P. 1
skraceno okolis

skraceno okolis

|Views: 26|Likes:
Published by Adin Arnautović

More info:

Published by: Adin Arnautović on Mar 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/09/2013

pdf

text

original

1. Navesti činjenice zbog kojih je potrebno ograničiti korištenje mobitela kod djece.

 Talasi iz mobilnog telefona slabe djeĉiji sluh: radijacija iz mobilnog telefona postepeno oštećuje unutrašnje uho pa nastaje gubitak sposobnosti za slušanje zvukova visoke frekvencije.  Mobilni telefoni slabe vid. Soĉivo desetogodišnjeg deteta absorbije pet puta više radijacije iz mobilnog nego oko odrasle osobe. Naoĉale sa metlanim ramom mogu absorbovati mikrotalase iz mobilnog a onda reemitovati radijaciju na površinu oka.   Mobilni telefonioštećuju mozak. Skeniranjem djeĉijeg mozga otkriveno je da mikrotalasi prodiru duboko u njegovu unutrašnjost Mikrotalasi visoko povećavaju rizik od nastanka kancera. Krajem 2007. izraelski eksperti su objavili da razgovor od samo 10 minuta može pruzrokovati promjenu u moždanom tkivu koja vodi nenormalnoj diobi ćelija. Pored navedenih,jos se trebaju spomenuti slijedeće ĉinjenice: Debljina kod djece, Djeĉiji dijabetes, Djeĉije alergije, Poremećaj imunog sistema. 2. Navesti preporuke za zaštitu od štetnog zračenja.    Mobitele koristiti zakraće razgovore ili za vrijeme kad obiĉni telefon nije dostupan Koristite poruke umjesto razgovora. Iako i pri slanju poruke mobitel zraĉi, koliĉina zraĉenja je kratkotrajna. Primanje poruke ne zraĉi. PreĊite na hands-free ureĊaj (slušalice, bluetooth, speaker mode - spikerfon) zbog veće udaljenosti izmeĊu mobitela i glave, iako i oni zraĉe, ali puno manje. Ne preporuĉa se da se ti ureĊaji stalno nose na uhu. Dok ih ne koristite, mobitel držite što dalje od tijela, svakako ne u džepu, jer mobiteli zraĉe povremeno ĉak i u stand-by modu.   Za razgovore preko mobitela koristite oba uha Bolje je razgovarati naotvorenom prostoru (jaĉi je signal). Ograniĉite razgovore kad je signal slab. Slabiji signal znaĉi da mobitel mora pojaĉati svoju frekvenciju kako bi stupio u kontakt s odašiljaĉem.
1

Kupite mobitel koji manje zraĉi. Što mobitel ima nižu SAR(specific absorption rate) vrijednost, manje zraĉi. Nisu svi mobiteli jednaki – prije nego što kupite mobitel, provjerite kakva mu je razina zraĉenja. Inaĉe, gornja granica SAR-a u EU je 2 W/kg, dok je u SAD-u 1,6 W/kg.

 

Navodna zaštita od zraĉenja, kao što su navlake za antenu ili futrole koje prekrivaju tipkovnicu, nije se pokazala uĉinkovitom. Ograniĉite uporabu mobitela kod djecesamo na iznimne sluĉajeve.

3. Elektronski otpad je postao problem velikih razmjera zbog dvije glavne karakteristike: Elektonski otpad je opasan- sadrži preko hiljadu razliĉitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaĊenje prilikom odlaganja Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliĉinama - zbog brzog zastarjevanja proizvoda

• •

4. Metode za utvrĎivanje količine elektronskog otpada      Vremenska postupna metoda Metoda ponude tržišta Carnegi-Mellon metoda Aproksimativna metoda I Aproksimativna metoda II

Aproksimativna metoda I, drugaĉije nazvana-metoda potrošnje i upotrebe, za proraĉun potencijalne koliĉine elektronskog otpada zasniva se na podacima o broju elektronske opreme i njihovom prosjeĉnom radnom vijeku. Metoda se može predstaviti sljedećom jednaĉinom: P.O = (Qdom. + Qind.)/d , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, Qdom. - koliĉina elektronske opreme u domaćinstvima Qind. - koliĉina elektronske opreme u industrijskom sektoru, d - prosjeĉni radni vijek proizvoda Sliĉno metodi ponude tržišta, ova metoda kalkulacije bazirana je na pretpostavci konstantnog prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda i iz tog razloga pogodna je za primjenu na široko zasićenim tržištima, gdje se ne oĉekuju nikakve devijacije od prosjeĉnog radnog vijeka proizvoda.
2

5. Aproksimativna metoda II U ovom pristupu proraĉuna potencijalne koliĉine otpada važi pretpostavka da sa prodajom novih ureĊaja stari ureĊaji moraju biti baĉeni. Ova metoda predstavljena je vrlo jednostavnom jednaĉinom: P.O = P(t) , gdje je: P.O - potencijalna koliĉina otpada u posmatranom periodu, P(t) - broj prodatih ureĊaja u posmatranom vremenskom periodu. Na koji način se minimizira šteta koju uzrokuje elektronski otpad?

6.

U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom, koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija, kompanija, poduzeća i sl. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa

Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad, a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. 7. Pozitivne osobine reciklaže: Dovodi do manjeg korištenja sirovina, ĉime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje Smanjuje uticaj otpada na zagaĊenje Ĉini životnu sredinu ljepšom i ĉistijom Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada Štedi novac Smanjuje koliĉinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda
3

reciklirati je rješenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Da bi se minimalizovao negativan uticaj elektronike i e-otpada. Četiri ključna problema vezana za elektronski otpad su: Problem 1: Loš dizajn i agresivna marketinška kampanja firmi koje proizvode elektronske ureĊaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po životnu sredinu i društvo. Reuse. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu. 9. a znaĉenje svake od njih pojedinaĉno povezano je sa „3R" sloganom: Reduce. zbog ĉega je e -otpad otrovan Problem 3: Elektronika sadrži mnogo rijetkih i deficitarnih supstanci Problem 4: Sa većim dijelom e-otpada se ne postupa adekvatno. Problem 2: Elektronika sadrži mnogo otrovnih supstanci. dajući nove upotrebne proizvode.da se otpad reciklira i obradi.nastojanje da se izbjegne nastanak otpada odnosno da se njegove koliĉine smanje. Objasniti Mobiusovu petlju Simbol predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. potrošači moraju da:   Kupuju manje i kupuju imajući u vidu zaštitu životne sredine Vraćaju svoju robu proizvoĊaĉima radi bezbjednog ponovnog iskorištenja i reciklaže 11.8. Smanjiti. 10. Elektromagnetno zraĉenje je 4 . ponovo upotrijebiti. Tri zelene strelice su simbol za reciklažu. Recycling. što znaĉi da zajednice i životna sredina plaćaju ceh zbog dizajna koji ukljuĉuje otrovne supstance koje će brzo postati otpadne. Pojam i vrste EM zračenja Elektromagnetno zraĉenje je kombinacija oscilujućeg elektriĉnog i magnetnog polja koja zajedno putuju kroz prostor u obliku meĊusobno okomitih talasa.da se otpad ponovo iskoristi. što uslovno predstavlja ciklus reciklaže. Ĉestice koje kvantifikuju elektromagnetno zraĉenje su fotoni.

13. izobrazba vremensko i struĉno ograniĉavanje usavršavanje izloženosti ljudi oznaĉavanje prostora. izbacivanje elektrona iz neutralnog atoma i stvaranje elektriĉki nabijenog jona. Jonizirajuća zraĉenja imaju dovoljnu koliĉinu energije za jonizaciju atoma. na površini tijela. 12. Jonizirajuće zraĉenje najĉešće se u medicini i stomatologiji koristi za dijagnostiku i lijeĉenje težih bolesti. tj. a znatna apsorpcija se pojavljuje u vratu i nogama frekvencije opsega od oko 20 MHz do 300 MHz kod kojih se relativno visoka apsorpcija javlja u ĉitavom tijelu. elektromagnetno zračenje možemo podijeliti učetiri grupe: frekvencije od 100 kHz do 20 MHz kod kojih apsorpcija opada sa opadanjem frekvencije. prvenstveno. S obzirom na intenzitet apsorpcije u ljudskom tijelu. a pri rezonanciji i znatno veća u podruĉju glave frekvencija iz opsega od 300 MHz do nekoliko GHz pri kojoj se javlja znatna lokalna neuniformna apsorpcija frekvencije iznad 10 GHz pri kojima se apsorpcija javlja. Uĉinci nejonizirajućeg zraĉenja na tijelo samo su termiĉki i ne ostaju u tijelu. Neke od mjera koje se mogu poduzeti za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja jesu ove: • • • • • propisivanje graniĉnih razina i nadzor nad izloženosti ljudi nejonizirajućim zraĉenju proraĉun i procjena razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja mjerenje razine zraĉenja u okolišu izvora nejonizirajućeg zraĉenja smanjivanje prikladno razine zraĉenja u okolišu. 5 . Sva ostala zraĉenja nazivamo nejonizirajućima.podijeljeno na jonizirajuće i nejonizirajuće. a proizvode ih svi ureĊaji koji za svoj rad trebaju elektriĉnu energiju. zaposlenih glede zaštite od nejonizirajućeg zraĉenja.

biološke i krajobrazne raznolikosti te oĉuvanje ekološke stabilnosti zaštita i poboljšanje kakvoće pojedinih sastavnica okoliša zaštita ozonskog omotaĉa i ublažavanje klimatskih promjena zaštita i obnavljanje kulturnih i estetskih vrijednosti krajobraza sprjeĉavanje velikih nesreća koje ukljuĉuju opasne tvari sprjeĉavanje i smanjenje oneĉišćenja okoliša trajna uporaba prirodnih izvora racionalno korištenje energije i poticanje uporabe obnovljivih izvora energije uklanjanje posljedica oneĉišćenja okoliša poboljšanje narušene prirodne ravnoteže i ponovno uspostavljanje njezinih regeneracijskih sposobnosti ostvarenje održive proizvodnje i potrošnje napuštanje i nadomještanje uporabe opasnih i štetnih tvari održivo korištenje prirodnih dobara. radi prosljeĊivanja informacija o unaprjeĊenju djelovanja u podruĉju okoliša u javnost. Ispitivanja su pokazala da u mnogim sektorima. Dobar će sustav upravljanja okolišem imati sljedeća obilježja: • uspostavu transparentne hijerarhije odgovornosti osoblja odgovornog za pitanja sustava upravljanja okolišem. Ciljevi zaštite okoliša u ostvarivanju uvjeta za održivi razvoj su: zaštita života i zdravlja ljudi zaštita biljnog i životinjskog svijeta. ukljuĉujući ispuštanje efluenta.14. bez većeg oštećivanja i ugrožavanja okoliša unapreĊenje stanja okoliša i osiguravanje zdravog okoliša - 15. Primjena sustava upravljanja okolišem (eng.EMS) podupire naĉela NRT-a i jedna je od kljuĉnih metoda unaprjeĊivanja djelovanja u podruĉju okoliša. Enivronmental Management System . dobar i uĉinkovit sustav upravljanja okolišem može koristiti za poboljšanje proizvodnog uĉinka i kakvoće proizvoda kao i za smanjenje utjecaja na okoliš. 6 . kao dio EMAS ili ISO 9001 / 14001). • pripremu i objavljivanje godišnjih izvješća o djelovanju u podruĉju okoliša (npr. kao i iznalaženja mogućih rješenja povoljnih za sve strane. nadležne osobe koje podnose izvješće izravno upravi.

provoĊenje odgovarajućeg programa osposobljavanja za zaposlenike i upute za izvršitelje radova na lokaciji u svezi HSE -a i izvanrednog stanja. Usvajanje standarda ISO 14001 (glavne točke) • • • • • • • • • • • • • • • Pridobiti predanost uprave Kreiranje tima OdreĊivanje ekoloških zahtjeva prema kompaniji Obuĉiti tim i zaposlenike Ustanovljavanje efikasnog EMS Ustanovljavanje ekoloških politika i procedura Kreiranje razumljivog ekološkog programa upravljanja Pravilno održavanje dokumentacije EMS Kreiranje i održavanje pravilnih zapisa o EMS Revizija EMS od strane Uprave ProvoĊenje audita Izabiranje odgovarajućeg ISO ekološkog standarda Izabiranje naĉina registracije Registracija Integracija ISO 14000 i ISO 9000 7 . redovito praćenje djelovanja i napretka u svrhu postizanja politike sustava upravljanja okolišem redovito obavljanje procjene rizika radi prepoznavanja opasnosti. nastajanju otpada i uĉincima prenošenja iz jednog u druge medije. • 16. provoĊenje redovite provjere radi osiguranja usklaĊenosti s naĉelima upravljanja okolišem. proĉišćavanja otpadne vode i plina) na vlastitoj potrošnji vode I energije.• • • • • uspostavu unutarnjih (za lokaciju ili tvrtku svojstvenih) ciljeva zaštite okoliša. redovito preispitivanje istih i njihovo objavljivanje u godišnjim izvješćima. primjena dobre prakse održavanja u svrhu osiguranja ispravnosti rada tehniĉkih ureĊaja. redovito djelovanje u skladu s uspostavljenim mjerilima i preispitivanje postupaka (proizvodnje.

UnaprijeĊenju.17. Recikliranje. -opasnost za biljni i životinjski svijet. Finalno odlaganje. 8 . 20. -pojavljivanje i razmnožavanja štetnih životinja i biljaka te razvoja patogenih organizama. stimulaciji. 19. Smanjenje koliĉina – ponovna upotreba. tla. Otpad po svojstvima i uticaju na okolinu može se podjeliti na:  Neopasni otpad je onaj otpad koji je po sastavu i svojstvima odreĊen kao neopasni. -stvaranje buke i neugodnih mirisa. -nastajanje eksplozije ili požara. 18. motivaciji i. hemijskoj i biološkoj razgradnji pa ne ugrožava okolinu. jer ne sadržava ili sadržava u vrlo malim koliĉinama tvari koje podliježu fizikalnoj. Održivoj potrošnji. -narušavanje javnog reda i mira. iznad propisanih graniĉnih vrijednosti. odnosno koji nema svojstvo opasnog otpada pa time nije štetan po okoliš i zdravlje ljudi. Upravljanje otpadom se mora provoditi na način da nema: -opasnost po ljudsko zdravlje. -nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja. Obrada. Hijerarhijski slijed zbrinjavanja otpada je:      Prevencija nastajanja otpada.Upravljanje otpadom je skup aktivnosti. Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na:    Edukaciji i radu s javnošću. mora. odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprjeĉavanja nastanka otpada.  Interni otpad je koji ne ugrožava okoliš. -oneĉišćavanja okoliša:voda. zrak. smanjivanju koliĉine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okoliš.

9 . 22. kloridi. floridi. a na kojima su smješteni kontejneri za prihvat razliĉitih. pa mehaniĉki postupak. Zeleni otoci predstavljaju specifiĉne lokacije na podruĉju sa kojeg se sakuplja komunalni otpad. gdje su neke od njih: (otpadni papir i karton. Prikupljanje i zbrinjavanje deponijskog plina preko sistema za otplinjavanje uz poštivanje propisa o koliĉini zagaĊujućih materija (lebdeće ĉestice. Sakupljanje i tretman procijednih i oborinskih voda. 24. plastika (PET ambalaža). Finalno odlaganje otpada To je zatvoren i kontroliran sistem koji podrazumjeva slijedeće: • • • • • • Pravilan odabir lokacije – podloga na kojoj se gradi mora biti nepropusna i stabilna. glomazni kućni otpad. obojeno i neobojeno ambalažno staklo.21. Poseban naĉin odlaganja otpada u ćelijama gdje se otpad svakodnevno nakon odlaganja razgrće. SO2. NOX). otpadna plastika(etilen. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: • • MBO procese – mehaniĉki.PET. rabljena ulja. teški metali. staklena ambalaža) 23. vrsta otpada (pair/karton. te redovitog rada i održavanja. kompaktira i zatrpava slojem zemlje.stiropor). pa biološki proces. Reciklažno dvorište je ograĊeni prostor opremljen spremnicima i posudama od 1100 do 5000 litara za odvojeno prikupljanje u kojem graĊani mogu odložiti vlastiti glomazni i ostali odvojeno sakupljeni otpad. BMO procese – biološki. otpadno željezo i drugi metali . akumulatori i beterije. na izvoru izdvojenih. Izgradnja postrojenja za proĉišćavanje procjednih voda. Izgradnju posebne podloge (polaganjem zaštitne geomembrane) u cilju zaštite tla od procjednih voda. metalna ambalaža. bijela tehnika.Reciklažno dvorište mora biti opremljeno da adekvatno primi smještaj otpadnih sirovina. autogume. • Konstantni monitoring odlaganja otpada.

26. biomasa). sjeĉa šume mora da bude zaustavljena.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. voda. zemni gas. navodi se da one nastaju i zbog ĉovjekova uticaja na okolinu i korištenja stakleniĉkih plinova u industriji (ti plinovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotaĉa i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubiĉastih zraka sa Sunca). Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja koliĉine zraĉenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir. Objasniti pojam efekta staklene baste. Na koji način se sprječavaju klimatske katastrofe? 28. U skladu sa mišljenjem da ĉovjek izaziva nastanak ozonskih rupa. Definisati pojam ozonske rupe i opisati proces njenog nastanka Ozonska rupa je geografski ograniĉena pojava smanjivanja (stanjivanja) ozonskog sloja u atmosferi. Efekat staklene bašte je izraz za zagrijavanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže izmeĊu koliĉine zraĉenja koje od Sunca prima i u svemir zraĉi Zemljina površina. Opisati pojam gasova staklene bašte.25. 27. Pored toga. vjetar. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta. Infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik se nazivaju gasovi staklene bašte. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju toplotnu energiju ponovo na Zemljinu površinu. već ga atmosfera upije i postane toplija.Neki nauĉnici tvrde da su to prirodne pojave. 10 . dok drugi tvrde da je ĉovjek uzrok toga.

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim otpadom kroz:    Selektivno prikupljanje elektronskog otpada pomoću odgovarajućih sustava koji ĉuvaju integritet ureĊaja i njihove potencijale za onbavljanje. i energiji fotona od 3 eV do 124 eV. ultraljubiĉasto zraĉenje se obiĉno dijeli na UVA (400–315 nm) ili dugovalno (crno svjetlo). Individulnu odgovornost proizvoĊaĉa: stope ponovne upotrebe. ako neko zeli da nauci. u rasponu od 10 nm do 400 nm. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka ĉlanica. UVB (315–280 nm) ili srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno (antimikrobno). kratica UV prema eng. 30. 11 . Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. a koja iznosi 4 kg elektronskog otpada po stanovniku godišnje. Kada se promatra njegovo djelovanje na ljudsko zdravlje i okolinu. Definisati pojam globalnog zagrijavanja. Ultraljubiĉasto zraĉenje (ultraljubiĉasta svjetlost. 31. Evo je ovdje za svaki slucaj. Ova tabela je dosta detaljna. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50% do 80% u zavisnosti od razmatrane kategorije ureĊaja.29. ali većim od onih koje imaju meke X-zrake. Definisati ultraljubičasto zračenje i navesti njegovu podjelu. a one moraju bit zadovoljene od strane proizvoĊaĉa elektronske opreme.ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zraĉenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svjetlosti.

proizvoĊaĉ je odgovoran za odabir najprihvatljivijeg okolinskog rješenja prema karakteristikama proizvoda i tehnologiji proizvodnje. 33. • mjere opreznosti . kao i pružanja informacija o postrojenjima za tretman.spreĉavanje opasnost ili šteta po okoliš koju prouzrokuje otpad. smanjivanje koliĉine otpada i njegovih opasnih karakteristika. tretmana i odlaganja otpada. rad. transport otpada. uspostavljanje. uzimajući u obzir okolinsku i ekonomsku prouzrokovao ili će ih najvjerovatnije profitabilnost. ukljuĉujući brigu nakon upotrebe i monitoring. regionalnost . tretman otpada. preduzimanje mjera.proizvoĊaĉ ili vlasnik otpada snosi sve troškove prevencije. • princip zagaĊivaĉ plaća . monitoring. Načela upravljanja otpadom su: • prevencija . planiranje i kontrolu aktivnosti i procesa upravljanja otpadom.razvoj tretmana otpada i izgradnja objekata za njegovo odlaganje treba se vršiti na naĉin da pokriva potrebe regiona i omogućava samoodrživost izgraĊenih objekata. Odredbu pružanja informacije krajnjim korisicima ĉije je uĉešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže kroz obilježavanje pakovanja. 12 . ĉak iako nije na raspolaganju potpuna nauĉna podloga. On je i finansijski odgovoran za preventivne i sanacione mjere zbog šteta po okoliš koje je prouzrokovati. savjetovanje i obrazovanje u vezi aktivnosti i radnjama na upravljanju otpadom. • blizina tretman ili odlaganje otpada treba se vršiti u najbližem adekvatnom postrojenju • ili lokaciji. ukljuĉujući životni ciklus proizvoda i korištenje najadekvatnije raspoložive tehnologije. 32. ukljuĉujući prevenciju nastanka otpada.izbjegavanje nastajanja otpada ili smanjivanje koliĉine i štetnosti nastalog otpada da bi se smanjio rizik po zdravlje ljudi i okoliš i da bi se izbjegla okolinska degradacija. • odgovornost proizvoĊaĉa otpada . Upravljanje otpadom znaĉi sistem aktivnosti i radnji vezanih za otpad. zatvaranje i održavanje ureĊaja za tretman otpada nakon zatvaranja.

te izvoz onih komponenti koje se ne mogu zbrinuti na okolišno prihvatljiv naĉin. 2. Zašto se sakuplja E-otpad? • • E . 37. 3. Prijedlog organizacije sustava upravljanja elektronskim otpadom 36. Uništavanje. Tri tehnike se obično koriste za brisanje medija: 1. Sakupljanjem stare elektronske opreme i pravilnom obradom elektronskog otpada dobivamo znaĉajne koliĉine korisnih sirovina i materijala kojih je u 13 .34. Osnovni način zbrinjavanja elektronskog otpada je obrada u smislu izdvajanja sastavnih dijelova (neopasnih i opasnih komponenti). povrat materijala i/ili reciklaža korisnih sirovina. 35.otpad je opasan po ljudsko zdravlje i okoliš. Overwriting – pisanje preko neĉeg što je već bilo ispisano Degaussing – proces nestajanja ili eliminiranja neželjenog magnetnog polja.

maksimiyacija po životnu sredinu bezbedne . Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi:  Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiĉu iz prirode i ima ih u ograniĉenim koliĉinama). unapredjenje po životnu sredinu bezbednog tretmana i odlaganja otpada. Ciljevi sprovoĎenja postupka reciklaže:   minimizacija otpada. marta 1989.). aluminij. Skladištenje podrazumijeva klasiranje u zavisnosti od agregatnog stanja otpada. saĉinjen u Bazelu (Švajcarska). 14 .  Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumjevaju ulaganje znanja i rada.teški metali (olovo. ponovne upotrebe i reciklaža otpada. 40. Bazelska konvencija je meĊunarodni multilateralni ugovor..prirodnim izvorima sve manje (bakar. Tretman materijala obuhvata specifiĉan pristup koji se odnosi na izdvajanje sekundarnih sirovina. njegovo odlaganje na privremeno skladištenje otpadn ih materijala na propisan i ekološki bezbijedan naĉin do njihovog konaĉnog otpremanja krajnim kupcima ili ovlaštenim preraĊivaĉima u zemlji i inostranstvu. odvajanje komponenti koje imaju osobine opasnih materija i dalje postupanje sa njima. • Iz okoliša uklanjamo opasne materijale i sirovine . pa se reciklažom štiti životna sredina). proširivanje službi za tretman otpada. željezo. 38.  Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima.  Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. 39. kojim se regulušu norme postupanja.). krom. kao ni u transportu koji te procese prati. odnosno. a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju).. živa.godine.   41. što stvara potrebu za radnim mjestima). rijetki plemeniti metali itd.

42. Samoposlužni aparati. Igraĉke. 44.reduce . i postupci kod prekograniĉnog kretanja opasnih i drugih otpada. transport. skladištenje. ponovno korišćenje. Reciklaža ima tri osnovna principa (RRR): R . upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumjeva kontrolu stvaranja opasnog i drugog otpada.godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada. Prema Bazelskoj konvenciji. Medicinski ureĊaji (osim implantiranih ureĊaja). a dobija se dodatna energija Reciklažom se postižu sljedeći ciljevi: sagorijevanjem materijala koji se ne recikliraju) 15 . u zemlje van Evropske unije. Instrumenti za nadzor i upravljanje. tretman. Prema direktivi 2002/96/EC (WEEE) o otpadnoj električnoj i elektroničkoj opremi razlikujemo sljedeće vrste EE otpada: • • • • • • • • • • Veliki kućanski ureĊaji. kao ni u transportu koji te procese prati. 43. oprema za razonodu i sportska oprema.recycle . Oprema široke potrošnje za razonodu.smanjiti R . Rasvjetna oprema. tj. štednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porijekla i ima ih u prirodi u ograniĉenim koliĉinama) štednja energije (nema trošenje energije u primarnim procesima. Mali kućanski ureĊaji.kriterijumi za upravljanje otpadom na naĉin usaglašen sa zahtevima zaštite i unapreĊenja životne sredine.reuse . Bazelskim amandmanom je od 1995. Elektriĉni i elektroniĉki alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata).reciklirati. Oprema informatiĉke tehnike (IT) i oprema za telekomunikacije. obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). reciklažu.ponovo koristiti R .

uklanjanje štetnih dijelova a zatim usitnjavanje i rezanje da bi se uklonili upotrebljivi dijelovi kao plastika i traženi metali Spaljivanje i preĉišćivanje. Proces recikliranja mobitela Proizvodnja materijala Vođenje sirovina Proizvodnja komponenti OTPAD Ponovno preuzimanje Sklapanje proizvoda Povrat jamstva Upotreba 16 . 45. ruĉno odvajanje dijelova koji se mogu ponovno upotrijebiti u proizvodnji Mehaniĉko uklanjanje. 46.a reciklažom se štiti životna sredina) otvaranje novih radnih mjesta (procesi u reciklaži materijala zahtijevaju znanje i rad što stvara potrebu za radnim mjestima). plemeniti metali mogu se ukloniti iz tiskanih ploĉa putem raznih hemijskih procesa. Četiri metode koje se upotrebljavaju za recikliranje elektronskog otpada su: Rastavljanje opreme.- zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent. nakon što se spale gorivi dijelovi mogu se izdvojiti metali hemijski procesi.

ukoliko su bazne stanice gusto postavljenje. Termalni uĉinci su najoĉitiji prilikom izlaganja nejonizirajućem zraĉenju (javljaju se tek kod frekvencija iznad 1 MHz) i na njih se najĉešće ukazuje. koji moraju dobaciti signal do bazne stanice. Dakle kad lokalno primijenite elektromagnetsko polje na molekule tkiva: fotoni elektromagnetskog polja interagiraju s molekulama i predaju im energiju sudarom ili u njihovo magnetsko polje.3 do 4 stepena kod ljudi. nakon toga dobar dio energije zraĉenja se raspe u okolinu beskorisno. Utjecaj EM polja na propusnost membrane živih stanica EM utjeĉe na permeabilnost membrane što mijenja njena svojstva glede propusnosti tvari bitnih za prehranu. a veća brzina znaĉi veću energiju odnosno višu temperaturu. a i vašem mobilnom telefonu će trebati manja izlazna snaga kako bi uspostavio komunikaciju. imaju više energije te je i lokalna temperatura viša.LEKCIJSKA PITANJA 1. samim time i vi ćete biti izloženi manjoj koliĉini zraĉenja . Brže titranje znaĉi veću brzinu.meĊutim za vrijeme komunikacije izmeĊu mobilnog telefona i bazne stanice mobitel mora koristiti puno veću snagu kako bi bazna stanica ulovila njegov signal. Ako se radi o živĉanim stanicama elektriĉki se njima prenose signali i informacije. a bazna stanica se uglavnom nalazi na stotinjak metara od vas). unatoĉ ĉinjenici da ih ima više. Kako i zašto mobilni telefoni zrače Mobilni telefoni za vrijeme razgovora komuniciraju sa baznim stanicama. one će uglavnom zraĉiti manjom snagom pošto moraju pokriti manji prostor. Znaĉi. Mobilni telefoni zraĉe snagom od maksimalno 2 W. rast ili diobu stanice. ali organizam ima regulacione mehanizme koje se opiru promjenama temperature +. Molekule time brže titraju. Bazne stanice su meĊusobno rasporeĊene na naĉin da svaka bazna stanica pokriva odreĊeni dio teritorija u obliku ćelije. Vanjsko EM 17 . Što ste udaljeniji od odreĊene bazne stanice to i manje elektromagnetskog zraĉenja dolazi do vas . Što molekule imaju više energije to više i brže titraju oko svojih ravnotežnih položaja u tkivu ili organu. uzmite u obzir da mobitel držite naslonjen na glavu dok razgovarate. zraĉe i same bazne stanice i to nekoliko puta jaĉom snagom od mobilnog telefona (ipak. s tim što u GSM tehnologiji postoji mogućnost dinamiĉke prilagodbe snage (smanjenja izraĉene snage) u ovisnosti o uvjetima pojedine veze . Budući da smo blizu izvora zraĉenja maksimalnom snagom valovi prolazi kroz tijelo i teoretski nas griju (SAR zraĉenje). Osim mobilnih telefona. a bazne stanice do 25 W po kanalu.

Kako mobilni telefon oštećuje ljudske ćelije S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno dogaĊa u organizmu. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane “vruće taĉke” (hot spot) u kojima povećana temperatura ima vrlo ubitaĉan uĉinak na ćelije. Na isti naĉin radi mikrotalasna rerna. a ne obrnuto kao kod infra-peći. SAR od 1. dok je u EU vrednost 2 W/kg. pa se loša informacija može raširiti po ĉitavom tkivu ili organizmu. U podruĉju frekvencija oko 1000 MH zraĉenja. Stotine vrsta kancera imaju jednu zajedniĉku karakteristiku .sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više njih oštećen.1 izlaganje 18 elektromagnetsko je zraĉenje nejonizirajuće. emituju. izgubi svoj blistav energetski sjaj. Tek na frekvencijama koje su oko milijon puta više dolazi do štetnih uĉinaka jonizirajućeg .6 W/kg. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji doĊe do takve genetske mutacije (do greške) da se ĉitav proces završi fatalno – sa kancerom u metastazi. ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno dogaĊa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu.8 GHz. bazira se emitovanju mikrotalasa iste frekvencije. koju djeca danas masovno koriste. 2. Ovo je tipiĉna mutacija koja nastaje nakon prevelike doze X-zraĉenja kao i kod dejstva gama talasa nakon nuklearne eksplozije. kao i većine bežiĉnih uredjaja. Ćelija izložena zraĉenju se skvrĉi.Unutar ozraĉenog predmeta mikrotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja. Princip rada mobilnog telefona. Ovo oštećenje može da preĊe sa roditelja na djecu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u dejstvu sa njima.polje interferencijom može utjecati na tijek i kakvoću tih informacija. Frekvencija koju su nauĉnici koristili dok nije došlo do oštećenja opne u zoni “vruće taĉke” i prosipanja miklronukleja iznosila je 1. Ova prikrivenost može trajati godinama. Standard za SAR ( u SAD-u) iznosi 1.3 W po kilogramu ispod je onog što mnogi modeli telefona. To znači da 24 sata razgovora mobilnim telefonom izaziva isto oštećenje ćelijskog materijala kao i 1600 rendgenskih snimanja pluća! Ako bismo ovo grubo podjelili sa 24 sata razgovora ispada da jedan minut razgovora ima isti efekat na ćeliju organizma kao 1. Oni su delimiĉno ispali kroz oštećenu opnu ćelije. a iza nje se pojavio rep kao kod komete i on predstavlja rasut genetski materijal koji ĉine fragmeni DNK nazvani mikronuklei.

Kada su pogledali cjelokupni metabolizam mozga i uporedili snimke. a mobilni telefon ih na neki naĉin stimuliše. ali mi definitvno treba da nauĉimo kako da smanjimo izlaganje radijaciji koja dokazano utiĉe na našu biologiju. i to 7% u dijelu mozga koji je najbliži anteni telefona tokom razgovora. nisu uoĉili razliku izmeĊu sluĉajeva sa ukljuĉenim i iskljuĉenim telefonom. ali sa iskljuĉenim zvukom. Ta oblast obuhvata dio moždane kore u prednjem delu mozga (orbitofrontalni korteks) i slijepooĉni deo. Moždane ćelije koriste šećer kao izvor energije. i jednom sa oba deaktivirana telefona. aktiviranim. kao što je pomjeranje prsta. 3. da je metabolizam glukoze direktni indikator moždanih aktivnosti.zabiljeležen ubrzan metabolizam glukoze. Izmerili su metabolizam glukoze u mozgu dva puta. 4. U jednoj studiji s otkriva da je kod onih koji koriste mobilni telefon 50 minuta .Dr. dok ima mnogo drugih uticaja koji još nisu dovoljno istraženi. jednako je ubrzanju koje nastaje kada neko obavlja neki kognitivni zadatak. koji uĉestvuje u funkcijama kao što su memorija i druge kognitivne sposobnosti. a meĊu njima verovatno ima i štetnih zraĉenja.X-zracima prilikom snimanja pluća. Dr Volkov tvrdi da su njena nova istraživanja pokazala da je ljudski mozak osjetljiv na e lektromagnetnu radijaciju koju proizvode mobilni telefoni. jednom sa desnim mobilnim telefonom. a onda izvršili skeniranje. Svjetska zdravstvena organizacija klasificirala je zraĉenje koje prouzrokuju mobilni telefoni u IARC skalu. Podaci su ustanovljeni pomoću PET skenera. Uticaj mobilnih telefona na aktivnost mozga Nedavna istraživanja ukazuju na to da korištenje mobilnih telefona utiĉe na aktivnost mozga. Ipak. Poznato je. naišli su na efekte u odreĊenim regijama – sedmoprocentni porast u delu najbližem anteni mobilnog telefona. Gitleman nudi 12 strategija koje će smanjiti izlaganje opasnoj radijaciji iz mobilnog telefona: 19 . kaže dr Volkov. 12 mjera zaštite od zračenja mobilnog telefona Sasvim sigurno da tehnologija neće nestati. Istražen je samo jedan aspekt uticaja mobilnih telefona na mozak. u trajanju od 50 minuta. i to tako što ubrzava metabolizam glukoze u dijelovima mozga. Toliko ubrzanje metabolizma glukoze. Grupa 2B – moguća kancerogenost. Dr Volkov i njene kolege postavili su mobilne telefone na levo i desno uho 47 volontera.

Ugasite ureĊaj Neka vam postane navika da ugasite mobilni u vrijeme kad ne morate nužno da budete dostupni. inaĉe ćete stvarno morati da promijenite uši. flight) 4. 11. Mijenjate strane Ako već morate duže da razgovarate mijenjajte uši. Na poĉetku udaljite od glave Dok se povezujete ne držite mobilni uz glavu jer tada je signal najjaĉi. Pišite SMS Što ĉešće koristite kratke poruke. voz. automobil i drugi skuĉeni prostori nisu mjesta za telefoniranje 6. 12. 3. 9. Neka bude kratko Nakon dva minuta razgovora aktivnost mozga može se promijeniti na barem jedan sat. 7. Ipak pazite da neki ureĊaji ne djeluju kao antena koja donosi dozu elektromagnetske radijacije do glave.Duže razgovore rezervišite za fiksne telefone. 5. Smanjite vrijeme s bežiĉnim ureĊajima "BlackBerry". Izbacite iz džepova Istraživanja pokazuju da muškarci koji drže mobilni u džepu imaju 25 posto manje sperme nego oni koji ne drže mobilni tako blizu polnih organa. Mnogi mobilni telefoni pružaju opcije da se djelomiĉno iskljuĉe neke mogućnosti ( offline. Izbacite iz spavaće sobe 20 . Ne vaše uši. 8. podzemna željeznica. zato pazite na svaki minut. "iPhone" ili "Treo" proizvode veću emisiju nego mobilni. Radijacije se akumulira s vremenom. standalone. Ako je veza loša prekinite Što je veza lošija to je jaĉe zraĉenje jer ureĊaj pokušava da nadoknadi štetu koja dolazi zbog ometanja spajajući se na novi odašiljaĉ. Koristite spikerfon Mobilni telefon će tako biti udaljeniji od vas. nego telefon sa obje strane. 2. maknite se dalje i izbjeći ćete 'pasivno zraĉenje'. Klonite se ureĊaja vaših saputnika Ako neko priĉa mobilnim sasvim blizu vas. 10.1. Izbjegavajte skuĉene prostore Lift.

a razlog tome je to da se konstantno proizvode novi. Upotreba elektronskog otpada Elektronski otpad je vrsta koja ima najbrži porast koliĉine u posljednjih nekoliko godina. MeĊutim. Pitanje kvaliteta tih savremenih ureĊaja je direktno vezano za porast koliĉine elektronskog otpada. a to se prije svega odnosi na zagaĊenje životne sredine i ugrožavanje zdravlja ljudi. moćniji. Uglavnom je to neselektivno saklupljanje i odlaganje ne prateći rasporede odvoza i sliĉno. Elektromagnetsko polje može smanjiti proizvodnju melatonina i uz slobodne radikale prouzrokovati štetu na DNK. 21 . pa samim tim ne mogu na taj naĉin doprinijeti smanjenju otpada. ali ljudi i organizacije koje se bave naĉinima ponovne upotrebe elektronskog otpada i zaštitom okoline nisu direktno ukljuĉeni u proizvodne procese. Ti principi su: -Princip održivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostrožnosti -Princip „zagaĊivaĉ plaća" -Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primjene najpraktiĉnijih opcija za životnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Najbolji i najefikasniji tretmani elektronskog otpada su: -Ponovna upotreba -Reciklaža Na ove naĉine minimizira se šteta koju može proizvesti elektronski otpad. koji mogu u velikoj mjeri povećati odgovornost pojedinaca i organizacija. napredniji multifunkcionalni ureĊaji. tj. koji zapravo i jesu „proizvoĊaĉi” elektronskog otpada. poduzeća i sl. ono što se može uraditi je to da se maksimalno iskoriste komponente odbaĉenih ureĊaja i tako doprinese smanjenju nastanka novog otpada . nego razlog ovakvim podacima leži u ĉinjenici da elektronski otpad nije saklupljan i odlagan na pravi naĉin. kompanija.Posebno ne spavajte uz mobilni koji leži blizu vaše glave. na prava mjesta i po definisanoj proceduri. U svijetu postoji nekoliko principa upravljanja otpadom. To ne znaĉi da on nije odlagan i da nije nikako korišten. 5.

ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika. gdje ih razliĉiti proizvoĊaĉi kupuju i 22 . Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se privremeno skladište u ekološko prihvatljivim i bezbijednim uslovima. otpornici ili integralna kola. metal. prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i preĉišćavaju otpadne vode i da na svaki naĉin sprijeĉe ugrožavanje životne sredine. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu. se nakon razvrstavanja u postupku reciklaže prodaju na sve unosnijoj svjetskoj berzi polovnih elemenata. Metal. imaju upotrebnu vrijednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Drugim rijeĉima. ovako raskopljeni dijelovi idu na trakasti transporter gdje se vrši sortiranje. Maseni udio reciklabilnih komponenti kod CRT monitora je oko 30%. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. Reciklabilne komponente. kao što su plastika. Naravno. Zatim. U reciklabilnom dijelu plastika je zastupljena sa oko 4%. Postupak reciklaže elektronskog otpada Postupak reciklaže zapoĉinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogući naĉin zaštitio interes korisnika. a metalni dijelovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje preraĊivati. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje raĉunara na komponente. Rasklapanje je dio posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao ĉovjek. 7. a metalni dijelovi sa oko 96% mase. Razliĉite vrste materijala reflektuju razliĉ ite spektre svjetlosti i na osnovu toga se prepoznaju. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliĉ itim granama industrije.6. a meĊu najvrjednijim otpacima su upravo elektronske komponente. plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. pri ĉemu je odnos plastike i metala u ovom dijelu 50:50. Ĉipovi. kablovi i staklo. Upotreba EE otpada u savremenoj proizvodnji ZaĉuĊujuće je da otpad vrijedi sve više iz godine u godinu. kondenzatori. Nakon sortiranja veći dio dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprjeĉavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti osloboĊene u ovom procesu. Pri rasklapanju kompjutera na sastavne dijelove maseni udio reciklabilnih komponenti se kreće od 70% do 80%.

"Sony". jer svi njeni novi modeli ne sadrže ni PVC. kompjutera i mobilnih telefona. "Samsung". već se obraĊuju specijalnim praškom.Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slijede "Hewlett Packard" (HP).kasnije ugraĊuju u svoje proizvode . 8. a time i pritisak na okoliš. dok su se "Apple" i "Motorola" našli na samom dnu ljestvice. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. Tako se javio trend da se vijci sve više zamjenjuju plastiĉnim spojevima i da se metalne površine više ne lakiraju. "LG Electronics". uprkos stalnom ekonomskom rastu i povećanju potrošaĉke moći: 23 . Mjere na smanjenju nastajanja otpada se zasnivaju na: Vlasti mogu poduzeti slijedeće korake ka smanjenju porasta u koliĉinama otpada. Zbog toga. sve veći broj velikih prizvoĊaĉa želi da proizvodi jeftinije proizvode korišćenje m recikliranih materijala. Ipak. Ako se izbjegne nastanak otpada. Nastajenje otpada je najvažnija karika u pravilnom upravljanju otpadom. Troškovi recikliranja postali su sastavni dijelovi cijene novih televizora.reciklaža poĉinje prilikom dizajna dijelova za taj kompjuter. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. "Panasonic". "Toshiba". "Fujitsu Siemens Computers". "Nokia" je proglašena liderom u eliminisanju toksiĉnih hemikalija. "Apple Computer" i "Motorola". Edukaciji i radu s javnošću. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7 poena. motivaciji i. ali se mogu poduzeti odreĊene aktivnosti (mjere) na smanjenju njegovog nastajanja. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i složene i većina manje bogatih zemalja ih nema. Prevenciju nastajanja otpada može se ostvariti primjenom slijedećih mjera: • • • • • • Modifikacija proizvodnog procesa. stimulaciji. a ni BFR supstance. Održivoj potrošnji. "Sony Ericsson". svaka kompanija koja je poĉela da se bavi ovom idejom došla je do sljedećeg zakljuĉka: reciklaža poĉinje mnogo prije nego što odbaĉeni kompjuter doĊe u postrojenje za rastavljanje. UnaprijeĊenju. O tome da je reciklaža skup proces govori i ĉinjenica da je reciklaža katodnih cijevi iz raĉunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj svijeta.od novih kompjutera do muziĉkih stubova. Redukcija otpada na samom izvoru. Ponovna upotreba proizvoda. bit će uklonjeni.

-zdravstvene ustanove – stručni timovi.• • • Regulatorno djelovanje na privredne subjekte s ciljem primjena mjera za smanjenje nastajanja otpada. Nastajanje otpada se ne može sprijeĉiti. ĉistija proizvodnja podrazumjeva podrazumjeva kontinuiranu primjenu integralne preventivne strategije zaštite okolišana procese. -administracija – kantoni. i to kroz edukaciji javnosti. proizvode i usluge u cilju povećanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika za ljude i okoliš. bit će umanjena. a time i pritisak na okoliš. ProvoĊenje sastavne edukacije društva. -promocija smanjenja generiranja otpada – čistija proizvodnja u privrednim i komercijalnim djelatnostima. -odvojeno sakupljanje otpada. Obuka stručnog osoblja: -odgojno obrazovne institucije. ali se mogu poduzeti aktivnosti na smanjenju koliĉina proizvedenog otpada:  Edukacija i komunikacija sa javnošću – mjere prevencije i smanjenja nastajanja otpada podrazumjeva nekoliko grupa aktivnosti. -privreda – stručni timovi. -nevladine organizacije. -problem divljih odlagališta. Promotivnim akcijama s ciljem edukacije i utjecaja na promjenu ponašanja potrošaĉa. Program podizanja javne svijesti i edukacije: -prevencija nastajanja komunalnog otpada. 9.  Ĉistija proizvodnja – prema definiciji. Obnovljivi izvori energije. Smanjenje količina proizvedenog otpada – ponovna upotreba Ako se smanje koliĉine otpada koji se generira. potreba za sakupljanjem i zbrinjavanjem otpada. općine. 24 . struĉnih i administrativnih tijela za rješavanje tijela za rješavan je problema u upravljanju otpadom i zaštiti okoliša općenito.

nudi rješenje za vrlo važne segmente održivosti integralnog sistema upravljanja otpadom.Osnovni princip ĉistije proizvodnje je: -zamjena materijala. Zračno sortiranje. -ponovna upotreba i reciklaža. Biološka obrada:     Kompostiranje. -uvođenje novih tehnologija. Drobljenje i mljevenje. Presovanje – baliranje. Usitnjavanje otpada. Promatrajući odvojeno mehaniĉku i biološku fazu MBO tretmana moguće je primijeniti razliĉite vrste procesa: Mehanička obrada:       Rotacijsko sito – separacija otpada. Anaerobna digestije. 25 . Biostabilizacija. -modifikacija proizvodnog procesa. MBO tehnologija. Mehaničko-biološka obrada (MBO) otpada Koncept mehaničko-biološke obrade otpada je razvijen i prvi put primijenjen u Njemaĉkoj. mehaniĉkog i biološkog. kao i na zahtjeve za što većim izdvajanjem korisnih komponenti iz otpada. 10. Magnetno razdvajanje otpada. Biosušenje. kao odgovor na zahtjeve za koliĉinskim smanjenjem biorazgradive komponente otpada koji se odlaže na deponije. sastavljena iz dva odvojena tretmana.

BMO postupak podrazumjeva prvo biološku obradu tokom koje se organske tvari djelimiĉno razgrade u aerobnim uvjetima. Isto tako se ponaša i naša atmosfera.Odabir mogućih naĉina obrade otpada zavisi od namjene pojedinaĉnih ureĊaja za MBO. djelimično biostabilizirani čvrsti materijal. MBO postupci dalje se mogu podjeliti na: Kod prvog postupka (MBO) odvijau se mehaniĉki postupci separacije metala. Pripremiti materijal za fazu biološke obrade. zagrijava se tlo. a onda se sprjeĉava gubljenje toplote koju oslobaĊa tlo. svaki ureĊaj se prioritizira prema tri osnovna zahtjeva mehaniĉke obrade:          Osigurati maksimalan povrat materijala. Kada je rijeĉ o mehaniĉkoj obradi. ali apsorbuju toplotu koju oslobaĊa Zemlja. Regulative vezane za parametre procesa i sastav izlaznog materijala. Ostali ekonomski i tehnički faktori koji uvjetuju izvodljivost postrojenja. 11. Zahtjevani tip izlaznog materijala (potpuno biostabilizirani čvrsti materijal. te sav otpad postaje više suh o podložniji kvalitetnom prosijavanju. Efekat staklene baste Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunĉeva svjetlost. BMO procese – biološki. Gasovi staklene bašte djelimiĉno emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu. pa biološki proces. Kasnije se može opet prosijavati te koristiti kao pokrov na odlagalištima. MBO procese – mehanički. Pročišćavanje otpadnog materijala na izlazu iz procesa. Ostatak je uglavnom biorazgradiv i odlazi na kompostiranje ili anaerobnu digestiju. odabir naĉina biloške obrade zavisi od nekoliko faktora: S obzirom na redoslijed obrade. pri ĉemu se troši voda. čvrsto gorivo iz otpada ili bioplin). pa mehanički postupak. Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen -dioksida. azotnog dioksida.Ovdje djeluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik.Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte. Količina otpada za biološku obradu. 26 . ponovo na Zemljinu površinu. stakla i eventualnih opasnih tvari. metana i ozona dozvoljavaju prodiranje sunĉeve energije na Zemlju. Tokom kompestiranja materijal se komprimira i stabilizira te se kao takav odlaže. S druge strane. plastike.

Dospije li kisela kiša u tlo oslobaĊaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. ĉime se doprinosi oštećenju ozonskog omotaĉa. sjeĉa šuma utiĉe na to da one više ne mogu u dovoljnim koliĉinama apsorbovati ugljen -dioksid. a posebno od poĉetka perioda industrijalizacije. 27 . sjeĉa šume mora da bude zaustavljena. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere. koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi. Tako.Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se oĉuvaju. ugalj) mora da se smanji i to:   smanjenjem upotrebe energije. Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagaĊena sumporovim dioksidom.Aktivnostima ĉovjeĉanstva.Na taj naĉin se ĉovjek izlaže pojaĉanom unošenju teških metala u organizam. na primer. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne smije više da se povećava. a prije svega ugljendioksida. dušikovim oksidima i drugim hemijskim spojevima. zemni gas. biomasa). 12. atmosferi može da se oduzme odreĊena koliĉina ugljen -dioksida i to pošumljavanjem. Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrijava. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane.Ovo može da se postigne samo drastiĉnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. što nije štetno samo za ljude. dim iz kućanstva i ispušni plinovi u prometu. To otprilike odgovara 40 puta većoj koliĉini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. a time i pitku vodu. U tom sluĉaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte. Ako pH vrijednost u inaĉe jako ĉistim brdskim potocima i jezerima prijeĊe u kiselo podruĉje može doći do izumiranja riba i drugih organizama. prelaskom na korištenje alternativnih izvora energije (sunce. vjetar. voda. Pored toga. pH vrijednost kisele kiše iznosi u prosjeku 4 do 4. Time se pojaĉava efekat staklene bašte. bitno se povećala.5. Dok se normalna pH vrijednost kiše nalazi otprilike oko 5. Pojaĉava se UV-zraĉenje na Zemlju. već dovodi do odumiranja morskih planktona. a glob alna srednja temperatura raste.5. Sagorijevanje fosilnih resursa (nafta.Ispitivanja pokazuju da sumporna i dušiĉna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. pa se efekat staklene bašte povećava.

pH vrijednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo podruĉje. te oštećuju njihova tkiva. u posljedice kiselih kiša spadaju: negativni uticaj na biljke. kalcij. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. što bi moglo dovest do sukoba i raseljavanja stotina milijuna ljudi. problem pitke vode. od 1 do 6 Celzijevih stupnjeva. Prema izvještaju Australske medicinske udruge (AMA) i Australske ekološke organizacije. Paralelno sa svjetskim prirastom prometa struĉnjaci oĉekuju prirast i ovih plinova na svim kontinentima. formira sloj koji zadržava sunĉevu toplinu poput stakla u stakleniku. porast temperatura u svijetu mogao bi izazvati znatan porast bolesti u Aziji i na pacifiĉkim otocima.Globalno zagrijavanje Kao velika globalna posljedica velikih problema koji se javljaju širom svijeta (ozonske rupe. Globalno zagrijavanje moglo bi do 2100. U drugim dijelovima svijet a povišene bi temperature 28 . kiseli oceani. dovesti i do većega broja suša. Štaviše. Dakle. Posljedica su mrlje smeĊkaste boje. predviĊa se. S vodom iz kišnih kapi ovi plinovi reagiraju stvarajući kiseline. efekat staklene baste) javilo se globalno zagrijavanje. Do 2100. Dakle. Ugljiĉni-dioksid koji nastaje sagorijevanjem ugljika i nafte u Zemljinoj atmosferi. jezera. a povećat će se i uĉestalost malarije. tropske groznice denge i kolere. zajedno sa ostalim plinovima. U Australiji bi zbog toplotnoga stresa svake godine moglo umrijeti i do 15 hiljada ljudi. što je rezultiralo pregrijavanjem zemlje i radikalnim klimatskim promijenama. prouzrokovanog sve većim ispuštanjem štetnih plinova u Zemljinu atmosferu. kao npr. iz tankog sloja humusa. jer kiselina otapa hranjive tvari. 13. Globalno zagrijavanje je pojava stalnog rasta srednje temperature planete Zemlje. pa stabla ostaju bez kalcija koji im je prijeko potreban za izgradnju njihovih stanica. Kiseline izravno oštećuju korijenje stabala ilivodom dospijevaju u lišće ili iglice drveća. Tokom cijelog stoljeća emisija ugljiĉnog-dioksida je stalno bila u porastu. graĊevine.U procesima sagorijevanja u industriji i sagorijevanju ispušnih plinova u prometu i dalje nastaju plinovi kao što su sumpor-dioksid i dušik-oksidi koji tim putem dospijevaju u okolinu. Kisela kiša prije svega štetno djeluje na oskudne brdske predjele. izumiranje šuma. poplava i tajfuna.TakoĊer otapaju teške metale i aluminij u tlu. brzi razvoj industrije i prirast prometa će kišu i na drugim kontinentima uĉiniti kiselom. U tlu kiseline zapoĉinju svoje štetno djelovanje. Godine će i prosjeĉne temperature porasti.

hard diskove. gdje recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom prvo se vrši provjera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete raĉunarske opreme. te zbog njihovog relativno kratkog vijeka trajanja. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. prekidaĉi. monitori sa katodnim cijevima (CRT monitori) ili panelom od teĉnih kristala (LCDili TFT monitori). Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom. releje. Recikliranje računara Raĉunarska oprema sadrži razliĉite komponente kao što su štampane elektronske ploĉe. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja raĉunarske opreme na sastavne komponente. Kada se posude napune.mogle dovesti do uĉestalijih oluja i suša. a odatle se donira ili vraća na tržište. što bi vodilo do gubitka usjeva pa do politiĉkih i socijalnih nereda. konektore itd. prenosi se u reciklažni dio na rasklapanje i rastavlj anje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Zbog konstantne ekspanzije potražnje razliĉitih vrsta i tipova elektriĉnih i elektroniĉkih ureĊaja. odvija se i proces separacije. senzore. PVC materijali. Korištena raĉunarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje. Ukoliko se korištena raĉunarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. prenose se do reciklabilnog magacina i dalje se odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina. kadmijuma i hroma. Provjeru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na poĉetku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. Pojam elektronskog otpada Sa gledišta ekologije i oĉuvanja okoliša jedan od najvećih globalnih svjetskih problema je EE otpad. 14. kondenzatore. EE otpad je najbrže rastuća vrsta otpada danas u svijetu i predstavlja veliku opasnost za okoliš i ljudsko zdravlje. 15. arsen. azbest. Specifiĉnost EE otpada je njegova složenost i brzina kojom elektriĉni i elektroniĉki proizvodi zastarjevaju i bivaju zamjenjeni novim. bromovani usporivaĉi gorenja. generatore svjetlosti (lampe). baterije. Uglavnom su to teški metali poput žive. otpornike. ona se prenosi u magacin gotove robe. nikl i sl. halogenovane materije (PCB). 29 .

ukljuĉujući teške metale. od kojih su neki vrlo visoke razine toksiĉnosti i niskog reciklažnog potencijala. hrom. živa.. no mnoge tvari mogu biti vrlo štetne ako se s elektroniĉkim otpadom postupa nepravilno. olova (koristi se u monitorima radi zaštite od zraĉenja) žive. prijenos i mjerenje struje ili jakosti elektromagnetskog polja. Elektriĉna i elektroniĉka oprema i ureĊaji (EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su za svoje pravilno djelovanje ovisni o elektriĉnoj energiji ili elektromagnetskim poljima kao i oprema za proizvodnju. Iako raĉunari i sliĉni ureĊaji potrošaĉke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad. Odlaganje e-otpada na deponije Odlaganje otpada na deponije predstavlja jedan od najĉešćih naĉina za odlaganje elektroniĉkog i elektronskog otpada. vrlo je bitno da se EE otpad sakuplja odvojeno od komunalnog otpada i zatim zbrinjava na ekološki prihvatljiv naĉin. berilijum i PVC plastika.. od kojih su najprisutnije materije: olovo. fosfora (katodne cijevi monitora) i plastike koji su opasni po ljudsko zdravlje i veliki su zagaĊivaĉi okoliša. berilija. oni sadrže niz materijala. kroma (dekorativne svrhe). pa se.Elektriĉni i elektroniĉki otpad ( EE otpad) je popularno i neformalno ime za elektriĉne i elektroniĉke proizvode na kraju radnog vijeka i ubraja se u opasne otpade zbog niza štetnih hemijskih spojeva poput silicija. arsena. Rijeĉ je o otpadu koji se sastoji od više od hiljadu raznih materijala. Na proizvodima koji ulaze u sistem odvojenog skupljanja EE otpada ta je oznaka otisnuta vidljivo. primjerice. koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući naĉin. Elektronski otpad sadrži izmeĊu 600 i 1000 razliĉitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu. 16. Kako bi se sprijeĉio štetan utjecaj tih tvari na okoliš i zdravlje ljudi. barijum. spaljivanjem plastiĉnih materijala raĉunala stvara otrovni plin dioksin. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. Elektroniĉki ureĊaji sadrže nekoliko stotina razliĉitih mate rijala. jasno i neizbrisivo. a ujedno predstavlja i najmanje poželjno 30 . Neki od njih su nakon upotrebnog vijeka ureĊaja ponovno iskoristivi. Na svim elektriĉnim i elektroniĉkim ureĊajima nalazi se oznaka za oznaĉavanje odvojenog sakupljanja EE otpada koja se sastoji od prekriženog spremnika za skupljanje otpada s kotaĉima. kadmija (matiĉne ploĉe). kadmijum.

Može doći do curenja ili isticanja opasnih materija kao što su živa iz štampanih ploĉa. Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz elektriĉnog otpada koji takoĊer mogu zagaditi okolinu. PCB iz kondenzatora i kadmijum iz specifiĉnih plastika mogu iscuriti u zemljište i podzemne vode. Znaĉajne koliĉine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cijevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. 31 . što znaĉi da teški metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljište i vodu. pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno.rješenje i posebnu opasnost. Dodatno. Kod svih deponija primijećeno je ispuštanje materija i okolinu do neke mjere. nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksiĉnih dioksina i furana uslijed prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->