Sociologija

SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA UVOD;POJAM I ZNACAJ SOCIOLOGIJE Nauke su istinita znanja o stvarnosti.
Naucna saznanja karakterisu: -objektivnost(ona su nepristrasna,oslobodjena emocija,interesa,predrasuda) -pouzdanost(mogu se proveriti,dokazati) -opstost(imaju opste vazenje a mozemo ih primeniti na pojedinim slucajevima) -sistematicnost(uklapaju se u skladnu celinu sa vec postojecim znanjima). Svaka nauka ima svoj predmet i svoj metod.Predmet je ono sto nauka proucava, a metod je nacin na koji to radi. Nauke se mogu podeliti: -prema predmet proucavanja na: 1.prirodne nauke koje proucavaju prirodne pojave 2.drustvene nauke koje proucavaju drustvene pojave 3.humanisticke nauke koje proucavaju coveka kao ljudsko bice -prema obimu predmeta na: 1.opste nauke koje proucavaju neke komplekse,celine stvarnosti 2.posebne nauke koje proucavaju delove takvih celina -prema metodu na: 1.uopstavajuce nauke koje nastoje da objasne pojave 2.pojedinjavajuce nauke koje imaju za cilj da opisuju pojave -prema primenjljivosti na: 1.osnovne nauke cija su saznanja posredno primenljiva 2.tehnicke nauke cija su saznanja neposredno primenljiva Sociologija je opsta,uopstavajuca i osnovna nauka o drustvu kao celini drustvenih pojava. Socioloski zakoni kojima se objasnjavaju drustvene pojave su tzv. zakoni verovatnoce, sto znaci da nisu egzaktni kao zakoni prirodnih nauka tj. da postoji mogucnost odstupanja. PREDMET proucavanja sociologije je drustvo kao celina drustvenih pojava. On se uslovno,moze podeliti na dve oblasti: A)drustvenu statiku-proucavanje drustva u stanju mirovanja B)drustvenu dinamiku-proucavanje drustva u stanju kretanja GLOBALNI SOCIOLOSKI METOD je metod kojim se sluzi sociologija.Ovaj metod podrazumeva proucavanje drustvenih pojava u sirem drustvenom kontekstu(nastanak,razvoj te pojave,karakteristike,njen odnos sa drugim pojavama i sa drustvenom celinom.)
pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease! STRANA Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, if you can print from a windows application you can use pdfMachine. Get yours now!
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA METOD kao istrazivacki postupak podrazumeva da se istrazivanja obavljaju postujuci redosled: odredjivanje predmeta istrazivanja,postavljanje hipoteze,prikupljanje podataka,obrada podataka,naucni opis i naucno objasnjenje. METOD kao teorijski pristup obuhvata sva znanja,verovanja, ubedjenja,nacela, koja naucniku sluze kao orijentir tj.polazna osnova za dalji rad. METOD kao tehnika obuhvata konkretne radnje,postupke i sredstva koje koristimo u istrazivanju. TEHNIKE za prikupljanje podataka: a)posmatranje najstariji i najjednostavniji nacin za dobijanje podataka (sa ucestvovanjem i bez ucestvovanja) b)ispitivanje tehnika koja se koristi kad do podataka ne mozemo doci samo posmatranjem(usmeno i pismeno)
PRETECE I NASTANAK SOCIOLOGIJE Sociologija je mlada nauka,nastala polovinom 19.og veka. To ne znaci da i pre ovog vremena nije bilko pokusaja da se objasni drustvo i pojave u njemu.Naprotiv, ti pokusaji datiraju jos od antickih vremena ali nisu bili sveobuhvatni. -Platon idealna je drzava ona u kojoj postoji idealna podela rada, izmedju filosofa koji vladaju drzavom,vojnika koji je brane i radnika koji rade, privredjuju. -Aristotel demokratija je najlosije uredjenje jer je lakse trpeti tiraniju jednog coveka nego tiraniju vecine. -Zenon preddrustveno stanje je alatno doba u kom su svi ljudi slobodni i jednaki.Razlike nastaju s pojavom privatne svojine.da bi se ono zaustavilo,ljudi stvaraju drustvo. -Aurelije Avgustin postoje dve vrste drzava:svetovna koja je izraz prezira prema Bogu i Bozija koja je izraz ljubavi prema Bogu. -Toma Akvinski ljudi su rodjeni jednaki ali je Bog,zbog praroditeljskog greha Adama i Eve, posejao seme nejednakosti. -Nikolo Makijaveli covek je egoisticno bice a politika je vestina dolaska na vlast i odrzavanja na vlasti.On u delu ''Vladalac'' daje instrukcije kako se to moze postici.Uzor mu je Cezare Bordzija. -Tomas Hobs - u delu''Levijatan''(Cudoviste) tvrdi da je covek coveku vuk i da je preddrustveno stanje,stanje rata sviju protiv svih. - Socijal-utopisti su kritikovali postojece drustvo, i predlagali uspostavljanje Utopije-mesta koje ne postoji, u kom su svi ljudi jednaki,rade koliko mogu,uzimaju koliko im treba i u kom nema privatne svojine.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Za razvoj rane socioloske misli najzasluzniji su:Emil Dirkem,Maks Veber,Herbert Spenser,Sen Simon,Karl Marks,Ogist Kont i dr.
UCENJE OGISTA KONTA Ogist Kont je osnivac sociologije. Drustvo je kao organizam ali organizam koji se moze usavrsavati uz pomoc sociologije. Osnovna celija drustva je porodica. Svako drustvo je podeljeno na tri klase:spekulativnu,prakticnu i radnicku, izmedju kojih vlada odnos saradnje. Drustvo se razvija kroz tri istorijska doba, paralelno sa razvojem ljudske svesti.To su:religiozno,metafizicko i pozitivno doba.Pozitivno doba je vreme u kom se razvijaju nauke. Kont je tvorac pozitivizma,pravca koji zahteva od nauka da obezbede tzv.pozitivna tj.proverljiva,egzaktna znanja. Kont priznaje samo 6 nauka : matematiku,fiziku,hemiju,biologiju, astronomiju i sociologiju.
SOCIOLOSKE TEORIJE Soc.teorije su celovita ucenja o drustvu i dr.pojavama jednog ili vise autora. Prema tome sta ocekuju od sociologije,sta smatraju njenim zadatkom,dele se na : 1.Teorije reda i poretka zadatak sociologije je da radi na usavrsavanju poretka (gradjanske teorije) 2.Teorije revolucije zadatak sociologije je da da osnovu za revolucionarnu promenu poretka (marksizam,lenjinizam) 3.Neutralne teorije - zadatak je otkrivati znanja o drustvu,biti neutralan (Veber) Prema vremenu nastanka,socioloske teorije se dele na: A)Starije -mehanicisticke drustvo je kao mehanizam( Sen Simon) -organicisticke drustvo je kao organizam (Ogist Kont) -socijal-darvinizam Darvinovi zakoni vaze i u drustvu(Herbert Spenser) -psihologisticke u drustvu su najuticajniji psihicki faktori (Sigmund Frojd i Emil Dirkem)
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA B)Novije -bihejviorizam drustvene pojave se mogu objasniti ponasanjem ljudi -razumevajuca teorija drustvene pojave imaju uvek neko znacenje za coveka koje treba razumeti ( Maks Veber) -funkcionalizam drustvo je skladana celina u kojoj svaki deo ima neku funkciju (Talkot Parsons i Robert Merton) -strukturalizam pojave se mogu objasniti uz pomoc njihove strukture) -marksizam
MARKSIZAM Ucenje Karla Marksa i Fridriha Engelsa, koje obuhvata: 1.filosofiju dijalekticki materijalizam u osnovi sveta je materija koja se krece po dijalektickim zakonima 2.sociologiju istorijski materijalizam. Ljudska istorija poznaje nekoliko tipova drustava tzv. drustvenoekonomske formacije; prvobitnu ljudsku zajednicu,robovlasnicko,(robovi i robovlasnici) feudalno(feudalna aristokratija i kmetovi) i kapitalisticko drustvo (burzoazija i proleteri). Najpoznatiji zakoni,koje su otkrili su zakon o primarnosti ekonomske osnove i zakon revolucije. 3.ekonomsko ucenje je izlozeno u delu ''Kapital''Karla Marksa gde objasnjavaju da visak vrednosti u ekonomiji, proizvode radnici a prisvajaju kapitalisti. 4.politicko ucenje- ljudska istorija je istorija klasnih borbi.Cilj istorije je stvaranje Komunistickog,besklasnog drustva, u kom nema privatne svojine a nema ni drzave.Osnovali su Komunisticku partiju,napisali njen program(Manifest) i formirali medjunarodna udruzenja proletera,tzv. Internacionale. II PRIRODA ,COVEK I DRUSTVO
Sociologija je drustvena nauka,dakle proucava drustvo i pojave u njemu.Ali,ona se bavi i prirodom, ali samo u nameri da otkrije u kakvom su odnosu priroda i drustvo.
RAD
Rad je glavni posrednik u odnosu izmedju prirode i drustva. Rad je taj koji istovremeno i spaja i razdvaja prirodu i drustvo.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Rad ih spaja tako sto putem rada covek deluje na prirodu. Razdvaja ih tako sto radom covek stvara sebe kao drustveno bice,a stvara i drustvo,koje vise ne pripada prirodi. RAD - je svesna i svrsishodna delatnost kojom covek menja prirodu, prilagodjava je svojim potrebama a istovremeno stvara i sebe kao drustveno bice. Ljudski rad je drugaciji od ostalih oblika delanja kakva postoje kod zivotinja, i to po sledecim karakteristikama: 1.rad je svesna i svrsishodna delatnost(covek radi svesno a ne nagonski,i taj rad ima svoju svrhu) 2.rad kojim se menja covek i priroda,stvara novi svet 3.rad u kom se koriste orudja za rad,pomagala(kojim covek uvecava svoju moc) 4.rad kojim se ne zadovoljavaju samo fizioloske vec i formirane potrebe (sport, zabava,kultura) 5.rad kojim se najpre treba zadovoljiti potreba za radom.Naime,covek za razliku od zivotinja, ne radi samo kad mora, da bi zadovoljio neke druge potrebe. RAD KAO PROFESIJA je rad za koji je covek kvalifikovan i koji obavlja u svom radnom vremenu, a kojim obezbedjuje svoju egzistenciju .
DRUSTVENA PODELA RADA Drustvena podela rada je podela ukupnog fonda drustvenog rada na pojedine clanove drustva. Pored drustvene,postoji i prirodna podela rada.To je podela rada prema polu i prema uzrastu. U drustvenoj podeli rada postoji: 1.opsta podela:podela rada na velike oblasti kao sto su industrija,poljoprivreda,saobracaj i sl. 2.posebna podela:podela tih oblasti na grane,npr. Industrija se deli na laku i tesku, saobracaj na vodeni,kopneni i vazdusni, poljoprivreda na stocarstvo i zemljoradnju itd.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA 3.pojedinacna podela rada:podela rada na radne operacije u okviru neke konkretne proizvodnje.U usitnjenom radu,svaka radnja se rutinski ponavlja bezbroj puta a radnik se oseca kao obican dodatak masini. SVOJINA Svojina se definise kao dvostrani odnos: Odnos izmedju ljudi i stvari ljudi mogu da ih poseduju ili ne) Odnos izmedju ljudi povodom stvari ljudi stupaju u razlicite medjusobne odnose, u zavisnosti od toga da li nesto poseduju ili ne.Npr.imucni ljudi mogu biti popularni u nekim okruzenjima zahvaljujuci svom imetku a ne karakternim osobinama i sl. Ako se uzme u obzir ko je titular,tj. nosioc prava svojine, svojina moze biti: -privatna-nosioc prava je privatno lice.Ovaj oblik svojine dominira u modernom drustvu, a privatna svojina se tretira kao svetinja.(JA IMAM=JA JESAM) -grupna-nosioc prava je grupa,npr.zadruga,pleme,akcionarsko drustvo i sl. -javna-nosioc prava je drzava,drustvo ili crkva.Drustvena svojina je postojala u staroj Jugoslaviji.(svacije=nicije) Ako se uzme u obzir objekat svojine,tj.cemu to sto jeste u svojini,sluzi, svojina moze biti: -licna-svojina nad predmetima za licnu potrosnju i licnu upotrebu -proizvodna-svojina nad sredstvima za proizvodnju.
DRUSTVENA PROIZVODNJA I REPRODUKCIJA Drustvena proizvodnja je svrishodno drustveno delovanje ljudi kojim oni prilagodjavaju prirodu svojim potrebama, stvaraju materijalna dobra i usluge. Da bi drustvo moglo da opstane i razvija se,ono mora da obezbedi drustvenu proizvodnju. Okosnicu proizvodnje cine 3 cinioca tj.faktora: 1.radna snaga-covek sa svojom snagom,svojim znanjem i iskustvom 2.sredstva za rad-predmeti,orudja,pomagala,koje covek koristi u radu,da bi bio sto efikasniji 3.predmeti rada-objekti na koje covek deduje u svom radu kako bi izmenio njihova svojstva,izgled ili svrhu.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Drustvena reprodukcija je proizvodnja posmatrana u njenom kontinuitetu, kao kruzni proces stalnog ponavljanja u kom se na proizvodnju nadovezuju: razmena,raspodela i potrosnja. Postoje 3 tipa dr.reprodukcije,a to su: 1.prosirena-ona reprodukcija ciji je obim u svakoj fazi veci od obima proslogodisnje reprodukcije 2.prosta-reprodukcija ciji je obim jednak proslogodisnjoj 3.umanjena-reprodukcija ciji je obim manji od obima proslogodisnje reprodukcije(rat,katastrofe,sankcije)
OBLICI REPRODUKCIJE U dosadasnjoj istoriji,postojala su dva oblika reprodukcije;naturalna i robna. NATURALNA PROIZVODNJA Naturalna proizvodnja je istorijski prevazidjen oblik reprodukcije,cija je osnovna karakteristika je - proizvodnja za sopstvene potrebe. Dakle covek proizvodi za sebe i svoju porodicu.Razmena je imala oblik trampe. Proizvodnja je bila nerazvijena a potrosnja minimalna, svodila se na zadovoljavanje fizioloskih potreba. ROBNA PROIZVODNJA Robna proizvodnja danas dominira u svim drustvima, a njena osnovna karakteristika je - proizvodnja roba,tj.proizvodnja za potrebe drugih, za trziste. Roba, ima dva svojstva: Upotrebnu vrednost osobina robe da zadovolji neku potrebu ,da bude korisna ali korisna za kupca,potrosaca Razmensku vrednost osobina robe da je proizvedena tj. da je za njenu proizvodnju utrosena odredjena kolicina umne i fizicke energije. Kolicina te utrosene energije postoji u svim robama,pa se onda ona uporedjuje, i na osnovu toga se razlicite robe razmenjuju. Zakon vrednosti je osnovni zakon robne proizvodnje.Naime,sve sto se desava u robnoj proizvodnji,desava se u skladu s ovim zakonom,nista se ne desava slucajno,sve ima svoj uzrok i svoju posledicu.Zakon vrednosti se javlja u svojim varijantama: -zakon ponude i potraznje_ako je ponuda neke robe,na trzistu,veca od njene potraznje,cena te robe ce padati i obrnuto. -zakon seobe kapitala iz grane u granu-kapital se stalno seli iz grana manjeg profita u grane veceg profita.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA -zakon stalnog povecanja produktivnosti-proizvodjaci stalno nastoje da smanje svoja individualna vremena ispod drustvenog proseka kako bi ostvarili extra profit. NOVAC:FUNKCIJE NOVCA Vrednost robe se danas izrazava u novcu.Medjutim,novac ima vise funkcija: Novac kao mera vrednosti je osnovna funkcija novca da se njime izrazavaju vrednosti svih ostalih roba.(X robe A = Y novcane robe) Novac kao merilo cene je njegova funkcija kao merne jedinice.ranije se kao merna jedinica za novac koristila merna jedinica za tezinu . Danas,ako govorimo o npr.100 dinara,rec dinar predstavlja mernu jedinicu. Novac kao prometno sredstvo novac sluzi kao posrednik u prometu roba i usluga, kako bi se taj promet olaksao,pojednostavio i ubrzao.Pre se roba razmenjivala za robu,sto je znacilo da covek koji prodaje neku robu trazi drugog coveka koji zeli tu robu da kupi ali i koji istovremeno ima onu robu koja je potrebna prvom coveku. Novac kao znak vrednosti-je funkcija koju imaju papirne novcanice tj.banknote.One,same po sebi nemaju vrednost(kao sto to imaju kovani novac od zlata i srebra) vec predstavljaju samo znak za vrednost( odstampan broj,velicina vrednosti).Inflacija je pojava prekomernog stampanja novca,a vezana je iskljucivo za papirni novac.Uzrok inflacije je lose poslovanje drzave,njeno zaduzivanje,koje ona,stampanjem novca,prebacuje na gradjane. Novac kao blago je funkcija koju novac dobija povlacenjem iz prometa.Covek postaje zgrtac blaga a novac tj gomilanje novca svrha covekovog zivota. Novac kao platezno sredstvo je funkcija koju novac ima kada se pojavljuje samo u vidu obecanja,kod kupovina sa odlozenim placanjem(cekovi,kreditne i platne kartice) Svetski novac je funkcija koju imaju neke nacionalne valute kao sredstvo na svetskom trzistu,a na osnovu ugleda njihovih nacionalnih ekonomija(dolar,evro)
STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRUSTVA POJAM,ELEMENTI I DIMENZIJE STRUKTURE
Struktura drustva je relativno stabilan sklop elemenata drustva kao I odnosa izmedju tih elemenata. Elementi strukture drustva su:
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA
A)MIKROELEMENTI: -covek-osnovni element -grupe-covek se udruzuje u grupe po raznim osnovama -ustanove-koje se ustanovljavaju -organizacije-koje obrazuju B)MAKROELEMENTI: -ekonomski,politicki,pravni,kulturni sistemi koji kao sire celine u sebi objedinjuju sve gore navedene elemente. Struktura zamisljenog drustva(globalno drustvo) moze se posmatrati na cetiri razlicita nacina pa se tako dobijaju cetiri dimenzije strukture: Prostorna posmatranje strukture u prostoru(naselja,selo,grad) Vremenska posmatranje strukture u vremenu (nastanak, razvoj, nestanak) Horizontalna tj.funkcionalna posmatranje strukture po horizontalnom preseku.Takvim presekom se uocavaju drustvene funkcije tj.uloge.Svaki covek na sebe preuzima niz uloga,koje smatra vaznim.Drugo je pitanje kako drustvo ocenjuje te uloge koje covek vrsi. Vertikalna tj.hijerarhijska struktura je posmatranje strukture po vertikalnom preseku.U ovoj strukturi se pokazuje da su drustvene uloge rangirane,i to prema njihovom znacaju za drustvo.Prema tom znacaju,covek stice odredjeni drustveni polozaj,a prema tom polozaju,pripada mu neki udeo u raspodeli ukupnog drustvenog bogatstva,moci i ugleda. DRUSTVENE GRUPE Drustvene grupe su relativno trajni skupovi ljudi koji su povezani zajednickim poreklom,polozajem,potrebama,vrednostima i na kraju osecanjima. Svaki covek se u toku svog zivota grupise,na osnovu navedenih ili nekih drugih kriterijuma. Najznacajnije su svakako one grupe koje zovemo zajednicama.To su grupe ciji su clanovi emotivno povezani,solidarni i prisni.U zajednice spadaju porodica i etnicke zajednice(narod,nacija)
DRUSTVENE USTANOVE TJ.INSTITUCIJE Drustvene ustanova je usvojen ili uoblicen nacin na koji se vrsi neko delovanje koje je vazno za odrzavanje ili funkcionisanje drustvenog poretka. Naime,vremenom se, jedan od nacina obavljanja neke delatnosti, pokaze kao najdelotvorniji,najpozeljniji,najbolji, pa se taj nacin proglasava za instituciju.Npr.monogamni brak se pokazao kao najpozeljniji nacin regulisanja odnosa izmedju muskaraca i zena.
DRUSTVENE ORGANIZACIJE Drustvena organizacija je uoblicena i ustaljena mreza uloga i polozaja kojom se okupljaju i uskladjuju ponasanja clanova neke grupe dok obavljaju neku delatnost. Sto je grupa organizovanija,sto je izvrsena preciznija podela poslova izmedju clanova te grupe,to je ona efikasnija. PORODICA Porodica je primarna bioloska,socijalna,psiholoska i ekonomska zajednica roditelja i njihove rodjene ili usvojene dece. Porodica ima sledece funkcije: Biolosku tj.reproduktivnu-radjanje dece je osnovni preduslov opstanka drustva.Zato drustva preduzimaju mere u cilju podsticanja ili ogranicavanja radjanja u zavisnosti od toga da li ima manjka(bela kuga) ili viska ljudskog materijala Socijalnu funkciju-ulogu socijalizacije tj.podrustvljavanja dece.Deca se uce da usvajaju pozeljne norme ponasanja i kulturne obrasce tog drustva Ekonomsku funkciju-porodica je i proizvodjacka i potrosacka celija drustva Psiholoska funkcija-porodica stvara preduslove za skladan razvoj licnosti i poztizanje psihicke zrelosti Emocionalna funkcija-covek se u porodici uci emocijama,kako da ih izrazava ili transformise Tradicionalnu porodicu karakterise:postovanje autoriteta,muske linije, poslusnost dece i zena,postovanje starijih,dvostruki moral,brojna deca,retki razvodi. Savremenu porodicu karakterise:izjednacenje autoriteta,demokratski odnosi,veca uloga skola i medija,cesci razvodi,manje dece. Problemi:razvodi,porodice sa jednim roditeljem,karijerizam, zlostavljanja, zloupotreba dece,nasilje,incest, homoseksualni brakovi( dom je opasno mesto).
BRAK,je institucija,drustveno priznata veza izmedju muskarca i zene,koja prethodi porodici. Brak se kroz istoriju razvijao od grupnog preko poligamije do monogamnog braka. Prema nacinu uspostavljanja,brak moze biti: obicajni,crkveni,gradjanski i konkubinat(vanbracna zajednica).Srodstvo moze biti krvno, adoptivno, tazbinsko ili duhovno(kumstvo).Srodstvo se u vreme matrijarhata racunalo po zenskoj a u patrijarhatu po muskoj liniji. ETNICKE ZAJEDNICE
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Etnicke zajednice su trajne i visefunkcionalne drustvene grupe koje karakterise zivot na zajednickoj teritoriji i zajednicka kulturna i politicka istorija.(horda,pleme,narod,nacija) Izmedju pripadnika etnickih zajednica se razvija tzv.kulturno-istorijsko srodstvo(zemljaci). Narod je etnicka zajednica koja nastaje okupljanjem vise plemena na istoj teritoriji i njihovim povezivanjem. Nacije su zajednice u koje prerasta narod pod uticajem sledecih promena: pojavom robne proizvodnje,formiranja nacionalnog j,jedinstvenog trzista , jezika, i stvaranja nacionalnih drzava.Dakle, nacija je isto sto i narod ali na visem stepenu istorijskog razvoja. Patriotizam-rodoljublje,ljubav prema otadzbini Nacionalizam-egoizam na nivou naroda,neumerena,neobjektivna ljubav prema svom narodu.Prepoznaje se po pateticnim izjavama,paradnom stilu i afektivnosti Etnocentrizam-osecaj samodovoljnosti svog naroda,nekriticko preuvelicavanje atributa svog naroda Separatizam-teznja za odvajanjem,cepanjem jednog dela drzave od celine drzave(slovenacki i hrvatski pokret) Sovinizam-ekstremni oblik nacionalizma,iskljucivosti i netolerancije, potcenjivanja i mrznje prema drugim nacijama Iredentizam-je vrsta separatizma koja u sebe ukljucuje i mrznju prema drugim nacijama Revansizam-teznja za povratkom izgubljenih pozicija ili nekom vrstom odmazde Unitarizam-zanemarivanje nacionalnih osobenosti u ime nekog jedinstva Ksenofobija-netrpeljivost prema drugim nacijama iz stvarnog ili vestacki izazvanog straha za vlastite pozicije(gastarbajteri u Nemackoj,izbeglice u Srbiji) Predsrasude su misljenja ili stavovi pripadnika jedne grupe o drugoj koji se vise baziraju na glasinama nego na dokazima.Tesko se menjaju, cak i kada se ljudi suoce sa dokazima koji obaraju njihovu osnovanost. Predrasudama su najvise sklone stroge licnosti,ljudi koji su pokorni svojim pretpostavljenima a bezobzirni prema svojim potcinjenima. Rasizam je ideologija koja pociva na uverenju u superiornost jedne rase. DRUSTVENO RASLOJAVANJE Drustveno raslojavanje tj.postojanje razlika izmedju drustvenih polozaja ljudi(ne izmedju ljudi u bioloskom,fizioloskom smislu) karakterise sva drustva, bez obzira na razlike medju njima. U vezi s ovim fenomenom,sociolozi pokusavaju da daju odgovore na pitanja kao sto su:da li je tih razlika uvek bilo,sta je njihov uzrok,da li se s tim razlikama treba pomiriti,da li se treba borito za drustvo u kom tih razlika nece biti?
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Postoje tri nacina kojim se objasnjava ovaj fenomen: 1.Stratifikacijski model-je model koji je osmislio Maks Veber, a po cijem misljenju se raslojavanje u svakom drustvu vrsi na osnovu 3 kriterijuma.To su:ekonomski(bogatstvo),politicki(moc) i kulturni(ugled).Prema tome ljudi sticu neki dr.polozaj, a ljudi istog ili slicnog dr.polozaja obrazuju tzv. socijalne slojeve ili stratume.U svakom drustvu moze postojati neogranicen broj slojeva a njihovi pripadnici nemaju nuzno suprotstavljene niti sukobljene interese. 2.klasno-konfliktni je model Karla Marksa po cijem misljenju se u svakom drustvu dogadja raslojavanje na dve osnovne klase.To se desava na osnovu klasnog polozaja tj. na osnovu odnosa ljudi prema sredstvima za proizvodnju.Tako pripadnici privilegovane klase poseduju sredstva za proizvodnju a pripadnici potlacene klase ih nemaju(robovi i robovlasnici, zatim kmetovi i feudalna aristokratija i na kraju proleteri i burzoazija) . Njihovi interesi su antagonisticki tj.nepomirljivi,sto znaci da se interesi jedne klase mogu ostvariti samo na ustrb druge klase.Zato se medju njima razvija klasna borba. 3.elitisticki- je model po kom se raslojavanje vrsi na osnovu jednog kriterijuma;moci.tako se drustva raslojavaju na dve grupacije:elitu;manji deo drustva koji ima moc i upravlja celia drustvom, i masu;veci deo drustva, koji moc nema.Moc se inace definise kao nejednaka mogucnost pojedinaca ili grupa da donose odluke od interesa za sebe i za druge.Dakle,mocan je onaj koji moze upravljati svojim i tudjim zivotima. POLITIKA Shvatanje znacenja pojma politika se menjalo kroz istoriju.Stari Grci su bavljenje politikom smatrali casnim poslom jer se podrazumevalo da onaj ko ucestvuje u odlucivanju,to cini imajuci u vidu opsti a ne licni interes. Vremenom,politika se pretvara u svoju suprotnost,od upravljanja stvarima ona prerasta u upravljanje tj. vladavinu ljudima. Politika ima dva znacenja: a)uze-kao oblast uredjenja drustva i drustvenih odnosa,uz pomoc drzave i drugih ustanova i organizacija b)sire-kao usmeravanje drustvenih delovanja u svim oblastima (kulturna, obrazovna,zdravstvena politika) DRZAVA Drzava je najvaznija politicka ustanova cija je osnovna uloga zastita drustvenog poretka i usmeravanje drustva. Elementi svake drzave su: 1.teritorija-sa jasnim granicama 2.stanovnistvo-koje zivi na toj teritoriji i prihvata vlast i njenu politiku 3.suverena vlast-vrhovna vlast na teritoriji Drzave mogu biti: Prema obliku vladavine:
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Monarhije-na celu drzave je monarh,suveren Republike-na celu drzave je sef drzave koji nije Suveren.Suveren je zakon. Prema tipu politickih odnosa: Demokratije-vladavine naroda Autokratije-samovlada pojedinca ili manje grupe Prema drzavnom uredjenju: Federacije-savezne drzave koje obuhvataju federalne Jedinice Konfederacije-slozene drzave cije su clanice suverene Drzave Unitarne- proste drzave,jedinstvene Unije-savezi suverenih dozava u nekim oblastima
POLITICKE STRANKE Politicke partije su udruzenja politickih istomisljenika okupljenih oko programa te partije. Partija mora imati: A)program-dokument u kom su izlozeni dugorocni i kratkorocni ciljevi B)statut-dokument kojim se regulisu odnosi u toj partija C)ideologiju-skup ideja za koje se zalazu Partije se bore za osvajanje vlasti,kako bi bile u mogucnosti da ostvare svoj program.Ako to nije moguce,onda nastoje da uticu na vlast,da je kontrolisu,opominju i sl. PRAVO-TVOREVINA I INSTRUMENT DRZAVNE VLASTI Pravo je sistem pisanih pravila koje propisuje drzava,a svojim aparatom prinude obezbedjuje njihovo postovanje.Pravo u sebi sadrzi i pravdu i silu.Pravda je ideal prava.Svi pravni propisi jedne zaemlje cine pravni poredak.U drustvu, postoje 3 vrste drustvenih normi ponasanja:obicajne,moralne i pravne.Obicajne norme preporucuju neko ponasanje,moralne norme govore o pozeljnom i prihvatljivom ponasanju. Pravne norme,za razliku od njih,su obavezne jer sadrze dispoziciju(zapovest o ponasanju) i sankciju(prinudu za izvrsenje te zapovesti). KULTURA;POJAM Kultura je iskljucivo drustveni fenomen.Covek je jedino bice koje proizvodi kulturu. Kultura je skup svih procesa,pojava i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije coveka u prirodi,drustvu i misljenju.Svrha kulture je uzdizanje covekovog zivota i odrzanje,napredak ljudske vrste. Dakle,kultura moze biti samo covekovo delo.Ali nije svako covekovo delokutura.Ako covek svojim delovanjem unizava ljudski zivot,covekovo
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA dostojanstvo ili dovodi u pitanje opstanak vrste,onda to njegovo delo nije kultura. Kultura ima 2 komponente: Tradiciju-prenosenje vec stvorenih kulturnih vrednosti Inovaciju-stvaranje novih kulturnih vrednosti. Razvoj drustva upravo zavisi od toga kakav izbor od ponudjenih tradicionalnih i novih vrednosti drustva cine. Kultura je odraz drustva u kom postoji.Medjutim,ona ipak moze da prevazidje granice i vremena i prostora u kom nastaje,tako sto ce postati deo vanvremenske,svetske kulturne bastine. Kultura,u realnom svetu,postoji kao nacionalna kultura.Svaki nacionalni kulturni model(matrica) se razlikuje po svojim najvaznijim elementima a to su:jezik, religija, pogled na svet,sistema vrednosti,materijalne tvorevine itd. U okviru nacionalnih kultura, mogu se javiti i tzv.podkulture kao sto su gradska,seoska,omladinska,masovna i sl., a koje se neznatno razlikuju od tog osnovnog modela.Medjutim,moguce je i formiranje tzv.kontrakultura koje karakterise sustinsko neslaganje sa osnovnim kulturnim modelom,kao sto su slucajevi hipi,pank pobreta,antiglobalizma,anarhizma,satanizma i sl. Savremenu kulturu karakterise trend ujednacavanja tj.homogenizacije kulture.Naime,nacionalne kulture gube na znacaju i ustupaju svoje mesto globalnoj kulturi. LICNOST I KULTURA Kultura je ono sto covek zatice u drustvu,vec po svom rodjenju,i svaka licnost neizbezno ,dolazi u odredjeni odnos prema toj kulturi. Taj odnos licnosti i kulture, razvija se kroz sledece faze: Hominizacija-faza u kojoj covek stice i razvija neke opsteljudske osobine(hod,govor,ishrana i sl.) Socijalizacija-licnost usvaja kulturno nasledje,tradiciju,vrednosti drustva u kom zivi Inkulturacija-licnost potpuno usvaja kulturno nasledje,i ono postaje deo njegove licnosti Kreacija-faza u kojoj licnost od pasivne,preuzima aktivnu ulogu i menja kulturu.U prve tri faze,kultura utice na coveka a u ovoj fazi covek utice na kulturu.Kulturu menjaju ljudi koji nisu konformisti. Konformisti su ljudi koji imaju pasivan odnos prema stvarnosti,koji se u svakoj situaciji,ponasaju na prikladan nacin,bez kritickog stava. JEZIK;PROIZVOD I KREATOR DRUSTVA Jezik je jedan od osnovnih elemenata kulturnih modela.Nacionalne kulture se najpre prepoznaju po jeziku. Jezik je poizvod covekove drustvenosti.On je nastao tako sto se covek razvijao od iskljucivo prirodnog do drustvenog bica.Medjutim,jezik je, s druge strane, i uzrok covekove drustvenosti jer omogucava coveku da ispoljava svoju drustvenost.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Govor se definise kao potencijalna sposobnost sporazumevanja, a jezik kao konkretna manifestacija te sposobnosti.Sporazumevanje postoji i kod zivotinja ali je ono na nivou znakova,dok je ljudsko sporazumevanje na nivou simbola. Postoje razliciti oblici jezika: Standardni ili knjizevni jezik-koji se koristi na javnim mestima i u javnim situacijama Dijalekti-oblik koji se formira u okviru nekog jedinstvenog jezika zbog smanjene drustvene pokretljivosti(geo.prepreke-reka, planina) Provincijalizmi-oblik vezan za manju grupu ljudi,koji nastaje zbog nedostatka komunikacije s okruzenjem Zargon-specijalan govor,stvoren i koristen od strane nekih drustvenih grupa s ciljem da se iz komunikacije iskljuce druge drustvene grupe.Npr.profesionalni,sportski,vojni,omladinski i sl. Zargon potice od srednjovekovnog argoa-tajnog jezika devijantnih grupa(lopova,razbojnika).Zargon ima svoje dobre i lose strane.Dobre su u tome sto zargon moze knjizevni jezik uciniti brzim,energicnijim,zanimljivijim i sl. Mane zargona objasnjavaju se tzv.zakonom regresije koji kaze da:zargon ima stalnu tendenciju da uzvisene ideje svede na banalne,apstraktne na konkretne, slozene na proste, i tako, u krajnjoj liniji proizvodi jezicku nemoc. RELIGIJA Sociologija proucava religiju iz vise razloga.Najpre,zato sto se kultura u svojim pocecima, razvija upravo kroz religiju.Zatim,zato sto je religija, nasuprot svim ocekivanjima,veoma prisutna i uticajna u savremenom svetu.Postoje verske drzave,vode se verski ratovi,religije ucestvuju u kreiranju politicke i ekonomske karte sveta. Najzanimljivija socioloska pitanja vezana za religiju su: sta je starije tj.da li je drustvo Bozija tvorevina ili je Bog covekova izmisljotina,sta je uzrok religijskih predstava,u kojim okolnostima nastaje religija, da li ima pozitivnu ili negativnu ulogu, kakva je buducnost religije itd. Najrasprostranjenije tumacenje religije danas je glediste po kom je religija nastala kao pokusaj primitivnog coveka da objasni stvarnost koja ga okruzuje.Primitivan covek je to cinio na primitivan nacin. U skladu s ovim, kako vreme prolazi, i covek upoznaje zakone stvarnosti i ovladava njima, tako bi religijske predstave trebale da gube na znacaju(sekularizacija) i sasvim isceznu.To se medjutim,nije desilo,pa savremenike zaokuplja potraga za odgovorom na pitanje:zasto? U poslednjih nekoliko decenija,sve je vise smelijih tvrdnji,koje polaze od pretpostavke da je covek,pored toga sto je homo sapiens(razumno bice), homo ludens(bice koje se igra),homo faber(bice koje radi) i homo religiosus(bice koje veruje). Religija je skup verovanja,osecanja,ucenja i radnji, vezanih za natprirodno bice tj. silu.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Religija prolaza kroz sledece istorijske oblike: magiju,totemizam,fetisizam,naturizam,animizam,politeizam(mnogobost vo) i monoteizam(jednobostvo). MAGIJA je jedan od najstarijih obliga religije.Ona je specificna po tome sto u sebi sadrzi klicu neverovanja,tj.klicu verovanja u coveka. Naime,u magiji se veruje da mag,vrac moze svojim ritualom da utice na svemocno bice, u zeljenom pravcu.Odnos ljudi i maga je odnos poslovne prirode s iscekivanjem rezultata.Magijom se nastoje resiti egzistencijalne a ne duhovne potrebe.Nijedna od zvanicnih religija (osim islama) ne odobrava bavljenje magijom.Ne postoji bela i crna magija. Magija moze biti imitativna,( slicnu proizvodi slicno) i kontaktna,(jednom u vezi-uvek u vezi). TOTEMIZAM-je oblik verovanja vezanog za plemenske zajednice,a koji se zasniva na ubedjenju da citavo pleme ima zajednickog pretka i da njegov duh treba obozavati.Taj duh pretka(totem) moze da se nastani u nekoj zivotinji,statui i sl. FETISIZAM- je verovanje da nosenjem fetiskih predmeta sticemo snagu vecu od vlastite(amajlije).Hriscanstvo odobrava nosenje amajlija ali s uverenjem da svetinja pomaze . NATURIZAM je oblik verovanja koji se bazira na kultu(obozavanju) prirode.Ovo verovanje je bilo jako prosireno kod starih Slovena pa ce u formi obicaja biti integrisano u moderno srpsko pravoslavlje (hrast, sveto drvo u vidu badnjaka,vrba kao drvo rasta i razvoja- u Vrbici kao prazniku,leskovina,kojom su se tukli djaci jer poznaje dobro i lose itd. ANIMIZAM je verovanje koje se bazira na kultu mrtvih i kultu predaka.Naime,verovalo se da duhovi umrlih mogu uticati na zivote zivih i da treba steci njihovu naklonost i zastitu.To se postizalo obredima zrtvovanja,najpre s ljudskom,a kasnije sa zivotinjskom zrtvom.Vremenom se preslo na beskrvnu i beztelesnu zrtvu u obliku zita-koljiva.Animizam starih Slovena takodje postoji u srpskom pravoslavlju,u hriscanskom ruhu.(krsna slava,koljivo, trpeza za Badnje vece,hrana i pice na groblju i sl.) POLITEIZAM je verovanje u mnoge bogove i predstavlja krupan korak u razvoju religije.Ova verovanja su karakteristicna za sve vece svetske civilizacije.Ona se prilicno razlikuju ali imaju i neke zanimljive zajednicke momente.Najpoznatiji su politeizam Mesopotamije,Egipta, Grcke,Rima,Maja,Asteka,Skandinavaca,Kelta i dr. U vezi s ovim verovanjima,razvijaju se mitovi-kao price specificnog sadrzaja koje govore o npr.postanku sveta,prvog coveka,poreklu smrti i sl. A ciji su glavni junaci uparavo ova bozanstva i poneki ljudski heroji.Kompleksi ovih prica nazivaju se mitologije. Drustveni znacaj mitova je u tome sto oni predstavljaju najvisi domet covekovog razmisljanja o stvarnosti, u vremenu u kom nastaju i iz njih ce se kasnije, s razvojem ljudskog saznanja,izdvojiti, nauke, filosofije i razni oblici umetnosti. Staroslovenska mitologija je mitologija koja potice od indoevropske mitologije.Poznato je da su stari Sloveni verovali u zagrobni zivot, i da su svoje mrtve smestali u camac,zajedno sa njihovim zenama i
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA ljubimcima i stvarima koje su koristili u zivotu,kako bi stigli u neki drugi zivot.Bogovi starih Slovena su bili hijerarhijski ustrojeni,a na samom vrhu se nalazio Svarog-bog svih bogova.Zatim slede njegova deca Svarozici:Sunce(Dazbog),Vatra,Mesec i cerka zvezda Danica.) Najpopularniji je bio Perun,gospodar groma,zatim Svetovid(bog proricanja)Veles,Triglav,Stribog,Zimogonja,TrojanCrnobog(zli bog),Mokosa(bog nevolje) i drugi. Imali su i zenska bozanstva kao sto su Vesna,Morana,Lada i dr. Verovali su u vile,vilenjake(prgave naravi) ,vestice(obicne zene koje se nocu preruse u leptirice i jedu ljude), kugu, vampire,vukodlake,zmajeve. Vreovali su i u sudbinu, koju su dodeljivali usud(muska verzija) i tri sudjaje(zenska verzija).U savremenom svetu,najmnogoljudnija ziva politeisticka religija je Hinduizam,koja broji skoro milijardu vernika a locirana je na podrucju Indije. MONOTEIZAM je verovanje u jednog Boga i predstavlja najmoderniji oblik religijskog verovanja.danas dominiraju monoteisticke religije: jevrejstvo,hriscanstvo,islam i budizam.Pored brojnih razlika, one imaju mnoge zajednicke elemente. JEVREJSTVO Judeizam je religija koju ispovedaju Jevreji,oni koji sebe smatraju potomcima plemena poznatih pod imenom sinovi Izrailja i biblijskih praotaca.Veruje se da je Avram bio prvi Jevrejin. Jevrejski narod je sklopio savez sa jednim Bogom-Jehovom ili Jahveom, na njihovom putu iz ropstva u Misiru(Egiptu)ka obecanoj zemlji-Hanan. Naime,na Sinaju,Mojsije,koji se nalazi na celu naroda,dobija plocu sa 10 zapovesti,od kojih prva zahteva verovanje u jednog Boga. Jevreja danas ima oko 20 miliona.Od ukupnog broja,tek jedna desetina zivi u maticnoj drzavi-Izraelu.Jevreji su,zbog visevekovnih pregona,raseljeni po celom svetu.Pravo na povratak podrazumeva pravo svih jevreja da dobiju izraelsko drzavljanstvo kad god da ga zatraze,i gde god da se rodili ili ziveli. Jevrejsko ucenje se bazira na 3 pisana izvora.To su Stari zavet,Talmud i Kabala. Jevrejski Bog je nacionalni Bog,samo jevreja,a oni su odabrani,boziji narod Jevrejstvo se prenosi po zenskoj liniji Sinagoge su mesta na kojima se vrse verski obredi Rabin je jevrejski svestenik Jevrejski muskarci se obrezuju jer tako potvrdjuju savez s Bogom Bog je nevidljiv Jevreji ocekuju dolazak Mesije,izbavitelja Koser je hrana odabrana i spremljena u skladu sa religijskim zahtevima Punoletstvo(Bar micvah)decaci docekuju sa 13 a devojcice sa12 godina Sabat je dan koji mora biti posvecen Bogu Jevreji imaju svoj kalendar i svoju Novu godinu-Ror Hasana
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Jevreji slave i Pashu(oslobodjenje iz Misira),Savuot(dobijanje zakona, Jom Kipur(dan oprosta) Jevrejstvo je najkohezivnija religija od svih savremenih religija,sto se objasnjava upravo potrebom da opstanu,uprkos progonima Anti-semitizam je netrpeljivost prema jevrejima HRISCANSTVO Hriscanstvo je religija koju ispovedaju sledbenici Isusa(Jezus,Dzosua) hrista (od Boga poslat,boziji pomazanik).Isus je tvrdio da je on taj Mesija ciji dolazak ocekuju jevreji.O njegovom zivotu i delu svedoce cetiri Jevandjelja, koji su pisali njegovi ucenici-apostoli.Bezgresno je zacet,a rodjen je u judejskom Vitlejemu(otac Josif,majka Marija).U strahu od pokolja,Sveta porodica bezi u Egipat gde Isus provodi detinjstvo i mladost.po povratku u zemlju,propoveda svoje ucenje,bira 12 ucenika,isceljuje,vaskrsava i cini cudesa.Na tajnoj veceri,najavljuje svoju smrt i Judinu izdaju.Jevreji ga hapse i predaju Pontiju Pilatu,koji ce,uz njihovo insistiranje resiti da ga razapne na krst.Isus umire u petak a vaskrsava u nedelju.Cetrdesetog dana se uznosi na nebo.Pedesetog dana,Sveti Duh se spusta na apostole i oni sticu potrebna znanja i umeca,te nastavljaju njegov rad. Jevreji su Isusa smatrali sektasem, jer je nastojao da bitno izmeni njihovo ucenje.Npr.slavio je Boga svih naroda a ne samo jevreja Rimljani nisu prihvatali Isusa jer su u to vreme bili mnogobozci, i zato sto su pred njegovim Bogom svi bili jednaki(i robovi i robovlasnici) Period ranog hriscanstva(prva tri veka)beleze progoni, stradanja, mucenja 313.g.Milanskim ediktom,rimski car Konstantin proglasava hriscanstvo zvanicnom religijom Rimske imperije Hriscana danas ima oko milijardu.od tog broja,najuticajniji su katolici (oko 550 miliona),zatim slede protestanti i na kraju pravoslavni. Izvori hriscanskog ucenja se dele na primarni(Novi zavet) i sekundarne (odluke sabora,papske bule,predanja i sl.) Hriscani veruju u jednog boga koji ima tri lica:Bog Otac,Bog Sin I Sveti Duh. Oni imaju za cilj da ostvare jedinstvo s Bogom,postuju Bozije i crkvene zapovesti,mole se,drze postove,ucestvuju u sedam svetih tajni Hriscanska etika se bazira na milosrdju i prastanju Hriscani praznuju nedelju,Uskrs,Bozic,Duhove,Novu godinu, Bogojavljanje RASKOLI U HRISCANSTVU
Prvi veliki raskol u hriscanstvu,raskol na katolicku i pravoslavnu crkvu se dogodio 1054.godine kada su carigradski zvanicnici doneli proglas u kom se tvrdi da jepravoverna,pravoslavna,ona crkva koja je okupljena oko vizantijskog cara i carigradskog patrijarha. Ovoj odluci su prehodila neslaganja po sledecim pitanjima:
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Shvatanje dogme Svetog Trojstva po shvatanju zapadnjaka,u Sv.Trojstvu,Bog Otac i Bog Sin imaju primarni a Sveti Duh sekundarni znacaj(lice drugog reda) dok po misljenju istocnjaka sva tri lica imaju isti znacaj. Primat Pape istocnjaci su priznavali pocasno prvenstvo Pape, ali se nisu slagali sa uverenjem zapadnjaka da je Papa nepogresiv jer prenosi rec Boziju. Bezgresno zacece Bogorodice istocnjaci su smatrali da je samo Isus roden oslobodjen od praroditeljskog greha, a zapadnjaci da je tako rodjena i Bogorodica (Kult Bogorodice) Svete tajne i zapadnjaci i istocnjaci postuju sedam svetih tajni s tim sto zapadnjaci smatraju da one deluju automatski, a istocnjaci veruju da blagodet tajne zavisi od ucestvovanja vernika. Cistiliste po zapadnjacima,pored raja i pakla,postoji i cistiliste, srednje stanje,druga prilika da se covek potaje. Ikonoborstvo istocnjaci su odobrili kult ikona, Pored navedenih spornih tacaka,razvice se i brojne druge razlike kao npr.: katolicka crkva je nadnacionalna a pravoslavne su nacionalne upravljanje katolickom crkvom je centralizovano dok se u pravoslavnom svetu odluke donose usaglasavanjem stavova svih clanica - Papa je glava crkve na zemlji, nepogresiv, dok je vaseljenski patrijarh samo prvi medju jednakima - Pravoslavni svestenici se zene dok katolicki zive u celibatu - U pravoslavnim crkvama nema klupa - Pravoslavni postuju julijanski a katolici gregorijanski kalendar - Pravoslavni postovi su stroziji, itd. Nakon raskola,pravoslavna crkva se razvija vertikalno,baveci se teoloskim pitanjima(liturgije,pojanja,misticizma) a katolicka horizontalno,baveci se pitanjima organizacije,sirenja,hijerarhije i sl. Sa slabljenjem Vizantijskog carstva i pod pretnjom turskih osvajaca, vizantinci ce,u nekoliko navrata,nuditi zapadnjacima,prelazak na katolicanstvo, u zamenu za vojnu pomoc.Oni koji su prihvatili primat Pape i uniju dve crkve zovu se Unijati. Drugi veliki raskol,se dogodio tokom 16.veka, u okviru Katolicke crkve. Neposredan povod za izbijanje protestantskog pokreta je bilo izopstenje Martina Lutera iz katolicke crkve, koji je na tu odluku ulozio protest. Protest je bio usmeren protiv raznih negativnih pojava u okviru katolicke crkve,kao sto su:koncentracija moci u vrhu crkve,mito, korupcija, razvrat, blud,prodaja papskih indulgencija ili oprostajnica.(prodavali su oprostaj za grehove).Pokret se veoma prosirio,tako da su danas protestanti,brojniji i uticajniji od pravoslavnih hriscana( Severna Nemacka,Skandinavija, Amerika Engleska,Svajcarska,Holandija,itd.) U okviru pokreta,razvice se brojne crkve(luteranska,kalvinisticka, anglikanska,baptisticka,adventisticka, anabaptisticka,subotarska itd.) i sekte. Protestantizam je karakteristican po sledecem:
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Sveto pismo je jedini izvor vere koji priznaju Crkve su jednostavnih linija,bez raskosnih,luksuznih ukrasa Ne priznaju 7 svetih tajni,sem krstenja i braka Ne prihvataju cistiliste Svaki hriscanin moze obavljati svestenoradnje Covek se pred Bogom opravdava iskljucivo svojom verom Katolicka crkva ce u borbi protiv sirenja pobreta preduzeti niz mera.Izvrsice reformu svestenstva,osnovati crkveni sud-Inkviziciju,misionarske redove koji ce propagirati katolicanstvo na novim kontinentima(Jezuiti), i voditi ratove. BUDIZAM Budizam je religija koja se zasniva na ucenju njenog osnivaca Sidarte Gautame,koji ce kasnije postati Buda tj.Prosvetljeni.Ucenje nastaje na tlu Indije ali biva prihvaceno na drugim prostorima kao sto su Kina,Koreja, Japan,Mongolija,Tibet i dr.Sidarta Gautama je istorijska licnost,kraljevskog porekla.(558.-478.g.p.n.e.)Legenda o njemu pocinje neobicnim rodjenjem,a nastavlja se izolovanim zivotom na dvoru,gde on provodi svoju mladost, zasticen od svih neprijatnosti.Medjutim,u jednom danu,dozivljava 4 sudbonosna susreta;sa starcem,bolesnikom,pogrebnom povorkom i monahom,a koji ce ga podstaci da pobegne s dvora i krene u potragu za spokojstvom koje je video na licu monaha.Nakon desetak godina potrage, asketizma,prosjacenja i meditiranja,Sidarta dozivljava prosvetljenje i otkriva ono sto ce kasnije postati poznato kao njegovo ucenje; Buda otkriva 4 plemenite istine: Bol,patnja je jedina realnost ovog sveta Patnja ima ceo lanac uzroka a u tom lancu,prethodi zelja,koju ljudi teze da zadovolje Cilj budizma je savladati zelju,unistiti patnju i dostici nirvana(mesto na kom zelja nema) Put ka prestanku patnje je dug i mukotrpan,a zove se srednji put jer je podjednako udaljen od asketizma(odricanja ) i od hedonizma (uzivanja).Ovaj put se zove i osmokraki put jer podrazumeva postovanje 8 pravila(pravilno misliti,govoriti,delovati itd.) Ostatak zivota Buda provodi lutajuci po Indiji,i propovedajuci. Tokom 19.veka,razni naucnici,umetnici i okultisti ga popularizuju na Zapadu. Danas,Budista ima oko 350 miliona. Brojne su sekte koje su inspirisane ovim ucenjem. -budisti postuju 5 zapovesti:ne ubi,ne kradi,ne lazi,ne upraznjavaj nepristojan seks i ne koristi alkohol i opijate. -izvor njihovog ucenja je knjiga Tipitaka -cilj zivota je doziveti prosvetljenje -budisti veruju da se covek iznova radja pod uticajem Karme tj. dela iz prethodnog zivota -cilj je osloboditi se pojedinacne duse atmana i sjediniti se s univerzalnom dusom Brahmanom -praznuju Budino rodjenje,prosvetljenje,novu godinu i sl.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA -budizam nije jedinstvena religija.Najveci je raskol izmedju dve struje: hinajana(mala kola) ciji pripadnici smatraju da spas mogu postici malobrojni, i mahajana(velika kola) ciji zastupnici smatraju da spas mogu postici svi.Osim ove dve struje,postoje i druge varijante budizma kao sto su zen budizam,lamaizam(Tibet) ISLAM Islam je najmladja religija,(od 7.veka),osnivaca i proroka Muhameda. Legenda o Muhamedu pocinje rodjenjem u Meki,odrastanjem bez roditelja i zenidbom bogate,starije udovice.U cetrdesetim godinama svog zivota,njemu se obraca andjeo Dzibrail koji mu diktira Boziju rec.Pod pritiskom trgovacke elite i vlasti,on napusta Meku i nastanjuje se u Medini gde razvija prvu muslimansku zajednicu.Svoj uticaj siri i vojnim sredstvima,da bi naposletku uspeo da osvoji i Meku.Umire 632.godine,ne resivsi pitanje nasledstva,sto ce biti uzrok kasnijih raskola.Islam se siri preko Arabije,Azije,Afrike a stize cak i do Evrope(Spanija,Portugal,Vizantija). Danas muslimana ima oko milijardu. Ovo je religija koja belezi najveci rast,ekspanziju. Muslimani imaju pet osnovnih obaveza,zaduzenja koja im je,preko Muhameda,zadao Alah: Ispovedanje vere iskazuju svoju veru recima:nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed je njihov prorok Molitva se obavlja pet puta dnevno,na koju ih poziva odas,pevajuci Post oni poste u mesecu ramadanu,uzdrzavanjem od izlaska do zalaska sunca Zakonska milostinja obaveza je svakog posednika da preda desetinu svojih prihoda zajednici koja to razdeljuje siromasnima, vojnicima Hadziluk hodocasce u Meku,kao mali,barem jednom u zivotu i kao veliki hadz,jednom godisnje Islam je karakteristican po sledecem: Izvor ucenja je Kuran(Knjiga) koja je izvorno pisana na arapskom Muhamedu,koji je poslednji prorok,prethode biblijski proroci: Adem (Adam),Ibrahim(Avram),Musa(Mojsije) i Isa(Isus). Alah je nevidljiv,sveznajuci i svemocan Prvi covek i zena su Adem i Hava Muslimani veruju u Kijamet(Sudnji dan),kada ce se otvoriti knjige koje su za covekova zivota zapisivala dva andjela koja su ga svuda pratila Islam odobrava mnogozenstvo,s tim da se podredjeni polozaj nadomesta imovinskom autonomijom Zabranjuju kradje,pobune,blud,klevetu,neverstvo i alcohol Mesnu vlast imaju kadije i muftije Pored hadziluka u Meku,preporucuju obilazak Muhamedovog groba i Jerusalima Dzihad je Sveti rat koji se vodi protiv nevernika Dzamije su mesta na kojim obavljaju zajednicke molitve,petkom.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Posle Muhamedove smrti,Islam se razdvaja na sunite(90%)koji veruju da je Muhamed bio poslednji prorok, i Siite koji smatraju da neki clanovi njegove porodice nasledjuju prorocke moci.Oni postuju Aliju,imama,muhamedovog zeta. Fundamentalizam u Islamu je pokret koji zahteva duhovnu obnovu, povratak autenticnom ucenju.U okviru ovog pobreta,javljaju se neke teroristicke frakcije, cije metode ne odobravaju svi fundamentalisti.
1.UVOD:POJAM I ZNACAJ SOCIOLOGIJE
Sta je to sociologija,sta obuhvata,sta proucava,kako,imamo li od toga koristi, ako imamo kakve,cime se sociolozi bave,itd. Sve su to pitanja karakteristicna za prvi susret sa novim nastavnim predmetom.Ako se covek sa necim suocava, mora u tome naci smisao. Na ova i njima slicna pitanja moze se odgovoriti najpre pricom o znacaju sociologije kao nauke(nastavni predmet je vrsta nauke u dzepnom izdanju),pricom koja bi trebalo da pokaze da sociologija treba da postoji,sasvim opravdano,rame uz rame sa mnogim drugim, vec poznatim, i naizgled daleko znacajnijim naukama,kao sto su matematika,fizika, hemija,
istorija.itd. O NAUKAMA: Nauke- su istinita znanja o stvarnosti.To je tvrdnja sa kojom se slazu svi naucnici. Opsteprihvacena definicija. Medjutim ovakvom tvrdnjom otvara se niz novih pitanja na koja ne odgovaraju svi na isti nacin.; Sta je istina?. Da li je istina relativna ili apsolutna?. Da li je promenljiva ili konacna? Da li postoji istina po sebi ili je uvekistina za nekog?
TintoretoPostanak mlecnog puta
Kao sto je lepota u oku posmatraca,tako se desava i da je istina u glavi coveka. Cesto se dogodi da,u svakodnevnom zivotu recimo,slusamo razmirice ljudi koji izlazu sasvim oprecne tvrdnje,a pri tom su ubedjeni da govore istinu. Oni nisu neiskreni,oni jednostavno veruju da su bas njihovi stavovi istiniti. Covek ne moze razmisljati tudjom glavom (eksperiment:opis nekog dogadjaja, utvrditi sta se zaista desilo,ili utvrditi ko je kriv za razmiricu i sl..) Nekada davno, ljudi su verovali u istinu da je planeta Zemlja nalik ravnoj ploci. Pomisliti da je okrugla,pa jos i da se krece,bilo je ravno besmislici. Takve, i njima slicne ideje, mnogi su platili sopstvenim zivotima. Danas ,medjutim,znamo i potpuno smo sigurni da je Zemlja okrugla, da se okrece oko svoje ose i oko Sunca. Ali i u ovom nasem vremenu postoje ljudi koji misle drugacije, i upinju se da dokazu svoje istine.Na primer:Teorija o Zemlji hologramu,Teorija degradacije (nasuprot teoriji evolucije po kojoj belezimo stalni napredak), Teorija o Zemlji kao zivom bicu, Teorija o nepostojanju materijalnog sveta,itd .Iz ovih navoda bi se moglo zakljuciti da mnoge istine, ipak, imajurok trajanja,da su relativne. Oni koji veruju u Boga,smatraju,medjutim, da postoji samo jedna Apsolutna,vecna i nepromenljiva istina, a to je sam Tvorac.
Imajuci u vidu sva ova pitanja,jedan od cuvenih drustvenih mislioca, Karl Marks je rekao da je istina saznanje koje relativno odgovara objektivnoj stvarnosti .Zato,jednostavnije,mozemo da kazemo da je NAUKA- pokusaj umnih, pametnih ljudi da se priblize istini, koliko je to moguce u datom trenutku. A koliko je to zaista istina,uvek cemo saznavati sa izvesnim zakasnjenjem. Nauke-su istinita znanja o stvarnosti.Ta saznanja koja nam pruzaju nauke svi shvatamo vrlo ozbiljno i veoma uvazavamo.Cesto ih zovemo cinjenicama.Saznanja nam nude religije, ideologije,umetnicki pravci, filozofije, mitologije, ali u ta saznanja ako ne sasvim,onda barem nekim delom,sumnjamo. Naucna saznanja,medjutim,uglavnom, prihvatamo bez mnogo rezerve. S razlogom. Naucno saznanje u odnosu na druge vrste saznanja jeste u izvesnoj prednosti,sadrzanoj u njegovim osobinama. Karakteristike naucnog saznanja: Objektivnost-naucno saznanje je objetivno, nepristrasno,ocisceno od emocija,interesa,predrasuda i sl. (koliko je to,uopste moguce) Pouzdanost-naucno saznanje se moze proveriti,dokazati (eksperimentom ili nekom drugom metodom) Opstost-naucno saznanje govori o opstim, sustinskim vezama izmedju pojava pa se moze primenjivati na upoznavanju konkretnih,pojedinacnih slucajeva Sistematicnost-naucno saznanje se integrise u skladnu celinu sa drugim saznanjima, ne protivreci im i tako zajedno grade naucne zakone,teorije pa i nauke kao celine PREDMET I METOD NAUKE Predmet i metod su konstituitivni delovi svake nauke. Predmet je ono sto nauka proucava a metod nacin na koji to radi. U najsirem smislu reci,predmet proucavanja svake nauke jeste
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA objektivna stvarnost koja nas okruzuje. Saznati nesto ili sve o toj stvarnosti. Medjutim, ta stvarnost je beskonacno velika, toliko velika da su se pojedine nauke opredelile za neku vrstu pojava,procesa , odnosa kao svoj predmet proucavanja . Desava se da dve ili vise nauka imaju isti predmet proucavanja ali tom predmetu prilaze na razlicite nacine,tj koriste razlicite metode. Tako dolazi do razdvajanja ,razlikovanja nauka.
PODELA NAUKA
Umnozavajuci analiticko znanje,nauka sarenilom cinjenica zasenjuje uvid u jednu i nedeljivu celinu .Tvar je svedena na ono sto fizika i hemija znaju,a to bas i nije mnogo,puka morfologija i faktografija posledica i promena, nikako uvid u samu sustinu stvari. Podela nauka na vrste je korisna iz mnogih razloga,ali je vestacka i proizvoljna. Stvarnost, svet u kom zivimo je jedinstven , sve pojave u njemu su povezane i uticu jedna na drugu. Nauke delimo, razvrstavamo i nazivamo nekim imenima ali sve nauke, bez obzira na razlike medju njima imaju isti cilj- pomoci coveku da ovlada stihijom prirode, drustvenog i individualnog zivota. Drugim recima,cilj je uciniti covekov zivot boljim, kvalitetnijim, lepsim,laksim Izdvajamo neke od najznacajnijih nacina klasifikacije nauka: -Prema predmetu proucavanja nauke se mogu podeliti na: PRIRODNE-nauke koje proucavaju prirodne pojave DRUSTVENE-nauke koje proucavaju drustvene pojave HUMANISTICKE-nauke koje proucavaju coveka kao ljudsko bice -Prema obimu predmeta proucavanja nauke se mogu podeliti na: OPSTE-nauke koje proucavaju opsta svojstva nekog kompleksa stvarnosti POSEBNE-nauke koje proucavaju pojedine delove kompleksa stvarnosti -Prema metodu nauke se mogu podeliti na: TEORIJSKE ili UOPSTAVAJUCE-nauke koje proucavaju pojave,nezavisno od konkretnog vremena i prostora, s ciljem da otkriju opste zakone tj da ih objasne ISTORIJSKE ili POJEDINJAVAJUCE-nauke koje proucavaju pojave kao pojedinacne,u datom vremenu u prostoru, s ciljem da ih opisu -Prema primenjljivosti nauke se mogu podeliti na: OSNOVNE ili FUNDAMENTALNE-nauke koje se bave svojim predmetom bez obzira na mogucu primenjljivost naucnih rezultata, a koji kasnije koriste kao polazna osnova za dalje proucavanje PRIMENJENEili TEHNICKE nauke koje se bave svojim predmetom vodeci racuna o tome da se rezultat do kog dolaze moze iskoristiti, primeniti u praksi. Napomena;ova podela je uslovna .U pitanju je u stvari, podela na posredno i neposredno primenljive nauke, jer se na kraju krajeva svaki naucni rezultat,pokaze korisnim.
SOCIOLOGIJA-POJAM (lat.societas-drustvo,grc.logosnauka) Sociologija je nauka o drustvu.
Sociologija je: -opsta (jer se bavi celinom drustva a ne nekim njegovim delom, kao sto su pravo,ekonomija,politika i sl.) -uopstavajuca (jer nastoji da objasni drustvene pojave, tako sto u njima pronalazi ono sto je zajednicko i opstevazesece za sve konkretne slucajeve) -osnovna (jer rezultati do kojih dolazi sluze kao osnova za druge nauke) nauka o drustvu kao celini drustvenih pojava. SOCIOLOGIJA je opsta,uopstavajuca i osnovna nauka o drustvu kao celini drustvenih pojava. SOCIOLOGIJA I DRUGE NAUKE Vec smo napomenuli da sve pojave u nasoj stvarnosti jesu povezane i da uticu jedna na drugu.To jedinstvo, neminovno zahteva saradnju medju naukama. Sociologija kao drustvena nauka, je u najblizoj vezi, najpre sa istorijom,filosofijom, antropologijom, etnologijom , psihologijom. Sociologija se koristi saznanjima do kojih ove nauke dolaze, uporedjuje ih sa svojim rezultatima, upotpunjuje kompletnu sliku drustva ili im plasira odredjena saznanja koje ce one koristiti kao svoju polaznu osnovu.
POSEBNE SOCIOLOGIJE Pored opste sociologije, koja ima za cilj da u drustvenim pojavama , pronadje ono sto je opste,zajednicko za sve konkretne pojave iste vrste, vremenom, razvijaju se i konstituisu i tzv.posebne sociologije. To su naucne discipline koje proucavaju odredjene segmente drustva. sa socioloskog aspekta, a pri tom,se vise koriste istrazivacko-empirijskim pristupom. One polaze od saznanja opste sociologije, ali nastoje da njihovi rezultati budu neposredno primenljivi u drustvenoj praksi. Posebne sociologije su npr.: politicka sociologija, sociologija rada, sociologija porodice, sociologija kulture, religije itd. Posebne sociologije se bave odredjenim fenomenima, sa socioloskog aspekta. Na primer:ako je u pitanju sociologija jezika onda ona proucava sve ono sto je u jeziku uslovljeno drustvom i obrnuto, kako jezik utice na drustvo i pojave u njemu. Fenomenima jezika i govora se bave i druge nauke ali na sasvim drugacije nacine. One su narocito popularne u razvijenim zemljama, koje vecinu drustvenih akcija preduzimaju tek po obavljenom socioloskom istrazivanju, uvazavajuci dobijene pokazatelje.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Americki sociolozi cak, pokazuju izvestan prezir prema cistoj,teorijskoj,tj.opstoj sociologiji. Ovakav njihov stav jeste u pravo u sladu sa tzv.utilitarstickim moralom koji u tim zemljama dominira a po kom valja samo ono sto nam je od neposredne koristi. PORICANJE DRUSTVENIH NAUKA
Postoji tvrdnja koju zastupaju mnogi naucnici, da su samo prirodne nauke, nauke u pravom smislu reci dok se drustvene nauke tretiraju kao duhovne discipline. Ovakav stav se objasnjava tvrdnjom da drustvene nauke nisu u stanju da otkrivaju i utvrdjuju naucne zakone sto je cilj svake nauke. Naucnim zakonima se utvrdjuje objektivna, postojeca, stalna, nepromenljiva, opsta veza izmedju pojava. Ove veze govore o tome kako odredjena pojava ili vrsta pojava utice na neku drugu pojavu, tj.govore o njihovoj medjusobnoj uslovljenosti. Tvrdnja da takve veze postoje samo medju prirodnim pojavama, je potpuno pogresna. Naime, determinizam tj. uslovljenost karakterise celokupnu stvarnost koja nas okruzuje, kako prirodnu tako i njenu drustvenu stranu. Istina je medjutim,da se drustveni determinizam,ipak razlikuje od onog koji postoji u prirodi. Zakoni do kojih drustvene nauke dolaze, po gore navedenim ubedjenjima, nisu pravi,cvrsti, zakoni vec statististicki zakoni, tzv.zakoni verovatnoce. Dakle, njihov kvalitet, trajnost, proverljivost, primenljivost je uvek pod znakom pitanja. Tacno je da su mnogi socioloski zakoni zakoni verovatnoce, ali razlog za to nije nemogucnost naucnog objasnjenja drustvenih pojava., vec njihova specificnost. - Najpre, drustvo kao predmet proucavanja, ne postoji nezavisno od subjekta koji ga istrazuje. Ova distance (udaljenost) je pozeljna u svakom smislu, bar kada su u pitanju nauke. - Zatim,prirodne i drustvene pojave se razlikuju i po svojoj unutarnjoj sustini. Prirodne pojave postoje i nalaze svoj smisao nezavisno od coveka dok drustvenim pojavama smisao daje covek. Bez tog smisla ne bi ni postojale. -Drustvene pojave su u odnosu na prirodne, slozenije, i u daleko vecem broju odnosa sa drugim pojavama. Dakle, deteminizam u drustvu je raznovrsniji,slozeniji. U drustvu,ne postoji jedan uzrok i jedna posledica, vec mnostvo i sa jedne i sa druge strane. -Na sve ove specificnosti nadovezuje se i sledeca - otezano i jos nepouzdanije predvidjanje. Drustvo se ponasa skoro pa kao zivo bice,organizam; menja se,razvija, stvara novi kvalitet. Obuhvatiti i analizirati sve sto te promene uslovljava i prati je gotovo nemoguce.( kako predvideti faktorinat kod Srba?) Sociologija otkriva zakone, kao nprZakon o podeli rada,Zakon revolucije i sl .Ona daje uopstene odgovore na pitanja zasto se neka dr.pojava desava,sta je pospesuje a sta ne i sl.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA No,ona ne moze davati konkretna resenja za konkretne, pojedinacne situacije. Ako je npr. otkrivena veza izmedju siromastva i krize morala, to nece biti dovoljno da se objasni konkretan slucaj ubistva ili pljacke. No, sve navedene poteskoce sa kojim se sociolozi u svom radu suocavaju, ne treba da nas upute na zakljucak,da od proucavanja drustva,tj. pokusavanja, treba odustati.Naprotiv, da bi dosli do strozijih zakona, potrebna nam je mnogo razvijenija drustvena nauka nego sto je to danas, slucaj. Prirodne nauke su daleko razvijenije od drustvenih. Naucnike je uvek vise zanimalo sta se desava tamo negde u prirodi, nego li ono sto im je blize i naizgled poznato i jasno, njihovo neposredno okruzenje .Zato je sociologija relativno kasno pocela da se razvija kao nauka. A od toga koliko i kojom brzinom i u kom pravcu ce se dalje razvijati ,zavisi i izgled drustva u kom cemo ziveti ,mi i buduce generacije. Sociologija je nastala iz potrebe ljudi da upoznaju drustvo da bi mogli uticati na njega, kako bi razvoj drustva podesili prema svojim potrebama i ciljevima. U vremenu u kom zivimo ,znacaj sociologije je sve veci u odnosu na prirodne nauke, jer su one svojim saznanjima vec omogucile coveku da zagospodari prirodom. Neophodno je,radi daljeg napretka da u slicnoj meri ovlada i samim drustvom. Nedovoljna razvijenost drustvenih nauka i nedovoljno koriscenje njihovih rezultata uzrok je nepotrebnog gubitka drustvene energije. Sociologija tezi da razotkrije istinu, srusi sve iluzije o drustvenoj stvarnosti, da ustanovi dijagnozu savremenog drustva i predlozi pozeljnu terapiju
slika1.zastarele tehnologije
slika2.zloupotreba moci slika3.fundamentalizam
slika4.beskucnik
slika5.ozonska rupa
slika6.prostitucija
slika7.bolesti
slika8.sterilitet
slika9.brza hrana
slika10.razvodi
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Slika11.novi izvori energije slika12.kloniranje
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Predmet proucavanja sociologije je DRUSTVO kao celina svih drustvenih pojava . Drustvo bi trebalo da predstavlja nesto razlicito od prirode i coveka pojedinca .Ali drustvo jeste i sastavni deo prirode. Drustvo je deo prirode koji je covek preradio, prilagodjavajuci ga svojim potrebama. Dakle to je deo prirode, koji ima zakone i specificnosti samo njemu svojstvene. Covek prirodu ocovecuje pomocu drustva . Drustvo se moze definisati upravo kao relativno uredjen i trajan skup drustvenih pojava. Pojam drustvene pojaveje veoma opsiran i prakticno obuhvata sve sto je drustveno: -drustveno delovanje(aktivno) -drustveno ponasanje(pasivno) -drustvene odnose -drustvene tvorevine. Drustvene pojave su najprostiji, sastavni deo, element drustva. One se jos jednostavnije mogu podeliti na dve vrste- procese i tvorevine.
Drustvenih pojava u nasem okruzenju ima napretek, (rat,revolucija, kultura ,religija, politika, obrazovanje, brak, partija,nacija,sport) ali ih je ponekad tesko prepoznati kao takve. Na primer, romanticna ljubav kao izraz uzajamne fizicke i psihicke privrzenosti dvoje ljudi. Naizgled ljubav je prirodna pojava. Svako ko je doziveo ljubav ili zaljubljivanje moze da svedoci o fizickim,fiziloskim simptomima tog fenomena. Ti simptomi mogu da nas navedu na pomisao da je rec o prirodnoj pojavi. Medjutim u pitanju su verovatno recidivi regenerativne funkcije koju poseduje svaka bioloska vrsta. Dakle ,nista svojstveno iskljucivo coveku, sastavni deo nagona za odrzanjem. Tek u moderno vreme ljubav i seksualnost su poceli da se dovode u vezu .Do skoro,se u brak nije ulazilo iz ljubavi vec s ciljem da se ocuva imovina, da
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA se produzi loza, da se ujedine imanja i sl .Pesnici su ljubav definisali kao cist luksuz, izmisljotinu proizaslu iz dokolice. Prirodne pojave su uglavnom nedvosmisleno prirodne. Predmet proucavanja sociologije se moze uslovno podeliti na: Globalnu drustvenu statiku proucavanje drustva u stanju mirovanja (sastav,elemente drustva,strukturu i sl.) Globalnu drustvenu dinamiku proucavanje drustva u stanju kretanja (odnosi,veze,uticaji,promene)
METOD Metod (put,nacin na koji naucnici dolaze do saznanja) jeste ono sto sociologiju cini tako razlicitom od drugih nauka, pa i od onih koje imaju isti predmet proucavanja kao sto je slucaj sa istorijom. Globalni socioloski metod - kojim se sluzi sociologija je bitno drugaciji. Misliti socioloski znaci u stvari, imati sirinu pogleda. Nezaposlenost, sterilitet, razvodi, jesu privatne, licne nevolje ali su istovremeno i bitna drustvena pitanja. Jednostavnije receno; sociolosko proucavanje podrazumeva uvek proucavanje drustvenih pojava u njihovom sirem okruzenju Sociologija proucava: -nastanak,razvoj drustvene pojave -karakteristike neke drustvene pojave -njen odnos sa drugim dr.pojavama -uticaj drustvene celine na tu pojavu -dejstvo te pojave na drustvo kao celinu.. Dakle ako nekoj dr.pojavi pristupamo socioloski, onda moramo imati u vidu bukvalno sve sto ima bilo kakve veze sa tom pojavom, jer samo tako,sveobuhvatnim pristupom mozemo doci do relevantnih,valjanih rezultata METOD KAO ISTRAZIVACKI POSTUPAK Metod moze da predstavlja i nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja. Taj istrazivacki postupak obuhvata 6 faza: Odredjivanje predmeta istrazivanja istrazivac,na samom pocetku, uocava neki problem, nepoznatu oblast,nepotpuno znanje, praznine u postojecem znanju o necemu i potrebu da se znanja upotpune , te formulise predmet svog istrazivanja. Sociolog moze proucavati pojedine drustvene pojave ali u njima trazi ono sto je opste, da li ta pojava postoji u svim drustvima, kako utice na celinu, kakve uticaje ta pojava trpi, u kakvom je odnosu sa drugim pojavama. Predmet istrazivanja se, u ovoj fazi, formulise terminoloski i pojmovno,precizno, jasno i nedvosmisleno. Postavljanje hipoteze ili pretpostavke sociolog , na osnovu svojih prethodnih znanja, pretpostavlja da izmedju nekih pojava postoji izvesna veza, zakonitosti. Hipoteze su nesto izmedju istine,neistine i verovatnoce.Istrazivanje ce dokazati ili opovrgnuti tu hipotezu.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Prikupljanje i obrada podataka u ovoj fazi se prikupljaju,sredjuju, klasifikuju svi podaci, na osnovu kojih se polazna pretpostavka moze potvrditi ili osporiti, podaci koji su relevantni za proveru hipoteze.Ovo je empirijska,iskustvena faza ,konkretnih radnji za kojim sledi umovanje. Naucni opis pojave u ovoj fazi se opisuje pojava koja se istrazuje,detaljno i svestrano,kako bi stekli odgovarajucu sliku te pojave. Naucno objasnjenje istrazivac utvrdjuje ,konstatuje postojanje nove,do tada nepoznate veze izmedju pojava, socioloski zakon. Proveravanje do provere novog zakona dolazi,svakako pre ili kasnije, sa razvojem nauke ili kroz drustvenu praksu. METOD KAO OPSTI METODOLOSKI PRISTUP ILI TEORIJA Pojam metod moze i da se odnosi na tzv. Opsti metodoloski pristup u proucavanju drustvenih pojava. Pristup obuhvata sva prethodna saznanja o predmetu proucavanja, verovanja, ubedjenja ,nacela koji nam sluze kao orijentir, a od kojih polazimo u istrazivanje. Sociolozi i naucnici uopste se razlikuju najvise u svojim pristupima. Pristup naucnika koji smatra da je u osnovi sveta ideja se razlikuje od pristupa naucnika koji pak misli da je svet iskljucivo materijalan. Neki naucnici smatraju da treba da menjaju postojece rezime a neki da ih usavrsavaju. Neki sociolozi smatraju da je Bog stvorio drustvo a drugi veruju da je Bog covekova izmisljotina. Tako, polazeci od svojih razlicitih saznanja, ubedjenja, verovanja, nacela,oni stvaraju svoja vidjenja drustva i pojava u njemu,na sebi svojstven nacin, koje kasnije nazivamo socioloskim teorijama. Najpoznatije socioloske teorije su npr .pozitivististicka, funkcionalisticka, strukturalisticka, marksisticka teorija, bihejviorizam, razumevajuca teorija itd. METOD KAO TEHNIKA Pojam metodmoze da oznacava i metod u uzem smislu reci tj tehnike. Tehnike su prakticne radnje,postupci kojim se vrsi istrazivanje kao i sredstva, instrumenti koji se pri tome koriste. U razlicitim fazama istrazivackog postupka koriste se razlicite tehnike: Tehnike za prikupljanje podataka Posmatranje je svakako najstariji, najjednostavniji i verovatno najrasprostranjeniji nacin dolazenja do podataka. Kada covek u svakodnevnom, obicnom zivotu zeli da dodje do neke informacije, on pribegava,najpre posmatranju .Doduse, naucno posmatranje se razlikuje od tog laickog posmatranja, jer ono je isplanirano, pripremljeno, namensko i obavlja ga strucno lice.S obzirom na polozaj istrazivaca postoji, posmatranje sa ucestvovanjem (kada posmatrac ucestvuje u zivotu sredinu koju istrazuje) i posmatranje bez ucestvovanja (kad posmatrac sa distance posmatra objekat svog posmatranja, ne mesajuci se). Obe varijante imaju svoje mane i svoje prednosti. U nekim situacijama se mora pribeci posmatranju sa ucestvovanjem jer nema drugog nacina da se dodje do zeljenih podataka.To narocito vazi za proucavanja drustvenih grupa
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA zatvorenog tipa kao sto su sekte, kriminalne grupe i sl. Mana ovog nacina jeste u potencijalnoj opasnosti da se istrazivac,vremenom identifikuje sa grupom koju posmatra i postane neobjektivan, pristrasan i sl. Ispitivanje je metoda koju koristimo u situacijama u kojim je posmatranje neizvodljivo npr. kada nas zanimaju misljenja, stavovi i sl. ili kad posmatranjem ne mozemo obezbediti dovoljno kvalitetnih podataka. Ispitivanje moze da se obavlja usmeno i pismeno. Intervju je usmena varijanta u kojoj se podaci dobijaju kroz razgovor sa ispitanikom.Naravno,i taj razgovor je isplaniran, namenski i obavlja ga strucno lice. Moze biti blag,prijateljski, neutralan,a moze biti i nesto ostriji ,poput istraznog postupka,u zavisnosti od toga sta se zeli postici poverenje ispitanika ili brzi odgovori,bez predomisljanja. Anketa je pismena varijanta ispitivanja u kojoj se podaci dobijaju putem popunjavanja tzv. upitnika. Pitanja koja se u upitniku nalaze mogu biti otvorenog tipa (kad ispitanika sam nudi i formulise odgovor), zatvorenog tipa (kad ispitanik bira jedan od vec ponudjenih odgovora) ili kombinovani. Pitanja moraju biti relevantna, nedvosmislena, jasno formulisana jer od toga zavisi kvalitet tj.upotrebljivost dobijenih odgovora. Na primer, ne moze se postaviti pitanje: kakvo je Vase bracno stanje?,jer se na to pitanje moze odgovoriti sa odlicno,lose i sl a u stvari, zelimo da saznamo da li je ispitanik u braku ili ne. Tehnikom ispitivanja mogu se dakle otkriti stavovi, misljenja, emocije i sl. sto je njena prednost, ali i ova metoda ima svoje nedostatke. Oni se kriju u cinjenici da podaci koje nam ispitanici daju zavise od mnogih faktora, kao sto su njihova obavestenost, obrazovanje, inteligencija, emocije, interesi,objektivnost, itd.tako da se verodostojnost njihovih iskaza mora uvek uzimati s izvesno rezervom. Na primer, iskustvo je pokazalo da i u slucajevima anonimnih anketa ljudi pokazuju potrebu da se prikazu u sto boljem svetlu. Eksperiment je tehnika prikupljanja podataka u strogo kontrolisanim uslovima. U drustvu,koje karakterise mnostvo isprepletenih medjuuticaja dr. pojava je to skoro pa neizvodljivo. Cesto se desava da naucnicima promakneuticaj koji ne mogu da kontrolisu. Primena ove tehnike je cesto ogranicena i etickim kodeksima. Recimo,nije pozeljno izazivati sukobe, da bi ih proucavali. Ipak,i pored ovih poteskoca,eksperiment ima svoju primenu., najcesce u vidu tzv.sociodrama, u kojim se glume zivotne uloge. (jedna grupa glumi zatvorske cuvare a druga zatvorenike). Tehnike za obradu podataka Klasifikacija i tipologija je tehnika kojom se neka grupa pojava deli na vrste medjusobno srodnih pojava. Klasifikacija je razvrstavanje na osnovu jednog a tipologija na osnovu vise kriterijuma. Merenje je kvantitativno izrazavanje,oznacavanje pojava Statisticka metoda je tehnika izvodjenja sintetickih pokazatelja kao sto su proseci, procenti, indeksi, stope,trendovi(bez opisa i objasnjenja) na osnovu obradjenog velikog broja pokazatelja. Sociometrija je tehnika koja sluzi za merenje veza i odnosa unutar drustvenih grupa (uzajamno privlacenje i odbijanje) Analiza sadrzaja je tehnika kojom se opisuje ucestalost i sadrzaj poruka u javnom komuniciranju(novine TV,javni govor)
Tehnike za analizu i tumacenje podataka Uporedni metod je tehnika kojom se vrse uporedjivanja. Mogu se uporedjivati varijacije neke pojave u jednom drustvu, ili jedna pojava u drustvima slicnog tipa ili jedna pojava u drustvima razlicitog tipa. Osnivac ove metode, Emil Dirkem,je tvrdio da ova metoda,u sociologiji,moze da zameni eksperiment. Metod multivarijantne analize je kvantitativna tehnika kojom se analizira odnos veceg broja promenljivih faktora koji proizvode neku pojavu , i same pojave (zavisno promenljiva).
PRETECE
SOCIOLOGIJE
Sociologija je relativno mlada nauka.Kao zasebna naucna disciplina se izdvojila tek cetrdesetih godina 19.-og veka.To naravno,ne znaci da i pre tog vremena ljudi nisu pokusavali da se bave problemima drustva.Bilo je takvih pokusaja,ali nisu bili dovoljno sistematski, sveobuhvatni, kako to zasebna nauka zahteva.No ,to ne umanjuje njihov znacaj, jer svaki od tih pokusaja,od antickih vremena pa do savremenog doba,predstavlja po jedan veliki korak napred u proucavanju drustva, koji ce,u krajnjoj liniji,doprineti konacnom konstituisanju sociologije kao nauke. Takvih primera je bilo mnogo, a mi cemo navesti neke od njih,mozda najznacajnije, koji pri tom, najbolje ilustruju krajnje domete drustvene misli vremena u kom su ziveli i radili.
ANTICKA MISAO O DRUSTVU Anticko doba pokriva ogroman vremenski period od VII veka p.n.e. pa do VI veka n.e.,u kom dominira robovladnicki Smrt Sokratova system,agrarna privreda i despotski oblici vlasti.Drustvena misao ovog vremena je fragmentarna, nesistematizovana, i konzervativna jer najcesce opravdava postojece odnose. Na Starom Istoku se najvise govori o zastiti vrhovne vlasti careva, privatnog vlasnistva nad robovima i sl. Misao Stare Indije bramanizam, polazi od mitoloskog shvatanja kastinskog sistema kao nepromenljivog.Tek ce budizam uneti neke novine po tom pitanju.U drevnoj kineskoj civilizaciji dominiraju taoizam po kom covek i drustvo treba da se prilagodjavaju prirodi, i nesto kasnije, konfucijanizam koji uvidja znacaj etike u drustvu, formiranje zdravih licnosti kao uslova za uravnotezeni poredak.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Anticko doba je ipak, u istoriji poznato kao doba opsteg procvata kako u oblasti filosofije, logike,politike,prava,demokratije, tako i oblasti matematike,sporta itd.Anticki mislioci su se drustvenim pitanjima bavili u sklopu svojih interesovanja za filosofiju, pravo i politiku.Prvi mislioci,tzv.presokratovci, prvenstveno su se bavili proucavanjem prirode (Tales, Anaksimen, Pitagora,Zenon) Sofisti Profesionalni ucitelji filosofije,prvi prosvetitelji, pisci politickih i sudskih beseda, besednici, pojavljuju se u vremenu kada je zivot u polisima postao dovoljno slozen da se potreba za njegovim izucavanjem pokazala neophodnom. Oni su se usudili da tvrde da drustvo nije nastalo mitski,kao delo natprirodnih sila (na pocetku svega bese haos,a onda.. ) sto je za ono doba bilo uobicajno.Sofisti su tvrdili da je drustvo nastalo ugovorom izmedju pojedinaca a s razlogom da se ukine prirodno stanje anarhije(preddrustveno stanje),da se zavede red, postovanje zakona,sloboda i jednakih prava. Jedan od njih,Protagora,smatra se utemeljivacem kritickog odnosa prema drustvenoj stvarnosti jer je tvrdio da se ona uvek moze menjati i poboljsavati.Antifont i Hipija su razlikovali prirodne i pozitivne zakone.Hipija se cak smatra utemeljivacem politicke nauke.On je razlikovao ono sto je zakonito od onog sto je pravedno.Sve drustvene institucije su,po njemu,stvar konvencije(sporazumevanja) i najcesce sputavaju izvornu ljudsku slobodu.On je poznat i po svom radikalnom stavu o jednakosti Helena i varvara.Sokratovo sudjenje je ostalo poznato u istoriji kao posledica njegovog neprihvatanja tradicionalnih vrednosti polisa:obicaja,obavezne drzavne religije, neprikosnovenih autoriteta i pravnih obicaja.Predstavnici sokratovskih skola su imali vrlo negativan stav prema drzavi.Euklid je govorio da stvarno mudar covek treba da gaji nezavisnost spram svih ustanova drustva,Antisten je preporucio da joj se ne prilazi blizu jer se covek moze oprziti a Diogen(cinik,poznat po svojoj ekscentricnosti), je propagirao povratak coveka u prirodno stanje,jer sve sto je od ljudi, to je nuzno podlozno zlu, pa zato treba unistiti sve dr. Ustanove:drzavu,porodicu,privatnu svojinu,trgovinu,ropstvo. U postgrckom tj. Helenisticko-rimskom periodu,izdvajaju se,po svom znacaju dve filozofske skole:epikurejci i stoici.Oni se bitno razlikuju po svom shvatanju politike, epikurejci predlazu povlacenje u privatnost a stoici,naprotiv,aktivno ucesce u javnom zivotu. Epikurejci predstavnici filosofske skole osnivaca Epikura koji takodje smatraju drustvo ljudskom tvorevinom.Prirodno stanje je stanje ratova i oskudica.Ljudi stvaraju drustvo da bi stekli sigurnost i da bi mogli da uzivaju. Stoici filosofska skola osnivaca Zenona.Po njima,covek se od drugih bica razlikuje razumom i drustvenoscu.Dakle oni otkrivaju da je covek i prirodno i drustveno bice.I oni smatraju da je drustvo nastalo ugovorom.Ali za stoicku skolu(Seneka),prirodno stanje je zlatno doba u kom su svi ljudi jednaki i srecni.Razlike medju ljudima nastaju sa pojavom svojine,izvora svih problema.Da bi se ovo zlo obuzdalo ljudi stvaraju drustvo. Filozofi koji su najvise promisljali o drustvu i drzavi, su svakako,Platon i Aristotel. Platon za razliku od ovih teorija drustvenog ugovora, Platon gradi svoju idealisticko-organicisticku teoriju po kojoj je drustvo funkcionalna Platon i Aristotel celina nastala iz teznje ljudi da ostvare ideje pravednosti,srece i moralnog savrsenstva.U deluDrzava on opisuje model takve idealne drzave koja se kao i ljudska dusa sastoji iz tri dela:uma,volje(energije) i nagona. U takvoj drzavi postoji savrsena podela rada izmedju tri drustvene klase: -filosofa koji kao najpametniji,najmudriji, upravljaju drzavom(Platon cak,preporucuje da nemaju porodice,niti imovinu kako bi bili manje podlozni ucenama i korupciji) -vojnika koji brane i cuvaju drzavu od neprijatelja -proizvodjaca koji proizvode sredstva za zivot i opstanak drzave.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Drzava odredjuje sta ce gradjanin raditi.Pravicnost drzave se ogleda u pravednoj raspodeli poslova,svako radi posao za koji je obucen, i svako mora da doprinese opstem blagostanju. Samosu filozofi sposobni da vode racuna o drugima,tj. O opstoj pravednosti.Oni nemaju zelju za vladanjem i mogu da odole prolaznim zadovoljstvima moci.Oni treba da dobiju najbolje obrazovanje, i tek sa punih 50 godina mogu da preuzmu duznost.Ne smeju ziveti u oskudici,jer takvi ljudi,kada dodju na vlast,najvise grabe i stete drzavu.Vojnici moraju biti hrabri i neustrasivi,oslobodjeni briga.Platon preporucuje da imaju zajednicke zene i decu i da nemaju svoja imanja,niti bilo kakv kontakt sa novcem, jer su oni manje cestiti od filosofa. Treci stalez je jedini koji moze imati privatnu svojinu. Zloupotreba staleza se moze spreciti valjanim vaspitanjem.Glavni vaspitac je drzava i ono je obavezno, a pocinje najpre kroz muzicko i gimnasticko vaspitanje.Putem muzike cinimo dusu dobrom a putem gimnastike obezbedjujemo zdravlje. Platon je bio svestan da njegova drzava vise prilici bogovima nego ljudima.Zato on pored aristokratskog uredjenja govori o jos 4 oblika drzavnog uredjenja tj o 4 oblika bolesti drzave.To su timokratija(drzava slavoljubivih svadjalica,u kojoj se zanemaruje filosofija i muzika a slavi rat,prevara},oligarhija( drzava u kojoj vladaju najbogatiji a ne najsposobniji, u kojoj se ceni bogatstvo a ne vrlina), demokratija(drzava u kojoj vladaju siromasi,drzava bezakonja i ugadjanja), i tiranija(drzava u kojoj vlada tiranin,omrznut,najnesrecniji od svih ljudi). Aristotel je poznat po svom radu iz oblasti etike,politike,kao osnivac logike i ucitelj Aleksandra Makedonskog.Aristotel tvrdi da je covek drustvena zivotinja,bice (zoon politikon) i da izvan drustva ne moze zivetiCak i naijizvrsniji covek ne moze da zivi kao samodovoljno bice..Instikt drustvenosti ga nagoni na udruzivanja.Tako, covek ispoljava svoju drustvenost na 4 nivoa: -filija-elementarni oblik drustvenosti:prijateljstvo,srodstvo,porodica -kanonija-skup filija(naselja) -politea kanonija politike,tj.drzava -nomos-obicaji,navike,moral. Svaka zajednica je nastala radi nekog dobra,a ona najveca,drzava, tezi opstem dobru, najvisem od svih.Istinski dobar zivot nije moguc bez javnog, politickog angazmana.Za razliku od Platona, on smatra da se ne ne moze ostvariti idealna drzava. Moguce su samo lose i dobre drzave.Po Aristotelu,dobre drzave su:monarhija(vladavina jednog coveka), aristokratija (vladavina odabrane grupe ljudi) i republika(vladavina vecine),dok su lose: tiranija, oligarhija i demokratija.Demokratija,dakle,je najgore moguce resenje,jer je lakse trpeti tiraniju jednog coveka nego tiraniju vecine.Zanimljivo je da cak ni Aristotel,najveci um tog vremena nije uspeo da se oslobodi predrasuda svog doba. Naime,smatrao je da se covek radja kao slobodan i kao rob, a robovlasnicki sistem je opravdavao razlikama u duhovnim i telesnim svojstvima ljudi. Aristotel je poznat i po tome sto je uocio znacaj vaspitanja, broja stanovnika i geografskih faktora na razvoj drustva. Od mislioca Starog Rima mogu se izdvojiti Ciceron(koji je smatrao da je rimska republika savrsena drzava, da ljudi treba da budu jednaki i da se oblici vladavine menjaju ciklicno), Tit Lukrecije (koji je ukazao na evoluciju razvoja od copora do drzave i sl.),Polibije(istorija) itd. SREDNJOVEKOVNA MISAO O DRUSTVU Srednji vek je dug period u istoriji covecanstva, poznat kao vek mraka.Takvo zlosutno ime dobio je zahvaljujuci dominaciji Katolicke crkve, merama i poduhvatima koje je ona u tom periodu preduzimala protiv svojih neistomisljenika. Katolicko teolosko ucenje je imalo prevlast nad svakim drugim oblikom misli i delanja.Filosofija,nauka i umetnost beleze zastoj u svom razvoju, jer se razvijaju samo u meri u kojoj hvale,priznaju,potvrdjuju i dokazuju
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA ispravnost katolicke teologije.Misao o drustvu krece se u sferi teolosko-misticnog.Ove tvrdnje su ipak samo delimicne tacne,i ako jesu,odnose se na podrucje zapadnog hriscanstva.U vizantijskom i arapskom svetu,situacija je bitno drugacija. Pored brojnih sholasticara,neoplatonista,arisotelovaca,franjevaca,najvise se izdvajaju dva imena:A.Avgustina i T.Akvinskog. Aurelije Avgustin(354-430) u delima: O bozijoj drzavi, Trojstvo, Razgovori sa samim sobom tvrdi da je drustvo Bozije delo. Postoje dve vrste drzava: svetovna, djavolska, nastala kao rezultat covekove ljubavi prema sebi i prezira prema Bogu, i A.Avgustin Sveti Avgustin Bozija drzava,koja je nastala iz ljubavi prema Bogu.Istorija ljudskog roda je deo Bozanskog plana i njen cilj je jedinstvo s Bogom, priblizavanje takvoj drzavi. Takva zajednica je nedostizna za smrtne ljude ali do nje se svakako ne dolazi pomocu ovog ili onog politickog poretka vec putem vere i pravednosti.Prema Aureliju,mi zivimo u poslednjoj od sest etapa istorije koja traje od pojave Isusa Hrista do Strasnog suda.Rim je po njemu, bio djavoljska drzava, cijem propadanju se treba radovati. Toma Akvinski(1225-1274)-prihvata stav da je covek drustveno bice jer ima razum. Inace, hriscani su sve do pojave Tome Akvinskog bili Neoplatonisti. Toma, medjutim postavlja Aristotelov racionalizam na prvo mesto. Ostace poznat po svom delu Zbornik teologije u kom daje dokaze o postojanju Boga a koje se i danas smatra najvaznijim izvorom katolicke teoloske misli. Toma A. je proglasen za sveca.Po Toma Akvinski njegovom misljenju, covek je i Bozije bice. Zatim, drustvena delo. Naime, ljudi jesu stvoreni slobodni i nejednakost je Bozije jednaki ali je kasnije,zbog prvobitnog greha,Bog posejao seme nejednakosti. Drzava je nuzna, i ona je iznad staleza. * * * * * Za razliku od zapada, u arapskom srednjovekovnom svetu razvoj filosofije,umetnosti,religije, nauke(matematika, astronomija,geografija i dr.)odvija se u zavidnom kontinuitetu.Upravo sa Orijenta, zahvaljujuci spanskim Arapima, zapad dolazi u kontakt sa muslimanskim i jevrejskim prevodima Aristotelovih dela.Cinjenica da su ovi spisi bili prilagodjeni njihovim religijskim shvatanjima,uticace na odluku da se u prvo vreme zabranjuje njihova upotreba da bi se kasnije preslo na drugo resenje;da se spisi prilagode katolickoj teologiji a ovaj zadatak ce na sebe preuzeti Toma Akvinski.Po svom uticaju , mogu se izdvojiti imena kao sto su: Averoes(spanski arapin),Majmonid(jevrejin),Avicena i u socioloskom smislu, najznacajniji, Ibn Haldun. Ibn Haldun(1332-1406) je tipican predstavnik drustvene misli arapskih zemalja. On je poznat po svom originalnom shvatanju istorije. Istorija nije nikakvo Bozije delo vec covekovo, i proizvod je kako bioloskih karakteristika coveka tako i socijalnih i geografskih okolnosti u kojima covek zivi. To je drustveni proces u kom se desava stalno ciklicno kretanje civilizacija. Svaka civilizacija ima svoj pocetak, tok i kraj, a najcesce traju tri generacije. Reafirmisuci Aristotela,on tvrdi da je covek drustveno bice koje svoje potrebe moze da resava samo udruzenim naporima. Medjutim, u takvim udruzenjima dolazi do sukoba izmedju zelja,potreba sto dovodi do sukoba.Da bi te sukobe izbegli,ljudi stvaraju drzavu.
* *
Jovan Lestvicnik,Jovan Damaskin,Grigorije Palama Solunski,Antonije Veliki,Makarije Egipatski,Isaak Sirin,Maksim Ispovednik i Simeon Novi Bogoslov - su imena nekih od najznacajnijih predstavnika drustvene misli koja se razvijala u podrucju vizantijskih zemalja.Ovi duhovnici su postavili temelje hriscanske filosofije(patristike) i sociologije modernog pravoslavnog sveta. Polaze od stava se drustveni problemi resavaju pocevsi od coveka kao licnosti.Onaj ko resi problem licnosti,resio je i problem drustva. Problemi licnosti se resavaju tako sto covek tezi da se uzdigne do mere Tvorca.Covek se ,takvim nastojanjima,priblizava se Bogu, svet ovozemaljski zadobija osobine nebeskog carstava.
Jovan Lestvicnik
Grigorije Palama
Simeon Novi Bogoslov
NOVOVEKOVNA MISAO O DRUSTVU Novi vek je period ljudske istorije koji zapocinje sa humanizmom i renesansom a traje do danas. Humanizam i renesansa su poznati po tome sto nastoje da sve oblike covekove misli oslobode teoloskog patronata. Centralna tema interesovanja je covek, a ne Bog. Renesansa obuhvata period od otprilike 14.og do 16.-og veka u kom se afirmise autoritet ljudskog razuma u odnosu na sve doskorasnje N.Kopernik autoritete, kao i vera u mogucnost stalnog saznajnog, politickog, kulturnog i tehnickog napretka. Kljucni momenti renesanse su svakako: pad Vizantije,otkrice Novog sveta, razvoj novih grana kao sto su stamparija, tekstil, pojava papirnog novca, afirmacija filozofskog racionalizma, empirizma, zatim humanizam. Menja se odnos prema prirodi, naime priroda je neiscrpan izvor moci, te se nauci postavlja taj veliki zadatak da se priroda upozna kako bi se mogla krotiti. Tehnika, u renesansi, ima primat nad naukom. Renesansa je vreme u kom Frensis Bekon (1561-1626) tvrdi da je znanje moc, Nikola Kopernik (14731543)objavljuje istinu o heliocentricnom sistemu, Johan Kepler (15711630) da je putanja planeta elipsasta a ne savrseno kruzna, Galileo Galilej (1564-1642) izjavioIpak se okrece i postavio temelje mehanike,Isak Njutn (1642-1727) formulisao osnovne zakone mehanike;Zakon inercije,zakon sile, zakon akcije i reakcije i zakon gravitacije, Djordano Bruno (1548-1600) tvrdio da je svemir beskonacan, Rene Dekart (15961650) potvrdio svoj racionalizam krilaticom Mislim,dakle postojim Gotfrid Lajbnic (16461716) dokazivao postojanje Boga, Dzordz Barkli (1685-1735) rekao da Biti,znaci biti opazen.humanisti tvrdili da je bogatstvo zivotni cilj kog se ne treba stideti.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Renesansa je dakle, pripremila ukupnu drustvenu atmosferu za prelazak u novo doba i otvorila puteve za nova razmisljanja. Svojevrstan paradoks renesanse jeste da nosioci ovih promena nisu bili bezboznici a ni borci protiv hriscanstva. Naprotiv, razapeti tako izmedju vere i zelje za saznanjem, mnogi ce se kretati u prostorima na granici izmedju okultizma i nauke, misticnog i iskustvenog, filosofije i magije, astrologije i astronomije, hemije i alhemije, fizike i metafizike. Najpoznatija licnost renesansne visoke magije tj. Model robota okultizma je covek poznat pod po crtezu pseudonimomParacelzus. Leonarda da
Vincija
Nikolo Makijaveli firentinski diplomata i filosof,koji je prvi otvoreno,javno govorio o odvojenosti etike i politike. O politici ne treba moralizirati vec je proucavati onakvom kakva ona zaista jeste. On ismeva hriscanski asketizam, tvrdnjom da je covek egoisticno bice, bice interesa i nezasitih pobuda .Ljudi ce uvek biti opaki ako ih neka nuzda ne natera da budu dobri. Najbolji primer za tu tvrdnju je ujedno i njegov uzor Nikolo Makijaveli Cezare Bordzija,cuveni sin jos cuvenijeg Aleksandra 6. Bordzije, Pape,najveceg nitkova renesanse. (cuvene po svojoj beskrupuloznosti i promiskuitetu). U delu Vladaoc Makijaveli daje instrukcije vladarima kako i sta treba ciniti da bi odrzali svoju vlast (kako se kloniti laskavaca,kako biti postovan,da li je bolje da te vole ili da te se plase itd ). On, za razliku od antickih mislioca,tvrdi da politika nije casna i preporucuje izbegavanje politike onima koji zele da ostanu moralni. Za njegovo ime se (po mnogima- sasvim neopravdano) vezuje geslocilj opravdava sredstvo, a beskrupulozno delanje u politici se naziva makijavelizam. Cezare Bordzija-uzor uspesnog vladara Onaj vladalac koji zeli da bude dobar u svakoj prilici,nema sta da trazi medju ljudima koji su losi.Bolje je da se na samom pocetku navikne da ne bude dobar pa da se time po potrebi sluzi.Treba da se truudi da ostavi utisak blagog coveka ali da to radi smisljeno.Mora biti odmeren,obazriv i covecan.Njegovo poverenje ne sme preci u neopreznost.Bolje je da ga se plase nego da ga vole.Ljubav i podrska ljudi dolaze onda kad ne trebaju a kad se covek nadje u nevolji oni okrecu ledja.Pre ce uvrediti onog koga vole nego onog koga se plase.Oni lakse kidaju veze iz kojih su izvukli neku korist.Velika dela su postizali ljudi koji se nisu uvek obazirali na datu rec i koji su se sluzili obmanama.Vladar treba da bude i lisica i lav, i mocan i lukav,treba da ostavlja utisak da ga karakterisu vrline ali mora biti sposoban da od njih odstupi.Nikad ne treba da se udruzuje sa jacim od sebe.Svaki mudar vladalac ce se kloniti laskavaca.Mora stvoriti sliku o sebi da ga nece uvrediti ako mu se
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA kaze istina u oci.Ljudi koristeci se razlicitim sredstvima mogu stici do cilja koji su sebi postavili.Ali cak i kada dodje do cilja,covek treba da menja svoje ponasanje jer ne mora da znaci da ono sto ga je dovelo do cilja,moze dam u pomogne da se tu i zadrzi. * Utopisti- su teoreticari koji izgledom nekakvog idealnog kancelar,Tomas Mor(1478-1535) koga nema)pokazao kako vidi tu trebali biti. U toj drzavi nema je zajednicko a postuje se licnost. 1639) u deluGrad suncazagovara svojina,zene,deca. Red se u takvoj potrebno i na ustrb licnosti. * * * * su,pokusavali da se pozabave drustva. Engleski je u svom delu Utopija (mesto idealnu drzavu i kakvi bi ljudi klasa, privatne svojine, bogatstvo Tomazo Kampanela(1568drzavu u kojoj je sve zajednicko; drzavi mora uspostaviti, ako je
Toma sMor
* *
Teoreticari drustvenog ugovora koji se ugledaju na anticke teorije i razradjuju ih. Tomas Hobs(1588-1679) u svom delu Levijatan(Cudoviste) polazi od shvatanja da je u prirodnom stanju vladao rat sviju protiv svih i da je covek coveku vuk.Zivot u tom stanju je bio kratak, siromasan i pracen strahom od nasilne smrti.Da bi obezbedili mir i egzistenciju,ljudi su stvorili drustvo tako sto su sva svoja prava preneli na vladara.Oni se iz egoisticnih razloga odricu i prava na pobunu, u korist suverenaa sami postajupodanici. Dzon Lok(1632-1704) empirista,poznat po svom geslu da je um deteta koje se roditabula rasa tj. Prazna tabla, u delu Dve rasprave o vladi daje svoje vidjenje politicke filosofije.Po njemu,u prirodnom stanju vladajuprirodni zakoni,bez ikakvog staresine.Npr.zastita zivota,imovine, i sl.su prirodna prava i ona su moralna.No,stvaranjem drustva nastaje tzv.pozitivno pravo a pravo kaznjavanja se prenosi na drzavu.Lok ipak prihvata mogucnost otpora autoritetu drzave jer pozitivno pravo ne mora nuzno biti moralno.Zan Zak Ruso se ugleda na stoike, i tvrdi,da je prirodno stanje stanje mira,sloboda i jednakosti koje se narusava sa pojavom privatne svojine.Razvojem svojine dolazi do fizicke i moralne degradacije i porobljavanja coveka. Ljudi ugovorom stvaraju drustvo kako bi sprecili to rastuce zlo.Ruso u svom deluDrustveni ugovor shvata da se jednakost moze ostvariti smo potpunim odricanjem slobode u ime zajednice.Dakle,postoje, zlatno doba, gradjansko stanje i drzavno stanje. No,kako drzava nije zasticena od zloupotreba, tako treba traziti nacine da se ta zloupotreba spreci. Zato, on predlaze mogucnost da narod smeni vladara.Ruso ce u delu Emil ukazati na znacaj vaspitanja i obrazovanja.On se u tom delu zalaze za spontano vaspitanje, povratak prirodi i ucenju jednostavnom zivotu. Suprotstavlja se nasilnim metodama i krutom pristupu. Problemom zloupotrebe moci se bavio i njegov sunarodnik Sarl Monteskje koji u deluDuh zakonauvidja da je nuzno vlast podeliti na tri vlasti:zakonodavnu,izvrsnu i sudsku i tako izbeci koncentraciju moci.Baruh Spinoza(1632-1677) je smatrao da ljudi stvaraju drzavu iz straha od samounistenja,jer u prirodnom stanju vladaju strasti i ratovi.Drzava treba da deluje silom i kaznama kako bi proizvela strah kod ljudi a ne da ih urazumi. Ljudi prenose svoja prava na vladara drustvenim ugovorom ali to ne znaci da ta prava otudjuju.Vladar je garant njihovog ispunjenja.
Tomas Hobs
Z.Z.Ruso * * * * *
Dzon Lok
Baruh Spinoza
Prosvetiteljski pokret je pokret nastao krajem 17. veka i traje kroz 18. vek, a najzastupljeniji je u Francuskoj,zatim Engleskoj i Nemackoj.Predstavnici su:Monteskje, Ruso,Didro,DAlamber,Volter,Lametri,Bejl,Holbah,Helvecijus,Volf,Lesing. Osnovna ideja ovog poretka jeste da je svetlost uma uslov napretka tj. da je neograniceni napredak moguc samo uz pomoc upotrebe ljudskog razuma. Ove ideje prihvataju mnogi,kako gradjanska klasa kao nosioc promena (teorijska priprema za Franc.burzoasku revoluciju, deklaraciju o nezavisnosti, deklaraciju o pravima coveka) tako i monarsi poput Katarine Velike (prosveceni apsolutizam) .Predstavnici propagiraju materijalizam, empirizam, ateizam i mehanicizam. Ovom pokretu pripadaju i enciklopedisti;Didro i DAlamber.
Didro * *
Volter * * *
DAlamber
Reformacija pokret 16. veka.koji nastaje izdvajanjem iz Katolicke crkve a donosi sa sobom drugaciji odnos prema crkvenim autoritetima, prevodjenje Biblije, izvodjenje crkvenih obreda na nacionalnim jezicima, i shvatanje po kom postoje dve religije:prirodna i pozitivna. Pozitivna religija se bazira na crkvenim doktrinama i ona ne mora biti razumna dok prirodna religija sadrzi izvornu hriscansku misao i ona jeste razumna. Martin Luter * * * * *
Utilitarizam je pokret koji je obelezio 19.vek., pokret koji izjednacava srecu sa zadovoljstvom i korisnoscu. Najpoznatiji utilitaristi su Dzeremi Bentam (1748-1832) i Dzon Stjuart Mil (18061873). Bentam se nadovezuje na ideje antickih mislioca da je sasvim prirodno da ljudi teze zadovoljstvu i izbegavaju bol, ali na te ideje dodaje i da ne postoji nikakav visi Dz.Bentam Dz.S.Mil kriterijum ,tj, da je kolicina proizvedenog zadovoljstva jedini kriterijum moralne ispravnosti postupaka. Mil,za razliku od njega ipak tvrdi da treba praviti razliku izmedju visih i nizih zadovoljstava. * * * * *
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA ekonomisti - su teoreticari Engleski (Adam Smit i David Rikardo) koji su postavili temelje nove nauke politicke ekonomije, otkricem da je rad izvor bogatstava. Oni u izvesnoj svih drustvenih A.Smit D.Rikardo liberalizam, ideju slobodne meri opravdavaju konkurencije, akumulacije kapitala i moci (koja kako tvrde ne preti nikom jer pojedinac koji poseduje mnogo, ne moze to mnogo potrositi sam), i slicno. Drzava sluzi ocuvanju poretka, zastiti zivota i svojine. Neproizvodne klase su po njima sterilne. Otkrili su teoriju radne vrednosti. * * * * * Nemacki klasicni idealizam Hegel,Kant,Fihte,Seling, filozofi koji su smatrali da je u osnovi sveta ideja.Po Kantu,konacni cilj istorije je ostvarenje savrsenog kosmopolitskog, gradjanskog, pravednog drustva, drustva prosvecenja i blagostanja..Hegel je najvise doprineo svojim dijalektickim shvatanjem istorije, po kom se istorija krece u skladu sa zakonima dijalektike (dijalektika nauka o kretanju ).Cilj istorije,po njegovom misljenju je ostvariti drzavu najvise moralnosti,umnosti i slobode.
G.W.F. Hegel
I.Kant
J.G.Fihte
Hegel pravi paralelu rizmedju razvoja drustva i razvoja apsolutnog duha.Drustvo, u tom razvoju prolazi kroz 3 etape: etapu drevnih naroda u kojoj dominira despotski oblik vladavine, klasicno doba u kom nastaju aristokratske drzave i etapu germanskih naroda u kojoj vlada potpuna sloboda ljudskog duha. * * * * *
Socijal-utopisti su teoreticari koji su se ugledali na utopije iz 16. veka, T. Mora i T. Kampanele a koje su nudile viziju nekog novog boljeg drustva. Predstavnici ovog pravca su Anri-Klod Sen Simon, Sarl Furije i Robert Oven. Oni su se usudili da kritikuju postojece drustvo i ukazali na neophodnost stvaranja novog drustva. Sen Simon(17601825) u delima Traktat o Nauci i Novo hriscanstvo zastupa ideje o ukidanju eksploatacije,o ukidanju privatne svojine, ukidanju drzave, o raspodeli prema radu i prema potrebama, ideju o socijalizmu kao novom poretku, i to na naucnoj osnovi (socijalna fiziologija).Upravo Anri Klod Sen Simon zbog toga ga mnogi smatraju istinskim osnivacem sociologije. Polazeci od slicnosti izmedju prirodnih i drustvenih pojava,on tvrdi da je moguca socijalna morfologija(mirovanje) i socijalna fiziologija(kretanje drustva). Sociologija je cerka revolucije jer tehnicka revolucija ide u korak sa drustvenom. Revolucija je konacni obracun parazita i proizvodjaca. S.Simon smatra da covek treba da veruje samo u ono sto je spoznao razumom i potvrdio iskustvom. Moramo razumeti veze izmedju dogadjaja da bi predvideli
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA buducnost. Po njemu, promene u drustvu su proces u kontinuitetu, a teznja covekova da savlada prirodu i razvija tehnologije potpuno razumljiva.Doduse, razvoj industrije se poklapa sa intelektualnim razvojem covecanstva. U tom putu progresa, putu ka sreci, osim nauke, ucestvuju i umetnost, trgovina i industrija. On razlikuje militaristicku, industrijsku i neradnu klasu tj klasu parazita u koju ubraja plemstvo, svestenstvo, teologe, metafizicare. Zamera mu se da nije pravio razliku izmedju radnika i industrijalaca.Vlast politicke birokratije treba zameniti upravljanjem od strane najsposobnijih i najmoralnijih( industrijalcima i naucnicima).Time se izmiruju proizvodjacka i parazitska klasa.Novo, industrijsko drustvo, imace samo jednu klasu a drzavom ce vladati i upravljati kompetentni.Zbog ovog stava, mnogi mu prebacuju tzv. Tehnokratizam. Sto se drzave tice, ona je izdvojeni aparat prinude, koji drzi potlacenim ostale slojeve drustva, a njom vlada klasa parazita.Dok je drustvenost upravljanje stvarima, drzavnost je upravljanje ljudima.Zato on predlaze prelazak izkriticne u organsku fazu u kojoj ce drzava odumirati. Novo drustvo S.Simon naziva novim hriscanstvom u kom vlada ekonomski, politicki i duhovni sistem bratstva i jedinstva. Fasciniran razvojem nauke i tehnologije, on smatra da je samo drustvo takodje masina a ljudi u njemu tockici te masine. Sarl Furije(1772-1837) se zalagao za osnivanje tzv.falangi u koje bi se ljudi udruzivali kao prizvodjaci i kao potrosaci. Robert Oven(1771-1858) se zalagao za drustvenu svojinu a ostao je poznat i po tome sto je na svom imanju pokusao da ove ideje sprovede u delo sto ga je finansijski upropastilo. R.Oven Raketa-prva parna lokomotiva Dz.Stivensa
Parna masina Dz.Vata
KONSTITUISANJE SOCIOLOGIJE
Sociologija se kao samostalna nauka izdvojila tek u prvoj polovini 19. veka.Tom njenom konsttituisanju kao zasebne naucne discipline doprineli su: - saznanja o drustvu koja su sakupljena u dovoljnom broju da mogu da se okupe u okviru nove nauke(cemu su doprinele i navedene pretece) - ukupne drustvene okolnosti (razvoj nauka, francuska burzoaska revolucija, industrijska revolucija)
Morzeov telegraf
Napad na Bastilju
Ima mnogo onih koji su zasluzni za razvoj rane socioloske misli,kao sto su Emil Dirkem, Maks Veber, Herbert Spenser, Karl Marks, Sen Simon i drugi. Mada je jasno da pojedinac nije u stanju da zasnuje citavu oblast proucavanja,ipak se,u vecini slucajeva, izvesna prednost u odnosu na ostale mislioce, daje francuskom autoru, Ogistu Kontu.
E.Dirkem H.Spenser K.Marks On se, najcesce navodi kao osnivac sociologije. UCENJE OGISTA KONTA
O.Kont
M.Veber
Ogist Kont (1798-1857) francuski filozof, ucenik i sekretar, asistent Sen Simona, sa kojim radi od 1817-1824.godine, kada se razilaze, prijateljski i poslovno, medjusobno se optuzujuci za potkradanje autorskih prava. Kont je autor dela Kurs pozitivne filosofije, covek koji je pronasao rec sociologija i tako sebe izdvojio od vecine drugih teoreticara. Smatra se osnivacem sociologije i pored toga sto je razvio celovit socioloski sistem. Po njegovom misljenju, drustvo je slicno organizmu. Ali dok bioloski organizam, vremenom stari i otkazuju mu funkcije, drustveni organizam moze da se usavrsava. To usavrsavanje se postize uz pomoc nauke, sociologije.,uz koristenje metoda posmatranja, eksperimenta, uporedjivanja i istorijskog istrazivanja. Postoji realan svet, sociolog samo treba da ga otkrije. Socijalni fenomeni su povezani medjusobno, a nauka treba da otkrije njihov odnos. Svaki fenomen je objasnjiv kad se moze povezati sa celokupnom situacijom ili sa razvojem. Svaka pojava se mora posmatrati sa aspekta njene harmonije sa okruzenjem ili razvojem.
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA -Osnovnu celiju drustva cini porodica a ne pojedinac, jer tek u porodici covek ima priliku da ispolji svoju drustvenost. Pojedinac nije predmet ove nauke jer se ne moze objasniti covecanstvo pomocu coveka vec obrnuto. -Drustvena podela rada je uzrok raslojavanja svakog drustva na 3 klase: 1.spekulativnu-koju cine naucnici ,filosofi,u metnici,intelektualci svih vrsta 2.prakticnu-koju cine bankari, trgovci ,industrijalci 3.prakticnu-koju cine radnici, seljaci. Odnos izmedju ovih klasa karakterise saradnja sa izuzetkom povremenih sukoba koji se daju resiti, jer sve klase imaju isti interes harmonican opstanak i razvoj drustva. -Drustvo,kroz istoriju, belezi evoluciju, neprekidan progres. Kont, polazeci od pretpostavke da razvoj ljudske svesti, od dominacije fantazije do dominacije razuma, proizvodi promene u samom drustvu, razlikuje 3 istorijska doba: 1.religiozno- doba u kom dominira religijska svest (fetisizam, politeizam, monoteizam, u kom postoji red bez progresa) 2.metafizicko-doba u kom dominira metafizicka svest, misaone spekulacije bez dokaza (u kom se religijska svest menja u pravno-filozofsku, i u kojoj postoji progres bez reda, a koja zapada u krizu sto kulminira reformacijom i revolucijom) Nered i kriza ove faze je prouzrokovana krizom u sistemu ideja. 3.pozitivno- doba u kom je covekova svest razvijena, naucna, pozitivna.( finalna, organska faza koja odgovara istinskoj ljudskoj prirodi, u kojoj se ostvaruje i red i progres) To je vreme razvoja nauka, u kom i sam Kont zivi i radi. -Kont je osnivac pozitivizma,pravca koji od nauka zahteva da budu pozitivne tj da nam pruzaju prava, proverena, istinska znanja, koja se mogu dokazivati egzaktnim metodama. Ako to nisu u stanju da cine, ne mogu se ni zvati naukama u pravom smislu reci. -U sladu sa svojim pozitivistickim ubedjenjem, Kont daje i svoju klasifikaciju nauka medju kojima nema mesta za npr.istoriju,psihologiju itd. On priznaje postojanje samo 6 nauka: matematike, astronomije, fizike, hemije, biologije i naravno sociologije. Dok matematika, astronomija, fizika i hemija proucavaju neorganska tela, biologija i sociologija proucavaju organska tela. -Svaka od ovih nauka proucava svoj predmet sa dva aspekta, u stanju mirovanja i u stanju kretanja. Tako, u okviru sociologije razlikujemo socijalnu dinamiku (proucavanje drustva u stanju kretanja) i socijalnu statiku (proucavanje drustva u stanju mirovanja). Socijalna statika proucava strukture, funkcije, funkcionalnu povezanost drustva. Kont otkriva da je skola vazna za integraciju ljudi, kontrolu egoizma, razvijanje socijalizacije, altruizma, i konacno stvaranje neophodnog drustvenog konzezusa. Religija takodje kontrolise egoizam i unapredjuje drustvene odnose, sto znaci da ima pozitivnu ulogu. Jezik omogudjuje interakciju i prenosenje znanja a podela rada stavlja ljude u medjusobnu zavisnost i utice na razvijanje njihove drustvenosti. Socijana dinamika proucava zakone progresa, drustvene evolucije koji se svakako desava ali ga ljudi mogu ubrzati. Kao sto je vec receno, ljudskom istorijom dominira istorija ljudskog duha, tj. intelektualni razvoj je osnova ljudskog progresa..Skladno funkcionisanje drustva naruseno je drustvenim okolnostima i moralnim propadanjem drustva i pojedinca. Ostvarenje novog drustvenog poretka treba utemeljiti na pozitivnoj filosofiji, nauci i religiji. Cilj je postici drustveni konsezus, duhovno jedinstvo, koje ce dovesti do stabilnosti i reda.
Ogist Kont naglasava povezanost nauke i prakticne drustvene akcije. Nauka mora da ima praktican karakter, da sluzi ljudima. Sociologija, jednostavno, mora da bude drustveno angazovana. Kont je verovao da ce pozitivizam najpre podrzati naucnicifilosofi, radnici i zene jer navodno poseduju jake drustvene instikte koji mogu da pobede egoizam. Veruje se da je upravo on osmislio izraz altruizam koji se odnosi na moralnu obavezu pojedinaca da sluzi druge i da stavlja njihove interese iznad vlastitih. Pozicija zene u buducnosti je vise nego izuzetna obozavajmo zene- trazi O.Kont jer zene imaju osecaj. Kont svoju filosofije podize na pijedestal nove religije. U tom novom svetu da je detaljne vizije: vazi kalendar od 13 meseci sa po 28 dana, praznuju se praznici pozitivizma, hramovi sa pozitivistickim svestenicima, papa u Parizu, pozitivisticka porodica koju cine muz, zena,troje dece i muzevljevi roditelji, a u kojoj snaha ima centralnu poziciju jer donosi mudrost i ljubav te se smatra boginjom. Pored cinjenice da je nova pozitivisticka religija imala izvestan broj pristalica, Ogistu Kontu se ipak desavalo da dobar deo svog zivota provede na marginama drustvenog javnog zivota, ne retko prezivljavajuci zahvaljujuci donacijama sponzora ili prijatelja a izvesno vreme je proveo i u dusevnoj bolnici.
Moto Ordem e Progresso(Red i napredak) na zastavi Brazila inspirisan je Kontovim motom pozitivizma : Lamour pour principe et lorder pour base;le progress pour but. (Ljubav kao princip i red kao osnova;napredak kao cilj.)
SOCIOLOSKE
TEORIJE
Socioloske teorije su relativno celovita ucenja o drustvu i dr. pojavama, skup stavova povezanih u donekle skladnu celinu.Tim stavovima se objasnjavaju i predvidjaju drustvene pojave.Od tih stavova se krece u dalja razmatranja i istrazivanja.Svaka socioloska teorija polazi od nekog opsteg pogleda na svet,verovanja, ubedjenja,saznanja i svaka u sebi sadrzi nesto specificno po cemu se razlikuje od ostalih. Sa razvojem i napretkom sociologije,pojavljuje se mnostvo teorija.Vremenom,kroz drustvenu praksu, neke od njih bivaju prevazidjene a neke potvrde svoju naucnu vrednost.No, i one, najstarije i najzastarelije medju njima jesu bitno uticale na ukupan razvoj drustvene misli. Socioloskih teorija ima tako mnogo da je nemoguce upoznavati se sa svakom od njih, ponaosob.Iz tog razloga navescemo samo neke od opstih karakteristika socioloskih teorija grupisanih na osnovu dva kriterijuma:kriterijumu zadataka sociologije i kriterijumu vremena nastanka teorije. * * * * * Podela socioloskih teorija prema zadatku sociologije Sve socioloske teorije se, prema tome,sta od sociologije ocekuju,sta smatraju za njen zadatak, kako vide njenu ulogu,mogu svrstati u 3 velike grupe teorija:
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA 1.Teorije reda i poretka u ovu grupu spadaju sve one teorije po kojim drustvo stalno napreduje ali evolutivno,mirnim,nenasilnim,postepenim promenama.U skladu s tim,svaki rezim predstavlja najbolje moguce resenje u datom istorijskom trenutku, a revolucije kao forme nasilnih drustvenih promena su nepozeljne i neprihvatljive.Sociologija, prema tome, treba da radi na usavrsavanju, poboljsavanju postojeceg poretka.U ovu grupu teorija spadaju uglavnom sve tzv.gradjanske teorije. 2.Teorije revolucije u ovu grupu spadaju teorije koje kritikuju postojeci poredak i ukazuju na neophodnost njegove promene, i stvaranje novog i boljeg drustva.Do takve promene se ne moze doci dobrovoljno, vec nasilno revolucijom.Zadatak sociologije je da pruzi naucna saznanja u vezi sa revolucijom jer se takva drustvena akcija mora dobro organizovati, kontrolisati i usmeravati u zeljenom pravcu.U ovu grupu teorija spadaju marksizam, lenjinizam trockizam,teorija Roze Luksemburg,novije kriticke teorije itd. 3.Neutralne teorije u ovu grupu spadaju teorije koje sadrze neutralan stav prema drustvenom angazmanu sociologije.Zastupnici ovih teorija smatraju da sociologija ne treba da se bavi ni pitanjima odrzavanja ali ni pitanjima promene poretka.Zadatak sociologije jeste da otkriva istine o drustvu i dr. pojavama.To je njen posao.Socioloski rezultati mogu biti iskoristeni podjednako i za odrzavanje i za rusenje poretka ali to vec izlazi iz sfere nauke i spada u oblast dnevne politike, cime sociolog ne treba da se bavi.U ovu grupu spada teorija Maksa Vebera. * * * * * Podela socioloskih teorija prema vremenu njihovog nastanka Socioloske teorije se prema vremenu u kom nastaju, dele na starije i novije socioloske teorije. Ovu podelu treba shvatiti krajnje uslovno jer se npr. u okviru novijih teorija,mogu naci teorije osmisljene jos u 19. veku. U stvari ,sustinska razlika izmedju ovih grupa jeste u tome sto u starije socioloske teorije spadaju one torije koje se nekriticki ugledaju na prirodne nauke,ne uvidjaju da su drustvene pojave specificne u odnosu na prirodne pojave i da se drustvene pojave ne mogu proucavati na nacin koji je ubicajan za prirodne nauke i daje veoma efektne rezultate. Novije socioloske teorije,postuju tu razliku, pa su samim tim i naprednije. Starije socioloske teorije Navescemo neke od teorija koje spadaju u ovu grupu a najbolje ilustruju iznetu tvrdnju: * * * * * Mehanicisticke teorije teorije koje drustvo objasnjavaju po analogiji na mehanizmima. Primer je teorija Sen Simona, francuskog social-utopiste, koji je, impresioniran velikim industrijskim otkricima,zakljucio da je i drustvo organizovana masina ciji delovi, svaki na svoj nacin doprinose kretanju celine.Ovakvo ubedjenje svakako potice od njegove fascinacije razvojem tehnologije ciji je bio svedok. * * * * * Organicisticke teorije teorije koje objasnjavaju drustvo po analogiji s organizmima. Ogist kont je pravio analogiju izmedju drustva i organizma.U ovu grupu teorija spada i teorija Herberta Spensera, (1820-1903) engleskog filozofa i teoreticara, koji u deluOpstanak najjacih, nastalom pod
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA uticajem Porekla vrsta Carlsa Darvina, objasnjava tu paralelu izmedju drustva i prirode. Smatrao je da u drustvu vaze zakoni borbe za opstanak i prirodnog odabiranja (socijaldarvinizam). Zanimljivo je da je sam Spenser bio jedino prezivelo dete od ukupno devetoro dece svojih roditelja.Spenser se smatra zacetnikom rasizma, zbog svoje tvrdnje da samo sposobni prezivljavaju a oni koji to nisu, i ne treba da zive. To je zakon evolucije koji ne treba menjati nikakvim akcijama.Spenser ipak tvrdi da je cilj istorije eticko drustvo u kom ce ljudska agresivnost i osvetoljubivost nestati. Ludvig Gumplovic(1838-1909) je takodje bio zastpnik social-darvinizma. Osnovu drustva, po njemu, ne cini pojedinac, vec grupa. Covek, kao pojedinac, nema nikakav znacaj za drustvo. Cak je i najmocniji drzavnik, u stvari, samo orudje svoje grupe. Ljudi se udruzuju da bi ostvarivali svoje interese.Kroz vecnu borbu izmedju grupa nastaju, najpre, rase, horde, klase, drzava, nacije. Stvaranjem drzave, sukobi i konflikti nisu nestali vec su samo preinaceni na polje osvajanja vlasti, upravljanja drzavom.Gumplovic priznaje da se uporedo sa sukobima, odvijaju i procesi ujedinjenja ciji je krajnji cilj stvaranje jedne drzave i jedne nacije. * * * * * Individualno-psiholoske teorije objasnjavaju drustvo psihom licnosti, individuom. Predstavnik ovakvog stava je Gabrijel Tard (1843-1904) koji tvrdi da su sve drustvene pojave, u osnovi psiholoske prirode. Tard dvrdi da postoje 3 osnovna mentalna socijalna procesa, a to su imitacija ( talas podrazavanja koji tezi da se prosiri po celom drustvu), opozicija ( susret razlicitih talasa podrazavanja koji se medjusobno nadvladavaju) i adaptacija (prilagodjavanje ili pronalazenje uslova ravnoteze). Vilfredo Pareto (1848-1923), italijanski sociolog, uocio je da su ponasanja ljudi sacinjena od podjednako znacajnih, logicnih i nelogicnih postupaka.Ovi nelogicni, imaju cak dominantnu ulogu u zivotu ljudi. Drustveni zivot se sastoji iz staticnog dela rezidua i promenljivog - kog cine derivacije. Pareto je poznat i po stavu da su drustva uvek vodile vladajuce elite koje poseduju inteligenciju, karakter, vestine i spoosobnosti . One se ciklicno smenjuju . Istorija je groblje aristokratije. Sigmund Frojd ,(1856-1939)otac psihoanalize, je stekao svetsku slavu otkricem postojanja iracionalnog, podsvesnog dela psihe coveka. Licnost,po Frojdu, ima dva nagona: polni (nagon za odrzavanjem zivota) i agresivni (destrukcije ili smrti). Sve sto covek stvara je rezultat preusmerenog libida, polnog nagona. Dakle, covekovi nagoni se, putem socijalizacije (podrustvljavanja) kultivisu u plemenitije oblike (ucenje, sport, kultura).Doduse,Frojd smatra da se mogu javiti i neki oblici potiskivanja nagona kao sto su kompleksi,manije, nastranosti. Po Frojdu, drustvo nastaje iz horde, najpre cinom oceobistva, posle kog sinovi naslednici shvataju da je nuzno ugovorom stvoriti drustvo, osigurati moral i zakone. Kao znak secanja na oca, oni razvijaju totemizam postovanje totema, pretka. Tako Frojd nastanak drustva vezuje za razvoj religije. * * * * * Kolektivno-psiholoske teorije objasnjavaju drustvo pomocu kolektivne svesti. Gistav L Bon (1841-1931) je ovu ideju razvio kroz teoriju nacionalnog duha. Pokretacke snage razvoja drustva su u idejama, verovanju. Znacajni istorijski dogadjaji su samo vidljivi efekti nevidljivih promena ljudske misli. Civilizacija neke rase zavisi od duse rase koju cini kompleks emocionalnih, moralnih i intelektualnih crta nasledjenih od predaka, koji deluju
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA nesvesno i nije ih lako menjati. L Bon razlikuje primitivne rase ( bez kulture), inferiorne (crnacke), srednje ( prosecne mongoli) i superiorne (indoevropske). Pored navedenog, L Bon je razvio tzv.teoriju gomile. On tvrdi das u gomile specificne grupe u kojima se obrazuje unutrasnje duhovno jedinstvo i kolektivna svest. U gomili dominira nesvesno , impulsivna, nerazumna, neodgovorna, razdrazljiva, sklona nasilju i preterivanjima, jednom recju, psiholoski, abnormalna. Pojedinci u gomili, osecaju, misle i rade na nacin sasvim drugaciji od onoga ,kako bi svaka od tih individua osecala, mislila i radila da je za se izolovana. G. L.B. U gomili, pojedinac gubi svoj identitet, postaje podlozan sugestivnoj zarazi i spreman da zrtvuje svoje interese i da se prepusti instiktima koje je obuzdavao. Scipio Zigele (1868-1913), italijanski kriminolog, je zacetnik ove teorije gomile. On uocava vezu kriminala i psihologije, kao i podatak da je gomila vise sklona kriminalu. On tvrdi da je cak i parlament neka vrsta gomile.
Ovakvu teoriju je zastupao Emil Dirkem, (1858-1917) francuski sociolog. Njegova teorija sociologizam , zasnovana na pozitivistickom metodu, polazi od osnovne pretpostavke da drustvo oblikuje coveka. On tvrdi da drustvo nije samo prost zbir pojedinacnih svesti vec da se u njemu stvara nekakva kolektivna svest (misljenja, verovanja, obicaji, pravo). Pojedinac je po rodjenju antisocijalan ali socijalizacijom, usvaja kolektivnu svest.Ona je dakle, pokretacka snaga drustva. Drustvo i drustvene cinjenice postoje nezavisno od coveka, nezavisno od njegove volje,pa se tako i posmatraju, izvana. Dakle, drustvene stvari nisu identicne sa covekovim misljenjem o njima.One se coveku namecu, i uticu na njegovo ponasanje,dakle imaju korektivnu ulogu. Ljudi se najcsce pokoravaju drustvenim cinjenicama i slede obrasce ponasanja, ubedjeni da delaju po vlastitim izboru, sto je daleko od istine. On priznaje da je drustvene cinjenice tesko istrazivati i da ih je lakse analizirati indirektno, preko njihovih efekata koje proizvode. Razlikuje normalne i patoloske drustvene cinjenice. Dirkem se bavio i fenomenom podele rada, na osnovu kog deli drustva na predindustrijska i industrijska ( civilizovana). Predindustrijska drustva su represivna drustva u kojim je solidarnost mehanicka ( misljenja usaglasena a verovanja slicna) a odgovornost kjolektivna. Industrijska drustva karakterise razvijena podela rada, visok moral i velika solidarnost. Iz navedenog se vidi da je Dirkem zastupao kapitalisticki liberalizam. On doduse, priznaje da razvoj ima razoran uticaj na tradicju, religiju, obrasce zivota ali istovremeno tvrdi da se ti
SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA problemi mogu i trebaju resavati. Strajkovi, razvodi, samoubistva su samo posledica anomije - odsustva normi., drustvene kontrole. Dirkem se dosta bavio devijantnim ponasanjima, u ubedjenju da ce tako doprineti priblizavanjau moralnom konzezusu i stvaranju drustva svetaca. U deluSamoubistvo on navodi da ovaj fenomen nema veze sa geografskim , politickim i genetskim faktorima, ali ima veze sa religijom, porodicom i sl. Naime, on tvrdi da jevreji imaju najmanju stopu samoubistava, a visoke stope su vezane za protestante i ateiste. Samci su vise skloni samoubistvu od porodicnih ljudi. Samoubistvo moze biti egoisticko, altruisticko, anomicko (teskobe,psihoze) i fatalisticko. Samoubistvo se menja obrnuto srazmerno stepenu integrisanosti pojedinca.
Novije socioloske teorije * * * * * Bihejvioristicke teorije su teorije po kojima se drustvo i pojave u njemu mogu objasniti ponasanjem ljudi. Navodno,ponasanje coveka je uvek reakcija na izazove koji dolaze iz prirodne i drustvene sredine.Sociologija treba da proucava reakcije na te stimulanse, impulse i da otkriva zakonitosti u ponasanjima.Ovim shvatanjima se najcesce zamera cinjenica da ljudsko ponasanje moze biti uslovljeno kako spoljnim tako i unutarnjim faktorima;zeljama, interesima i dr.
* * * * * Razumevajuca teorija teorija koju je osmislio Maks Veber. On pravi ostru razliku izmedju prirodnih i drustvenih pojava. Prirodne nauke proucavaju pojave koje su nezavisne od coveka. Drustvene pojave su covekovo delo, one imaju neki znacaj za coveka. Razumeti to znacenje, znaci, u stvari, objasniti drustvenu pojavu. Npr. ubistvo moze biti; ubistvo iz samilosti, krvna osveta, izvrsenje sudske presude, ubistvo iz obesti ili sl. * * * * *
Funkcionalizam teorije koje polaze od tvrdnje da je drustvo trajna, stabilna i skladna celina u kojoj svaki deo ima neku funciju i doprinosi tom skladu.Dakle ta funkcija je pozitivna, usmerena ka uspostavljanju drustvene harmonije i ravnoteze. Disfunkcije, kada se jave, treba zameniti funkcijama, jer narusavaju drustvenu koheziju.Ovakva shvatanja su jednostrana jer sve vrste sukoba i konflikata tretiraju kao patoloske, te se ne bave njihovom sustinom. Funkcionalizam se razvio u okviru americke sociologije. Najpoznatiji predstavnici su Talkot Parsons i Robert Merton. * * * * *
Marksisticka teorija je sastavni deo marksizma.Idejni tvorci marksizma su Karl Marks i Fridrih Engels.Marksizam obuhvata: 1.filosofsko ucenje tzv. dijalekticki materijalizam.Marks tvrdi da je u osnovi sveta materija, i to materija koja se krece po zakonima dijalektike.Covekov razum nije nista drugo nego visoko-organizovana materija. 2.sociolosko ucenje tzv. istorijski materijalizam.Marksisti otkrivaju da je drustvo kroz istoriju proslo kroz nekoliko oblika drustveno-ekonomskih formacija:robovlasnicko drustvo, feudalno,kapitalisticko drustvo.U svakom od njih postoje po dve klase: robovi i robovlasnici, feudalna aristokratija i kmetovi,proleterijat i burzoazija, klase ciji su interesi antagonisticki. Istorija drustva je,u stvari, istorija klasnih borbi.Cilj ljudske istorije je stvaranje besklasnog drustva komunizma.U okviru socioloskog ucenja oni otkrivaju dva zakona: -zakon o primarnosti ekonomske baze izrazen recima ne odredjuje drustvena svest drustveno bice vec drustveno bice odredjuje drustvenu svest. Da bi se objasnio ovaj zakon treba znati da su oni smatrali da je svako drustvo podeljeno na dve velike oblasti: ekonomsku osnovu ili bazu (cine je proizvodnja i odnosi u proizvodnji) i nadgradnju ( cine je svi oblici svesti ,kultura, umetnost, filosofija, pravo, politika, religija, ideologija). Ovim zakonom, marksisti tvrde da ekonomska baza presudno utice na sliku celog drustva, da odnosi u proizvodnji uslovljavaju odgovarajuce oblike svesti. Npr.kapitalisticki odnosi u proizvodnji uzrok su pojave utilitaristickog morala ( moralno je ono sto je korisno), ili robovlasnicki odnosi uzrokuju pojavu religije kao sto je hriscanska,koja nudi jednakost u nebeskom carstvu, itd. -zakon revolucijekoji glasi:Proizvodne snage se razvijaju u okviru odredjenih proizvodnih odnosa. No, kako se proizv. snage razvijaju brze, u jednom istorijskom trenutku, postojeci proizv. odnosi postaju smetnja njihovom razvoju.Ta protivrecnost snaga i odnosa se razresava nasilnim ukidanjem starih i uspostavljanjem novih proizv. odnosa, tj revolucijom. Drugim recima, svaka klasna formacija se nesmetano razvija do izvesne tacke, u kojoj se stvaraju snage koje zahtevaju uspostavljanje novog drustva. Zanimljivo je da su Marks i Engels smatrali da ce revolucije izbiti u onim drustvima u kojim je kapitalizam bio najrazvijeniji ,Velikoj Britaniji,Nemackoj i sl..Istorija ih je demantovala. Naime, prva proleterska revolucija je izvedena u Rusiji koja je u to vreme bila prakticno polu-feudalna, polukapitalisticka zemlja. 3.ekonomsko ucenje Marks u deluKapital daje osnove moderne politicke ekonomije ,koje se i dan danas uvazavaju.On objasnjava sustinu naturalne i robne proizvodnje,novca, otkriva fenomen viska vrednosti koji stvara radna snaga a prisvaja kapitalista, izvore profita itd.
4.politicko ucenje i politicka praksa Marks i da tumace svet, vec treba da politicki veoma aktivni. Komunisticke partije, prve potpuno iskljuceni iz program Komunisticke Manifest.Osnovna ideja kapitalizam treba srusiti, besklasno drustvo, u kom
Engels su smatrali da filosofi ne treba samo ga menjaju.U duhu tog uverenja,bili su Organizovali su formiranje partije proleterijata, koji su do tada bili politickog zivota. Za tu priliku su napisali partije poznat pod imenom komunisticke ideologije jeste da radnickom revolucijom,i uspostaviti nece biti eksploatatorskih odnosa.
Verovali su da klasni polozaj ne zna za nacije i za granice, te da je proleter blizi proleteru iz druge zemlje nego sa kapitalisti iz vlastite.Zato su radili na medjunarodnom povezivanju proleterijata. U vezi s tim odrzavane su tzv Internacionale.
Ernesto Cegevara
Fidel Kastro
Vladimir I. Lenjin
Josip Broz - Tito

Sociologija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sociologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA UVOD;POJAM I ZNACAJ SOCIOLOGIJE Nauke su istinita znanja o stvarnosti.

STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRUSTVA POJAM,ELEMENTI I DIMENZIJE STRUKTURE

1.UVOD:POJAM I ZNACAJ SOCIOLOGIJE

TintoretoPostanak mlecnog puta

SOCIOLOGIJA-POJAM (lat.societas-drustvo,grc.logosnauka) Sociologija je nauka o drustvu.

slika2.zloupotreba moci slika3.fundamentalizam

SOCIOLOGIJA/STA JE SOCIOLOGIJA Slika11.novi izvori energije slika12.kloniranje

PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE

Simeon Novi Bogoslov

Parna masina Dz.Vata

Josip Broz - Tito

You might also like