P. 1
Ribe Mamci i Saveti

Ribe Mamci i Saveti

|Views: 497|Likes:
Published by Dejan Bošnjak

More info:

Published by: Dejan Bošnjak on Mar 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/12/2014

pdf

text

original

2

2004 g.


3


Opsto o ribama




Ribe su skoro savrsena ziva bica, koja medjusobno komuniciraju, druze se, raduju, tuguju, vode racuna o svom
potomstvu, osecaju bol i pamte njen uzrok. Za coveka su jos uvek zagonetna i tajanstvena bica. Ribe nemaju
mozdanu koru ali su im cula veoma dobro razvijena te stoga da bi imali dobre rezultate u ribolovou o to-me
moramo voditi racuna.
Nuka jedobro proucila riblja cula te je na taj nacin ribolovcima omogucila da prilagode svoje ponasanje kao i pribor
i mamce prema ribi koju zele da ulove. Riblje oko je prilagodjeno zivotu u vodi i kod vecine vrsta nema veci domet
jer ih vecina vidi samo oko metar razdaljine a tek poneke do 15-tak metara i to su ribe koje svoje culo vida koriste
malo vise prilikom ishrane i tu uglavnom spadaju grabljivice. Sa dobrim vidom se narocito isticu Pastrmka i Lipljen.
Lipljen nepogresi-vo razlikuje i najsitnije detalje kod vestackih musica u odnosu na prirodne koje mu u tom trnutku
sluze kao hrana.
Culo mirisa je veoma razvijeno kod riba i sposobno da reaguje na cak desetomilijarditi dio neke supstance a u tome
se posebno isticu jegulje koje reaguju na 2,8 trilionita djla neke supstance. Po mirisu ribe se raspoznaju, razlikuju
prijatelja od neprijatelja, poz-naju svoje mladunce, razlikuju hranu od drugih materija itd. Od riba u nasim vodama
razvijenije culo mirisa je kod saranskih vrsta nego kod grabljivica.
Ova saznanja ribolovci treba da koriste kako bi prilagodili svoje ponasanje kao i pribor i mamce u odnosu na ribu
koju zele da upecaju. Netreba koristiti prokisle, uzegle ili bajate mamke i netreba se stalno prati u vodi na mjstu
gdje pecamo jer i svojim mirisom mozemo otkriti svoje prisustvo i na taj nacin odvratiti ribu. Pri spravljanju
mamca u koriscenju mirisa netreba preterivati vec se truditi da vas mamac bude sto prirodnijeg mirisa kako bi sto
lakse prevarili ribu.
Culo sluha takodje nije jednako razvijeno kod svih vrsta riba. Grabljivice slabije cuju od ostalih vrsta i nemaju veci
strah od zvuka mada im veoma smeta buka koja dolazi iz camca i tabananje po obali (voda 4,5 puta brze prenosi
zvuk), ribe kao Stuka ili Maskie nisu plasljive zvuka one cej udariti na varalicu pokraj samog motora od camca, dok
Saran ima panican strah od zvuka. Soma strasno razdrazuje buka pa se ta njegova slabost veoma uspesno koristi
u lovu na njega.
Culo ukusa je kod vecine riba veoma dobro razvijeno a nauka je dokazala da ribe veoma dobro razlikuju slatko,
slano, kiselo i gorko. Grabljivice ipak pljen grabe veoma brzo i u letu pa tek kada im se mamac nadje u ustima
osete da im ukus neodgovara pa na sve moguce nacine zelje da ga izbace iz usta sto ribolovac treba da iskoristi
kako bi grabljivica postala njegov pljen.
Ribe poseduju jos jedno veoma razvijeno culo a to je BOCNA LINIJA koja se proteze sa obe strane ribljeg tjla od
glave do repa. Ovaj sistem bocne linije je povezan sa nervnim kvrzicama koje su gusto rasporedjene po glavi,
skrgama i u ustima. Ovim culom ribe hvataju i najminimalnije vibracije u vodi, razaznaju smjer vodotoka,
odredjuju prisustvo drugih tjela i predmeta u svojoj blizini te im zbog toga vid uopste i nije potreban. I za kraj da
vam kazemo nesto o nekoj ribi. U ispod navedenom textu mozete naci razlicita ponasanja riba i kako se pecaju.
Mesta koja obecavaju i citanje vode
Dobra mesta za ribolov nije lako proceniti i treba dobro poznavati reku da bi ih odredili. Svaka reka ima svoje
specificnosti i treba mnogo znanja i iskustva da bi mogli procitati vodu. U principu je lakse ta mesta pronaci na

4


planinskim rekama jer su one male i bi-stre tako da je cesto dovoljno samo ih pazljivo osmotriti i uociti de-talje koji
su nam poznati ili iz iskustva ili iz literature. Dobra mesta na planinskim rekama su dublji brzaci, bukovi, podlokane
obale, kamene gromade, panjevi u vodi, virovi i prelivi. Na takvim mes-tima se ribe najcesce zadrzavaju vrebajuci
plen i istovremeno kri-juci se da i same ne postanu plen.
Mnogo teze je citanje nizijskih voda, te je za njih potrebno mnogo vise iskustva. Mada je voda uglavnom mutna,
reka za sobom ipak ispisuje jasno vidljive poruke, liman cete uociti po povratnoj vodi - reka na tom mestu ima
uzvodni smer a takva mesta se nalaze iza grebena, malog rta, vece dubine ili je na dnu neki krs i veliko gra-nje a
obicno je tu i riba. Bukovi i virovi se ocrtavaju na povrsini vode kljucanjem ili takozvanim mrezenjem vode i to
znaci da je na dnu uglavnom neka veca prepreka (olupina, vece deblo itd.) a oko takvih prepreka se skuplja i riba.
Po brzini toka mozemo odrediti kakvo je dno reke, ako je reka jako spora dno je verovatno mulje-vito dok je kod
brzih reka dno peskovito preko sljunkovitog da bi kod brzih reka bilo kamenito. Mesta na kojima riba uglavnom bo-
ravi su rubovi glavnog toka, mesto razdvajanja i spajanja glavnog i sporednog toka, kao i povratni tokovi.
Dobro mesto mozemo i sami napraviti postavljajuci na odredjene terene panjeve, snopove pruca i druge predmete.
Jos jedno pravilo treba postovati u odabiru dobrog terena a to je okolno drvece. Dok za mesto u cijoj je
neposrednoj okolini Vrba mozemo reci da je veoma izgledno za ribolov pogotovo ako u vodi ima oborenih debala i
vrbovog granja, mesto u cijoj je neposrednoj okolini Topola (sto je kod nas cest slucaj) treba izbegavati, pogo-tovo
u jesen kada opada lisce, jer lisce topole prekomerno zakise-ljava vodu i ispusta tannin te toliko moze da zagadi
vodu da ribe nemogu da prezive u takvoj vodi, to se narocito odnosi na zatvo-rene vode (aglovi, bare i jezerca).
Veoma je bitno odrediti sto tacniji polozaj ribe u odnosu na obalu , dno i povrsinu reke. U proceni polozaja ribe
moramo imati u vidu smer i brzinu strujanja vode sto na rekama nije tesko utvrditi a ukoliko nam je poznat reljef
dna i priobalja nije uopste tesko utvr-diti mesto i polozaj ribe na odredjenom terenu. Riba najcesce zau-zima mesto
koje joj omogucava najmanji utrosak energije sto znaci da ce boraviti na mestu promene reljefa dna ili iza neke
prepreke koja je stiti od snage toka vode, po pravilu riba je uvek okrenuta glavom uzvodno. Na brzim tokovima
ovo je vise izrazeno dok na mirnim vodama jata riba su uglavnom rasuta duz linija nekih pro-mena reljefa dna.

























5












Vrsta riba

Amur
(Ctenopharyngodon idella)






Postojbina amura je centralni i donji tok reke Amur i njegove pritoke, kao i reke Kine u provincijama Kanton i
Tajvan. Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur
nastanjuje pretezno velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim biljem. U
svojoj postojbini, na izvoristima velikih reka, pari se od aprila do kraja leta cim temperatura vode postigne 15°C.
Nakon oplodnje jake struje odnose jajasca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i
rastu u pliacima, gde se hrane zooplanktonom. Cim porastu preko 4 cm prelaze na ishranu iskljucivo biljnom
hranom. U Evropi se amur ne razmnozava u prirodi, jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato sto kod
nas pretezno zivi u mirnimi sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorista velike vodene moci. Vestacka
oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25°C, kada se dobija od 50.000 do 150.000 jaja po kilogramu zenke.

Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu povrsine vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on
se povlaci u dublje slojeve vode. U Kini se amur privredno iskoriscava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo
da dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi je eliminacija podvodnog bilja
u kanalima i bazenima. Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i mo e biti tezak do 36 kg, ali u Evropi njegove
maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg. Iako ga ponegde nazivaju saranom trave, on oblikom svog tela vise podseca
na klena nego na pravog sarana. Telo mu je izdu eno i cilindricno, srebrno-bronzane boje i prekriveno krupnom
krljusti. U mladosti, lako ga je zameniti sa klenom. Medjutim klen ima 56-61 zbicu u ledjnom peraju, a amur 43-
45. Kod amura su peraja vise zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam zbica.





6




Lov amura :

Amura cete u toku leta najcesce naci odmah ispod povrsine obrasle gustom vodenom travom , dok se za vreme
hladnih zimskih dana povlaci u najdublje delove vode u kojoj zivi. Sezona ribolova traje preko cele godine. Zbog
velicine ribe peca se jacim ribolovackim priborom sa najlonom 0,50 mm nosivosti do 7 kg, saranskim udicama i
stapovima 0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika familije sarana, amur je najosetljiviji na otpor strune, pa se najbolji
rezultati postizu pecanjem na kukuruz secerac ili boili sa aromom tuti-frutija vezanim na dlaku. Ponekad se,
posebno leti, hrani i sa povrsine vode. Tada mamac ispituje i duze vremena pre nego ga proguta. Za povrsinski
ribolov najbolje je koristiti keks za pse kao plutajuci mamac.

Moguce ga je pecati i na komadice trske koji se odseku u du ini od 10 cm, ali tako da se na komadicu nalaze i
kolence i deo lista trske. Ovakav komadic se kaci na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao povrsinski mamac, a
masinica treba da ostane otkocena. Kada se amur prevari, kontrira se snazno.
Ono sto uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velicina i snaga. Nikakvo "silovanje" pribora nece
dovesti ribu van vode. Potrebni su smirenost i strpljenje. Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim
biljkama je sledeci: Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parozine (Chara sp.) u odnosu 1:1. Na
tu kolicinu pirea doda se identicna kolicina belog psenicnog brasna i malo meda. Od ove mase prave se valjusci i
kace direktno na udicu.

U prolece, kada je voda hladnija , neuporedivo je lakse savladati amura , jer je tad deficitaran sa svojim glavnim
oruzjem - snagom . U ovom periodu, odmah bezi u zaklon (vodeno rastinje ), a taktika se u ovom slucaju satoji od
strpljenja sa minimalnom upotrebom sile . Srecna okolnost se sastoji u tome sto je prolecno rastinje mlado i
meko,pa tesko moze prouzrokovati kidanje najlona, a amura koji u njemu trazi spas teba drzati na stapu, tako da
kad bezi levo ribolovac na obali naglo odlazi udesno i obrnuto, te bez upotrebe masinice, uz blagi pritisak stapom
ceka da biljojed izadje iz rastinja ili ga najlonom isece.

U prolece nema mnogo taktiziranja. Amur naglo uzima mamac , pa kontra trba da bude brza i silovita. S druge
strane, amur u prolece nije borben. Iako na pocetku borbe koristi snagu pokusavajuci da pokida najlon, kada oseti
da mu je opasnost sve bliza, pokusava dase sakrije u travi. Amur za razliku od sarana , silovito bezi i u tom prvom
naletu, zabelezeni su slucajevi pucanja,pa cak i nosenja stapova u vodi .

U letnjem periodu amur sporije uzima mamac, sto pokazuje karika koja se pokrene za 5- 10 cm.Zatim usledi pauza
od 5-6 sekundi i potom se karika "lepi" za stap. To je momenat kontre posle koje amur izlazi na povrsinu i pravi
vir.


.

BABUSKA
(Carassius auratus gibelio Familija: Cyprinidae, rod: Carassius)






7




Vodi poreklo iz Kine, preneta je u Evropu 1856.godine a kod nas je javila prvi put u Tamisu kod sela Jabuka a posle
toga 1949. go-dine kod Kladova. Danas se smatra ribljim korov jer je u velikoj meri zastupljena u svim vodama
osim salmonidnih. Zivi i u vodama sa malim procentom kiseonika i minimumom hrane, telo joj je prekriveno
krljustima srbrnaste boje sa zelenkastim prelivima. Pari se zajedno sa karasem u maju i junu Mresti se u maju i
junu ginogenezom, ikru oplodjuju drugi muzjaci iz familije ciprinida (zlatni karas ili saran), zenka polozi u tri nav-
rata oko 400.000 jajasaca iz kojih se razviju izkljucivo zenski pri-merci babuske. Ima je u svim vecim rekama
mirnijeg toka, gde je njena populacija, cini se, sve veca iz godine u godinu. Svoju brojnost babuska duguje
specificnom nacinu razmnozavanja, kao i gotovo neverovatnoj prilagodljivosti i otpornosti na sve moguce nedace
koje mogu da zadese riblji svet. Prosecna lovna tezina babuske krece se oko 500 grama, mada su sve brojnije
vode u kojima plivaju babuske teze od 2 kilograma pa i vise. Meso joj je ukusno ali se za razliku od zlatnog karasa
cesto oseca na mulj.
Kako, gde i cime
Na stajacim vodama babuska se da loviti na vise nacina. Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije,
babuske se uglavnom krecu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. Ovo verovatno cine iz dva razloga. Prvo,
vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takode isti ambijent je bogat prirodnom
hranom babuske. Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babusku treba traziti sto dalje od obale, sto
je najcesce slucaj na vecim jezerima. Kod ribolova na vodama obraslim vodenom vegetacijom najbolji rezultati
postizu se pecanjem neposredno iznad rastinja, ili u rupama - cistim delovima vodene povrsine okruzene rastinjem.
Bez obzira na polozaj vegetacije, najbolji rezultati se postizu na dubinama 2,5 do 3 metra i tu se, po pravilu,
javljaju najkrupniji komadi. Za ovakav nacin pecanja potrebno je imati stapove duge od 6 do 8 metara bez
sprovodnika ili tek nesto krace stapove sa sprovodnicima (tzv. Bolonjeze teleskope) uz koje ide manja masinica. Za
pecanje babuske sasvim su dovoljna dva stapa, jer kad babuska krene nemoguce je pratiti vise stapova. Stap bi
trebalo da bude lagan, ali dovoljno zilav i jak da podeli megdan sa ribama teskim kilogram-dva. S obzirom na
duzinu, stap bi ipak morao da bude od karbona, sto mereno novcem iznosi oko 50 DM po duznom metru stapa.
Babuske se, po pravilu, love pri samom dnu, jer se ove ribe hrane slicno saranu, rijuci po mulju. Iz tog razloga
mesta gde se babuske intenzivno hrane obelezena su mehuricima, koji u nizovima izbijaju na povrsinu vode.
Medutim, u pojedinim periodima dana, babuska izlazi veoma blizu povrsini, takode uz kakvo vodeno rastinje. U
ovim uslovima babuska se peca na dubini od 70-80cm, nedaleko od vodene vegetacije. Ovo je riba dna, sa koga
jede delove biljaka i zivotinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brzi, hrani se intenzivnije, a zimi pada u
skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da prezivi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuci koznoj
izlucevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaz, u toku susnih meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako
ukopana prezivi potpuno isusivanje bare ili jezera.
Babuske se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuski po mehuricima
koji se pojavljuju na povrsini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana,
posebno rano ujutro i predvece babuske prilaze bli e obali i hrane se medju priobalnim biljem. Tada se podizu i na
70-80 cm od dna. U zavisnosti od kolicine vegetacije u vodi babuska se lovi na sledece nacine:



8


- Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuske se krecu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To
cine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je
bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postizu pecanjem neposredno uz rastinje ili u
rupama - cistim delovima vodene povrsine okruzene njime.

- Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babusku treba traziti sto dalje od obale, sto je najcesce slucaj
na vecim jezerima.
Plovci i udice
Pored stapova veoma je vazan i ostali prateci pribor. Od najlona, kao osnovni, najcesce se koristi 0,15 ili 0,16, dok
se debljina predveza krece od 0,12 do 0,14 mm. Za pecanje masinicom, idealan najlon je 0,18 koji je dovoljno
tanak da omoguci daleka bacanja, a u isto vreme dovoljno jak da moze uspesno da "ustopuje" i kapitalne primerke
babuske. Kod dosta ribolovaca postoji uvrezeno shvatanje da debljina najlona ne utice na apetit babuske. Valja reci
da postoje dani kada babuska uzima mamac bez obzira na debljinu najlona, no to su retke i izuzetne prilike. Izbor
udice direktno zavisi od velicine babuske koja se ocekuje, kao i od vrste mamca. Uglavnom su se najbolje pokazale
udice u rasponu 16-12 kao najuniverzalnije, jer podjednako dobro kace i sitnije i krupnije primerke babuske. Kad
se radi o konkretnim modelima, dobro su se pokazale udice "Gamakatsu" i to modeli 6314 i 6315, "Tubertini" serija
2 i "Kamasan" b-920. Jedna od osobina dobre udice je ta , da bez obzira na relativno malu velicinu, moze da se
uhvati u kostac i sa velikim ribama, pa ih prema tome ne treba izbegavati. Izbor plovka najmanje utice na krajnji
rezultat. Ipak treba izbegavati teske glomazne plovke. S obzirom da se peca na stajacim vodama sasvim su
dovoljni plovci do 2 grama nosivosti. Izuzetno, kada se peca na maloj dubini, najbolje rezultate daju veoma lagani
plovci (0,3-0,5 grama). Za pecanje babuske na vecim daljinama najcesce se koristi "Waggler", ili se peca
dubinskom metodom sa hranilicom. Na dubljim, cistim vodama uglavnom se koriste klizeci "Waggler" i hranilica, a
na plicim vodama najbolji rezultati postizu se upotrebom fiksiranog "Waggler-a". Od pribora za ovaj nacin pecanja
neophodan je "Match" stap, ili pak teleskop sa provodnicima sa odgovarajucom masinicom.
Prihrana ili mamcenje
Pored izbora pribora, vrlo bitan faktor je nacin primamljivanja i prihranjivanja. Od izbora hrane i njene prezentacije
ribama u mnogome zavisi uspesnost ribolova. Na stajacim vodama uglavnom se koriste brasnaste hrane i pojedine
zitarice. Idealno primamljivanje se odvija na sledeci nacin. Hranjenje se obavlja neposredno pre ribolova. Primama
se sastoji od kombinacije nakvasene brasnaste hrane i kuvane psenice u odnosu 2:1. Ukoliko u vodi ima dosta
rastinja, primama se tako priprema da bude rastresita, da se ne bi po bacanju "zagubila" medu travu. Ukoliko je
dno cisto, mogu se od primame formirati grudve, velicine mandarine, koje su podesnije za hranjenje na vecoj
distanci. Od gotovih hrana, kao idealne za pecanje babuske, pokazale su se "Sensas Karp", "Milo Grand Prix" i dr.
Hrane se ne bacaju ciste, vec se mesaju sa prezlom (hlebnim mrvicama). Na 1 kg hrane dodaje se 1,5-2 kg prezle,
sto je dovoljno za nekoliko pecanja. U toku samog pecanja treba izbegavati cesta dohranjivanja. To valja uciniti
eventualno samo jednom, ukoliko babuske prestanu da grizu. Posle zavrsenog ribolova obavlja se obilnije
hranjenje, ovog puta samo kuvanom psenicom. Ukoliko se kontinuirano peca na istom mestu, i u isto vreme ovako
hrani, babuske kao i vecina tzv. mirnijih riba sticu naviku da po hranu dolaze na to mesto, sto je preduslov za
dobar ulov. Mirisljava brasnasta hrana vrlo brzo privlaci babuske na hranjenom mestu, dok ih kuvana psenica
zadrzava, na istom mestu, duze vremena. Uz to, babuske se vrlo brzo navikavaju na kuvanu psenicu, pa ih je
kasnije tesko uloviti na neki drugi mamac. U drugim uslovima, kad je voda hladnija, primamljivanje se obavlja
samo brasnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i suncanice u hranu valja dodati malo
iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuske, a mamac je naravno glista ili parce gliste.
Izbor mamca
Izbor mamca za pecanje babuske zavisi od same vode, godisnjeg doba, kao i od vrste primame. Kao mamac se
uglavnom koristi kuvana psenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruza, gliste i mesni crvici. U prolece i jesen, kad
je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvici, dok su u letnjem periodu uspesniji hleb i kuvana psenica. .
Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okacena tako da joj krajevi slobodno
lelujaju u vodi. Ovu glistu babuska nece moci da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa cete lakse kontrirati.


9


Na vodama u kojima se intenzivno hrani kuvanim ili mladim kukuruzom, po pravilu se na ove mamce dobijaju i
krupnije babuske, narocito ako se udica mamci samo jednim zrnom kukuruza. Ipak cini se da je kuvana psenica
najuniverzalniji i za ribolovca najekonomicniji mamac. Ako se kuvanoj psenici doda nekoliko kapi anisovog ulja, ili
nekog drugog koncentrovanog mirisa, time se ovaj mamac cini jos efikasnijim. Interesantno resenje je da se
prilikom kuvanja psenice, zajedno sa psenicom kuvaju zrnca karanfilica. Na kilogram psenice stavlja se kesica
karanfilica, koja oplemenjuje i pojacava miris kuvanoj psenici, pa joj babuske ne mogu odoleti. Na udicu se stavlja
od jednog do tri zrna psenice, zavisno od toga kolika je prosecna velicina babuski. Bez obzira na broj zrna kojima
se mamci udica, vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Inace, udica broj 16 savrseno odgovara za jedno
zrno psenice, 14-tica i 12-tica se uspesno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna psenice valja uzeti udicu broj 10.
Babuska je poznata kao jako cudljiva riba. Nije retko da jednog dana fantasticno dobro jede, da bi vec sutra dan
prosto izcezla sa tog mesta. Takode babuska zna da promeni jelovnik u toku samog pecanja, pa se zato mora imati
vise mamaca. Sto se tice borbenosti babuska je sasvim solidan borac na udici. S obzirom na to da se peca veoma
blizu vodenog rastinja, dosta cesto se desava da se prilikom zamaranja krupnija babuska uplete u travu. Ako se to
desi nikako ne treba isprobavati snagu stapa i najlona, pa pokusavati da se riba izvuce na silu. Najbolje resenje je
da se najlon potpuno opusti i babuska ce vrlo brzo sama izaci iz trave u cistu i dublju vodu. Karakteristicno je i to
da je jato babuske uglavnom kompaktno, pa se zato vrlo retko desava da se babuska peca sa nekom drugom
vrstom ribe. Izuzetak cini saran koji ponekad razbije monotoniju pecanja babuski i tada uglavnom ribolovac izvuce
deblji kraj s obzirom da pribor nije prilagoden saranu. Krajem aprila i pocetkom maja babuska se u vecini nasih
voda mresti. Tad se sva nalazi i trsci i mnogo je manje zainteresovana za hranu nego inace, ali ju je ipak moguce
uloviti ,samo uz nesto drugaciji pristup nego sto je uobicajeno. Prisustvo babusku u odredjenoj zoni u ovom
periodu lako cemoo uociti po ucesatalom drmanju trske. Ovde primama nije potrebna jer je riba tu gde jeste i nije
joj tesko prici duz obale ili camcem. Neophodno je samo jedno, da pridjemo mi njoj tj. da plasiramo mamac
dovoljno blizu. Potrebno je, dakle da nasa ponuda padne do same trske, najcesce maksimalno 10 cm od nje ( a sto
manje to bolje ). Kada idete na babusku, obavezno ponesite vise raznovrsnih mamaca. Cesta je pojava da
babuska u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Trazite
onaj koji im najvise odgovara.

BAS - Pastrmski grgec
( Micropterus salmonides Lacepede Familija: Centrarchidae, rod: Micropterus)




Snazna je riba sa vecom galvom sitnim krljustima i velikim ustima. Ledja su mu tamnozelenkastosmedja a bokovi
svetliji, na telu ima nekoliko poprecnih pruga smedje boje, ledjno peraje je neprekidno ali podeljeno na dva
nejednaka dela sa jakim kostanim zbicama, repno peraje mu je veliko i snaz-no. Mresti se od maja do jula i zenka


10


polozi oko 40.000 jajasaca ikre u posebno spremljena gnezda na dnu ociscenom od mulja i zajedno sa muzjakom
cuva ikru i mladj od neprijatelja. Polnu zre-lost dostize sa 2-3 godine, brzo raste i dostize maksimalnu duzinu oko
80 cm i tezinu oko 10 kg dok su kod nas primerci oko 3 kg a lovna tezina mu se krece od 200 gr do 1 kg. Vlo je
lukav i atra-ktivan u lovu pa je brzo postao cenjen kod ribolovaca ali je pravi predrator za nase domace vrste riba.
Lovi se dubinskom metodom ili na plovak kao i varalicama, naj-loni netreba da su deblji od 0,25 mm a stapovi
tezine bacanja 15 do 40 grama, svaka varalica koja lici na hranu moze da se koristi u lovu na basa a prirodni
mamci su sitan keder,parce ribice, glista i dr. Meso mu je vrlo ukusno i bez kostiju.
Stanista basa
Bas se krece i zadrzava u zatravljenim delovima vode, najradije oko velikih okana u drezgi i u zoni zatravljenog
dna, gde je u potrazi za mekuscima i racicima. Sitniji primerci se mogu videti kako uz samu ivicu drezge patroliraju
u potrazi za hranom na dubini od oko pola metra. Krupniji primerci se retko mogu videti u povrsinskom sloju vode.
Pazljiv posmatrac leti cesto ima priliku da vidi kako bas raubuje u najguscoj travi, lenjo se prevrcuci bez
uobicajenog praska na povrsini. Jasno je da u takvim uslovima nije lako zabacivati skupe voblere (varalice),
pogotovo ako se lovi sa obale jer mnogi ostanu zakaceni na trsku ili debele podvodne izdanke lokvanja koji se ne
mogu izcupati ili pokidati snagom najlona. Dobrim izborom voblera mogu se izbeci suvisni gubici, a uspeh u
ribolovu moze da bude odlican.
Izbor voblera
Bas se kod nas lovi uglavnom voblerima i leptirastim varalicama manjih brojeva od 1-3. Malo ko lovi mamcima od
meke plastike namenjenih upravo lovu basa, a gotovo niko ne lovi musicarskom tehnikom. Kada je rec o voblerima
bas rado uzima skoro sve oblike tog mamca: vretenaste, zdepaste, izduzene u obliku lista itd. Medutim, neki od
njih pokazuju se, i pored solidne lovnosti, prilicno nepodesnim za lov u mirnoj i zatravljenoj vodi. Da bi vobler bio
uspesan i uopste primenljiv u takvim uslovima, treba da ispunjava nekoliko vaznih zahteva. Idealan vobler za lov
basa na kanalima treba da ima sledece osobine: da bude obavezno plivajuci, sa dugom ravnom plocicom, da bude
duzine 5-7 cm i tezine 8-12 grama. Povrsina horizontalnog preseka bi trebalo da je jednaka ili veca od povrsine
vertikalnog preseka na najsirem delu tela. Iz toga proizilazi da je forma tog voblera zdepasta odnosno okruglasta.
Kada je u pitanju boja, ne moze se sa sigurnoscu sugerisati bilo koja kombinacija ili nijansa. Jedina koja se moze
preporuciti je univerzalno dobra kombinacija srebrnkastih i zutih bokova sa crnim ledima. Dobro se pokazala i
popularna kombinacija boja "Fire tiger" kao i dvobojna kombinacija gde je presek boja izrazen u zadnjoj trecini
duzine voblera. Aerodinamicnost tako zamisljenog voblera je dobra sto je znacajno za precizno zabacivanje i
pogadanje otvora u lokvanju ili okana u drezgi. Duga i ravna plocica, pri naglom i brzom povlacenju, na kratkom
putu, dovodi vobler na optimalnu dubinu uz snazne vibracije. Cim se zastane sa povlacenjem, zbog velike povrsine
horizontalnog preseka, vobler brzo ispliva na povrsinu pod dejstvom sile uzgona. Duboki useci ili okna u lokvanju ili
travi su mesta u kojima se uvek moze ocekivati napad basa. Ako ga tu potrazimo voblerom vretenastog oblika,
sanse za napad krupnijeg primerka ce biti male. Takav vobler posle pada na povrsinu vode i povlacenja, lagano i
ravnomerno "hvata dubinu". Posto je duzina puta kroz slobodnu vodu mala, on nece zaroniti na optimalnu dubinu
gde se nalaze krupniji primerci. Zdepasti vobler ce na istoj duzini puta, sa dva tri nagla potezanja, zaroniti do
potrebne dubine i vracati se ka povrsini praveci zbog oblika tela snazne i trenutne vibracije. Zbog svega toga, vrlo
je verovatno da ce izazvati na napad i basove koji se nalaze blize dnu. Takav vobler se takode vrlo dobro kontrolise
u pogledu odredivanja i brze promene polozaja u odnosu na prepreke u vodi. Kod zaobilazenja i preskakanja
prepreka jednostavno se zastane sa povlacenjem da bi vobler naglo isplivao na povrsinu, pa se onda laganim
povlacenjem uz vizuelnu kontrolu provuce izmedu prepreka. Sve te prednosti narocito dolaze do izrazaja kada se
lovi sa obale i kada vobler treba da prede celu sirinu kanala. Ako bi se takav vobler trazio medu onima koji se
serijski proizvode, najblizi bi mu bili Poes-ov "Super Cedar", Storm-ov "Wiggle Wart", Bomber-ov "Model A" i
Rapalini modeli "Fat Rap" i "Rattling Fat Rap". Slicne modele prave i mnoge druge firme kao Mans, Norman Lures...
Kod nas je nabavka tih modela za vecinu ribolovaca problematicna. Najpristupacniji su vobleri firme Rapala a
univerzalni model "Shad Rap" 5 i 7 cm pokazao je i u tim uslovima odlicne rezultate. Mane su im sto se tesko
kontrolisu i sporo isplivavaju a i cena ima je prilicno visoka. Grafoprometovo "Ruzno Pace" od 5 cm je odlican
vobler, a proizvodi se i u tonucoj i u plivajucoj verziji.


11


Saveti
Ako se peca sa obale dobro je imati alatku za spasavanje voblera zakacenih na prepreke. Za izradu su potrebna tri
duza eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se veze na kraj oko 30 m dugog ribarskog konca debljine 2,5-3 mm,
a ispod nje se postavi olovni uteg tezak 100-150 grama. Preciznim nabacivanjem u travu oko mesta na kome je
zakaceni vobler on se najcesce izvuce zajedno sa komadima pocupane trave. Posto se lovi vecinom po suncanom
vremenu zbog jakog obleska vode nije na odmet imati polarizacione naocare za ribolov. Sto se pribora za lov tice,
preporucuju se stapovi od cevastog fiberglasa, duzine oko 2,5 m koji u odnosu na skupe grafitne stapove imaju niz
prednosti.


BEOVICA
(Alburnus alburnus)




Beovica naseljava gotovo sve vode Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i Skotskoj. Fina krljust beovice u sebi
ima kristal guanin koji po svojoj strukturi lici na biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu vestackih bisera.
Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj bas ona pri povrsini pomaze da se sakrije od
potencijalnih grabljivica utapajuci se u metalno plavu boju neba. Uglavnom bira sporotekuce i nepokretne vode.
Njen usni otvor okrenut je ka gore sto govori da se hrani sa povrsine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi
da naseljava upravo taj sloj vode. Obicno formira velika jata sa bodorkama i klenicima nadomescujuci svoju
velicinu velicinom jata. U vodama bez predatora desava se da se prenamnozi. Zimi se povlaci u dublje zone vode.
Mresti se od aprila do pocetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traze vode blizu obala bez imalo
recnih strujanja. Jedna zenka mo e poloziti 5.000 do 8.000 komada zutih jajasaca na bilje i kamenje. Mladj se
izvaljuje nakon nedelju dana. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, sto cini polovinu ukupnog rasta za ceo
zivot, koji obicno ne prelazi 6 godina. Naraste do 20 cm.Beovica je izuzetno vazna karika u lancu ishrane riba
grabljivica i vodenih ptica.

Lov beovice :

Sitna beovica se najcesce lovi cerencem. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti
svi takmicarski metodi. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su stapovi izuzetne mekoce, duzine 2 do 11 m, akcije 35


12


do 130g, predvidjeni za ribu tezine do 1,5 kg. U nacelu, najbrze i najlakse se love kratkim do srednje dugim direkt
stapovima (1 - 5 m). Tipican kederski sistem izradjen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine od 0,05 do 0,08
omogucuje najizazovnije pokrete mamca zakacenog na udicu 20 - 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom
4x8 - 4x12 i tome primerena kolicina olovnih kuglica. Olovne kuglice mozemo postavljati na dva nacina u zavisnosti
od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:

- keder trza dobro i brzo
sva olova su spustena do predveza

- keder trza slabo
jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm vise
Valja napomenuti da je duzina predveza srazmerna brzini ribolova. Sto kederi cesce trzaju to je moguce koristiti
kraci predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadici gliste, sitniji crvi,
hleb. U vecini slucajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao primamljivanja je da privuce
ribu i zadrzi je na jednom mestu gde pecamo. Umece je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a
da se pritom ne prejede ili prateci hranu ode van domasaja pribora. Nacin hranjenja u lovu kedera zavisi od vise
faktora. Najznacajniji su: tehnika ribolova, ribolovna dubina, brzina protoka vode, velicina i brojnost riba u jatu.

Osnovna hrana za lov kedera je neka od standardnih gotovih smesa. Za povrsinski ribolov (do 1 m dubine)
upotrebljavaju se lagane smese koje u vodi prave "oblak". Za lovne dubine preko 1 m treba koristiti osnovnu
smesu sa nesto grublje mlevenim komponentama jer brze tone. Opste je pravilo da u tekucoj vodi treba "hraniti"
mnogo vise nego u stajacim. Osnovna smesa, naravno, nije dovoljna za vrhunski rezultat. Ukratko postoje cetiri
moguca dodatka:

- Najcesci dodatak su mesni crvi (licinke razlicitih vrsta muva)

- Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva)

- Treci dodatak je fuj (licinke vrste Chironomus tumi tumi i slicne)

- Cetvrti dodatak, cest kao i mamac, su bloodworm-ovi

Osnovu primame za beovicu cine:
fine mrvice crnog hleba,
mleveni keks,
kukuruzno brasno,
kukuruzni griz,
peceni kikiriki.

Kada krenete u potragu za beovicama potrazite prvo osuncanu povrsinu vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je
ovo riba povrsine vode. Cak i zimi, jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na povrsini. Kada se priblizite
vodi i odredite mesto ribolova, navlazite primamu koliko god mozete. Kada je bacite, trebalo bi da pravi finu maglu
u vodi koja dugo traje. Prakticno, raspadanje treba da pocne cim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame zute
i bele boje. Cist hleb je toliko dobra primama da cete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato beovica kako
se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabacaja, mamac sto duze ostane na samoj povrsini i da polako tone ka
sredini vode. Na dnu ne ocekujte da ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame.
Zabacujte uvek na isto mesto i vadicete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je mozda najblize sportskom ribolovu.
Ne ocekujte da cete u jednom trenutku moci da pecate na vise od jednog stapa. Ugriz beovice je brz i odlucan.
Ukoliko vam plovak tone polako, znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vas mamac.

Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite
ponovo. Kada jato krene da grize, ove radnje cete automatizovati. Postavlja se pitanje sto bi uopste pecali beovice.
Evo nekoliko razloga:




13


- Pecaros ste pocetnik. Pecanje beovica je odlicna vezba i priprema za mnogo krupnije ribe.

- Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo mozete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite,
beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj
cuvate kedere.

- Nemojte pecati vise nego sto vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih mozete naci.

- Sportista u dusi. Nije bitna vrsta, bitan je osecaj ulova.

- Na takmicenju. Svaka upecana beovica moze odluciti pobednika.

- Los dan. Beovica radi i kada nista ne radi.

- Cekate veci ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na vecu dubinu i cekate krupniji ulov. Pecajte beovice da
prekratite vreme.

Bez obzira na motiv, pecanje beovica moze doneti dosta uzivanja u prirodi i opustanja uz nadmudrivanje


BODORKA
(Rutilus rutilus familija: Cyprinidae, rod: Rutilus)










14


Karakteristike

Bodorka poznata pod ovim imenom ali i pod nekim drugim kao sto su: platika, grunec, siruna, zlatooka. Ovo su u
stvari nazivi za bodorku u drugim krajevima nase zemlje. Ljubitelj je mirnih i sporotekucih voda sa puno
podvodnog i priobalnog rastinja. Najvise se zadrzava na mestima bogatim trskom , rogozom i sevaromPored ovog,
voli tvrdo dno gde voda nanosi i talozi prirodnu hranu. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljust koja se lako
cisti, zuta peraja i oci zlatno-zuto boje sa karakteristicnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potice jedan
od naziva, zlatooka. Vrlo je slicna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci tesko razlikuju. Postoji i forma koja
periodicno migrira iz brakicnih voda Crnog, Baltiickog i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila cim
temperature vode predju 10 stepeni. Ikru polaze na dubini od 1,5 m. Zenka mo e poloziti od 1.000 do 100.000
komada jajasaca, sto je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleze za 4 do 10 dana i odmah pocinje da se
hrani. Migratorna forma, koja zivi u morima, dolazi u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veca, zenka moze
poloziti i preko 200.000 komada jajasaca. Dok obicna forma moze narasti do 30 cm i mase 0,5 kg, migratorna
forma moze imati i 50 cm i 2 kg mase.


Lov bodorke :




Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa cvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogato travnatim lejama.
Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvucne vibracije
i sumljive senke, i tada brzo napusta mesto jer je vrlo plasljiva i oprezna riba. Ovo ne mora da znaci da vam nece
doci novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno se krece i zato je ima duz cele obale.

Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno
griz. Za razliku od npr. beovice bodorka je riba dna i retko se dize na povrsinu. Griz bodorke nije stidljiv i nije
neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Ona retko ispusta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba
godine mamac uzima jako nezno, pa je tada nuzzno loviti i na finiji pribor i samo jednog crvica. Na udici je solidan
borac, pa izbegavajte vadjenje vecih bodorki "u prsa". Kada dobro grizu i nisu bas jako sitne, ulov od 6 kg za 3
sata nije nista neobicno. Postoje dva nacina pecanja bodorke koji zavise od njene velicine.

Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najcescih riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnocu
najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje
oprezna i mnogo grabezljivija.

Za lov malih bodorki potreban vam je najlaksi sistem koji je moguce koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u
pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaci za sobom, a u slucaju da pokusate da ga
zaustavite plovak tone. Ovo ce osigurati da vam se udica stalno pokrece, sto je preduslov za pecanje sitnih
bodorki. Pored ove tehnike, na rekama mozete primeniti i jednu od sledecih:

- zabacite, zaustavite plovak koji ce podici mamac, onda ga opet pustite da krene, sto ce ga spustiti i tako
ponavljajte.

- setajuca tehnika se izvodi tako sto se uzvodno baci mamac, kada se udica nadje na dnu, pocece da se podize
zbog struje. Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji stapom ucinice
da udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.

Prihrana treba da bude srednje teska (6 do 10 grudvi velicine limuna), a nakon toga nakon svakog zabacivanja
treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadr ale aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrzi mutnom od
prisustva prihrane. Prihrana malih bodorki je identicna prihrani beovica jer im je zivot u tom periodu vrlo slican.




15


Krupnije bodorke traze malo drugaciju taktiku. Pre svega potreban vam je tezi pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do
1,4 kg i udica velicine od 8 do 12. Dubina je do 5 cm veca od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu.
Velika promena u velicini upecanih bodorki moze da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Najbolji
mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da
se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno
(30-tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na pocetni polozaj.

Prihrana je u ovom slucaju jaca (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti
malo kompaktnija, kako se ne bi odmah raspala, vec da to uradi tek na dnu. Jedini razlog sto ne vrsite
primamljivanje neprekidno, je taj sto bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlacila sitnu ribu.
Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego sto padne na dno i ne bi se postigao zeljeni cilj. Jedino odstupanje
od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.

Kada trazite krupnije bodorke, potrazite prvo delove vode gde je dubina veca od proseka. Recimo, kada je voda
duboka 1,4 m potrazite deo dubine 1,5 m, ako je 2,4 m potrazite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije,
verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna. Treba traziti malo
sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previse prljavo i prekriveno muljem, vec vise vole pesak i
sljunak. Trazite je pod krosnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pruzaju utociste od vetra. Krupnije
bodorke se hrane bubama, puzevima i racicima koji se sakupljaju medju priobalnim korenjem gde se i one nalaze.
Medjutim ne znaci da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predvece veoma pazljivo
prici reci i potraziti nizove baloncica koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom, na tim mestima treba
pecati.

Glavni period pecanja krupnih bodorki je od pocetka oktobra do kraja pecaroske sezone. Najbolji su oni dani kada
je temperatura vazduha od 7 do 12°C, pracena blagim vetrom koji donosi slabu kisu i oblake. Kada duvaju suvi
vetrovi, kada je nebo bez oblaka, kada se nocu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba traziti
bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte ocajavati - bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najcesce
se hrane predvece, nekad cak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, sto je hladnije, to bodorke
kasnije krecu u potragu za hranom. Cesto je to period od 20 casova pa sve do ponoci. Svitanje je drugi deo dana
kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno vazi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noc bila blaga
sa eventualnim slabim vetrom.

Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom, te da u potrazi za hranom dolazi do
obale, bez razmisljanja se opredelite za plovak. Mozete je loviti sa deset metarskim stapom, ali i sa teleskopskim
stapom ne duzim od 4 m. Stap ne mora biti brz, ali je vazno da je lak i dobro izbalansiran, jer je bodorka
najosetljivija riba od svih predstavnika familije sarana.

Postoji pravilo gde je traziti, a ono zavisi od vode i godisnjeg doba. Februar, mart i april potrazite je na 8 - 15 m od
obale, jun, jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u
dublje delove vode. Proletni deo godine spada u teze periode ribolova na bodorku. Razlog je jednostavan: sama
riba je jos uvek, tj. njen metabolizam, prilagodjen(a) hladnoj vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao
"list". Sam griz zutooke je "bi - ne bi". Sto je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veca, njen griz
zivahniji i tada mo ete upotrebljavati i iglice za stajace vode ili cilindricne plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za
tekuce vode. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke, vec je bitno da ih maksimalno potopimo,
tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od duzine stapa treba uzimati plovke nosivosti 0,5 g za
stapove od 4 m du ine, 1 g na stapove do 7 m du ine i 2 g za ostale.

Predvez u hladnijim danima je kraci oko 10 cm, a sa toplijim danima moze biti duzi, a maksimalno do 15 cm.
Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrzi uslove ribolova. Ukoliko se peca u vodama cistog dna najlon
nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.

Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegavajte oble, zdepaste i debele udice.
Izaberite udice sa du im vratom i njihovu velicinu uskladite sa velicinom mamaca. Sa proleca uzmite udice velicine
20 do 22, a kako se voda greje mo ete preci i na udice velicine 18.




16


Bodorka ne trpi otpor, cim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti
oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obelezeni vrh plovka. Kako opteretiti
plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno, morate voditi racuna da vam olovca koja koristite budu iste tezine,
nikakve kombinacije sa olovcima razlicite tezine ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite racuna da
vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm, a zatim vrsite raspored prema vremenskim uslovima. Ako je mirna voda
olovca treba grupisati ravnomerno, kod protocne vode preneti opterecenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda
stajaca opterecenje ide ka udici. Mamac treba da bude pri samom dnu. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom
metodom, na vrh stapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.

Jelovnik joj je sirok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do hrane zivotinjskog porekla. Najcesce se lovi
na mesnog crvica. I to tako sto prvog crvica navucite celom duzinom na udicu 14, a jednog zakacite da jednim
delom slobodno leluja i mrda u vodi, sto privlaci paznju ribi koja onda brzo i hitro napada. Sem ovog mamca
odlicna je i crvena glista, ruza od belog hleba, mamac od sojinog brasna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna
sitna riba brzo skine.

Bez greske, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan nije toliko uspesan. Nije lose
prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a ukoliko ste u mogucnosti svakog dana, gnjecenim hlebom. Kad
navikneti ribe na hleb trazice ga svakog dana. Kolicina hleba je odredjena vremenskim uslovima i osobinama vode.
Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna,
moze se ici i na celu veknu.

Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju, potrebno je sa vremena na vreme
rasuti malu kolicinu semena na mesto pecanja. Ovo ce uznemiriti bodorke koje ce poceti da pretrazuju sve nivoe
vode u potrazi za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velicine 18 ili 16. Velicina i
kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepascujuci, pomislicete da je druga vrsta u pitanju. Jedini
problem je sto je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vasa kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.

Seme grahorice (Vicia sp.) moze se koristiti kao mamac. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se moze kaciti na
udicu a da se ne raspadne. Moze se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i
sa jeseni, kada se i moze naci u prirodi. Nije uvek sigurno da ce riba ici na ovaj mamac, medjutim treba imati
poverenja u njega i ulov ce biti dobar.

Na kukuruz secerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete, pecacete samo krupne primerke. Za razliku od
konoplje i grahorice, na kukuruz secerac mogu da rade i saran, linjak i krupna deverika.

U rano prolece kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke zanete prirodnim nagonom za produzenje
vrste, bodorka svojom agresivnoscu uzima hranu i za vreme mresta, pa se cesto desava da skoro svaka ulovljena
bodorka ima utrobu punu ikre, sto znaci da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada ribolovci masovno love. U
ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadrzali na mestu lova. Dovoljno je pomesati stari
hleb sa koncentratom za pilice, uz dodatak sake-dve mlevenog przenog suncokreta, malo przenog semena konoplje
tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, praviti kugle da su malo cvrsce, velicine pesnice i
bacati ih na mesto pecanja. Ako zelite da hrana bude jaca ubacite jednu do dve sake crvica koje umesate u hranu.
Jos bolji efekat postici cete ako hrani dodate malo pilece krvi sto kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani.
Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart, april) moramo obratiti paznju da se riba pojavljuje u manjim
grupama od 10 do 15 komada. To znaci da kugle hrane moraju biti maksimalno velicine mandarine, uz obilno
primamljivanje na pocetku (10 kugli) i prackanje crva (5 - 6 kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama
velicine oraha.

U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane rezultat ulova bice vise plod slucajnosti
nego smisljenog ribolova. Za prihranu je dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200
g crvica. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, pricekajte 10 minuta, pa uspite Gros Gardons i dobro promesajte.
Dodajte potrebnu kolicinu vode, ponovno sve dobro promesajte i probajte formirati kuglu velicine narandze. Kugla
mora biti kompaktna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crvice u hranu. Izmerite dubinu pomocu meraca
dubine i zabacite sistem na zeljeno mesto. Nahranite mesto s 2/3 hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crvica i zabacite.
Ako je sve u redu, vec nakon 10 - 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehurice na mestu gde
ste nahranili, mozete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuceno hranom rije po dnu. Potrebno je cesce
dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velicine oraha).



17


Bodorka iako riba dna moze se dici hranom, crvima i fujem. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris cokolade).
Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu paznju, jer je i ona jedan od faktora uspesnosti. Neka od osnovnih
pravila su:

- hranu navlaziti barem dva sata pre

- navlazenu hranu obavezno pro-sejati na sto sitnije sito

- boja hrane zavisi od dubine vode, tamnija za vode dubine do 2,5 m, a svetlija za vode dublje od 3 m

- boja ledja bodorke zavisi od boje dna, zelena podloga zelena ledja, crna podloga crna ledja, riba sa crnim ledjima
nece se zadrzavati nad primamom svetlije boje

Aditivi u primami bodorke su vrlo vazni. Belgijanci leti u primamu ubacuju izmet goluba. Hrana golubova je kudelja,
korijander i ostale vrste semenki koje prolaze kroz probavni trakt goluba netaknute. To su iste one biljke koje se
inace dodaju u primamu. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomazu golubu pri varenju, i koji
kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasicuje. Pravilan nacin upotrebe golubljeg izmeta je da se on
umesa u retku ovsenu kasu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti u
vrucoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noci. Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre
upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme
pola kila izmeta bice dovoljno za 2 kilograma suve primame.

Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste da ne prehranite ribe. Dobar nacin je da u
primamu umesate blato. Crnica je dobar dodatak jer ce usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata.
Sto je riba manja i manje je ima treba dodati vise blata. Postoji dobar nacin da postignete zadovoljavajucu
vla nost blata. Uzmite mokar peskir pa ga dobro iscedite. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i
uvijte peskir. Nakon par sati zemlja ce biti prave vlaznosti. Cak i ovako navlazenu zemlju treba dodati neposredno
pred pecanje u primamu jer moze presusiti ostatak primame.

Sto se tice koriscenja zive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna
saka zive primame dovoljna je da se umesa u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno zute velike
kastere nego mesne crvice.

Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama, jer je on baziran na braon
seceru. Zbog secera PV1 dobro vezuje primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada sto cini primamu
zivom. Primama koja se moze kupiti je daleko neaktivnija i traje duze na dnu sto odgovara recimo crvenperki koja
trazi izuzetno jaku i trajnu primamu




BROTFIS
(Leuciscus idus)



18





Raspostranjenost i mrest
Naseljava prvenstveno nizijske delove vecih reka, ali se srece i u mirnim vodama kao sto su zalivi i kanali. Kod nas
ga ima duz celog toka Dunava i Save, a vrlo je brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga
takode ima, ali samo u nizijskom delu. Brotfis se mresti u Martu-Aprilu, pri temperaturi vode od 7 do 8 stepeni.
Inkubacija oplodene ikre traje 15-20 dana. Polnu zrelost stice 3-5 odnosno 5-7 godine zivota.
Aktivnost i mesta zadrzavanja
Brotfis je jatna riba. Jata cine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u parovima ili pojedinacno. Na
istom mestu se retko moze uloviti vise takvih komada. Kad prode zima, brotfis postaje aktivan vec u rano prolece
cim voda pocne da se greje. Posle mresta se intenzivno hrani i tada se uspesno lovi na ruzu od svezeg hleba,
valjke od kukuruznog brasna, koricu hleba, gliste i crvice. S dolaskom toplih letnjih dana aktivnost mu se povecava
i vrhunac dostize od Jula do Septembra. Kada temperatura vode pocne da opada, i aktivnost brotfisa se smanjuje i
tada pocinje da se povlaci u dublje delove vode gde i prezimi. Brotfis je vrlo osetljiva i plasljiva riba. Ima dobro
razvijeno culo vida, a posebno je osetljiv na vibracije iz vode ili sa obale. Na povrsinu se dize samo u ranim
jutarnjim casovima. Na povrsinu izlece i kada juri sitnu ribu kojom se hrani ili radi skupljanja gusenica ili insekata
koji putuju povrsinom. Najradije se zadrzava u priobalnim delovima toka na dubini od 1-3 m, uglavnom pri dnu, na
mestima gde se mesaju vode sa brzaka i iz tisaka. Na plicim mestima se moze naci u blizini izliva kanalizacije ili
izliva klanica i slicnih objekata. Brotfis koji se duze zadrzava na takvim mestima nije ukusan za jelo, jer mu meso
poprimi neugodan miris.
Vreme, mesta i pribor za lov
Najpogodnija mesta za lov su delovi obale utvrdeni kamenom, mesta gde su potopljeni brodovi ili slepovi, isteci
poljskih kanala preko prebacanih pumpi, mesta sa potopljenim oborenim drvecem, kladama i panjevima itd. Na
takvim mestima se gotovo sigurno nalazi i uspesno lovi. Najbolje vreme za ribolov su rani jutarnji sati i
predvecerje, a moze se loviti i nocu. Lovi se na sva tri najcesca nacina: na plovak, dubinski i varalicom. Pribor za
lov na plovak ne razlikuje se mnogo od pribora za lov ostale bele ribe. Stap sa masinicom ili bez nje treba da bude
dug bar 3,5 m , nesto tvrdi, sa dovoljno osetljivim vrhom. Najlon 0,15-0,25 mm, bez obzira na boju treba da bude
elastican i jak. Udica po vlastitom izboru, ali jaka i dovoljno ostra od broja 12 pa do 6. Plovak treba da nosi 3-5 g
olova, moze se montirati kao fiksni ili klizeci, zavisno od dubine vode i daljine na kojoj se lovi. Lov dubinskom
metodom je moguc, ali se retko koji ribolovac odlucuje da brotfisa lovi samo na taj nacin jer za to i nema neke
posebne potrebe. Kada se odabere dobro mesto za ribolov i pripremi najpogodniji pribor, pristupa se prihranjivanju
pahuljicama od svezeg hleba, dobro nakvasenim i umesenim starim hlebom, zdrobljenim zrnevljem kuvanog starog
ili mladog kukuruza, sitnijim komadicima valjka od kukuruznog brasna ili nekom dokazanom kupovnom teskom
hranom. Prihranu treba otezati da bi pala na dno tacno tamo gde ce se loviti. Za to dobro posluzi hrana pomesana
za zemljom ili tvrdim blatom. Ne bi trebalo preterati sa kolicinom bacene primame i bolje je bacati pomalo, s
vremena na vreme, nego mnogo odjednom. Dobar mamac je i nekoliko crvica na udici. Brotfis voli da pojede dobar
zalogaj i tesko mu odoli kad na njega naide. Udica sa mamcem mora pri kretanju da dodiruje dno. Mamac koji
19
prolazi iznad dna brotfis rede uzima. Cak i kad je voda mutna moguc je uspesan ulov, jer je culo mirisa kod te ribe
dobro razvijeno i izgleda da je ono odlucujuce za pronalazenje hrane u takvim uslovima. Brotfis udicu sa mamcem
uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da je udica zakacila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak
brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba uciniti laksu kontru. Jaca nije preporucljiva zbog mekanih usta
koja bi pri tom mogla biti prosecena udicom. Zakacen na udicu, uporno se brani, narocito pri povrsini kada iskace
iz vode i pravi trzaje glavom. Krupnije komade treba prihvatati meredovom.


BUCOV
(Aspius aspius)



Predstavlja riblju vrstu veoma zanimljivu za sportski ribolov. U nasim uslovima naraste do 80 cm i dostize
maksimalnu tezinu do 8 kg. Zbog nedostatka zuba usta su mu duboko usadena, te pripada gutacima koji svoju
lovinu prihvataju zubolikim izrastajima na skrgama i prosleduju je ka hrapavom zdrelu. Kod primeraka duzine do 2
kg telo je izduzeno, naoruzano vrlo jakim perajnim sistemom koji se zavrsava veoma mocnim repom. Krupniji
primerci blago su pogrbljeni od glave do lednog peraja, sa spustenim trbuhom. Boja leda kod bucova je tamno
zelena, bokovi su srebrnasto-plavkastog sjaja dok je trbuh bele boje.
Rasprostranjenost
Zivi u celoj Evropi osim severne Skotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji zivi samo na jugu,
dok Finske reke posecuje samo na zapadu.
Zivotni prostor
Obitava u svim vecim kanalskim sistemima, rekama i jezerima. Veci deo dana provodi u mirnoj vodi. Na prelive
prirodne ili vestacke, stubove mostova i usca voda, dolazi uvece i rano ujutro da bi se hranio. Sto su primerci veci
jata su manja, tako da nije nikakvo cudo videti kapitalnog bucova da lovi sam.
Hrana
Uglavnom zivotinjskog porekla: (crvoliki) beskicmenjaci, clankonosci, kaugler i sitna riba.



20


Razmnozavanje
Polnu zrelost zenke dostizu u petoj-sestoj godini, a muzjaci u petoj godini zivota (velicina preko 30 cm). Intenzivno
polaganje jaja traje od aprila do kraja maja, zenka polaze oko 100.000 jaja ciji razvoj traje od 14-21 dan.
Lov bucova
Za uspesan lov je dobro imati stap akcije "A" ili "B", tezine bacanja 20-40 grama ili 30-60 grama ako se ocekuju
krupniji primerci. Stap treba da ima dobre bacacke mogucnosti jer se u lovu na bucova mora daleko zabacivati, cak
i do 50m. Debljina najlona ne bi trebalo da prelazi 0,30mm. Najbolje su marke elasticnih, srednje mekih najlona.
Neistegljivi i kruti najloni nisu pogodni jer se lako i brzo upredu. Masinica treba da ima velik prenos (da bude brza)
od 1:5 i veci. Pozeljan kapacitet spulne je najmanje 100 m najlona 0,40 mm. Kocnica treba da bude tacno
podesena u zavisnosti od debljine i jacine najlona. Vestacke musice koje se koriste su na udicama velicina 1-10,
obicno su rucni rad i spadaju u kategoriju fantasticnih musica sto znaci da nisu pravljene po uzoru na nekog
insekta iz prirode. Kod pravljenja sistema za lov, dobro je kombinovati musice svetle i tamne boje, zatim manje sa
vecim... Sisteme sa musicama treba zabacivati nizvodno, odnosno poprecno na tok vode i brzo ih povlaciti sa
visoko podignutim vrhom stapa. Najbolja mesta za ovakav lov koja su i ujedno omiljena mesta na kojima bucov
boravi i lovi su prelivi, kamene regulacije (neperi, sporovi) i pescane plaze. Najbolje doba dana za lov su pozno
jutro i rano popodne, a najbolji uslovi za ribolov su razdoblja kad vodostaj Dunava stagnira ili kad je u manjem
porastu. Na opisani nacin se bucov lovi od marta do kraja novembra. Ne treba dozvoliti da udarci krupnih bucova
budu iznenadenje. Kocnica masinice treba da bude popustena jer je udarac bucova "surov", a osim toga krupan
primerak na udici je izuzetan borac. Svaka greska pri zamaranju takvih primeraka se kaznjava gubitkom ribe jer su
udice relativno sitne pa su za zamaranje potrebni strpljenje i puna kontrola situacije u svakom trenutku.


CIKOV
(Misgurnus fossilis L.)



Velicina
Naraste do 30 cm.


21


Rasprostranjenost
Riba nizijskih voda crnomorskog sliva. U drugim slivovima Srbije ga nema. Naseljava tihe, mirne vode, mrtvaje,
kanale sa muljevitim dnom i ne voli velike dubine. Moze da prezivi i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. Uz
pomoc jednog creva apsorbuje kiseonik iz vazduha i stvara rezerve, pa moze ukopan u vlaznom mulju da opstane i
po mesec i vise dana.
Lov cikova
Lovi se vadenjem mulja ili vrsama, lako i dugo se cuva u akvarijumima i raznim kantama na cijem dnu ima
nekoliko santimetra muljevitog peska i nesto vode. Cikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma cikova rado
napadaju i stuka, smud, bucov i jegulja. Cikov je i najpouzdaniji meteorolog. Mozete ga drzati u akvarijumu i
posmatrati njegovo ponasanje. Dan-dva pre promene vremena cikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na
povrsinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.

CRVENPERKA
(Scardinius erythrophthalmus familija: Cyprinidae, rod: Scardinius)





Zivi u Evropi izuzev Pirinejskog poluostrva, Maloj Aziji na Kavka-zu u slivu Kaspijskog i Aralskog mora. Zivi u
velikim jezerima ali i u malim vodama kao sto su bare i ritovi, boravi uglavnom uz vodeno rastinje (lokvanj,
drezga, sas, trska). Oblikom tela podseca na deveriku ali se uocavaju i velike razlike, usta su joj malo nagore
parna peraja su pri osnovi crnkasta a pri vrhu crvenkasta, repno i podrepno pe- peraje su crvene boje, ledja su joj
mrkozelena a bokovi srebrnasti. Mresti se dva puta godisnje od prve polovine maja do prve polovi-ne jula, polnu
zrelost dostize u svojoj trecoj godini, zenka polaze od 90.000 do 250.000 jajasaca. Mladj se hrani planktonom a
kas-nije biljnom i zivotinjskom hranom.
Moze se naci i u mirnijim odsecima tekucih voda uz deverike. Rede izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u
jatima povlaci u dubine. Prosecna duzina odrasle jedinke iznosi izmedu 20 i 30 cm, a kapitalaca tezine preko pola
kilograma i 35 do 40 cm. Najtezi poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili
hibridi iz ukrstanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od Belice razlikuje
po polozaju usta, vise su uzdignuta, po ostrom prelazu izmedu trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povucenom
lednom peraju prema repu. Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, musice, larve.


22


Crvenperka je prava letnja riba. Posle mrescenja u periodu od aprila do juna, u zavisnosti od pojedinih voda, dobro
se lovi sve do jeseni. Po polozaju usta moze se zakljuciti gde i kako crvenperka hvata insekte. Hvata ih na povrsini
vode i to iskljucivo tokom dana pri suncevoj svetlosti. Ponekad se mogu primetiti kako svojim lednim perajima
seku vodu ostavljajuci blage talasice iza sebe. Crvenperka voli bistru vodu. Kao i stuka i crvenperka se uglavnom
oslanja na culo vida. Vode bogate crvenperkama cesto su isto toliko bogate i stukama. Njeno omiljeno boraviste je
u vodama punim rastinja, a najradije boravi u sirokim poljima sase i trske koja po pravilu nude obilje raznovrsne
hrane, pre svega sitne zivotinjice. Dakle, treba je traziti medu vodenim biljem.
U ribolov na crvenperku ide se plovkom (prirodno je da i ovo pravilo ima izuzetaka). Najpogodniji su oni mamci koji
sporo tonu ili oni koji ostaju na povrsini vode. Izmedu ostalih takvi su hleb, crvi. Posle zabacivanja plovak se na
povrsini vode mora brzo uspraviti jer se cesto desava da se mamac zgrabi jos u fazi tonjenja. Sem toga cesce se
mora zabacivati i to daleko i precizno da bi se imalo uspeha u izlovljavanju jata uz ivicu polja obraslog sasom.
Ribolov vaglerom je izuzetno povoljan metod. Koristi se za lov ispod povrsine vode tako da se izmedu gornje
olovne kuglice na struni i granicnika plovka iznad usice ostavlja dovoljno slobodnog prostora po kojem se mamac
bez problema moze kretati. Zatezanjem strune mamac se dize a otpustanjem i labavljenjem se spusta na
postavljenu dubinu. Kada se koristi providna vodena kugla onda se preporucuje kugla manjih dimenzija jer vece
proizvode jak pljusak prilikom dodira sa povrsinom vode, pogotovo ako se izbacuje na vecu daljinu. Jato crvenperki
se lako moze uplasiti i razbezati usled nepazljivog ubacivanja hrane. Medutim, ove ribe se manje plase od montaze
unete u vodu i bez zazora prihvataju i mamac na vecoj udici. Uobicajeno je koriscenje najlona od 0.20 mm na
stapu od 3 do 4 m sa stacionarnom rolnom. Odgovara udica velicine 14 i manje u zavisnosti od vrste mamca.
Podrazumeva se da se hranjenje riba uvek isplati. Komadici prepecenog ili starog hleba magicno privlace
crvenperku, ponekad cak i onda kada vetar duva sa obale prema otvorenoj vodi. Loptice hrane koja se ubacuje na
dno treba da sadrze delice koji ce se posle rastapanja loptica dizati ka povrsini. Mesavina treba da bude takvog
sastava koji ce omoguciti brzo razlaganje ubacenih loptica. Provereni, klasican nacin primamljivanja riba
predstavlja fiksiranje na dnu komadica starog hleba u odgovarajucoj mrezi. Crvenperke su u pravom smislu reci
uporni i cvrsti borci pa zbog toga zakacenu ribu treba sto pre izdvojiti iz jata kako se ostale ne bi uznemirile i
razbezale. Kapitalci se najcesce nalaze u sredini jata ili ispod njega. Ponekad se mogu uloviti i vestackom musicom.
Crvenperka spada u malobrojne ribe koje se uspesno love na musice, ukoliko posle njihovog dodira sa povrsinom
vode nastanu "izdajnicki" kruzici, talasici na vodi koji ce svakako privuci paznju crvenperke koja traga za
insektima.


CVERGLAN
(Ictalurus nebulosus)



23


Vecina nasih sportskih ribolovaca koji love na plovak ili dubinski ima lose misljenje o cverglanu. Kada im se, makar
samo u razgovoru, pomene cverglan, najcesca reakcija je samo sto dalje od njega. Ta odbojnost dolazi otuda sto je
cverglan svastojed i veliki prozdrljivac, pa svaki mamac koji se nade na udici, a koji moze da proguta, napada bez
zazora. To mu je donelo reputaciju dosadne ribe i njegova pojava na mestu odabranom za ribolov obicno znaci
njegovo napustanje. Drugi razlog za odbojnost prema cverglanu su verovatno tri ostre bodlje ciji ubodi mogu da
izazovu prilicno jake bolove koji potraju i nekoliko sati. Zbog svega toga ga mnogi ribolovci, pa i neki ribolovni
strucnjaci svrstavaju u riblji korov. Zbog zdepastog tela, velike siroke glave i bodlji, dobio je u nasim krajevima
nekoliko lokalnih imena: patuljasti somic, terpan, manjov, glavonja, bodonja, regan... Cverglan je prenet u
evropske vode sredinom osamdesetih godina proslog veka iz svoje pra postojbine, Severne Amerike. Suprotno
predvidanjima, u evropskim vodama nije uspeo da se prilagodi na osekivani i zeljeni nacin. Zakrzljao je pa njegova
najveca tezina retko prestize 500-800 gr, a duzina 15-25cm. Prema podacima iz Amerike njegova tamnosnja
sabraca dostizu tezinu od 2-3kg i predstavljaju vrstu izuzetno zanimljivu za sportski ribolov.
Stanista u nasim vodama
Cverglan naseljava sve nizijske vode dunavskog sliva. Najradije nastanjuje mirnije vode, posebno stajace, kao sto
su bare, kanali, mrtvaje. U brzim tekucim vodama je izuzetno redak. U vodama koje naseljava svoja stanista nalazi
u delovima sa vecom dubinom i dnom koje je puno panjeva, granja, sevara i podvodnog rastinja. Cverglan je riba
koja zivi u jatima koja sadrze jedinke istog uzrasta. Kada krene u potragu za hranom, napusta skroviste, pa se
onda moze naci i u plicacima. Kod izbora hrane zaista ne bira mnogo. Za njega je ukusan zalogaj sve ono sto moze
da savlada i proguta, ukljucujuci i zive ribice za kojima se ponekada digne sve do povrsine u nastojanju da ih
uhvati. Najcesci sadrzaj zeluca upecanih cverglana cine sitne ribe, puzici, skoljke, racici i razne vrste vodenih
insekata.
Osnovne odlike
Potencijal razmnozavanja i sposobnost prezivljavanja su kod cverglana veoma veliki. Mresti se od maja do juna, pri
cemu polno zrele zenke izbacuju relativno velik broj jaja (u odnosu na velicinu). Zbog toga se i dogada da brojnost
cverglana u vodama koje mu odgovaraju moze dostici zaista impozantne razmere. Nesumljivo je da se takvo
masovno razmnozavanje cverglana negativno odrazava na populacije ostalih ribljih vrsta u tim vodama, pogotovo
zbog toga sto cverglan jede ikru drugih vrsta u vreme njene inkubacije i sto, kao grabljivica, jede i tek izleglu mlad
drugih vrsta. Ako se tome doda da je odrasli cverglan izuzetno izdrzljiv i otporan kako na visoke tako i na niske
temperature vode, ukljucujuci i prezivljavanje pod ledom, razumljivo je da iz tog ugla gledanja nekima od sportskih
ribolovaca mora da bude antipatican. Prirodni neprijatelj cverglana bi, po prirodi stvari, mogli da budu som, stuka i
smud.
Aktivnost i izbor mesta za ribolov
Cverglan je, dakle, veliki prozdrljivac. Napada i guta sve mamce biljnog i zivotinjskog porekla koji se nadu na udici:
hleb, valjak, zito, grasak, kukuruz, sve vrste glista, crvice, pijavice, sitnije zive ili mrtve ribice, parcice ribica... Kao
i vecina grabljivica, aktivan je u jutarnjim i predvecernjim casovima, ali i nocu. Danju najcesce pravi pauze u
ishrani u trajanju od 2-3 sata, ali ponekad tih pauza ne bude. To narocito vazi za jesenji period, septembar i
oktobar. Aktivnost mu se smanjuje sa padom temperature vode. Zimu provodi kao i njegov veliki sabrat som. Budi
se cim temperatura vode pocne znatnije da raste, a to je kod nas druga polovina marta. Posle zimskog razdoblja
aktivno jede, ali nije uvek lako pronaci mesta na kojima boravi. Kada se takva mesta otkriju, pozeljno je da se
nekoliko kedera isecka na sitne komade koje treba baciti na to mesto kako bi se on tu sakupio i uspesno lovio.
Pribor za lov i izbor mamca
Za pecanje cverglana nije potreban neki narociti pribor. Pecanje stapom sa masinicom nije obavezno i ako je to
prakticniji nacin. Peca se na plovak ili dubinskom metodom. Dubinski metod se obavezno primenjuje na tekucoj
vodi, a na mirnim vodama je daleko pogodniji metod pecanja na plovak. Debljina najlona je u granicama 0,20-0,30
mm, najbolje 0,25-0,27 mm. Udice su broj 8-6, oblik nije narocito bitan, bitno je da budu dobro naostrene. Kod
pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Za predvez nije
potrebno koristiti tanji najlon od osnovnog i on treba da bude dug 15-20 cm. Olovo treba da bude klizece, a tezinu
valja uskladiti sa dubinom i brzinom toka ne preterujuci u pogledu tezine. Pecanje na plovak podrazumeva
najklasicniji sistem za tu vrstu ribolova, sa klizecim olovom ispod plovka i jednom udicom na kraju osnovnog
najlona. Dubinu treba podesiti tako da udica sa mamcem bude neposredno iznad dna ili da ga blago dodiruje.
24
Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveci komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durboci, manji kederi
ili repici od kedera. Za plovak su najbolji mamci zive ili mrtve plavojke koje se nalove pomocu cerenca. I pri tom
pecanju dobre rezultate daje repic kedera umesto cele ribice. Zapamtite, ovde vazi pravilo: veci mamac na udici,
krupniji cverglan u cuvarci. Kada se primete prvi trzaji kod pecanja na dubinku ili podrhtavanje plovka, ne treba
zuriti sa potezanjem. Cverglana treba ostaviti da "odradi svoje" , pa potegnuti tek kad savije vrh stapa ili podvuce
plovak pod vodu. Ne valja da kontra bude prejaka, vec takva da se udica ubode u usnu ili u unutrasnjost usta. Veci
mamac cverglan ne guta odmah, vec ga neko vreme zadrzava u ustima pokusavajuci da ga samelje radi lakseg
gutanja. Manji mamac, narocito crvenu glistu odmah proguta, sve do zeluca, pa se tada udica tesko vadi ili se
otkine. Krupniji primerak cverglana zakacen na udicu bori se kao som, pokusavajuci da se domogne prepreka u
vodi u kojima ce potraziti spas. Zbog toga pri lovu na plovak i nije preporucljivo koriscenje vise od jedne udice. Ako
pogodimo pravo mesto i vreme kada cverglan krene u potragu za hranom, moze se desiti da za kratko vreme
ulovimo i po 10-15 komada, a to je lep pecaroski uspeh i pravo zadovoljstvo.
Zadovoljstvo za pocetnike
Meso mu je veoma ukusno, od njega se moze pripremiti vise ukusnih jela. Posebno je dobra riblja corba. Osim
toga, cverglan je zanimljiv i kao riba koja cesto grize i u vreme kada druge vrste to ne cine pa tako moze da pruzi
zadovoljstvo i zabavu svima, a narocito

DEVERIKA
(Abramis brama familija: Cyprinidae, rod: Abramis)





Opis i grada
Deverika pripada redu sarana (Cyprinioformes), porodici sarana (Cyprinidae) i potporodici klena. Telo joj je visoko
(posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bocno spljosteno. Mladi primerci su srebrnaste boje.
Kod starijih, leda dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdize, odvajajuci srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo
zavrsnim, mada ipak malo nize postavljenim ustima. Usta, sa predvilicnim i vilicnim kostima, vrlo su mekana.
Zdrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skrznom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito
dugo analno peraje, sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) zbicom. Po broju zbica, ova vrsta se moze razlikovati od
crnooke deverike Abramis sapa (Pallas, 1811) sa 41-48 zbica, Kesege Abramis ballerus sa 39-46 zbica, sljivonosa
Vimba vimba 20-25 zbica, i krupatice Blicca bjoerkna sa 22-26 zbica. Deverika moze narasti do 75 cm duzine i do 6
kg tezine, a zivotni vek moze biti i do 20 godina, premda su prosecni primerci deverike u ulovu od 30-40 cm duzine
i 0,5-1,5 kg tezine.

25


Stanista, aktivnost i ishrana
Najcesce staniste deverike su reke, ali se srece i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno
kiseonika. Kao i vecina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno,
sastavljeno od jedinki priblizno istog uzrasta, i na podrucjima koja nisu izrazita hranilista i mrestilista, uglavnom se
srecu cista jata deverika. Samo na hranilistima i mrestilistima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele
ribe", kao brotfis, bodorka, idr. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine, koje odreduje temperaturu
vode, i od doba dana, koje odreduje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtoze, osim u slucaju da pronadu
podrucje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod slepova isl.) gde ima
dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleca i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i krecu u potragu za
hranom neophodnom za dozrevanje polnih zlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim
predstavnicima faune dna (puzici i skoljkice i dr.). Jelovnik starijih je slican, samo sto jedu vrste vecih dimenzija. U
bogato zatravljenim podrucjima, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja racica i larvi
raznih insekata u toj vegetaciji. S proleca deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i
predvece. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i vecernji period. Sa nastupanjem jeseni i
zahladenjem, prelazi se ponovo na rezim slican onom u prolece do dolaska zime i krtozenja. U potrazi za hranom
jata deverika borave i na muljevitim, i na peskovitim pa cak i kamenitim terenima. Ujutro i u manjoj meri,
predvece u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, radi ishrane, a najveci deo vreline letnjeg dana
provode u dubljim i svezijim delovima matice. Letnje noci provode u plicoj vodi. Brzina rasta deverike je vrlo
promenljiva i zavisi od odlika stanista, pre svega kolicine dostupne hrane u njemu.
Razmnozavanje
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedu 10 i 14 stepeni. U plitkoj vodi
(0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, deverike se mreste u drustvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe",
polazuci ikru na vodenu vegetaciju. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedu 6 i 9 sati, na mestima zasticenim
od vetra i ne traje duze od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike sticu vec u trecoj godini zivota (muzjaci), a najkasnije
do pete godine (zenke). Zenka u zavisnosti od uzrasta tj. velicine, polozi od 100 000 do 580 000 komada ikre.
Deverika kod nas, kako je vec pomenuto, spada u tzv. "belu ribu" i racuna se kao riba III kategorije. Zakonom o
ribarstvu je zasticena minimalnom duzinom izlova od 20 cm.
Iskustva u lovu
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudeni mamac. Pred kisu i oluju silazi na
dno i trazi rupe u kojima ce se sakriti ili cak zavuci u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistocnom vetru,
a dobro jede pri juznom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblacnom vremenu nego po
suncanom. Deverika ne uzima odmah mamac, vec ga drzi u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog
vremena, kad resi da pocne da guta, krece na stranu. To se slaze sa ribolovnom literaturom (i praksom), po kojoj
deverika, izdizuci mamac, podize i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaci pod vodu.


GAVCICA
(Rhodeus sericeus amarus)



26





Velicina
Naraste do 10 cm.
Rasprostranjenost
Zivi u mirnim vodama crnomorskog sliva, plavnim terenima i barama. Koristi se kao mamac za lov grabljivica.
Najcesce se lovi "cerencem". Moze i lakim ribolovnim priborom najlon debljine do 0,14 mm i udicom 18- 20. Mamci
su komadici gliste, crvi (sitniji), hleb...


GRGEC - BANDAR
(Perca fluviatilis Familija: Percidae, rod: Perca)


27








Naseljava skoro sve vode Evrope i Azije a kod nas se nalazi u vodama dunavskog sliva a nalazi se i u stajacim
vodama, spada u njarasprostranjeniju ribu sveta jer pored severne hemisvere nas-eljava i juznu hemisveru.
Bandar u nasim vodama je vrlo slican americkom grgecu te se predpostavlja da je americki grgec poto-mak
evroazijskog grgeca koji je nekada davno preko osladjenog severnog Atlantika presao na severnoamericki
kontinent. Ima snzno telo, koje je sa strane malo stisnuto a ledja su mu dosta vi-soka. Ledja su mu tamnozelena,
bokovi svetliji a trbuh zuckast ili belicast, po telu ima 5-9 vertikalnih pruga. Ledjno peraje ima dva dela koje je u
prvom delu cvrsto i bodljikavo a u drugom delu je samo prva zbica cvrsta a ostale mekane, trbusna peraja su mu
zuckastocrvena a repna sivkastozelena.
Grgec je u mladosti izduzen. S godinama mu visina tela raste, a posebno kod jezerskih, dugozivecih, matorih
jedinki.U nasem podneblju, zivotni vek grgeca varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov
zivotni vek jedva da prede 6-7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji. Zivotni vek i
brzina rasta grgeca umnogome zavise od uslova stanista u kome zivi. A moze ziveti u najrazlicitijim stanistima: u
maloj, brzoj reci , u velikoj reci , u bari , i mocvari, u dubokom jezeru , pa i u priobaljima slabo oslanjenih mora .
Kompletna ishrana
Velicina do koje grgec moze porasti je do 50 cm i tezine i do 2kg. Zna se da sporije rastu u severnim, hladnijim
delovima areala gde im je temperaturom odredeno vreme zivotne aktivnosti. Zenke rastu brze od muzjaka i dozive
vecu starost. Pri duzini od 4-7 mm hrane se racicima, planktonima. Pri duzini od 40-50 mm prelazi polako na
ishranu sitnim bezkicmenjacima faune dna: larve insekata, pretezno komaraca, tubifeks. Dostizanjem duzine od
13-15 cm grgeci se hrane ribama.
Aktivnost i temperatura
Utvrdeno je da svaka aktivnost grgeca prestaje padom temperature vode ispod +4 stepena a brze napre-duje pri
temperauri iznad 14 stepeni jer tad energija, koju sa hranom unose doprinosi njihovom rastu i sazrevanju njihovih
polnih zlezda. Mresti se od marta do maja na taj nacin sto muzjaci prvi dolaze na mesto mresta a potom zenke
koje plivajuci bez cilja mame muzjake. Svaka zenka je u pratnji 2-5 muzjaka i pred mrest plivajuci u krug i
savijanjem tela pocinje da izbacuje ikru u obliku sirale koja je dugacka i do 2 metra dok muzjaci plivajuci iznad nje
izbacuju mlecac, posle ovog cina i zen-ka i muzjaci su jedno vreme osamuceni i bez osecaja za ravnote-zu. Ishranu
pocinje zooplanktonima pa preko larvi insekata pre-lazi na ishranu ribom. Aktivnost smanjuje na temperaturi ispod
4 stepena . Polnu zrelost zenke sticu u 4 godini, a neki muzjaci i godinu dana ranije. Kada predu na ishranu ribom,
odrasli polno zreli grgeci su resili vecinu svojih zivotnih problema. Posebno je to vidljivo kod zenki, i stopa
smrtnosti tih uzrasta je izuzetno mala i nepromenljiva. Rast je, posle izrazitog ubrzanja u cetvrtoj, petoj i sestoj
godini starosti, nesto usporeniji ali stalan i sasvim solidan.


28


Razmnozavanje
Zenke imaju samo jedan jajnik, nastao spajanjem prvobitna dva. Posebni jajovodi ne postoje. Mrest se odvija na
razlicitim podrucjima pa i na raznim dubinama. Glavni stimulator mresta je porast temperature. Mrest se obavlja i
danju i nocu, a traje od nedelju do mesec dana, obicno 10-14 dana. Na mresna podrucja dolaze najpre muzjaci,
tek 2-3 dana kasnije zenke. One plivaju tamo amo bez ikakvog smisla (osim da privuku muzjake sebi) pracene bar
sa dva, nekada i do 5 muzjaka. Pred mrest zenka obicno pliva u krug, da bi zatim lucnim savijanjem tela i
kontrakcijama izbacila ikru (u roku od 5 sekundi) u vidu dugacke, spiralno izuvijane trake (dugacke do 2,1 m i
siroke 5-10cm). Muzjaci, obicno po dva (sa svakog kraja trake ka sredini po jedan), odmah posle polaganja ikre
plivaju i nad trakom izbacuju mlec. Posle mresta u vremenu od oko pola sata i muzjaci a narocito zenke su
osamuceni, izgubljenog osecaja za ravnotezu, a potom , oporavivsi se udaljavaju se sa mresnog podrucja. Ikra
posle oplodenja ima precnik od 2-3 mm. Inkubacija ikre traje, u zavisnosti od temperature vode od 8-14 dana. Tek
izvaljena mlad duga je izmedu 4 i 6 mm. Optimalna temperatura je 14 stepeni. Tada je naime prezivljavanje ikre i
mladi najvece.
Nacin zivota
Posle izvaljivanja, mlad je u mirnim delovima priobalja. Kako se plivacki osposobljava, krece ka otvorenoj vodi, u
ishranu planktonom pri povrsini. Pocetkom leta, pri velicini od oko 5 cm, vraca se u priobalje ili na dno do dubine
od oko 3m i prelazi na ishranu faune dna. Tu boravi do kasne jeseni, kad sa padom temperature polako odlaze ka
dubinama gde ce prezimiti. Prezivljavanje zavisi od uspeha u ishrani tokom prve godine zivota. Odrasli grgeci su
cesto usamljeni, ali u mladosti love plen i kao jatni predatori. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu impozantni, te
im pojedinacno vecina riba lako umakne, ali mogu da koriste kolektivni lov u jatu, kad ono sto promakne jednome
moze naleteti sledecem lovcu. Love iskljucivo danju, najvise u zoru i sumrak, ali i preko dana, zavisno od potrebe
za hranom i mogucnosti zadovoljenja, tj. kolicine dostupne hrane. Noc provode u plitkoj priobalnoj vodi na dnu,
potpuno neaktivni. Sa dolaskom noci i polaskom na pocinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli
grgeci zimi, iz dubina, periodicno dolaze u plice delove da nesto "s nogu" ulove i pojedu, pa se zatim ponovo
vracaju u dubinu. O vrstama koje grgec vise koristi u ishrani, kao i o velicini plena nema mnogo podataka.
Lov bandara :


- Taktika za lov sitnijih bandara
Sitni bandari ive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaros baci u toku
celog dana. Cesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najcesce se mogu naci na skrovitim mestima
gde neki objekat natkriva povrsinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuca vodena trava. Korenje i panjevi su
sigurni znak da su bandari tu. Najvise voli sporotekuce i mirne vode i retko se krecu u matici reke.

Kada koristite velike mamce kao sto su gliste, bandar napravi pauzu pre nego sto uzme mamac. Naizgled se cini da
se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo pocinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promasaj.
Treba sacekati da bandar potpuno uzme mamac, sto on i radi odlucno potpuno potapajuci plovak. Ukoliko zakasnite
sa kontrom, moze vam se desiti da vam udica ostane u zeludcu upecane ribe.

Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medjutim, ako pecate blize obali,
prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana spulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija.
Ukoliko pecate na vecim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor.

- Taktika za lov velikih bandara
Najveci problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraca koja jednostavno napadaju svaki
mamac koji im se nadje u blizini cim ga spaze. Jedini nacin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu
vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da cak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama
krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu
vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno prozdrljivi i
agresivni.



29


Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, zive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve cesce
koriste.

Na vecim, dubljim vodama, mozete pokusati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu
primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crvica. Sa aromom se mo e eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva
uz crvenu boju cesto mogu pomoci. Mesni crvici imaju zadatak da privuku sitnu ribu cije ce prisustvo zainteresovati
vece bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice mo e preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama
bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamciti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par
crvica kako bi svojim pokretima ucinili mamac zivljim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlacite stap, sto ce
cesto rezultovati ugrizom sumnjicavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalicarenje je mnogo
efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omogucava da pretrazujete kompletnu povrsinu vode. Patenti kao sto
su ABU Toby, Atom, Reflex i Gaginii vobleri velicine 5 cm u sivo-beloj boji su se vec do sada dobro pokazali. Ono
cto je najbitnije jeste da povlacite varalicu sto je sporije moguce, da joj dozvolite da potone do samog dna pre
nego sto je povlacenjem dovedete do povrsine. Nije lose da koristite sajlu za vezivanje varalice, jer se moze desiti
da na nju napadne stuka, koja bi monofilament presekla svojim ostrim zubima.

Bandar obicno ne uzima mamac naglo, vec prvo voli sa njim da se poigra, sto cini pravovremeno kontriranje dosta
teskim. Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je sacekati par sekundi nakon sto plovak nestane, pa tek onda
kontrirati i to blago. Nemojte predugo cekati, jer riba mo e ispustiti mamac, ali i potpuno progutati udicu koju je
kasnije tesko izvaditi. Crvena boja je najprivlacnija za bandara. Uz standardni mamac na udicu se moze dodati
crvena plocica ili perce. Ukoliko varalicarite, probajte varalice sa crvenim telom ili nekim vecim crvenim delom. ´
Najkrupniji bandari zive u najvecim dubinama reka, nizvodno od velikih predmeta u vodi, kao sto su nosaci
mostova ili stene, pored potopljenog drveca. U jezerima najcesce se okupljaju na mestima gde korenje priobalnog
drveca pravi gust splet kanala u vodi natkrivenoj senkom krosnje. Cesto patroliraju i delovima vode koja je obrasla
povrsinskom vegetacijom. Leti, mesta gde je struja jaka, gde se voda peni i osvezava kiseonikom su rado
posecivana mesta za krupnije bandara. Takodje, bandara ima gde god ima i sitne ribe kojom se bandari hrane.

Kako je bandar zainteresovan za sve sto sija i vibrira, gotovo svaka varalica ce za njega biti odlicna. Ukoliko zelite
da pretrazite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U vecini
slucajeva je to cisto bela varalica, dok se na drugim vodama zuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. Varalica
moze biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, zaba ili ribica nisu losi. Kod vodjenja mamca obratite paznju da
bandar nije bog zna kako brz i spretan plivac. Omogucite mu da mamac sustigne. Metalne varalice, kao sto su
Mepps (velicine 0-2), Tori i Panter Martin su se na mnogim vodama pokazale kao dobitna kombinacija. Na ovakve
varalice moze se okaciti komadic crvenog platna ili plastike kako bi joc vice privukle paznju prozdrljivog bandara.

Dobar metod pecanja bandara je sledeci:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili kombinaciju gliste i mesnog ili brasnenog crva. Deset santimetara od udice
postavi se olovo koje ne moze da se priblizi udici jer ste ispod olova postavili stoper. Ovakvim sistemom polako
pretrazujte dno. Bacajte polako i oprezno. Pretrazite teren sa leva na desno, a onda promenite lokaciju.



Jos jedna kombinacija je cesta:
Metalna varalica sa glistom razvucenom po najlonu i udicom na kraju. Ovakav sistem ribu privlaci vibracijom i
sjajem vara-lice, ali i mirisom i oblikom gliste. Ovde je bitno da glista prilikom vucenja bude potpuno ispravljena.
Vodjenje ovakvog sistema moze biti po sredini vode, ali je cesce vodjenje odskakanjem od dna. Nakon zabacivanja
saceka se da varalica padne na dno. To se vidi po tome sto se najlon opusti potpuno. Zatim vrh stapa spustimo na
oko 50 cm od povrsine vode i namotamo koliko mozemo najlona, a da ne pomerimo varalicu. Sledeci potez je
naglo izdizanje vrha stapa za oko 80 cm. Varalica ce na ovaj trzaj poleteti sa dna, sto cesto izazove bandara da
napadne. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuci bolesnu ribu. Ceo postupak se
ponavlja sve dok ne izvucemo varalicu iz vode.

Bandar se moze, mada ne bas cesto, loviti i strimerom. Uglavnom se koristi plavi ili narandzasti strimer na udici
velicine 6-8. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo
zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom slucaju imitiramo
bolesnu malu ribu.



30


Zivi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica, gde riba uzima mamac na brzinu, ne
gledajuci kako joj ne bi pobegao, kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. Ovo znaci da sajlu ne smete
koristiti. Koristite monofilament ukoliko ste sigurni da nema stuka u blizini, inace koristite neki od novih materijala
kao sto su Kryston Silkworm ili Kryston Quicksilver. Pravo mesto za zabacivanje kedera je u blizini mesta gde
lokvanji prekrivaju vodu.
Ukoliko koristite mrtvog kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi osetio otpor
pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao sto su lisce i grancice.
Da bi se ovo sprecilo treba koristiti olova oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim spricem. Mamci
moraju uvek biti svezi. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuse duzine od 3,5 do 5 cm su idealne. Nemojte
nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer bandar ne voli miris moraMeso mu je izuzetno ukusno
sa vrlo malo kostiju (ima svega 25 kostiju) ali je dosta tezak za ciscenje pa ga treba ocistiti odmah cim se upeca
dok je ziv jer mu se tada krljust lako skida ili kas-nije potapati u vrelu vodu ili jednostavno odrati.


JAZ - BROTFIS
(Leuciscus idus familija:Cyprinidae, rod: Leuciscus)







Jaz naseljava sve evropske vode sem voda Britanije, Francuske, Svajcarske, Norveske i regiona juzno od Alpa i
Dunava. Bira centralne i donje recne tokove, mrtvaje i bare. Vise voli dublju vodu sporijeg toka u kojima zivi u
velikim jatima hraneci se pri dnu. Jaz je jatna riba. Jata cine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u
parovima ili pojedinacno. Na istom mestu se retko moze uloviti vise takvih komada. Sa proleca, od aprila do juna,
kada temperatura vode dostigne 80°C, parovi polno zrelih jedinki se izdvajaju i polazu ikru. Parenje traje oko tri
dana. enka polozi do 114.000 jajasaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, sto je i karakteristika svih
saranskih riba, poprima svecano, zlatno ruho. Po izvaljivanju mlad, 20-ak dana po polaganju ikre, zivi na
zooplanktonu, a kako rastu prelaze na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno
sazrevaju izmedu 3 i 5 godina, dok im prosecan zivotni vek traje 15 godina. Maksimalna duzina ribe je 35 do 50
cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod vecine saranskih riba. Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se
metabolizam pokrenuo, sto znaci da je zimi gotovo potpuno neaktivan i da cete ga uloviti samo kada su dani
izuzetno suncani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte u vidu da je jaz, iako
leti riba plicaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu reke. Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra,

31


kada se jaz priblizava obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dublja od 3
metra. Na povrsinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano ujutro i uvece. Ponekad, kada je vreme
oblacno ili maglovito, moze se desiti da jaz produzi svoj boravak na povrsini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da
posmatrate gde mu je prirodna hrana. Kada po povrsini vode nema gusenica i sitnih insekata, ni jaz nema razlog
da bude tu, vec se radije povlaci u dubinu.Jaz ima izuzetno razvijeno culo vida i vrlo dobro oseca vibracije koje se
prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plasljiva i oprezna riba i svako bahato ponasanje na
obali sigurno ce ga uplasiti i oterati.Od svih mesta u reci ova riba ce najcesce izabrati mesta gde se male vode
ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog mesanja vode, ona postaje bogatija
kiseonikom i riba tezi da u njoj sto suze ostane. Takode, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je
tu da bi se njima hranio. Obratite paznju na to da jaz voli da se zadrzava na mestima gde se kanalizacija uliva u
vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obilja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo
neugodnog ukusa i mirisa, pa cak i bakterioloski neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrstanjem klena i bodorke. Njegova zaobljena leda su plavo-zelene boje, bokovi su
srebrni, a stomak beo. Repno i dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od
klenovih konkavna (udubljena). Najsigurniji nacin za identifikaciju jaza je broj krljusti na lateralnoj liniji, koji je kod
jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.
Lov jaza
Da bi jaza uspesno lovili, pogledajmo prvo sta je njegova prirodna hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste
crva. Dakle odmah je jasno da su odlicni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crvici i
kasteri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao alternativa ovoj ribi se moze
ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znacaja. Medutim, obratite
paznju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba traziti i primamljivati. Takode voda ne treba da bude
dublja od 3 metra, inace tu jaz vrlo retko, sem zimi, dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako
raspada, tamne je boje, pada na dno i po mogucnosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio gomilu
sitne beovice, koja ce nam samo otezati ribolov. Takvu primamu mozemo i kupiti kao gotovu, ali mozemo i
napraviti po sledecem receptu: u 1 kg izmrv-ljenog hleba bez korice dodati 2 sake prekrupa ili izdrobljenog mladog
kukuruza, a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak ce primamu otezati i obojiti.
Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguce
vrsiti klikerima same osnovne primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadica kulje.Najpogodnija mesta za
lov jaza su delovi obale utvrdeni kamenom, mesta gde su potopljeni brodovi ili slepovi, isteci poljskih kanala preko
pumpi, mesta sa potopljenim oborenim drvecem i ulivi malih tokova i izvora u vece vode.Jaz se lovi na sva tri
osnovna nacina: najcesce plovkom, rede varalicom, a dubinkom uglavnom slucajno. Jaz se najlakse i najcesce lovi
na plovak i to obicno stapom duzine preko 4 m sa ili bez masinice. Ovakav stap u vecini slucajeva pokriva potpuni
areal kretanja jaza u vodi, a ribolovcu pruza mogucnost da precizno zabaci na hranjeno mesto. Kao plovak,
nosivosti od 3 do 5 g, se moze koristiti i klizeci i fiksni, ali treba paziti da se mamac nade na dnu. Jos je bolje da je
mamac samo malo odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olaksavanje mamaca se sastoji u tome,
da se uz mamac na udicu okaci i kuglica stiropora ili komadic hrane za pse. Klizeci vagler plovak se moze i mora
koristiti samo na onim vodama gde je plicak predugacak, recimo sest-sedam metara, kao sto je to slucaj na vecim
jezerima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg, bez obzira na boju. Udica od
broja 12 pa do 6.
Tehnika ribolova plovkom moze biti i pretrazivanje dna. Zabacite uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac ce
na taj nacin ici neposredno iznad dna dodirivajuci ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima. Jaz
udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da je udica zakacila dno. Posle
nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba uciniti laksu kontru. Jaca nije
preporucljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti prosecena udicom.Tehnika varalicarenja je nesto
drukcija nego kod recimo bandara. Vodenje treba da je brzo, pa cak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza
da pomisli da je nasa varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom. Ovakva manifestacija ce
zainteresovati jaza, koji ce po pravilu pojuriti za hranom. Ono sto je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz
grabi odmah i snazno. Cesto uz jak cimaj. Medutim, cim oseti otpor ispusta mamac. Ovo vazi za sve metode
ribolova, ali je za varalicu od presudnog znacaja. Dakle vasa kontra mora biti brza i pravovremena. Od varalica
najbolje su se pokazali okretni spineri, zuti meps broj.2, Zoranovi vobleri velicine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i


32


druge slicne varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nesto jaci 0,30 do 0,35 mm.Lov dubinskom metodom je
realno moguc, ali je pravo pitanje zbog cega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom,
morate neprestano paziti na vrh stapa, jer jaz cesto udara samo jedanput. Jedini razlog moze biti prebrza recna
struja, koja bi plovak nosila bez kontrole. Kod nas pored jaza zivi i manji zlatni jaz, nasa najlepsa riba i velika
retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi srecu onom koji je ulovi.


JEZERSKA PASTRMKA
(Salmo trutta m. lacustric)




Velicina
Prosek 2-4,5 kg, obicno 6,5-9 kg, dostize 30 kg.
Rasprostranjenost
Preneta iz alpskih jezera, riba lednickih i vestackih jezera na nadmorskoj visini preko 500 m.n.v.
Mamci
Najbolje su "suve" i "mokre" musice velicine 8-12, a od varalica "Vobler", "Meps", "Torpedo" velicine 3-7 cm ( Ako
ste sportski ribolovac zamenite trokrake udice obicnim i izbrusite povratne jezicke, spadanja sa udica bez
povratnog jezicka su retka a povrede nanesene pastrmki ispod lovne velicine su minimalne ). Debljina konca 0,25 -
0,35 mm.


33


KALIFORNIJSKA PASTRMKA
(Salmo gairdner)





Velicina
Obicno 0,50 - 1,50 kg; Dostize 16,8 kg.
Poreklo
U nase vode doneta iz Amerike, nastanjuje jezera i neke otvorene vode (srednje tokove). Gaji se u ribnjacima.
Odlicna riba za sportski ribolov.
Mamci
Najbolje su "suve" i "mokre" musice velicine 8-12, a od varalica "Vobler", "Meps", "Torpedo" velicine 3-7 cm ( Ako
ste sportski ribolovac zamenite trokrake udice obicnim i izbrusite povratne jezicke, spadanja sa udica bez
povratnog jezicka su retka a povrede nanesene pastrmki ispod lovne velicine su minimalne ). Debljina konca 0,25 -
0,35 mm.


KARAS
(Carassius carassius Familij: Cyprinidae, rod: Carassius)


34





Karas je barska riba rasprostranjen je u vodama cele Evrope I Azije, ja-vlja se u varijetetima kao Zlatni karas
(carassius cara-ssius) i srebrni kar-as (carassius auratus gibelio) ili babuska. Ima osobinu da opstaje i u naj-
surovijim uslovima tako da su zivi kar-asi nalazeni i u blatu isusenih reka na dubini od 70-tak santime-ara. Oblik
tela je slican saranu ali nema brk-ove, boja tela mu je zuta to tamnozlatnozute ima visoka ledja i malu gla-vu a u
ustima ima zdreone zube koji se razlikuju od saranovih. Mresti se od ma-ja do jula i zenka polaze oko 300.000
jajasaca ikre na vodeno bi-lje, mladj se hrani planktonima a odrasli faunom dna, zivi po 10-15 godina.
Velicina
Prosek 15 - 30 cm; Dostize do 50 cm.
Rasprostranjenost
Zivi u nizijskim vodama, barska riba moze ziveti i u mulju. Hrani se vodenim zivotinjicama i biljkama. Koristi se kao
mamac za stuku, soma, smuda...
Lov karasa
Lovi se kao i saran samo sa mnogo laksim priborom, laganim sta-pom i najlonom ne debljim od 0,20 mm sa
udicama 8-14, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr. U lovu ga treba pri-mamljivati na odredjeno mesto, lenja je i slabo
pokretna riba, ima razvi-jeno culo mirisa te se kao mirisni dodatak u lovu koristi laneno ulje, kon-opljino ulje, anis,
vanila lavanda i dr. Ma-maci za lov su crvena glista, crv-ici, kuvano zito kao i valjci od hleba






35

KECIGA
(Acinpenser ruthenus)



Velicina
Do 1 m, dostize 9 kg.
Rasprostranjenost
Zivi u nizijskim vodama crnomorskog sliva. Jedini clan iz porodice jesetri koja ceo zivot provede samo u rekama.
Hrani se vodenim organizmima iz naselja dna.
Lov
Lovi se dubinski, a koriste se tanke i ostre udice velicine 8 - 14. Najbolji mamac je larva vodenog cveta, retko se
moze uloviti i na crvenu glisticu.


KESEGA
(Abramis ballerus)


36


Velicina
Naraste do 30 cm i 1,5 kg.
Rasprostranjenost
Zivi u nizijskim vodama, najcesce u velikim rekama i njihovim plavnim podrucjima. Hrani se zivotinjskim
organizmima na dnu.
Lov kesege
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspesnije na plovak. Stap "takmicarac" od 5 - 6 metara, najlon debljine 0,10
- 0,16, udica br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr. Od mamaca se koriste crvi, kuvano zito, hleb, gliste ...



KLEN
(Leuciscus cephalus familaija: Cyprinidae, rod: Leuciscus)




Klen je riba cistih voda i srednje brzih tokova, uglavnom je u sre-dnjim i nizim delovima vodenih tokova, u
dubokim virovima ili na prelazima iz vira u vir. Boja tela mu je od mrkozelene preko sive do potpuno crne, bokovi
su mu srebrnasti a trbuh beo dok stariji pimerci dobijaju vremenom narandzastocrvenu boju. Telo mu je izduzeno i
snazno sa krupnom klavom i vecim ustima kojima usi-sava hranu, u nasim vodama retko naraste preko 4 kg.



37


Klen se lovi na vise nacina:dubinski,varalicarenjem,na plovak i na "pec". Dubinski metod lova se primenjuje za
vreme vecih voda,narocito u prolece i u kasnu jesen.Ostali metodi su uspesni u letnjem delu sezone.Narocito je
zanimljiv lov na "pec",koji je specifican za manje reke.Pribor koji se koristi moze biti sasvim skroman.Dovoljno je
imati vitak stap srednje duzine,laganu masinicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-0,25mm,sasvim mali plovak
i udicu,najbolje velicine oko broja12.Najuspesniji mamac je skakavac.Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi
racuna da mamac sto laganije padne na povrsinu vode.Grublji udar udice sa mamcem i plovka o povrsinu vode
izaziva klena da zagrize cak i da nije gladan.Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivanja ,ceo se postupak
ponavlja.Duze cekanje nema smisla.Iako kod zabacivanja ne mora mnogo da se pazi na narusavanje tisine,mestu
za ribolov treba prici sto tise,bez naglih pokreta,narocito ako su klenovi na povrsini vode.Kada se zauzme dobra
pozicija za zabacivanje ,zakratko se saceka,i kada se uveri da su klenovi ostali tu,pocinje se lov.Mamac treba da
padne 20-40cm ispred uocenog klena.Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi,vec
ga povlacenjem najlona spreciti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nastane udicu obicno proguta
najkrupniji klen iz grupe.Kada klen uzme mamac,pre kontriranja vrh stapa treba spustiti sto blize povrsini
vode.Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energicno da bi se udica sigurno zabola.Zakacenom klenu ne treba
dozvoliti da se izbacuje iz vode,jer se tada,u vecini slucajeva, on uspesno oslobadja udice pre nego sto ga
izvucemo na obalu.Klenovi koji se love na taj nacin su teski 100-300 grama.Kapitalci teski i vise od 2 kg su daleko
redji i oprezniji,ali se i oni ponekad ulove.
Osim severne Skandinavije i ostrva u Mediteranskom moru, klen naseljava celu Evropu. Zivi kako u slatkoj tako i u
brakicnoj vodi, ali i u Baltickom moru. Uprkos klenovoj velikoj sposobnosti prilagodavanja, on ipak najrade
naseljava tekuce vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najcesce se zadrzava ispod brana i zapreka u vodi
gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepozeljnim jer prozdire plemenitu mlad i ikru. Klen se hrani i
zivotinjskom i biljnom hranom. Veliki primerci se hrane drugim ribama i zabama, cak prozdiru i plodove koji padaju
sa priobalnog drveca. Uprkos svojoj velikoj prozdrljivosti, klenovi rastu prilicno sporo. Sezona parenja im je sa
proleca. U tom periodu muzjaci, pa cak i neke zenke dobijaju tackice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im
crveno. enka polaze izmedu 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mlad jede zooplanktone. Mlade ribe se
drze u jatima, dok odrasli primerci zive zasebno. Krecu se tik ispod povrsine vode, odakle mogu da reaguju na
svaku opasnost. Klenovi su izuzetno stidljive ribe, sto posebno vazi za starije primerke.



Lov klena:




U prolece se klenovi krecu tik ispod povrsine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Kenovi su izuzetno
stidljive i oprezne ribe, sto posebno vazi za starije jedinke. Nije retka pojava da oko jata patrolira jedan krupniji
primerak, osmatrajuci okolinu. Uplasite li predvodnika, oteracete celu grupu. Dakle, prilaz vodi je od presudnog
znacaja za uspesan lov. Budite pazljivi. Najmanja senka na vodi, jace trupkanje po obali ili nespretno bacena
varalica i jato ce nestati u sekundi.Klen je svastojed i moze se pecati na skoro svaki mamac. Mozete probati sa
sirom, komadom nagnjecenog voca, posebno kupinama i dudom, mesnim crvicima, suvom krvi, glistama,
skakavcima ili puzevima. Tu su i hlebne ruze, durbaci, kocke mesnog nareska i kukuruz secerac, prirodne i
vestacke musice i zivi insekti. Naravno, necete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov. Kada je reka
bistra, hlebna ruza i kukuruz secerac su se pokazali najboljim. Kada je voda mutna, bolje je koristiti sto
aromaticnije mamce (crvi, sir ili mesni narezak). Leti mozete probati i puza. Ukoliko dode do trzaja, bice to jos dok
mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udicu bez olova za letnje, a sa olovom za zimske uslove
pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice ka stapu. Dobra je ideja da nekoliko najsitnijih olovaca (sacmu)
stavite na poseban najlon duzine 10 cm i navezete kao bocni predvez 20cm od udice ka stapu.Najbolji trenutak za
klena je onaj odreden promenom nivoa vode. Cesto zamucenje vode donosi krupne klenove na jako aromaticnim
mamcima. Doba dana i nije toliko presudno, jer su klenovi aktivni uvek. Ipak sumrak daje najbolje rezultate kad se
love krupni komadi. Od tehnika mozete koristiti lov na "pec", dubinsku metodu bez i sa hranilicom, varalicarenje i
musicarenje.






38


Lov na pec :


Narocito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifican za manje reke i jezera. Pribor koji se koristi moze biti sasvim
skroman. Dovoljno je imati vitak, lak i brz stap srednje duzine (3-4m), laganu masinicu sa namotanim najlonom
precnika 0,10-0,20mm (nosivost do 1 kg je u vecini slucajeva dovoljna), sasvim mali plovak( 4AAA wagler) i udicu,
najbolje velicine oko broja 12, mada u nekim danima, kada su klenovi izuzetno oprezni, treba ici i na sitnije udice
(br. 18 do 20). Da bi plovak brzo ispravio postavite 2-3 A olova-sacme odmah pored plovka. Tako cete dobiti i da
mamac sto sporije tone. Najuspesniji mamac je skakavac (crni popac), ali se mogu koristiti i drugi krupniji insekti i
leptirovi. Pri zabacivanju grublji udar udice sa mamcem i plovka o povrsinu vode u vecini slucajeva skrece paznju
klena i izaziva ga da zagrize cak i kada nije gladan. Ipak, udar nesme biti neprirodno jak, jer ce oterati jato. Ako
nema udara ribe posle nekoliko sekundi od zabacivanja, ceo se postupak ponavlja. Duze cekanje nema smisla, jer
klen uzima mamac u prvih 30 cm od povrsine. Iako kod zabacivanja ne mora mnogo da se pazi na narusavanje
tisine, mestu za ribolov treba prici sto tise, bez naglih pokreta, narocito ako su klenovi na povrsini vode. Kada se
zauzme dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saceka i kada se uverite da su klenovi ostali tu, pocinje se lov.
Uocavanje jata je velika prednost. Imajte na umu da cesto nije moguce sagledati ribu u vodi. Kada ribu vidite treba
teziti da mamac padne 20-40cm ispred uocenog klena. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da
ga on zgrabi, vec ga povlacenjem najlona spreciti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nastane udicu
obicno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre kontriranja vrh stapa treba spustiti sto blize
povrsini vode. Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energicno da bi se udica sigurno zabola. Zakacenom klenu
ne treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u vecini slucajeva, on uspesno oslobada udice pre nego sto ga
izvucemo na obalu. Klenovi koji se love na ovaj nacin su teski 100-300 grama. Kapitalci teski i vise od 2 kg su
daleko redi i oprezniji, ali se i oni ponekad daju prevariti. Cest razlog gubljenja ulova je prekasna kontra. Naime,
klen uzima mamac obicno dok jos tone. Premece ga u ustima i ako oseti otpor odmah ga ispusta. Ovde mora
uslediti brza kontra. Najveci problem je sto u toku tonjenja mamaca, dok struna nije jos zategnuta, blagi trzaj
klena necete ni osetiti na stapu pa je potrebno dobro paziti na svako i najmanje zatezanje najlona.




Dubinska metoda :


Na kanalima i drugim uskim vodama trudite se da dosegnete suprotnu stranu obale dugim stapom sa kratkim
najlonom. Medutim, na sirim vodama i jezerima, dubinski metod nalazi svoju primenu. Najlon treba da bude
nosivosti 1,3 do 2,3 kg. Udica velicine od 8 do 4. Na oko 20 cm od udice ka stapu dodajte jos jedno olovo kako bi
primorali mamac da lezi na dnu. Osnovni princip je da treba da stavite minimalno olova. Dubinski metod lova se
primenjuje za vreme vecih voda, narocito u prolece i u kasnu jesen. Kada je voda bistra, mozete prihraniti zeljeno
mesto loosefeed tehnikom mesnim crvicima, konopljinim semenom ili kukuruzom secercem i cekati da se klenovi
pojave pa pecati jednim stapom. Primamljivanje groudbait tehnikom ne daje adekvatne rezultate kod pecanja
klena. Ova napomena vezana za primamljivanje vazi i pri pecanju plovkom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim
uslovima ta varijanta ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti vise dubinki i cekati ili koristiti metod pecanja sa
dva stapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom kolicinom olova potrebnom da se mamac nade na
dnu. Koristite pola sardine, durbaka ili krupniju glistu. Na drugom stapu ponudite komadic mesnog nareska ili sira
na dlaci i zabacite dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo tezine 50 g.




Varalicarenje :


Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najcesce primenjuje u popodnevnim satima, kad
klen iz dubine osmatra povrsinu vode i kada ce vasu varalicu brzo spaziti. Vodite varalicu na dubini oko 30 cm. Od
varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm , kao sto su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT,
GRT, P, G i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Ruzno pace( BIS, BT, BGI, BS, DOR, BASS)* ili rucno


39


pravljene voblere domacih autora od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takode mogu se koristiti i leptiri velicine 0
do 3 i male kasike, male glavinjare imitacije zaba i riba, tvisteri i sedici velicine 2,5 do 4. Preporuke UK ribolovaca
su: River Runt, Wee Frog, Big S, Ondex i Meps Aglia. Zabacujte varalicu nizvodno i poprecno na tok reke. Obratite
paznju da se klenovi nalaze obicno pri obali, u senci ispod krosnji drveca koje natkrivljuju povrsinu vode (ako su ta
drveta jos dud, glog ili tresnja eto objasnjenja zasto se i na ove biljne mamce moze uloviti klen), uz obalu obraslu
kupinama ili medu potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen sacekuje svoj plen bilo da su to ribice,
insekti koji slecu na vodu ili upadaju slucajno u nju ili plodovi koji padaju sa krosnji. Dakle na tom mestu treba
pecati i bacati varalicu. Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odlucno i kratko, obicno cim dotakne vodu ili par
sekundi nakon toga. Pravovremena kontra je najbitnija.Moguca su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri
vodenju varalice:

- Bacate varalicu, ona pada, osecate (a vrlo cesto cak ni ne osetite na stapu, vec samo vidite da je najlon poceo
malo brze da se zateze) blagi trzaj i nastavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete.
Desilo se da je klen uzeo varalicu jos dok tone i dok najlon jos nije bio zategnut, te stoga niste ni osetili trzaj. Klen
je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao da "to" nije za jelo i ispljunuo je. Da bi resili ovaj problem
vazi ista napomena kao i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon jos dok tone i na svaki sumljivi pokret najlona
najbolje je da kontrirate.

- Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, osecate blag trzaj, kontrirate i nista. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju
je okusio i osetio da nije za jelo i ispljunuo. Jedino resenje je da prilikom namotavanja najlon drzite uvek
nategnutim, posmatrate vrh stapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju.

- Treci scenarijo je dosta cest. U toku vucenja osetite otezanje i pomisljate da je u pitanju trava ili komadic kese.
Dovodite varalicu do kraja i primecujete da je u pitanju klen. U vecini slucajeva ovakav klen ce se pri izvlacenju
otkaciti, jer nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino resenje kontra i pri najmanjoj promeni opterecenja.
Pored vodenja varalice moze se na brzim vodama koristiti i tehnika "lerovanja" - zabacivanja nizvodno i
zadrzavanja varalice na jednom mestu, koja vibrira pod dejstvom toka vode. Povlacenjem vrha stapa gore dole
menjate dubinu , a levo desno mesto varalice.




Musicarenje :


Ponekad se za vreme suncanog i toplog dana klen okuplja na samoj povrsini vode i tada ga je moguce loviti
strimerma i musicama potezaljkama koje se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od musica su se
najbolje pokazale imitacije bumbara, kocijasa, zula i vestice. Umesto musice istim principom se moze loviti i na
malog skakavca (i zelenog i braon) i popca. Kao zamena za pravi musicarski pribor moze se koristiti i vaser kugla
(20 mm sa malom kolicinom vode u njoj), tanak najlon bez olova i vestacka musica (zlatna, crni palmer i
aleksandra) ili sveze uhvaceni skakavac ili popac. Na najlon treba rasporediti nekoliko musica (3-4). Musice, kao i
varalice treba voditi u prvih 30 cm vode. Ne treba ih voditi prebrzo da ne bi poskakivale po povrsini.







40

KLENIC
(Leuciscus leuciscus)




Velicina
Obicno 0,1 - 0,2 kg dostize 0,4 kg
Rasprostranjenost
Rasprostranjen je u vodama crnomorskog sliva. Voli brzu i bistru tekucu vodu.
Lov klenica
Lovi se lakim ribolovnim priborom, na plovak, titranjem-na pec, udicama velicine 12-16, najlonom debljine do 0,18
mm. Mamci su hlebni valjak, hlebna ruza, crvi, gliste, gusenice, muve, skakavci, komadic mesa ...Moze se loviti i
varalicarskim (varalice tipa meps) i musicarskim priborom (mokre musice).









41

LINJAK (Tinca tinca Familija: Cyprinidae, rod: Tinca)



Linjak, linj, linis naseljava nase kao i vode skoro cele Evrope, a prenet je i u Severnu Ameriku, Sardiniju,
Australiju, Novi Zeland. Posto voli topliju vodu severni delovi Skandinavije i bivseg SSSR-a mu i nisu bas privlacni.
Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne njemu slicne ribe. Male slicnosti sa saranom
ima u obliku tela. Linjak ima samo jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali
ispod sluzi nalazi se sloj sitnih krljusti. Boja tela je karakteristicno mocvarno zelena dok su mu bokovi sa zlatnim
sjajem, a trbuh mu je zuckast. Boja je u direktnoj zavisnosti od sredine u kojoj zivi, te su i variranja velika.
Peraja linjaka su obla i po tome je jedinstven.Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru
odlaze na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20°C. Pored velike plodnosti, 300.000
do 400.000 komada ikre, sa zivotnim vekom od 10 godina, prirodna reprodukcija je smanjena i odvija se samo pod
odgovarajucim uslovima. Iako se smanjenje brojnosti populacije ne uocava zahvaljujuci intenzivnom uzgoju u
ribnjacima, veliki problem je nestajanje plavnih, mocvarnih podrucja koja inace cine prirodna plodista i pogodna
mesta za mrest svih riba. U Centralnoj Evropi je zbog komercijalnih razloga velicina ulova ogranicena uz zatvorene
sezone za ribolov, a uzgoj, kojim se bave ribolovni klubovi, doprinosi njegovoj sadasnjoj distribuciji i brojnosti.
Zastita linjaka, kao i drugih riba, vezana je za zastitu nizih delova reka, prosirivanja obalske vegetacije i
povezivanje rukavaca sa glavnim tokom. Jajasca se izvale nakon sest do osam dana, a sa hranjenjem pocinju
nakon dve nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata, crvima i drugim
sicusnim zivotinjama koje cine faunu dna. Odrasle jedinke se hrane insektima i larvama, puzevima i crvima sa dna
koje iskopava svojom rilicom. Na temperaturi od 4°C prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi i ne
mozemo loviti. Prosecna velicina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg, dok mu je maksimalna duzina 60 cm i
tezina 7 kg. Linjak je ugrozena vrsta i sve je manje ima u nasim vodama. Razlog je u neprestanom smanjivanju
njegovog prirodnog stanista, bara i mocvara. U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba.
Njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se ocese o njega biva izlecena od svake riblje
bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leci od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih
bolesti. Takode verovalo se da stuka ne napada linjaka zbog njegove misticne moci. Iako je ne zahvalan za
ciscenje, to ce te najlakse obaviti uz pomoc dudove kore, ili uz malo sirceta u vodi. Meso mu je veoma ukusno i
dosta masno, ponekad zna da se oseca na mulj jer stalno rije po njemu u potrazi za hranom.


Lov linjaka :




Linjak se hrani skoro iskljucivo sa dna, preturajuci mulj. Kada to radi, primeticete mehurice metana na povrsini
vode. U mulju pronalazi zivotinjice kao sto su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih zivotinja linjak se hrani
glistama, puzevima, skoljkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najvecih zabluda je da linjak jede vodeno bilje.

42


Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko nocu. U toku zime pada u san i ne hrani se uopste. Za uspesan
ribolov bitno je lokalizovati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih seoskih bara
koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim rekama, linjaci se zadrzavaju samo na pojedinim
mirnim mestima i moramo ih poznavati ako zelimo da ih upecamo. Vecinu vremena provodi na dnu vode, obicno
sakriven u travi. Nocu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu obale kako bi se nahranio. Linjaci su
jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuci. Ukoliko su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i
panjeva najlon bi trebalo da bude jaci nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren laksi i 2 kg je dovoljno. Na kraju
najlona mozete dodati i hranilicu. Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10 do 12 za
krupnije. Tehnike ribolova mogu biti razlicite. Cetiri najcesca metoda su: ribolov plovkom, ribolov dubinskom
metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili
plovka sa mamcem na dnu. Za pocetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji je i potreban je
samo stap, masinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac ce se naci na dnu tacno gde treba, a linjak nece
osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaceni na trbuhe
najlona izmedu masinice i prve vodice na stapu. Jedini nedostatak ovog metoda je ogranicena daljina zabacivanja.
Medutim, dobrim stapom veci hlebni mamac ili crva mozete baciti i do 10 m. Cesto, nije ni potrebno zabaciti dalje.
Linjaci se nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko zelite da povecate daljinu zabacivanja dodajte malo klizece olovce na
30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se najlon polako zateze, a prstenovi podizu.Kod pecanja sa
plovkom potrebno je znati tacnu dubinu vode kako bi mamac legao na dno. Kukuruz secerac, bastenske gliste,
puzevi golaci, pijavice, hleb, mesni crvici i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog recnog
puza. Crvena boja mamaca i primame se preporucuje. Najlon treba da bude nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti
polupotopljen plovak opterecen sa 2 do 4 olovne kugle, mada se moze koristiti i vagler i klizeci plovak. Ukoliko se
peca vaglerom treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok jedno olovce treba da
bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri koriscenju klizeceg plovka, problem moze biti vezivanje
gornjeg cvora. Ovaj cvor mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.Indikacija ugriza je veoma vazna
kod pecanja na klizeci plovak. U ovom slucaju plovak se uzdize u slucaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a
ponovo se vraca na normalni polozaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je vazno kontrirati kada se plovak
uzdize, jer je tada najveca verovatnoca pecanja ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i pocne da ga nosi
plovak ce skliznuti pod povrsinom u jednu stranu i treba onda kontrirati. Pecanje dubinskom metodom se
preporucuje na onim vodama gde je potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na
kraju najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizece. Pecajte na boile sa aromom jagode ili ribe. Kukuruz
secerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao i boiliji na dlaci duzine 2,5 cm. Mozete koristiti po jedan
16 mm veliki boili ili vise manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mlecne
proteine ili zrnevlje za ptice. Zvucni indikatori trzaja u kombinaciji sa majmunom ili savitljivim vrhom treba da se
koriste kako bi povecali uspesnost u pecanju. Za ovu vrstu ribolova mogu se koristiti meksi stapovi, najlon
nosivosti 3,6 kg i udice 8 do 10. Obicno olovo od 15 do 20 g sa standardnim nacinom vezivanja jedne ili dve udice
vezane na kraj najlona. Najlon je potrebno opustiti kako bi se dalo vremena ribi da ponese mamac pre nego sto
oseti otpor. Ukoliko pecate na vodama bez ikakve vegetacije mozete koristiti izuzetno meke stapove, najlon
nosivosti 1,8 kg i udice velicine 12 i hranilicu. Podvez treba da bude 90 cm minimalno i vezan preko vrtilice. Ako na
vrhu stapa imate indikator trzaja, stap postavite paralelno sa recnim tokom, a vrh indikatora postavite u nivou sa
vodom. Najlon treba da je skoro kompletno u vodi. Linjak uzima mamac polako i nezno i ispusta ga na najmanji
otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora polako krene ispravljati. Kontra mora biti
pravovremena i snazna. Racunajte da je linjak jak i vest borac i da ce borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u
meredov. Za dubinski nacin pecanja najbolje se pokazala obicna zutorepa glista koju mozete naci u pregorelom
stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj ime i kaze, zuti rep. Ovih glista necete mnogo naci, ali cete naci
dosta obicnih bastenskih crvenih glista koje su takode odlican mamac za linjaka. U potrazi za glistama pretrazite
bocne ivice gomile, jer je srednji deo previse topao za ovu vrste glista i tu mozete naci samo crnu glistu koja se
nije pokazala kao dobar mamac za linjaka.Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velicine
mandarine u obliku prstena na zeljeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena. Nemojte prihranjivati ponovo
sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer cete rasplasiti ostale. Primama treba da je tamna, braon boje
ili boje dna, blago slatkog ukusa. U njen sastav treba da udu hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i
griz. Slatko ljut i aromatican ukus dumbira se u nekim vodama pokazao kao atraktivan. U primamu se mogu
umesati i lomljena zrna kukuruza secerca kao i ovsene, psenicne i jecmene pahuljice. Bitno je da primama bude
kompaktna, da brzo pada na dno i tu se raspada ne dizuci prevelik oblak. Linjak je mirna i plasljiva riba i jato sitne
ribe oko mesta hranjenja u nekim slucajevima moze i da ga zaplasi. Kada se peca zivim mamcima u primamu se
mogu dodati mesni crvici, gliste i larve komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak zivi u vodama
cije dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i blago fermentisane


43


elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.Ukoliko pecate na bojlije, mozete praviti sve tipove saranskih
bojlija koji su zuti, crveni ili narandzasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom slucaju treba da budu isti takvi
bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus i oblik bojlija potrebno je vise dana prehranjivati isto
mesto. Prehranjivanje mora biti najrede svakog treceg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivanje
bilo najbolje.

LIPLJEN
(Thymallus thymallus Familija: Thymallidae, rod: Thymaleus)






Lipljen (lipen, lipljan) Thymalsus thymallus zivi u tzv. "pastrmskim" vodama: brzim, cistim i hladnim potocima ili
rekama. Telo lipljena je uze i duze od pastrmkinog, od koje se jos razlikuje i po relativno malim ustima. Mala usta
su i razlog koriscenja sitnijih mamaca pri lovu lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Leda su zelenkasta sa
okruglim crnim pegama, bokovi su zuckasti, a stomak beo. Prosecna velicina lovljenog lipljana kod nas je 750 g,
dok su najveci ulovi i do 2,7 kg. Lipljen se razmnozava od marta do maja pri temperaturi od 12°C i polaze oko
10.000 jajasaca po kilogramu svoje mase sto je i deset puta vise od pastrmke. Osnovna hrana lipljena su licinke,
sitne vodene zivotinjice, puzici i musice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih zivi
manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe. Kada ulovimo prvog pozeljno je otvoriti ga i pogledati koje musice uzima
te ih odmah napraviti na vodi kako bi ribolov bio uspesniji. Meso mu je vrlo ukusno i sa malo kostiju.



Lov lipljena :


Lipljen je brzi lovac na musice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu vodenu povrsinu. Za razliku od drugih riba, on
nikad ne proguta odmah uhvacenu musicu, vec je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu,
jednostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na musicu treba zaigrati stapom. Jer ako ste reagovali kada
je vec probao musicu, a vi osetili jak udar - budite sigurni da tog lipljena necete videti. Potom odmah promenite


44


mesto jer lipljen se ne vara dva puta. Veoma je borben kada se nade na udici. Oprezniji je od pastrmke, pa tesko
postaje plen ribolovaca pocetnika. U lovu lipljena veoma je vazno, dobro se sakriti. Bolje je loviti kada je povrsina
vode namreskana usled laganog vetra jer nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa proleca kad prestane mrest i sa
jeseni. U toku leta vreme za lov je rano ujutro, ili predvece, za vreme blage kise i oblacnog vremena.Koriste se
musice velicine 14 do 16 u prolece i 12 do 18 leti i u jesen. Najcesce koriscene musice su: Hardijeva beskrila
(Hardy's Favourite), Horoksova (Harrock's fly - prolece), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege -
prolece, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - prolece, leto), Crni mrav (Schwarz ameisefliege).



Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti vise osnovnih metoda: lov na mokru musicu (podvodnu musicu), lov
suvom musicom (povrsinskom musicom), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom. Mokra musica se
najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov suvom musicom otezan. Ova tehnika je preporucljiva i kada
je povrsina vode mirna, pa je ribi olaksano prepoznavanje mamaca. Uobicajeno je da se na najlon privezu dve do
tri mokre musice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na svakih 40 cm prema stapu. Stap za ovu tehniku
treba da je bar 3 m dug Struna plutajuca (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe duzine 3,5 do
4,5 m. Musica se obicno veze na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti i musice za pastrmku na udici 12.
Boje musica mogu biti i drecave ( zelena, metalik, crvena, narandzasta, zuta) posebno kod fantasticnih musica.
Tehnika musicarenja je uobicajena. Musica se baca popreko u odnosu na recni tok ili blago ukoso pod uglom od 60°
u odnosu na obalu. Trudite se da musicu ne vodite kroz vazduh iznad mesta gde cete je baciti, jer vrlo cesto to
uplasi lipljena. Sa druge strane obratite paznju na vrh drecavo obojene strune i na najmanji znak kontrirajte.Ono
sto je neophodno pri lovu lipljena na suvu musicu je namreskana povrsina vode. Bez nje nema nacina da se lipljan
prevari i uzme vasu vestacku musicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani
insektima sa povrsine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2 m i odatle se zalece na povrsinu.
Ovo znaci da ima dovoljno vremena da odredi da li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina sansa je da voda bude blago
valovita i da zbog prelamanja ne prepozna prevaru. Musicu bacajte popreko ili blago uzvodno par metara iznad
mesta pecanja i vodite je ujednaceno par metara ispod mesta. Dobro je da zabacaj bude nizvodno kako bi musica
pala pre strune. U slucaju da struna prva padne, smanjicete verovatnocu da lipljen zagrize. Navezite dve do tri
musice na najtanji moguci najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen cesto uzme musici neposredno nakon sto
dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo krece nazad,
bolje je da ne kontrirate snazno, vec samo da zategnete najlon. Radi odrzavanja karakteristike suvih musica da
plutaju, musice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima.



Ukoliko se musica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i protresti ili ostaviti na toplom da se
prosusi. Umesto kupovnog silikonskog preparata, moguce je koristiti i rastvor parafina u benzinu. Nimfom se peca
u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti nimfu sto pre na tu dubinu, ona se cesto otezava olovcetom ili
jos bolje bakarnom zicom. Boja bakra cak moze da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge strane, boja tela
nimfe moze biti drecava i ova kombinacija cesto jeste dobitna. Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon
na koga vezemo nimfu i do 1 m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oziveti, a to se radi na sledeci
nacin. Kada nimfa dode na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde je ona moze osmotriti (imajte na umu da
lipljen cesto nece da napadne mamac dalje od 50 cm), podizete vrh stapa i nimfa krece nagore. Ovaj manevar
moze pokrenuti lipljena da napadne nimfu.Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali zuti meps
velicine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave desavaju na vodama gde nema dovoljno insekata, pa je lipljen
primoran i naucen da jede sitnu ribu. Moze se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na cijem
se kraju navezu suve musice. Ukoliko se peca morkim musicama, kugla se postavlja na kraj najlona. Ova varijantu
koriste pecarosi koji nemaju adekvatan musicarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o povrsinu, retko se
stvarno moze prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspesnih slucajeva. Predvez treba da je sto
tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm. Vaser kugla takode sto manja. Pri zabacivanju trudite se
da sto neznije spustite kuglu na povrsinu vode




45


MANIC
(Lota lota)



Ova neobicna, vrlo interesantna i retka riba, naseljava vode sliva Dunava. Krajnja juzna tacka njenog areala su
pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim u Crnoj Gori. Manica tamo nazivaju "deraca" i tu dostize i vise od
2kg tezine. Pocetkom ovog veka, bilo je dosta manica u gornjem toku Velike Morave. Lovljeni su primerci tezine do
3kg. Stari ribari tvrde da ga je bilo mnogo kao i soma. Medutim, ni izdaleka nije bio cenjen kao som. Od tog
vremena, a narocito posle Drugog svetskog rata, brojnost manica je stalno opadala, najverovatnije zbog povecane
zagadenosti vode. Manic spada u porodicu bakalara koji su najzastupljeniji u severnim morima a naseljavaju i reke
i jezera od Skandinavije do Japana. Neke morske vrste dostizu tezinu i do 50 kg. Zbog svog porekla, manic je
jedina nasa riba koja se mresti i aktivna je zimi. Za vreme leta mu se aktivnost bitno smanjuje, slabo se krece i
hrani se nastojeci da se zadrzi na najdubljim mestima gde je voda najhladnija. Kada ga obican ribolovac ugleda u
prvi mah pomisli da se radi o somu. Pazljivim posmatranjem brzo se uoce razlike: vilice su srazmerno manje i
zasiljenije, narocito ako se posmatraju odozgo i na donjoj vilici se nalazi jedan karakteristican brk. Ledno peraje je
dugo i proteze se do repnog koje je polukruznog oblika. Analno peraje, po duzini je slicno kao kod soma. Koza je
prekrivena sitnim krljustima preko koje je sloj prilicno vodenaste sluzi. To je uticalo da dobije i lokalni naziv
"zabar". Manic je kao izrazita riba dna dosta lenj. Preko dana retko napusta svoja skrovista osim kada ga na to ne
primoravaju visoke vode. Aktivan je iskljucivo nocu i tada se lovi, najcesce u blizini skrovista od koga se ni tada
mnogo neudaljava. Iako je grabljivica, hranu uzima nezno kao saran. Za razliku od njega, hranu koju jednom uzme
u usta ne ispusta sve dok je ne proguta. Zbog toga pri lovu treba malo sacekati sa kontrom. Najbolji mamac za lov
manica su: sitni kederi (karas i beovica), gliste, zivinska creva i sveze iznutrice domacih zivotinja (jetre i bubrezi).
Varalice ne napada. Kada zimi na Dunavu slabo radi smud, varalicari imaju obicaj da konstatuju: "nesto pipka
tvistera, nece da ga proguta, to je manic". Sezona ribolova manica pada u vreme kada som miruje, izmedu ostalog
i zbog toga sto mu je upravo som najveci prirodni neprijatelj. Na velikim panonskim rekama manic se uspesno lovi
od Novembra do pocetka Aprila. Najvaznije je otkriti njegova stanista u vreme kada radi i kada se u tome uspe, na
istom mestu se moze upecati nekoliko komada. Uspeh u ribolovu najcesce postizu ribolovci koji zimi, na kedera
pecaju stuku ili smuda. Njima se desava da "pogode manica" kog onda danima uspesno love. Na nasim rekama
manic je aktivan i jede na mahove. Nekih godina se dobro lovi na Dunavu, nekih na Tamisu, a nekih na Tisi. Na
nasim velikim rekama manic se obicno peca iz camca na potezima sa kamenim dnom ili sa obale koja je podlokana
i ima korenja od vrba. Udica sa "mrtvim" mamcem treba da lezi na dnu, a ako se koriste zivi kederi, oni treba da se
nalaze nesto iznad dna. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova. Pribor koji se
koristi je isti onaj kojim se lovi smud, uz upotrebu tanjeg najlona za predvez (0,25mm). Prosecna tezina primeraka
koji se love kod nas je, na zalost prilicno skromna, 200-500gr. Primerci tezi od 1kg se vrlo retko ulove. Manic
zakacen na udicu nije veliki borac i uglavnom se lako vadi iz vode. Problemi mogu da nastanu jedino ako ribolovac




46


nije u blizini stapova jer manic koji proguta udicu nastoji da se uvuce u skloniste koje je najcesce izmedu
potopljenog korenja drveca sa obale. Meso manica je prilicno ukusno. Pri ciscenju kozu treba odrati. Maniceva jetra
je delikates za gurmane. Kod nas manic nije zasticena vrsta i za njega nema ni lovostaja ni minimalne pripisane
duzine za lov. Bilo bi lepo kad bi ribolovci koji love tu ribu, primerke krace od 40cm vracali u vodu. To bi povoljno
uticalo na povecanje brojnosti te vrste koje se uspesno lovi u vreme kada ostale ribe miruju


MLADICA
(Hucho hucho Familija: Salmonidae, rod: Hucho)



Lepo dugacko i valjkasto telo, koga bi svi ne samo ribolovci pozeleli, krasi drinsku lepoticu mladicu ili dunavskog
kolosa, kako je neki, zbog toga sto zivi u vodama dunavskog sliva, zovu, latinski naziv je Hucho hucho i ona je
najveci predstavnik pastrmskog roda koji para srca zaljubljenika u nju. Pliva meteorskom brzinom, a repno peraje
je snazno poput vesla. Skrzni poklopci su veliki i siroko ih otvara, tako kada je savladate onakvu veliku deluje
zastrasujuce ali u isto vreme i lepo. Boja joj je izrazito lepa i na snegu deluje velicanstveno. Po telu ima crne pege.
Glava i leda su joj tamnosmeda do zelenkasta, a kod ponekih primeraka blago ruzicasta sa prelivima, sto je vezano
za mesto obitovanja. Svadbeno ruho joj je jos lepse i tada dobija neku bakarnoljubicastu boju. Najveca ikada
ulovljena mladica bila je teska 59,4 kilograma i duga 186 cm. Bilo je to 1873.godine. Zvanicno priznati rekord drzi
primerak od 34,511 kilograma ulovljen 1985. u Austriji. Lovi se od maja do februara naredne godine, minimalne
duzine 70 cm. Sto se Drine tice najbolji lovni tereni za mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre
pocetka Zvornickog jezera u Opstini Ljubovija, mada je ima i nizvodno sve do usca Drine u Savu, pa cak zaluta i u
savske vode pogotovo oko usca i to za vreme jakih zima kada ona traga za belom ribom a narocito skobaljem koji
joj je omiljena hrana. Meso mladice je odlicnog kvaliteta




47


Kako prevariti mladicu
Dodatni problem kod lova mladice na Drini je cesta izmena nivoa vode, tako da se ne moze racunati na tzv. fiksna
mesta. Morate se zbog tih elektrana uvek snalaziti i traziti novo mesto za varalicarenje.
Kako gde i sta
Ona se ne sme loviti prirodnim mamcima. Treba na osnovu konfiguracije dna odabrati mesto za ribolov mladice, i
kada smo to uradili uzimamo ostale faktore u obzir. Gde li je u tom momentu mladica na odabranom potezu, gde
boravi gde li se i kada hrani. Kako li reaguje na meseceve mene, kako li se ponasa iz meseca u mesec. Od toga
zavisi kojom varalicom je loviti. Onda da li su u vodi alge, koje Drinom pocinju da plivaju vec od pocetka juna. Na
osnovu toga se odreduje da li loviti na "platenicu", "pesa" ili "mepsa" ili na neki drugi vobler. U lovu mladice se
pokazala odlicnim rucno pravljena varalica "sunderasti pes". Mladica se zadrzava na najdubljim mestima koja su
uvek najnepristupacnija. Sto se tice varalica tu vazi pravilo nema pravila. Treba joj nuditi sav svoj repertoar pa
nasta je prevarite.
Najbolje vreme za lov
Sto se tice perioda i dana u kome treba loviti mladicu ovde, kao i za ostale vrste riba vazi pravilo ujutro rano u cik
zore i uvece kasno u sumrak. Drinsku mladicu je zabranjeno loviti nocu. Vazno pravilo za uspesan lov mladice je i
uvazavanje cinjenice da je ona uvek tamo gde se zadrzava bela riba, da bi se u odredenom periodu dana njome
hranila. U letnjim mesecima bela riba je na brzacima, i posto je voda u junu snazna i ponekad mutljikava, mladicu
treba loviti na sljunkarama i plicim mestima sa snaznim protokom vode. O lovu u mutnoj vodi vazi pravilo koristi
varalicu sto drecavijih boja. U julu mesecu kada je drinska voda kristalno bistra moze se uloviti mladica pod
uslovom da lovite u cik zore u velikim bukovima. U avgustu Drina je mala prozirna i topla i tada treba koristiti
cinjenicu da je protok vode oko stena i bukova veci i sa vise kiseonika i tu treba potraziti mladicu. Isto ovo vazi i za
mesec septembar. U oktobru kada noci postanu hladne sto se desava i sa vodom, uslovi za uspesan lov mladice se
poboljsavaju i tada su aktuelni vobleri. Za uspesan lov mladice od neobicne vaznosti su meseceve mene. Za
uspesno izvlacenje mladice je zaista potreban vrhunski pribor. Stap, masinica i najlon od 0,40-0,60mm. Mladica je
veoma jak borac. Ume cak da u prvom begu odmota sav najlon sa spulne a da ne govorimo o njenim elegantnim
skokovima iz vode. Lov mladice je zaista vrhunski i svaki ulov je prica za sebe.



MRENA
(Barbus Barbus Familija: Cyprinidae, rod: Barbus)


48


Mrena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope, ukljucujuci basen reke Dunava. Najradije se nalazi u
glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena. Tipicno naseljava vise i srednje tokove reka. Aktivna je pretezno
nocu, ali se hrani i danju nakon oluja, kada kupi male zivotinje koje su upale u vodu.
Mrena se krece u jatima, koja sacinjavaju ribe razlicitih velicina. Hrane se tako sto pretrazuju dno i okrecu kamenje
sa dna , kako bi ispod njih pronasli zivotinjice. Kada voda pocne da se hladi, mrene, kao i saran, prelaze u fazu
mirovanja i povlace se ka najdubljim delovima toka.

Mrena je zasigurno jedna od najznacajnijih riba nasih voda i njen lov nam pruza veliki izazov i zadovoljstvo. Telo
joj je vretenastog oblika sa naglasenim i jakim perajima. Ledja su joj sivomaslinasta, a prema stomaku je
srebrnasta prekrivena gustom sitnom krljusti. Usta su joj mesnata i zilava ukrasena sa dva para malih brkova.
Raste do tezine od 10 kilograma mada se takvi primerci nisu videli vec duze vreme. Najcesce se vidjaju primerci od
500 grama do jednog kilograma, a primerci od 5 kilograma se smatraju kapitalnim ulovima. Moze se loviti preko
cele godine dok je s'jeseni udarni termin. Zimi se okupljaju u jata i miruju na dnu u dubljim i mirnijim delovima
reke. Leti ih nalazimo u brzim i plicim delovima reke na prelivima u samim brzacima i na mestima gde po dnu ima
krupnijeg kamenja i manjih stena koje omogucavaju brze strujanje vode. Pocetak dobrog lova mrene pocinje vec u
prolece kada je vise hrane u vodi i mrena je aktivnija nego zimi. U periodu od maja do avgusta, mrene migriraju ka
izvoristima kako bi se parile. Mresti se kao i klen, od pocetka maja do kraja juna i u to vreme ona slabije uzima
ponudjenu hranu jer se hrani larvama koje joj donosi voda ili ih sama tra i ispod kamenja. Zenke pola u do
50.000 jajasaca. Nakon izvaljivanja zenke rastu brze od muzjaka, i u zivotu bivaju krupnije od njih. Idealno vreme
za lov mrena je predvece i noc, ali i dan nakon kise kada je voda mutna.



Lov mrene


U ponudi mamaca prilicno je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice, rovce, kukuruz, dud(redje), kasteri, seme
konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa kao sto je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlicno se pokazao
durbak. Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz secerac kao primama i mamac su se pokazali kao idealna
kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno prozdrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena
konoplje i 1 kg kastera za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamcenu
komadicem mesnog nareska na mestu primampljeno semenom konoplje.

Ne smemo da zaboravimo da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li nas pobeci ce. Ucini li joj se mamac ili deo
pribora sumljivim nestace iz naseg vidokruga. Mrena se moze pecati na vise nacina: na plovak, varalicu, kotrljanje
i na zastavicu.

Vas prilaz pecanju mrene moze biti statican ili mobilan. Kod mobilnog metoda idite od mesta do mesta na svakom
zarzavajuci se maksimalno 20 minuta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno.

Lov na plovak

Lov mrene na plovak se ne razlikuje mnogo od lova ostale ribe na polovak, osim sto se mamac vodi po dnu da
skakuce ili tik iznad samog dna. Prilikom vodjenja plovka najlon treba da je stalno zategnut kako bi lakse kontrirali
i usmeravali plovak. Dok vodimo plovak treba povlaciti nazad kako bi se mamac dizao i skakutao po dnu sto mrenu
moze primamiti smesom od nakvasenog bajatog hleba, sa crvicima, glistama i kukuruzom. Za ovaj nacin pecanja,
stap treba da je tanak i osetljiv i ne kraci od 3 metra. Posto se govori o izuzetnom lovcu mreni najlon moze biti
debljine do 0,30mm, a udice kovanice od broja 6 do broja 10.




49


Lov na dubinku


Prilikom pecanja na dubinku pribor treba da je jaci i tezi. Na kraju najlona stavlja se vece olovo kako voda ne bi
mogla da ga pomeri. Na 25-30cm postavlja se jedna udica, a na 15-20cm od nje i druga. Od stapova najbolji su
dvodelni, a najlon debljine do 0,40mm, jer se cesto umesto mrene zakaci i poneki som. Udice bi trebalo da su vece
i jednokratne ali mogu i manje trokrake. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su rovac i glista. Ako je na udici
rovac najbolje je spricom i iglom u njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispusta i preivlaci mrenu i druge ribe
(klen,som).

Lov na varalicu



Lov mrene na varalicu je posebno zadovoljstvo. Varalicu nevodimo na klasican nacin vec moramo da je plasiramo
po samom dnu. To cemo postici pomocu klizeceg olova. Klizece olovo stavljamo na osnovni najlon. Iza njega
vezujemo vrtilicu, a iza toga na 25-35cm varalicu. Prilikom zabacivanja, varalicu zabacujemo poprecno u odnosu
na vodeni tok. Uz stalno zategnut najlon pustamo da je nosi vodena struja. Kada varalica dospe nizvodno od nas,
drzimo je u mestu i po nekoliko sekundi, a zatim vrhom stapa povlacimo ka sebi. Povlacenje treba da je sporo. Od
varalica najefikasniji su vobleri od 2-5 cm. Nisu lose ni male cikade i kasikare dok su se leptiri pokazali najlosije. Za
lov varalicom stap treba da je dug, osetljiv i lagan a najlon debljine do 0,25mm.

Lov na kotrljanje



Za ovaj ribolov treba da na dubinku montiramo okruglo olovo i karabinjerom pricvrstimo udicnjak da ne bi dolazilo
do usukavanja najlona. Pri pecanju postupak je sledeci, zabacite sistem uzvodno i kad olovo zastane laganim
zatezanjem najlona pokrenite sistem sve dok ga vodena struja ne odnese skroz nizvodno. Tako ponavljati vise puta
sve dok se na pretra i ceo teren. Posto se stap svo vreme dr i u ruci i prati kretanje najlona lako se uocava
zatezanja kad riba zagrize i kad se kontrira.

Lov na zastavicu


Za lov na zastavicu potreban je nesto duzi lagani stap sa tim da se masinica montira na sam kraj stapa. Na kraju
najlona veze se malo okruglo olovo te ine od 1,5-4 grama, sto zavisi od brzine i dubine vode. Na 10-30 cm od
olova vezu se dve udice a iznad udica ve e se zastavica, odnosno komadic drecavog obojenog vunenog konca.
Zastavica ima funkciju da pokazuje smer i dubinu kretanja mamca. Sistem se vodi kao i kod kotrljanja. Mrena je
izuzetan borac na udici zbog cega je ribolovci i vole. Uhvacena na udici ocajnicki se trudi da se oslobodi koristeci
svu svoju snagu, boduci glavom po dnu uz energicne trzaje. Kad se zakaci tesko se otkacinje, jer su joj usta
mesnata. Meso joj je ukusno i veoma je rado vidjena riba na trpezi.

Lov cekom



Kada krenemo u ribolov na mrenu, potrebno je naci mesto gde je i ima. U prolece, u vreme parenja, mrene se
okupljaju da bi se parile. To je odlicno vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretrazite reku, i
nemojte biti razocarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su muzjaci, i sigurno je da su i zenke negde u
blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i
tada se love pojedini primerci koji nastavljaju da ive usamljenickim zivotom. Pravo mesto za ribolov mrena su
panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zapocnete ribolov, pronadjite pogodno mesto sa
tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba da bude sto blize mestu gde se mrena inace zadrzava i koje
smatra bezbednim, kako bi bila sto opustenija. Ovo mesto mora da bude potpuno cisto, ali cistina ne sme biti
velika jer ce se riba uplasiti. Pocnite sa primamom i sacekajte da se ribe pojave. Posmatrajte njihovo ponasanje i


50


koju primamu najradije uzimaju. Riba ce, kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45
minuta, doci ce ponovo i opet uzeti deo primame pa otici. Ovakvi ciklusi ce se ponavljati, ali ce ostajanja biti sve
duza, a dolasci sve cesci. Potrebno je biti strpljiv kako se riba ne bi na pocetku uplasila. Nije lose sacekati noc u
bistrim vodama, dok je kod mutnih moguce pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme se nalaziti
u primami. Za dnevni ribolov mesni crvici su najbolji mamac i primama, ali vam za jedan lov treba oko 1,5l crvica.
Za nocni ribolov, sasvim su dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu.


Lov mrene kod brana i mlinova



Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju osobine brzih planinskih potoka i reka.
Zbog velike kolicine kiseonika u vodi, i obilja hrane ribe vole da se zadrzavaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i
bistrih voda, jednostavno ne moze da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se zadrzava ispod vrela, sacekujuci
hranu koja pada. Centralni tok je najjaci, ali pri dnu njegova jacina nije ni nalik na onu na povrsini, taj deo toka
vole da koriste klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta, nakon
napustanja vrela gde se nalazi izjutra. U bocne strane toka mrena odlazi samo kada je voda mutna ili posle kise.
Bocne strane toka, koje su najblaze, naseljene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i stukom.
Naravno deverike biraju najsporije delove, se klenici nalaze u najbrzim. Postoji jos jedan dobar nacin za
pronalazenje mrena, a to je , gde su panjevi tu su i mrene. Prihrana u ovim vodama je najveci problem. Za lake
tipove primame, treba koristiti hranilice kojima je moguce spustiti hranu na zeljeno mesto. Kod krupnije primame,
moguce ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je idealan mamac za mrenu. Pri lovu
mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jacine vodenog toka, koristite najlon vece nosivosti od one koju diktira
velicina riba koje ocekujete.

NOSARA
(Vimba vimba)



Ovo je riba sa verovatno najvise naziva: plavonos, sljivar, nosara, buborak (ili buboran), ciganka, popadika,
bojnik,... Nauka kaze da rod vimba (kojem pripada nosara) postoji sa vrstama Vimba vimba carinata P. i Vimba


51


vimba elongata V.- koja od njih je nosara ponajmanje znaju ihtiologijom ne potkovani ribolovci. Za prvu kazu da
obitava u Baltickom moru i da ulazi u Zapadnu Dvinu, Njemen, Narovu, Lugu, Nevu, a nade se i u Cudskom juznom
delu Ladoskog jezera. Ova druga je iz Crnog, Azovskog i Kaspijskog mora i odatle ulazi u Don, Kuban, Bug,
Dnjestar, Dnjepar i neke druge reke ovih slivova.
Prosecna velicina nosare je 30-35 cm. Nosare od 40 cm u nekim vodama su cesta pojava a u nekima su kapitalci.
Nosare od 50 cm (preko 1,5 kg) su svugde retkost, dok su one od 60 cm (cirka 2,5 kg) apsolutni izuzetci. Ime je
dobila po gornjoj vilici koja "ukrasava" nisko postavljena usta. Usta joj karakterisu polozaj i ostre ivice. Neiskusni
ribolovci cesto nosaru zamene sa skobaljem, koji nema izrazen nos (skoro crne boje). Nosaru treba traziti u brzem
vodenom toku. Leti se rado zadrzava u vodi bogatoj kiseonikom, znaci mogu se naci kod brana, nepera itd. U
plicacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako bljeste, dok pokretima tela kidaju alge sa dna. Nosare su pri
jasnom letnjem danu posebno oprezne i mogu se prevariti samo uz pomoc finog pribora i sitnih mamaca. Bolji
izgledi za ulov su u prolece ili kasno leto, i to u dubljim delovima vode. Nosare su jatne ribe. To je posebno ocito za
vreme mresta, kada se cela jata krecu nasuprot vodenom toku, trazeci pogodne potoke ili sljunkovita mesta da bi
polozili ikru. Za to vreme ove ribe gotovo i da ne uzimaju hranu, cak i tada kad im se pazljivo ponudi mamac. Kada
ribe tumaraju dalje od obale, dobro dodu duboke cizme, da bi se osetljivi mamac mogao ponuditi pravo u vodenu
struju.
Nosare su pretezno vegetarijanci. Pored vec pomenutih zelenih i koncastih algi, koje sa karakteristicnim ustima
struzu sa podvodnog kamenja, prozdiru i sve sto im se nade pod "nosom". Larve insekata, racice, crvice ili gliste
koje im ribolovac ponudi, uz pomoc plovka, da polako klize po dnu. Za tu svrhu najpodesnije su sitne udice velicine
16-20 i predvez od 0,12 do 0,14 mm na kojem mozemo ponuditi i druge proverene mamce za belu ribu: kukuruz,
noklu, hlebnu ruzu, prokuvanu psenicu,... Da bi nosare navikli na nasu hranu i da bi jato zadrzali na jednom mestu,
prihrana je neophodna. Pazite na to da napravite dovoljno tesku hranu, da ne ispliva, niti da se prebrzo raspadne.
Specijalisti za ovu ribu pokusavaju vec decenijama da ovu ribu prevare na njenu omiljenu hranu-alge. Udice
pokrivaju pazljivo ocupanim zelenim algama. Ako ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrzi izbacaj i vodenu struju,
onda je ulov obicno zagarantovan. Posto se ovaj mamac lose drzi na udici, neki specijalisti se kunu u specijalne
smese od algi. Zato se alge pomesaju sa rastopljenim zelatinom i posle hladenja mase sece se na sitne komade.
Neki ribolovci cak mesaju alge sa vatom, da bi se bolje drzala na udici. Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u
velikom broju, moguc je bogat ulov. Kapitalne nosare su odlicni borci i neretko ih ribolovac zameni sa snaznom
mrenom ili jazom, kada nosara "drlja" po dnu i tipicnim energicnim trzajima glavom pokusava da se oslobodi udice.


OHRIDSKA PASTRMKA
(Salmo letnica)




52

Velicina
Prosek 4kg dostize 6kg.
Vrste
Ima tri vrste ohridske pastrmke: letnica, belvica i struska. Letnica je tipicna jezerska vrsta, vrlo uspesno naseljena
pedesetih i sezdesetih godina u Vlasinskom jezeru. Njen prirodni mrest nije uspesan, zbog variranja vodostaja i
rezima rada hidroelektrane tokom godine. Poneki primerak se uspesno izmresti u poplavljenom koritu pritoka.
Borac
Letnica je odlicna sportska riba, snazan borac na udici.
Najbolji mamci
Najbolje su "suve" i "mokre" musice velicine 8-12, a od varalica "Vobler", "Meps", "Torpedo" velicine 3-7 cm ( Ako
ste sportski ribolovac, obavezno je vratite u vodu, jer to je vrsta koja polako nestaje i zamenite trokrake udice
obicnim i izbrusite povratne jezicke, spadanja sa udica bez povratnog jezicka su retka a povrede nanesene
pastrmki su minimalne ). Debljina konca 0,25 - 0,35 mm.


PES
(Cottus gobio)



Velicina
Naraste do 12 cm.




53


Rasprostranjenost
Zivi u svim vodama Dunavskog sliva.
Lov, mamci
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16, udica br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr.
Mamci su glista i razni insekti. Koristi se kao (dobar) mamac za smuda.


POTOCNA PASTRMKA
(Salmo trutta m. fario)




Velicina
Prosek 0,25-0,65kg, obicno 0,9-1,5kg, dostize 13,5kg i 70cm.
Rasprostranjenost
Riba brzih i hladnih planinskih vodotoka i lednickih i vestackih jezera na nadmorskoj visini preko 500 m.n.v, zivi
blize izvoristima.




54


Mamci, lov
Najbolje su "suve" i "mokre" musice velicine 8-12, a od varalica "Vobler", "Meps", "Torpedo" velicine 3-7 cm ( Ako
ste sportski ribolovac zamenite trokrake udice obicnim i izbrusite povratne jezicke, spadanja sa udica bez
povratnog jezicka su retka a povrede nanesene pastrmki ispod lovne velicine su minimalne ). Debljina konca 0,25 -
0,35 mm.



SKOBALJ
(Chondrostoma nasus Familija: Cyprinidae, rod: Chondrostoma)




Osnovne karakteristike vrste
Ima dugu-ljasto telo, malo spljosteno, ledja su mu tamnozelena, bokovi i tr-buh srebrnobeli, gornja vilica mu je
izduzena u odnosu na donju pa ga zato zovu podust, usne su mu roznate i cvrste jer njima struze alge sa kamenja
i dna peraja su mu crvenkasta sem ledjnog koje je sivo.Skobalj je riba koja se krece u velikim jatima i hrani se
algama i muljem koje skida sa krupnog sljunka. Po ovim karakteristicnim tragovima moze se lako odrediti podrucje
na kom se zadrzavaju jata sa krupnijim primercima.U ravnicarskim rekama ova riba, zbog nacina ishrane, nije na
ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ogranicava njegov ulov na 10 komada.
Primamljivanje
S obzirom da se skobalj krece u jatima u brzim vodotocima na sljunkovitom terenu, a da mu je bajati hleb, kao
primama, prava poslastica, pojavljuje se problem kako jato primamiti i zadrzati na mestu odredenom za ribolov. Za
ovo se koristi alatka pod imenom mamac. To je naprava sacinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga
je montirana pletena mrezica sa otvorima 2x2 cm velicine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji sluzi
za zabacivanje ove naprave u vodu. Kroz rukohvat se provlaci deblji najlon (1 mm) na cijem je kraju plovak od
stiropora (precnika 10 cm) ili plasticna flasa koja sluzi za obelezavanje tacnog mesta na kome se nalazi primama.


55


Drugi kraj najlona vezuje se na obali malo uzvodno od mamaca da bi se smanjio otpor vode i da nebi smetao
plovku za pecanje.
Izbor stapa i plovka
Za ovakav ribolov se koriste nesto duzi stapovi (3.5-4 m kratke akcije ako se lovi sa masinicom, ili 4 do5 m ako se
lovi stapovima bez vodica). Bitno je da su stapovi sto laksi jer je neophodno stalno zabacivanje. Sto se plovaka tice
, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plutani plovci duzine 10 cm i precnika 15 mm, koji nose do 20 gr.
olova. Udice bele, kovane, velicine 10-12 a najlon 0,30 mm sa nosecim podvezom od 0,20 mm zbog velikog
kvasenja prilikom cestog zabacivanja.
Nacin ribolova
Kada je mamac ubacen u vodu vec posle nekoliko minuta moze se poceti sa pecanjem. Udica se namamci sa ruzom
od hleba koja se na jednom kraju malo zgnjeci i tu se zabode udica. Lovi se tako sto se udica zabaci nekoliko
metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizini bove lagano ga navedemo pred samu mrezicu. Ovde je vrlo
bitno da nam namamcena udica klizi po dnu jer se skobalj hrani sa samog dna, i na tonjenje plovka treba kontrirati
energicno i kratko.




SMUÐ
(Stizostedion lucioperca Familija: Percidae, rod: Stizostedion)





Rasprostranjenost
U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obicni" smud, Stizostedion lucioperca. Verovatno je nastao u slivu nekadasnjeg
pra Dunava, u vreme oticanja osladenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka danasnjem Crnom moru. Odatle se
prosirio po celoj centralnoj, zapadnoj i istocnoj Evropi. Presao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se
prosirio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobicajena riba u Baltickom moru u njegovom


56


velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda osladena, kao i u osladenim delovima Crnog i Kaspijskog mora.
Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m duzine i do 15 kg mase. Nesto je manje rasprostranjen smud
kamenjar Stizostedion volgensis koji iskljucivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar,
Dnjestar, Don, Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4kg. Najvise mu odgovra temperatura od 10 do
18 stepeni. Zadrzava se oko potopljenih objekata, stabala, podvodnih krseva, mostova u virovima i limanima.
Mnogi nasi ribolovci imaju problema oko razlikovanja "nase" dve vrste smuda. Evo i nekoliko osnovnih
karakteristika po kojima se smud i smud kamenjar razlikuju:
Stizostedion lucioperca-smud
Telo mu je vretenastog oblika ledja zelenkastosiva bokovi svetliji sa 8-12 sivocrnih pop-recnih pruga a na ledjima i
repnom peraju ima tamne pege dok su ostala peraja bledozute boje i bez pega. Trbusna peraja su mu bli-zu glave,
telo mu je prekriveno sitnom krljusti a u sutima su mu ostri zubi a pogotovu na pocetku usnog otvoraZadnji ugao
vilica ne doseze nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bocni delovi glave) nose krljust na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta su
uocljivi jaki, ocnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izrazeni. U bocnoj liniji se nalazi 70-83 krljusti.
Stizostedion volgensis gmelin -smud kamenjar
Naseljava brze recne tokove, matice i duboke limane, redji je od obicnog smudja.
Rastom je dosta manji od obicnog i maksimalno dostize 5 kg tez-ine dok mu je lovna tezina oko 1 kg. Telo mu j e
svetlosmedje bo-je sa osam poprecnih tamnih pruga, zubi su mu manji a usta mu ne prelaze liniju ociju vec se
zavrsavaju oko ocnih jabucica, mresti se od maja do juna u parovima a muzjak priprema i cuva leglo, sveo ostalo
kao i nacin ribolova je isto kao i kod obicnog smudja.Zadnji ugao vilica doseze ili premasuje zadnji ugao oka. Bocni
delovi glave nisu skroz, vec samo mestemicno obrasli krljustima. Pri vrhu vilica su izrazeni ocnjacima nalik, snazni,
zasiljeni zubi. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljusti.
Aktivnost, mrest
Smud je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov zivot je oko 27
stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuda
je oko 6,5mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smud je otporan na visoke
temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Tokom zime je aktivan tokom celog
dana, pretezno u priobalju, narocito ako mu vodostaj to omogucava. Mrest smuda se odvija ranom zorom, u reci
na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabelezen cak na dubinama do 17m. Mresni
supstrat je sljunak. Na njemu muzjak gradi gnezdo, obicno medu korenjem biljaka i panjevima, pazljivo ociscenim.
Svadbena igra sastoji se u tome da zenka miruje postavljena iznad gnezda, muzjak brzo pliva u krug oko nje na
1m rastojanja, povremeno prelazeci u potpuno vertikalni polozaj. Potom se, naspramno postavljeni, muzjak i zenka
snazno tresu plivajuci, kad dolazi do mresnog cina, tokom koga i muzjak i zenka jednokratno ispustaju celokupnu
kolicinu i mleca i ikre. Nakon mresta, zenka se udaljava, a muzjak ostaje da vodi brigu o ikri.
Ishrana
Od mresta (kod nas se to desava od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od bar 8 stepeni, obicno pri
12 stepeni) do jeseni, mladi smud se ne hrani iskljucivo ribom. Prva hrana mladi je zooplankton, da bi zatim mladi
smudevi presli na ishranu bezkicmenjacima dna. Tek sa porastom, polako, mlad riba uzima ucesce u "dijeti"
smuda. Prema razlicitim autorima, duzine pri kojima smud prelazi iskljucivo na ishranu ribom, se razlikuju: neki
navode 12cm, a drugi 20cm. Zivotni vek smuda je 17 godina. Tipicna hrana smuda su bodorka (Rutilus rutilus),
balavac (Gymnocephalus cernua) i grgec (Perca fluviatilis). Poznat je i kanibalizam, tj. ishrana sitnijim pripadnicima
sopstvene vrste. U prolece, smudevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puzeve.
Status


57


Zbog vrlo dobro razvijenog tapetum lucidum sloja sudovnjace oka, smud ima sposobnost relativno dobre vizuelne
orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima lose osvetljenosti (sumrak i zora). Pri tom, on lovi plen i u otvorenoj
vodi, i pri dnu, i u delovima pod vegetacijom ili pod krsom od granja. Najizrazitiju aktivnost leti pokazuje u zoru,
dok zimi jede i u zoru i u sumrak. Zanimljivo je da se po pravilu, ne hrani iole intenzivno tokom sredine noci kad je
svetlosni intenzitet na minimumu, niti tokom vedrih, suncanih dana, kad je svetlo izrazito jako. Smud progoni plen
"iz dubine" gde boravi cak i kad je uz samu obalu. Ne progoni ga dugo, niti do same povrsine, i retko se baca po
povrsini vode. Napad smuda prepoznaje se po hitrom begu sitne ribe pod povrsinom, zrakasto od mesta sa koga on
napada. To je posebno lako uocljivo ako je dubina velika, a mesto sa koga on krece u napad je dno u slobodnoj
vodi. Nakon uzimanja plena, okrece ga u ustima prvo postrance, a zatim, s repa tako ga gutajuci. Prema broju riba
u zelucu, smud je najaktivniji u prolece i u jesen, dok je leti znatno lenji. Kad je visoka voda treba ga traziti u vecoj
dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom veceg dela dana, a to je obicno sa proleca i sa jeseni. Kad je
voda niska, vredi ga cekati uvece, iza prepreka koje prave limane i oko rtova.


SOM
(Silurus glanis familija: Siluridae, rod Silurus)







Naseljava vode severne, istocne Evrope, Azije do Kaspijskog mora, zapadnu granicu cini reka Rajna a istocnu reke
Sir-Darja i Amu-Darja. Najveca recna riba kod nas je som. On uopste ne lici na svoje rodake u svetu. Uglavnom
boravi u dubokim virovima dok ga glad ne natera na lov. Ne odmice daleko od svog sklonista jer je prilicno lenj i
radije ceka zrtvu nego da juri za njom. Kretanje mu pocinje u prolece sa izlivanjem reka kada zalazi u plavne
terene gde se i mresti u periodu april jul, ne podnosi mutnu vodu. Nema vece i te-ze ribe u nasim vodama, glava
mu je siroka i spljostena i cini jed-nu sestinu njegove duzine, nema krljust vec je prekriven sa slo-jem sluzi, usta
su mu ogromna sa puno sitnih zuba, na gornjoj vi-lici ima dva duga brka a na donjoj dva para kratkih brkova, oci
su mu dosta sitne u odnosu na glavu, rep mu je veoma spljosten sa bokova i cini vise od polovine tela a repno


58


peraje je dosta duga-cko. Boja ledja mu je najcesce crna, stomak zuckastobelicast, po-nekad i crvenkast i isaran
tackama plave boje, bokovi su zeleno-crni sa maslinastim pegama a grudna i trbusna peraja imaju zutu prugu po
sredini, boja tela se menja u zavisnosti od godisnjeg do-ba i sredine u kojoj zivi a oni koji zive u jezerima i mirnim
vodama su uglavnom tamnije boje. Polnu zrelost zenka dostize u 3-4 godini . Mresti se u maju i junu, ali najcesce
sredinom maja i pocetkom juna, mada moze da se desi da se mresti cak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature
vode koja treba da bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova, kao sto je mesto i drugo. Mreste se u
parovima. Zenka predhodno napravi gnezdo velicine 1x1 metar i visine oko 75 cm i tu polozi ikru. Muzjak oplodi
ikru a zenka ostaje i cuva je dok se mali ne izlegu. Gnezdo napravi od drakusine ili nekog drugog sitnog materijala
i tu polozi od 16.000 do 17.000 jaja a ponekima od 11.000 do 48.000 komada ikre u zavisnosti od velicine zenke.
Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je zenka u mogucnosti da ih cuva dok se ne
izlegu. Rastu brzo i vec prve godine dostignu duzinu od 20cm. Jajasaca se za desetak dana izvaljuje mladj koja se
u gnezdu hrani planktonima i sitnim zivotinjicama dok ih rodi-telji ne rasteraju. Karakteristika je da roditelju jedu
svoju mladj. Zenka odabire svoga partnera izmedju tri -cetiri pratioca sa kojim odlazi na mrest a grudnim perajima
kopa jamu u koju izbacuje ikru, prvih 5-6 godina somovi rastu brzo tako da svake godine udvostrucuju svoju
tezinu. Odrasli somovi zive u paru, u jezerima rastu dosta sporije nego u rekama ali u jezerima dostizu vecu tez-
inu i duze zive. Na somove narocito uznemirujuce deluje promena vremena pracena grmljavinom kada se dizu na
povrsinu i plivaju bez ikakvog cilja, hrani se uglavnom nocu kada se nalazi na ulas-ku brzaka u vir a pred zoru i
preko dana je u viru ili na izlasku iz njega.Svastojed je a glavnu hranu cine ribe, zabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice
koje se nadu na vodi ili u vodi gde zivi. Zabelezeno je mnogo slucajeva da je lovio patke i guske. Lovi uglavnom
nocu, ali i danju ne propusta zgodnu priliku da nesto pojede ako naletiVeoma cesta velicina soma u nasim vodama
je jedan metar i tezina 10 kilograma, a love se i nesto veci primerci. Zabelezeno je da je u Odri ulovljen som
dugacak 5 metara a tezak 400 kilograma. Kod nas je zabelezen slucaj da je u Dunavu kod Apatina 1958. godine
ulovljen som tezak 208 kilograma na stari alaski nacin.
Nacin, mesto i mamci
Som se moze loviti na mnogo nacina, i raznim udicarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa
udicama. Medu udicarske alate spada i bucka. To je vrlo interesantan i atraktivan nacin lova na soma. Najbolja
sezona za lov soma je juli i avgust, a ribari kazu da pocinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se moze
koristiti takoreci sve, a love ga cak i na komad sapuna. Najcesci je mamac crna glista, pijavica, durdubak, rovac,
riba ili parce, zaba, a ribari kazu da je od svega najbolji manjic. Kazu-koliko imas manica toliko ces somova uloviti.
Znamo da je manic riba koja se moze uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi bas ne lovi, pa ga ribari
cuvaju u barkama ili na drugi nacin dok nepocne sezona lova na soma. Kada se lovi buckom upotrebljava se
uglavnom rovac mada moze da se upotrebi i nesto drugo.
Izgled bucke
To je, ustvari, jedno parce drveta obradeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je
potpuno pljosnat i na kraju se naglo zavrsava sa prosirenjem u obliku potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o
vodu i stvara se specifican zvuk koji izaziva soma i pokrece ga u akciju. Sastavni deo bucke je jos i parce kanapa
koje sa jedne strane ima omcu gde se vezuje dugacki kanap, a sa druge strane se vezuje veca udica i jaca iznad
koje se pravi crvena kicanka. Na kanap iznad kicanke se nanize dvadestetak komada olova velicine i oblika
spljostenog klikera, a na udicu komad sundera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo bucke se vezuje
omcom na jedan dugacak i jak kanap za ciji drugi kraj se veze veca prazna plasticna kanta. Ovo se radi zbog toga
ako se ulovi neki veci som i ne moze da se zadrzi.
Lov varalicom
Som se uspesno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice.
Kod nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj nacin. Som se uspesno moze loviti
varalicom i na tekucim vodama. Sto se tice naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuca.



59


Iskustvo vredno paznje
Svaku ribu pa i soma mozete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne
postoje, pa je zato nezahvalno bilo koga upucivati na odredene terene. Osnovno je znati da odredena vrsta zivi u
nekim vodama i gde se najradije zadrzava, a ostalo je sreca i upornost. Mnogo pomaze znanje i iskustvo, ali sreca
je sreca.


SUNCANICA
(Lepomis gibbosus)




Velicina
Prosek od 0,1 do 0,3 kg.
Rasprostranjenost
Prenesena iz Amerike u Evropu u nase vode. Nalazi se u Dunavu i njegovim pritokama i nekim kanalima i jezerima.
Hrani se ribljom mladi i ikrom (karakteristicna osobina za sve riblje vrste koje su iz SAD stigle u nase vode). Manji
primerci se mogu koristiti i kao mamac za smuda, a neki akvaristi ih drze i u akvarijumima.




60


Nacin lova
Za lov se upotrebljava lak udicarski pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udicama velicine 14-18, od mamaca se
koriste sitne gliste, crvi, komadici ribe...


SARAN
(Cyprinus carpio Familija: Cyprinidae, rod: Cyprinus)




Saran je najznacajnija riba ravnicarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta.
Od svih riba najcesce se nalazi na nasim trpezama (ribnjacki saran-golac). Ribnjacki saran je selekcionisan da ima
sto veci prirast uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postize velike tezine, ali mu borbenost nije u srazmeri.
Zakacen na udicu, brzo se predaje. Bira obicno kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu rede
nalazimo. Postoji i tzv. ceski saran, koji takode spada u ribnjacke sarane. On ima krljusti, ali se mnogo razlikuje po
obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leda. Pravi dunavski oklagijas je riba vretenastog oblika i
naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Cesto ga zovu i
"dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je tesko uloviti. Uboden na udicu, pronaci ce i najmanji zapon da
obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke drzace se dna da bi najlon prerezao na


61


kamen ili skoljku. Njegovo telo je gomila misica (ne predaje se do poslednjeg casa). Kao svoje staniste, od koga se
rede udaljava, obicno bira potopljene panjeve i stabla koja su duze vreme u vodi. Ovakva drva su naceta crvima,
koji su mu, pored skoljki i puzeva, glavna hrana.
Odabir mesta
Najcesce mesto za lov se pronalazi posmatranjem povrsine Dunava. Tako se uocavaju karakteristicni klobuci koje
saran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se
pretragom po dnu odreduje dubina i polozaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obicno pogodno koristiti
jedan do dva stapa. Riba se uglavnom krece uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tacan polozaj stabla i pojedinih
grana, sigurno cemo mnogo vise kaciti i kidati najlona i udica, a drmanjem stapa saran ce se rasplasiti.
Stapovi
Za ovakav nacin ribolova potrebni su izuzetno snazni stapovi, jer je ribu neophodno sto pre izdici od dna i
potopljenog debla. U suprotnom, saran ce se uplesti u granje, sto je unapred izgubljena bitka. Dvodelne "germine"
su jos uvek nezamenljive, a ne mali broj ribolovaca jos uvek koristi snazne bambuse. Dugacak stap se vise savija,
sto je neophodno izbeci, a i pogodan je za lov iz camca. Na mestima gde su potopljeni panjevi, voda je uglavnom
vrlo jaka, pa je potrebno i teze olovo. Idealan stap je duzine 240cm, bacacke tezine 70-150 ili 100-200 grama.
Stapovi od karbona, odnosno mesavine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.
Najloni
Posto se ovde ne preporucuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,35 mm ne dolaze u
obzir. Znaci nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuce. Ipak ne treba ni preterivati, deblji
najlon je vidljiviji, a povecava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teze olovo. Saran je izuzetno
oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako ne stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana
(bez putila), granicnik obicno od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajuce olovo. U
zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja se olovo tezine 70-120 grama. Kad se lovi saran nikad ne treba stavljati
dve udice zato sto se jedna udica uvek uplete u granje.
Masinice
Posto ovde popustanja nema, vecina ribolovaca steze kocnicu do kraja, jer ako saran krene svojim putem, vec je
pod stablom. Mnogi ribolovci koriste stari nacin ribarenja sa namotacem. Mozda ce mnogi na ovo odmahnuti
glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. Masinice koje se preporucuju za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440,
Kardinal 57, 155 i 77, Mitchel 300, 306, 410 takode nezaobilazni Shakespear-ov Prezident i Ambideks. Kao sto
vidite, izuzetno jake masinice velike snage, uglavnom sa puznim prenosom.
Udice
Saran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobada. Oblik saranske udice vec je
uglavnom poznat. To su kratke i siroke udice, malo zakrivljene, radi lakseg kacenja. Vrh obican ili kriv (papagajke),
materijal celik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski ostrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i
jezerima, gde nema zapona i gde se riba moze do beskraja zamarati. Medutim, u panjevima te udice slobodno
zaboravite. Iskljucivo Mustadove celicne kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo vece snage, a potom sto su
znatno deblje od karbonskih pa teze proseku saranove usne. Preporucljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako
stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije stap, a vi je u kontri ne zakacite odmah, stavljate vecu. Taj saran
ima usta da u njih moze stati pesnica i mora se sto pre izdici od dna pa je potrebna debela udica velike snage.



62


Prihrana
Prihranjuje se u manjim kolicinama sa probarenim kukuruzom. Male kolicine hrane sluze samo zato da se sarani
naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi
cekala nasu prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo
bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obicno se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.
Mamci
Saran se moze loviti na durboka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu (valjak), hlebnu ruzu, gnjecen hleb,
kukuruz (stari i mladi), skoljku, recnog puza, rovca, ribicu, baren krompir, pa cak i na tvister. Najbolji mamac od
svih je nokla koja se pravi na sledeci nacin: 2/3 kukuruznog i 1/3 psenicnog brasna zamesiti u hladnoj vodi (po
zelji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smese se odmah prave nokle velicine oraha. Nokle se
ubacuju u kipucu vodu i mesaju se varjacom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na povrsinu vade se i
stavljaju pod tekucu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoci bar jedan metar.
Dobro pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba tesko je skidaju. Skoljke i puzevi se pripremaju tako
sto se ocisceni ostavljaju na jakom suncu da se isuse. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teze skida.
Kuvanjem takode postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporucuje da se to radi napolju. Od glista u obzir
dolazi iskljucivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. Saran ce najbolje gristi pred porast vode, u
blagom porastu i opadanju.



STUKA
(Esox lucius familija: Esocidae, rod: Esox)






Od familije koja cini pet vrsta dve zive u Evropi i Aziji a cetiri u severnoj Americi, dok u Jugoslaviji zivi jedna vrsta i
to u vodama crnomorskog sli-va. Najbrojnija je u kanalima, barama i jezerima i najrasprostranjenija je se-verna
stuka - esox lucius. Nasa stuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste


63


do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o tezini do 15 kg. Zivotni vek procenjuje se na 40 godina, ali
se dopusta mogucnost da moze da bude i duzi.
Nemilosrdni kanibalizam
Izduzeno telo stuke je prava misicna opruga, koja omogucava da se pri napadu postigne pocetno ubrzanje do 11
m/s, sto je rekord medu ribama. Ipak maksimalne brzine plivanja stuke nisu tako imponzantne i ne prelaze 60
km/h. To govori da stuka nije uporni progonitelj i da u slucaju neuspesnog napada brzo odustaje od daljeg
gonjenja plena. Izuzetno ubrzanje omogucava snazno razvijeno repno peraje, srazmerno debela repna drska,
dodatna propulzivna povrsina daleko pozadi i medusobno blisko i naspramno postavljena neparna peraja, te spreda
valjkast i zasiljen oblik tela koji lako probija vodu. Mocno oruzje za hvatanje plena su velika usta, puna ostrih zuba
razlicitog oblika i velicine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u predelu vilicnog, jezickog i skrznih
lukova, na koje se ribolovci, u svim prirucnicima obavezno upozoravaju. Naza stuka - Esox lucius ima usta u obliku
pacijeg kljuna sa oko 700 ostrih zuba okrenutih prema zdrelu. Pri uzimanju hrane, stuka plen hvata s'boka i
okrece ga napred glavom, te ga tako guta. Snazna muskulatura usta i zdrela je u stanju da prostor usne duplje
visestruko prosiri, sto uz ogroman zev i rastegljiv zeludac, omogucava relativno sitnim stukama gutanje krupnog
plena. Medu nasim predatorskim vrstama stuka je vrsta koja guta najkrupniji plen (u odnosu na sopstvenu
velicinu). To objasnjava i njenu alavost za kederima i varalicama jedva manjim od nje same. Dnevna i sezonska
distribucija stuke zavisi pretezno od njenog uzrasta. Pri tom, treba naglasiti da je to predatorska vrsta koja najpre
prelazi na ishranu ribom, vec posle dva meseca zivota, pri duzini od nekoliko cm. Pri tom je instinkt toliko jak da se
mlad stuke, u slucaju nepovoljnih uslova za prolecni mrest drugih vrsta i njegovo kasnjenje hrani pripadnicima
svoje vrste koji zaostaju u rastu. Vec u aprilu i maju se duz obraslih obala bara, kanala i reka mogu videti sitne
stuke (penkala) uredno postrojene i "zamrznute" u polozaju ocekivanja plena. Sa zavrsetkom prve sezone zivota, u
zavisnosti od uslova, stuke dostignu i 30 cm duzine. Tokom te prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji
mogu da progutaju. Pri tome, ne biraju hranu i najvise jedu najcescu vrstu ribe u stanistu. Onda kad to postane
sama stuka nastupa nemilosrdni kanibalizam. Odrasle stuke se osim ribom hrane, hrane i zabama, sitnim vodenim
pticama i neopreznim sitnim sisarima.
Vizuelni predator
Stuka se mresti prva, vec krajem zime, u nasem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4
godine starosti. Zenka, u zavisnosti od velicine, polaze 16-75 hiljada komada ikre, cija inkubacija, posle oplodenja
traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 meseca, sa porastom do duzine 3-5 cm, prelazi se definitivno na ishranu ribom, a to
se otprilike desava u vreme proplivavanja tek izvaljene mladi grgeca i ciprinidnih riba,stukinog prvog plena. Stuka
je izraziti vizuelni predator. Dakle, vid joj je glavno orijentaciono culo. Oba oka su okrenuta napred, sto daje
stereoskopski vid, koji omogucava dobru predstavu o dubinskoj ostrini. Od organa lateralnog sistema, posebno je
znacajna grupa senzornih papila na spoljasnjoj strani donje vilice. Najbolji uspeh u lovu stuka postize pri dobroj
dnevnoj svetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira
odlazak u ribolov. Sa zamucenjem vode lov se produzava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima vise
promasaja, pa i vise pokusaja. Busija koju stuka zauzima zavisi od terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih
vrba, ili su zauzete krupnijim primercima, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, i ravna povrsina
betonskog zida je dobra, a kad nema druge, stuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje stuke u busiji je
savrseno mirno "zamrznuto", sve do trenutka priblizavanja plena, kada stuka, polako masuci grudnim perajima,
pocinje ukrucena da prilazi plenu. Kad u dejstvo stupi rep, napad je uveliko u toku, a plen obicno tada pocinje da
bezi, sto je vec prekasno. Pri tome je stuka u stanju da inzvarednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem
tela promeni pravac i da parira izrazito naglim promenama pravca plena u pokusaju bega.
Prolece
Budenje prirode u rano prolece, u februaru, je pravi trenutak za ljubav kod stuke. Jedna stuka, zenka, okuplja oko
sebe veci broj muzjaka i ljupki cin mrescenja se odvija u manjim kanalima ili zalivima, na zatravljenim mestima,
poplavljenim nadolazecim prolecnim vodama. Optimalna dubina za ljubavnu romansu je izmedu 0,5 i 1,2 m. Vec
tada ova lepotica cesto placa svoj prvi danak (ne) civilizaciji. Omamljena od stvaranja novog zivota, mora da se
bori sa "Ljubiteljima prirode", gonjenim instinktom predaka i naoruzanim motkama, mrezama i raznim ostrim
bastenskim alatkama. Za one koje vole riblje meso, cak iako stuku u to vreme kupuju u prodavnicama gde ne bi
trebalo da je bude, jedna proverena informacija: meso stuke u periodu mresta nije dobrog kvaliteta, jer je zbog
nalivanja ikre siromasno mineralnim i hranljivim materijama. Budite oprezni i sa ikrom stuke i pred mrest. Jajasca
su obavijena sluzavom opnom, koja ima nadrazujuce dejstvo i sluzi za zastitu. Zbog toga stuka i ne mora da pravi
gnezda za mrest, kao sto to cine neke druge vrste, smud npr. Izuzev patuljastog americkog somceta-cverglana ni
64
jedna druga riblja vrsta ne jede ikru stuke. No i ovaj "antipaticni dosljak iz Amerike" je dovoljan da, u vodama
nastanjenim stukom, bitno doprinese desetkovanju njene populacije. Sa daljim budenjem proleca i pocetkom
prolecnih poljoprivrednih radova, na poljima oko kanala u kojima zive stuke dolazi vreme za placanje sledeceg
danka. Da bi se njive mogle obradivati moraju se predhodno ocediti od suvisne vlage, a to se regulise tako sto se
drasticno snizi nivo vode u kanalima. Tako dobar deo ikre ostane na suvom i propadne. Posle mresta, stuka kratko
vreme miruje, a onda pocinje intenzivno da se hrani i prelazi na svoj razbojnicko-samacki nacin zivota. Ni jedan
zivi stvor, koji je manji od nje, a krece se po njenoj teritoriji nije bezbedan. Ipak, oko 95% njene hrane cini riba i
to uglavnom, bolesna ili povredena. Stuka se zbog toga moze nazvati i sanitarcem vodama koje nastanuje i u
kojima je riba uvek u dobroj kondiciji.
Leto
Iako se stuka, u principu, moze upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Sa dolaskom leta i
visokih temperatura stuka se teze da upecati. Prvi razlog za to je obilje hrane koja je dostupna u svakom trenutku.
Zato je ona relativno retko aktivna u pogledu lova i dobar deo vremena provede u mirovanju, sita. Drugi razlog, za
smanjenu mogucnost ulova, je velika zatravljenost vode. Pored toga Sto fizicki onemogucava varalicarenje,
zatravljenost je opasna i za zivot, ne samo stuke, nego i svih ostalih ribljih vrsta. Dogada se da na manjim
kanalima sa niskim vodostajem i visokom temperaturom vode koncentracija kiseonika toliko opadne da dode do
gusenja ribe. To je jos jedan faktor koji utice na brojnost, ovoga puta ne samo stuke, nego i svih ostalih vrsta.
Slicna pojava se ne desava na vecim i dubljim vodama, pogotovo ne na otvorenim tekucim vodama. Krajem leta
stuka kao da oseca da se blize posniji dani, pa pocinje intenzivnije da se hrani. U to vreme su sanse za uspesan
ulov povecane i tada je stuka zakacena za varalicu, najborbenija.
Jesen
Jesen je top sezona za pecanje stuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen
najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile vikend-ribolovaca upucuje na vode sa kantama
prepunim sitnih kedera i kada se izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka stuka, koje se ni jednom u svom
zivotu nisu izmrestile. To je jos jedan danak koji stuka placa, ovoga puta ribolovcima koji se ne mogu oznaciti kao
sportski. Ovde se mora postaviti principijelno pitanje: da li je vece zadovoljstvo upecati 25 stuka ukupno teskih 6-
7kg ili dva komada od po 3-3,5 kg, da ne govorimo o jednoj od 6-7kg? O tome koja je od ove tri varijante bolja za
sportske ribolovce, ako se gleda na malo duze vremenske staze, nema potrebe raspravljati. Druga polovina jeseni
je vreme kada se mogu upecati najveci primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu, ako imate dobru intuiciju i
ako citate dobre casopise o ribolovu, imacete sanse da se veoma srecni vratite kuci sa pecanja. To je vreme kada
se vecina vrsta bele ribe, glavne stukine hrane, sprema za prezimljavanje. Stuka se tada spusta u nize slojeve
vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.
Zima
Sa nailaskom zime i hladenjem vode, opada intenzitet metabolizma stuke. Ona se tada mnogo rede hrani, mada sa
uzimanjem hrane ne prestaje, jer je to vreme sazrevanja ikre. Zimi, kada vode pokrije led, stuka je najmanje
ugrozena u odnosu na ostale periode godine. Posto su vode koje nastanjuju bogate trskom, koncentracija kiseonika
skoro nikad nepadne ispod dovoljnih granica, a minimalne kolicine hrane nikad ne dostaju. Led, koji onemogucava
ribolov, je najbolja zastita koja stuki pruza sansu da sa dolaskom prvih toplijih prolecnih dana ponovo pokusa da
obezbedi potomstvo, koje ce jednoga dana mozda biti i izvor zadovoljstva za prave, sportske ribolovce.
Velike i srednje stuke vole hladnu, duboku vodu, i vrlo cesto se nalaze na dubinama od 20 i vise metara, sto ih cini
jako tesko za uloviti, pogotovu leti.Vreme posle perioda mresta podrazumeva temperaturu vode izmedju 10 i 14 C.
i u to vreme ribolov na stuku moze biti izuzetno produktivan jer one jos nisu videle gomile varalica kako plivaju
svuda oko njih.Trofejne stuke treba traziti u tamnijim, plitkim zalivima, koji se brze zagrevaju nego okolna voda.
Obicno su to zalivi u severnom i zapadnom delu jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine
jezera prema juznim delovima jezera i zato juzni delovi nisu dobra mesta u rano prolece.Biti izuzetno tih u ovim
uslovima kada se stuke nalaze u zalivima i blizu obale je izuzetno vazno. Stuke se mogu nalaziti u plitkoj vodi i na
svega pola metra od obale i veoma su plasljive. Licno vise volim u ovoj situaciji da koristim vetar i polako pustim
camac da pluta nosen vetrom preko povrsine vode, nego da koristim elektricni troling motor.





65



Ako pecate sa obale podjednako je vazno da ne pravite buku na obali.Najbolje vreme tokom dana za pecanje stuke
u ovo doba godine nije u rano jutro, sto je uobicajeno tokom ostatka sezone. Po nekim istrazivanjima najbolji
periodi su oko 10 h. ujutro, 2 h. popodne i 4 h. popodne.U ovo vreme ne treba ici rano u ribolov. 9 sati ujutro je
sasvim dovoljno sa obzirom da jos nije toplo pa se moze pecati preko celog dana. Izgleda da i stuke misle isto jer
akcija obicno i ne pocinje pre ovog vremena. Uvece pre zalaska Sunca takodje moze biti dobar period i to pogotovu
za upotrebu povrsinskih varalica, sto mozda zvuci malo neverovatno. Kao i dosta drugih ribolovaca mislim da je
kasikara jedan od najboljih izbora. Obicno se pocinje sa DAM EFFZET kasikarom srebrne, ili zlatne boje u zavisnosti
od vremena.Zlatna ili srebrna kasikara se najbolje pokazuje u tamnijoj vodi zbog jakog odsjaja.Boja pastrmke daje
dobre rezultate na jezerima koja imaju populaciju pastrmke i koja su veoma bistra. Rano u sezoni se koriste
kasikare tezine 22 gr. da bi se kasnije prebacili na teze modele. Crveno-beli DARDEVLE je jos jedna odlicna vrsta
kasikare koju je ponekada veoma tesko zameniti drugom vrstom kasikare ili nekom drugom vrstom varalice. Jedna
od dobrih taktika pri upotrebi kasikara je da se pusti da padne do samog dna i pocne polako vuci sa trzajima koji
nateraju stuku da napadne varalicu. Pauze u namotavanju su preporucljive sa obzirom da kada se prestane
namotavati najlon, kasikara "klizne" u nazad i tacno u lice stuki koja je eventualno prati.Taj iznenadni povracaj
kasikare izazove refleksni napad kod stuke. Po nekada, skoro 50% stuke napadne varalicu upravo u trenutku kada
se varalica vraca unatrag. Kasikare koje se koriste za pastrmku i salmona nisu preporucljive iz razloga sto su
veoma lake i skoro ih je nemoguce zabaciti, pogotovu kada je vetrovito. Daljina zabacaja je manja zbog lakoce
ovih varalica. Koriscenje povrsinskih varalica uvece pre zalaska Sunca ponekad moze dati izvanredne rezultate.
Iako se ova tehnika jako retko upraznjava od strane ribolovaca, period posle mresta moze biti i odlican period za
upotrebu ovih varalica.Trik je u upotrebi veoma malih povrsinskih varalica.


Varalice sa jednim ili dva propelera kao HI-FIN ili manji CREEPER model rade dobro kada se vuku u plitkoj vodi
preko male i tek izrasle trave.Ne treba zaboraviti ni manje bass modele buzzbaita koji isto tako mogu biti
produktivni. Jerkbait varalice ne koriste se mnogo u rano prolece mada neki manji modeli maski jerkbaita daju
dobre rezultate. SLEDGE pravi manje modele koji su pogodni za ribolov na stuku kao i BOBBY BAIT. Ne treba
zaboraviti i spinerbeite. Naravno manji modeli koji se uobicajeno koriste za basa tokom sezone. Najvise se koriste
STRIKE KING spinerbeite koji daju velike vibracije i odsjaj kroz vodu. Najbolji rezultati su bili sa spinerbeitom sa
srebrnim leptirom i sa belom suknjicom, sto je uobicajeno dobra kombinacija za maloustog basa. Od leptirica
vecina modela je dobra mada je na prvom mestu manji model MEPPS MUSKY KILLER.Ova varalica sa jelenovom
dlakom i okruglim leptirom broj 5 daje jake vibracije i pri sporom namotavanju. Dlaka dodaje extra pulsiranje sto
je skoro nezadrziv magnet za stuke. Srebrni leptir sa crvenom dlakom je izuzetno dobra kombinacija. Cini se da
stuke ne mogu nikako da ignorisu crno-srebrnu RAPALU (F18) na koju iz nekog razloga sa velikom zestinom jure
kada su gladne.Kada stuka radi, upravo tada i pored velike efikasnosti ove Rapaline varalice, eksperimentisanje sa
bojama nije na odmet. Narandzasta, zlatno-srebrna i naravno pearch (bandar) su veoma dobar izbor.


Iako se smatra da su RAPALE nenadmasne za stuku u prolece, neki noviji stickbeiti se pokazuju kao ravnopravni
ucesnici u ribolovu na stuku. Pogotovu stickbeiti sa zveckom u sebi, koja je preporucljiva u tamnoj vodi.Koriscenje
ovih varlica zahteva upotrebu malo vise finesa za razliku od kasikara. Tehnika trzanja sa kratkim odsecnim trzajima
i pauzom izmedju trzaja daje odlicne rezultate. Imitiranje povredjenog kedera ili jednostavno i jednolicno sporo
namotavanje ovih varalica je takodje produktivno. Jednolicno namotavanje minnowbaita do samog camca ili obale
se vrlo cesto zavrsava udarcem stuke na samome kraju kada se vec varalica nalazi izvan vode. Zato je
preporucljivo da se nikada varalica ne izvuce odmah izvan vode, vec zagnjurite vrh stapa ispod povrsine vode i
povucite varalicu prema levo ili desno od sebe. Ova iznenadna promena pravca i ritma varalice cesto natera stuku
u napad. Od pribora preporucljiv je duzi spinning ili baitcast stap. Izbor treba naciniti prema sopstvenom
nahodjenju i sklonosti. Profesionalni ribolovci koriste i spinning i baitcast pribor u zavisnosti od varalice koju
koriste. Tako na primer za minnowbaite koriste spinning pribor sa jacim mono najlonom, dok za kasikare i ostale
varalice koriste baitcast pribor sa nekom od super linija.To je vec stvar sopstvenog izbora. Jigovi i razni pasticni
mamci su najbolje resenje kada se cini da stuka nece da radi ni na sta. Spora prezentacija ovih mamaca po dnu ih
cesto moze naterati na napad, isto kao i aktivno vodjenje jiga gore-dole.Stuke imaju neku specijalnu naklonost
prema plasticnim mamcima.Ribolov na stuku je veoma uzbudljiv i zabavan. Imajte na umu da pustanje ulovljene
stuke nazad u vodu, pogotovu velikih primeraka, ima visestruku korist.Veliki primerak i dalje moze da raste i
dostigne razmeruistinskog trofeja i omogucava im se ponovni mrest da bi se odrzala zdrava i dobra populacija
stuka u vodi u kojoj pecate.

66


TOLSTOLOBIK
(Hipophthalmichthys molitrix)





Velicina
Naraste do 1 m, dostize 40 kg.
Rasprostranjenost
Prenet iz Kine, reke Amur. Poznate su dve vrste, beli i sivi. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove
pritoke. U zatvorenim vodama se jedino vestaski mresti, neobnavlja se prirodnim putem. Beli se hrani iskljucivo
fitoplanktonom (algama i jednocelijskim organizmima), a sivi jos i zooplanktonom (larve, vodene bube...), veoma
brzo raste. Razbijanjem predrasude da se ne moze loviti sportsko ribolovnim priborom (najzasluzniji za to su
ribolovci takmicari koji su prvi poceli da ih love na sportski nacin, sa mec stapovima, tankim najlonima i malim
udicama, uz pomoc odgovarajuce povrsinske hrane), kao i zbog svoje velicine (druga po velicini u nasim vodama),
borbenosti i sve vece prisutnosti na trpezama postao je interesantna riba sportskog ribolova.
Lov tolstolobika
Lovi se ribolovackim priborom, sa vise uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski, najlonom od
0,20 mm do 0,30 mm i saranskim udicama. Za uspesan ribolov obavezno je koriscenje primame (primama u vodi
treba da stvara oblak po citavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi,
prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna
kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline, komadici vodenog bilja.Vreme najbolje za
ribolov je rano jutarnji i kasno vecernji casovi.


67


VELIKI VRETENAR
(Zingel zingel)



Velicina
Prosek 25 - 30 cm, dostize 1 kg i 50 cm. Riba iz porodice grgeca. Najvise ga ima u Dunavu, Savi, Tisi. Obicno je na
kamenitom i sljunkovitom dnu, obali prilazi kad je voda mutna.
Nacin lova
Lovi se dubinski i na plovak, udicama 8 - 14, najlon 0,30 mm i prirodnim mamcima glista, punoglavac, larva
vodenog cveta, puz golac.









68


Tablice

Smudj

Ime Nauke: Stizostedion Vitreum
Bosanski: Smudj
Engleski: Walleye
Njemacki: Zander
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 25LBS - 12,6kg
Okolina: Rijeke i Jezera
Tehnika: Zivi mamac, Liptiranje

Stuka




Ime Nauke: Esox Lucius
Bosanski: Stuka
Engleski: Northern Pike
Njemacki: Hecht
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 55LBS - 25,7kg
Okolina: Rijeke, Bare i Jezera
Tehnika: Zivi mamac, Liptiranje, Musaranje

Maskie




Ime Nauke: Esox masquinongy
Bosanski: --------
Engleski: Muskellunge, Muskie
Njemacki: --------
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 69LBS - 35,3kg
Okolina: Rijeke, i Jezera
Tehnika: Zivi mamac, Liptiranje, Musaranje
69

Malousti Grgec




Ime Nauke: Micropterus dolomieu
Bosanski: Malousti Grgec
Engleski: Smallmouth Bass
Njemacki: Barsch
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 10,5LBS - 4,3Kg
Okolina: Rijeke, Bare i Jezera
Tehnika: Zivi mamac, Liptiranje,

Saran




Ime Nauke: Cyprinus carpio
Bosanski: Saran
Engleski: Carp
Njemacki: Karpfen
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 82,3LBS - 40.1Kg
Okolina: Jezera
Tehnika: Zecanje na Bolies, kukuruz..

pasrmka




Ime Nauke: Salmo trutta
Bosanski: Pastrmka
Engleski: Trout
Njemacki: Forelle
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 40LBS - 18Kg
Okolina: Jezera, Rijeke
Tehnika: Blinkeranje, Zivi mamac, Musicaranje
70

Som




Ime Nauke: Icalurus punctatus
Bosanski: Som
Engleski: Catfish
Njemacki: Weltz
Idelana temp. Vode: 60 - 70F
Svijedski rekord 249.2 LBS - 136.5 KG
Okolina: Jezera, Rijeke
Tehnika: Zivi mamac, Pile











Mrest riba



Vrsta Vreme mresta
Polna zrelost
(god)
Polna zrelost
(cm)
Pastrmka (Salmo trutta) Decembar-Januar 2-3 20-30
Zlatovcica (Salvelinus alpinus) Decembar-Januar 2-3 15-30
Mladica (Hucho hucho) Mart-April 4-5 50-60
Duzicasta pastrmka (Onkorhynchus mykiss) Mart-April 2-3 20-25
Lipljan (Thymallus thymallus) Mart-Maj 3-4 30
Stuka (Esox lucius) Februar-Mart 2-3 30-40
Pijor (Phoxinus phoxinus) April-Jul 2-3 6-8
Linjak (Tinca tinca) Maj-Jul 2-3 12-30
Skobalj (Chondrostoma nasus) Mart-maj 3 15-27
Crvenperka (Scardinius erythrophthalmus) Maj-Jul 3-5 14-15
Bodorka (Rutilus rutilus) Maj-Jul 3-5 12-14
Klen (Leuciscus cephalus) April-Jun 4-6 30
Brotfis (Leuciscus idus) Mart-Jul 4-6 30
Bucov (Aspius aspius) April-Jun 3 35-40
Krupatica (Blicca bjoerkna) Maj-Jun 2-4 8-10
Deverika (Abramis brama) Maj-Jun 3-8 20-35
Kesega (Abramis ballerus) April-Jul 3-4 18-20
Krkusa (Gobio gobio) Maj-Jun 2 7-10
71
Mrena (Barbus Barbus) Maj-Jul 3-4 30-40
Saran (Cyprinus carpio) Maj-Jul 3-4 25-30
Karas (Carassius carassius) Maj-Jun 2 13-15
Som (Silurus glanis) Maj-Jul 2-4 40-70
Cverglan (Ictalurus nebulosus) Maj-Jun ? ?
Manic (Lota lota) Decembar-Februar 3-4 20-30
Pes (Cottus gobio) Februar-Maj 2 8-10
Suncanica (Lepomis gibbosus) April-Jul 3 ?
Srac (Gymnocephalus schraetzer) April-Jul ? ?
Balavac (Gymnocephalus cernuus) Mart-April 2 8-12
Grgec (Perca fluviatilis) Mart-April 2-4 8-10
Smud (Stizostedion lucioperca) April-Maj 2-3 25-30
Smud kamenjar (Stizostedion volgense) April-Maj 2-4 ?
Veliki vretenar (Zingel zingel) Mart-Maj ? ?




Plovci




72

Paleta plovaka na nasem i svedskom trzistu je veoma velika. Ukoliko bi napravili osnovnu podelu plovaka ona bi
bila u zavisnosti od oblika i funkcije. U zavisnosti od oblika plovci mogu biti okruglog odblika tela, kruskastog i
iglicastog. Takode za pecanje na bolonjeze stapove ili mec stapove se koriste i vegler ili setajuci plovci, sa
opterecenjem u samom telu plovka ili bez opterecenja.
Plovci koje se najcesce koriste:
Maverovi, Trabuko, Milo i veoma dobri Niski plovci.
Najcesce se koriste plovke kruskastogoblika za tekuce i sporo tekuce vod, nosivosti od 0.5 do 4gr. Na mirnim
vodama iglicaste plovke nosivosti 0.5 do 4.0 gr.
U teskim uslovim pecanja koristim plovke kruskastog oblika vece gramaze. Na dubinama vecim od 7 m se koriste
plovci i do 10 gr. nosivosti.

- Plovke kruskastog oblika uglavnom koristimo natekucim ili sporotekucim vodama. Nosivost plovka i sam
oblik direktno zavise od brzine vode, jacine vetra, vremenskih prilika i dr. Boju antene biramo u zavisi od
vidljivosti.
- Plovke izduzenog ili iglicastog oblika koristimo na jezerima, kanalima i barama. Odabir gramaze plovka
zavisi od dubine vode, jacine vetra i drugih cinilaca Plovci ovog oblika su veoma precizni u registrovanju "udarca¨
ribe, pogotovu u zimskim i rano prolecnim danima kada riba hranu uzima veoma lagano i oprezno.
- Trecu grupu cine vagler plovci. To su plovci raznog oblika i nosivosti ali im je zajednicko da se koriste za
pecanje na velikim daljinama i dubinama. Donji deo plovka je obicno kruskastog oblika sa iglicastim zavrsetkom.
Na telu se nalazi jedna alkica kroz koju prolazi najlon. Na najlonu iznad plovka se nalazi podesavajuci granicnik ili
stoper kojim se podesava dubina pecanja. Omogucu je ostvariti veoma daleke izbacaje i veoma je osetljiv.
Omogucava pecanje i po vetru.
U svakom slu;aju od samog pecaro[a yavisi koji `e plovak odabrati. Ya lov sitnije ribe se koriste plovci nosivosti od
0.3 do 1.0 gr. Uvu grama\u plovaka ;esto koriste takmi;ari na takmi;arskim pistama gde odlu;uje svaki komad
ribe.

Udice





73


Tokom godina primetio sam da veoma veliki broj ribolovaca koristi ne srazmerno velike udice za ribolov, verujuci
da se riba nece otkaciti ili da je veca udica lovnija. Upravo stoga i dolazi do veoma velikog broja promasaja pri
kontriranju. Mnogo krupnih riba sam ulovio na udice velicine 18,20 i manje. Treba reci da sitnija udica bolje ubada
ribu, tj. riba je lakse celu usisa.
Dalje mamci koje koristimo (crvici, verdevajz, zno zita) mnogo prirodnije izgledaju na sitnijim udicama, pa ce ih i
riba sa manje podozrenja uzeti nego da su dva crvica nataknuta na udicetinu br 6 (dali je uopste moguce
verdevajza probosti ovakvom udicom) Prilikom izvlacenja ribe ne treba nikad siliti, pa ribu izglisirati na obalu iz
razloga da se ne bi ostale ribe preplasile i da se riba ne bi otkacila. Krupnije komade vaditi meredovom. Zimi i u
preloce uglavnom treba koristiti sitnije udice, a u zavisnosti koji mamac koristimo odabracemo njen oblik
(sirokoubodna udica br.16 pogodna je za lov ribe na zrno zita)

Najlonski konac treba da bude tanak promera od 0.08 do 0.18 mm (mnoge sam video kako pecaju meleze
na kanlu udicom na plovak najlonom 0.35mm!!) Postoji veliki izbor najlona na trzistu. Trebalo bi se opredeliti za
kvalitetnije najlone, vece nmosivosti (Milo.Tubertini, Ignesti, Dam...).Prilikom montaze sistema i opterecenja
uopsteno pravilo je da je bolje postaviti vise sitnijih olovica nego jedno teze.


Sistemi



Lov ribe udicom na plovak je najcesci i najpoznatiji nacin sportskog ribolova narocito pogodan za pocetnike. Lovi se
lakim i osetljivim priborom u kome plovak ima najvazniju ulogu. On je regulator dubine i pokazatelj onoga sta se
desava ispod povrsine vode. Njegovim izborom odrd|ujemo osetljivost sistema i daljinu izbacaja a polozajem dubinu
pecanja. Plovak treba da bude maksimalno osetljiv i lak (balza) i dobro uravnotezen kako bi ribi pruzao sto manji
otpro prilikom uzimanja mamca.
Postoji bezbroj oblika plovaka, ali u sustini ih mozemo podeliti na tri osnovna oblika.
• Iglicasti plovci
• Plovci kruskastog oblika
• Vegler plovci (za engleski nasin pecanja)

74

Plovak kruskastog oblika se
upotrebljava na vodama sa brzim
tokom i vecom dubinom. Sto je
voda brza i dubina veca i nosivost
plovka bi trebalo da se poveca.
Nosivost plovka je od 2-6 gr.




75

Plovak iglicastog oblika je tankog i
vretenastog tela, maksimalno je
osetljiv i dobro signalizira svaki
"trzaj¨ ribe. Izvesne slabosti
pokazuje na pecanju po vetru i po
talasima.Upotrebljavamo ga na
mirnim i sporotekucim vodama, ne
mnogo dubokim, rekama sa
sporijim tokom, barama, kanalima i
jezerima.Nosivosti je od 0.5 do 3
gr. u zavisnosti na kojoj dubini
lovimo i za koju se ribu
opredeljujemo.


76

Za pecanje sa vegler plovcima potreban je stap du`ine 4-4.5 m i sa 13 do 20
provodnika (mec stapovi). Vegler plovak je sa najlonom u vezi u samo jednoj tacki
, tako da je veoma osetljiv i samim tim broj promasaja je mnogo manji. Plovak
uglavnom ima otezanje u samom telu pa je stoga otezanje na predvezu manje te je
ujedno i otpor ribi manji.

Primama


77

Ribe su u stanju da zahvaljujuci istancanim organskim senzorima u vodi osete i najmanji nadrazaj
na culo ukusa.Sposobne su da veoma brzo otkriju i najsitnije mrvice hrane.
Kada ovo znamo lako je odgovoriti na pitanje:Cemu sluzi primama? Odgovor je veoma jednostavan:
Da privuce ribe delujuci na njihova izostrena cula.
U tu svrhu se koriste proizvodi poput raznoraznih vrste prezle, brasna i griza, kao i slabije ili jace arome. Ipak,
treba,znati da nije dovoljno baciti tek nekoliko ukusnih nokli da bi riba grizla. Priprema hrane za primamu treba da
bude prilagodjena trenutnim uslovima:temperaturi vode, jacini recnog toka i navikama riba. U tekucoj vodi, mirisi i
arome se, od zone u kojoj primamu bacamo, vrlo brzo i lako sire prema sredini reke.
U mirnoj vodi sve se odvija sporije, te, je, stoga, potrebno upotrebiti hranu vece primamne moci.U hladnim
vodama, gde je aktivnost vecine ribljih vrsta smanjena,neophodno je koristiti smesu naglasenog ukusa koja ce
probuditi njihov apetit. Leti, naprotiv, primama treba da bude sto laganija kako ne bi prezasitila ribu.
Neke riblje vrste su razvile sklonost ka odredjenim sastojcima primama. Primera radi, linjak voli hleb od djumbira,
mrena halapljivo guta sir, dok crvenperka ne moze da odoli aromi koju siri zrnevlje konoplje.
Izbor boje za primamu zavisi od vise cinilaca: stanja vode, meteoroloskih prilika, godisnjeg doba, navika riba i
prirode dna. Hranu treba bacati na mesto gde cemo pecati, i to da hrana padne na sto manje prostora. Hranu
nikako ne rasipatisiroko i na vise mesta.

Dejstvo primame na culo vida

Aktivnost i ostrina vida kod riba zavise od vrste. Cak i ako stvarno ne znamo kako ribe vide, sigurno je da je boja
primame od velikog znacaja. Onda, koje boje treba da vam bude smesa za primamu? To zavisi od prirode dna i
riba, ali treba imati na umu da boje nemaju toliko znacajnu ulogu koliko kontrasti.
Nekoliko opstih pravila:
- Sljunkovitim i pescanim dnom dominiraju svetle nijanse. te je zbog toga u interesu ribolovca da mu primama
bude sto tamnije boje kako bi privukla ribu.
- Na tamnom, muljevitom dnu, ribe ce pre primetiti hranu svetlijih tonova. Zuta i crvena boja, jos kada su
fluoroscentne, se takodje lakse uocavaju.
- Boja primame varira u zavisnosti od boje vode. Jasno je da ce u mutnoj vodi, oblak bele kafe proci nezapazeno.
Proizvodi koji oslobadjaju boju u vidu oblaka,kao i proizvodi koji ostavljaju vidljive tragove su veoma efikasni: vide
se nadaleko i simuliraju jato riba koje se grabe oko hrane. Deluju na njihov instinkt za zajednistvo, karakteristican
kod bele ribe, koja je uvek u jatima, u stalnoj potrazi za hranom.
Recept za reke mutnih voda - 4/9 prezle od belog hleba,2/9 PV1.,1/9 mlevenog kikirikija,1/9 kukuruznog griza i
1/9 mlevenog semena lana.
Dodajte smesi malo zemlje kako biste je otezali i crveni kolorant u prahu koji ce na vodi ostaviti trag.
Pocetna primama: Pocetna primama, koja jue prilicno obilata, podrazumeva da na mesto koje smo odabrali bacimo
10 do 15 vecih kugli hrane. Ovaj tip primame se najcesce koristi kada pecamo na velikoj daljini, uglavnom stek
stapom i u potrazi za krupnim primercima bele ribe. Savrseno je primenljiv na svim vodenim tokovima, sporim
tokovima, kanalima, duvljim barama i jezerima. Obilna primama se podjednako savetuje i za lov velikih,
nepoverljivih ciprinida, kao sto su saran i linjak.
Priprema za poziv: Ovaj vid primame se sastoji u tome da u pravilnoim, razmacima izbacujete malu kolicinu hrane.
Ova tehnika, neophodna za lov belice i ostale sitne ribe, veoma je primenljiva na velike ciprinide i deverike u brzoj i
dubokoj reci. Efikasna je i na barama i kubicima manje dubine. Takodje se preporucuje kada se peca bolonjez
tehnikom.
Primama cistim mamcima: Ovde je tradicionalana hrana zamenjena cistim mamcima biljnog ili zivotinjskog porekla.
Bacanje primame koja se sastoji od zivih mamaca vrsi se rucno,
prackom ili uz pomoc casice pricvrscene za vrh stapa. Kolicina koju bacamo je minimalna, ali su intervali redovni.
Ovaj nacin primame odgovara ribolovu na mirnim plitkim vodama i ,
narocito, za pojedine vrste kao sto su mrena i klen.
Primame spremljene u kucnoj reziji su dugo vremena bile neopravdano skrivane velom tajne i maltene su postale
legende. Istina je da ovde nema mnogo mistike, a da biste sami spremali dobru smesu, dovoljno je da poznajete
pojedine proizvode, njihovo primamno dejstvo i nacin na koji utice na cula riba. Na vama je da ispitate razne
kombinacije i na kraju nacinite onu pravu kombinaciju.



78
Podela hrane za primamljivanje
Hranu mozemo podeliti na:
• LAKU
• TESKU

Teska hrana
U tesku hranu svrstavamo primamu koja u svom sastavu imaju
komponente koje se zadrzavaju na samom dnu. To mozemo postici
dodavanjem raznih ucvrscivaca ili veziva koji hranu cine
kompaktnijom. Ovakva vrsta hrane se sporije rastapa u vodi tako da
duze drzi ribu u zoni pecanja.Za vezivanje hrane koristimo belo
brasno , glutene od psenice ili kukuruza, a takode postoje i razna
kupovna veziva. Za fizicko otezanje hrane mozemo koristiti i glinu,
pesak, sitnije kamencice i dr.Samim kvasenjem hrane moze se
postici da hrana duze ostane na odredenom mestu.








Laka hrana
Sam naziv nam govori da ova hrana treba da se duze zadrzi u
medu prostoru izmedu dna i povrsine i da lagano tone ka dnu.
Ova hrana se obicno mesa sa vise vode tako da se hrana u
dodiru sapovrsinom vode razlaze i raspada u sitne komadice koji
lagano tonu ka dnu. Ova hrana se primenjuje kod lova ribe u
srednjim slojevima vode , na mirnim i sporotekucim vodama.


Podela sastojaka za hranu

1. GRUPA.
Osnovni sastojak svih vrsta hrane je prezla koja cini
20% do 50% gotove hrane. Ostale vazne
komponente su:
• Kukuruzno brasno
• kukuruzni griz
• Mlecni keks


79







3 GRUPA:
Cine je sastojci zivotinjskog poretka.
• Kostano brasno
• Mleko u prahu
• Dafnije
• Tubifeks crvi
• Krvavi crvi itd

2 GRUPA
Ovu grupu karakterise specifican miris i masnoca koji
doprinoseboljem kvalitetu hrane, i ona cini oko 20% gotove
hrane.
• Konoplja
• Rogac
• Kikiriki
• Soja
• Suncokret
• Psenicne klice
• Kukuruzne klice
• Grasak it






4 GRUPA:
U ovu grupu spadaju specijalni dodaci u vidu koncentrata,
oplemenjivaci i pojacivaci hrene kao i razni mirisni dodaci.
• Razne arome (vanila, karamela, med, vodcni extrakti
jagode maline itd)



Svako godisnje doba zahteva odredene mirise. Zimi se koristi hrana koja oko sebe siri miris mesa. Leti i u ranu
jesen vocni ukus.

Hrana za primamu mora biti ukusna sa pravilno doziranim mirisima. Mirise koji se sire kroz vodu riba otkriva
pomocu organa senzora
a. Bradavice za osecaj ukusa
b. Jamice ze osecaj mirisa
c. Brkova za osecaj dodira (za otkrivanje najsitnijih cestica hrane)
U jakoj vodenoj struji rasprostiranje vodenih mirisa se siri veoma lako. Vodeni tok nosi nozvodno bacene
mamce.U mirnim tokovima sve se odvija mnogo sporije, pa shodno tome treba koristiti primamu koja svojim
svojstvima jace privlaci ribu. U hladnim vodama gde vecina ribljih vrsta ima usporenu aktivnost potrebna je
mesavina jaceg mirisa i ukusa da bi se probudio apetit riba. Leti je ,naravno, sve obrnuto.






80



Zrna kao mamci

Zrna se mogu koristiti u dva osnovna oblika. Kao cista i u kombinaciji sa raznim smesama. Takode se
mogu podeliti i kao sirova ili kaotermicki obradena zrna (kukuruz, zito, konoplja, lan, grasak, pistaci, zob,
suncokret, bob, heljda itd.)

Neutralni sastojci hrane za primame

• Zemlja - za povecanje tezine smese. Idealno za stvaranje kompaktnih lopti koje ce pasti na dno pre nego
se razbiju o povrsinu vode (zemlja od krticnjaka, treset). Smanjuje hranjivu vrednost smese.
• Kreda - (kalcijum karbonat) savrsena za povrsinske hrane, daje gustinu i dovodi do zamucenja vode.
• Glina - za povecanje tezine i lepljivosti. Za dubinsku hranu i za jake vodene struje.
• Kaolin - kao glina veoma lepljiv, za dubinsku hranu.







Mali saveti




Saveta nikad dosta. stoga evo jos par komada za koje mozda niste jos culi, ali verujte veoma su upotrebljivi.
• Savet 1.
Kada koristimo primamu svetle boje (npr. bele ili zute) koju bacamo na tamno dno, ribu cemo brzo privuci,
ali postoji opasnost daposle 15-20 min. sitnije pa i srednje ribe prestanu da "rade" , jer se u tom podrucju ne
osecaju sigurno. U slucaju da su nam interesantne sve velicine riba trebalo bi da koristimo tamniju boju mamca,
kako bi se riba duze zadrzala u zoni pecanja. Nasuprot tome ukoliko pecamo krupniju ribu, mamcem svetlijih boja
eliminisemo sitnije komade. Ovo pravilo posebno vazi za krupniju deveriku koja konstantno ostaje na mamcu.


• Mamac za sarane:
U recnoj vodi kuvati 2kg. boba dok ne omeksa. Procediti, dodati 100 gr. meda, dva deseta dela mosusa, tri
kasike kukuruznog brsna. Sve dobro ukuvati, ostaviti da se ohladi i time primamljivati, a pecati na bob.


• Mamac za belu ribu:
Kuvana ili presna slanina (ne dimljena). Moze se upotrebljavati u svim godisnjim dobima, secena na sitne
komade.


• Mamac od sundera za meleza i belu ribu.
Pozeljno je da sunder bude bele boje. Odseci komadic sundera, staviti zrno kukuruza(deo) , umociti u
aromu vanile ili karamele, i cekati ribu.


• Seme konoplje-
Seme konoplje- kuvano kao i kuvano zito veoma je dobro za lov crvenperke.










81





Mamci
Jos od momenta kada je poceo da lovi ribu rukama, covek je, posmatrajuci zivot na reci i oko nje, pokusavao da
otkrije tajnu uspeha u ribolovu. O tome kolaju mnoge price koje ljudima izvan ribolova mogu izgledati
neverovatne, cudne, pa i smesne.Tu su, pored ostalog, i mnogi recepti za spravljanje "sigurnih " mamaca, uzeti
mahom iz domace kihinje - uglavnom razni zacini - secer, med, "aleva" paprika, persun, ekstrakti maline, limuna,
vanile, anisa i mnogo sta drugo..

Ova mastovitost ribolovaca nije bez osnova; naime, nepobitno je utvrdjeno da:

1. mirisi privlace ribe - miris konoplje, lana, nane ili anisa, dodat valjku ili kuglicama hleba, povecava mogucnost
uspeha u lovu, narocito kada je rec o klenu, saranu, deveriki, linjaku...

2. boja takodje igra vaznu ulogu u lovu - pokazalo se da ribe najbolje uocavaju ljubicastu, plavu i modru boju;

3. specifican vidni ugao ribe zahteva posebnu paznju, pogotovu kada je rec o lovu na salmonidne vrste;

4. vibracije koje stvara predmet krecuci se kroz vodu riba prima tzv.bocnom linijom.

Alasi i iskusni ribolovci imaju obicaj da, ne bez razloga, kazu kako prvu ulovljenu ribu treba rasporiti "da bi se
utvrdio jelovnik za taj dan ". Prilikom izlivanja reka riba zalazi u poplavljene predele, pokazujuci pri tom narociti
interes za rastinje s jakim mirisom i mekim liscem i stablom - izdanke kukuruza, psenice, graska itd.

Iz toga se moze zakljuciti da kao mamac mogu da se koriste veoma uspesno: mladi kukuruz, grasak, kuvana
psenica i sve ono sto na bilo koji nacin periodicno dospeva u vodu. Ako se kojim slucajem pored vode nalaze dud,
sljiva tresnja, ili visnja - budite sigurni da cete na tom delu vode u vreme sazrevanja plodova moci veoma
uspesno da ih koristite kao mamac.

Osim mamaca biljnog porekla, koriste se mamci zivotinjskog porekla, za koje vaze ista pravila. Ukazacemo na
one koji se najcesce srecu i sa najvise uspeha primenjuju.
Arome


Arome imaju jednu od kljucnih uloga u nasem traganju za boljim mamcem. Mogu biti prirodne ili vestacke.

Prirodne arome

- cvet origana - crvene je boje, osusen i mleven pretvara se u zeleni prah, vrlo aromatican, podstice varenje. Mesa se
sa mamcima za dno u razmeri 5 % po jednnom kilogramu. Prah ne ucvrscuje;

- sladic - mlevenjem rizoma ove biljke dobija se zuti prah, vrlo mirisan i laksativan. Moze se dodavati svim mamcima u
razmeri od 2- 5 % po kilogramu;

- safran - osuseni cvetovi su plavicaste ili zute boje. Mlevenjem se pretvaraju u zuckasto-smedj prah koji se uglavnom
koristi za blazu aromatizaciju i bojenje smesa za belu ribu;

- ruzmarin - zeleni prah dobijen mlevenjem deluje stimulativno, pospesuje varenje, intezivnog mirisa, moze se mesati
sa svim mamcima u odnosu 2-5 % po kilogramu;
82

- vanila - preradom mahunastih plodova dobija se vanilin prah koji podstice probavni trakt kod riba. Intezivnog je
mirisa i kao takav cesto se primenjuje u aromatizaciji mamaca;

- kinin - dobija se iz korena biljke. Postojbina mu je Juzna Amerika. Mlevenjem nastaje sivkasti prah, izuzetno gorkog
ukusa. Stimulise nervni sistem i apetit kod riba. Moze se dodavati svim mamcima u odnosu 1-3 % po kilogramu. Deluje
kao rasprsivac;

- muskatni orascic - samlevena ljuska sa zrnevljem daje svetlosdmedji prah koji je stimulativan za varenje. Moze se
dodavati vecini mamaca do 3 % po kilogramu;

- leptirnjaca - samlevena zrna ove biljke daju prah zuckaste boje koji stimulise apetit i ujedno sluzi kao ucvrscivac.
Pozeljan je kao jedna od komponenata mamcima za dno, nemenjena vecim ribama iz porodice sarana. Dodaje se u
odnosu 3-5 % po kilogramu;

- melasa - zeleni prah sa blagotvornim uticajem na varenje. Aromatican, dodaje se mamcima za dno, 3-5 % po
kilogramu;

- norveski katran - nastaje kao nusprodukt suve destilacije drveta. Crna gusta masa, blago rastvorena, dodaje se
mamcima za dno u razmeri 5-10 kapi rastvora po kilogram. Narocito pospesuje ulov linjaka.

Iz citave palete mesnih aroma izdvaja se aroma ekstrakta dzigerice.



Hranljivi aromaticni dodaci :
- kikiriki sa ljuskom - treba ga mleti ili drobiti dok se ne dobije izuzetno masna smesa boje svetlog lesnika. Ova smesa
ima jak i karakteristicamn miris, ali i veliku hranljivu moc, tako da moze brzo da zasiti ribu. Pazite da ne predje granicu
od 15-20 % po kilogramu;

- kesten - smesa koja se dobije mlevenjem suvog kestena jedna je od najhranljivijih zbog visokog sadrzaja secera i
masnoca. Koristi se za dno, moze biti razlicite boje. Doziranje ne sme preci 15 % po kilogramu. Kesten se moze peci,
osobine ostaju iste a aroma biva cak intezivnija;

- peceni kiiriki - ova komponenta dobija se mlevenjem pecenog kikirikija. Boja smese varirace u zavisnosti od stepena
pecenja. Jaceg je mirisa a manje energetske vrednosti od kikirikija sa ljuskom. Zavisno od mlevenja, moze se koristiti
za dubinsku i povrsinsku hranu. Jedan je od osnovnih sastojaka svih vrsta hrane za dno. Preporucuje se upotreba
najvise 25 za dubinsku i 15 % za povrsinsku hranu;

- kakao - koristi se za dno i za povrsinu u redukovanim kolicinama i to 1-3 kasike po kilogramu hrane. Izvanredan je za
rad digestivnog trakta. Ne koristi se zasladjen kakao jer intenzivno zatamnjuje smesu;

- odmasceni kikiriki - ovu smesu nemoguce je napraviti kod kuce. Vredna je pomena zbog velikog znacaja u
pripremanju povrsinske hrane;

- przena (pecena) konoplja - ova smesa dobija se pecenjem semena konoplja. Pecenjem se dobija fina, tamna i mirisna
smesa, pogodna za povrsinsku hranu(dozira se 15-20 %) a krupnije mlevena moze uci u sastav hrane za dno 20-35 %;

- kokos - namenjen je za hranjenje na povrsini, na stajacim vodama. Ima slatkast ukus i egzotican miris koji privlaci
ribu. U kombinaciji sa masnijom hranom pogodan je kao dodatak mamcima za dno. Za povrsinsku hranu koristi se u
kolicini od 10-15 % a u hranu za dno procenat se penje do 25 %.



83
Vestacke arome



Ove arome nastaju kao visokokoncentrovana mesavina hemijskih sastojaka koji su sjedinjeni tako da predstavljaju
strogo odredjen miris. Ove arome mogu biti u tecnom i praskastom obliku. One signaliziraju prisustvo htane, sireci se iz
mamca kroz vodu. Aroma koja na ribu deluje kao atraktor, mamcu daje osoben ukus po kome ce se on razlikovati od
drugih, a upravo to omogucava ribama da prepoznaju i da se naviknu na tacno odredjenu aromu. Jedan od preduslova
je da se mesto ribolova prihranjuje.

Veliki broj aroma proizvodi se u prehrambene svrhe. Mnoge od njih se koriste pri proizvodnji razlicitih mamaca za
ribolov. Kod nas, nesto poznatije i cesce koriscene arome su : ESTER, CARAMEL, CREAM, TUTI-FRUTI, LIVER SALAMI,
CRUSTA CEA... cuvene SENSAS smese i arome, RICHWORTH smese i arome, CORMORAN arome na bazi ulja (anis,
herings, mosus).

Iako imaju isti miris, arome se po sastavu bitno razlikuju, sto zavisi od proizvodjaca. Dodavanje odgovarajuce arome u
smesu dosta je bitan momenat u pravljenju mamca ( hrane). Veca doza arome od one koja je propisana cini da mamac
odbija ribu umesto da deluje kao atraktor. Najbolje je pridrzavati se upustava proizvodjaca. Ako se doda manja kolicina
arome od propisane upustvom, mamac je i dalje dobar, jer su tu i sastojci koji se oslobadjaju iz osnovne smese.
Mesanje aroma moze biti vrlo delotvorno ali i kontraproduktivno.

Za sve one koji nemaju poverenja u svoje kukinarske sposobnosti, za one koji su cesto u vremenskom skripcu, na
trzistu mamaca i riblje prihrane vlada izobilje ponude razlicitih proizvodjaca. Svaka kompanija ima neki proizvod kojim
se ponosi:

- QUEST - najbolja mesavina vitamina, proteina, albimina iz kokosjih jaja, enzima koji razlazu belancevine ;

- MILK QUEST boili - u cetiri arome : dzem od jagoda, kukuruzno brasno, ulje od bergamota plus mlecni dodatak;

- BIRD QUEST boili - osnova je mlecni quest obogacen najfinijim mlevenim semenjem pticje hrane. Aroma - vocno-
sumeca sa uljem od crnog bibera.

Francuska je zemlja sarandzija. Shodno tome postoji i veliki broj proizvodjaca ribo-specijaliteta. Jedan od njih je i
kulinarski gigant " LA SIRENE X 21 "

- FOND FLASH - univerzalna hrana za sve ribe. Vrlo ekonomicna, pravi se u dve verzije: spora i brza;

- APATTRUITES - pastrmska hrana;

- Boili MIX - ribolovne pogace, " carski hleb ". To je presovana hrana za primamljivaje koja se u vodi otapa danima.
Proizvodi se u osam aroma i prilicno je ekonomuicna i jeftina;

- CARPES - saranska visokocenjena hrana, smatra se jednom od najboljih;

- LA CORSAIRE ( gusar) - jedna od najpopularnijih takmicarskih vrsta hrane, najprodavanija u nas;





84



- CHAILI OU - visokoproteinsko pecivo koje se izuzetno dobro drzi na udici, tako da prosecnom ribolovcu jedno
pakovanje hleba traje citavu sezonu. Izuzetan je kod lova skobalja, jaza, mrene i ostale bele ribe. U kombinaciji sa "La
siren "-ovim vrstama hrane dobar je za lov babuske, deverike i ostale bele ribe;

- LE PUR 100 (crvena) - izuzetan izazivac apetita, dobar za hladnu vodu









Crvi





Mesni crvi

Jedan od najznacajnijih i najhvaljenijih mamca za vecinu riba.Mesni crvi su larve muve zunzare.Najdugotrajniji i
najtemperamentniji su ako poticu iz srcanog misica tkiva goveceta,ovce ili svinje.Sa ovakvim crvom moci cete da
ulovite i nekoliko primera ribe a da ga ne zamenite na udici.


Repati crvi

Odlican mamac za mnoge ribe ali imaju jednu manu-tesko im je sacuvati svezinu.Mozemo ih naci na mestima gde se
raspadaju organske materije






85

.


Crvi potkornjaci

Kao sto samo ime kaze, nalaze se ispod kore sasusenog drveta,u trulim panjevima.Ovi crvi su kod riba popularni u
prolece. Barski crvi Ovog crva obozava mrena. Lici na crva potkornjaka,ispod glave ima bradavicu u kojoj se zabada
udica.Dug je oko tri centimetra
.
Crvi iz brasna

Mrko-zute boje,dugi oko 2 cm.Dobijemo ih iz ustajalog brasna u koje su ubaceni vuneni otpaci.Posudu treba prekriti
retkom tkaninom i drzati ih na sobnoj temperaturi.Ove crve voli sitna riba,a dobri su i za primamu ribe na odredjeno
mesto.

Bronzani crvici

Da bi se od belih crva ,mesnog ili ribljeg porekla,dobili bronzani tonovi,neophodno ih je dva do tri dana,drzati u posudu
prelivene sa 2-3 kasike caja(indijski ili ruski)ili kafe.Zlatno-smedja,bronzana boja ovih crva podseca na larvu musice
kamenjarke.Crvici bonzane boje posebno su efikasni za ribolov u zimskom periodu
.
Crvici plivaci

U posudu nalijemo vodu,2-3 cm od dna, i ubacimo zeljenu kolicinu crvica.Posudu zatvorimo.Vrlo brzo ce izvestan broj crvica
poceti da puze uz zidove posude.Ponovnim vracanjem u vodu primeticemo da neki od njih nece potonuti vec zaplivati ka
povrsini.Zasto?Pre svega zato sto su ispunjeni vazduhom.Dva do tri ovako "napumpana"crva u stanju su da omanju
udicu(18-20) podizu iznad dna.Ovi lebdeci egzibicionisti,iznad samog dna,vrlo su atraktivan zalogaj mnogim vrstama
ribe.Dva crvica na udici vrlo su cesta postava u ribolovu na tekucim vodama.Medjutim,nacin njihovog postavljanja na udicu
nije zanemarljiv.Izvesno je da je predvez ovakvog nacina pecanja vrlo tanan,samim tim i sklon uvrtanju.Kako bismo izbegli
da se pri povlacenju suprotnom strujanju vode,udica i crvi na njoj ponasaju kao propeler.Kroz jednog crvica provucemo
udicu citavom duzinom tela.Drugog crvica provucemo do prethodnog,sa sire strane tela.Ovim nacinom postavljanja crvica
postizemo da cela udica bude kamuflirana,a oni ce se u vodimanje obrtati.Podrazumeva se da je udica vrlo tanana jer bi u
suprotnom doslo do povredjivanja unutrasnje gradje crva i njihov efekat u vodi bio bi ravan nuli
.
Nijanse koje znace ulov














86



Ako je najlon,kao na slici,vezan na udicu sa unutrasnje strane a pri tom i crv tako nakacen,slika A,cesto se desava
promasaj pri kontriranju.Takav polozaj najlona na udici cini crva pomerljivim i sklonim uvrtanju.Vrh udice i crvic na
njemu moraju biti okrenuti ka spolja,pri cemu i cvor na udici ima veliki doprinos ako je njegov izlaz sa udice takodje
spolja(slika B).



Svezi crvici

Kako cete znati da li ste kupili dobre ili lose crvice? Svez crvic ima crno crevo koje se jasno providi kroz ko u i koje
ukazuje da je crvicu davana najfinija hrana.

Dva crvica na udici

Jedini pravilan nacin da se dva crvica postave na udicu je: prvi crvic se probode po duzini da bi pokrio vrat udice, dok
se drugi ka





Gliste

Kisna glista



Kisna (vrtna) zivi u rastresitoj zemlji, bledocrvenkaste je boje. Moze da naraste do tridesetak centimetara.
Pobadanje metalne sipke ili drvenog koca u rastresitu zemlju i okretanje koje cini pritisak na okolno
zemljiste, prisiljava gliste da izadju na povrsinu. Jedan od nacina lova kisnih glista je i sledeci: na porozno
zemljiste, za koje smo sigurni da je i staniste ovih glista, sipamo mlaku vodu u kojoj smo prethodno
prokuvali orahovinu ili vecu kolicinu dobro zasoljene vode.

87



Glista lauferka



Obitava u plavnom podrucju, uglavnom ispod busenja trave. Vadi se dosta jednostavno. Na povrsini
priobalnog zemljista lako se uocavaju gomilice njenog izmeta. Zabadnjem u zemlju i drmanjem kocica,
gliste se isteruju na povrsinu ili jos jednostavnije, cupanjem busenja trave na takvim mestima. Boja ove
gliste je pretezno karamel-braon. Poseduje performanse dobrog mamca. Pored sarana, snop ovh glista
rado uzimaju i nesto krupnije ribe.

Glista djubretarka



Ovo je najrasprostranjenija vrsta glista. Obitava u stajskom djubristu. Pri dodiru ispusta tecnost-sluz
neprijatnog mirisa. Narasta maksimalno 6-8 cm. Postoje kultivisana uzgajalista ovih vrlo korisnih glista.
Izuzetno je pokretljiva i kao takva veoma dobar mamac za sve slatkovodne ribe.

Zivahna glista



88

Glista koja se uvija je super mamac koji tera ribu da zagrize. Glista se navlaci samo sa jednog kraja, i to
sa onog debljeg gde je glava. Deo koji visi izgleda u vodi ivahno. Ako glistu probodete kroz sredinu
delovace mlitavo. Medutim ako na udicu stavljate vise glista, nije va no sa koje strane cete ih probosti.
Kako sacuvati gliste
Skupljene gliste se mogu sacuvati na duze vrijeme na prohladnom i vlaznom mjestu.Frizider je idealno mjesto
samo sto cete vjerovatno naici na nerazumjevanje ostalih clanova porodice.Zbog toga napravite si drveni
sanducic dimenzija 25X25X15 cm.Staklenu teglu napunite kockama leda zatvorite je poklopcem i stavite u najlon
kesu.Tako upakovanu teglu stavite u sredinu vaseg sanduka i okolo napunite sa zemljom za cvijece.Za vrijeme
vrucine gliste ce uvijek biti tik uz teglu, a najlon kesa oko tegle ce sprecavati da kondenzacija ne natopi
zemlju.Zemlja treba da je vlazna, ali ne i da je puna vode.Zemlju mozete pomjesati i sa talogom od kafe koja
gliste cini mnogo elasticnijim.Velicina sanduka je dovoljna da u njemu mozete srzati i do 400 glista.
Gliste koje se drze u bilo cemu osim u kontejneru od stirofora, postanu vremenom rastegljive, ljigave i
bezzivotne, pogotovu na toplom danu. Ako postanu pretople, najverovatnije ce uginuti. Da bi se odrzale u zivotu i
po najtoplijem vremenu, stavite par kocki leda u kesicu i kermeticki zatvorite kesicu. Stavite kesicu sa ledom u
zemlju gde se nalaze gliste, i one ce ostati hladne satima posle toga. Bez kesice, voda koja se topi ce napraviti
blato
Kopanje po kantici punoj zemlje u potrazi za glistama uobicajeno isprlja ruke, odecu ili dno camca. Umesto da
ubacite gliste u kanticu sa zemljom, ubacite ih u kanticu sa kockama leda. Voda koja nastane otapanjem leda,
ocisti gliste i one ostanu zive ceo dan. Na kraju pecanja vratite gliste u kanticu sa zemljom i ako se gliste zavuku
u zemlju, to znaci da su jos uvek zdrave.



Hleb




Najstariji i najznacajniji mamac biljnog porekla jeste hleb. Postoje mnogobrojni nacini koriscenja, to jest postavljanja
ovog mamca na udicu.






89



Hlebna ruza



Pravi se iskljucivo od komadica sredine svezeg hleba. Velicina zavisi od udice oko koje se sa dva prsta lagano stegne.
Ovaj nacin postavljanja mamaca koristi se za tekuce i mirne vode
.

Korica hleba

Upotrebljava se u povrsinskom i dubinskom ribolovu. Bez opterecenja olova, zabacuje se na vodu da pluta po
povrsini.Ovaj mamac pravi se i od svezeg i od bajatog hleba. Tone sporije od "ruze" pa je zbog toga jos privlacnija za
ribe. Korica hleba je neprevazidjena kao plutajuci mamac za sarane, amure, klenove, crvenperke i ponekad linjake.
Kada se upotrebljava kao mamac u dubinskom ribolovu, onda olovo treba postaviti blize udici. Upotrebljava se na svim
vodma za lov vecine riba iz porodice sarana
.
Valjci od dvopeka




Sredinu hleba stavimo na pleh pa u rernu da bismo dobili dvopek. Kada se ohladi, sitno ga izmrvimo i umesimo sa
vrelom vodom. Lepljivoj masi doda se zatim izgnjecen, obaren krompir u odnosu 3:1 u korist hleba. Sve se mesa i
gnjeci dok ne dobijemo neku vrsu testa. Na kraju se dodaju po zelji zacini kako bi mamci mirisali.

Hlebni valjci sa belim lukom







90



Dva kuvana i izgnjecena krompira pomesati sa 100 do 150 grama sredine belog hleba i samleti u masini za meso. Ovoj
smesi dodati 2-3 cesnja tucenog belog luka. Testo oblikovati u valjke.

Hlebni valjci sa vocnim sirup

Sredinu hleba ( svezeg ) staviti u platnenu krpu, preliti vocnim sirupom (visnja, malina, jagoda, kupina..). Smesu
gnjeciti kroz krpu dok ne postane lepljiva, a potom dodati malo psenicnog brasna kako bi smesa postala kompaktnija.
Umesto sirupa, mogu se koristiti svezi plodovi voca
.
"Lupani svezi hleb"

Sredina bajatog hleba stavi se u cistu posudu i nakvasi hladnom vodom. Voda se iscedi a hleb se stavlja u cistu krpu i
mesi sve dok tecnost izlazi iz nje.Testasta masa se izvadi, stavi na dasku za hleb i dobro izlupa. Kada dobijemo tvrdocu
mekog, mladog kackavalja valjak je gotov. U sebi ne sme da ima gruudvica neumesenog hleba. Ko zeli da mu valjak
mirise ili da ima posebnu boju moze dodati med.








Insekti


Krompirova zlatica







91



Masovna pojava ovih stetocina ucinila je de se vrlo cesto nadju na vodi i tako postanu primamljiva hrana za ribe, tj.
dobar mamac za lov ribe, narocito klena. Kutija sa izbusenim poklopcem, cije je dno prekriveno slojem neprskanog
krompirovog lisca, spremiste je u kojem zlatica moze duze da se odrzi.

Cvrcak (popac)




Zivi u zemlji i intezivno je crne boje. Lako ga je isterati iz njegovog podzemnog skrovista. Deblja vlat trave ili slamka
zavucena u njegovo skroviste, prisilice cvrcka da se pojavi na povrsini. Nalivanje vode u njegovo prebivaliste naterace
ga u panican beg. Takodje, uduvavanje dima kroz plasticnu slamku. Pri najmanjem sumu odlazi ka skrovistu i zato
treba biti sto tisi pri lovu. Sortirani u malim plasticnim kesama, mogu se zamrznuti i kasnije posluziti u nesto
izmenjenom nacinu ribolova. Kraj jeseni i pocetak proleca vreme je odmrznutih cvrcaka u lovu na klena. U sezoni se ,
naravno, na udicu stavlja ziv cvrcak.

Bela buba

Na obalama nasih reka pronalaze se takva mesta gde je obala izbusena malim kanalima sirine 1-2 cm u precniku. U
neposrednoj okolini takvih mesta vadi se mulj iz vode posebnom napravom zvanom bager ( suplji metalni valjak). U
ovom mulju mogu se naci larve leptira, takozvana bela buba. U mnostvu prirodnih mamaca, bela buba veoma je
cenjena jer je univerzalna- za sve vrste riba.

Mnogobrojne vrste ovih insekata narocito su poslastica salmonidnim ribama, te stoga sluze i kao uzorci za pravljenje
vestackih musica.
Vodeni cvet






92




Mala vodena larva koja jednom godisnje metamorfozom postaje srebrnasti leptir, tezine svega nekoliko miligrama.
Leptirici izlecu iz vode ( reka cveta), iskljucivo nocu, krajem jula i pocetkom avgusta. Za svog kratkotrajnog zivota (zive
samo dva casa ) polazu jajasca na vodi. "Cvetanje" traje oko 30 minuta. Lov na vodeni cvet moguc je pomocu jakog
izvora svetlosti. Privuceni svetloscu, leptirici dolecu i padaju na platno bele boje, postavljeno ispod reflektora (
automobilski far). Ulovljene leptire treba sto pre obraditi (izmestiti u nekoj posudi). Dobijenu masu odloziti u frizider ili
zamrzivac u manjim plasticnim kesama. Cvetanje traje nekoliko uzastopnih dana. Od dobijene mase vodenog cveta
prave se manje grudvice( velicinu diktira riba koja se lovi) koje se zatim mese sa tankom kucinom. Mamac je vrlo
delotvoran, narocito u lovu soma. Nazalost, "cvetanje vode " je sve redja pojava. Reke su veoma zagadjene, pa se i
ova vrsta mamca teze nalazi.

Suseni vodeni cvet

Recept za susenje buba, koje kasnije mozete upotrebiti kao odlican mamac- kada vode u kojima zive ove bube
"procvetaju", tj. kada vodeni cvet, ziveci jedan dan, pocne da pada na povrsinu reke, pokupite ga. Rasprostrite ga
zatim po novini ili platnu i susite na suncu pet-sest casova. Potom tako "prepariranu" bubu pospite brasnom i okrenite
na drugu stranu da se susi jos nekoliko casova. Kada susenje bude gotovo, pokupite bube, slozite u drvenu kutiju i
cuvajte na suvom mestu.

Skakavci





Odrastao skakavac dobar je pesak, konjanik i avijaticar. Uz to je muzikalan, mada zriku proizvode samo muzjaci.
Priroda ih je obdarila velikim i jakim parom zadnjih nogu i krilima. Pre izlaska sunca, u rosnoj travi, lak su plen
ribolovaca. Danju ih lakse loviti mrezicom za leptire. Raznih velicina i nijansi, za ribolov su pogodniji oni manji,
zagasitih boja. Koriste se kao najprimamljivija hrana za klena. U sivoj kutiji, sa svezom travom mogu se odrzati dva-tri
dana. U kasnu jesen i prolece zamrznuti, oni su dobar mamac. Lipljan i pastrmka cesto se zalecu na skakavce. Jedno od
pravila je ne otkidati im nozice, jer su tada mnogo neubedljiviji i nepokretniji na udicu.


Mravi i njihova jaja



93



Samo krupniji mravi mogu posluziti kao mamac na udici. Za ribolovce je vrlo ineresantan crni mrav, sa krilima ili bez
njih, a takodje i njegova jaja. Da bi se doslo do vece kolicine ovih jaja, treba se posluziti malim lukavstvom. Potrebna
su nam cetiri kocica, duzine po dvadesetak centimetara i dva komada crnog platna, dimenzija 25 x 25 cm. Prvi komad
platna postaviti na zemlju u neposrednu blizinu mravinjaka. Drugi komad platna, pomocu kocica, pricvrstiti na nekoliko
centimetara iznad prethodnog. Ovako napravljena hladovina privuci ce, crne mrave da svoja jajasca sklone iz
prethodno rasturenog mravinjaka. Toplota sunca, pri kojoj se ovo izvodi, naterace mrave da svoja jajasca zastite tako
sto ce ih preneti u hlad, na postavljeni komad platna.

Ovako pribavljena jajasca rasuti po plehu, postepeno zagrevati u rerni i voditi racuna da ne promene boju. Posle
hladjenja jajasca presuti u tamnu posudu sa poklopcem i cuvati na tamnom, sto senovitijem mestu. Ako jajasca crnog
mrava stavimo na paru nekoliko minuta, ona ce nabubreti i tada su bolja za ribolov. Bodorka, crvenperka, deverika i
sitna bela riba rado uzimaju ovaj mamac.


Rovac





Zivi u starom, rastresitom, stajskom djubretu, takodje i u rastresitim, nadjubrenim oranicama i bastama. Prednje noge
rovca su vrlo snazne, modifikovane u klestasti sklop pomocu kojeg lako rije zemlju, praveci citave lavirinte u njoj.
Iskopane rovce treba drzati odvojeno, jer se unistavaju medjusobno. Boja im je zuckasto-mrka sa blagim
fluoroscentnim odsjajem. Mamac od rovca najbolje je naciniti na sledeci nacin : tanku strunu obavijemo oko najtanjeg
dela tela vrata, a zatim je pricvrstimo za udicu. Tako rovac ostaje neostecen, a u vodi se ponasa zivanho. Kidanje
prednjih nogu ne preporucuje se. U letnjem periodu rovac postaje letac. To je vreme njegovog parenja o on napusta
podzemni svet. Leteci, cesto pada u vodu i omoljen je plen ribama. Mamac- rovac preporucuje se u vreme mutnih i
sijerih boda, a za soma i u bistroj vodi. Zbog zvoje blafe fluoroscentnosti izuzetan je za nocni ribolov. Pored soma
najcesce ga uzimaju mrena, klen i saran.




94



Gusenice



Gusenice sa lista topole, koje je i najlakse naci, koriste se u ribolovu u letnjem periodu. Ni ostale vrste gusenica nisu
nezamenljive. S obzirom na to da su dosta meke i nepouzdane na udici, nisu cesto na repertoaru nudjenih mamaca.
Njihov najcesci konzument je klen.

Ose





Prilicno dobar mamac za lov klena. Rizik da pri baratanju ovim insektom budemo "zacnuti" veoma je veliki. Ako znamo
koliki bol ubodom moze da nanese, mozda i ne zavredjuje truda kao mamac. Ne moze se zanemariti ni procenat
alergijskih reakcija kod ljudi cak i sa fatalnim ishodom. Naravoucenije: nema ni pecanje bez bola. Salu na stranu, kada
je osa u pitanju-oprez!


Obad





Obad (Tabanus) je insekt, tj. krupna muva, duzine 10-25 mm, sjajnih zelenih ociju, koje prelivaju duginim bojama. U
letnjem periodu, na mokroj kozi vrlo neprijatan, a na udici veoma privlacan mamac za klena.





95




Kucna muva




Vrlo rasprostranjen, prilicno dosadan i zarazan insekt. Cest je gost nasih dvorista i stanova. Moze se prilicno lako
uloviti. Kao mamac muva je dobra za kedera, bodorku, klena, crvenperku, jaza itd.


Svitac




Pocev od prvih dana maja svici se mogu nahvatati u velikom broju, prvenstveno na korovskim travnjacima. U letnjim
nocima, kad se pred parenje pocne javljati "osvetljen", moze se hvatati i pomoci baterijske lampe. Kako su njegova
stanista pored vode, normalno je da u nju pada i to obicno pored same obale, jer je los letac. Ribama je zanimljiv zbog
crvenkasto-narandzaste boje grudi i trbuha, kao i unutrasnjih krila.

Kada ih nahvatate, nekoliko dana ih mozete cuvati u teglici, sa malo trave na kojoj je nadjen. Na udicu se stavlja
probadnjem kroz glavu, tako da jezicak izadje kroz glavu a vrat i plocica udice kroz zadnji deo tela. Ovako stavljen na
udicu, izuzetan je mamac. Udicu treba zabaciti bocno od brzaka tako da ga boda nanese na zeljeno mesto. Olovo se ne
koristi, a plovak je najbolji od pera i povlaci se na pedesetak centimetara od udice. Kako je ceo postupak lak, dobro je
koristiti sto duzi stap.














96



Namirnice

Meso i iznutrice




Kockice zivotinjskog mesa koje su dugo stajale i dovedene skoro do ucrvljavanja ( neprijatnog mirisa ) koriste se u
ribolovu ( som. klen, jegulja). Sveza bela svinjska dzigerica i slezina dobar su mamac za soma. Usirena zivotinjska krv
takodje se koristi kao mamac. Da bi se dovoljno stegla i tako stavila na udicu, prethodno je treba usoliti i staviti
izmedju dve sperploce (dascice). Ovako presovana usirena krv sece se na kockice, stavlja na udicu i kao mamac nudi
se klenu, bandaru, mreni... Sveza pileca dzigerica vazi kao izuzetan mamac za klena, bandara, jaza, manica. Pileca
crevca visoko su kotirana kod soma. Slanina, oblikovana kao na slici koristi se u ribolovu na grabljivice. Preporucuje se
u letnjem periodu. Svinjski cvarci, prethodno prokuvani u mleku (20-ak minuta kuvanja uz stalno mesanje), mamac su
za mrenu. Zivo testo pomesano sa ovcijim lojem takodje se koristi za mrenu.

Pticje iznutrice, peceni vrabac, svraka, vrana ili neka slicna ptica na udici, za soma su vrlo primamljive. Domaci sapun,
pravljen oa masnih otpadaka ili sala, takodje je privlacan mamac za soma. Otapajuci se u vodi, nosen strujom, ovaj
sapun siri miris koji soma dovodi na udicu.

Sveza kokosja creva

Pre upotrebe isperemo ih vodom, a zatim isecemo na komade od 3-6 cm. Potom se kace na udicu, na vise nacina.
Najcesce se to cicni tkz. "snjiranjem". Efikasnost se znatno povecava ako se slobodan kraj creva izreze u trake koje
lelujaju u vodi i privlace ribu. Dobro je pre upotrebe ovaj mamac ostaviti u krvi izvesno vreme da se natopi.

Kuvani mozak

Pored dzigerice, slezine i usirene krvi, dobri mamci za belu ribu su mozak i kicmena mozdina. Da ne bi lako spadali sa
udice, mozak i mozdinu treba staviti u kljucalu vodu i kuvati desetak minuta. Potom skinuti opnu i mozdinu iseci na
parcice, pema velicini udice. Kuvani mozak i mozdina postaju zilaviji i ne spadaju lako sa udice.







97




Sir





Sir je rasprostranjen mamac. Najcenjeniji su svajcarski sirevi i kackavalji. Trebalo bi da budu zuckasti ili beli, nesto
masniji, lepljivi. Vrste sireva kao "zdenka", iseceni na kockice, prosuseni, dobar su mamac za mrenu.

Ako su sirevi pretvrdi, lomljivi i suvi nepogodni su za udicu. Pre upotrebe ovakve sireve treba potopiti u mleko, a zatim
seci na kockice velicine 1- 1.5 cm. Koriste se uglavnom svezi, neprokisli sirevi. U u raznim masama za primamljivanje,
beli sirevi jesu znacajna aromaticna komponenta.

Takozvani topljeni sirevi sjedinjeni sa pamucnom vatom, oblikovani u kuglice, dobar su mamac na udici prevashodno za
mrenu. Od svih vrsta riba, sireve najvise vole mrena, klen, saran, jaz.


Kuvani krompir




Izabrati sto sitniji roze krompir i kuvati ga zajedno sa ljuskom. Posle kuvanja ohladiti ga u vodi 15 -ak minuta, a zatim
oljustiti. Po sistemu red soli, red krompira, redjati ga u teglu. Prethodno prokuvanom vodom naliti krompir do vrha
tegle. Nije lose dodati nekoliko kapi ekstrakta vanile ili anisa. Dobro zatvoren krompir u tegli moze se cuvati u frizideru
nepromenjenog kvaliteta i nekoliko meseci. Upotrebljava se za lov mrene, sarana, klena, deverike.










98



Grasak






Mladi grasak na manjoj udici, uglavnom je mamac za deveriku. Probrati krupniji grasak i ostaviti u sudu da ostoji 7-9
casova. Zatim ga kuvati na tihoj vatri 60-80 minuta. Procediti ga i provuci kroz posoljeni buter. Ovakvim postupkom
dobijamo nesto zilaviji ali ukusan mamac za vecu deveriku i probiraca amura, kojeg je sve vise u nasim vodama.

Grozdje





Klen je svastojed, ali izuzetno voli voce. S jeseni, to je grozdje. Na udicu se stavlja zrno grozdja, Ukoliko se , pak,
koristi mala trokraka udica, zrno grozdja treba raseci po sredini do polovine i potom navuci na udicu, ili staviti tri mala
zrna, jedno na svaki krak. Tada se obavezno oljusti ljuska. To se radi i kada se mamci jednokraka udica, koju je
moguce namamciti i tako sto se zrno grozdja rasece gotovo napola, pa se kroz sredinu jedne polovine provuce udica.
Bolji uspeh postize se koriscenjem sladjih sorti grozdja.


Visnje








99




Visnje se koriste sa kosticama i bez njih. Praktikuje se da se zrela visnja izvrne naopako kao rukavica i tako stavlja na
udicu. Ovo zahteva malo umesnosti ali daje i rezultat, narocito kada klen slabo uzima obicnu visnju.


Dud




Dud ili murva u zrelom stadijumu svojom egzoticnom indigo bojom boji prste, ali na udici u vodi vazi kao dobar zalogaj
za klena, sarana i bliske srodnike
.


Dzanarika




Od kraja jula do sredine septembra, dok je u zuroj fazi, dzanarika vazi kao vrlo dobar mamac za amura. Tamna, modra,
zrela vocka ima nesto manji efekat. Sve ribe iz roda sarana vrlo rado gutaju i ostale vocke : kupine, zrna grozdja,
sljive, maline. U tome prednjace klenovi koji su, pored sarana, najveci sladokusci, ljubitelji lake hrane, naravno samo
posle masnijeg zalogaja.




100




Psenica




Jedan od nacina za pripremu psenice kao mamca je sledeci : psenicu ostaviti 24 casa u vodi da nabubri. Zatim je kuvati
lagano na tihoj vatri, do prskanja spoljne opne. U zemljanom krcagu sa hladnom vodom bice duze upotrbljiva za
mamac. Na isti nacin pripremljena moze se koristiti i kao prihrana. Psenica kuvana u mleku sa medom, uz dodatak
safrana, do kasastog stanja, stavlja se u rernu i polako se zapece. Ovako pripremljeno zito dobar je mamac za sve
ciprinide, ukljucujuci i sarana. Na udicu se stavlja vise zrna psenice. Kod sistema "pecanja na dlaku" broj zrna kuvanog
zita povecava se o do desetak komada.



Kukuruz





U ribolovu je kukuruz najcesce koriscena zitarica. Eksploatise se u mnogo varijanti : mlad kukuruz, sirov ili kuvan, stari
kuvan, aromatizovan, obojen, ukisli kukuruz itd. Kao mamac, u integralnom obliku, mlad kukuruz najvice se koristi u
avgustu i septembru. Njegovo zrno tada je meko, socno i lako se postavlja na udicu ili dlaku. Stari, tvrdi, nekuvani
kukuruz pre postavljanja na udicu treba izbusiti tanjom iglom ili burgijicom. Zbog svoje lakoce, ovaj mamac lebdi iznad
dna, sto moze biti od veceg znacaja pri ribolovu na muljevitom, travom obraslom dnu vode. Ovako tvrd mamac bela
riba ne uzima, sto je jos jedan plus.



101



"Osmak" je vrsta kukuruza izuzetno krupnog zrna. Koristi se kuvan. Na udici ili na "dlaku". Veoma je cenjen u paleti
kukuruznih mamaca.

Mnogi evropski proizvodjaci ribo materijala jednostavno se utrkuju u osavremenjivanju tehnologije i nacina
konzerviranja kukuruza, kao hrane za ribe, ali ni tradicionalni nacini pripremanja kukuruza nimalo ne zaostaju po
svojim rezultatima.

Pijavice



Pijavice pripadaju rodu clankovitih crva. Postoje mnoge vrste pijavice. Najcesce u upotrebi kod nas su dve vrste pijavica
koje se razlikujukako po spoljsnjem izgledu tako i po nacinu zivota.


Medicinska pijavica





Medicinska pijavica obitava u jarugama, potocima, jezerima, rekama. Na tamnosmedjim ledjima simetricno su
rasporedjene crvenkasto-zute pruge koje su pravilno ispresecane crnim mrljama. U ustima koja su oblikovana za
sisanje krvi nalazi se 80 zubica.









102




Konjska pijavica




Konjska pijavica je dobila ime po tome sto se cesto pripija na usta konja dok piju vodu gde ona obitava. Ledja su joj
crna , trbuh zuto-zelenkast, posut tamnim mrljama. Poseduje mali broj zubica te hranu guta. Pijavice vrlo dobro
podnose niske temperature. Pijavice se drze na tamnim mestima,uneprozirnim, dobro zatvorenim posudama sa
obaveznim ventilacionim rupicama na poklopcu. Dve trecine posude napuniti vodom koja moze biti obogacena glistama
i pilecom dzigericom. Ovako tretirane pijavice dugo opstaju. Pijavicu treba postavljati na udicu tako da bude odvojena
od dna. Pijavice su najbolji mamac za soma, klena, mrenu, grgeca a neretko i za sarana. Pijavicu nije lako nataci na
uudicu jer je uvek klizava. Ima ribolobaca koji to resavaju krpom. Mnogo bolji i jednostavniji nacin je pesak. Pijavicu
pospite peskom i nece klizati.

Durdubak




Poznat kao (durbok, turbok) je odlican mamac za soma, krupnog recnog sarana i mrenu, a cesto na njega udaraju
veliki smud i bandar. Na udicu se stavlja pojedinacno ili u cvetu od nekoliko komada. Vrlo je ivahan i u stanju je da se
po citav dan zmijoliko uvija i izaziva ribu, samo treba paziti da uvek bude iznad dna na desetak cm, inace ce se sakriti u
mulj.





103

Vodeni mamci


Recni rak






Ova vrsta mamca ima jednu manu - do njega se malo teze dolazi. Rakovi su pokazatelji ciste vode. U vodama u kojima
ih ima love se cerencem, koji inace sluzi za lov sitne ribe, kedera. Na sredinu mrezice cerenca, tankom zicom, pricvrsti
se parce dzigerice. Tako namamcen spusta se , obicno, u neki liman, pored panjeva ili zila nekog drveta. Ako je rak u
blizini, u roku od petnaest minuta bice u cerencu.

Ribe vrlo rado kidisu na raka bez obzira na to da li mu je oklop mek ili cvrst. Rak sa cvrstim oklopom mnogo je
postojaniji na udici. Rakove na duze vreme mozete cuvati u posudama koje su izbusene i potopljene u vodu. Na krace
vreme ih mozete odrzati u posudama u koje ste prethodno stavili dosta navlazene trave i koprive. Manji primerci
stavljaju se celi na udicu, dok kod vecih odsecate samo repni deo i njega koristite kao mamac. Tako se kao mamac
koristi i samo mesnati deo izvadjen iz repnog dela raka. Osim soma, kojem je rak poslastica, neretko ga uzimaju i
mrena, klen, mladica, jegulja pa i stuka.



104




Punoglavci





Vec oformljen punoglavac, sto znaci da ima zadnje nozice, zbog svoje cvrstine mnogo je pogodniji za ribolov. Lako se
pronalazi u toplijim barama i plicacima reka i jezera. Na punoglavce se najcesce lovi klen, manic, stuka, pastrmka,
jegulja. Mamac - punoglavac obicno se stavlja na manju, cvrscu i siru udicu.
Kombinacijom vise punoglavaca ( vec oformljenih ), stavljena na vecu udici, koristi se za lov soma.


Puzevi




Meso poljskog, kao i puza golaca koristi se za lov soma. U mutnoj vodi ove mamce uzima i veca mrena.


Skoljke

Skoljke su cesti stanovnici nasih reka i jezera. Ribolov na unutrasnji sadrzaj skoljke uglavnom se upraznjava pri lovu
soma i sarana. Saran se na nju cesto lovi, cesce nego na kukuruz. Ako izvadjeni sadrzaj skoljke dobro posolimo i
ostavimo na hladno mesto, mozemo ga dugo cuvati sa neznatno izmenjenim svojstvima. Ukoliko nemate rovca na udici
meso recne skoljke posluzice odlicno i za lov soma.








105




Zabe





Mali broj zaba ugine prirodnom smrcu. Vecina od njih zavrsi pod zubima, u kljunu ili kandzama grabljivica. Vidra, tvor,
vodeni pacov tamane zelenu zabu. Napadaju je i orlovi, gavranovi, rode, caplje. Od riba zelenu zabu tamane:
pastrmka, stuka, klen, som, bucov, jegulja, bandar, manic. Zabe zive u ravnicama i brdima, u tekucim i stajacim
vodama.

Kada kao mamac koristimo manje primerke zelene zabe, na udicu ih kacimo iza usta. Ukoliko se lovi na plovak "
balerinu ", postavljamo manje olovo tako da moze povremeno isplivati i udahnuti vazduh. Ako se lovi dubinski, svakih
20-30 minuta zabu treba izvaditi iz vode. Tako ona ostaje dugo ziva.







Lov ribe ribom






Smudj, stuka, bucov, som, klen, mladica, pastrmka, bandar, jegulja, manic recni su stanovnici koji najcesce napadaju
mamac napravljen od ribe. U vecini slucajeva kao mamac koristimo sitniju ribu, postavljajuci je na udicu na razne
nacine.

Treba znati :

- peraja bandaru i suncanici ne treba seci kada slizi kao mamac na udici;





106



- najboljim fileom za soma smatra se meso bucova;

- repic crvenperke i beovice, sveze isecen, jedan je od boljih mamaca za grgeca, smidja;





- fileti od balavca a takodje i bandara, poslastica su za smidja;

- zgazeni keder, tkz. " nemilosrdi zalogaj " koristi se za lov smudja, narocito u letnjem periodu;

- za lov iskljucivo stuke kao mamac ne treba upotrebljavati linjaka - stuka ga ne napada;

- skrge manjih i vecih riba mogu posluziti kao uspesan mamac u lovu grgeca i klena, jer intezivno crvena boja svezih
skrga i miris krvi cine mamac privlacnim u toku citave godine;

- za soma ne postoji povlascena vrsta, tj neukusna ili ona koji ne napada u datim okolnostima.

- meso manjih stuka, baceno kao filet na nekim, obicno mirnijim vodama, u kombinaciji sa hranilicom ili bez nje dobar
je mamac za smudja;



- sitnija suncica zakacena ispod ledjnog peraja na udicu na cijem kraju visi i manja kolicina skrzne mase ove ribe,
omiljen je plen grgeca koji je poznat kao alava riba;

- pesevi su izuzetno cenjena ali istovremeno i dugo varena hrana;

- grabljivice, kao sto je poznato, u vreme zasicenja, tj. varenja radije napadaju mamce kao sto su glista, crv, leptir, sir,
itd.









107


SAVETI
Dobacaj mamaca
Neki put uspeh i dobar ulov sa obale zavisi od dobacaja mamca na daljinu gde se riba nalazi. Evo jedan nacin koji
uz upotrebu vetra sa obale, moze odneti mamac na veliku daljinu.
Udvostrucite najlon oko 30 cm. iznad mamca i provucite omcu kroz bombonu koja ima rupu u sredini, tako da
bombona bude cvrsto "vezana" na najlonu i zaustavljena od klizanja po najlonu. Napumpajte balon i vezite ga za
bombonu. Spustite ceo rig u vodu i pustite da vetar odnese balon sa mamcem udaljavajuci ga od obale. Nakon 15
minuta (ili krace ako malo isisate bombonu u ustima), bombona ce se istopiti u vodi i spustiti mamac na dno,
mnogo dalje nego sto biste mogli zabaciti sa stapom.

Najlon upija vodu i tone sto stvara ploblem ribolovcu koji peca kederom na plovak. Pogotovu kada se koristi veliki
keder za stuku ispod plovka, keder moze da pliva blizu povrsine vode, prelazeci preko potopljenog najlona od stapa
do plovka i na taj nacin se moze zamrsiti. Cak i ako se keder ne pojavi blizu povrsine, potopljen najlon u vodi ima
negativan efekat na samu kontru koja je mnogo slabija. Problem se moze resiti ako se najlon prevuce preko voska
svece. Najlon ce tada plutati i ostati izvan domasaja kedera, a i kontra ce biti mnogo efikasnija sa obzirom da
nema otpora vode.
Ista tehnika je dobra i za pecanje povrsinskim varalicama. Najlon koji upije vodu ima uticaja i odrazava se na
rad povrsinske varalice. Prvih par metara najlona prevucenih preko voska ce plutati i varalica ce mnogo bolje raditi
na povrsini.

.
108


Ispravljanje najlona


Kada se najlon po prvi put namota na spining masinicu, tezi mono najlon moze poput opruge da spadne sa
spulne cim se masinica otvori za zabacaj i time sam zabacaj ucini tezim. Sa starijim najlon problem je upravo
suprotan, stegnut je i nece da se odmotava i prolazi kroz provodnike sa lakocom. Problem se resava na sledeci
nacin.
Najlon koji se ponasa poput opruge na masinici moze da se omeksa ako se spulna sa namotanim najlonom potopi u
toplu vodu oko 10 minuta. Kada se spulna vrati na masinicu, najlon ce biti mek i opusten pri izbacaju.

Smudj vrlo cesto ima naviku da opipa kedera ili jiga bez da bude zakacen na udicu. Mnogo ribolovaca veze malu
trokraku za glavnu udicu na kojoj je jig ili keder, i zabode ovu trokraku u telo kedera ili jiga. Ali i najtanji mono
najlon koji povezuje glavnu udicu jiga sa trokrakom ima uticaja na losiji rad i akciju celog mamaca. Ponekada se
najlon umrsi oko kedera, posle cega keder pocne da se vrti u krug pri povlacenju najlona, totalno unistavajuci celu
akciju kedera. Ovo je bolji nacin.
Vezite trokraku velicine 14 ili 16 za krivinu jiga sa kratkim predvezom tvrdog najlona kao Mason Hard Mono
nosivosti 15 lbs. ili jaci. Tvrd najlon drzi trokraku pravo iza jiga, tako da nije potrebno trokraku zabosti u kedera.
Keder se moze pomerati bez ikakve smetnje i akcija je prirodna i bolja, kao da trokrake uopste i nema. A smudj
ako pridje i pokusa da povuce kedera za rep, zakacice se za trokraku. (aku 8.5)

Zimska saveta



1.Kozne cizme umesto gumenih

Tradicionalna obuca sportskih ribolovaca su gumene cizme, obicno do listova.Zimi je, medjutim, bolje koristiti
koznu obucu, samo kada
ne postoji opasnost od kvasenja.Ovaj savet primenljiv je za ribolov iz camca ili sa uredjenih obala, kada nismo
primorani da gazimo po
vodi. U koznoj obuci, stopalima je toplije nego kada imamo gumene cizme, a za zimski ribolov najbolje su se
poazale duboke kozne cizme,, cak i dva broja vece, kako bismo ispod njih mogli da obujemo dva-tri para carapa.



109




2. Najlon kese na nogama

Ako se ipak desi da treba da pregazite neku plicu vodu ili blato, odlicno ce posluziti dublje najlon kese( crne kese za
djubre). Obijte ih kao cizme, pricvrstite gumicama
i, ako nisu suplje i ne zagazite preko njihove gornje ivice, stici cete suvih nogu na odrediste.
Kese mogu korisno posluziti za jos jednu stvar- ako se desi da nam se obuca uz sve mere opreza ipak napuni
vodom. U takvoj situaciji
, mozemo cak i nastaviti ribolov ako imamo rezervne carape i dve najlon kese, koje cemo navuci preko njih, tako
da stite carape i noge od
mokrih cizama.

3. Sredjivanje sitnog pribora

Pod sredjivanjem pribora najcesce se misli na ciscenje i podmazivanje masinica, eventualno pranje stapova ,
zamenu provodnika itd. Dovoljno je
odvojiti par sati, sto prekriti starim novinama i sve dovesti u red.
Prvi deo posla je odvajanje onoga sto nam ne treba,a takvih stvari ima uvek mnogo vise nego sto nam se na prvi
pogled cini.Umesto da ostecene delove
opreme ipak ostavljamo po principu "mozda ce zatrebati", sve polomljene plovke, zardjale udice, stare najlone
treba baciti.Zatim treba oprati i osusiti kutije za sitan pribor, pa sve
spakovati uredno i temeljno. Po velicini treba rasporediti olova , udice, plovke, vrtilice, kopce... Plovke treba
prebrisati vlaznom krpom
i takodje spakovati po velicini ili vrsti tehnike i ribe, a isto se odnosi i na sve ostale sitnice. Kada se taj posao
zavrsi, vise nije tako tesko
imati sredjen pribori uvek znati gde se sta nalazi.

Ciscenje riba

Ciscenje ulova je manje prijatan deo ribolova, koji vecina pecarosa rado prepusta zenskom delu porodice i ostalim
dobrovoljcima. Nadamo se da ce vam ovih nekoliko saveta pomoci da ulov ocistite uz sto manje neprijatnosti.
1. Najbolje je da ribu ocistite na vodi jer tako necete prljati stan. Zbog toga na pecanju treba poneti dve ciste krpe,
odgovarajucu ambalazu u koju cemo odlozoziti ociscenu ribu, specijalnu alatku za skidanje krljusti i ostar noz.
Ukoliko u rancu ili torbi ima malo mesta, dobro ce doci i manja daska, kao zamena za radnu povrsinu.
Primerke koje smo odlucili da nosimo kuci treba usmrtiti udarcem drske noza po glavi i ocistiti od krljusti i sluzi.
Manjim komadima cemo odmah odseci glave i izvaditi utrobu, a vecim primercima kojima ostavljamo glave
izvadicemo skrge.
Unutrasnjost trbusne duplje valja dobro obrisati, zatim ribe treba uviti u ciste krpe, pa spakovati u plasticnu kutiju
ili alu-foliju.Utrobu i glave sitnijih primeraka na divljim vodama slobodno mozemo da bacimo u vodu ili u grmlje
pored obale.
Na urbanizovanim terenima otpatke treba staviti u kese i pri povratku baciti u najblizi kontejner.
2. Ukoliko ribu cistimo kod kuce, najvaznije je da ona do ciscenja ostane sveza. Normalno, to se najlakse postize
cuvanjem zive ribe tokom pecanja u cuvarci ili na niski.Medjutim, neki ribolovci smatraju da to nije eticki, pa
primerke koje ce poneti
odmah usmrte, a drze ih u prirucnom frizideru. Riba ce ostati sveza i ako ih uvijemo u deblji sloj vlaznih novina ili
pokrijemo svezim liscem koprive i bagremca.
3.Pedantan ribolovac ocisti ulov cim stigne kuci i spakuje pribor i opremu.To treba obaviti napolju ili u kadi, kako
bismo sto manje prljali stan. Specijalne plasticne daske sa stipaljkom za rep predstavljaju odlicno pomagalo, a ko
to nema moze da napravi istu stvar tako sto ce u dasku odgovarajucih dimenzija na jednom kraju zakucati veci
ekser, na ciji ce ostar kraj, koji treba dovoljno da viri, jednostavno nakaci riblji rep.
4. Preporuka znalaca i alasa je da se riba iznutra nikako ne ispira vodom, jer na taj nacin gubi na kvalitetu. Ukoliko
to ipak radite, samo ovlas
isperite krv, a trbusnu duplju obavezno ocistite cistom krpom ili kuhinjskim papirom.
5. Ukoliko ste od onih ribolovaca koji ciscenje ulova ostavljaju za sutradan, postarajte se da riba do tada ostane
sveza, tj. da se ne osusi,
jer cete je u protivnom veoma tesko ocistiti. Uz to, samo sveza riba je bezbedna za ishranu - ne treba gubiti iz vida
da je rec o veoma
kvarljivom mesu. Zbog toga treba svaki veci primerak posebno uviti u deblju vlaznu krpu, pa odloziti u frizider.
Ciscenje treba obaviti sto pre - najkasnije 8 do 12 sati nakon ulova.




110



Zastita od gromova








Poenta ovog topika je munja koja je ozbiljan ubica i Vi se nalazite u veoma opasnoj situaciji ako se nadjete u
camcu na otvorenoj vodi. Na velikoj vodi mozete biti najvislja tacka kilometrima unaokolo i sanse da vas pogodi
munja su veoma velike u odnosu na uobicajene situacije.
MINIMIZIRAJTE VASE SANSE DA BUDETE NA UDARU MUNJE
1. Novi produkt na trzistu je sprava koja je direktno povezana sa pojavljivanje munja a zove se "'THE STRIKE
ALERT". Ovaj personalni detektor munje je velicine pejdzera koji otkriva munje i nadolazecu oluju. Ova spravica
otkriva munje na daljini od oko 60km. i njegove LED diode svetla pokazuju otprilike na kojoj udaljenosti od vase
pozicije se munje nalaze. Takojde vam pokazuje da lli se oluja priblizava prema vama ili se udaljava od vase
pozicije.Ova spravica se moze kupiti za otprilike 80 $US i mozete je videti na www.strikealert.com
2. Pazite na gomilanje velikih kumulus oblaka. Jednom kada ovi oblaci dosegnu visinu od oko 30.000fita oni pocinju
da crne i da dobijaju drugaciji oblik i dobar su pokazatelj da se oluja sprema.
3. Pazite na udaljeno sevanje i udare groma. Ponekad mozete cuti udare groma pre nego vidite sevanje munje.
Grom se moze cuti na daljinu od 7km. od oluje. Ako vidite munje na daljinu najbolje je da pakujete i sklanjate, ako
cujete grom na daljinu budete spremni u tom slucaju na brz pokret. Gromove koje cujete u daljini su ne dalje od
8.7km. udaljeni. Ako se krecu prema vama brzinom od samo 35km/h bice kod vas u roku od samo 15 minuta. U
tom slucaju najbolje se brzo sklanjajte odmah u slucaju da ste udaljeni vise od 15 minuta voznje do obale. U stvari
tipicno je da se munje pokazuju na udaljenosti od 1.7 km. od centra oluje pa u tom slucaju imate i manje vremena
da se sklonite.
4. Ne postoji camac koji je zasticen od munje. U stvari fiberglas camci su potencijalno gori za munje sa obzirom da
ih mogu privuci mada ni aluminijumsku camci nisu nikako zasticeni jer su jedine visoke tacke u na vodi.


111


5. Kada munja udari u kucu ili zgradu ona je ponekad napravljena od grafita...isto kao i vas stap za pecanje.

AKO STE UHVACENI U SRED OLUJE SA MUNJAMA...STA ONDA?
1. Nemojte da pokusavate da pobegnete od oluje ili da cekate na vodi da prodje. Krenite ka najblizoj mogucoj
obali. Dodjite jako blizu obale, nadjite mesto gde mozete vezati camac i izadjite na obalu. Nadjite zaklon. Ako je
moguce nadjite neku zgradu, garazu za camac ili bilo kakav zaklon. Ako nema nikakve zgrade ili kuce u blizini,
ispod drveta je bolje nago biti na otvorenom, mada se ispod drveta desio veliki broj smrtnih slucajeva. Cak 14 %.
svih osoba ubijenih od munje se desio dok su stajali ispod drveta. Izbegavajte usamljena drva na otvorenom.
2. Ako ne mozete stici do obale, stanite u sredinu camca i sagnite se najnize sto mozete. Zapamtite da su najvise
tacke prve na udaru groma u vecini slucajeva.
3. Nemojte da koristite nikakve zicane elektricne aparate u slucaju oluje. Iskljucite sve takve uredjaje.
4. Nemojte da se igrate sa Majkom Prirodom.

OSTALI MALI SAVETI

1. Imajte dugacak komad kanapa kod sebe u slucaju da morate vezati camc za obalu bez doka. Najmanje 20
metara treba imati u camcu.
2. Uvek obavestit nekoga gde idete na pecanje pogotovu ako idete nocu i deo gde cete najverovatnije biti.
3. Zvuci veoma prosto, ali stalno pazite na vreme. Gledajte ka horizontu i budite obazrivi na svaku promenu. Lose
vreme moze izgledati veoma daleko, ali nemojte nikada biti sigurni u to.
Mit koji je uobicajen je da munja ne udara u vodu.
Ne da munja samo udara u vodu, vec moze da bude privucena velikom i dubokom vodom. Voda je odlican
provodnik elektriciteta, tako da voda mnogo bolje sprovodi elektricitet u zemlju nego drvo ili suva zemlja. Svake
godine munja udari na na stotine ljudi koji plivaju u vodi, ili su u camcu.
Zapamtite da nijedna riba nije vredna reskirati zivot zbog nje.
Lokacija udara munje:
Nepoznato...........40%
Otvoreno polje....27%
Ispod drveta.......14%
Na vodi.................8%
Golf igralista........5%
Teska masinerija.3%
Na telefonu..........2%

112


Najcesci meseci udara munje:
Jun............21%
Jul.............30%
Avgust....22%
Doba dana:
70% se dogadja izmedju podneva i 6 sati popodne.
Jacina udara munje je oko 100 miliona volti. Radi poredjenja svecica u kolima ima jacinu izmedju 15 i 200 volti.
Sanse da vas ubije munja:
1 : 2.000.000 osoba
Sanse da dobijete na lutriji:
1: 5.000.000

































Pripremio : Pelister1


113










You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->