PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood. 11030 Beograd tel.rs natural wood floors .rs www.Ul.nordwood. Ven~a~ka 19a/27./fax: +381 11 250 68 26 mob.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

11000 Beograd. tel/fax: 011/24-22-133 . Radojke Laki} 24.

.

\ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo. Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12.Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8.Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J .com [tampa: [tamparija „Valjevac“ .com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 .

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

retarder. bentonitni materijali. superplastifikatori.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi. sa~marenje.) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3. hidrofobni premazi.. Me|utim.. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima. 3 1 ! Q P E PW J ! . mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje. Aquafin-UM. {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima. a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije... podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. poliuretanski. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja... tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje. To je hidroizolacija.) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi.. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina.. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. postoji od 1936. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno.) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan.. polimer cementni premazi. ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima.) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla. frezovanje itd. Aquafin-2K/M. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e. SAD.. Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru.... Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje.. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva. Combiflex-DS. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju. CEMtobent-DS..) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke.. Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata.) Aditivi za industriju betona (plastifikatori.. posipi za izradu fero betona. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni. akceleratori..) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. pigmenti za obojeni beton. Africi itd. Pre samih industrijskih podova... sanacioni i reparaturni malteri. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005. Ipak. Vlaga. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao.Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA. Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo.) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala.). pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove.

parkinge i gara`e. izlo`beni prostori i sli~no.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. Autosalon AS Car Ni{. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}.). terasa. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. prate}i materijali i sl. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. 5 do 2. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera. Fabrika Metalka Majur. terase i balkone. ing. INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. prehrambenu industriju itd. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv..) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja. U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje. holovi.. automobilskoj industriji itd.. antistatik podove. Rafinerija nafte Beograd. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. klani~noj.. gara`ama i sl. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. [tamparija Zapis Aran|elovac. pogodan i za otvorene prostore poput balkona. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. Do tada. ing. gra|. ing.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge. hemijskoj industriji. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600. podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija. Industrija mesa Paji} Para}in. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. posebno pogodan za primenu u prehrambenoj. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 .com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. Predstavljamo neke od njih. gra|. elektro industriji.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. dipl. Pekara Pan~evo. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. Skladi{tene hale Carlito Beograd.

O. II B i C faza. ma{inama). p=4. Radni~ke i Stevana Musi}a. me{alice kompresor.500 m2 sa cca 1.00 m2 Gd dizalice. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci.. 15. Katoli~ka porta 5. NOVI SAD. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J . maj’’. 2 i br. Jovana Hranilovi}a 57-59. GRADNJU.000m2 sa prate}im objektima . IN@ENJERING. godine. a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan. osnovano je 27. godine. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci.g.g) Teretno vozilo Isuzu d-max. Kisa~ka 44. 12. skip dizalice podupira~i.Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e .Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3. zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|. Koste Racina 5. bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in. Bore Prodanovi}a 13.5t (1995. investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4.150 m2 . i 1999.000 m2 samo stambenog prostora. Filipa Vi{nji}a 1-3. te in`enjering. kontejneri i sl. objekat u ulici Njego{evoj 10. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50.000 m2 u 5 lamela.000 m2 sa cca 1. agregat.6. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006.. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1. Avgusta Cesarca br. centar ugao Bul. I 2008. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a. Petra Drap{ina 43. Poslovni objekat teniskog centra .) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. objekti u ul. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada. Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika.Slana Bara’’ p=5. investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar .O.800 m2. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. mikseri. U dosada{njem radu . tesari. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D.700 m2 ra|ena 2003. poslovni objekat ugao ul. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova..) Auto dizalica 20t (1983. na uglu ulica Polgar Andra{a.g. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu. Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu. Laze Nan~i}a 3436. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. Novosadskog sajma 5-7. 1995. I faza. Slobodana Baji}a 36 i drugi.Jugo-mont’’ doo Novi sad. JP Poslovni prostor SPC .g) Cevasta skela 5. a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36..yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. povr{ine 2. Oslobo|enja i Futo{ke.000. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6. za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl.

MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35. Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .

obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. te linoleum i laminate. a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . troslojne i dvoslojne parkete. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. kau~uka i vinila. decking). Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. gotove podove od lakirane plute. vi{eslojne. pre svega gotovih parketa.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada.

Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. pagoda. bambus. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. ameri~ki orah. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. te linoleum i laminate. ru~nim hoblanjem. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse.. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. bukve. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. bagrema. javora. gotove podove od lakirane plute. sa mek{im – ~etinarskim. padouk. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. ru~nim ~etkanjem. iroko. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. Barlinek. Landmax. afri~ki orah. Fetim. Balterio. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). Garbelotto. LI&CO. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. bru{enjem. troslojne i dvoslojne parkete. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. dimljenjem. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. Pamino.ra|eno drvo za fasade. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. Kronoflooring itd. Po`gaj.. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. mahagoni. tre{nje. oraha. badi. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje. Pansilva Sun. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. kempas. pre svega gotovih parketa. ameri~ka tre{nja. breze. koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. U Parkett Centru. Egger. kanadski javor. tiger wood. teak. novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja. jasena. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. vi{eslojne. sakura. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. kau~uka i vinila. azijski javor. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. jatoba. Q P E PW J 3 6 . wenge. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. tali. cabreuva. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. decking). najve}em u Srbiji. UV lakiranjem ili uljenjem. Pored dvoslojnih parketa. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova.. kambala. merbau. jele.. crnim ili belim pranjem. graba. bresta. beljenjem.

.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo. 3 7 ! Q P E PW J ! . kao i vr{iti njihova kontrola. Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane.maloprodaja i ugostiteljstvo. 3. Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD. Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? .Trgovina .Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. tj.Skladi{tenje. svakog fizi~kog. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti. HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: . Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu. u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points .Organska prehrambena industrija. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. transport i distribucija. . kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane.HA predstavlja analizu rizika. odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. .za potrebe bolnica. Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a. januara 2009. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in. restorana.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1.“od farme do trpezarijskog stola”. nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. prerada i pakovanje. godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. hotela. dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC).Proizvodnja. . koji omogu}ava: 1. de~jih ustanova. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja . 2.Priprema i distribucija hrane . avionskih i drugih kompanija. Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka. .

ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane . SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene. Programi koji treba da budu usvojeni. 1. sistem. . . . zadruge. preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena. Svaki pojedinac koji poseduje. .primena novih tehnologija.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih.Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda. od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja. prema odredbama Direktive. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih. bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. Zbog svega navedenog. Sa stanovi{ta tr`i{ta. . hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina. mleko i mle~ni proizvodi. Pored toga.Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor. ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti.Japan i dr.Uklanja barijere internacionalne trgovine. rukovanja. proizvodnje. postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a.Pove}ava profit. proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. . ve} je deo ve}eg sistema kontrole.Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi.Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu.Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom.) zahtevaju da sigurnost hrane. zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. . Prednosti primene ovog sistema su: . Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate. implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a. HACCP nije nezavisan program. kao {to su meso. Q P E PW J 3 8 .

godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. godine. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena. neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). a 1882. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. godine. spoljne trgovine. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. godine. jedinice posmatranja. 15. nepristrasni. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. kao i o radovima u inostranstvu. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881. a od 1824. ugostiteljstva. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. Me|utim. o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. uz statistiku industrije i energetike. u sveskama br. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. 24 i 27. Godine 1859. 21. Definisani su i strate{ki ciljevi.stat. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919. Uprava je od 1862. kao i na zavodskom veb sajtu. na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave. definicije. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. pravovremeni. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije. zarada. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. Mese~ni statisti~ki pregled. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. 23. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. turizma i ostalih usluga. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. nije bila obuhva}ena. Hrvata i Slovenaca.rs. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. arhitektonsko i ra~unsko). mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. u saop{tenjima i dr. godine. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. veku. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. koja se odnose na predmet istra`ivanja. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. Op{tine u Srbiji. obrada. godine. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. Osim toga. analizi i dostupnosti podataka. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. 3 9 ! Q P E PW J . trgovine. o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje. iako obimna. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka.. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. 22. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006.gov. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. obradi. unutra{njeg prometa. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. Po~ev od 2006. godine. statistika Srbije postoji od 1862.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

Poslednjim popisom stanovni{tva. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31. kao i radni~ke barake privremenog karaktera.03. primenjena je ista definicija stana. prostorije nastanjene iz nu`de.1951. do aprila 1961. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50.gov.1961. obra|eno je 200. godine primenjen je tzv.03. popisa stanova sprovedenog aprila 1961. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji. a u popisu 1991. Popisom 1961. i 31. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. godine. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina. godine. godine 230 gradskih naselja.03. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. i 1991. Podaci o stambenom fondu 31. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. popisa poljoprivrede januara 1951. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. U popisima 1981. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. 31. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. Na ovaj na~in u popisu 1981. kolektivni stanovi. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. kao i u popisima 1971.1991. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50. Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva . i 1991. i 1961. u okviru oblasti statistike gra|evinarstva. 1981. u naseljima prete`no gradskog karaktera.1981. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo).1971. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno. i 2002. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje. godine.stat. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja. 1991. i 1971. Podaci o stambenom fondu 31. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960.03. U popisu stanovni{tva.03.1951. zatim nastanjene poslovne prostorije. 1981. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50.03. doma}instava i stanova 2002.

Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. Do danas su uspe{no iz- . kao i iz ostalih krajeva sveta. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. oni nude kompletna re{enja za podove. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. profesionalnu instalaciju. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. kvaliteta. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. Pre sve- K ga. pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. uklju~uju}i i pripremu podloge. najvi{e kroz maloprodajne objekte. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions. Zatim.

Sve pohvale. industriji. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. Mi nudimo: 1. bolnicama. 2. koji mo`e imati primenu u hotelima. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji.contractworld. 4. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. info@carpetland. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni. sajmovima i ostalim savremenim prostorima. tepisoni u plo~ama.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga. poslovnim prostorima. Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27.com. 3. zaista retko kod nas.rs web: www. wilton tepisoni. www.rs. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu. PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34. ekskluzivnim stanovima. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama. februar 91. +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda. parketi. {kolama. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67. ve{ta~ke trave itd. restoranima. BEOGRAD .o. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove.o.rs .CENTAR: Cara Du{ana 36-40. sportskih podovi. kvaliteta. laminati. e-mail: contractworld@kenzaigroup.carpetland.). sportskim objektima. vinil podovi. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene.

P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. preuzeti update programa i download instalacije programa. tehnologijom i opremom. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. izvo|a~ke i investitorske firme. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi. 4 5 ! Q P E PW J ! .com ili www. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www. firme koje objavljuju tendere. definisane cenovnike materijala. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. Takvu ekspanziju je. Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. Primena softvera NormAG je jako {iroka.agtim. radne snage i mehanizacije.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. niskogradnju.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti. Korisnici mogu biti projektantske.normag. anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. baza je razvrstana na: viskokogradnju. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena. Shodno tome. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a. naravno. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova.

U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. Obrada predmera i predra~una radova. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa. NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje..Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. Ve} od po~etne faze rada. radne snage i mehanizacije. faze projektovanja. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. rad sa dokaznicama mera. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. obra|uju se kalkulacije cena. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. Q P E PW J 4 6 . Posebno bitan je rad sa cenovnicima. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. Nastavi}e se . Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija. to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa.. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa.

Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. Tako. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . plafon je nebo. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. Svaka prostorija. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. a svaki element ima svoje odre|ene osobine. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. a zidovi su horizonti. skupite uzorke. Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. Pod je zemlja. njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. pa i kafe predstavlja mikrokosmos. Promena nivoa. temeljno ih razgledajte. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. testirajte mogu}nosti. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. bez izuzetaka. Elementi predstavljaju sredstva. Tako na primer. je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. pod je povr{inski element koji je definisan zidovima. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost. U tom smislu. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. na primer. nekih delova poda. tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo.

kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . Dakle. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. testirajte materijale. temeljno ih razgledajte. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. skupite uzorke. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika. kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. odnosno od sinteze va{ih zahteva. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. sigurnosti. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. zahtevi su u ovim prostorima strogi. Kao {to je ve} pomenuto. lakog odr`avanja. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima. Pre nego {to odaberete vrstu poda. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova.bir materijala od kog se pravi pod. `elja i mogu}nosti. udobnosti. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. U tom smislu. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. zatim podovi od keramike. podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti.

.

.

.

.

fontanama.. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. u vidu penu{avih gejzira. drveta. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. . Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. vodenim zidovima.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. U Italiji. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. prelivnih zavesa. gline ili od razli~itih vrsta metala. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u. instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. u vidu penu{avih gejzira. Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. prelivnih zavesa. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. boji. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u. bazenima.. izolaciju povr{ina. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. terarijumima.

