1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

da se otpad reciklira i obradi. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. Reuse. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11. zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni. Smanjiti. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže.8. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . ponovo upotrijebiti. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. dajući nove upotrebne proizvode. 9. 10.da se otpad ponovo iskoristi. Recycling. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada.

a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. tj. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. 5 .podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. 13. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. na površini tijela. prvenstveno. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. 12. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora.

nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara. Enivronmental Management System . kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. Primjena sustava upravljanja okolišem (eng.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima. bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15.14. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. ukljuĉujući ispuštanje efluenta. 6 . • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta.

Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti. • 16. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša.

8 . jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. -nastajanje eksplozije ili požara. mora. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada. -oneĉišćavanja okoliša:voda. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš. zrak. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. Održivoj potrošnji. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. UnaprijeĊenju. -narušavanje javnog reda i mira. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama.17. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. 19. motivaciji i. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. -opasnost za biljni i životinjski svijet. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. 18. Finalno odlaganje. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. Obrada. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. stimulaciji. Recikliranje. 20. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. tla.

metalna ambalaža. plastika (PET ambalaža).21.stiropor). Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. NOX). pa mehaniĉki postupak. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. otpadna plastika(etilen. staklena ambalaža) 23. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. glomazni kućni otpad. Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće. obojeno i neobojeno ambalažno staklo. na izvoru izdvojenih. BMO procese – biološki. SO2. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. autogume. 22. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. bijela tehnika. otpadno željezo i drugi metali . pa biološki proces. floridi. rabljena ulja.PET. teški metali. • Konstantni monitoring odlaganja otpada. 24. vrsta otpada (pair/karton. akumulatori i beterije. kloridi.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. 9 . te redovitog rada i održavanja. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad.

Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. Objasniti pojam efekta staklene baste. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. vjetar. biomasa). Pored toga. 27. Opisati pojam gasova staklene bašte. zemni gas. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta.25. već ga atmosfera upije i postane toplija. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). 26. 10 . Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga. voda. Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte.

u rasponu od 10 nm do 400 nm. Ova tabela je dosta detaljna. WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. 30. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. ako neko zeli da nauci. Definisati pojam globalnog zagrijavanja. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. 31.29. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno). Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. Evo je ovdje za svaki slucaj. 11 . Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). kratica UV prema eng.

• odgovornost proizvoĊaĉa otpada . • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. preduzimanje mjera. 32.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. tretman otpada. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost.izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. transport otpada. savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom.spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad. uspostavljanje.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. regionalnost . 12 . monitoring. rad. • princip zagaĊivaĉ plaća . Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. tretmana i odlaganja otpada.proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. • mjere opreznosti . kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman. 33. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga.

Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja. 37. povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina.34. 2. Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. 35.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . 3. te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E . Uništavanje.

krom. marta 1989. 14 .  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. kao ni u transportu koji te procese prati.prirodnim izvorima sve manje (bakar. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. kojim se regulušu norme postupanja. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima. odnosno. a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju).godine. aluminij.). ponovne upotrebe i reciklaža otpada.  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada. Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor. živa. pa se reciklažom štiti životna sredina). željezo.teški metali (olovo. rijetki plemeniti metali itd. odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. proširivanje službi za tretman otpada.   41. saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). što stvara potrebu za radnim mjestima).. Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina.).. Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). 39. 38. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine . maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . 40.

a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . Igraĉke.reduce .ponovo koristiti R .reuse . Oprema široke potrošnje za razonodu. i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . ponovno korišćenje. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije.godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata). oprema za razonodu i sportska oprema. transport. tretman. Samoposlužni aparati. upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine. 43. tj. kao ni u transportu koji te procese prati.smanjiti R . u zemlje van Evropske unije. reciklažu.reciklirati. Rasvjetna oprema. 42. Instrumenti za nadzor i upravljanje. 44. Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja). Bazelskim amandmanom je od 1995. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji. skladištenje. štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. Mali kućanski ureĊaji. Prema Bazelskoj konvenciji.recycle . obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje).

45. plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. 46.a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima).- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 .

LEKCIJSKA PITANJA 1. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. Vanjsko EM 17 . Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije.meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. Brže titranje znaĉi veću brzinu. Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje). a bazne stanice do 25 W po kanalu. Molekule time brže titraju. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze . samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama.3 do 4 stepena kod ljudi. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. Znaĉi. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. rast ili diobu stanice. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. Osim mobilnih telefona. zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak.

Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. Ova prikrivenost može trajati godinama. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg . izgubi svoj blistav energetski sjaj. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. koju djeca danas masovno koriste.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. SAR od 1. dok je u EU vrednost 2 W/kg.8 GHz. 2. Princip rada mobilnog telefona. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima. kao i većine bežiĉnih uredjaja. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei. a ne obrnuto kao kod infra-peći. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku . ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije.6 W/kg. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije.Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. emituju. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu.

ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. u trajanju od 50 minuta. 4. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti. kaže dr Volkov.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze.X-zracima prilikom snimanja pluća. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. Poznato je. ali sa iskljuĉenim zvukom. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta . a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona.Dr. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. i jednom sa oba deaktivirana telefona. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. jednom sa desnim mobilnim telefonom. 3. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. a onda izvršili skeniranje. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. Grupa 2B – moguća kancerogenost. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. kao što je pomjeranje prsta. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. aktiviranim. Ipak. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom.

2. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. flight) 4. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. 5. 11. Ne vaše uši.1. Izbacite iz spavaće sobe 20 . podzemna željeznica. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry".Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. 8. voz. 9. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. zato pazite na svaki minut. standalone. nego telefon sa obje strane. 3. 12. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. 7. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. 10. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. Radijacije se akumulira s vremenom.

Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. 21 . Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. kompanija. Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. MeĊutim. 5. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . moćniji. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. tj. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. poduzeća i sl. pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada.

ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. otpornici ili integralna kola. Drugim rijeĉima.6. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. Ĉipovi. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. Reciklabilne komponente. 7. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. kondenzatori. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Naravno. metal. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. kablovi i staklo. Zatim. ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. Metal. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. kao što su plastika. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%.

Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. Ipak. "Panasonic". Održivoj potrošnji. kompjutera i mobilnih telefona. "LG Electronics". dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. 8. uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . Zbog toga. a ni BFR supstance. "Fujitsu Siemens Computers". Ako se izbjegne nastanak otpada. motivaciji i.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. "Sony". već se obraĊuju specijalnim praškom. "Toshiba". bit će uklonjeni. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. Ponovna upotreba proizvoda. "Sony Ericsson". Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. Edukaciji i radu s javnošću. Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora. stimulaciji. "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . a time i pritisak na okoliš. UnaprijeĊenju. "Apple Computer" i "Motorola". Redukcija otpada na samom izvoru. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. "Samsung".

-privreda – stručni timovi. -nevladine organizacije. i to kroz edukaciji javnosti. općine. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. 9.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. -administracija – kantoni. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. a time i pritisak na okoliš. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. -zdravstvene ustanove – stručni timovi. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. Obnovljivi izvori energije. -odvojeno sakupljanje otpada. bit će umanjena. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. -problem divljih odlagališta. 24 . proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito.

Presovanje – baliranje.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Biostabilizacija. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. Biološka obrada:     Kompostiranje. 10. sastavljena iz dva odvojena tretmana. mehaniĉkog i biološkog. Drobljenje i mljevenje. Biosušenje. -ponovna upotreba i reciklaža. Anaerobna digestije. MBO tehnologija. 25 . Zračno sortiranje. -modifikacija proizvodnog procesa. Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. Usitnjavanje otpada. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. Magnetno razdvajanje otpada. -uvođenje novih tehnologija.

azotnog dioksida. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. pri ĉemu se troši voda. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. pa biološki proces. stakla i eventualnih opasnih tvari. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. Količina otpada za biološku obradu. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. 26 . odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. BMO procese – biološki. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. S druge strane. ponovo na Zemljinu površinu. plastike. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. MBO procese – mehanički. pa mehanički postupak. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala. 11. zagrijava se tlo. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal.

U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama. biomasa). sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. na primer. 27 .Aktivnostima ĉovjeĉanstva.5.5. zemni gas. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. što nije štetno samo za ljude. 12. vjetar. a time i pitku vodu. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom. Tako. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. a glob alna srednja temperatura raste. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. bitno se povećala. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. a prije svega ugljendioksida. Pored toga. voda. pa se efekat staklene bašte povećava. već dovodi do odumiranja morskih planktona. Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode.

zajedno sa ostalim plinovima. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. te oštećuju njihova tkiva. Godine će i prosjeĉne temperature porasti. poplava i tajfuna. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. Dakle. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. izumiranje šuma. a povećat će se i uĉestalost malarije.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. 13. Dakle. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. kao npr. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. problem pitke vode. graĊevine. kiseli oceani. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. jer kiselina otapa hranjive tvari. predviĊa se. iz tankog sloja humusa. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. dovesti i do većega broja suša. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. jezera. Do 2100. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. Štaviše. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. kalcij. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. tropske groznice denge i kolere.

azbest. hard diskove. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. 15. kadmijuma i hroma. Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. prekidaĉi. baterije. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje. odvija se i proces separacije. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. halogenovane materije (PCB). Kada se posude napune. PVC materijali. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. 14. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). a odatle se donira ili vraća na tržište. ona se prenosi u magacin gotove robe. prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. generatore svjetlosti (lampe). bromovani usporivaĉi gorenja. kondenzatore. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. senzore. arsen. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. konektore itd. releje. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Uglavnom su to teški metali poput žive. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. otpornike. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. nikl i sl. 29 .

živa. Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. kadmijum. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi.. arsena. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive..Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. kadmija (matiĉne ploĉe). fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. kroma (dekorativne svrhe). berilija. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. oni sadrže niz materijala. ukljuĉujući teške metale. hrom. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. barijum. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. primjerice. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. berilijum i PVC plastika. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. 16. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. jasno i neizbrisivo. pa se. od kojih su najprisutnije materije: olovo. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu.

pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. 31 . Dodatno. Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama.rješenje i posebnu opasnost. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.