1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

Recycling. Reuse. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada.da se otpad reciklira i obradi. ponovo upotrijebiti. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. 9. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje.8. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. Smanjiti. 10. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. dajući nove upotrebne proizvode. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo.da se otpad ponovo iskoristi.

Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora. 12.podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. 5 . a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. tj. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. 13. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. prvenstveno. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. na površini tijela.

nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara.14. bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. Enivronmental Management System . Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima. 6 . Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. ukljuĉujući ispuštanje efluenta. • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). Primjena sustava upravljanja okolišem (eng.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša.

• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša. • 16. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima.

Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada. zrak. 19. Održivoj potrošnji. Finalno odlaganje. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. -nastajanje eksplozije ili požara. Obrada. 20. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. -opasnost za biljni i životinjski svijet. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. Recikliranje. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. -oneĉišćavanja okoliša:voda.17.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. 18. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. 8 . stimulaciji. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. -narušavanje javnog reda i mira. mora. tla. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš. UnaprijeĊenju. motivaciji i. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada.

NOX). plastika (PET ambalaža). • Konstantni monitoring odlaganja otpada. bijela tehnika. 24.21. pa mehaniĉki postupak. teški metali. SO2. gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. staklena ambalaža) 23. Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. otpadno željezo i drugi metali . glomazni kućni otpad. obojeno i neobojeno ambalažno staklo. Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. otpadna plastika(etilen. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. na izvoru izdvojenih. metalna ambalaža. vrsta otpada (pair/karton. autogume.PET. rabljena ulja. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. pa biološki proces. 22.stiropor).Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. akumulatori i beterije. floridi. 9 . Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. kloridi. BMO procese – biološki. te redovitog rada i održavanja. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki.

sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. već ga atmosfera upije i postane toplija. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. biomasa). navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte. Pored toga. Opisati pojam gasova staklene bašte. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. zemni gas.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. 26. 10 . voda. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem.25. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. 27. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. vjetar. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir. Objasniti pojam efekta staklene baste.

29. WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. kratica UV prema eng. 30. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. u rasponu od 10 nm do 400 nm. ako neko zeli da nauci. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. Ova tabela je dosta detaljna. 31. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. 11 . Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. Evo je ovdje za svaki slucaj. Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). Definisati pojam globalnog zagrijavanja. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno).

• princip zagaĊivaĉ plaća .izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. tretmana i odlaganja otpada. • odgovornost proizvoĊaĉa otpada . savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. rad.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. tretman otpada. • mjere opreznosti . transport otpada.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. uspostavljanje. preduzimanje mjera. 33. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman. planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. 12 . ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . regionalnost . ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. monitoring.spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad.proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. 32. • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji.

3. Uništavanje. 2. Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja.34. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E .otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. 37. Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). 35.

). 40. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine . a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju). 14 .). odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. aluminij. marta 1989. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent..teški metali (olovo.   41. željezo. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu. Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). živa. pa se reciklažom štiti životna sredina). rijetki plemeniti metali itd. kao ni u transportu koji te procese prati. kojim se regulušu norme postupanja. ponovne upotrebe i reciklaža otpada. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. krom.prirodnim izvorima sve manje (bakar..  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima. Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor. maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . što stvara potrebu za radnim mjestima). saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). 38.godine. 39. odnosno.  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada. proširivanje službi za tretman otpada.

Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji. Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja).reuse . transport. a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada.reduce . tj. 44. u zemlje van Evropske unije. ponovno korišćenje. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata). reciklažu.smanjiti R . 42. Instrumenti za nadzor i upravljanje. Prema Bazelskoj konvenciji. Samoposlužni aparati. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R .godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. Mali kućanski ureĊaji. kao ni u transportu koji te procese prati. tretman. obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. Oprema široke potrošnje za razonodu.ponovo koristiti R .recycle .reciklirati. Bazelskim amandmanom je od 1995.kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine. Rasvjetna oprema. oprema za razonodu i sportska oprema. Igraĉke. 43. upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada. skladištenje.

Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 . uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi.- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent.a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima). plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme. 46. 45.

samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). Molekule time brže titraju. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze . Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu.LEKCIJSKA PITANJA 1. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. rast ili diobu stanice.meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak. Osim mobilnih telefona. ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje). Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama.3 do 4 stepena kod ljudi. Brže titranje znaĉi veću brzinu. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. Znaĉi. unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. Vanjsko EM 17 . a bazne stanice do 25 W po kanalu.

Princip rada mobilnog telefona. koju djeca danas masovno koriste. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku . Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. dok je u EU vrednost 2 W/kg. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije.6 W/kg.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona.8 GHz.Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. Ova prikrivenost može trajati godinama. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. emituju. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg . 2. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. SAR od 1. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće. izgubi svoj blistav energetski sjaj. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1. Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. a ne obrnuto kao kod infra-peći.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima. kao i većine bežiĉnih uredjaja.

Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. aktiviranim. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. Ipak. Poznato je. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. i jednom sa oba deaktivirana telefona. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona. u trajanju od 50 minuta. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. 4. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta . Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti. 3. jednom sa desnim mobilnim telefonom.X-zracima prilikom snimanja pluća. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. kao što je pomjeranje prsta. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije.Dr. a onda izvršili skeniranje. kaže dr Volkov. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. ali sa iskljuĉenim zvukom. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. Grupa 2B – moguća kancerogenost. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora.

standalone. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. Radijacije se akumulira s vremenom. 8. podzemna željeznica. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. 9. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. 12. 3. flight) 4. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. 2. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. 5. nego telefon sa obje strane. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. Ne vaše uši. 11. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. 7. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. 10. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši.1. Izbacite iz spavaće sobe 20 . automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. voz. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. zato pazite na svaki minut.

ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. kompanija.Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. poduzeća i sl. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. moćniji. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. 5. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. 21 . Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. tj. MeĊutim. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. na prava mjesta i po definisanoj proceduri.

Reciklabilne komponente. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. Metal. kondenzatori. ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika.6. Drugim rijeĉima. Naravno. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. Ĉipovi. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. kablovi i staklo. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. 7. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . otpornici ili integralna kola. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. metal. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. Zatim. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. kao što su plastika. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek.

Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. bit će uklonjeni. Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta. Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. a ni BFR supstance. Edukaciji i radu s javnošću. "Samsung". a time i pritisak na okoliš. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. Redukcija otpada na samom izvoru.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). Zbog toga. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. "Toshiba". "LG Electronics". Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. "Sony". stimulaciji. motivaciji i. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. Ipak. Ponovna upotreba proizvoda. "Panasonic". "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. "Sony Ericsson". jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje. UnaprijeĊenju. 8. Održivoj potrošnji. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti.od novih kompjutera do muziĉkih stubova.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . "Apple Computer" i "Motorola". "Fujitsu Siemens Computers". uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. već se obraĊuju specijalnim praškom. kompjutera i mobilnih telefona. Ako se izbjegne nastanak otpada.

-zdravstvene ustanove – stručni timovi. -administracija – kantoni.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. -odvojeno sakupljanje otpada. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. 9. bit će umanjena. a time i pritisak na okoliš. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. -problem divljih odlagališta. Obnovljivi izvori energije. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. i to kroz edukaciji javnosti.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. -privreda – stručni timovi. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. 24 . struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito. -nevladine organizacije. općine.

Zračno sortiranje.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. Anaerobna digestije. sastavljena iz dva odvojena tretmana. Biosušenje. MBO tehnologija. Drobljenje i mljevenje. 10. -ponovna upotreba i reciklaža. 25 . Magnetno razdvajanje otpada. Biološka obrada:     Kompostiranje. -uvođenje novih tehnologija. Usitnjavanje otpada. Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. Presovanje – baliranje. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. Biostabilizacija. mehaniĉkog i biološkog. -modifikacija proizvodnog procesa.

26 . Isto tako se ponaša i naša atmosfera. S druge strane. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal. Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. pa mehanički postupak. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. plastike. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. stakla i eventualnih opasnih tvari. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. MBO procese – mehanički. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. pa biološki proces.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). 11. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. ponovo na Zemljinu površinu. Količina otpada za biološku obradu. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala. zagrijava se tlo. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. BMO procese – biološki. ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. pri ĉemu se troši voda. azotnog dioksida. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima.

Aktivnostima ĉovjeĉanstva. a time i pitku vodu. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava.5.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. biomasa). 27 .Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Tako. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. na primer. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. a glob alna srednja temperatura raste. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. voda. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid. Pored toga. što nije štetno samo za ljude. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi.5. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. pa se efekat staklene bašte povećava. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. 12. već dovodi do odumiranja morskih planktona.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam. a prije svega ugljendioksida. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5. zemni gas. bitno se povećala. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. vjetar.

Dakle.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. 13. Godine će i prosjeĉne temperature porasti. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. zajedno sa ostalim plinovima. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. problem pitke vode. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. te oštećuju njihova tkiva. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. dovesti i do većega broja suša. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. Dakle. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. iz tankog sloja humusa. a povećat će se i uĉestalost malarije. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. jer kiselina otapa hranjive tvari. graĊevine. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . izumiranje šuma. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. poplava i tajfuna. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. predviĊa se. jezera. kiseli oceani. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. Štaviše. kalcij. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. kao npr. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. tropske groznice denge i kolere. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. Do 2100.

Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. generatore svjetlosti (lampe). konektore itd. 14. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. baterije. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. nikl i sl. odvija se i proces separacije. releje. arsen. kondenzatore. ona se prenosi u magacin gotove robe. otpornike. 15. PVC materijali. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. kadmijuma i hroma. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. hard diskove. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. 29 . halogenovane materije (PCB). prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. a odatle se donira ili vraća na tržište. Uglavnom su to teški metali poput žive. bromovani usporivaĉi gorenja. prekidaĉi. senzore. azbest. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. Kada se posude napune. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad.

Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. barijum. kadmijum. hrom. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. berilijum i PVC plastika. arsena. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. oni sadrže niz materijala. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. od kojih su najprisutnije materije: olovo. pa se. Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala..Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. primjerice. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. 16. fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša.. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. kadmija (matiĉne ploĉe). jasno i neizbrisivo. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. kroma (dekorativne svrhe). Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. ukljuĉujući teške metale. berilija. živa.

rješenje i posebnu opasnost. Dodatno. Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode. 31 . Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful