1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

Smanjiti. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada.da se otpad ponovo iskoristi. zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. Recycling. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. 9. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11. dajući nove upotrebne proizvode. Reuse. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. 10. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa. ponovo upotrijebiti. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni.da se otpad reciklira i obradi.8.

tj. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. na površini tijela. 12. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. 5 . prvenstveno. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu.podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. 13.

Primjena sustava upravljanja okolišem (eng.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima.14. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta. dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. ukljuĉujući ispuštanje efluenta. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15. • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). Enivronmental Management System . radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. 6 . biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara.

provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. • 16. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti. redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 .

iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. -nastajanje eksplozije ili požara. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada. 20.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. -narušavanje javnog reda i mira. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. -opasnost za biljni i životinjski svijet.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. mora. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. Obrada. -oneĉišćavanja okoliša:voda. Finalno odlaganje. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. 18. jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada.17. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. Održivoj potrošnji. stimulaciji. 8 . Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. 19. tla. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. motivaciji i. zrak. UnaprijeĊenju. Recikliranje.

SO2. 22. Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće. staklena ambalaža) 23. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. 24. rabljena ulja. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. 9 . pa biološki proces. BMO procese – biološki.21. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki. vrsta otpada (pair/karton. metalna ambalaža. pa mehaniĉki postupak. Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. akumulatori i beterije. plastika (PET ambalaža). floridi.stiropor). gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. te redovitog rada i održavanja.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. kloridi. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. obojeno i neobojeno ambalažno staklo. autogume. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. bijela tehnika. • Konstantni monitoring odlaganja otpada. otpadna plastika(etilen.PET. NOX). teški metali. otpadno željezo i drugi metali . na izvoru izdvojenih. glomazni kućni otpad.

Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte. vjetar. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu. 27. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. Opisati pojam gasova staklene bašte.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. već ga atmosfera upije i postane toplija. zemni gas. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. biomasa). Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir. 26. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. 10 . Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. Objasniti pojam efekta staklene baste.25. voda. Pored toga.

29. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno). Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. Evo je ovdje za svaki slucaj. WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. kratica UV prema eng. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. 30. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. 31. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. Ova tabela je dosta detaljna. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). Definisati pojam globalnog zagrijavanja. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. u rasponu od 10 nm do 400 nm. 11 . Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. ako neko zeli da nauci.

proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. uspostavljanje.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. • princip zagaĊivaĉ plaća . 12 . ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost. monitoring. rad. preduzimanje mjera. tretman otpada.izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija.spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad.proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. • mjere opreznosti . 33. regionalnost . transport otpada. 32. • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom. • odgovornost proizvoĊaĉa otpada . Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . tretmana i odlaganja otpada.

te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. 3. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E .34. Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja. Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. Uništavanje. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). 2.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. 35. 37. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36.

rijetki plemeniti metali itd. kao ni u transportu koji te procese prati. 39.. aluminij. 14 . krom.prirodnim izvorima sve manje (bakar.)..teški metali (olovo.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent.   41.godine. a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju). Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina. Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu. 38. unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine .  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada. 40. ponovne upotrebe i reciklaža otpada. saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). marta 1989. pa se reciklažom štiti životna sredina).). željezo. kojim se regulušu norme postupanja. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. proširivanje službi za tretman otpada. odnosno. maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . živa. što stvara potrebu za radnim mjestima). Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor.

43. oprema za razonodu i sportska oprema. Rasvjetna oprema. i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. ponovno korišćenje. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata).reciklirati. Samoposlužni aparati. Instrumenti za nadzor i upravljanje. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . Igraĉke.ponovo koristiti R . obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). tj. Mali kućanski ureĊaji. Oprema široke potrošnje za razonodu.recycle . skladištenje. a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. Prema Bazelskoj konvenciji.reuse .smanjiti R . Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja). transport.reduce .kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine. 42. u zemlje van Evropske unije. tretman. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji. reciklažu. Bazelskim amandmanom je od 1995. štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. kao ni u transportu koji te procese prati. 44. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije.

45. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 .a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima). uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme.- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. 46. plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa.

unatoĉ ĉinjenici da ih ima više.LEKCIJSKA PITANJA 1. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. a bazne stanice do 25 W po kanalu. Osim mobilnih telefona. ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje).meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. Znaĉi. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . rast ili diobu stanice. Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. Vanjsko EM 17 . a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. Molekule time brže titraju. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate.3 do 4 stepena kod ljudi. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. Brže titranje znaĉi veću brzinu. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze .

6 W/kg. a ne obrnuto kao kod infra-peći. Ova prikrivenost može trajati godinama. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. Princip rada mobilnog telefona. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1. SAR od 1. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. dok je u EU vrednost 2 W/kg. emituju. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku .Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. 2. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja.8 GHz. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije. izgubi svoj blistav energetski sjaj.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu. Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg . Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. koju djeca danas masovno koriste. kao i većine bežiĉnih uredjaja. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1.

jednom sa desnim mobilnim telefonom. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. Ipak. 3. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke.X-zracima prilikom snimanja pluća.Dr. ali sa iskljuĉenim zvukom. i jednom sa oba deaktivirana telefona. Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. kaže dr Volkov. u trajanju od 50 minuta. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. aktiviranim. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta . Grupa 2B – moguća kancerogenost. kao što je pomjeranje prsta. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. Poznato je. 4. a onda izvršili skeniranje.

12. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. Ne vaše uši. standalone. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. Izbacite iz spavaće sobe 20 . Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat.1. flight) 4. 7. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. zato pazite na svaki minut. podzemna željeznica. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. 9. 10. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". 8. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. Radijacije se akumulira s vremenom. 3. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. 2. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. nego telefon sa obje strane. 11. 5. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. voz.

koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. tj. 5. moćniji. 21 . ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada .Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. MeĊutim. kompanija. poduzeća i sl. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada.

plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. kablovi i staklo. Reciklabilne komponente. Drugim rijeĉima. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. metal. Zatim. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. Naravno. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. otpornici ili integralna kola. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 .6. 7. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. kao što su plastika. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. Ĉipovi. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. kondenzatori. Metal. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika.

ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. "Toshiba". potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. 8. bit će uklonjeni. Edukaciji i radu s javnošću. Redukcija otpada na samom izvoru.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . a time i pritisak na okoliš. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. motivaciji i. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora. "Sony Ericsson". "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje. Održivoj potrošnji. Zbog toga.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. a ni BFR supstance.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. već se obraĊuju specijalnim praškom. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. "Apple Computer" i "Motorola". UnaprijeĊenju. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta. "Fujitsu Siemens Computers". "Panasonic". "LG Electronics". Ponovna upotreba proizvoda. stimulaciji. kompjutera i mobilnih telefona.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. "Sony". "Samsung". Ipak. Ako se izbjegne nastanak otpada. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice.

potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. a time i pritisak na okoliš. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. -administracija – kantoni. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. Obnovljivi izvori energije. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. općine. 9. bit će umanjena. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. -nevladine organizacije. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. i to kroz edukaciji javnosti. -zdravstvene ustanove – stručni timovi. 24 . -problem divljih odlagališta.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. -odvojeno sakupljanje otpada. struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito. -privreda – stručni timovi.

25 . mehaniĉkog i biološkog. Biosušenje. MBO tehnologija. sastavljena iz dva odvojena tretmana. Drobljenje i mljevenje. Biološka obrada:     Kompostiranje. Magnetno razdvajanje otpada. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. Biostabilizacija. -uvođenje novih tehnologija. Anaerobna digestije. Presovanje – baliranje. Zračno sortiranje.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Usitnjavanje otpada. -modifikacija proizvodnog procesa. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. 10. -ponovna upotreba i reciklaža.

ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. MBO procese – mehanički. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima. Količina otpada za biološku obradu. ponovo na Zemljinu površinu. zagrijava se tlo. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. BMO procese – biološki. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. S druge strane. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. pri ĉemu se troši voda.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. stakla i eventualnih opasnih tvari. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. pa biološki proces.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. pa mehanički postupak. plastike. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal. 11. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. 26 . azotnog dioksida. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala.

U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. 12. 27 . Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5. vjetar. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Tako. zemni gas. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. Pored toga.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava.Aktivnostima ĉovjeĉanstva. što nije štetno samo za ljude. a time i pitku vodu. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. voda. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. a glob alna srednja temperatura raste. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. a prije svega ugljendioksida. pa se efekat staklene bašte povećava. biomasa).5.5. na primer. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. bitno se povećala. već dovodi do odumiranja morskih planktona. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama.

Godine će i prosjeĉne temperature porasti. iz tankog sloja humusa. izumiranje šuma. zajedno sa ostalim plinovima. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. graĊevine. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. kalcij. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. kiseli oceani. Dakle. jer kiselina otapa hranjive tvari. kao npr. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. te oštećuju njihova tkiva. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica. Dakle. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. Štaviše. Do 2100. 13. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. dovesti i do većega broja suša. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. predviĊa se. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. tropske groznice denge i kolere. jezera. a povećat će se i uĉestalost malarije. poplava i tajfuna. problem pitke vode.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu.

arsen. otpornike. konektore itd. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. 15. kondenzatore. Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. ona se prenosi u magacin gotove robe. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. a odatle se donira ili vraća na tržište. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. generatore svjetlosti (lampe). bromovani usporivaĉi gorenja. PVC materijali. senzore. releje. nikl i sl. odvija se i proces separacije. 29 . baterije. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. 14.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. azbest. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. prekidaĉi. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. halogenovane materije (PCB). Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. kadmijuma i hroma. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). Kada se posude napune. prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. Uglavnom su to teški metali poput žive. hard diskove. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje.

pa se. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. kadmija (matiĉne ploĉe). Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. berilijum i PVC plastika. barijum.Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. oni sadrže niz materijala. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. od kojih su najprisutnije materije: olovo. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin.. jasno i neizbrisivo. fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. 16. olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive.. kadmijum. arsena. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. živa. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. ukljuĉujući teške metale. kroma (dekorativne svrhe). Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. berilija. hrom. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. primjerice.

rješenje i posebnu opasnost. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. Dodatno. Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode. Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama. što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. 31 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful