1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

Smanjiti. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . Recycling.8. reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Reuse.da se otpad reciklira i obradi. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima.da se otpad ponovo iskoristi.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa. 10. ponovo upotrijebiti. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. 9. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni. dajući nove upotrebne proizvode.

a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. 5 .podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. 12. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. 13. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima. tj. prvenstveno. na površini tijela. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora.

kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. Enivronmental Management System . bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15.14. biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara. Primjena sustava upravljanja okolišem (eng. 6 . Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta. nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. ukljuĉujući ispuštanje efluenta.

provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije. redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje. • 16. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti.

-nastajanje eksplozije ili požara. mora. tla. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. zrak. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. Održivoj potrošnji. 8 . jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. motivaciji i. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. Recikliranje. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. Finalno odlaganje. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. -opasnost za biljni i životinjski svijet. -narušavanje javnog reda i mira. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. 20. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. Obrada. 19. -oneĉišćavanja okoliša:voda.17. 18. stimulaciji. UnaprijeĊenju.

metalna ambalaža. pa biološki proces. staklena ambalaža) 23. gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton.PET. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. floridi. otpadna plastika(etilen. • Konstantni monitoring odlaganja otpada. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. na izvoru izdvojenih. vrsta otpada (pair/karton. otpadno željezo i drugi metali . te redovitog rada i održavanja. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki. autogume. Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. glomazni kućni otpad. 22. akumulatori i beterije. 9 . BMO procese – biološki. bijela tehnika. kompaktira i zatrpava slojem zemlje. 24. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. plastika (PET ambalaža). Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće.stiropor). pa mehaniĉki postupak.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. teški metali. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. SO2. obojeno i neobojeno ambalažno staklo. NOX). kloridi. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih.21. rabljena ulja.

Opisati pojam gasova staklene bašte. vjetar. zemni gas.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. biomasa). Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. voda. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. 26. dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga. Objasniti pojam efekta staklene baste. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir.25.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. 10 . Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. Pored toga. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu. 27.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave. već ga atmosfera upije i postane toplija. Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte.

a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme. u rasponu od 10 nm do 400 nm. 31. 30. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. ako neko zeli da nauci. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. Ova tabela je dosta detaljna. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. 11 . UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno).ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu.29. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. Definisati pojam globalnog zagrijavanja. kratica UV prema eng. Evo je ovdje za svaki slucaj.

transport otpada. 32. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost. preduzimanje mjera. savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom. planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom. Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. rad. • odgovornost proizvoĊaĉa otpada . On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. tretmana i odlaganja otpada. • princip zagaĊivaĉ plaća .izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. monitoring. ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . 12 . uspostavljanje.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. 33. regionalnost . smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman.proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. • mjere opreznosti .spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. tretman otpada.

3. Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. 37. 35.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. 2. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 . Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja.34. te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. Uništavanje. Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). Zašto se sakuplja E-otpad? • • E .

). rijetki plemeniti metali itd. Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor. proširivanje službi za tretman otpada. maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. željezo. ponovne upotrebe i reciklaža otpada.godine.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. 39. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. 40. odnosno..). aluminij. 14 .. 38. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu. marta 1989. živa. Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). kojim se regulušu norme postupanja.  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine . pa se reciklažom štiti životna sredina). a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju).   41.teški metali (olovo. kao ni u transportu koji te procese prati. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. što stvara potrebu za radnim mjestima). Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina. krom.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima.prirodnim izvorima sve manje (bakar.

44.recycle . 43.kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine.reciklirati. tj. a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja). Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . ponovno korišćenje. i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. kao ni u transportu koji te procese prati. Prema Bazelskoj konvenciji. Rasvjetna oprema.ponovo koristiti R . Bazelskim amandmanom je od 1995. tretman. oprema za razonodu i sportska oprema. obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). skladištenje. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji.smanjiti R . u zemlje van Evropske unije. reciklažu. upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.reuse . Oprema široke potrošnje za razonodu. Samoposlužni aparati. Mali kućanski ureĊaji. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije. štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. Instrumenti za nadzor i upravljanje.reduce .godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata). transport. Igraĉke. 42.

plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi.a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima). 45. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 .- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. 46. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme. uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje.

Vanjsko EM 17 . Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša. Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu.meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. a bazne stanice do 25 W po kanalu. Molekule time brže titraju. Osim mobilnih telefona. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . rast ili diobu stanice. Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje). Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak. a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). Znaĉi. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije.3 do 4 stepena kod ljudi. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. Brže titranje znaĉi veću brzinu. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze .LEKCIJSKA PITANJA 1.

bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg .Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. Princip rada mobilnog telefona. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. Ova prikrivenost može trajati godinama.8 GHz. koju djeca danas masovno koriste. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1. SAR od 1. izgubi svoj blistav energetski sjaj. a ne obrnuto kao kod infra-peći. Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu.6 W/kg. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku . Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima.sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei. dok je u EU vrednost 2 W/kg. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. emituju.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. kao i većine bežiĉnih uredjaja. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi. 2.

ali sa iskljuĉenim zvukom. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. Ipak. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. Poznato je. jednom sa desnim mobilnim telefonom. kao što je pomjeranje prsta. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona. kaže dr Volkov. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. a onda izvršili skeniranje. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. aktiviranim. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta . da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 .X-zracima prilikom snimanja pluća. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. i jednom sa oba deaktivirana telefona.Dr. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. u trajanju od 50 minuta. Grupa 2B – moguća kancerogenost. 3. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. 4.

Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. 3. 5. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. 9.1. podzemna željeznica. standalone. Radijacije se akumulira s vremenom. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. Ne vaše uši. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. 12. Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. 8. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave. 2. 11. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. nego telefon sa obje strane. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. voz. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. 7. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. 10. flight) 4. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". zato pazite na svaki minut. Izbacite iz spavaće sobe 20 .

Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. MeĊutim. a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. moćniji. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. 21 . tj. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. kompanija. 5. nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. napredniji multifunkcionalni ureĊaji.Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. poduzeća i sl.

pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. otpornici ili integralna kola. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. 7. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. kablovi i staklo. Zatim. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. Metal. kao što su plastika. Drugim rijeĉima. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. kondenzatori. ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika. Naravno. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. metal. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. Reciklabilne komponente.6. Ĉipovi.

a ni BFR supstance. "Samsung". a time i pritisak na okoliš. UnaprijeĊenju. bit će uklonjeni. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. "Toshiba". Ipak. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. Edukaciji i radu s javnošću. ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. "LG Electronics". "Fujitsu Siemens Computers". stimulaciji. uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . kompjutera i mobilnih telefona. "Sony Ericsson". jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje. "Apple Computer" i "Motorola".Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP). Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. Redukcija otpada na samom izvoru. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. Zbog toga. "Sony".reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. Održivoj potrošnji. "Panasonic". Ako se izbjegne nastanak otpada. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. Ponovna upotreba proizvoda. motivaciji i. već se obraĊuju specijalnim praškom. 8.kasnije ugraĊuju u svoje proizvode .

-odvojeno sakupljanje otpada. -administracija – kantoni. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. -privreda – stručni timovi. -problem divljih odlagališta. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. i to kroz edukaciji javnosti. -nevladine organizacije. 9. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito. a time i pritisak na okoliš. -zdravstvene ustanove – stručni timovi. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. općine. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. Obnovljivi izvori energije. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. bit će umanjena. 24 .

Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. -uvođenje novih tehnologija. MBO tehnologija. Magnetno razdvajanje otpada. mehaniĉkog i biološkog. Zračno sortiranje. sastavljena iz dva odvojena tretmana. Biostabilizacija.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Biološka obrada:     Kompostiranje. 10. Biosušenje. Anaerobna digestije. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. Presovanje – baliranje. 25 . Drobljenje i mljevenje. -ponovna upotreba i reciklaža. nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. Usitnjavanje otpada. -modifikacija proizvodnog procesa.

pa biološki proces. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. 11. S druge strane. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. ponovo na Zemljinu površinu. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. 26 . čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). plastike. Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. BMO procese – biološki. azotnog dioksida. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. Količina otpada za biološku obradu.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. pa mehanički postupak. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. MBO procese – mehanički. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. stakla i eventualnih opasnih tvari. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. pri ĉemu se troši voda. zagrijava se tlo. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala.

pa se efekat staklene bašte povećava. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. 27 .Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. 12. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava. a prije svega ugljendioksida. biomasa).Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama. zemni gas. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. voda. sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom.5. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. već dovodi do odumiranja morskih planktona. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. Pored toga. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. bitno se povećala. što nije štetno samo za ljude. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta.5. vjetar. Tako. U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte. na primer. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije.Aktivnostima ĉovjeĉanstva. a glob alna srednja temperatura raste. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. a time i pitku vodu. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5.

Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. kao npr. Dakle. izumiranje šuma. Dakle. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. kiseli oceani. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. te oštećuju njihova tkiva. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. Godine će i prosjeĉne temperature porasti. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. Štaviše. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. graĊevine. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke. iz tankog sloja humusa. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. zajedno sa ostalim plinovima. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. jer kiselina otapa hranjive tvari.pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. tropske groznice denge i kolere. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. dovesti i do većega broja suša. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. a povećat će se i uĉestalost malarije. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. problem pitke vode. poplava i tajfuna. Do 2100. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. jezera. kalcij.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. predviĊa se. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. 13.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu.

Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. bromovani usporivaĉi gorenja. kondenzatore. Kada se posude napune. 14. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. a odatle se donira ili vraća na tržište. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. ona se prenosi u magacin gotove robe. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. konektore itd. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. kadmijuma i hroma. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. odvija se i proces separacije. baterije. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. azbest. prekidaĉi. Uglavnom su to teški metali poput žive. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. arsen. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. nikl i sl. 29 . prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. PVC materijali. generatore svjetlosti (lampe). Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. 15. releje. otpornike. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. halogenovane materije (PCB). monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. senzore. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. hard diskove. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu.

barijum. od kojih su najprisutnije materije: olovo. Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. pa se. ukljuĉujući teške metale. primjerice.. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. kadmijum. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. 16.Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. kroma (dekorativne svrhe). oni sadrže niz materijala. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. kadmija (matiĉne ploĉe). berilija.. živa. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. jasno i neizbrisivo. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive. arsena. hrom. fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. berilijum i PVC plastika.

što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. 31 . Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. Dodatno. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode.rješenje i posebnu opasnost. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.