PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

rs natural wood floors .Ul. Ven~a~ka 19a/27.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.rs www.nordwood./fax: +381 11 250 68 26 mob. 11030 Beograd tel.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Radojke Laki} 24. tel/fax: 011/24-22-133 .11000 Beograd.

.

Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12.Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J .com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 . \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo.Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8.com [tampa: [tamparija „Valjevac“ .

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva.) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu.) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje. 3 1 ! Q P E PW J ! . poliuretanski. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije.) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan. Me|utim.. postoji od 1936.. retarder. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru.. Vlaga.. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2... Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima.) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. superplastifikatori. ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima.) Aditivi za industriju betona (plastifikatori. Aquafin-2K/M.... tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina. frezovanje itd. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. Pre samih industrijskih podova.. a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja... To je hidroizolacija. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005. posipi za izradu fero betona.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove.. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. sa~marenje. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni. CEMtobent-DS.. Aquafin-UM.) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata. akceleratori. Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. pigmenti za obojeni beton.. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina.) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala. a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla.). podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju.) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi.. mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima.. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke. sanacioni i reparaturni malteri. Africi itd... Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e. SAD. Combiflex-DS. hidrofobni premazi. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje. Ipak.Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA. Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo. {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni.. bentonitni materijali. polimer cementni premazi.

U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje. holovi. Industrija mesa Paji} Para}in. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge. Pekara Pan~evo. izlo`beni prostori i sli~no. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. Autosalon AS Car Ni{. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}.. podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija. dipl. elektro industriji. gra|. klani~noj. antistatik podove. terasa. Predstavljamo neke od njih. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. terase i balkone. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600. ing.. prehrambenu industriju itd. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 . gara`ama i sl. [tamparija Zapis Aran|elovac. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1.. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. Do tada. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja.) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}. 5 do 2.. parkinge i gara`e. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv. Fabrika Metalka Majur. Rafinerija nafte Beograd. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija.). automobilskoj industriji itd.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. gra|. Skladi{tene hale Carlito Beograd. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. posebno pogodan za primenu u prehrambenoj. hemijskoj industriji.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal. ing. ing. pogodan i za otvorene prostore poput balkona.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. prate}i materijali i sl.

investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4.Jugo-mont’’ doo Novi sad. Slobodana Baji}a 36 i drugi. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. kontejneri i sl. II B i C faza. tesari. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov. te in`enjering.yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci. Avgusta Cesarca br.. centar ugao Bul. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu. Filipa Vi{nji}a 1-3.O.. p=4.. U dosada{njem radu . IN@ENJERING.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006. Koste Racina 5. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova. 15. a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. poslovni objekat ugao ul. 1995. objekti u ul. Laze Nan~i}a 3436. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada. JP Poslovni prostor SPC . zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|. Radni~ke i Stevana Musi}a. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan.000. Novosadskog sajma 5-7. Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu.000 m2 samo stambenog prostora. Jovana Hranilovi}a 57-59. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50. skip dizalice podupira~i.150 m2 . povr{ine 2. Katoli~ka porta 5.) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. 12. I 2008. osnovano je 27. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet. i 1999. JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. Oslobo|enja i Futo{ke. Poslovni objekat teniskog centra . me{alice kompresor. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena.Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3. Petra Drap{ina 43.800 m2.700 m2 ra|ena 2003. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J .5t (1995.000m2 sa prate}im objektima .Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e . Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika.000 m2 u 5 lamela. Kisa~ka 44.g. objekat u ulici Njego{evoj 10. agregat. NOVI SAD. godine. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6.O.. GRADNJU.500 m2 sa cca 1.000 m2 sa cca 1.Slana Bara’’ p=5. investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar . za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. godine.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci.) Auto dizalica 20t (1983. Bore Prodanovi}a 13.g) Teretno vozilo Isuzu d-max. na uglu ulica Polgar Andra{a.00 m2 Gd dizalice. ma{inama). 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D. mikseri.g. I faza. maj’’.g) Cevasta skela 5. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in.6. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a. 2 i br.

Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35.

troslojne i dvoslojne parkete. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. vi{eslojne. decking). Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. pre svega gotovih parketa. kau~uka i vinila. a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . gotove podove od lakirane plute. te linoleum i laminate.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada.

U Parkett Centru.ra|eno drvo za fasade. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. badi. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. bambus. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. bagrema. sa mek{im – ~etinarskim. pagoda. ameri~ki orah. pre svega gotovih parketa. UV lakiranjem ili uljenjem. teak. jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. najve}em u Srbiji. azijski javor. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. troslojne i dvoslojne parkete. Kronoflooring itd. bresta. crnim ili belim pranjem. novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja. ru~nim hoblanjem. koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje. beljenjem. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. merbau. kambala. kempas. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. decking). Egger. breze. kanadski javor. Fetim. Po`gaj. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. Barlinek. mahagoni. kau~uka i vinila. padouk. Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. jatoba. tali. tre{nje. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard... uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. sakura. oraha. jasena. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. iroko. bukve. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. ameri~ka tre{nja. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. LI&CO. te linoleum i laminate. graba. Landmax. Pamino. Balterio. dimljenjem. Garbelotto. ru~nim ~etkanjem. vi{eslojne. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. gotove podove od lakirane plute. Q P E PW J 3 6 . javora. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). jele. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova. tiger wood.. bru{enjem. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. Alpodov prodajni program obuhvata masivne.. Pored dvoslojnih parketa. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. Pansilva Sun. wenge. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. cabreuva. afri~ki orah.

avionskih i drugih kompanija. HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: . januara 2009.za potrebe bolnica. koji omogu}ava: 1. prerada i pakovanje.Organska prehrambena industrija. u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda. dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC). To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points .Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an.Proizvodnja. . Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. transport i distribucija. . . 3 7 ! Q P E PW J ! . nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. svakog fizi~kog. tj. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD. Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu. Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka.Trgovina .“od farme do trpezarijskog stola”. kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja .Skladi{tenje. Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? .Priprema i distribucija hrane . de~jih ustanova. odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. restorana. 3. . godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane. kao i vr{iti njihova kontrola.maloprodaja i ugostiteljstvo.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1. Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo. 2. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in. hotela. .HA predstavlja analizu rizika.

Uklanja barijere internacionalne trgovine. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja. Zbog svega navedenog. . izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. HACCP nije nezavisan program. a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. . bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. Svaki pojedinac koji poseduje. ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane .Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu. sistem.Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor. implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate. Q P E PW J 3 8 . postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a. . preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu. 1. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. Programi koji treba da budu usvojeni. prema odredbama Direktive. ve} je deo ve}eg sistema kontrole. Sa stanovi{ta tr`i{ta.Japan i dr.Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom. proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a.) zahtevaju da sigurnost hrane. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a.Pove}ava profit. rukovanja.primena novih tehnologija. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti. . . Pored toga. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU. mleko i mle~ni proizvodi. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. .Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima. Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. kao {to su meso. zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. .Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. proizvodnje. Prednosti primene ovog sistema su: . zadruge. hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi. ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene.

Me|utim. koja se odnose na predmet istra`ivanja. unutra{njeg prometa. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. turizma i ostalih usluga. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. 3 9 ! Q P E PW J . na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. jedinice posmatranja. pravovremeni. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. godine. Mese~ni statisti~ki pregled. 23. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. Op{tine u Srbiji. Po~ev od 2006. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. ugostiteljstva. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje. nepristrasni. godine. a od 1824. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. a 1882. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. u sveskama br. 24 i 27. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919.rs. kao i na zavodskom veb sajtu. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. definicije. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. godine. obrada. neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. u saop{tenjima i dr. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica.stat. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. 22. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. arhitektonsko i ra~unsko). Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. statistika Srbije postoji od 1862. Osim toga. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. 21. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. veku. zarada. uz statistiku industrije i energetike. trgovine.gov. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www. Godine 1859. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. iako obimna. spoljne trgovine.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. 15. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi.. Hrvata i Slovenaca. Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. analizi i dostupnosti podataka. godine. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. Uprava je od 1862. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. godine. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena. obradi. nije bila obuhva}ena. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. godine. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. Definisani su i strate{ki ciljevi. kao i o radovima u inostranstvu.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

i 1961.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. Poslednjim popisom stanovni{tva.gov. u naseljima prete`no gradskog karaktera.03. i 1971.1951. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. godine. Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva . prostorije nastanjene iz nu`de. u okviru oblasti statistike gra|evinarstva. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. kao i radni~ke barake privremenog karaktera. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno. 31. Popisom 1961.1961. Na ovaj na~in u popisu 1981. godine. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. primenjena je ista definicija stana. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. popisa stanova sprovedenog aprila 1961. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. a u popisu 1991.1971. obra|eno je 200.1951. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960.stat. zatim nastanjene poslovne prostorije. doma}instava i stanova 2002. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja.03. U popisima 1981. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu. popisa poljoprivrede januara 1951. i 31. kao i u popisima 1971.03. 1981. godine. 1991. godine primenjen je tzv. U popisu stanovni{tva. do aprila 1961. i 1991.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo).1981. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31.1991.03. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji.03. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. i 1991. Podaci o stambenom fondu 31. 1981. Podaci o stambenom fondu 31. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www.03. godine 230 gradskih naselja. i 2002. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50. kolektivni stanovi. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31.

otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. kvaliteta. najvi{e kroz maloprodajne objekte. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. Zatim. Pre sve- K ga. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. uklju~uju}i i pripremu podloge. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima.Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. Do danas su uspe{no iz- . oni nude kompletna re{enja za podove. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. profesionalnu instalaciju. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. kao i iz ostalih krajeva sveta. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove.

restoranima. parketi. ve{ta~ke trave itd. +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. 3. zaista retko kod nas. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi. PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34. tepisoni u plo~ama. kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d.rs. koji mo`e imati primenu u hotelima. Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27. bolnicama. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama. Sve pohvale. wilton tepisoni. info@carpetland. sajmovima i ostalim savremenim prostorima. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni. BEOGRAD . 2. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. sportskim objektima.com.o. sportskih podovi.). laminati. vinil podovi.CENTAR: Cara Du{ana 36-40. industriji. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. 4. ekskluzivnim stanovima.rs web: www. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. februar 91.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga.o. Mi nudimo: 1. e-mail: contractworld@kenzaigroup.rs . kvaliteta. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. www. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. {kolama. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda.contractworld. poslovnim prostorima.carpetland. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu.

P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova.com ili www. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse. Korisnici mogu biti projektantske.normag.agtim. Takvu ekspanziju je. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. Primena softvera NormAG je jako {iroka. radne snage i mehanizacije. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www. Shodno tome. firme koje objavljuju tendere. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. naravno. izvo|a~ke i investitorske firme. definisane cenovnike materijala. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. 4 5 ! Q P E PW J ! . Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. niskogradnju. tehnologijom i opremom. baza je razvrstana na: viskokogradnju. programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera. preuzeti update programa i download instalacije programa.

NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. rad sa dokaznicama mera.. Posebno bitan je rad sa cenovnicima. to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan. faze projektovanja. Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. Obrada predmera i predra~una radova. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa. U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. radne snage i mehanizacije. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. Q P E PW J 4 6 . Nastavi}e se . Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija. Ve} od po~etne faze rada. obra|uju se kalkulacije cena. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa.Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa.. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga.

je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. Elementi predstavljaju sredstva. a zidovi su horizonti. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja. nekih delova poda. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. Tako. a svaki element ima svoje odre|ene osobine. na primer. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata. skupite uzorke. Pod je zemlja. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. Promena nivoa. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. U tom smislu. Tako na primer. bez izuzetaka. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. temeljno ih razgledajte. plafon je nebo. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo. isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. Svaka prostorija. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. testirajte mogu}nosti. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost. pod je povr{inski element koji je definisan zidovima.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. pa i kafe predstavlja mikrokosmos.

podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti. `elja i mogu}nosti. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. udobnosti. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. lakog odr`avanja. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. Pre nego {to odaberete vrstu poda. testirajte materijale. Dakle. zatim podovi od keramike. Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. U tom smislu. temeljno ih razgledajte. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova. kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . zahtevi su u ovim prostorima strogi. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. odnosno od sinteze va{ih zahteva. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika. Kao {to je ve} pomenuto. skupite uzorke. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. sigurnosti. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru.bir materijala od kog se pravi pod. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu.

.

.

.

.

instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. boji. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova.. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. fontanama. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. terarijumima. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. drveta. u vidu penu{avih gejzira. treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. U Italiji. gline ili od razli~itih vrsta metala. . Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. vodenim zidovima. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. izolaciju povr{ina. bazenima. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja. prelivnih zavesa. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u.. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. prelivnih zavesa. u vidu penu{avih gejzira.

Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.co. 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.yu Q P E PW J 5 4 .MD.md.

500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11. IKEA.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J . Philip Morris. Billa.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e. Subotica 6. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1.Sad 6. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. Makro/Metro i hiljade drugih.o. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12. Pepsi. Carrefour. zaptivnih sredstava.857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22. Siemens. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa. Glavni akcenat stavljamo na razvoj. CocaCola. Volkswagen. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala.000 m2. samo-razlivaju}ih ko{uljica.Predstavljamo: PANBEX SB d.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. BPB Rigips. proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. Panasonic. prevlaka. Bekaert. [koda.o. govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®. Baumax. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom.

124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3.rs Web: www.Pazova .275m2 „Jovanovi} Plast“ S.Servis“Porsche Ada“ Beograd 1.3. kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.o. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®.o.2. Beograd Batajni~ki put 285.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta.4.panbex.678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ .2.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5. PANBEX SB d. 11 080 Beograd Tel.rs Q P E PW J 5 6 . uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac . Beograd. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd ./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex. Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d.7.945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1.468 m2 TC „Merkator“ Ni{ .o.o. PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta.

tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. Tu su i prostori za body bilding. tenis. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. neklizaju}i. Oni treba da budu bezbedni. badminton. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. zatim deblji linoleum ili PVC. pa i estetski atraktivni. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. rukomet. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. ko{arka. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja. zavisno od primenjenog materijala. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju. zavisno od primenjenog materijala. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. predstavljaju posebnu kategoriju podova.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta. zatim deblji linoleum ili PVC. komforni. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. mali fudbal. tako|e na drvenoj podkonstrukciji.

kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). higijena i lako odr`avanje. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. obezbe|uje komfor i sigurnost. Q P E PW J 5 8 . Svojim tehni~kim karakteristikama. prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima.strukciji. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. udobni su. omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. razli~itog dizajna i boja. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. atraktivan izgled. tako|e. Prisutan je veliki izbor materijala. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga. Lako odr`avanje bez talo`enja. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. Po potrebi. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju. ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. a zatim i tvrdo}a. postojanost. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. Podovi su visokog kvaliteta. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. daju ~itave serije materijala za podove. poseduju gipkost. terija proisti~e iz homogene strukture poda.

moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta. Neka va{ pod bude elegantan. Bez sumnje. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. ~ine}i skladnu celinu. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. lanenim uljem).Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. da bi pod mogao da “radi”. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. i premazivati razli~itim bojama. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju. debljina izme|u 10-22mm. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena . Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. kao neke vrste tepiha. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. du`ina 350-2000mm. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze.

pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. i idealni su za postavljanje u prizemljima. Kao {to ~ovek ima mane. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. Bez sumnje.D5. s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. na drvetu i oko drveta.D. Kao rezultat. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv. podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve. {to uvek nosi opasnost od trovanja. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti. a deluju hladno. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. odnosno stru~njak. ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. boje drveta. jer je to sve ve} ura|eno u fabrici.020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost. a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. oste}enjima od insekata i dr. bez ikakvih zazora i preklopa. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine). U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa. Jugoslovenski standard JUS. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Kretati se i `iveti sa drvetom. a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. kao neke vrste tepiha. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. a represivna za{tita. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. Rukovodilac za{tite drveta.da imaju jeftinu proizvodnju. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. Danas je to dosta olak{ano. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. tako i drvo ima gre{ke. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. a ujedno {titi i od ugradnju.da su stabilni.siva predstavlja dugorocnu investiciju. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga). otporni na udare.pa mu je i cena najve}a. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi. ali imaju znatno du`i vek trajanja. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda.com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : . U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. bru{enja. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. ~ak i do 50 godina. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. ekonomski . lakiranja). ako se izvodi. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. tj. 2004). ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. ekolo{ki . kao sto su: funkcionalni . i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. a pogotovo o procesu su{enja. Pored estetskog ulep{avanja doma. Oni su vi{e dimenziono stabilni. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja. U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda. hoblovanja.

cca 10 dana za svaki cm). a sam estrih kompaktan i suv. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. ali je slab provodnik toplote. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. povr{ina mora biti ravna. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina.Naravno. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i). Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. sloj lepila i drveni pod. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala. Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima. Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost.5% za cementni estrih). glatka i ~vrsta.5%.15 m2K/W. Sada treba izmeriti vla`nost estriha. koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1. ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene.

Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. 13489.13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 .svakog pojedinog materijala. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone. ali je slab provodnik toplote. sloj lepila i drveni pod. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). 13488. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. 13227. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine. na povr{ini parketa pojave pukotine. koju ima svako drvo. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu.

malo fizike. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. ali i uslova gajenja gro`|a.ovo je `u}kasto. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno.. Intenzitet i ton boje vina. Dodu{e. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije. o~i ne la`u. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. antocijani. Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. ~udesan mali aparat. Sa druge strane. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. Tajna je u tehnologiji. Svako oko vidi malo druga~ije. Jer o~i ne la`u. Treba zaslu`iti toliko. pa i vino u ~a{i. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima.. koji nai|e na posmatrani objekat. pa putuju do mozga gde se stvara utisak.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. njihove reakcije se prenose na nerve. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. A na{e oko. zato i postoji mnogo opisa boja vina. da ne du`imo. delimi~no upija i delimi~no odbija. `utozelene ili `ute boje. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . Puno je tu i fizike i biologije i hemije. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino. {ira odvojila od poko`ice. a ovo crveno. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem.

Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. Boja kajsije. ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije.. kao i starija bela vina. uklju~uju}i i njegovu boju. {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida.. U zavisnosti od vrste gro`|a. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. slamnastog. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo.sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). ali i na~ina proizvodnje. ali samo ako se u pi}u pretera. I u boji vina se mo`e u`ivati. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade. sa ja~e izra`enom aromom. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. koliko i u njemu samom. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje. Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. a ne samo boje. ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 . a samim tim i bojene materije. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. Me|utim. bledo`u}kastog. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. pa se mo`e javiti i mrk ton. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji. toliko se manje zna o boji belog vina. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. du`ina stajanja na kljuku.

. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. Ali. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena. renesansne palate i barokne crkve. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. sagra|ena unutar zidina zamka. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. na.primer. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. godine. dodate su tek u XVII veku. ^arlsov most koga je projektovao Parler. daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. godine najpre u stilu revizije gotike. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. gotske. Uzmimo. Me|utim. Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. sa mnogim modifikacijama tokom godina. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. Romanti~ke. zvonik. prostranije i ne`nije gra|evine. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. renesansne.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. Struktura datira jo{ iz IX veka. Kada je grom o{tetio kupolu 1760. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. student Ota Vagnera. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. sagra|en 1357. Centar Starog grada je kod zamka Prag. Male ulice.

Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. formirao je odbor za arhitekturu. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. Moderna do danas Godine 1990. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a. godine. Godine 1905. arhitekta po obrazovanju. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. metalne ukrase i drugo. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. a romanti~ke osnove. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. {kola u obliku slova L na periferiji grada. koje je sada isklju~eno. godine. trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. Baziraju}i se na tom planu. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. zvu~no izolacijske blokove. Me|utim. projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja. Ova glatka. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. kao elektri~no ma~evanje. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. godine. gradona~elnik Praga. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. godine. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. ~iji su brojni primeri u Pragu. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. godine. bela. uklju~uju}i mozaike. ima dva cilindri~na elementa. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . godine. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. najvi{e u stambenim blokovima. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. Jan Hasl. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. to je vesela prezentacija modernih boema. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine.

)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije.o. \ur|evo.. javna preduze}a.. kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama. auto saloni. projektanti.. gra|evinskih preduze}a.o. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. 21000 Novi Sad 3. ma{inu. tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. akciju. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. banaka. predstavni{tva. \ur|evo PJ.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! . odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca . in`enjeri. PJ. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo. Tako|e. manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. preduzetnici. va{e preduze}e. auto salona . komercijalni sektor. S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi . dr`avnih i javnih institucija. Petra Ko~i}a 8. faksom na broj 021 49 40 02 2. Radomira Ra{e Radujkova 12. Petra Ko~i}a 8. trgovci. hotela itd. tako i modernom fotografijom i dizajnom . objaviti sni`enje proizvoda. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. tel: 021 49 33 29. Radomira Ra{e Radujkova 12. odre|eni brend. firmu. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije.kako pisanom re~i. Novi Sad.S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova. alat.

kako metala tako i nemetala. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala. a debljina materijala je do 120mm.AQUA REZ. Ne postoje ograni~enja u obliku.15mm). Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda.rs . MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu.rs web: www. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm. Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa.aquarez.

.

Petra Ko~i}a 8.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Radomira Ra{e Radujkova 12.com PJ. 021 49 33 29 . office@instruktordoo. Tel/fax: 021 49 40 02.instruktordoo. Novi Sad. \ur|evo.com. Novi Sad www.