1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni. 10. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje.da se otpad reciklira i obradi. Recycling. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11. Smanjiti. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima.da se otpad ponovo iskoristi. 9. ponovo upotrijebiti. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. Reuse. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci.8. dajući nove upotrebne proizvode.

izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. prvenstveno. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. 5 . Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. tj. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. na površini tijela.podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. 12. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. 13. a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora.

• pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara. Enivronmental Management System . 6 . Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta.14. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15. dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. ukljuĉujući ispuštanje efluenta. Primjena sustava upravljanja okolišem (eng. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima.

proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. • 16. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša.

Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. zrak. stimulaciji. 19. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. -opasnost za biljni i životinjski svijet. motivaciji i. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada. -oneĉišćavanja okoliša:voda.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. 18. tla. -nastajanje eksplozije ili požara. Recikliranje. -narušavanje javnog reda i mira. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. Finalno odlaganje. mora. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. 8 . Održivoj potrošnji. UnaprijeĊenju. Obrada.17. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. 20.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu.

gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. floridi. metalna ambalaža. 9 . autogume. pa mehaniĉki postupak. obojeno i neobojeno ambalažno staklo.PET. otpadno željezo i drugi metali . Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. kloridi. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. 22. pa biološki proces. bijela tehnika. 24. SO2. glomazni kućni otpad. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. BMO procese – biološki. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. otpadna plastika(etilen.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. rabljena ulja. te redovitog rada i održavanja. na izvoru izdvojenih. plastika (PET ambalaža). Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. • Konstantni monitoring odlaganja otpada. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće.21. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. akumulatori i beterije.stiropor). NOX). staklena ambalaža) 23. teški metali. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki. vrsta otpada (pair/karton.

Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. Pored toga. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. Opisati pojam gasova staklene bašte. zemni gas. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. 26. Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. biomasa). 27. vjetar.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave.25. Objasniti pojam efekta staklene baste. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. 10 . voda. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. već ga atmosfera upije i postane toplija.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga.

kratica UV prema eng. Evo je ovdje za svaki slucaj.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo).29. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. 31. 30. Definisati pojam globalnog zagrijavanja. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno). WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. 11 . ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. Ova tabela je dosta detaljna. u rasponu od 10 nm do 400 nm. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. ako neko zeli da nauci. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost.

ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. tretmana i odlaganja otpada. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. monitoring. kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman.proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje.izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. 33. smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. uspostavljanje. • odgovornost proizvoĊaĉa otpada . rad. tretman otpada. • princip zagaĊivaĉ plaća . ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. regionalnost . savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. 32.spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad. preduzimanje mjera. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. 12 . On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost. planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. • mjere opreznosti . ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. transport otpada. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad.

2. Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). 35. 3. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E . Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. 37. Uništavanje.34. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin.

saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. 38.). kao ni u transportu koji te procese prati. 40. a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju).. željezo. marta 1989.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima. pa se reciklažom štiti životna sredina).prirodnim izvorima sve manje (bakar. odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. proširivanje službi za tretman otpada.   41. živa. 39. Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor.godine. rijetki plemeniti metali itd. maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine .teški metali (olovo. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. ponovne upotrebe i reciklaža otpada. Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina. aluminij. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. odnosno. krom. što stvara potrebu za radnim mjestima). 14 .  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada.. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. kojim se regulušu norme postupanja.). Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama).

Igraĉke. i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. 43. skladištenje.godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. u zemlje van Evropske unije. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji.recycle . obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje).reuse . Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . Samoposlužni aparati. Prema Bazelskoj konvenciji. Oprema široke potrošnje za razonodu. Instrumenti za nadzor i upravljanje.reciklirati. Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja).smanjiti R . Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata). Mali kućanski ureĊaji. ponovno korišćenje. Bazelskim amandmanom je od 1995. tretman. tj. kao ni u transportu koji te procese prati.reduce . Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije. Rasvjetna oprema. a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . 44.kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine. oprema za razonodu i sportska oprema. 42. transport. reciklažu. upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.ponovo koristiti R .

- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 .a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima). nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. 46. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme. 45.

unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. Znaĉi. Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje).meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. Molekule time brže titraju. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. rast ili diobu stanice.3 do 4 stepena kod ljudi. Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu. a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze . Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama. a bazne stanice do 25 W po kanalu. Brže titranje znaĉi veću brzinu. ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. Vanjsko EM 17 . imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak.LEKCIJSKA PITANJA 1. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. Osim mobilnih telefona. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu.

6 W/kg. dok je u EU vrednost 2 W/kg. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. koju djeca danas masovno koriste. a ne obrnuto kao kod infra-peći. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1.8 GHz. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. emituju. Ova prikrivenost može trajati godinama. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku . pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima. izgubi svoj blistav energetski sjaj. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei. 2.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće. Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. Princip rada mobilnog telefona. kao i većine bežiĉnih uredjaja.Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije. SAR od 1. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg .

Dr. 4. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona. kaže dr Volkov. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. u trajanju od 50 minuta. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. jednom sa desnim mobilnim telefonom. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. Grupa 2B – moguća kancerogenost. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. Ipak.X-zracima prilikom snimanja pluća. kao što je pomjeranje prsta. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. Poznato je. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. ali sa iskljuĉenim zvukom. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja. 3. aktiviranim. i jednom sa oba deaktivirana telefona. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta . a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. a onda izvršili skeniranje. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti.

3. 12. zato pazite na svaki minut. Radijacije se akumulira s vremenom. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. nego telefon sa obje strane. standalone. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. 5. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. podzemna željeznica. Izbacite iz spavaće sobe 20 . voz. 10. 9. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. 7. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. 2. 8. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. Ne vaše uši.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. 11.1. flight) 4.

kompanija. Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. 21 .Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. MeĊutim. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. tj. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. moćniji. poduzeća i sl. a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. 5. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese.

6. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . Reciklabilne komponente. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. otpornici ili integralna kola. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. metal. ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika. Metal. Zatim. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. kondenzatori. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. 7. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. kao što su plastika. Naravno. Ĉipovi. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. kablovi i staklo. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. Drugim rijeĉima.

Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora. Ipak. motivaciji i. Ponovna upotreba proizvoda. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. "Panasonic". "LG Electronics". "Toshiba". već se obraĊuju specijalnim praškom. "Samsung". "Sony". Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta. stimulaciji. "Fujitsu Siemens Computers". Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. Održivoj potrošnji. ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. kompjutera i mobilnih telefona. 8. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . bit će uklonjeni. Edukaciji i radu s javnošću.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. Zbog toga. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. Ako se izbjegne nastanak otpada. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. UnaprijeĊenju.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. "Apple Computer" i "Motorola". Redukcija otpada na samom izvoru.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). a time i pritisak na okoliš. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. "Sony Ericsson". a ni BFR supstance.

ProvoĊenje sastavne edukacije društva. 9. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. -odvojeno sakupljanje otpada. -zdravstvene ustanove – stručni timovi. Obnovljivi izvori energije.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. -administracija – kantoni. 24 . općine. i to kroz edukaciji javnosti. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. -privreda – stručni timovi. a time i pritisak na okoliš. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. bit će umanjena. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. -nevladine organizacije. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito. -problem divljih odlagališta.

Biološka obrada:     Kompostiranje. sastavljena iz dva odvojena tretmana. mehaniĉkog i biološkog. Presovanje – baliranje. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. Anaerobna digestije. Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. Biosušenje. MBO tehnologija.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Biostabilizacija. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. -uvođenje novih tehnologija. Zračno sortiranje. -modifikacija proizvodnog procesa. Usitnjavanje otpada. Magnetno razdvajanje otpada. -ponovna upotreba i reciklaža. 10. Drobljenje i mljevenje. 25 .

ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. BMO procese – biološki. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. pa mehanički postupak. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. pa biološki proces. plastike. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. 26 .Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. azotnog dioksida. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima. zagrijava se tlo. ponovo na Zemljinu površinu. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. stakla i eventualnih opasnih tvari. Količina otpada za biološku obradu. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. S druge strane. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. MBO procese – mehanički. pri ĉemu se troši voda. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. 11. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal.

Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije.5. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. a time i pitku vodu. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. vjetar. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. a glob alna srednja temperatura raste.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam. Tako. pa se efekat staklene bašte povećava. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. već dovodi do odumiranja morskih planktona. Pored toga.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju.5. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava. biomasa). Time se pojaĉava efekat staklene bašte. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. 27 . a prije svega ugljendioksida. voda. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. zemni gas. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. što nije štetno samo za ljude. 12. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom. na primer. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova.Aktivnostima ĉovjeĉanstva. bitno se povećala. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa.

Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. kao npr. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. Dakle. Godine će i prosjeĉne temperature porasti. kiseli oceani. poplava i tajfuna. Štaviše. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. zajedno sa ostalim plinovima. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. iz tankog sloja humusa. jer kiselina otapa hranjive tvari. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. te oštećuju njihova tkiva. izumiranje šuma. opasnost od kiselih kiša još nije prošla.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. Do 2100. kalcij. jezera. problem pitke vode. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 .Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. dovesti i do većega broja suša. Dakle. tropske groznice denge i kolere. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. a povećat će se i uĉestalost malarije. predviĊa se. 13.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu. graĊevine. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke.

14. konektore itd. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. azbest. releje. Uglavnom su to teški metali poput žive. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. kondenzatore. bromovani usporivaĉi gorenja. senzore. PVC materijali. halogenovane materije (PCB). otpornike. baterije. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. prekidaĉi. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje. 15. hard diskove. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. ona se prenosi u magacin gotove robe. kadmijuma i hroma. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. generatore svjetlosti (lampe). Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. odvija se i proces separacije.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. Kada se posude napune. arsen. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. nikl i sl. 29 . a odatle se donira ili vraća na tržište.

olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. kadmijum. berilija. barijum. berilijum i PVC plastika. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. hrom. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. arsena. oni sadrže niz materijala. živa. kroma (dekorativne svrhe). Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. od kojih su najprisutnije materije: olovo. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. jasno i neizbrisivo. Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. pa se. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno.. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin.. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. 16. primjerice. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju.Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. ukljuĉujući teške metale. kadmija (matiĉne ploĉe).

Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. 31 . nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.rješenje i posebnu opasnost. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. Dodatno. Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful