1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. 9. ponovo upotrijebiti.da se otpad reciklira i obradi. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. dajući nove upotrebne proizvode. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni. Recycling. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada.da se otpad ponovo iskoristi. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. Reuse. 10. Smanjiti. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa.8. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima.

12. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. na površini tijela. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. 5 . izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora. tj. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu.podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. 13. prvenstveno.

Primjena sustava upravljanja okolišem (eng. ukljuĉujući ispuštanje efluenta. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima.14. Enivronmental Management System .EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15. 6 . • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta. biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara.

provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša. • 16. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije. redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja.

 Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. Finalno odlaganje. Održivoj potrošnji. zrak. stimulaciji. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. motivaciji i.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada. -opasnost za biljni i životinjski svijet. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. Obrada. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. -narušavanje javnog reda i mira. -nastajanje eksplozije ili požara. Recikliranje. jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi.17. 8 . -oneĉišćavanja okoliša:voda. UnaprijeĊenju. 18. 19. tla. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. 20. mora.

Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki. pa mehaniĉki postupak.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. autogume. 9 . plastika (PET ambalaža).stiropor). NOX). kloridi. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. metalna ambalaža. BMO procese – biološki. na izvoru izdvojenih. staklena ambalaža) 23. akumulatori i beterije. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. vrsta otpada (pair/karton. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. SO2. obojeno i neobojeno ambalažno staklo. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. bijela tehnika. 24. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. glomazni kućni otpad. te redovitog rada i održavanja. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. otpadna plastika(etilen.21. rabljena ulja. 22. otpadno željezo i drugi metali .PET. pa biološki proces. • Konstantni monitoring odlaganja otpada. floridi. Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. teški metali.

26. vjetar. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. već ga atmosfera upije i postane toplija. Pored toga. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. 10 .Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. biomasa).Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. zemni gas. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). Opisati pojam gasova staklene bašte. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga. voda. 27. Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte.25. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Objasniti pojam efekta staklene baste. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina.

prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. 30. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. Definisati pojam globalnog zagrijavanja. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje.29. 31. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. u rasponu od 10 nm do 400 nm.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. 11 . Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. Ova tabela je dosta detaljna. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. kratica UV prema eng. Evo je ovdje za svaki slucaj. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno). ako neko zeli da nauci.

kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. rad. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. transport otpada.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. 32. ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. preduzimanje mjera. • mjere opreznosti .proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. tretman otpada. • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring.izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. 12 . ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. monitoring. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. tretmana i odlaganja otpada. • princip zagaĊivaĉ plaća . uspostavljanje. regionalnost . • odgovornost proizvoĊaĉa otpada .spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad. On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom. 33.

Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. 3.34. 37. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. 35. te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . Uništavanje. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E . Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. 2.

kao ni u transportu koji te procese prati. a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju). Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor. Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). kojim se regulušu norme postupanja. što stvara potrebu za radnim mjestima). ponovne upotrebe i reciklaža otpada.   41. aluminij. proširivanje službi za tretman otpada.godine. 40.teški metali (olovo. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. 38.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. rijetki plemeniti metali itd. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada.).). pa se reciklažom štiti životna sredina). maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . 14 . Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima. saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). živa.  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada.. željezo. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu. unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. 39.prirodnim izvorima sve manje (bakar. odnosno. krom. marta 1989.. odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine .

Instrumenti za nadzor i upravljanje. oprema za razonodu i sportska oprema. Bazelskim amandmanom je od 1995. Igraĉke. Samoposlužni aparati.reciklirati. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata). kao ni u transportu koji te procese prati. transport. 43.reuse . Rasvjetna oprema. i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. Prema Bazelskoj konvenciji. Oprema široke potrošnje za razonodu. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije. upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.recycle . u zemlje van Evropske unije. Mali kućanski ureĊaji. tj.reduce . a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 .ponovo koristiti R .kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji. 42.godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. reciklažu. Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja). obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). 44. tretman.smanjiti R . štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . skladištenje. ponovno korišćenje.

45. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme. uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi.a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima).- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 . 46.

zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak. Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. Brže titranje znaĉi veću brzinu. a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. Vanjsko EM 17 . unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje). samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . Znaĉi. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. a bazne stanice do 25 W po kanalu.3 do 4 stepena kod ljudi. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. rast ili diobu stanice.meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal.LEKCIJSKA PITANJA 1. Osim mobilnih telefona. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. Molekule time brže titraju. Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze . Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu.

emituju. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima. koju djeca danas masovno koriste. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku . Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu. dok je u EU vrednost 2 W/kg. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1.Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. Ova prikrivenost može trajati godinama. 2. Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. kao i većine bežiĉnih uredjaja. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. a ne obrnuto kao kod infra-peći. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće. Princip rada mobilnog telefona. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg .8 GHz. izgubi svoj blistav energetski sjaj. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu.6 W/kg. SAR od 1. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1.

Poznato je. 3. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. Grupa 2B – moguća kancerogenost. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. Ipak. a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. jednom sa desnim mobilnim telefonom.X-zracima prilikom snimanja pluća. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. kao što je pomjeranje prsta. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta .Dr. kaže dr Volkov. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja. 4. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. i jednom sa oba deaktivirana telefona. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. ali sa iskljuĉenim zvukom. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti. a onda izvršili skeniranje. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. aktiviranim. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. u trajanju od 50 minuta.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak.

inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. standalone. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. Ne vaše uši. Radijacije se akumulira s vremenom. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. 10. 7. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. 11. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. nego telefon sa obje strane. 2. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. Izbacite iz spavaće sobe 20 . 8. zato pazite na svaki minut. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. 12.1. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. flight) 4. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. 5. voz. 9. podzemna željeznica. 3.

pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. tj. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. 21 . kompanija.Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. moćniji. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. 5. MeĊutim. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . poduzeća i sl.

Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. Naravno. kondenzatori. Ĉipovi. Drugim rijeĉima. otpornici ili integralna kola. kao što su plastika. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. metal. Zatim.6. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. kablovi i staklo. 7. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. Reciklabilne komponente. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. Metal. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika.

stimulaciji. "Toshiba". Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. a ni BFR supstance.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . već se obraĊuju specijalnim praškom. bit će uklonjeni. Ponovna upotreba proizvoda. "Sony". Ako se izbjegne nastanak otpada. jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. "Panasonic". Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). kompjutera i mobilnih telefona. a time i pritisak na okoliš. "LG Electronics". "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. "Samsung". 8.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. "Fujitsu Siemens Computers". "Apple Computer" i "Motorola". UnaprijeĊenju. Ipak. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. Održivoj potrošnji. Edukaciji i radu s javnošću. "Sony Ericsson". Redukcija otpada na samom izvoru. motivaciji i. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje. Zbog toga.

-privreda – stručni timovi. bit će umanjena. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. -nevladine organizacije. -odvojeno sakupljanje otpada. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. -administracija – kantoni. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. Obnovljivi izvori energije. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. -zdravstvene ustanove – stručni timovi.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. i to kroz edukaciji javnosti. -problem divljih odlagališta. općine. a time i pritisak na okoliš. 9. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito. 24 .

kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. -modifikacija proizvodnog procesa. Usitnjavanje otpada. Presovanje – baliranje. Biosušenje. Drobljenje i mljevenje. Biostabilizacija. 10. Magnetno razdvajanje otpada. Zračno sortiranje. -ponovna upotreba i reciklaža. 25 . Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. MBO tehnologija. -uvođenje novih tehnologija.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Biološka obrada:     Kompostiranje. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. sastavljena iz dva odvojena tretmana. mehaniĉkog i biološkog. Anaerobna digestije.

zagrijava se tlo. BMO procese – biološki. MBO procese – mehanički. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. azotnog dioksida. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. pa mehanički postupak. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala. plastike. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. S druge strane. 26 . te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. 11. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. pa biološki proces. Količina otpada za biološku obradu. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. stakla i eventualnih opasnih tvari. Isto tako se ponaša i naša atmosfera.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. pri ĉemu se troši voda. ponovo na Zemljinu površinu. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal.

Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. 27 . a time i pitku vodu. a prije svega ugljendioksida.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. Tako. U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte. biomasa). koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu.Aktivnostima ĉovjeĉanstva. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid. pa se efekat staklene bašte povećava. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. što nije štetno samo za ljude. bitno se povećala. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. 12. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. vjetar. Pored toga. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. već dovodi do odumiranja morskih planktona. voda. zemni gas. Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju.5. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom. na primer.5. a glob alna srednja temperatura raste. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava.

S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. Dakle.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. te oštećuju njihova tkiva. Godine će i prosjeĉne temperature porasti.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. jezera. Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . zajedno sa ostalim plinovima. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. jer kiselina otapa hranjive tvari. izumiranje šuma. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu. opasnost od kiselih kiša još nije prošla.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. graĊevine. Do 2100. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. Dakle. a povećat će se i uĉestalost malarije. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke. predviĊa se. dovesti i do većega broja suša. poplava i tajfuna. kalcij. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. iz tankog sloja humusa. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. tropske groznice denge i kolere. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. 13. kiseli oceani. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. Štaviše. problem pitke vode. kao npr.

prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. odvija se i proces separacije. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. nikl i sl. 29 . Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. konektore itd. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. a odatle se donira ili vraća na tržište. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). otpornike.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. halogenovane materije (PCB). generatore svjetlosti (lampe). azbest. 14. Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. PVC materijali. ona se prenosi u magacin gotove robe. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. bromovani usporivaĉi gorenja. 15. kadmijuma i hroma. releje. senzore. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. kondenzatore. arsen. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje. Kada se posude napune. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. Uglavnom su to teški metali poput žive. hard diskove. prekidaĉi. baterije.

Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive. kadmijum. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. barijum. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . kadmija (matiĉne ploĉe).. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada.. primjerice. kroma (dekorativne svrhe). 16. Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. oni sadrže niz materijala. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. od kojih su najprisutnije materije: olovo. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. ukljuĉujući teške metale.Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. arsena. pa se. jasno i neizbrisivo. Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. berilija. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. berilijum i PVC plastika. hrom. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. živa. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala.

Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode. Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. Dodatno.rješenje i posebnu opasnost. 31 . Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful