Broj 1

PODOVI
specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1
ISSN 1820-970X
INDUSTRIJSKI PODOVI ÛDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE
Ul. Ven~a~ka 19a/27; 11030 Beograd tel./fax: +381 11 250 68 26 mob.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.rs
www.nordwood.rs
natural wood floors
11000 Beograd, Radojke Laki} 24, tel/fax: 011/24-22-133
Predstavljamo: "Instruktor 021" doo
Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8, \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo.com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Keì} Boìdar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 - âsopis Podovi Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.com [tampa: [tamparija Valjevac - Valjevo ISSN 1820-970X
Sve vrste industrijskih podova
18 22 24 26 28 32
Predstavljamo: "Jugo-mont"
Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje
Predstavljamo: "Alpod Flooring"
ûdesni parketi iz celog sveta
O tome se pri~a
[ta je HACCP standard?
Republi~ki zavod za statistiku Srbije
Gra|evinarstvo Srbije u brojkama
Predstavljamo: "Carpetland"
Svet podova po va{oj meri

2 7 ! Q P E PW J
Arhitektura
36 42 46 48 50 52 54
Pa`ljivo izaberite vrstu poda
Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em trì{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em trì{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. Podovi }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dràvnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog ~asopis Podovi planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. Podovi }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam èli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{
Predstavljamo: "Aqua code"
Voda u va{em okruènju
Predstavljamo: "Instruktor 021" doo
Industrijski podovi po va{oj meri
Podovi od masiva
Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav
Aktuelno: Podno grejanje
Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje
Boja vina
Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera

Arhitektura: Prag
Razli~ite forme arhitektonskog izraàvanja na jednom mestu
Q P E PW J ! 2 8
Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.
Sve vrste industrijskih podova

êst je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili duè upotrebe pokaù svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a
reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. êst je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili duè upotrebe pokaù svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE
[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom trì{tu.
Industrijski podovi i savremeni standardi

Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim garaàma. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-
dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. êsto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja lako }emo za pod ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-
striji itd. Zato industrijske podove moèmo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: garaè, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne èlje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e èlje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.
Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda
znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. êsto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio traèni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, poèljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Naàlost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dràva kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. Instruktor 021 d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com
Q P E PW J 2 :
Industrijski podovi: AQUAFIN SRBIJA,
NEMA^KI KVALITET
Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke, postoji od 1936. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje, distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni, poliuretanski, posipi za izradu fero betona...) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi, polimer cementni premazi, bentonitni materijali...) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori, sanacioni i reparaturni malteri, hidrofobni premazi...) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi, mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje, mase za fugovanje kod tramvajskih {ina...) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu...) Aditivi za industriju betona (plastifikatori, superplastifikatori, akceleratori, retarder, pigmenti za obojeni beton...) SCHOMBURG u ovom trenutku raspolaè sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala, a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju, tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina, {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni. Tako moèmo slobodno konstatovati da su trì{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo. Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi, SAD, Africi itd. Na na{em trì{tu kompanija je prisutna je od 2005. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva. Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom trì{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji, Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima, a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja.
Pre samih industrijskih podova...

Me|utim, pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove, osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima, mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje, sa~marenje, frezovanje itd.). Ipak, postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja, a moè dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla. To je hidroizolacija. Vlaga, podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije moè o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne èle ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2, Combiflex-DS...) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K, Aquafin-UM, Aquafin-2K/M...) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3, CEMtobent-DS...) Jedan od sistema koji moè biti vi{e nego koristan, a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e, ona se moè dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima.
3 1 ! Q P E PW J !
SCHOMBURG NEMA^KA
NA NA[EM TR@I[TU
Vrste materijala za izradu industrijskih podova
Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage, moè se kombinovati sa kvarcnim peskom i sluì kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera, njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge, a zbog svog sastava moè da se koristi kao brana od vlage i ulja, pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okruènja. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: garaè, holovi, izlo`beni prostori i sli~no. Predstavljamo neke od njih. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga moè korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak, koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova, a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1, 5 do 2,5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove, antistatik podove, podove izloène delovanju agresivnih hemikalija, parkinge i garaè, terase i balkone, prehrambenu industriju itd. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv, posebno pogodan za primenu u prehrambenoj, klani~noj, hemijskoj industriji, peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama, elektro industriji, automobilskoj industriji itd.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom narandìne kore) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal, pogodan i za otvorene prostore poput balkona, terasa...) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se moè ugra|ivati u prakinzima, garaàma i sl.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma)
Neke od na{ih referenci

Kovnica novca ZIN Beograd, Garaè stambenog kompleksa Panorama Beograd, Fabrika deterdènta Panonija Pan~evo, Pekara Pan~evo, Fabrika Metalka Majur, Industrija mesa Paji} Para}in, Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd, Skladi{tene hale Carlito Beograd, Autosalon AS Car Ni{, [tamparija Zapis Aran|elovac, Rafinerija nafte Beograd... U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje, prate}i materijali i sl.). Do tada, pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3, 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600;333-601 E-mail: aquafin@nadlanu.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Keì}, ing. gra|. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}, dipl. ing. gra|. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}, ing. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956
Q P E PW J 3 2
Predstavljamo:
Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje

G
ra|evinsko preduze}e ,,Jugo-mont doo Novi sad, osnovano je 27. 12. 1995. godine, a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAEVINSKIH radova, kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu, te inènjering, za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika, od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke, 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i, tesari, zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|. ma{inama). Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu, povr{ine 2.700 m2 ra|ena 2003. godine. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada, Katoli~ka porta 5, Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad, i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1.800 m2. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50.000 m2 samo stambenog prostora, a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36.000 m2 u 5 lamela, na uglu ulica Polgar Andra{a, Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6, Kisa~ka 44, Petra Drap{ina 43, Novosadskog sajma 5-7, ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a, objekti u ul. Avgusta Cesarca br. 2 i br. 15, objekat u ulici Njego{evoj 10, Bore Prodanovi}a 13, Koste Racina 5, Filipa Vi{nji}a 1-3, Jovana Hranilovi}a 57-59, Slobodana Baji}a 36 i drugi. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. centar ugao Bul. Oslobo|enja i Futo{ke, I faza, poslovni objekat ugao ul. Radni~ke i Stevana Musi}a, Proizvodni objekat [tamparije Stojkov, Laze Nan~i}a 3436, Poslovni objekat teniskog centra ,,6. maj, bulevar Jovana Du~i}a 33 Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in, II B i C faza, p=4.150 m2 , investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4.500 m2 sa cca 1.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci, investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar ,,Slana Bara p=5.000 m2 sa cca 1.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci, JP Poslovni prostor SPC ,,Slana Bara II faza zatvoreni bazen p=3.000m2 sa prate}im objektima , JP Poslovni prostor
Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. I 2008.g.) Auto dizalica 20t (1983.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006.g.) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. i 1999.g) Teretno vozilo Isuzu d-max, Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2,5t (1995.g) Cevasta skela 5.000,00 m2 Gd dizalice, skip dizalice podupira~i, mikseri, me{alice kompresor, agregat, kontejneri i sl. U dosada{njem radu , izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena.
NOVI SAD, BULEVAR JOVANA DUÎ]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet.yu
PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU, GRADNJU, IN@ENJERING, SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D.O.O. "Jugo-mont"
3 3 ! Q P E PW J
MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA

DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35, Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68
ûdesni parketi iz celog sveta

Na srpskom trì{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada, specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta, pre svega gotovih parketa. Alpodov prodajni program obuhvata masivne, vi{eslojne, troslojne i dvoslojne parkete, obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. decking), gotove podove od lakirane plute, kau~uka i vinila, te linoleum i laminate, uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi, a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade
3 5 ! Q P E PW J !
ra|eno drvo za fasade. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em trì{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se ìvotni prostor oplemeni drvetom ne kopni, uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga, pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta listopadnih, sa mek{im ~etinarskim. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti, jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina, dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta, jer je na svetskom trì{tu kvalitetnog drveta sve manje, pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. Na srpskom trì{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred-
zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. Pored dvoslojnih parketa, novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja, koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom trì{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter, Fetim, Garbelotto, Barlinek, Pamino, Landmax, Pansilva Sun, Po`gaj, LI&CO, Balterio, Egger, Kronoflooring itd. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta, bukve, jasena, javora, tre{nje, breze, oraha, bagrema, graba,
uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada, specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta, pre svega gotovih parketa. Alpodov prodajni program obuhvata masivne, vi{eslojne, troslojne i dvoslojne parkete, obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. decking), gotove podove od lakirane plute, kau~uka i vinila, te linoleum i laminate, uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi, a pored njih i termi~ki ob-
ari{a, jele, bresta... moète na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris, iroko, kambala, sakura, teak, wenge, kempas, tali, badi, mahagoni, jatoba, tiger wood, padouk, cabreuva, pagoda, azijski javor, ameri~ka tre{nja, merbau, kanadski javor, ameri~ki orah, afri~ki orah, bambus... Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta, izuzetan i prepoznatljiv izgled podova postiè termi~kom obradom, dimljenjem, ru~nim ~etkanjem, bru{enjem, ru~nim hoblanjem, beljenjem, crnim ili belim pranjem, UV lakiranjem ili uljenjem. U Parkett Centru, najve}em u Srbiji, moè se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. Dragocenu pomo} u odabiru pruà odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i èljama klijenata. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na trì{tu gotovih podova.
Q P E PW J 3 6
O tome se pri~a:
[ta je HACCP standard?

Prema vaè}oj zakonskoj regulativi od 1. januara 2009. godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda. Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko èlite da izvozite hranu i proizvode od hrane na trì{te Evropske Unije i trì{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma
HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points - Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an, nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda, koji omogu}ava: 1. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti, tj. svakog fizi~kog, hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda, u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda; 2. Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu; 3. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in. HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: - HA predstavlja analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. - CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se moè spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo, kao i vr{iti njihova kontrola. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja - od farme do trpezarijskog stola. Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? - Proizvodnja, prerada i pakovanje; - Skladi{tenje, transport i distribucija; - Priprema i distribucija hrane - za potrebe bolnica, de~jih ustanova, hotela, restorana, avionskih i drugih kompanija; - Trgovina - maloprodaja i ugostiteljstvo; - Organska prehrambena industrija.
Za{to se primenjuje HACPP?

HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a, kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu, dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC). Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka. To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike, ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD,
3 7 ! Q P E PW J !
Japan i dr.) zahtevaju da sigurnost hrane, od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja, bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. Svaki pojedinac koji poseduje, upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU, prema odredbama Direktive, mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti, ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU, zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. Sa stanovi{ta trì{ta, proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji èle da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko trì{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a. U nekim slu~ajevima je za odràvanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda, kao {to su meso, mleko i mle~ni proizvodi. Pored toga, preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dràva ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu. Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. Zbog svega navedenog, postoji veoma izraèna potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a.
- Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a; - Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom trì{tu; - Uklanja barijere internacionalne trgovine; - Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda; - Pove}ava profit. HACCP nije nezavisan program, ve} je deo ve}eg sistema kontrole, koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okruènja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda. Programi koji treba da budu usvojeni, implementirani i dokumentovani su GMP dobra proizvo|a~ka praksa, SOP standardne operativne procedure i SSOP standardne operativne procedure higijene. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih, hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina, rukovanja, proizvodnje, distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privrèn HACCP konceptu. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj
Prednosti i preduslovi uspe{ne primene

Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. 1. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija, ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz-
vodnji hrane - primena novih tehnologija, izmenjeni ìvotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. Prednosti primene ovog sistema su: - Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom; - Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima; - Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor;
sistem, a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadrè opis posla koji treba da bude obavljen. Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate, ve} se efikasno moè uvesti u srednja i mala preduze}a, zadruge, hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti.
Q P E PW J 3 8
Republiki zavod za statitiku Srbije
epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. godine. Me|utim, statistika Srbije postoji od 1862. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. To je po~etak dràvne statistike u Srbiji, mada je zabeleèno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave, a od 1824. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. godine. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine, unutra{njeg prometa, statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. godine. I pre osnivanja dràvne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. godine. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. godine, a 1882. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. Direkcija dràvne staistike osnovana je 1919. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. godine. Dràvna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji, a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istraìvanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija, na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione, metodolo{ke i tehnolo{ke promene. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji, neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju, obradi, analizi i dostupnosti podataka, a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena, zarada, poljoprivrede i ìvotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje, obrada, analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija, uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja, statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni, pravovremeni, nepristrasni, pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. Osim toga, navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridràva principa koji su
Graevinarstvo Srbije u brojkama R

definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika, kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. Definisani su i strate{ki ciljevi, strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku, kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti, mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www.stat.gov.rs. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika, uz statistiku industrije i energetike; trgovine, ugostiteljstva, turizma i ostalih usluga; spoljne trgovine; saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o budètskim izdacima za dràvne gradnje u 19. veku, pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova, iako obimna, nije bila obuhva}ena. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. Godine 1859. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (inènjersko, arhitektonsko i ra~unsko). Uprava je od 1862, na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave, dobila funkciju Ministarstva gra|evina. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dràvnih èleznica. Za vreme izme|u dva svetska rata raspolaè se samo podacima o obimu dràvnih gradnji. Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istraìvanja o gra|evinskim radovima, o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala, o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni, kao i o radovima u inostranstvu. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje, a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. Po~ev od 2006. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). Za pomenuta istraìvanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istraìvanja tako i korisnicima podataka. Uputstva sadrè sva neophodna metodolo{ka obja{njenja, koja se odnose na predmet istraìvanja, definicije, jedinice posmatranja, organizaciju i sprovo|enje istraìvanja, kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. Metodolo{ki materijali za ve}inu istraìvanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi, u sveskama br. 15, 21, 22, 23, 24 i 27. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije, Op{tine u Srbiji, Mese~ni statisti~ki pregled, u saop{tenjima i dr., kao i na zavodskom veb sajtu. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata.
3 9 ! Q P E PW J
Q P E PW J 3 :
4 1 ! Q P E PW J !
Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. Podaci o stambenom fondu 31.03.1951. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50, popisa poljoprivrede januara 1951. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31.03.1951. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960, popisa stanova sprovedenog aprila 1961, u naseljima prete`no gradskog karaktera, i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960. do aprila 1961. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31.03.1961. godine. Podaci o stambenom fondu 31.03.1971, 31.03.1981. i 31.03.1991. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971, 1981. i 1991. Poslednjim popisom stanovni{tva, doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji, a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno, za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi, zatim nastanjene poslovne prostorije,
prostorije nastanjene iz nu`de, kolektivni stanovi, kao i radni~ke barake privremenog karaktera. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. Popisom 1961. i 1971. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su uà gradska podru~ja, koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja. U popisima 1981. i 1991. godine primenjen je tzv. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu, kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. Na ovaj na~in u popisu 1981. obra|eno je 200, a u popisu 1991. godine 230 gradskih naselja. U popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova 2002. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. i 1961. godine, kao i u popisima 1971, 1981, 1991. i 2002. godine, primenjena je ista definicija stana. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu, u okviru oblasti statistike gra|evinarstva, korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www.stat.gov.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo). Mr Slavica Gaò Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva
Predstavlajamo:
Svet podova po va{oj meri

ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima, najvi{e kroz maloprodajne objekte, ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima. Pre sve-
ga, oni nude kompletna re{enja za podove, uklju~uju}i i pripremu podloge, profesionalnu instalaciju, kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. Zatim, nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina, kvaliteta, otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. Zahvaljuju}i razvijenoj mreì dobavlja~a iz Evrope, kao i iz ostalih krajeva sveta, pronalaènje odgovaraju}ih i trì{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. Do danas su uspe{no iz-
razloga za sardnju sa nama
gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga, kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na trì{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni, tepisoni u plo~ama, wilton tepisoni, vinil podovi, laminati, parketi, sportskih podovi, ve{ta~ke trave itd.), koji moè imati primenu u hotelima, poslovnim prostorima, restoranima, bolnicama, {kolama, ekskluzivnim stanovima, industriji, sportskim objektima,
Mi nudimo: 1. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge, profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. 2. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. 3. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. 4. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina, kvaliteta, otpornosti i odnosa kvaliteta i cene.
PRODAJNA MESTA
BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34, +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. februar 91, Tel: +381 18 581 268
maloprodajama, sajmovima i ostalim savremenim prostorima. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru moète na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi, bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu, zaista retko kod nas. Sve pohvale.
BEOGRAD - CENTAR: Cara Du{ana 36-40, Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27, Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67, Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4
CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d.o.o.

e-mail: contractworld@kenzaigroup.com; info@carpetland.rs web: www.contractworld.rs; www.carpetland.rs
Predstavljamo: NormAG
SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO
oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti. Takvu ekspanziju je, naravno, pratilo i trì{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova, sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a, upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. Raspoloìvi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse, ali i svih onih koji èle da imaju uvid u analize i kalkulacije cena, programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mreà korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera, AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www.agtim.com ili www.normag.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije, preuzeti update programa i download instalacije programa.
NormAG u svojoj bazi podataka sadrì sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. Shodno tome, baza je razvrstana na: viskokogradnju, niskogradnju, elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage, definisane cenovnike materijala, radne snage i mehanizacije. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama, tehnologijom i opremom. Primena softvera NormAG je jako {iroka. Korisnici mogu biti projektantske, izvo|a~ke i investitorske firme, firme koje objavljuju tendere, angaùju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga èle da imaju uvid i kontrolu nad angaòvanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. 4 5 ! Q P E PW J !
Programski paket NormAG moèmo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa, pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa, obra|uju se kalkulacije cena. Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija. Obrada predmera i predra~una radova, rad sa dokaznicama mera. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala, radne snage i mehanizacije. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima reìja. Posebno bitan je rad sa cenovnicima, cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa, a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji, potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan, unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. Svaku situaciju moèmo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. Ve} od po~etne faze rada, faze projektovanja, NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje, to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG moè da preuzima cene materijala. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. Nastavi}e se ... Q P E PW J 4 6
Arhitektura
Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore, temeljno ih razgledajte, testirajte mogu}nosti, skupite uzorke, konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru
vaki arhitektonski prostor, pa i kafe predstavlja mikrokosmos, prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. Pod je zemlja, plafon je nebo, a zidovi su horizonti. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. Elementi predstavljaju sredstva, a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. Svaka prostorija, bez izuzetaka, sadrì pod u sklopu svojih elemenata, a svaki element ima svoje odre|ene osobine. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izraàvanja i uobli~avanja. U tom smislu, pod je povr{inski element koji je definisan zidovima, njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou, ali nije redak slu~aj primene denivelacije. Promena nivoa, nekih delova poda, je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. Tako na primer, u kafeima se prostor za sedenje moè izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam pomaè da se stekne ose}aj podele prostora na ovdei tamo. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost, a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. Tako, na primer, isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar, mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj, tako da se sa njom mora operisati vrlo pa`ljivo. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. Ova osobina je vezana za oda-
4 7 ! Q P E PW J
bir materijala od kog se pravi pod, odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da sluì svrsi i nameni prostora. Dakle, sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. Pre nego {to odaberete vrstu poda, morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. U tom smislu, podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti, sigurnosti, udobnosti, lakog odràvanja, usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda, odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima, zatim podovi od keramike, kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. Sigurnost se postiè pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova, ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se moè postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se èli posti}i jedna mirnija atmosfera. Jednostavno odràvanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se moè zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. Budu}i da na trì{tu postoji velik izbor podnih obloga, mogu}e je
uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore, temeljno ih razgledajte, testirajte materijale, skupite uzorke, konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. Estetska vrednost materijala je veoma bitna, sa njom se postiè èljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke, odnosno od sinteze va{ih zahteva, èlja i mogu}nosti. Kao {to je ve} pomenuto, zahtevi su u ovim prostorima strogi, ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika, kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo
Q P E PW J 4 8
Predstavljamo: Aqua code
ada govorimo o eksterijeru, treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta moète oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. U zatvorenom prostoru su suène mogu}nosti, uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. êsto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okruènju pun pogodak. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima, boji, materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se moète obratiti ukoliko èlite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima, terarijumima, vodenim zidovima, fontanama, bazenima... Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena, drveta, gline ili od razli~itih vrsta metala. U Italiji, [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto-
Voda u va{em okruènju

Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda moè javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika, u vidu penu{avih gejzira, prelivnih zavesa, ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predloìti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje
Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izraàja. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u, nema sumnje da svetlucanje i ùbor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda moè javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika, u vidu penu{avih gejzira, prelivnih zavesa, ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predloìti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka, jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju, izolaciju povr{ina, instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju snaàn utisak kao i ona ve}a.
MD, 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e, Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.md.co.yu
Q P E PW J 5 4
Predstavljamo: PANBEX SB d.o.o.
Suvi cementni posip

PANBEX je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala. Glavni akcenat stavljamo na razvoj, proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa, samo-razlivaju}ih ko{uljica, zaptivnih sredstava, prevlaka, popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX dokazati da je: 1. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom, moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. Lider na trì{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim, proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije, koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB, Baumax, Bekaert, Billa, BPB Rigips, Carrefour, CocaCola, IKEA, Pepsi, Philip Morris, Panasonic, Siemens, [koda, Volkswagen, Makro/Metro i hiljade drugih, govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar PHIWA Subotica 12.564 m2 Logisti~ki centar PHIWA Zrenjanin 12.564 m2 Hotel Galerija garaè, Subotica 6.857 m2 Fabrika Prediva Fulgar Zrenjanin 22.469 m2 Institut za ratarstvoNS Seme N.Sad 6.500 m2 Mega MarketRodi} Beograd 11.000 m2- unutra{nje garaè
5 5 ! Q P E PW J
ServisPorsche Ada Beograd 1.470m2 Fabrika lima Inter Lemind Leskovac - 7.896 m2 FabrikaDon Kafa [imanovci 5.275m2 Jovanovi} Plast S.Pazova - 4.468 m2 TC Merkator Ni{ - 3.678 m2 Fabrika VodeLa Fantana - 2.146 m2 FabrikaKnauf Beograd - 2.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3.945 m2 MagacinCoca Cola Beograd 1.375m2 FabrikaCoca Cola Sarajevo 12.000m2
PANBEX posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta, uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard, kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa. PANBEX Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta. Od 2006 PANBEX Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d.o.o. Beograd. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom-
panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX.
PANBEX SB d.o.o. Beograd Batajni~ki put 285, 11 080 Beograd Tel./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex.rs Web: www.panbex.rs Q P E PW J 5 6
Elasti~ni sportski podovi
Sportske aktivnosti bez povreda

Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina, zavisno od primenjenog materijala. To moè biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji, zatim deblji linoleum ili PVC, tako|e na drvenoj podkonstrukciji, tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izloèna deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja
odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti, predstavljaju posebnu kategoriju podova. Oni treba da budu bezbedni, komforni, neklizaju}i, pa i estetski atraktivni. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan, naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora, odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju, pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski, zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja, prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka, tenis, ko{arka, rukomet, mali fudbal, badminton. Tu su i prostori za body bilding, aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta, teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa
standardima. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti, odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi, kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista.
Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina, zavisno od primenjenog materijala. To moè biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji, zatim deblji linoleum ili PVC, tako|e na drvenoj podkon-
5 7 ! Q P E PW J !
strukciji, tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izloèna deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa, kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA), daju ~itave serije materijala za podove. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a, tako|e, i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. Sloj od penastog PVC -a apsorbu-
je udarce, obezbe|uje komfor i sigurnost. Po potrebi, pod moè posedovati sloj koji {titi od vlage. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga, dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima, sredstvima i opremom za toplo zavarivanje, kao i specijalnim bojama za
Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. Prisutan je veliki izbor materijala, razli~itog dizajna i boja. Svojim tehni~kim karakteristikama, elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost, higijena i lako odràvanje, a zatim i tvrdo}a, postojanost, atraktivan izgled. Lako odràvanje bez taloènja, prljav{tine i bak-
iscrtavanje linija na sportskim terenima, za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Elasti~ni sportski podovi polaù se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice, koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja.
terija proisti~e iz homogene strukture poda. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odràvaju, ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti, {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina, kao i od tehnologije proizvodnog postupka. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena, omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. Podovi su visokog kvaliteta, sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju, udobni su, omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte, poseduju gipkost, a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede.
Q P E PW J 5 8
Podovi od masiva
U modernom svetu izgled doma postao je jako vaàn. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata, dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu, ~ine}i skladnu celinu, a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. Danas ljudi sve vi{e teè stanovanju u prirodnoj sredini, tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. Poèljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. lanenim uljem).
Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta, debljina izme|u 10-22mm; duìna 350-2000mm, ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti, i premazivati razli~itim bojama. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. Jedna od njihovih osobina je i to sto se uteù i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida, da bi pod mogao da radi. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Ugradnja poda od ma-
Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okruùju. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti, i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okruènju.
Medicinski stru~njaci u svetu se slaù da podovi izra|eni od masiva pomaù osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Bez sumnje, oni kaù da svako ko ìvi u okruènju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu, kao neke vrste tepiha, i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. U Sjedinjenim Dràvama ve} duè vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena
siva predstavlja dugorocnu investiciju, koja zadràva svoju vrednost tokom vremena. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja, hoblovanja, bru{enja, lakiranja), jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. Jedna od prednosti je i to {to kupac moè odmah da vidi izgled gotovog poda, i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e, jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti, tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. Drveni masivni podovi pomaù u stvaranju tople atmosfere u domu, za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu, a deluju hladno. Pored estetskog ulep{avanja doma, podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve, kao sto su: funkcionalni - da su stabilni, otporni na udare, bez ikakvih zazora i preklopa; ekonomski - da imaju jeftinu proizvodnju, laku i brzu
Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi, a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Kao rezultat, lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. Oni su vi{e dimenziono stabilni, i idealni su za postavljanje u prizemljima, ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet, i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje, a pogotovo o procesu su{enja, jer tu moè da nastane najvi{e gre{aka. Danas je to dosta olak{ano, s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. Jugoslovenski standard JUS.D.D5.020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost, na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda. Va`no je
veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje, s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom, {to uvek nosi opasnost od trovanja, a represivna za{tita, ako se izvodi, mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Ovaj efekat postiè se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u, ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje, tj. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric, 2004). U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi, pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine), mada kao baza moè posluìti i MDF ili OSB plo~a. Povr{ina lica obloèna je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica, a ujedno {titi i od
ugradnju; ekolo{ki - da imaju mali uticaj na zagadenje okoline, i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. Ovi podovi se lako odràvaju i pruàju zdravo, nealergijsko okruènje i predstavljaju proizvod koji se moè reciklirati, odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova, ali imaju znatno duì vek trajanja, ~ak i do 50 godina. Medicinski stru~njaci u svetu se slaù da podovi izra|eni od masiva pomaù osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Bez sumnje, oni kaù da svako ko ìvi u okruènju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu, kao neke vrste tepiha, i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. U Sjedinjenim Dràvama ve} duè vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom.
pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%, s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom, a sami paketi da se uveù stretch-folijom na paleti. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa, drvo je izloèno uglavnom napadu tzv. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene ìvotu u suvom drvetu. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su, jer je u takvo drvo uloèno najvi{e rada - pa mu je i cena najve}a, a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadràja vlage, pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. Rukovodilac za{tite drveta, odnosno stru~njak, treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr-
prodiranja vlage. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se traè podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga), boje drveta, oste}enjima od insekata i dr. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine nièg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. Kretati se i ìveti sa drvetom, na drvetu i oko drveta, za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. Kao {to ~ovek ima mane, tako i drvo ima gre{ke, a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo.com Foto: Alpod Flooring doo
Q P E PW J 5 :
Aktuelno: Podno grejanje
POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S

Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator, ali je slab provodnik toplote. Toplina koju pruà podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke, koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih), sloj lepila i drveni pod. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnoteènost s telom koje ima ve}u temperaturu. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu, preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori
ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje. Da bi se izbegli neèljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno, mora se ispo{tovati odre|ena procedura. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima, povr{ina mora biti ravna, glatka i ~vrsta, a sam estrih kompaktan i suv. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha, kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini, jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1,5%. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda, nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha, cca 10 dana za svaki cm), potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25C i svaki naredni dan je dièmo za otprilike 5C, dok ne dostignemo temperaturu vode od 55C (bez promene temperature tokom no}i). Maksimalna temperatura vode se odràva onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali. Sada treba izmeriti vla`nost estriha, koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1,5% za cementni estrih). Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene, pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40C, dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. Sada moèmo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18C mereno na povr{ini, a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila.Naravno, i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje
Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. Temperature poda ne sme da prelazi 25C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0,15 m2K/W. Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena, jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. Ako je pod obloèn slojevima raznih materijala, ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora
6 1 ! Q P E PW J !
svakog pojedinog materijala. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone, posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha, na povr{ini parketa pojave pukotine. Tu pojavu moèmo minimalizovati, odnosno izbe}i odràvanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine, koju ima svako drvo, izme|u sezona grejanja ne moèmo spre~iti nastajanje pukotina. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom, ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator, ali je slab provodnik toplote. Toplina koju pruà podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke, koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih), sloj lepila i drveni pod. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnoteènost s telom koje ima ve}u temperaturu. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu, preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226, 13227, 13488, 13489,13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. Boìdar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo
Q P E PW J 6 2
Boja vina
Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera

Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno, o~i ne laù. Zbog ~ega boju vina doìvljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije, malo fizike, a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora
a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo - ovo je ù}kasto, a ovo crveno. Jer o~i ne laù. Dodu{e, svako od nas boje doìvljava druga~ije. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta, delimi~no upija i delimi~no odbija. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti, koji nai|e na posmatrani objekat, pa i vino u ~a{i, izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. Intenzitet i ton boje vina, kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja moè kvantitativno objasniti, mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem. A na{e oko, ~udesan mali aparat, ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima. Svako oko vidi malo druga~ije, zato i postoji mnogo opisa boja vina. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori, njihove reakcije se prenose na nerve, pa putuju do mozga gde se stvara utisak. Puno je tu i fizike i biologije i hemije, da ne duìmo. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina uìvali, da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. Treba zasluìti toliko, zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene, ùtozelene ili ùte boje. Sa druge strane, gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. Poznato je da se i od crnog gro`|a moè proizvesti belo vino. Tajna je u tehnologiji... Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina, antocijani, nalaze se kod ve}ine sorti u pokoìci gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a, {ira odvojila od pokoìce, dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. Ovo ne vaì za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri, jer one imaju obojenu i pulpu (meso). Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte, ali i uslova gajenja gro`|a, tako se vina dobijena od istih
6 3 ! Q P E PW J !
sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade, duìna stajanja na kljuku, koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida, eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bliìh plavoj ka nijansama bliìm crvenoj boji. Smanjenjem kiselosti sredine vino moè da postane plavo. Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton, dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje, a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadrì dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj, pa boja postaje vi{e bledo-crvena, i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. Me|utim, ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima, od njega se gotovo ne moè proizvesti crveno vino jer plesni razaraju pokoìcu, a samim tim i bojene materije. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu-
trali{u boju crvenih vina. Boja kajsije, bledo pink ili ~ak ruì~asta javlja se u rozeima i ruìcama, u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje, a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane, toliko se manje zna o boji belog vina. U zavisnosti od vrste gro`|a, ali i na~ina proizvodnje, vino moè da bude od gotovo bezbojnog, preko zelenoùtog (kao najpoèljnije i naj~e{}e boje), slamnastog, bledoù}kastog, ka ùtom i zlatno i }ilibarno ùtom. Ja~i ùt ton javlja se ukoliko je {ira bila duè u kontaktu sa pokoìcom, {to se moè ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina, sa ja~e izraènom aromom, ali i usled duèg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije, pa se moè javiti i mrk ton, {to je nepoèljno sa celokupnog senzornog aspekta, a ne samo boje. Slatka bela vina imaju intenzivniju ùtu boju, kao i starija bela vina. I u boji vina se moè uìvati, koliko i u njemu samom. U svakome od nas leì mali nau~nik koji }e traìti adekvatne re~i za opis vina, uklju~uju}i i njegovu boju. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino, ali samo ako se u pi}u pretera... Ivana [ija~ki
Q P E PW J 6 4
Arhitektura: Prag
Razli~ite forme arhitektonskog izraàvanja na jednom mestu

agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava, Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma, glavni grad ê{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izraàvanja egzistiraju zajedno. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. Centar Starog grada je kod zamka Prag. Romanti~ke, gotske, renesansne, barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. Struktura datira jo{ iz IX veka, sa mnogim modifikacijama tokom godina. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik, student Ota Vagnera. Rimski imerator ârls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. Ovaj imperator
pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu, sagradio je Pra{ki Univerzitet i ârlsov most. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera, a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada.
Od gotike ka baroku
Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e, prostranije i ne`nije gra|evine. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa, sagra|ena unutar zidina zamka. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. godine najpre u stilu revizije gotike. Me|utim, zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena, ona pruà sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. Uzmimo, na,primer, zvonik, originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. godine. Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu, sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. Kada je grom o{tetio kupolu 1760, ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada), lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. Male ulice, renesansne palate i barokne crkve, daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. ârlsov most koga je projektovao Parler, sagra|en 1357, najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. Ali, statue u baroknom stilu po kojima je on poznat, dodate su tek u XVII veku.
Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost, a romanti~ke osnove. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle poàra koji je zahvatio grad. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a.
Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau)

Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora; najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. godine. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene, zvu~no izolacijske blokove. Godine 1905. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer, Alois Dryak i Bedrich Ohmann. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja, uklju~uju}i mozaike, metalne ukrase i drugo.
ê{ki modernizam i funkcionalizam

Jan Kotera posejao je seme ê{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing, projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. godine. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan, u kontrastu sa buròaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela, ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre-
ba iskusiti. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja, Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. godine. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma, ~iji su brojni primeri u Pragu. {kola u obliku slova L na periferiji grada, ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a, klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. Ova glatka, bela, ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica, koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. godine. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode.
slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ê{ku industriju. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti, kao elektri~no ma~evanje, koje je sada isklju~eno. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov, koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. Ova radikalna forma ekspresionizma moè se videti rasuta unaokolo, najvi{e u stambenim blokovima. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. godine.
Moderna do danas
Godine 1990, gradona~elnik Praga, Jan Hasl, arhitekta po obrazovanju, formirao je odbor za arhitekturu, planiranje i za{titu da predloì re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. Obimni glavni plan predloìo je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. Baziraju}i se na tom planu, Jean Nouvel projektovao je Andel centar, trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Holandska kompanija ING Real Estate koja angaòvala Nouvel-a da projektuje Andel centar, ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. godine. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu, ima dva cilindri~na elementa, jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic, ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom, to je vesela prezentacija modernih boema. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar, komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. Me|utim, on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu.
Komunizam i kubizam
Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada, sagra|en je za vode}e ~lanove êho-
Q P E PW J 6 6
Predstavite se u ~asopisu Podovi

âsopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, banaka, auto salona , dràvnih i javnih institucija, hotela itd. âsopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca .S obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova, projektanti, inènjeri, preduzetnici, trgovci...)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. Tako|e, ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. S toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi - kako pisanom re~i, tako i modernom fotografijom i dizajnom - {to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme, predstavni{tva, auto saloni, komercijalni sektor, javna preduze}a, banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se veù uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat, firmu, alat, ma{inu, va{e preduze}e, odre|eni brend, objaviti sniènje proizvoda, akciju, manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst, kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju Instruktor 021 d.o.o., Petra Ko~i}a 8, \ur|evo, PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad, tel: 021 49 33 29, tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li èlite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. faksom na broj 021 49 40 02 2. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo, Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, 21000 Novi Sad 3. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa:
Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite)
Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite:
6 7 ! Q P E PW J !
AQUA REZ, MLAZOM DO CILJA

Nova tehnologija koju èlimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu, kako metala tako i nemetala. Ne postoje ograni~enja u obliku, a debljina materijala je do 120mm, na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala, a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda. Sa novom tehnologijom se postiè zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0.15mm). Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crteà. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez.rs web: www.aquarez.rs
UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA
"Instruktor 021" doo, Petra Ko~i}a 8, \ur|evo, Novi Sad www.instruktordoo.com, office@instruktordoo.com PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad; Tel/fax: 021 49 40 02, 021 49 33 29

Broj 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PODOVI

natural wood floors

11000 Beograd, Radojke Laki} 24, tel/fax: 011/24-22-133

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Sve vrste industrijskih podova

Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje

Predstavljamo: "Alpod Flooring"

^udesni parketi iz celog sveta

[ta je HACCP standard?

Republi~ki zavod za statistiku Srbije

Gra|evinarstvo Srbije u brojkama

Svet podova po va{oj meri

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova

Industrijski podovi i savremeni standardi

Industrijski podovi: AQUAFIN SRBIJA,

Pre samih industrijskih podova...

Neke od na{ih referenci

Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje

PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU, GRADNJU, IN@ENJERING, SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D.O.O. "Jugo-mont"

MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA

^udesni parketi iz celog sveta

[ta je HACCP standard?

Za{to se primenjuje HACPP?

Prednosti i preduslovi uspe{ne primene

Republiki zavod za statitiku Srbije

Graevinarstvo Srbije u brojkama R

Svet podova po va{oj meri

razloga za sardnju sa nama

CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d.o.o.

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Predstavljamo: Aqua code

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: PANBEX SB d.o.o.

Suvi cementni posip

Elasti~ni sportski podovi

Sportske aktivnosti bez povreda

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S

Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau)

^e{ki modernizam i funkcionalizam

Predstavite se u ~asopisu Podovi

Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite:

AQUA REZ, MLAZOM DO CILJA

UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA

You might also like