PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

Ven~a~ka 19a/27./fax: +381 11 250 68 26 mob.rs natural wood floors .Ul.nordwood. 11030 Beograd tel.rs www.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

11000 Beograd. tel/fax: 011/24-22-133 . Radojke Laki} 24.

.

^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12.com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 . \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo.Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8.com [tampa: [tamparija „Valjevac“ .Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J . Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e. pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove. pigmenti za obojeni beton...) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi... Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao.. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja.. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina. Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo.) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva.. sanacioni i reparaturni malteri. 3 1 ! Q P E PW J ! . ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima. superplastifikatori.. Ipak. sa~marenje. polimer cementni premazi. frezovanje itd. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije. SAD. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke. Aquafin-UM.) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. poliuretanski. akceleratori. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima. CEMtobent-DS... tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina. a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja. Vlaga... Africi itd. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima.) Aditivi za industriju betona (plastifikatori.) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. postoji od 1936. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno..) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi..). To je hidroizolacija. podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. posipi za izradu fero betona. Aquafin-2K/M. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni.... Pre samih industrijskih podova.) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan. Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru. {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni. Me|utim. bentonitni materijali. a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla. hidrofobni premazi. retarder. mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje... Combiflex-DS. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje.) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu. Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata.Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA..

gra|.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja.. pogodan i za otvorene prostore poput balkona. Skladi{tene hale Carlito Beograd. gara`ama i sl. terasa. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. antistatik podove.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. automobilskoj industriji itd.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka. Pekara Pan~evo. ing. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal. gra|. dipl. Industrija mesa Paji} Para}in. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. prehrambenu industriju itd. Rafinerija nafte Beograd. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. izlo`beni prostori i sli~no. Do tada.. hemijskoj industriji. 5 do 2.). posebno pogodan za primenu u prehrambenoj. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova. parkinge i gara`e. Predstavljamo neke od njih.. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}. elektro industriji. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. Autosalon AS Car Ni{. podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija. prate}i materijali i sl. klani~noj. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja. ing. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge.) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. [tamparija Zapis Aran|elovac.. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 . Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. terase i balkone. U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. holovi.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera. ing. Fabrika Metalka Majur.

investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4.g. mikseri.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006. Katoli~ka porta 5. 15. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6. bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in. a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36. objekat u ulici Njego{evoj 10. godine. Poslovni objekat teniskog centra . Koste Racina 5.700 m2 ra|ena 2003.yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU. Novosadskog sajma 5-7. Avgusta Cesarca br.Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3.Slana Bara’’ p=5. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet. me{alice kompresor.150 m2 . Kisa~ka 44. objekti u ul. Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika. tesari. I faza. 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a. Filipa Vi{nji}a 1-3. skip dizalice podupira~i.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci.Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e .00 m2 Gd dizalice. U dosada{njem radu .O. te in`enjering. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova. zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|. osnovano je 27. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D. Petra Drap{ina 43.000. Slobodana Baji}a 36 i drugi. JP Poslovni prostor SPC . Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar.6. 1995. godine. GRADNJU.) Auto dizalica 20t (1983. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu..000 m2 u 5 lamela. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. NOVI SAD. centar ugao Bul.O. investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar . 2 i br.. 12.800 m2. poslovni objekat ugao ul. Radni~ke i Stevana Musi}a.) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. Oslobo|enja i Futo{ke.5t (1995. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov.Jugo-mont’’ doo Novi sad. Laze Nan~i}a 3436. I 2008. a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan. IN@ENJERING. i 1999.500 m2 sa cca 1. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke. Bore Prodanovi}a 13. maj’’.. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci.000m2 sa prate}im objektima .000 m2 samo stambenog prostora. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50. Jovana Hranilovi}a 57-59. II B i C faza.g) Cevasta skela 5. JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007.000 m2 sa cca 1. p=4. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J . na uglu ulica Polgar Andra{a.g) Teretno vozilo Isuzu d-max.g. ma{inama). povr{ine 2. agregat. kontejneri i sl..

Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35.

Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. gotove podove od lakirane plute. troslojne i dvoslojne parkete. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. vi{eslojne. pre svega gotovih parketa. te linoleum i laminate. a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . Alpodov prodajni program obuhvata masivne. kau~uka i vinila. decking).

. kanadski javor. bagrema. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. Balterio. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. cabreuva. bukve. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje. LI&CO. UV lakiranjem ili uljenjem. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. beljenjem. azijski javor. vi{eslojne. jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. Barlinek. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. jasena. pre svega gotovih parketa. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja. ameri~ki orah. kau~uka i vinila. oraha.. merbau. koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. ru~nim hoblanjem. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. Pored dvoslojnih parketa. ru~nim ~etkanjem. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. te linoleum i laminate. Po`gaj. wenge. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. ameri~ka tre{nja.ra|eno drvo za fasade. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. padouk. bresta. Landmax. javora. Garbelotto. najve}em u Srbiji. Kronoflooring itd. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv.. Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. pagoda. U Parkett Centru. tre{nje. bambus. crnim ili belim pranjem. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. kambala. badi. graba. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. bru{enjem. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. jele. Egger. breze. Fetim. mahagoni. decking). Pansilva Sun. sa mek{im – ~etinarskim. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. iroko. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. tali. teak. afri~ki orah. troslojne i dvoslojne parkete. jatoba. tiger wood. kempas. dimljenjem. gotove podove od lakirane plute. sakura. Q P E PW J 3 6 . Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. Pamino.. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa.

Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a. de~jih ustanova. Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu. 3 7 ! Q P E PW J ! . HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: . godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda. transport i distribucija.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti. Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja .Skladi{tenje. Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane. januara 2009. . avionskih i drugih kompanija. .Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. 3. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in.HA predstavlja analizu rizika.za potrebe bolnica.Organska prehrambena industrija. tj. .Trgovina . 2. koji omogu}ava: 1. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD.Priprema i distribucija hrane . nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. kao i vr{iti njihova kontrola.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1. restorana. Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? . dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC). odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. . To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda. prerada i pakovanje. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije.maloprodaja i ugostiteljstvo.“od farme do trpezarijskog stola”.Proizvodnja. hotela. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. svakog fizi~kog. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda. kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. . U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points .

sistem. mleko i mle~ni proizvodi. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. prema odredbama Direktive. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. HACCP nije nezavisan program.Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom. zadruge. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU.Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. kao {to su meso.Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu. Programi koji treba da budu usvojeni. ve} je deo ve}eg sistema kontrole.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane . Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate. . Sa stanovi{ta tr`i{ta. . SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene.Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor. bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. Zbog svega navedenog.Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima. zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. .Pove}ava profit. implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti. 1. Pored toga. Svaki pojedinac koji poseduje. ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a. postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi.Uklanja barijere internacionalne trgovine. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. proizvodnje. Prednosti primene ovog sistema su: . rukovanja. . od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja. . ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla.Japan i dr. Q P E PW J 3 8 . Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda.primena novih tehnologija. . izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. . HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih.) zahtevaju da sigurnost hrane. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti. preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu. hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina. a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU.

zarada. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. Osim toga. unutra{njeg prometa. analizi i dostupnosti podataka. Godine 1859. iako obimna. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. a od 1824. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi. nepristrasni. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. ugostiteljstva. jedinice posmatranja. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica. godine. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. godine. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje.gov. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. spoljne trgovine. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. 3 9 ! Q P E PW J . o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. kao i na zavodskom veb sajtu. pravovremeni. u sveskama br. uz statistiku industrije i energetike. 23. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. obradi. godine. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. Hrvata i Slovenaca. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. trgovine. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici.stat. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. Me|utim. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. godine. 22. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. nije bila obuhva}ena. o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. definicije. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. turizma i ostalih usluga. a 1882. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. veku. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. koja se odnose na predmet istra`ivanja. obrada. 15. na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave. Uprava je od 1862.rs. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. Mese~ni statisti~ki pregled. Op{tine u Srbiji. godine. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. Po~ev od 2006. godine. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena. 21. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede.. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. arhitektonsko i ra~unsko). analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. kao i o radovima u inostranstvu. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. u saop{tenjima i dr. 24 i 27. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. statistika Srbije postoji od 1862. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. Definisani su i strate{ki ciljevi. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva .1991.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo). u okviru oblasti statistike gra|evinarstva. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. prostorije nastanjene iz nu`de.1981. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31. i 1971. U popisima 1981.1951. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960.1961.1971. godine.03. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji. kolektivni stanovi.03. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. obra|eno je 200. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. i 31. do aprila 1961. godine. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu. i 1961. u naseljima prete`no gradskog karaktera. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. popisa poljoprivrede januara 1951. i 1991. godine primenjen je tzv. Podaci o stambenom fondu 31. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno.stat. popisa stanova sprovedenog aprila 1961. 1991.03.03. Popisom 1961.gov. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja.1951. 31. a u popisu 1991. godine 230 gradskih naselja. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. kao i radni~ke barake privremenog karaktera. primenjena je ista definicija stana. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. godine. kao i u popisima 1971.03.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. U popisu stanovni{tva. Podaci o stambenom fondu 31. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. Na ovaj na~in u popisu 1981. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. 1981. zatim nastanjene poslovne prostorije. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. i 2002.03. Poslednjim popisom stanovni{tva. i 1991. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. doma}instava i stanova 2002. 1981.

oni nude kompletna re{enja za podove. uklju~uju}i i pripremu podloge. kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. profesionalnu instalaciju. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. Zatim. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Pre sve- K ga. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. Do danas su uspe{no iz- . kvaliteta. najvi{e kroz maloprodajne objekte. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. kao i iz ostalih krajeva sveta. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima.Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja.

www. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu. BEOGRAD . Sve pohvale. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. ekskluzivnim stanovima. Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27. kvaliteta. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove.o. parketi. poslovnim prostorima. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. Mi nudimo: 1. wilton tepisoni. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67. sportskih podovi. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d.). 3. kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji.o.com.rs . ve{ta~ke trave itd. 2. bolnicama. {kolama.contractworld.rs. sportskim objektima. vinil podovi. restoranima. industriji.carpetland. PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34.CENTAR: Cara Du{ana 36-40. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda. laminati. +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. info@carpetland.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi. koji mo`e imati primenu u hotelima. tepisoni u plo~ama. zaista retko kod nas. e-mail: contractworld@kenzaigroup.rs web: www. sajmovima i ostalim savremenim prostorima. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. februar 91. 4.

niskogradnju. naravno. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. definisane cenovnike materijala.normag. Korisnici mogu biti projektantske. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi. izvo|a~ke i investitorske firme. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. tehnologijom i opremom.com ili www. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. baza je razvrstana na: viskokogradnju.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti. preuzeti update programa i download instalacije programa. firme koje objavljuju tendere. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova. radne snage i mehanizacije. Primena softvera NormAG je jako {iroka. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti.agtim. Takvu ekspanziju je. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. Shodno tome. 4 5 ! Q P E PW J ! . programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse.

Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. Prvi segment je rad sa bazama i projektima.. obra|uju se kalkulacije cena. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. faze projektovanja. radne snage i mehanizacije. rad sa dokaznicama mera. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje. U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. Posebno bitan je rad sa cenovnicima. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa.Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija. to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. Ve} od po~etne faze rada. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. Q P E PW J 4 6 . Nastavi}e se . U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa. Obrada predmera i predra~una radova.. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan.

njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. Elementi predstavljaju sredstva. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. plafon je nebo. Tako na primer. isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. pod je povr{inski element koji je definisan zidovima. Svaka prostorija. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . pa i kafe predstavlja mikrokosmos. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. Tako. testirajte mogu}nosti. bez izuzetaka. Promena nivoa. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. a zidovi su horizonti.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. U tom smislu. temeljno ih razgledajte. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. nekih delova poda. na primer. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata. Pod je zemlja. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. skupite uzorke. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. a svaki element ima svoje odre|ene osobine. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost.

sigurnosti. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima. podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. zahtevi su u ovim prostorima strogi. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika.bir materijala od kog se pravi pod. skupite uzorke. Pre nego {to odaberete vrstu poda. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . odnosno od sinteze va{ih zahteva. testirajte materijale. lakog odr`avanja. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Dakle. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. `elja i mogu}nosti. Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. zatim podovi od keramike. udobnosti. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. Kao {to je ve} pomenuto. U tom smislu. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. temeljno ih razgledajte. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod.

.

.

.

.

treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. boji. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. bazenima. terarijumima. U Italiji. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. fontanama. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja. izolaciju povr{ina. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u. . Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. drveta. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. prelivnih zavesa. prelivnih zavesa.. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. u vidu penu{avih gejzira.. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. gline ili od razli~itih vrsta metala. vodenim zidovima. Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. u vidu penu{avih gejzira.

12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.yu Q P E PW J 5 4 .md.MD. Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.co.

Predstavljamo: PANBEX SB d. Siemens.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N. Philip Morris. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2.o. Carrefour. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB. zaptivnih sredstava. Subotica 6. Volkswagen. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1. Glavni akcenat stavljamo na razvoj. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. CocaCola. govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije. Baumax. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa. BPB Rigips. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala.o.Sad 6. prevlaka. samo-razlivaju}ih ko{uljica. Billa.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J .857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12. IKEA. Bekaert. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom.000 m2. Panasonic.500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. Makro/Metro i hiljade drugih.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250. Pepsi. [koda.

275m2 „Jovanovi} Plast“ S. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.Pazova . Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d.panbex.o.o.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta. Beograd.945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®.3. 11 080 Beograd Tel.678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ . uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom.rs Web: www./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex.Servis“Porsche Ada“ Beograd 1.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd . kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5.2.rs Q P E PW J 5 6 .468 m2 TC „Merkator“ Ni{ .4.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac . PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta.375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12.2. Beograd Batajni~ki put 285.7. PANBEX SB d. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje.o.o.

tenis. predstavljaju posebnu kategoriju podova. zavisno od primenjenog materijala. pa i estetski atraktivni. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. mali fudbal. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja. zavisno od primenjenog materijala. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. zatim deblji linoleum ili PVC. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. rukomet. neklizaju}i. ko{arka. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. badminton. komforni. Tu su i prostori za body bilding. naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. tako|e na drvenoj podkonstrukciji. zatim deblji linoleum ili PVC. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Oni treba da budu bezbedni. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta.

omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. Svojim tehni~kim karakteristikama. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. tako|e. poseduju gipkost. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. a zatim i tvrdo}a. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. postojanost. Lako odr`avanje bez talo`enja. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. atraktivan izgled. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. Po potrebi. daju ~itave serije materijala za podove. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. Prisutan je veliki izbor materijala. terija proisti~e iz homogene strukture poda. razli~itog dizajna i boja. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima. obezbe|uje komfor i sigurnost. Podovi su visokog kvaliteta. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice.strukciji. ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce. udobni su. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. Q P E PW J 5 8 . za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. higijena i lako odr`avanje. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga.

oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled.Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. du`ina 350-2000mm. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta. ~ine}i skladnu celinu. debljina izme|u 10-22mm. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. i premazivati razli~itim bojama. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. kao neke vrste tepiha. dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. Bez sumnje. Neka va{ pod bude elegantan. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti. lanenim uljem). Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. da bi pod mogao da “radi”. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena .

Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva.020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage.da su stabilni. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. odnosno stru~njak. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga). tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. Kao {to ~ovek ima mane. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. a pogotovo o procesu su{enja. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. bez ikakvih zazora i preklopa. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti. tj. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine). a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. kao neke vrste tepiha. 2004). Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. Jugoslovenski standard JUS. ako se izvodi. pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. ~ak i do 50 godina. Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. a represivna za{tita. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi. bru{enja. podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve. hoblovanja.D. laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. ali imaju znatno du`i vek trajanja. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. tako i drvo ima gre{ke. boje drveta. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. a ujedno {titi i od ugradnju. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. kao sto su: funkcionalni . O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja.siva predstavlja dugorocnu investiciju.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu.pa mu je i cena najve}a. Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. ekonomski . a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda. drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. otporni na udare. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. Kretati se i `iveti sa drvetom. ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. a deluju hladno.com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : . Bez sumnje. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . Pored estetskog ulep{avanja doma. Kao rezultat. U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi. za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. Rukovodilac za{tite drveta. Danas je to dosta olak{ano. Oni su vi{e dimenziono stabilni. i idealni su za postavljanje u prizemljima. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. na drvetu i oko drveta. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. ekolo{ki . ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. oste}enjima od insekata i dr.D5. lakiranja). odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%.da imaju jeftinu proizvodnju. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u. {to uvek nosi opasnost od trovanja.

ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . glatka i ~vrsta. a sam estrih kompaktan i suv. Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i).Naravno. nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali.5%. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. povr{ina mora biti ravna. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. sloj lepila i drveni pod. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene. cca 10 dana za svaki cm).15 m2K/W. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. ali je slab provodnik toplote. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha. Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. Sada treba izmeriti vla`nost estriha. Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini.5% za cementni estrih). Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke.

Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine. na povr{ini parketa pojave pukotine. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. ali je slab provodnik toplote. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 . posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha. 13489. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. 13488. sloj lepila i drveni pod.svakog pojedinog materijala. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. 13227. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). koju ima svako drvo. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost.13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator.

Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. malo fizike. {ira odvojila od poko`ice. o~i ne la`u. nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. antocijani. Puno je tu i fizike i biologije i hemije. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). da ne du`imo. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. zato i postoji mnogo opisa boja vina. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. `utozelene ili `ute boje. koji nai|e na posmatrani objekat. A na{e oko. delimi~no upija i delimi~no odbija.. Treba zaslu`iti toliko. a ovo crveno. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno. Sa druge strane. ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. njihove reakcije se prenose na nerve. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. Intenzitet i ton boje vina.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino.ovo je `u}kasto. Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. pa putuju do mozga gde se stvara utisak. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. pa i vino u ~a{i. Tajna je u tehnologiji. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem.. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije. Jer o~i ne la`u. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene. Svako oko vidi malo druga~ije. Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. Dodu{e. ~udesan mali aparat. ali i uslova gajenja gro`|a. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino.

U zavisnosti od vrste gro`|a. ali i na~ina proizvodnje. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida. Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. Boja kajsije. koliko i u njemu samom. Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. toliko se manje zna o boji belog vina.sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. uklju~uju}i i njegovu boju. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije. ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. a ne samo boje. sa ja~e izra`enom aromom. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. slamnastog. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. bledo`u}kastog.. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. a samim tim i bojene materije. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. du`ina stajanja na kljuku. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade. pa se mo`e javiti i mrk ton. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. Me|utim. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 . {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. kao i starija bela vina. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. ali samo ako se u pi}u pretera. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. I u boji vina se mo`e u`ivati.. Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji.

renesansne palate i barokne crkve. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. gotske. na. Me|utim. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. ^arlsov most koga je projektovao Parler. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. renesansne. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. godine najpre u stilu revizije gotike. godine. Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno. Romanti~ke. . zvonik. daju Maloj Strani njen dana{nji {arm.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. Ali. sagra|ena unutar zidina zamka. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. Centar Starog grada je kod zamka Prag. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma. Uzmimo. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave.primer. sa mnogim modifikacijama tokom godina. dodate su tek u XVII veku. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. Male ulice. Kada je grom o{tetio kupolu 1760. sagra|en 1357. Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. student Ota Vagnera. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. Struktura datira jo{ iz IX veka. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. prostranije i ne`nije gra|evine. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera.

U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. uklju~uju}i mozaike. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. a romanti~ke osnove. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. Godine 1905. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. to je vesela prezentacija modernih boema. kao elektri~no ma~evanje. godine." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. Jan Hasl. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. godine. godine. godine. Ova glatka. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. zvu~no izolacijske blokove. gradona~elnik Praga. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. bela. najvi{e u stambenim blokovima. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. Baziraju}i se na tom planu. Me|utim. koje je sada isklju~eno. metalne ukrase i drugo. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. godine. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. ima dva cilindri~na elementa. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. Moderna do danas Godine 1990. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. godine. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. arhitekta po obrazovanju. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi. formirao je odbor za arhitekturu. ~iji su brojni primeri u Pragu. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. {kola u obliku slova L na periferiji grada. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi.

Petra Ko~i}a 8. alat. banaka. va{e preduze}e. akciju. auto saloni. gra|evinskih preduze}a.kako pisanom re~i. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. dr`avnih i javnih institucija. S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi . Petra Ko~i}a 8.. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. \ur|evo. Tako|e. 21000 Novi Sad 3. preduzetnici. hotela itd. odre|eni brend. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo. Novi Sad. ma{inu..S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova. javna preduze}a. tel: 021 49 33 29. PJ. auto salona . kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama. objaviti sni`enje proizvoda. firmu. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca .o. predstavni{tva. Radomira Ra{e Radujkova 12. odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! .. projektanti. tako i modernom fotografijom i dizajnom . [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. Radomira Ra{e Radujkova 12. in`enjeri. tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. komercijalni sektor. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. trgovci.)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. faksom na broj 021 49 40 02 2.o. \ur|evo PJ.

AQUA REZ.rs web: www. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala.rs . kako metala tako i nemetala. Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. a debljina materijala je do 120mm. Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm.aquarez. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0.15mm). MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa. a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez. Ne postoje ograni~enja u obliku.

.

Petra Ko~i}a 8. \ur|evo. 021 49 33 29 .com PJ. Novi Sad www.instruktordoo.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Novi Sad.com. office@instruktordoo. Tel/fax: 021 49 40 02. Radomira Ra{e Radujkova 12.