12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.yu Q P E PW J 5 4 .co.MD. Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.md.

samo-razlivaju}ih ko{uljica. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2. Billa. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB.000 m2.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. Philip Morris. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom.500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11. Glavni akcenat stavljamo na razvoj. Siemens. CocaCola. Carrefour. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije. govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®. Baumax.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J . Subotica 6. Volkswagen. Pepsi.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12.o.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N.Sad 6.o. zaptivnih sredstava. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. Makro/Metro i hiljade drugih. BPB Rigips. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1. proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima.Predstavljamo: PANBEX SB d.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e. [koda. Bekaert.857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22. IKEA. Panasonic. prevlaka. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa.

PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex. Beograd Batajni~ki put 285.468 m2 TC „Merkator“ Ni{ .2.4. Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d. 11 080 Beograd Tel.rs Q P E PW J 5 6 .o. PANBEX SB d. Beograd.o. kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.3.7.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5. Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac .2.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd .o.rs Web: www. uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom.o.panbex.Servis“Porsche Ada“ Beograd 1. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje.678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ .375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12.Pazova .945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1.275m2 „Jovanovi} Plast“ S.

zatim deblji linoleum ili PVC. naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. zavisno od primenjenog materijala. Tu su i prostori za body bilding. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. Oni treba da budu bezbedni. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju. tako|e na drvenoj podkonstrukciji. tenis. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. rukomet. neklizaju}i. badminton. komforni. ko{arka. zatim deblji linoleum ili PVC. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja. Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan. tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . predstavljaju posebnu kategoriju podova. pa i estetski atraktivni. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. mali fudbal. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. zavisno od primenjenog materijala. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi.

Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. Podovi su visokog kvaliteta. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. Lako odr`avanje bez talo`enja. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. tako|e. atraktivan izgled. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). daju ~itave serije materijala za podove. terija proisti~e iz homogene strukture poda. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. razli~itog dizajna i boja. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda. Svojim tehni~kim karakteristikama. za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Prisutan je veliki izbor materijala. prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. a zatim i tvrdo}a. postojanost. Po potrebi. poseduju gipkost. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. udobni su. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene.strukciji. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. Q P E PW J 5 8 . higijena i lako odr`avanje. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. obezbe|uje komfor i sigurnost. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju.

Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. kao neke vrste tepiha. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena . moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. Neka va{ pod bude elegantan. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. Bez sumnje. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo. i premazivati razli~itim bojama. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. ~ine}i skladnu celinu. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju. da bi pod mogao da “radi”. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. lanenim uljem). U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj.Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. du`ina 350-2000mm. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. debljina izme|u 10-22mm. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti.

Kao {to ~ovek ima mane. Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. ali imaju znatno du`i vek trajanja.siva predstavlja dugorocnu investiciju. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. Bez sumnje. a represivna za{tita. tj.da imaju jeftinu proizvodnju. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. kao neke vrste tepiha. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. odnosno stru~njak. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. a deluju hladno. pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . bru{enja. ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni. ~ak i do 50 godina. Jugoslovenski standard JUS. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo. a pogotovo o procesu su{enja. bez ikakvih zazora i preklopa. i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. ekolo{ki . s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. Rukovodilac za{tite drveta. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage. jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv. Oni su vi{e dimenziono stabilni. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine). otporni na udare. Kao rezultat. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. i idealni su za postavljanje u prizemljima. lakiranja).020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti.pa mu je i cena najve}a. ako se izvodi. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. Kretati se i `iveti sa drvetom. pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. ekonomski . Danas je to dosta olak{ano. Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga). i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi. Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. oste}enjima od insekata i dr. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski.da su stabilni. boje drveta. kao sto su: funkcionalni .com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : .D.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline. {to uvek nosi opasnost od trovanja. Pored estetskog ulep{avanja doma. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. hoblovanja. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa. nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda.D5. za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. na drvetu i oko drveta. tako i drvo ima gre{ke. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. a ujedno {titi i od ugradnju. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. 2004). Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu. U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi.

Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena. nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje. jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. a sam estrih kompaktan i suv. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje.15 m2K/W. ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. Sada treba izmeriti vla`nost estriha.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1. Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala.Naravno. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali. cca 10 dana za svaki cm).5% za cementni estrih). sloj lepila i drveni pod.5%. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. ali je slab provodnik toplote. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i). Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. povr{ina mora biti ravna. glatka i ~vrsta. kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha.

sloj lepila i drveni pod. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone. odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost.13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. koju ima svako drvo. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. 13489. posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. na povr{ini parketa pojave pukotine. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine. ali je slab provodnik toplote. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan.svakog pojedinog materijala. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 . Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). 13488. 13227.

Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. Jer o~i ne la`u. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. antocijani. Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. Tajna je u tehnologiji. delimi~no upija i delimi~no odbija. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. `utozelene ili `ute boje.. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. njihove reakcije se prenose na nerve. Intenzitet i ton boje vina. ~udesan mali aparat.ovo je `u}kasto. a ovo crveno. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). Puno je tu i fizike i biologije i hemije. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. o~i ne la`u. da ne du`imo. kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. {ira odvojila od poko`ice. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino. malo fizike. zato i postoji mnogo opisa boja vina. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . Svako oko vidi malo druga~ije. Dodu{e. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. koji nai|e na posmatrani objekat. nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . Sa druge strane. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene. Treba zaslu`iti toliko. A na{e oko. ali i uslova gajenja gro`|a. pa putuju do mozga gde se stvara utisak. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima.. Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. pa i vino u ~a{i. I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno.

Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade. Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). du`ina stajanja na kljuku. I u boji vina se mo`e u`ivati. slamnastog.. bledo`u}kastog. Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. ali i na~ina proizvodnje. kao i starija bela vina.sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji.. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. uklju~uju}i i njegovu boju. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. U zavisnosti od vrste gro`|a. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. toliko se manje zna o boji belog vina. ali samo ako se u pi}u pretera. pa se mo`e javiti i mrk ton. {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. koliko i u njemu samom. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. a ne samo boje. ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. a samim tim i bojene materije. Boja kajsije. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 . ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida. sa ja~e izra`enom aromom. Me|utim. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje.

Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. Kada je grom o{tetio kupolu 1760. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. zvonik. . Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno.primer. renesansne palate i barokne crkve. Uzmimo. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. Male ulice. godine. renesansne. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera. sagra|en 1357. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. gotske. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma. zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena. Centar Starog grada je kod zamka Prag. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. Romanti~ke. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. dodate su tek u XVII veku. Struktura datira jo{ iz IX veka. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. godine najpre u stilu revizije gotike. prostranije i ne`nije gra|evine. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. ^arlsov most koga je projektovao Parler. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. Me|utim. na. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. sagra|ena unutar zidina zamka.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. sa mnogim modifikacijama tokom godina. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. Ali. student Ota Vagnera.

trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. zvu~no izolacijske blokove.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. godine. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. formirao je odbor za arhitekturu. godine. bela. uklju~uju}i mozaike. Godine 1905. metalne ukrase i drugo. godine. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. {kola u obliku slova L na periferiji grada. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. kao elektri~no ma~evanje. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. Jan Hasl. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. Me|utim. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. gradona~elnik Praga. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi. ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. a romanti~ke osnove. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. koje je sada isklju~eno. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. Ova glatka. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. godine. Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. godine. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. ima dva cilindri~na elementa. Baziraju}i se na tom planu. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. to je vesela prezentacija modernih boema. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a. godine. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. najvi{e u stambenim blokovima. ~iji su brojni primeri u Pragu. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. arhitekta po obrazovanju. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Moderna do danas Godine 1990.

S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova. gra|evinskih preduze}a. \ur|evo PJ. PJ. manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. tako i modernom fotografijom i dizajnom . va{e preduze}e. odre|eni brend. Petra Ko~i}a 8. trgovci. auto saloni. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. projektanti. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo. kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca . tel: 021 49 33 29. alat.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! .)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti.o. predstavni{tva. auto salona . preduzetnici. 21000 Novi Sad 3. hotela itd. tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. Radomira Ra{e Radujkova 12.o. banaka. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. javna preduze}a.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata.. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled. Petra Ko~i}a 8.. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo. ma{inu. odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija. faksom na broj 021 49 40 02 2.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama. akciju.kako pisanom re~i. S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi . objaviti sni`enje proizvoda. komercijalni sektor. Radomira Ra{e Radujkova 12. Novi Sad. firmu. in`enjeri. Tako|e. \ur|evo.. dr`avnih i javnih institucija.

kako metala tako i nemetala. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0. a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda.15mm). Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez. a debljina materijala je do 120mm. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm. Ne postoje ograni~enja u obliku.rs . Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala. MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu.rs web: www.aquarez.AQUA REZ.

.

office@instruktordoo.instruktordoo. \ur|evo.com.com PJ. Tel/fax: 021 49 40 02. Petra Ko~i}a 8. Novi Sad www.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Novi Sad. 021 49 33 29 . Radomira Ra{e Radujkova 12.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful