PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

11030 Beograd tel. Ven~a~ka 19a/27.rs www.Ul./fax: +381 11 250 68 26 mob.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.nordwood.rs natural wood floors .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Radojke Laki} 24. tel/fax: 011/24-22-133 .11000 Beograd.

.

com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 .^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12. Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.com [tampa: [tamparija „Valjevac“ . \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo.Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J .Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8.

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

{iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni. CEMtobent-DS. posipi za izradu fero betona. retarder. podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2.) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao..) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan. a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja. pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove..... postoji od 1936. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno.. Aquafin-UM. mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje. Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni.. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva. poliuretanski..) Aditivi za industriju betona (plastifikatori.. To je hidroizolacija.) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi. Vlaga. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju.. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. hidrofobni premazi. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e.. Aquafin-2K/M. tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina..) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. akceleratori. frezovanje itd... bentonitni materijali.. polimer cementni premazi. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina. Me|utim. Combiflex-DS. Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. Pre samih industrijskih podova. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije. ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru.. 3 1 ! Q P E PW J ! . Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata. superplastifikatori. pigmenti za obojeni beton. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005.. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke. SAD.. Ipak. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje.) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu.) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla..) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima. sanacioni i reparaturni malteri. sa~marenje. Africi itd..).Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje.

Fabrika Metalka Majur. Autosalon AS Car Ni{. [tamparija Zapis Aran|elovac. elektro industriji.). hemijskoj industriji. ing. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}. gra|.) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. dipl. prate}i materijali i sl. Predstavljamo neke od njih. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja.. parkinge i gara`e. Rafinerija nafte Beograd.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate.. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 . izlo`beni prostori i sli~no.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka. terasa. Industrija mesa Paji} Para}in. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal. terase i balkone. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja. podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija. posebno pogodan za primenu u prehrambenoj. ing. Pekara Pan~evo. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1. pogodan i za otvorene prostore poput balkona. antistatik podove. U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje.. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova. Skladi{tene hale Carlito Beograd.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo.. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. holovi. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. Do tada. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. 5 do 2. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. prehrambenu industriju itd. ing. gara`ama i sl. automobilskoj industriji itd. gra|. klani~noj.

investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar . na uglu ulica Polgar Andra{a. godine. p=4. 12. centar ugao Bul. povr{ine 2.000m2 sa prate}im objektima .) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992.g) Teretno vozilo Isuzu d-max.O. godine. Radni~ke i Stevana Musi}a. Katoli~ka porta 5. Koste Racina 5.150 m2 .g) Cevasta skela 5. poslovni objekat ugao ul. ma{inama). Slobodana Baji}a 36 i drugi. zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|.. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. II B i C faza. Bore Prodanovi}a 13. 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i. skip dizalice podupira~i. agregat.Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e . JP Poslovni prostor SPC . bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in.Jugo-mont’’ doo Novi sad. maj’’. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet. 15. i 1999.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. GRADNJU. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a.. a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. Kisa~ka 44. te in`enjering. JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke.O. objekti u ul. Laze Nan~i}a 3436.500 m2 sa cca 1. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D. Novosadskog sajma 5-7.g.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006. NOVI SAD.Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J . U proteklom periodu je izgra|eno oko 50. tesari. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada.6. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova. Jovana Hranilovi}a 57-59. 1995. za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. Oslobo|enja i Futo{ke. I faza. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov. osnovano je 27. 2 i br. kontejneri i sl.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6. a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36.000 m2 u 5 lamela. objekat u ulici Njego{evoj 10. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1. Petra Drap{ina 43. investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4.) Auto dizalica 20t (1983. I 2008. Poslovni objekat teniskog centra .800 m2.g. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu.000. Avgusta Cesarca br. U dosada{njem radu . Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika.000 m2 samo stambenog prostora.000 m2 sa cca 1. mikseri.00 m2 Gd dizalice.. me{alice kompresor..5t (1995.Slana Bara’’ p=5. Filipa Vi{nji}a 1-3. Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci.700 m2 ra|ena 2003. IN@ENJERING.yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU.

Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35.

obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. decking). pre svega gotovih parketa. kau~uka i vinila. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. gotove podove od lakirane plute. a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . vi{eslojne. troslojne i dvoslojne parkete. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. te linoleum i laminate. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi.

Kronoflooring itd. jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. vi{eslojne. sakura.. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. Q P E PW J 3 6 . Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. Garbelotto.. kambala.. jele. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima.ra|eno drvo za fasade. Fetim. ru~nim hoblanjem. ru~nim ~etkanjem. tali. jatoba. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. teak. padouk. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Egger. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). Landmax. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. azijski javor. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. gotove podove od lakirane plute. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. LI&CO. beljenjem. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. javora. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. wenge. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter. graba. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Pamino. bukve. Barlinek. cabreuva. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. kempas. Balterio. bambus. novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja. merbau. ameri~ki orah. ameri~ka tre{nja. Pored dvoslojnih parketa. koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. tre{nje. Po`gaj. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. troslojne i dvoslojne parkete. mahagoni. afri~ki orah. tiger wood. te linoleum i laminate. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. kau~uka i vinila. bagrema.. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. najve}em u Srbiji. UV lakiranjem ili uljenjem. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. U Parkett Centru. dimljenjem. pre svega gotovih parketa. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova. kanadski javor. jasena. bru{enjem. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. oraha. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. crnim ili belim pranjem. badi. bresta. Pansilva Sun. iroko. breze. decking). pagoda. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. sa mek{im – ~etinarskim. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje.

U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. . To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja . . kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a. restorana. dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC).HA predstavlja analizu rizika.Organska prehrambena industrija. koji omogu}ava: 1.Priprema i distribucija hrane . godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. 2. . prerada i pakovanje. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda.Trgovina . u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda.Skladi{tenje. kao i vr{iti njihova kontrola. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in. HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: . Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1. 3 7 ! Q P E PW J ! . odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. . transport i distribucija. de~jih ustanova. Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu.maloprodaja i ugostiteljstvo.za potrebe bolnica. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti. Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? . tj. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD.“od farme do trpezarijskog stola”. hotela. nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. svakog fizi~kog. avionskih i drugih kompanija.Proizvodnja. januara 2009. . Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points .Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo. 3.

mleko i mle~ni proizvodi. HACCP nije nezavisan program. preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu.primena novih tehnologija. . hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda.Uklanja barijere internacionalne trgovine. od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU. kao {to su meso. Pored toga.Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima. . 1. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU. Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. Prednosti primene ovog sistema su: .Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom. . HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih.Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla. ve} je deo ve}eg sistema kontrole. sistem.) zahtevaju da sigurnost hrane. .Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu.Japan i dr. Programi koji treba da budu usvojeni. .Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi. . Q P E PW J 3 8 . a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. rukovanja. Sa stanovi{ta tr`i{ta. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. Zbog svega navedenog. prema odredbama Direktive. zadruge. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti. ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane . Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate. Svaki pojedinac koji poseduje. ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a. izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. . postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a. proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a.Pove}ava profit. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti. proizvodnje.

gov. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. analizi i dostupnosti podataka. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. veku. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. Definisani su i strate{ki ciljevi. o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. spoljne trgovine. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. Godine 1859. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. zarada. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. 23. ugostiteljstva. 15. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika. a od 1824. analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. godine. trgovine. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi. Mese~ni statisti~ki pregled. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. nepristrasni. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. pravovremeni. koja se odnose na predmet istra`ivanja. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. 3 9 ! Q P E PW J . Op{tine u Srbiji. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. definicije. neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). Po~ev od 2006.rs. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. godine. kao i o radovima u inostranstvu. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje. o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919. 22. nije bila obuhva}ena. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. 24 i 27. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. obradi. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. godine. kao i na zavodskom veb sajtu. Me|utim. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. a 1882. Hrvata i Slovenaca. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. statistika Srbije postoji od 1862. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. unutra{njeg prometa. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. obrada. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. u saop{tenjima i dr. godine. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. jedinice posmatranja. arhitektonsko i ra~unsko). kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. uz statistiku industrije i energetike. godine..stat. Uprava je od 1862. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. iako obimna. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije. 21. Osim toga. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. godine. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. turizma i ostalih usluga. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. u sveskama br.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

1961. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo). prostorije nastanjene iz nu`de. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. i 1961.1971. godine. godine. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960. 31.03. i 2002. do aprila 1961. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji. 1981. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. doma}instava i stanova 2002. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja. 1981. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. i 1991. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. godine 230 gradskih naselja. popisa poljoprivrede januara 1951.1951. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. U popisu stanovni{tva.1991.gov. primenjena je ista definicija stana. 1991.03. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. a u popisu 1991. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. u okviru oblasti statistike gra|evinarstva.03. Podaci o stambenom fondu 31.03. Podaci o stambenom fondu 31. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50. godine. i 1971. Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva . U popisima 1981. u naseljima prete`no gradskog karaktera. zatim nastanjene poslovne prostorije. Na ovaj na~in u popisu 1981. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. obra|eno je 200. kao i radni~ke barake privremenog karaktera. kolektivni stanovi. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. godine primenjen je tzv. i 1991. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. Poslednjim popisom stanovni{tva.1981. Popisom 1961.03.stat. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno. popisa stanova sprovedenog aprila 1961.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova.1951.03. kao i u popisima 1971. i 31.

U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. najvi{e kroz maloprodajne objekte. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva.Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. profesionalnu instalaciju. kvaliteta. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. oni nude kompletna re{enja za podove. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Pre sve- K ga. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. Do danas su uspe{no iz- . Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. uklju~uju}i i pripremu podloge. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. kao i iz ostalih krajeva sveta. Zatim.

Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga. e-mail: contractworld@kenzaigroup.CENTAR: Cara Du{ana 36-40. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu. restoranima. info@carpetland. koji mo`e imati primenu u hotelima. Mi nudimo: 1. sportskim objektima.rs . PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. 4. sportskih podovi. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. Sve pohvale.contractworld. kvaliteta. februar 91.carpetland. vinil podovi. {kolama. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni.com.). tepisoni u plo~ama. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67.rs web: www. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama.rs. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d. poslovnim prostorima. www. laminati. +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. bolnicama. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene.o. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi. sajmovima i ostalim savremenim prostorima. industriji. ve{ta~ke trave itd. wilton tepisoni. 3. ekskluzivnim stanovima. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. parketi. 2. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda.o. BEOGRAD . kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji. zaista retko kod nas.

Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a. niskogradnju.normag. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. Takvu ekspanziju je. baza je razvrstana na: viskokogradnju. radne snage i mehanizacije.agtim. tehnologijom i opremom. firme koje objavljuju tendere. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova. naravno. preuzeti update programa i download instalacije programa. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www. Korisnici mogu biti projektantske. Primena softvera NormAG je jako {iroka. definisane cenovnike materijala. izvo|a~ke i investitorske firme.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi. Shodno tome. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. 4 5 ! Q P E PW J ! . anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera.com ili www. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse. programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti.

U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima.. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. obra|uju se kalkulacije cena. NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje. Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. Ve} od po~etne faze rada. Obrada predmera i predra~una radova. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. Posebno bitan je rad sa cenovnicima. radne snage i mehanizacije. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. rad sa dokaznicama mera. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan. Q P E PW J 4 6 .Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. Nastavi}e se . to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa. faze projektovanja. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija..

Svaka prostorija. bez izuzetaka. a zidovi su horizonti. je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. na primer. testirajte mogu}nosti. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. nekih delova poda. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. plafon je nebo. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. Tako. njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. U tom smislu. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. pa i kafe predstavlja mikrokosmos. Elementi predstavljaju sredstva. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. pod je povr{inski element koji je definisan zidovima. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. Pod je zemlja. Promena nivoa. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo. a svaki element ima svoje odre|ene osobine.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . skupite uzorke. temeljno ih razgledajte. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. Tako na primer. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja.

Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Dakle. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. U tom smislu. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima. podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti. kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. odnosno od sinteze va{ih zahteva.bir materijala od kog se pravi pod. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. testirajte materijale. zatim podovi od keramike. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. Kao {to je ve} pomenuto. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. Pre nego {to odaberete vrstu poda. zahtevi su u ovim prostorima strogi. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. sigurnosti. temeljno ih razgledajte. sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . skupite uzorke. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. lakog odr`avanja. `elja i mogu}nosti. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova. udobnosti.

.

.

.

.

terarijumima. fontanama. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. izolaciju povr{ina. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. drveta. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. . u vidu penu{avih gejzira. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. U Italiji. Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. boji. u vidu penu{avih gejzira. gline ili od razli~itih vrsta metala. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja... vodenim zidovima. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. bazenima. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. prelivnih zavesa. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. prelivnih zavesa.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u.

md.yu Q P E PW J 5 4 . Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www. 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.co.MD.

govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®. zaptivnih sredstava. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2.o. Philip Morris.000 m2. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa.857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. IKEA. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB. Pepsi.500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11. prevlaka. Baumax. Glavni akcenat stavljamo na razvoj. Subotica 6.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim. Panasonic. Makro/Metro i hiljade drugih. Bekaert.Sad 6. Volkswagen. samo-razlivaju}ih ko{uljica. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala. CocaCola.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J . Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom. [koda.o. Siemens.Predstavljamo: PANBEX SB d. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. BPB Rigips.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N. proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1. Carrefour. Billa.

rs Web: www.o.o.o.2. kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.468 m2 TC „Merkator“ Ni{ .275m2 „Jovanovi} Plast“ S.2. 11 080 Beograd Tel. Beograd Batajni~ki put 285. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje.7. Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.3.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta.rs Q P E PW J 5 6 .Servis“Porsche Ada“ Beograd 1.375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3. uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom.Pazova . PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta. PANBEX SB d.678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ .945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®. Beograd.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd .o.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5.4./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac .panbex.

odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. rukomet. Oni treba da budu bezbedni. tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . neklizaju}i.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. predstavljaju posebnu kategoriju podova. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. komforni. ko{arka. zatim deblji linoleum ili PVC. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. pa i estetski atraktivni. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. zavisno od primenjenog materijala. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. tako|e na drvenoj podkonstrukciji. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta. zavisno od primenjenog materijala. tenis. badminton. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. zatim deblji linoleum ili PVC. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. Tu su i prostori za body bilding. mali fudbal. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan.

omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena. obezbe|uje komfor i sigurnost. Po potrebi. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. poseduju gipkost. Lako odr`avanje bez talo`enja. terija proisti~e iz homogene strukture poda. razli~itog dizajna i boja. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Podovi su visokog kvaliteta. udobni su. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga. kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). atraktivan izgled. daju ~itave serije materijala za podove. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. tako|e. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. Q P E PW J 5 8 . higijena i lako odr`avanje. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. Svojim tehni~kim karakteristikama. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene.strukciji. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima. a zatim i tvrdo}a. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. postojanost. Prisutan je veliki izbor materijala. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce.

oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. lanenim uljem). kao neke vrste tepiha. dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. i premazivati razli~itim bojama. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti. ~ine}i skladnu celinu. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata.Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. debljina izme|u 10-22mm. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. Bez sumnje. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena . Neka va{ pod bude elegantan. moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta. da bi pod mogao da “radi”. du`ina 350-2000mm.

s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. bez ikakvih zazora i preklopa. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. Kretati se i `iveti sa drvetom. Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo. i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. Pored estetskog ulep{avanja doma. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti.da su stabilni. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga).020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu.com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : . Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine). Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. odnosno stru~njak. jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. boje drveta. a pogotovo o procesu su{enja. Bez sumnje. laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. ako se izvodi. Kao rezultat. Kao {to ~ovek ima mane. Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. tj. bru{enja. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. Danas je to dosta olak{ano. a ujedno {titi i od ugradnju. ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. 2004). U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Oni su vi{e dimenziono stabilni. otporni na udare. ekolo{ki . podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve. kao sto su: funkcionalni . drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv.siva predstavlja dugorocnu investiciju. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u. s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. Rukovodilac za{tite drveta. a deluju hladno. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja. lakiranja). ~ak i do 50 godina. Jugoslovenski standard JUS. hoblovanja. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda.D. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . ali imaju znatno du`i vek trajanja. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu.da imaju jeftinu proizvodnju. i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. {to uvek nosi opasnost od trovanja. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. na drvetu i oko drveta. ekonomski .pa mu je i cena najve}a. kao neke vrste tepiha. odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. a represivna za{tita. tako i drvo ima gre{ke. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka.D5. oste}enjima od insekata i dr. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. i idealni su za postavljanje u prizemljima. a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa.

jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. ali je slab provodnik toplote. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene.5%. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. glatka i ~vrsta. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i). Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. povr{ina mora biti ravna.15 m2K/W. Sada treba izmeriti vla`nost estriha. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%.5% za cementni estrih). Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. sloj lepila i drveni pod. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. cca 10 dana za svaki cm).Naravno.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima. Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini. a sam estrih kompaktan i suv. Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje. ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1.

13227. posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha.13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. sloj lepila i drveni pod. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 . Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone.svakog pojedinog materijala. 13489. 13488. na povr{ini parketa pojave pukotine. koju ima svako drvo. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine. ali je slab provodnik toplote.

dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. {ira odvojila od poko`ice. Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. Treba zaslu`iti toliko. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . Intenzitet i ton boje vina.. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. Puno je tu i fizike i biologije i hemije. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije. nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. ~udesan mali aparat. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). njihove reakcije se prenose na nerve. antocijani. Sa druge strane. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. ali i uslova gajenja gro`|a. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. delimi~no upija i delimi~no odbija. Dodu{e. Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino. da ne du`imo. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno. pa i vino u ~a{i. `utozelene ili `ute boje. Svako oko vidi malo druga~ije.ovo je `u}kasto. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. Jer o~i ne la`u. o~i ne la`u. koji nai|e na posmatrani objekat. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. Tajna je u tehnologiji.. ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. malo fizike. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. zato i postoji mnogo opisa boja vina. a ovo crveno. A na{e oko. pa putuju do mozga gde se stvara utisak. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene.

pa se mo`e javiti i mrk ton. bledo`u}kastog. koliko i u njemu samom.sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. ali i na~ina proizvodnje. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. I u boji vina se mo`e u`ivati. Boja kajsije. uklju~uju}i i njegovu boju. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. toliko se manje zna o boji belog vina. du`ina stajanja na kljuku. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije. sa ja~e izra`enom aromom. slamnastog. a ne samo boje. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj. kao i starija bela vina. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade.. Me|utim. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 .. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji. U zavisnosti od vrste gro`|a. a samim tim i bojene materije. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. ali samo ako se u pi}u pretera. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo.

Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. na. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. gotske. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. dodate su tek u XVII veku.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. renesansne palate i barokne crkve. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. Kada je grom o{tetio kupolu 1760.primer. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. student Ota Vagnera. Centar Starog grada je kod zamka Prag. zvonik. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma. godine najpre u stilu revizije gotike. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. godine. Romanti~ke. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. Struktura datira jo{ iz IX veka. Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. sa mnogim modifikacijama tokom godina. Male ulice. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. sagra|en 1357. daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. Me|utim. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). prostranije i ne`nije gra|evine. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. . ^arlsov most koga je projektovao Parler. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera. Uzmimo. Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. renesansne. sagra|ena unutar zidina zamka. Ali. zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena.

bela. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. najvi{e u stambenim blokovima. zvu~no izolacijske blokove. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. Jan Hasl. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. godine. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. godine. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. godine. koje je sada isklju~eno. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi. arhitekta po obrazovanju. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. ~iji su brojni primeri u Pragu. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. {kola u obliku slova L na periferiji grada. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. Me|utim. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. kao elektri~no ma~evanje. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. godine. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. metalne ukrase i drugo. Baziraju}i se na tom planu. formirao je odbor za arhitekturu. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. a romanti~ke osnove. ima dva cilindri~na elementa. uklju~uju}i mozaike. Godine 1905. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. godine. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. Moderna do danas Godine 1990. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. godine. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. gradona~elnik Praga. to je vesela prezentacija modernih boema. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. Ova glatka.

ma{inu.kako pisanom re~i. kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d. Radomira Ra{e Radujkova 12. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. projektanti. akciju.. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo. alat.S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova.. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca . S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi . tel: 021 49 33 29. \ur|evo PJ.. trgovci. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. dr`avnih i javnih institucija. auto saloni. PJ.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. tako i modernom fotografijom i dizajnom . mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo. Petra Ko~i}a 8.)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. Novi Sad. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. banaka. Radomira Ra{e Radujkova 12. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. objaviti sni`enje proizvoda. faksom na broj 021 49 40 02 2.o. gra|evinskih preduze}a. komercijalni sektor. \ur|evo. odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija.o. tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. hotela itd. auto salona . javna preduze}a. in`enjeri. va{e preduze}e.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! . firmu. preduzetnici. Petra Ko~i}a 8. predstavni{tva. 21000 Novi Sad 3. Tako|e. odre|eni brend.

AQUA REZ. MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa. Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm.aquarez. kako metala tako i nemetala. Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez.rs . Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala. a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda.15mm).rs web: www. Ne postoje ograni~enja u obliku. a debljina materijala je do 120mm.

.

\ur|evo. Petra Ko~i}a 8.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Radomira Ra{e Radujkova 12.instruktordoo.com PJ. Novi Sad. Novi Sad www. 021 49 33 29 .com. office@instruktordoo. Tel/fax: 021 49 40 02.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful