PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

Ven~a~ka 19a/27.nordwood.Ul. 11030 Beograd tel.rs natural wood floors .: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood./fax: +381 11 250 68 26 mob.rs www.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Radojke Laki} 24.11000 Beograd. tel/fax: 011/24-22-133 .

.

com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 .^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12.Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J . \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo. Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.com [tampa: [tamparija „Valjevac“ .Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8.

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

To je hidroizolacija. bentonitni materijali..). mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni. SAD..) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje.. a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla. retarder. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva.. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. Vlaga. Aquafin-UM. a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja.. CEMtobent-DS. Me|utim. poliuretanski..) Aditivi za industriju betona (plastifikatori.Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA..) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3. pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove.) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16.. postoji od 1936. posipi za izradu fero betona. polimer cementni premazi. 3 1 ! Q P E PW J ! . Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje.) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan.) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu. ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. akceleratori.. sa~marenje. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina.... Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata. Ipak. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju. Combiflex-DS.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije. Africi itd..) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi... Aquafin-2K/M. pigmenti za obojeni beton. sanacioni i reparaturni malteri.. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005.. podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. hidrofobni premazi. Pre samih industrijskih podova. Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke. {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni.) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala. tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno. frezovanje itd.. superplastifikatori...

podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 . ing. terase i balkone.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija. Skladi{tene hale Carlito Beograd. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. terasa. prehrambenu industriju itd.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal. posebno pogodan za primenu u prehrambenoj. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. Fabrika Metalka Majur. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1. Do tada. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja. elektro industriji.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo. pogodan i za otvorene prostore poput balkona. gra|. U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje.. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. izlo`beni prostori i sli~no. gra|.. automobilskoj industriji itd. klani~noj. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}. parkinge i gara`e. holovi. gara`ama i sl. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. hemijskoj industriji. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. Autosalon AS Car Ni{.). ing. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. dipl. Rafinerija nafte Beograd. Pekara Pan~evo. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. antistatik podove.. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}. [tamparija Zapis Aran|elovac. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv. Predstavljamo neke od njih. Industrija mesa Paji} Para}in. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi.) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. ing. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. prate}i materijali i sl. 5 do 2. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera..

5t (1995. 1995. p=4.) Auto dizalica 20t (1983. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J . Petra Drap{ina 43. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke. na uglu ulica Polgar Andra{a.g) Teretno vozilo Isuzu d-max. Avgusta Cesarca br.Slana Bara’’ p=5. za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. ma{inama). Jovana Hranilovi}a 57-59. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4. Radni~ke i Stevana Musi}a.. 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i.Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3. a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan.Jugo-mont’’ doo Novi sad. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006. Novosadskog sajma 5-7. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet. poslovni objekat ugao ul. I 2008. me{alice kompresor. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova. 2 i br. U dosada{njem radu . objekti u ul. II B i C faza.00 m2 Gd dizalice. GRADNJU. Katoli~ka porta 5. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu.150 m2 . Oslobo|enja i Futo{ke.000.700 m2 ra|ena 2003.g) Cevasta skela 5. JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. skip dizalice podupira~i... JP Poslovni prostor SPC .g.Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e . Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a. NOVI SAD. kontejneri i sl.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50.000 m2 sa cca 1.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. 15.. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. te in`enjering.000 m2 samo stambenog prostora. tesari.yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU. IN@ENJERING.000 m2 u 5 lamela. centar ugao Bul. Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika. Koste Racina 5. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci. objekat u ulici Njego{evoj 10.) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. I faza. i 1999. maj’’. zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|.800 m2. agregat. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada. investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar . a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36.6.g. Filipa Vi{nji}a 1-3.000m2 sa prate}im objektima .O. Poslovni objekat teniskog centra . Bore Prodanovi}a 13. godine. godine. 12. povr{ine 2. mikseri. Laze Nan~i}a 3436. osnovano je 27. Kisa~ka 44. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov. bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in.500 m2 sa cca 1.O. Slobodana Baji}a 36 i drugi.

Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35.

troslojne i dvoslojne parkete.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. decking). uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . kau~uka i vinila. gotove podove od lakirane plute. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. pre svega gotovih parketa. te linoleum i laminate. vi{eslojne. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta.

bru{enjem. graba. ameri~ki orah. Fetim. ameri~ka tre{nja. Kronoflooring itd. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. azijski javor.ra|eno drvo za fasade. Pamino. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. afri~ki orah. Q P E PW J 3 6 . To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. oraha. jele. teak. decking). koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. ru~nim hoblanjem. jatoba. U Parkett Centru. badi. pagoda. Pored dvoslojnih parketa. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. kau~uka i vinila. bambus. gotove podove od lakirane plute. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. tiger wood. kempas. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. mahagoni.. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. ru~nim ~etkanjem. bukve. Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. tre{nje. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. sakura.. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. padouk. Barlinek. Po`gaj. dimljenjem. javora. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. sa mek{im – ~etinarskim. UV lakiranjem ili uljenjem. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. vi{eslojne. bagrema. crnim ili belim pranjem. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). kanadski javor. iroko. jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. Landmax. najve}em u Srbiji. troslojne i dvoslojne parkete. merbau. Egger.. tali. bresta. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter. beljenjem. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. LI&CO. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. breze. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Garbelotto. te linoleum i laminate. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. jasena. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv.. Balterio. Pansilva Sun. pre svega gotovih parketa. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. kambala. wenge. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. cabreuva. novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja.

Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? . . Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti. Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane. . restorana.Proizvodnja. . . Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu. kao i vr{iti njihova kontrola. HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: .Organska prehrambena industrija. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. de~jih ustanova. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. januara 2009. To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja . svakog fizi~kog. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda. 2.Skladi{tenje. avionskih i drugih kompanija.za potrebe bolnica. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD. prerada i pakovanje.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1. koji omogu}ava: 1. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda. dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC).HA predstavlja analizu rizika. Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo.“od farme do trpezarijskog stola”. 3 7 ! Q P E PW J ! . Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. hotela. 3.Trgovina .maloprodaja i ugostiteljstvo. tj. transport i distribucija. nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda. godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda.Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an.Priprema i distribucija hrane . kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points . .

bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. .Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu.Uklanja barijere internacionalne trgovine. postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti. hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina. preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu.Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom. sistem.Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. HACCP nije nezavisan program. Prednosti primene ovog sistema su: .Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima.Pove}ava profit.Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. rukovanja. . Svaki pojedinac koji poseduje. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU. . Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate. implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. prema odredbama Direktive.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. Programi koji treba da budu usvojeni. ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla.primena novih tehnologija. SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih. Zbog svega navedenog. . Pored toga. . zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. kao {to su meso. mleko i mle~ni proizvodi. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. proizvodnje. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi. od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja. . proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a. Q P E PW J 3 8 . ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a.Japan i dr. 1. Sa stanovi{ta tr`i{ta. izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. ve} je deo ve}eg sistema kontrole. Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. . ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane .) zahtevaju da sigurnost hrane. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU. zadruge. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda.

kao i na zavodskom veb sajtu. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. jedinice posmatranja. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave.rs. 24 i 27.. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. u sveskama br. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika. obradi. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. nije bila obuhva}ena. godine.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. Mese~ni statisti~ki pregled. analizi i dostupnosti podataka. kao i o radovima u inostranstvu. iako obimna. godine. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919. Op{tine u Srbiji. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. Me|utim. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. definicije. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. uz statistiku industrije i energetike. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. godine. Osim toga. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www.gov. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. Definisani su i strate{ki ciljevi. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. Godine 1859. arhitektonsko i ra~unsko). godine. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). trgovine. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. obrada. 3 9 ! Q P E PW J . Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. koja se odnose na predmet istra`ivanja. 21. spoljne trgovine. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. Uprava je od 1862. Po~ev od 2006. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. zarada. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. godine. u saop{tenjima i dr. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. 23. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena.stat. pravovremeni. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. nepristrasni. o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. veku. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. godine. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. ugostiteljstva. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. a 1882. statistika Srbije postoji od 1862. 22. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. 15. a od 1824. analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. turizma i ostalih usluga. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. unutra{njeg prometa. Hrvata i Slovenaca.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

popisa stanova sprovedenog aprila 1961. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. 31. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. u naseljima prete`no gradskog karaktera. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. 1991.1991. zatim nastanjene poslovne prostorije. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31. primenjena je ista definicija stana. kao i u popisima 1971.stat. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. godine. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. doma}instava i stanova 2002.1961.03. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno. kao i radni~ke barake privremenog karaktera. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960.1951. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. 1981.1951. 1981.03.1971.1981. Podaci o stambenom fondu 31. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo). Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva . i 1961. Poslednjim popisom stanovni{tva. i 1971.gov. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. i 1991. obra|eno je 200. i 1991. do aprila 1961. i 31.03. U popisu stanovni{tva.03. Podaci o stambenom fondu 31. U popisima 1981. godine.03. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50.03. kolektivni stanovi. godine 230 gradskih naselja. godine. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. popisa poljoprivrede januara 1951. u okviru oblasti statistike gra|evinarstva. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. i 2002. prostorije nastanjene iz nu`de. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. Popisom 1961. godine primenjen je tzv. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. Na ovaj na~in u popisu 1981. a u popisu 1991.

Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. profesionalnu instalaciju. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. oni nude kompletna re{enja za podove. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. kao i iz ostalih krajeva sveta. najvi{e kroz maloprodajne objekte. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. Zatim. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. Pre sve- K ga. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga.Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. Do danas su uspe{no iz- . Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. kvaliteta. uklju~uju}i i pripremu podloge. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima.

Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. poslovnim prostorima. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. Sve pohvale. wilton tepisoni. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. zaista retko kod nas. koji mo`e imati primenu u hotelima. BEOGRAD . Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27. www. bolnicama.). e-mail: contractworld@kenzaigroup. sportskim objektima. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi.o. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. tepisoni u plo~ama. PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga.o.carpetland. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda. ekskluzivnim stanovima. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. info@carpetland.rs.com. 3. industriji. ve{ta~ke trave itd. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. sportskih podovi. parketi. 4. sajmovima i ostalim savremenim prostorima. Mi nudimo: 1. +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. laminati. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove.contractworld. vinil podovi. kvaliteta. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu. 2.rs web: www. restoranima. {kolama.CENTAR: Cara Du{ana 36-40. februar 91.rs . kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji.

anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse.com ili www. radne snage i mehanizacije. preuzeti update programa i download instalacije programa. 4 5 ! Q P E PW J ! . Primena softvera NormAG je jako {iroka.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. baza je razvrstana na: viskokogradnju.agtim. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. naravno. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www. firme koje objavljuju tendere. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena. definisane cenovnike materijala. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. Korisnici mogu biti projektantske. tehnologijom i opremom. Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena.normag. Shodno tome. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. niskogradnju. Takvu ekspanziju je. izvo|a~ke i investitorske firme.

Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. radne snage i mehanizacije. pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa.. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. Q P E PW J 4 6 . U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan. to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). rad sa dokaznicama mera. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. faze projektovanja. U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. obra|uju se kalkulacije cena. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project.. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. Obrada predmera i predra~una radova. Posebno bitan je rad sa cenovnicima. NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje. Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. Ve} od po~etne faze rada. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove.Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. Nastavi}e se . Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija.

isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. Promena nivoa. skupite uzorke. Tako na primer. U tom smislu. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. Svaka prostorija. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. a svaki element ima svoje odre|ene osobine. pod je povr{inski element koji je definisan zidovima. bez izuzetaka. Tako. nekih delova poda. plafon je nebo. njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja. pa i kafe predstavlja mikrokosmos. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. testirajte mogu}nosti. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. na primer. je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . Pod je zemlja. Elementi predstavljaju sredstva. a zidovi su horizonti. temeljno ih razgledajte. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta.

sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova. zahtevi su u ovim prostorima strogi. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda.bir materijala od kog se pravi pod. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. Kao {to je ve} pomenuto. sigurnosti. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. odnosno od sinteze va{ih zahteva. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti. kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. `elja i mogu}nosti. testirajte materijale. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. Dakle. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. U tom smislu. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. Pre nego {to odaberete vrstu poda. skupite uzorke. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. zatim podovi od keramike. lakog odr`avanja. udobnosti. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. temeljno ih razgledajte.

.

.

.

.

Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. vodenim zidovima. . bazenima. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. boji. prelivnih zavesa. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. U Italiji. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. prelivnih zavesa. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. terarijumima. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. gline ili od razli~itih vrsta metala. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. u vidu penu{avih gejzira.. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u. instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. izolaciju povr{ina.. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u. fontanama. drveta. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. u vidu penu{avih gejzira.

Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.md.yu Q P E PW J 5 4 .MD.co. 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.

Panasonic. Volkswagen. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1. IKEA.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J .500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije. Glavni akcenat stavljamo na razvoj. BPB Rigips. Billa.o. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e.857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22.Predstavljamo: PANBEX SB d. Subotica 6. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa.000 m2. Carrefour. prevlaka. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250. govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®. Siemens. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. Philip Morris. samo-razlivaju}ih ko{uljica. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Makro/Metro i hiljade drugih.Sad 6. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3.o. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. Baumax. proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. CocaCola. [koda.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12. Bekaert. Pepsi. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2. zaptivnih sredstava. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB.

Beograd Batajni~ki put 285.3. Beograd.275m2 „Jovanovi} Plast“ S. PANBEX SB d.4. 11 080 Beograd Tel.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5.rs Web: www.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac . Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.o. Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd .2./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex.o.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje.468 m2 TC „Merkator“ Ni{ .7.Servis“Porsche Ada“ Beograd 1.o. uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®.375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12.o.945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1. kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.rs Q P E PW J 5 6 .678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ .Pazova .2. PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta.panbex.

rukomet. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta. zavisno od primenjenog materijala. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju. Oni treba da budu bezbedni. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja. zatim deblji linoleum ili PVC. ko{arka. naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. zatim deblji linoleum ili PVC. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. badminton. mali fudbal. neklizaju}i. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. pa i estetski atraktivni. tenis. zavisno od primenjenog materijala. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. tako|e na drvenoj podkonstrukciji. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. komforni. tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . predstavljaju posebnu kategoriju podova. Tu su i prostori za body bilding. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve.

higijena i lako odr`avanje. Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice. sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. Lako odr`avanje bez talo`enja. Podovi su visokog kvaliteta. razli~itog dizajna i boja. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Prisutan je veliki izbor materijala. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena.strukciji. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. obezbe|uje komfor i sigurnost. daju ~itave serije materijala za podove. Q P E PW J 5 8 . Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. postojanost. atraktivan izgled. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. a zatim i tvrdo}a. terija proisti~e iz homogene strukture poda. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. poseduju gipkost. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. udobni su. Svojim tehni~kim karakteristikama. Po potrebi. tako|e. kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga.

Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta.Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. du`ina 350-2000mm. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. lanenim uljem). ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Neka va{ pod bude elegantan. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena . Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. da bi pod mogao da “radi”. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. debljina izme|u 10-22mm. kao neke vrste tepiha. Bez sumnje. dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. i premazivati razli~itim bojama. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. ~ine}i skladnu celinu. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu.

^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga). Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda.siva predstavlja dugorocnu investiciju. U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi. ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi. Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa.D5.pa mu je i cena najve}a. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. ~ak i do 50 godina. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. kao neke vrste tepiha. Oni su vi{e dimenziono stabilni. Bez sumnje. a deluju hladno. bru{enja. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. a ujedno {titi i od ugradnju.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline.da imaju jeftinu proizvodnju. boje drveta. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv. bez ikakvih zazora i preklopa. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. {to uvek nosi opasnost od trovanja. Pored estetskog ulep{avanja doma. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. tako i drvo ima gre{ke. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage. a represivna za{tita. ekolo{ki . ako se izvodi. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine).D. na drvetu i oko drveta. Kretati se i `iveti sa drvetom.da su stabilni. 2004). nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. Rukovodilac za{tite drveta. Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. otporni na udare.com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : . jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda.020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost. Kao {to ~ovek ima mane. pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. i idealni su za postavljanje u prizemljima. tj. odnosno stru~njak. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. Kao rezultat. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. ali imaju znatno du`i vek trajanja. a pogotovo o procesu su{enja. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. kao sto su: funkcionalni . Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . hoblovanja. a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. ekonomski . lakiranja). Jugoslovenski standard JUS. Danas je to dosta olak{ano. s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. oste}enjima od insekata i dr. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva.

Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. ali je slab provodnik toplote. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i). Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. a sam estrih kompaktan i suv. Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena.15 m2K/W. sloj lepila i drveni pod. povr{ina mora biti ravna. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene.5% za cementni estrih). nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. glatka i ~vrsta. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali. Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala.5%. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu.Naravno. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. Sada treba izmeriti vla`nost estriha. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. cca 10 dana za svaki cm).

odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%.13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. 13488. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone. koju ima svako drvo. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih).svakog pojedinog materijala. ali je slab provodnik toplote. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. sloj lepila i drveni pod. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. 13489. na povr{ini parketa pojave pukotine. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 . Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine. 13227.

koji nai|e na posmatrani objekat. Sa druge strane. Tajna je u tehnologiji. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene. ali i uslova gajenja gro`|a. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). {ira odvojila od poko`ice. o~i ne la`u. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. zato i postoji mnogo opisa boja vina.. ~udesan mali aparat. pa i vino u ~a{i. da ne du`imo. Intenzitet i ton boje vina. Dodu{e. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno. njihove reakcije se prenose na nerve. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. malo fizike. Treba zaslu`iti toliko. Puno je tu i fizike i biologije i hemije. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. pa putuju do mozga gde se stvara utisak. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. Svako oko vidi malo druga~ije. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima. A na{e oko. `utozelene ili `ute boje.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. Jer o~i ne la`u. dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. antocijani.ovo je `u}kasto. a ovo crveno. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. delimi~no upija i delimi~no odbija.. nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola.

ali i na~ina proizvodnje. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. du`ina stajanja na kljuku. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida.. toliko se manje zna o boji belog vina. bledo`u}kastog. sa ja~e izra`enom aromom. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. Boja kajsije. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj. Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. I u boji vina se mo`e u`ivati. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. uklju~uju}i i njegovu boju. Me|utim. a ne samo boje. ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. koliko i u njemu samom. slamnastog. ali samo ako se u pi}u pretera.. pa se mo`e javiti i mrk ton. U zavisnosti od vrste gro`|a. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo. a samim tim i bojene materije. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. kao i starija bela vina. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 .sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina.

Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. Romanti~ke. godine. sagra|ena unutar zidina zamka. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. Centar Starog grada je kod zamka Prag. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). student Ota Vagnera. Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. renesansne palate i barokne crkve. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. sagra|en 1357. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. godine najpre u stilu revizije gotike. sa mnogim modifikacijama tokom godina. dodate su tek u XVII veku. ^arlsov most koga je projektovao Parler. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera.primer. Ali. Me|utim. zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena. na. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. Uzmimo.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. Male ulice. Kada je grom o{tetio kupolu 1760. glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno. Struktura datira jo{ iz IX veka. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. zvonik. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. . gotske. prostranije i ne`nije gra|evine. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. renesansne.

godine. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi. metalne ukrase i drugo. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. formirao je odbor za arhitekturu. Jan Hasl. Godine 1905. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. koje je sada isklju~eno. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. Baziraju}i se na tom planu. godine. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. ~iji su brojni primeri u Pragu. to je vesela prezentacija modernih boema. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. godine. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. Ova glatka. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. kao elektri~no ma~evanje. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. arhitekta po obrazovanju. {kola u obliku slova L na periferiji grada. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. godine. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. godine. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. ima dva cilindri~na elementa. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. Moderna do danas Godine 1990. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. zvu~no izolacijske blokove. uklju~uju}i mozaike. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. gradona~elnik Praga. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. bela. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. Me|utim. trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. najvi{e u stambenim blokovima. a romanti~ke osnove. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. godine. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a.

o.kako pisanom re~i.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama. trgovci. \ur|evo. Tako|e. Radomira Ra{e Radujkova 12.. tako i modernom fotografijom i dizajnom . tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. PJ. odre|eni brend. tel: 021 49 33 29. gra|evinskih preduze}a. objaviti sni`enje proizvoda.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija. va{e preduze}e. javna preduze}a. predstavni{tva.. auto salona . po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo. firmu. S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi . projektanti. faksom na broj 021 49 40 02 2. in`enjeri. 21000 Novi Sad 3. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca . manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. \ur|evo PJ. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. Radomira Ra{e Radujkova 12. hotela itd. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. Novi Sad. kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d. auto saloni.S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije.o. akciju. Petra Ko~i}a 8. banaka. alat. preduzetnici. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo.)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. Petra Ko~i}a 8.. komercijalni sektor.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! . ma{inu. dr`avnih i javnih institucija. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat.

MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu.AQUA REZ. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala.aquarez. a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda. Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa.rs web: www.rs .15mm). Ne postoje ograni~enja u obliku. a debljina materijala je do 120mm. kako metala tako i nemetala. Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu.

.

\ur|evo. Novi Sad. Tel/fax: 021 49 40 02.com. 021 49 33 29 . Petra Ko~i}a 8.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Radomira Ra{e Radujkova 12.com PJ. office@instruktordoo. Novi Sad www.instruktordoo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful