotrebljena uvek postoji opasnost da se u prometu nadje vec koriscena roba.Vrednost ugovorenog izvoza komponenti po osnovu ugovora o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji mora biti jednaka vrednosti ugovorenog uvoza finalnih proizvoda i obrnuto . . 87. Nosioci savremenog lizinga su bankarske institucije sirom sveta. korisniku lizinga ostaje deo sredstava koje moze plasirati u druge poslovne aktivnosti. Kako je oprema koja se uzima na lizing vlasnistvo davaoca lizinga. srednjorocni 3-7god.Prema duzini trajanja ugovora o lizingu . Dugorocnom proizvodnom kooperacijom postize se svojevrsna podela rada jednog istog proizvoda. 88. onstalirane opreme . Liing pedstavlja najefikasniji nacin da se dodje do savremene opreme cime se povecava tehnoloska konkurentnost zemlje a da se pri tome ne povecava zaduenost zemlje .elektronskoj i industriji saobracajnih sredstava. Ovakva podela rada vodi snizenju troskova proizvodnje sto se odrazava na ostvarenje konkurentne cene finalnog proizvoda.kao i listu komponenti koje mora da isporuci drugi kooperant. dugorocni preko 7 god.

4.Proizvodjaci. Koncesije se mogu davati na: goeoloska istrazivanja i eksploataciju mineralnih sirovina izgradnja . Osiguravajuce drustvo 4.Koriscenje koncesije krece se od 30-50 god. Ugovorom se moze po isteku vremena otkupiti objekat i uredjaji koje je koristio koncesionar i moze preneti vlasnistvo na sebe. Prevoznik 3. Marketing agencije 5. Koncesionar vrsi izgradnju raznih objekata u zavisnost od vrste koncesije .u zavisnosti od nacionalnih zakonodavstava . ali se mogu dogovoriti da cene koriguju pocetkom svake godine .vodoprivrednih. saobracajnih objekata izgradnja telekomunikacionih objekata uredjivanje i koriscenje obala reka i jeera rekonstrukciju banja Sva bogatstva se koriste tako da ne ugroze zivotnu sedinu. moze se koristiti samo pod propisanim uslovima i u propisanom roku Ugovor je u pisanoj formi. 89. 5. Davanje koncesije regulise zakon o koncesijama. odrzavanje energetskih . Davanje koncesije predhodi izbor najkonkurentnijeg koncesionara.Postupak se ostvaruje javnom licitacijom. Spediter 2. kolicina i vrednost uvezene ili izvezene robe. utice na rast zaposlenosti . 1. Isplata kooperanata kroz finalni proizvod moze biti nepovoljna jer firma iz razvijenije zemlje namece svoje uslove . 90.Predmet ugovora o medjunarodnoj koncesiji je ustupanje eksploatacije nekog prirodnog bogatstva zemlje domacina inostranom koncesionaru na odredjeno vreme. slobodne exportne p e zone (SEPZ) Min 25 ucesnika u spoljno trg.Koncesija prestaje protekom ugovorenog roka ili unistenjem . Pored klasicne koncesije postoji i BOT koncesija gde davalac koncesije na kraju govorenog roka stice pravo nad neketninama i objektima . 2. Za svaki posao poslovna banka kooperanta otvara kontokorentni koji ce pratiti transakcije .MDPK vodi ustedi investicija .direktni a) Indirektni: 1. medjunarodne koncesije Medjunarodne koncesije su slozen oblik spoljnotrgovinskog posla . Instituti za kvalitet i kvantitet 1. Koncesija predstavlja : ustupanje prava koriscenja prirodnog bogatstva ili dobara u opstoj upotrebi koja su u dravnoj svojini stranom pravnom ili fiickom licu dobijanje dozvole od drzave a obavljanje delatnosti od opsteg interesa .dostavlja se carinska deklaracija iz koje se vidi koja je vrsta . Izvoz i uvo komponent ili finalnog proizvoda po osnovu ugovora je slobodan. uvozi savremenu opremu cime se postize opsti tehnoloski nivo zemlje davaoca koncesije .koiscenje. 2. poslovanju.U ovom poslu se javlja stranka davalac koncesije –koncedent i stranka korisnik koncesije – koncesionar. 3. .

redovni 3. Ministarstva LB-slobodan uvoz c) Nedržavne institucije: 1. složeni . npr. Postoje i subjektivni rizici. izvozi robu na tuđe ime i na tuđ račun . Faza pripreme 2. privremeni 2.Kada on nije vlasnik robe. paritet INCOTERMS 2000 . Privredna udruženja -Faze odvijanja spoljno trgovinskog poslovanja: 1. bankarska 5. Kada robu isporučujemo a kupac neće da plati(banke siguraju za to) .Uvoznik: Osnovna obaveza je da plati robu i pravo da primi robu . valutu 3. špediterska .Dokumenta u spoljnoj trgovini: Dokumenta su važna u toku robe i njenog prenosa .Postoji pet vrsti dokumenata: 1. numerički izraz 2.6.onaj koji izvozi robu za svoje ime i za svoj račun Indirektno.Oblici spoljnotrgovinskog posla : 1. carinska 4.Spoljnotrgovinski poslovi se odvijaju: direktno i indirektno. trgovačka 2. da nestane i to su objektivni rizici i oni se pokrivaju osiguranjem. Privredne komore 2. Carina 2.Ugovor i dve najvažnije stavke: rok isporuke i cena . Banke b) drzavna administracija: 1. transportna 3.Izvoznik: Osnovna obaveza je da isporuči robu i pravo da je naplati .Rizici u spoljnoj trgovini: Roba može da se izgubi. Faza realizacije .Cena ima tri elementa: 1. Skladistenje 7. Faza pregovora 3. Direktno.

. bitna je za carinu.kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. živa stoka) II GLAVA ORGANIZOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH INFORMACIJA . datum. specifična roba ili je posrednik skup. carinska. adresa kupca.Postoji 5 vrsti faktura: Trgovačka faktura(konačna) u njoj je formirana cena. adresa prodavca. transportna. kuvajt-nafta) 1. i od nje zavisi da li će se roba dodatno cariniti Gratis.proizvođač robe tu robu proizvodi i izvozi. komision konsignacija monokulturne.roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjižiti Konzularna. da lakše i više prodaje preko posrednika. 4. izdaje se na zahtev kupca. 5.smatra da je posrednik dobro organizovan. niko nema kontakta sa robom. 2. 2) Izvozna lista pakovanja. . postoji registarki broj vozila 3) Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu – poslednji prevoznik.Može biti direktno i indirektno .tražim od kupca da mi potvrdi da ce roba biti iskorištena tu gde je uvezena i da se neće dalje izvoziti 5. uverenje o kvalitetu ispravnosti robe 6.mora da ima sertifikat sanitarni(hrana. predstavnici 5) Uverenje o ispravnosti.Direktno.roba se pakuje. špediterska. 4. 1. izdaj se kada kupac hoće da se roba prvo pregleda. Kada roba putuje. trgovačka. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu.Carinska dokumenta. 1.Indirektno. 3. Privremena(prethodna). uvoznik. naziv robe sa ukupnom cenom . zastupništvo(agentura) distribucija . 3. neutralna inspekcija. bankarska. 2. 2. osnov za plaćanje carinskih dadžbina Proforma. izvoznik. jedini kontakt se vrši preko dokumenata i ona su izuzetno važna.ima sve kao i konačna ali je cena privremena.1.Dokumenta koja uvoznik ili izvoznik mora da izda: faktura lista pakovanja zapisnik kvantitativnog i kvalitativnog prijema robe uverenje o krajnjem korisniku(end-use-certificate) .sadrži sve kao i trgovačka samo nema konačnu cenu. atest proizvođača( potvrđivanje ispravnosti i da je proizvedena u zemlji iz koje izlazi i da izvoznik mora ukloniti kvar u garantnom roku) 1) Faktura(račun) Svaka faktura mora da sadrži: broj. banke. očekuje veću prodaju i misli da može sam. iz njih se vidi kada je roba dopremljena kupcu i razne karakteristike robe . zbog kredita i plaćanja.90% izvoza je jedan proizvod(kuba-šećer. 2.

isti slučaj kao i kod izvoza. .stvaranje konsignacionog skladišta u zemlji gde se proizvod prodaje. 1.ko garantuje da roba neće biti prodavan u slobodnom prometu avans menica(garancija) garancija banke . 2.Distribucija. Može biti isključiv(radi samo na jednom delu teritorije) druga grupa garantuje da će kupac platiti principalu(del. Kupi veliku količinu robe. samo primaju narudžbine. Ako strana firma izvozi proizvod. Ima obavezu samo da nađe kupca i primi narudžbinu.Za ovu robu plaćamo takse. credere) .Konsignacija. . i prodaje je. on posreduje između dve strane a njegova prednost je što ima stručno znanje o robi.PDV .putem posrednika. prednost uvoza jer dobija proizvođač=? GLAVA III . 2.Indirektan.Postoje dve vrste zastupnika: ne garantuju plaćanje. da bi izbegli carinu i otvarali skladište konsign.Posrednici imaju dužnost da posreduju između prodavca i kupca(ne bave se sami trgovinom) . Kod dobre distribucije je važno: 3K Kapital Kapacitet Karakter(ne na radu već na konkurenciji) . ima ugovor sa proizvođačem. .Preduzeća koja se bave izvozom. 2.Postoje 2 ugovora: Komisioni ugovor. Izvozni.razlikuje se od zastupništva u tome što distributer radi u svoje ime i za svoj račun.Ovakva roba je pod carinskim vlasništvom(nadzorom) . otvaraju konsignaciona skladišta da bi delove prodavali na licu mesta(proizvodi siemens-a). 1. 2.1. 3.Vrste komisiona: uvozni izvozni . . Da će izvoznik izvesti ribu za koga i traje godinu dana Izvoznik i kupac u inostranstvu sklapaju ugovor Izvoznik svoju zaradu ostvaruje preko procenta i on je obično 3% Ako je roba oprema koja treba da se montira i proizvođač onda mora da kontaktira sa kupcem 1. često imaju posrednika u inostranstvu(zastupnika pod ugovorom) koji tadi za svog principala da bi proširio tržište. 3.o izvozu robe. ima kapital.

Najpoznatija zadružna udruženja. 1. 4. 3. princip otvorenosti-svako ko zeli da se učlani to može 4. princip učešća u kapitalu-svako učestvuje u podeli profita 5. državne. 4. princip brige o zajednici.o) jednopersonalne i familijarne(KARGILL) kompanije 2. 2.Čurčistički pokret. . dobrovoljnosti(svojom voljom ulaze u zadrugu) 2. 3.prerastao je u zadružni pokret. Trgovačka društva bave se spoljnom trgovinom. Imaju ogromnu moć i potencijal. Jedan član. zadružne. 750 miliona ljudi u svetu je učlanjeno u zadruge. 2.O (društva sa o.Sa aspekta kapitala i sa aspekta organizovanja: ortačka društva akcionarska društva komanditna D. koje će cene biti.Postoje 4: trgovačka društva(firme) državne firme zadruge transnacionalne kompanije(TNC) 1. Centralne odluke na nivou ministarstva koja će izvoziti. . mešovite . demokratičnosti. registrovane su kod provrednog suda . 1. Vojana industrija-držana firma.SKANDINAVSKO SKANDINAVSKA ZADRUGA ZA UVOZ PREHRAMBENIH PROIZVODA 1. Svako dobrovoljno stupa u zadrugu . jedan glas 3.Postoje određeni principi. 2. princip međuzadružne saradnje. uvoziti. naftna industrija.o ekologiji se vodi računa .Sa stanovištva vlasništva mogu biti: privatne firme državne mešovite zadružne . 5.udruženja raznih država mogu zajedno biti 7. POSLOVANJU .Osnovni proncipi zadružnog organizovanja: 1. 3.upravljaju po demokratskim principima. Drzavne furme. 4.NEPOSREDNI UČESNICI U SPOLJNOTRG.O. elektroprivreda 1. Zadruge: privatne.država nema uticaj 6. princip nezavisnosti i autonomnosti.

status . a loše je to što se mogu uništiti grane koje su radile u tim industrijama. Donosi posao. . radne snage. EU. ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontrolišu deo tržišta koji pripada nekoj uniji npr. izdržava se od matične kompanije. To je ona kompanija od koje postoje matična zemlja i zemlja domacina(gde ta kompanija investira novac) .imaju značajan uticaj u spoljnoj trgovini. ali je najčešće iticaj pozitivan.Uticaj je dualan i zemlja domaćina ima i koristi i štete. dve matične kompanije). Nema nikakav samostalan . Tržište može biti ceo region.Strateška prava: .Prirodne sirovinu su zamenjene nekim drugim materijalima(legure. puteve. . Još jedan bitan faktor su i ekološki razlozi Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina. kompanije) Kontrolisane da strane matične kompanije imaju svoje pravno lice. . 65000 kompanija. novac. pridružne kompanije=asociates 3.Problem je i to što se smanjije izvoz matične a povećava izvoz domaćina. 3. Matične zemlje su razvijene zemlje a zemlje domaćina su nerazvijene i slabo razvijene.Transnacionalne kompanije. jer zemlje u uniji ne plaćaju takse i poreze(carinska barijera). Poćetkom 20. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu. upravlja kompanijom.Kompanije su počele da se vraćaju u zemlje iz kojih su praktično proterani. ogranci=branch 1. . ali deo akcija ne prelazi 50 % Nema status pravnog lica .veka bilo je 7 700 000 filijala.. npr.. kao predstavništvo.51% akcija znači da on ima puno pravo da bira predsednika. 2. samostalni status. kao servis. Servis.’60-’70 afričke i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz kolonijalnih sila. može biti samo odskočna daska zbog sirovina. Danas je dovoljno 10%.Multinacionalna kompanija(postoje dva centra odakle se vodi posao. . podružnice(kćeri)=subsidies 2.Prvo su to bile razvijene zemlje . jeftinija proizvodnja i radna snaga. . i za zemlju domaćina je izuzetno bilo važno da dođe do ulaganja kapitala. tehnologiju.)-substitut . prilaze. Pored toga grade železnice. Bolje organizovan transport Putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača(televizija. radi poslove i fakture matičnoj kući.Podrazumevaju direktne strane investicije DFI.Kompanije matičnih kompanija su organizovane u zemlji domaćina 1. 1. stvara kooperante. i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje. Ovo je složena forma organizacije.Transnacionalna kompanija bi bila ona koja ima najmanje 6 svojih filijala u inostranstvu i ima 100 miliona dolara prometa godišnje. imaju samostalni status(51%) Pravna lica.

80% poslova oni obavljaju. Postoji špediter uvoznik.proizvedeno 9. -Bolje organizovan transport.000 filijala. može biti samo odskočna daska zbog sirovina. 8. GLAVA IV Posredni učesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju: 1. zna se o kojoj robi je reč. kampanje) . Oni vrše usluge. Ovo je složena forma organizacije. 1. špediter kupac. U ugovor koji špediteri prave sa komitentom mora da se naznači količina robe.proizvedeno biliona $ . -putem marketinga je došlo do ujednačavanja ukusa potrošača (televizija. međunarodna špedicija transportna dokumenta osiguranje robe u transportu dokumenti o osiguranju robe poslovne banke u spoljašnjoj trgovini carinska služba državne institucije i izvozne kreditne agencije ŠPEDICIJA – Njihov posao je značajan kada su u pitanju spoljnotrgovinski poslovi.17.… tržište može biti ceo region. 2. pozicioni broj – na taj broj se oslanja ceo posao.2 biliona $. Oni izdaju određena dokumenta.000 kompanija. Još jedan bitan faktor su ekološki razlozi. vrsta robe. 7. Ako plaćamo devizama. -Ne mora ciljno tržište biti zemlja domaćina. rok kad je roba spremna da se transportuje.izvoz 2004. 1. kojim prevozom roba ide. to se smatra kao uvozni posao. 5.izvoz Proizvodnja polako potiskuje izvoz.6 biliona $ . prilikom uzimanja robe i pripreme za prenos. radne snage. 65. 6. 1. početkom XX veka bilo je 700.3 biliona $ . 3. POZICIONA KNJIGA. Ako domaći radi za stranca to je izvoz. 4. Špedicija je nastala u Veneciji.

podrazumeva se da roba ide najkraćim putem i za najnižu cenu. (legure. Pored toga grade se železnice. 9. afričke i azijske zemlje proteruju kompanije koje su bile iz zemalja kolonijalnih sila i te kompanije su morale da se prebace u razvijenije zemlje.2 biliona $ izvoz Avizo – važan je da bi se roba dalje pratila. 60-70.. Preuzimanje i smeštanje u skladište Preuzimanje robe i transport do utovara (brod. Inspekcija – svaka radnja vezana za robu mora da se evidentira Carina – tu dolazi do kontakta između špeditera kupca i špeditera izvoznika. najjeftiniji i najpouzdaniji prevoznici.3 biliona $ proizvedeno.Strateški pravci: -Prvo su to bile ne razvijene zemlje. a loše je to što se mogu uništiti grane koje su radile u tim industrijama. 1995 godine – 8. stvara kooperante. utovar. Špediter ugovara osiguranje za svog klijenta Troškovi: . istovar Obezbeđenje prevoza – špediter priprema robu za prevoz. 3. 1. Osiguranje – osigurava robu za klijenta Skladištenje – ako je potrebno pre transporta Inspekcija – omogućava pregled robe i izdavanje sertifikata banka – banka kupca je u kontaktu sa bankom izvoznika Administracija Kada je roba spremna.6 biliona $ proizvedeno.8 biliona $ izvoz 2004 godine – 17. putevi. Kompanije su počele da se vraćaju u te zemlje iz kojih su prethodno otišle i za zemlju domaćina je bilo izuzetno važno da dođe do ulaganja kapitala. u zavisnosti od količine špediter ima popust na količinu robe REFAKCIJA (u odnosu na cenu prevoza) ¼ ide špediteru a ¾ ide komitentu. on organizuje prevoz. postoje dva načina da se roba preuzme. Prirodne sirovine su zamenjen nekim drugim materijalima.. 2. 5. Problem je i to pto se smanjuje izvora matične a povećava izvoz domaćina. Uticaj je dualan.. ali.) Direktno dolazi prevoznik u skladište i prenosi robu Špediter zna koji su najbolji. tehnologiju novac. minerali) – substituti. godina. zemlja domaćina ima i koristi i štete. donosi posao. prilazi. drugi (kupac) prevozi robu daljem on ima ugovor o prevozu. najčešće je uticaj pozitivan. voz.

rečni tovarni list (Inland waterway bill) 5 a. osiguranja. vlasnik robe je onaj koji dođe prvi. 3. Dokumentacija u Spoljnoj Trgovini 1. Teretnica rečna (water way bill of lading) 1.1. pomorska teretnica (bill of lading) 5. i oni su hartije od vrednosti na ime –>cesijom po naredbi –> indosiranjem (na drugo lice) prostim prenošenjem –> nekome se da i on postaje vlasnik 1. 3. skladištenja. Pomorski tovarni list (sea way bill) 4 a. Železnički tovarni list (rail way bill) 3. Banka izvoznik i banka kupac su u međusobnom odnosu. FCR – sertifikat o prijemu robe FCT – sertifikat o transportu robe FBL – potvrda o multimodalnom prijemu FWR – špediterska skladišnica FIATA – organizacija koja propisuje organizaciju svih dokumenata koje špediter treba da izadje. dve kopije. ako ima bar jedan. Ima tri originala. tri originala. 2. 2. ukoliko se pojave dva vlasnika sa po jednim. roba je njegova. Drumski tovarni list (road bill) 2. Osiguranje robe u transportu. 1. izvoznik i kupac posluju međusobno i sa svojim bankama. 4. NEČIST – konusman u kome se nalaze informacije o neispravnosti robe Ko poseduje konusman. Troškovi špedicije – poslovna tarifa za koju on radi taj posao Troškovi prevoza. jedan ide špediteru a jedan kupcu 4a. . Dokumenta: 1. … Ovo nisu troškovi špeditera ali se često dešava da špediter sve plaća pa onda na kraju posla komitent refundira novac. kada se roba otpremi jedan original prati robu. Avionski tovarni list air way bill) 4. Sva ti originala špediter daje komitentu koji te dokumente dostavlja banci a banka ih prosleđuje banci u inostranstvu.

Male – sa malim ovlašćenjem. Postoj ugovori o osiguranju koji predviđaju različite rizike. . -Ministarstva vode politiku robnih režima ako žele postići nešto potrebne su dozvole za uvoz i izvoz robe. a ako nema poverenje tražiće novac. rade sa inostranstvom. banka nema korespodenta u toj zemlji. ne može da radi sa inostranstvom. 3.. 4. Osigurava se roba Prevozno sredstvo Odgovornost prevoznika Razni drugi interesi Ovo je jedno od imovinski osiguranja (roba. nema novca na LOROCONTO-u banka u slučaju da ima poverenja može da sačeka (uz kamatu). zakon o kancelarijama. 1. -Tri ministarstva koja moraju da sarađuju. ministarstva. 2. carinski zakon.). mogu samo da vrše transakcije uplatu . brod.isplatu. onda se uključuje treća banka koja je povezana sa obe banke. srednje i velike. Velike – moraju da zadovolje određene kriterijume i tada mogu da rade i u svojoj zemlji i u inostranstvu.Postoje razne vrste rizika.… Osiguranje može biti: opšte – za isporuke koje su sukscesivne za iste robe koje idu duže vreme pojedinačno – roba koja ide jednom. dopunski rizici krađa. imamo zakon o spoljnoj trgovini. 2. (krijumčarenje) 1. Srednje – imaju veći kapital. požar. Parlament. -Pored parlamenta važna institucija je vlada. Banke: Banke se po veličini dele na male. elementarne nepogode. politika i ostala sranja. strana banka otvori račun kod naše banke onda je to LOROCONTO. -Parlament donosi zakone koji se izvršavaju preko vlade. samo opslužuje lokalnu privredu. Ako Ako Ako Ako naša banka otvori račun kod strane banke to je NOSTROKONTO. sudar brodova. 3.

Nisu preterano značajne ali učestvuju u promociji .-Centralna. to su bili najduži pregovori i završeni su u Mroku 1994 godine. tada je Gatt prerastao u WTO ali je zadržao svoj deo koji se bavio carinama. 2. Pregovori su nastavljeni i trajali su 14 godina. ITC WTC Wto – prošlo je dosta vremena dok nije osnovana. Kao pravno telo ima centar u Ženevi.…… fali text… GLAVA V Spoljno trgovinska politika i instrumenti 1. IBRD ( međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj). radi statističke proračune. prvo je stvoren IMF ( international monetar fond). Ratifi Kavar??? je od strane EU. brži protok roba. MULTILATERALNE INDUSTRIJE WTO – world trade org. carinski postupak. Liberalna spoljna trgovina – većina je liberalna ali uvek ima uticaja države. Trgovinom robama Trgovinom uslugama . 1947 HAVANA – počinju pregovori za stvaranje WTO GATT – sporazum o trgovini catinama. 3. imali su prevni status i mogli su da donose sporazume. Bavi se: 1. Nedržavne institucije – privredne komore i određene promotivne agencije. Državni monopol – država reguliše sve odnose. sve je naređeno kako i šta će da rade. Najvažniji elementi kojima se retuliše spoljnotrgovinska trgovina: 1. Robni režim Subvencije Carine VI. -Carina radi nadzor robe. 2. cilj je bio smanjenje carina. konferencija koja je istovremeno održavana kao i WTO. da ukidaju subvencije. 2. Gatt je stvoren i postajao je 45god. Japana i Kanade. tržište ne postoji.Svake dve godine se održava ministarska konvencija i bira se direktor. Nije bio priznat od strane Amerike oni nisu hteli da njihovu privredu kontroliše neka strana organizacija. nacionalna banka vodi evidenciju o svim učesnicima u spoljno trgovanju. paze da ne dođe do narušavanja odnosa uvoza i izvoza. Amerike.

2. Finansiranje ovih centara ide iz ujedinjenih nacija i WTO.Socijalni damping – roba se proizvodi uz jeftinu radnu snagu (azijske zemlje). 2. . Imamo: 1. Pazi da na tržištu ne dolazi do dampinga??? Kako bi se svojilo tržište. mogu lako da dođu u kontakt i mogu da dobiju informacije o berzi u tim zemljama. Zabranjene – država ima koristi Akcione – prouzrokuju štetu državi u koju roba dolazi Dozvoljene – one za bazična istraživanja Dozovoljene: 1. subvencije u poljoprivredi – daju se subvencije da bi opstali Uvođenje nove tehnologije za ekološku zaštitu Za nerazvijena pordučija ITC je operativna organizacija. Oni rade u više od 80 zemalja na TRAIDPOINT-ima. . 3. WTC njihov zadatak je da izdaju licence za rad a time dobijaju bazu podataka koja sadrži informacije o svim preduzetnicima (trgovinskim organizaijama) sveta. WTO se zalaže protiv subvencija. 3. ako se gradi neko postrojenje mora da se poštuju zakoni. filteri za vodu.Prikriveni damping – u proizvod ugrađujemo delove koji su jako jeftini. uvođenjem tehnologije itd.3. Isto se dešava i ako država ima koristi od subvencija. . Zidanje cena: normalni troškovi proizvodnje + normalni troškovi prodaje + normalna marža = NORMALNA CENA. RAZVOJ I KARAKTERISTIKE SPOLJNOTRGOVINSKE MREŽE . Subvencije su zabranjene kada je u pitanju državni subjekt koji direktno ili iz fondova države pomaže izvođaču da plasira proizvode po nižoj ceni i taj gubitak nedoknađuje iz svojih fondova. Cene koje nisu realne zovu se TRANSFERNE i tako se kapital iz jedne zemlje prenosi u drugu. bave se isključivo time što pomažu manje razvijenim zemljama. Trgovinom intelektualne svojine Niži rang odlučivanja su KOMITETI. VII.Ekološki dumping – znači da se ne poštuju zakoni o ekologiji. (prodavanje proizvoda ispod cene).

4. 2. Sajmovi se sele na istok. Ti kupoprodajni ugovori mogu biti opšteg tipa (više robe) i specifični (jedna vrsta). srednje i velike firme.1990 – 2001 pad socijalizma. IV faza – posle sankcija. izvoz) II faza – 1950 – 1989 donet je zakon pod _______ fabrike. Glavne kompaniej su dovozile robu iz _________ u 19. TABELA!!!!!! VIII. Postoje mišljenja da su sajmovi prevaziđeni jer ljudi . Male.. U 20 veku najpoznatiji sajmovi su u Parizu i Budimpešti. kako utiče država veličina spoljnotrgovinskih kompanija – kolike su način obavljanja st. novi proizvodi (npr. SPECIFIČNA MEĐUNARODNA TRŽIŠTA 1. III faza . unapred ugovoreno. poslova – jednostavni i komplikovani 4 faze razvoja u srbiji. uvoz nije pokriven izvozom.. sajmovi izložbe aukcije berze Sajmovi su organizovano tržište. Svrha je da se na njima promoviše neka nova roba. usled sankcija rađeni su poslovi kao trampa. 3. Kada je uvedeno samoupravljanje pravila. stvara se društvena svojina. servisa i naravno da se nešto od toga i proda. zakoni o stranim ulaganjima. veku. prodavci.. posla – direktni i indirektni struktura st. najpoznatiki su u Rusiji. unapred organizovano. Izvozom je bilo pokriveno oko 70% uvoza što je bilo odlično. završavaju fakultete ali nemaju iskustvo. zemlje evrope prolate kroz tranziciju. nedostatak stručnog kadra. kakva je politika konkurenata što se tiče garancije. Najčešće se izlažu uzrci i na osnovu njih se sklapaju kupoprodajni ugovori. 98% roba je imalo slobofan uvoz i izvoz. ukinute su sankcije. tu se susreću kupci. cenovna politika. Meki. na sajmu vidimo kakava je konkurencija.Karakteristike spoljnotrgovinske mreže:      broj spoljnotrgovinskih organizacija stepen administriranja – monopol. po zakonu koji su doneseni pitanje kadrova je bilo prepušteno. I faza – od rata do 1950 – samo 10 firmi i država je odlučivala o svemu (uvoz. Sajam automobila). zakon o st. poslovanju. Indiji.

Postoje 3 brokera jedan je na berzi (i samo on može da kupuje).bogu biti specifične (samo jedna roba) i mešovite (više roba). . Berze su organizovana tržišta koja posluju svaki dan i mogu biti novčane. U Sevilji??? se 6 multionacionalnih kompanija pojavilo na izložbi izlažući svoje proizvode. prima platu. U kliničkim kućama se nalazi novac svih učesnika na berzi. Postoji minimalna cena a konačna cena se formira nadmetanjem. Mnoge grane privrede su komplemetarne pa se povezuju u jedan sajam ( LOV. broker kupaca može da pogleda robu. Svako ko učestvuje i kupac i prodavac plaća aukcijskoj kući maržu i od toga ona ima zaradu. Diler je solo traider. dobija bonuse. Roba je standardizovana. roba mora biti u skladištu ili na putu. Mogu biti lokalni. Održavaju se sa vremena na vreme. izložbe su velika šansa za jednu zemlju da prezentuje kakve proizvode imaja.mogu videti. prve aukcije nepredađeni dijamanti. Terminski se završavaju kasnije. Postoje ogromna skladišta. Mišljenja su da berze možda nisu važne kao nekada jer multinacionalne kompanije kontrolišu proizvodnju velike količine proizvoda. unikatnih proizvoda na bazi nadmetanja. da se lepo provedu. da komuniciraju. Postoje kliničke kuce – svi učesnici plaćaju marger ( deo novca) od osiguranja. Izložbe imaju paviljone gde države predstavljaju svoje proizvode koje mogu da ponude. LONDON. čaj. nacionalni i međunarodni. u početku su bile vezane samo za umetničke predmete. robne. jedan beleži. Roba se kupuje i prodaje ali je plaćanje odloženo. Tu se pojavljuju kupci i prodavci (brokeri kupaca i prodavaca) roba nije standardizovana.PARIZ.. Na berzi postoje komesari koji prate berze i svaki poremećaj na berzi oni javljaju državnim organima da intervenišu. održavaju se u tačno određeno vreme na određenom mestu. radi sam za sebe. BEČ. da fizički budu prisutni. Te berze su sofisticirane. Postoje izložbe namenskog karaktera. labaratorije koje proveravaju robu. Cena se ugvara u momentu. Ovo nije tačno jer ljudi vole da dodirnu proizvod .RIBOLOV) i (TURIZAM). jedan razgovara sa gazdom koji mu daje dozvolu da kupi ili proda neku robu. koža. sklapanje ugovora se odigrava danas a plaćanje i transport robe će biti u budućem periodu po ceni koja je tada važila. vuna. od 2 do 21 dana. telekomunikacija. izvoza. postoje aukcijski brokeri.. Mnoge legure su pronađene (surogati) taji da nije toliko neophodno na berzi kupovati metale. Broker radi za gazdu. Na berzi je moguće ostvariti trgovinu 20-30% veća nego što postoji tog metala. Poslovi na berzi se dele na: PROMPTNE i TERMINSKE Promptni se završavaju odmah kada se sklopi ugovor. Aukcije su organizovana tržišta. Izložbe nisu uvek u isto vreme i na istom mestu i odžavaju se periodično. razvoj proizvodnih snaga diktira koliko se često dešava aukcija. 1 u godini bijenale??? I 1 u tri godine trijenale????. a njegova zarada se bazira na razlici u ceni onoga što kupuje i onoga što prodaje. AMSTERDAM. selektovana je po sličnom kvalitetu. posetiti sajam _________ putem. Danas su to aukcije na kojima se prokazuju velike količine roba koja se prodaje za dalju obradu.

taj ugovor mogu da prodam već sutra. uglavnom cenu i kada roba stigne. Nisu spektakularnog karaktera. Bitno je zaštititi se od gubitka. ali ako hoće da odustane mora da plati premiju npr. velike cifre treba dobro biti pripremljen za razgovore. mora se poštovati dogovoren protokol da se ne menja već dogovoren protokol. Jedna zaštita je kupovina i prodaja. poštovanje vremena. Cena metala + trošlovi (plata.PREGOVARANJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU Postoje određeni principi i 2 mišljenja: 1. struja. kako bi obe strane imale koristi i dobro poslovali. cena se formira na dan isporuke. 2. kupac i prodavac se dogovaraju ko ima pravo da odustane kada dođe vreme za isplatu. Da se ne bi kockao sa mogućim gubitkom i da ne bi razmišljao o eventualnom dobitku on će brokeru odmah reći da proba tu količinu. a kupac plaća samo premiju (nije mnogo izgubio). čija se cena stalno menja. Ovde postoji i klađenje na koeficijente gde raspolažu sa ogromnim sredstvima do fondova. HEDGE – ing Roba čiji je glavni sastojak. izrada. za takve pregovore i razgovore se treba dobro pripremiti ne treba se nikad pripremiti Pregovaranje da bi se neki problemi rešili. Spektakularnog karaktera. Ovo su artikli kojima se trguje na berzi. Ponekad ne dođe do rešenja i tada su veliki troškovi i to nije dobro za obe strane. prosti ( forwards) likvidni (futures) terminski sa opcijom 1. a druga veoma bitna zaštita je od promene kursa. 30. režije).Postoje 3 vrste terminskih poslova: 1.50%. 2. javljanje). 3. likvidan je jer čim prodam ugovor dobijam novac. IX. moramo pokazati da smo ozbiljan partner (važne su sitnice. Kada su u pitanju veliki poslovi. treba ostaviti utisak firme koja ima renome i nikad ne možete dovesti partnera pred svršen čin. 2. ono je važno kod proizvođača koji rade sa artiklima na berzi. oko 99% neki metal. preuzimam robu i plaćam ugovorenu cenu. Pre nego što dođe do pregovora. ako cena skoči prodavac dobija. Ideja pregovora je da ubedimo . prerada. Ako su dve strane onda su bilateralni. 3. Mora postojati ozbiljnost.

prodajemo. 6. želja da se neki posao obavi.pripreme u pozadini – kakav je partner koji dolayi na pregovore. zna da imamo dosta ponuda i spreman je na prilično ustupaka fer – čine ustupke 50%-50% Faza ne formalnih pregovora . 2.marketinga. Faza formalnih razgovora face to face. da zna da šarmira ali ne pada pod šarm konkurenata. želja da se posao obavi. kakva je konkurencija. 3. .atmosfera na razgovoru može biti čvrsta. tada možemo na osnovu toga da utičemo na njih. lako da se pregovara. 7. nacrt ugovora pravi kupac i taj ugovor ima osnovne elemente: 1. konkurentna.ima prilično konkurenata. ispitati njegov položej na tržištu. tim može da bude i mnogo veći. inženjer. gruba ponuda šta proizvodimo. već slušati i iz toga saznati puno toga. . najčešće se 80% ustupaka desi kod poslednje tačke.na sajmovima. ne mogu se menjati bitni elementi ugovora. prodavac neće lako odustati od stavova ili može biti kooperativna. Ne treba paničiti puno. 5. prevodilac i naravno pregovarač. cena količina kvanitet rokovi isporuke način plaćanja postrodajne aktivnosti baritet O svemu ovome se pregovara tačka. 3. itd. preko oglasa. najčešće na engleskom jeziku. pravnik. čvrsti – nisu popustljivi. da zna da prikrije ali da ne bude lažov i da ima dosta novca. bankar. 4. zavisi da vrsta robe. 2. Pregovarači mogu biti: 1. Dobar pregovarač treba da bude oštrog uma i da bude strpljiv.suprotnu stranu u ispravnost nešeg stava a da suprotna strana posumnja u svoje stavove i namećemo naše stavove. dolazak u kontakt. po tačka. Postoji tim pregovarača koji se sastoji od 3-5 ljudi. Strategija pregovora: . Pregovori se najčešće vode u sedištu kupca a kod prodavca kada je on monopolista tj. lepu ženu kako ne bi uzimao mito ili prodao sve zbog provoda. Velika firma. mek .

Moguće je da se konflikti rešavaju na sudu. taj kredit nosi sve kamate (redovne. 1. Bankarska garancija je dokument po kom izdavač garantuje korisniku. 1. Kada banka isplati garanciju. Ovi rizici ne mogu da se prenesu na osiguravajuće društvo. rizici kojima je izložen izvoznik rizici kojima je izložen kupac finansijska institucija 1. 2..ideja svakog poslovnog čoveka. Važan deo ugovora je šta raditi u slučaju spora? Najčešće sve strane će rešavati sve dogovorom a ako do toga ne dođe sud će rešiti. ne može se poništiti ako se obes trane ne slože. prodavac ili institucije koje prate robu. to znači: ZAKLJUČEN – REALIZOVAN – ZABORAVLJEN. 2. Pojavljaju se garancije. stand by L/C pojavljuje se u americi. rizici koje snosi kupac. 3. kupac ne bude sloventan??? Ili banka ne bude solventna??? I ne može da naplati. u Ženevi se koristi nacionalno pravo. Ugovor zamenjuje zakon za one koji su ga napisali. ZRZ . nacionalno pravo jedne zemlje. U zemlji kupca ili prodavca (nacionalno pravo). istovremeno zadužuje nalogodavca. a sud se odredi u trećoj zemlji.. Banaka su instrument kojima se štiti izvoznik i kupac. da plati avans ya robu a da ne dobije robu ili ne dobije kvalitet koji je ugovoren.) .Ugovorene strane su slobodne i sae sefinišu ugovor. to su dokumetni kojim se štite izvoznik i kupac. RIZICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU Postoje rizici koji nisu prenosivi. osnovni rizik za izvoznika je da izruči robu a da bude plaćen.. 2. ali ideja je da se posao završi na vreme bez problema. Stupa na snagu kada se dobiju određeni dokumenti. ako su uslovi ispunjeni. Tu postoji opis garancije i šta korisnik treba da objasni šta nalagodavac nije ispunio. ako on nema para na računu banka ga kreditira. 3.

2. npr 30%) opozivost garancije cena bankarske garancije (provizija) 2 osnovne grupe: 1. do 10%-25% vrednosti) licitaciona garancija (mora da se da garancija da je kupac ozbiljan 1%-5%) garancija za kontra kupovinu ( obavezujemo se da ćemo kupiti neku robu od kupca u toj vrednosti neku drugu robu. 3. klasična garancija za plaćanje (banka izdaje garanciju ako se ne plati) garancija za plaćanje rada po kreditu ( isto kao i prva ali kada se roba proda na kredit. 10. garancija koje pribavlja izvoznik garancija koje pribavlja uvotnik Garancije koje pribavlja izvoznik: 1. Garancije koje pribavlja kupac: 1. 3. 2.valuta plaćanja rok važnosti garancije (rok plaćanja) uslovi na poziv za plaćanje (pismeno objasnjenje zašto banka treba da isplati garanciju) uredba o smanjenju iznosa garancije (garancija se smanjuje za iznos koji je plaćen. 5. 7. 6. Postoji obrazav u kome postoje elementi koje svaka garancija mora da ima: 1. garancija o povraćaju avansa ( avans je isplaćen za neki posao ako se ne izvrši mora da se vrati) garancija za dobro izvršenje posla ( kupac želi da se osigura na radovi budu vođeni kako treba obično. 4. on garantuje 10%-15%. nalogodavac (ko traži da se izda) korisnik garancije garant (banka) osnovna transakcije garantovani iznos. 9.Niko ne može opozvati garanciju izuzev korisnika ( onoga u čiju je korist izdata).). 2. 4. i plaća se u ratama i banka garantuje za svaku ratu) garancija za depozit (tražim da kupac položi depozit u vrednosti posla i ne može niko da bira sem ako kupac plati). 3. 8. Stand by akrediti (stand by L/C) u američkoj praksi jer američke firme ne mogu izdavati garanciju po zakonu. 2. Rizici koje učesnici sami rešavaju: .

trenutna plaćanja.. 5. zakone i carine.. Ime „menica“ izdavač (trasant) iznos menica mesto izdavanja ime trasata (dužnik po menici) ime remitenta (korisnik ili po čijem nalogu) vreme dospeća menice mesto plaćanja prenos menice Instrumenti plaćanja Instrumenti plaćanja su: Doznaka Menica Ček doznaka ( LORO ili NOSTRO ). 2. 2. 4. .. 4. kod nas je rok 90 dana ukoliko se ne unese obaveza u roku od 90 dana od izvoza.platite taj iznos preko te i te banke. 6..Prodavac-izvoznik mora da poznaje tržište na koje plasira robu. 3. 1... menica – hartija od vrednosti koja može biti garancija ili način plaćanja ček dokumentovani akrediti inkasa (otkup dokumenata) 1. 3. ukoliko dođe do ovih promena on mora ugovorom da se zaštite.. Istrumenti plaćanja kod likvidnog: 1. 9. 3. Plaćanja u spoljnotrgovinskom poslu: 1.. likvidna . 2. Rizici koje snose banke ... 5.ne mogu da naplate. plaćanja na kredit – kupac traži kredit kako bi plaćao rate.. Menica: 1.ako ne prati propise. 8. smatra se da je to kreditni posao i mora da se prijavi narodnoj banci. 7.

L/C (Later of Credit) INKASO (Otkup dokumenata) Menica ima dva znacaja: uloga istraživanja garancija i kao instrument plaćanja Osnovni elementi menice su: menica. 2. izdavalac menice (TRASAT). vreme dospeća menice. Dokumentarni AKREDITIV . Ako je TRASANT i REMITET isto lice onda je to menica po sopstvenoj naredbi.4. platite za ovu jednu menicu Po naredbi SARSATRADE Deset hiljada dolara INDUSTROPRODUKT za GENERAL MOTORS Dužnik . Dana 01. . Menica treba da se prihvati odnosno ACCEPT. 234 01.08. 5. Ime TRASATA.2008. mesto izdavanja. mesto plaćanja. Ako je TRASANT i TRASAT isto lice onda je to sopstvena menica. 1.TRASAT REMITET TRASANT 1.Januar 2008.

Dokumentarni akreditiv štiti najbolje od rizika i kupca i prodavca. 2. Dokumenta treba da stignu u roku. Dokumenta za akreditiv . 2. 1. 1. 2. ne treba da budu bajata. 1. 1. Kada smo mi izvoznici takav akreditiv se zove LORAKREDITIV. u suprotnom banka ne isplaćuje akreditiv. Kada se otpremi roba krajnjem dostavljaču robe se daju dokumenta (o otpremi robe) a dostavljač daje dokumenta izvozniku a on banci. Ako dokumenta nisu potpuna banka trazi od kupca da dostavi papirologiju u roku koji se pre toga znao. Protest je kada se ne plate menice a menica je data dužniku 1. prenos ili indosiranje menice i to samo trasirana. a kada smo kpci onda se zove MOSTROAKREDITIV.Menica se izdaje: avalira. 3. Akreditiv može biti: Neopozivi Konfirmiran (potvrđen) . Plaćanje menice: sa računa dužnika se prebacuje novac na nas račun. Ček je sličan kao menica i on važi od 8 do 70 dana.Izvoznik traži da konfirmira akreditiv od strane banke Prenosiv – Samo jednom da se prenese na nekog drugog Deljivda – Da roba ide sukcesivno a akreditiv treba da bude deljiv Postoje i još dve vrste akreditiva: REVOLVING (Rotativni) Vremenski Vrednosni Akreditiv (L/C) sa crvenom klausulom – isplaćuje se do odrešžđene sume novca Troškovi akreditiva su veliki. 4. Ako se ispravna dokumenta on izvoznik isplati akreditiv. treba da budu čista. Dokumentarni se zove zato sto je potrebno skupiti niz dokumenata da bi se dobio taj akreditiv.

        Faktura Lista pakovanja Tovarni list Carinska deklaracija Polisa osiguranja Atest Sertifikat o poreklu Sertifikat o kvalitetu  1. INKASO je sličan kao akreditiv i dobijena dokumenta se prikazuju ali kupac ne mora da je plati (jer se partneri znaju) Partneri koji se malo znaju nikada neće da idu na INKASO zbog nesigurnosti da li ce im kupac dati novac za prodanu robu. . Ista su dokumenta kod INKASA i akreditiva.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->