PODOVI

specijalizovani gra|evinski ~asopis o svim vrstama podova i podnih obloga godina I broj 1

ISSN 1820-970X

INDUSTRIJSKI PODOVI ^UDESNI PARKETI IZ CELOG SVETA HACCP STANDARD SVET PODOVA PO VA[OJ MERI PODNO GREJANJE

/fax: +381 11 250 68 26 mob. Ven~a~ka 19a/27.rs natural wood floors .Ul.: +381 64 645 33 11 e-mail: office@nordwood.rs www. 11030 Beograd tel.nordwood.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Radojke Laki} 24. tel/fax: 011/24-22-133 .11000 Beograd.

.

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo Izdava~: Instruktor 021 doo Petra Ko~i}a 8. \ur|evo Novi Sad Direktor: Slobodan \uri} Glavni i odgovorni urednik: Predrag Ra|en office@instruktordoo.com Sekretar redakcije: Ivana Arsi} Dizajn i priprema: Vesna Karajovi} Lektura i korektura: Redakcija Redakcija: Vladimir Lazi} Branko Jovanovi} Ivana Arsi} Dejan Mi{kov Ana Stankov Petar Popovi} Dejan Ke`i} Bo`idar Kopanja Goran Bodirogi} Adresa redakcije: Instruktor 021 .com [tampa: [tamparija „Valjevac“ .^asopis „Podovi“ Radomira Ra{e Radujkova 12.Valjevo ISSN 1820-970X Sve vrste industrijskih podova 18 22 24 26 28 32 Predstavljamo: "Jugo-mont" Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje Predstavljamo: "Alpod Flooring" ^udesni parketi iz celog sveta O tome se pri~a [ta je HACCP standard? Republi~ki zavod za statistiku Srbije Gra|evinarstvo Srbije u brojkama Predstavljamo: "Carpetland" Svet podova po va{oj meri 2 7 ! Q P E PW J . Novi Sad Tel/Fax: 021 49 40 02 021 49 33 29 office@instruktordoo.

Arhitektura

36 42 46 48 50 52 54

Pa`ljivo izaberite vrstu poda

Po{tovani,
Verujemo da su se mnogi od vas pitali kako to da u Srbiji ne postoji ni jedan gra|evinski ~asopis koji se bavi isklju~ivo podovima. U moru gra|evinskih novina na na{em tr`i{tu jako malo prostora se posve}uje ovom segmentu gra|evine, mi }emo se truditi da to ispravimo. Tako je i u samom procesu gradnje. Uglavnom se pod finansira od ostatka sredstava planiranih za ceo objekat. Neretko se de{ava da se u veoma kratkom periodu radi reparacija istog. Na na{em tr`i{tu trenutno postoji mnogo preduze}a koja se bave prodajom ili ugradnjom bilo koje vrste poda i podnih obloga. Izbor je zaista veliki, ~ak smatramo da je ovaj segment gra|evine davno prevazi{ao svoju svrhu i da se grani~i sa umetno{}u. Ipak, da se vratimo na ~asopis. “Podovi” }e se distribuirati ~etiri puta godi{nje poslovnim i javnim elitama, odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija, gra|evinskih preduze}a, auto salona , hotela, banaka, dr`avnih i javnih institucija... Pozivamo sve vas koji se bavite podovima direktno ili indirektno da nam se javite i va{im savetima i sugestijama u~inite ~asopis jo{ boljim. Kada smo krenuli u realizaciju projekta zvanog „~asopis Podovi“ planirali smo za po~etak da vam se obratimo na 52 strane, evo nas ipak na 60 strana, zbog velikog interesovanja preduze}a za jedini ~asopis koji se bavi podovima i podnim oblogama. „Podovi“ }e vam besplatno stizati na adrese svaka tri meseca, a ve} sada obe}avamo da }ete nas u februaru ~itati na jo{ vi{e strana. A do tada, redakcija vam `eli puno uspeha u narednoj 2009. godini. Iskreno va{

Predstavljamo: "Aqua code"

Voda u va{em okru`enju

Predstavljamo: "Instruktor 021" doo

Industrijski podovi po va{oj meri

Podovi od masiva

Neka va{ pod bude elegantan, moderan i zdrav

Aktuelno: Podno grejanje

Polaganje drvenih podnih obloga na podno grejanje

Boja vina

Svako je vino "crno" ako se u pijenju ne pretera
Arhitektura: Prag

Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu

Q P E PW J ! 2 8

Predstavljamo: "Instruktor 021" d.o.o.

Sve vrste industrijskih podova
^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a

P

reduze}e INSTRUKTOR 021 d.o.o. je specijalizovano za ugradnju svih vrsta industrijskih podova. Po~eli su pre ne{to vi{e od pet godina a svakim danom se interesovanje i potra`nja za industrijskim podovima pove}ava, a samim ti i za njihovim uslugama. ^est je slu~aj da se najbolji materijali koje prati dobra tehni~ka dokumentacija i uputstva o ugradnji materijala ugrade sa gre{kama koje posle kra}e ili du`e upotrebe poka`u svoje nedostatke koji su uglavnom uzrok nekvalitetne ugradnje, u{tede materijala i ne po{tovanja uputstava kao i zbog zastarelog na~ina ugradnje i nedovoljnog iskustva. Sve naknadne intervencije, izmene i popravke su skoro nemogu}e ili su veoma skupe. Zato je va`no da se na samom startu odlu~ite za kvalitetnog izvo|a~a. Oni ne rade najbolje u Srbiji, ali se trude da rade najbolje {to umeju ili jo{ bolje ONI RADE

[KOLSKI. Kvalitetni industrijski podovi, tim sa velikim iskustvom, pra}enje svetskih trendova, ugradnja materijala renomiranih svetskih proizvo|a~a, zajedno sa tehni~kom podr{kom, omogu}ili su preduze}u Instruktor 021 d.o.o. da odgovori na najvi{e zahteve u poslu i omogu}i visoku poziciju na konkurentskom tr`i{tu.

Industrijski podovi i savremeni standardi
Industrijski podovi U mnogim zemljama industrijski podovi podlo`ni su strogim zakonskim odredbama i zahtevima. Industrijski podovi se ne koriste samo u radnim prostorijama, ve} se mogu postavljati i u skladi{tima i proizvodnim pogonima kao i u privatnim i javnim gara`ama. U poslednje vreme trend je da se industrijski podovi postavljaju u robne ku}e i supermarkete. Da bi sama industrija bila uspe{na vodi se ra~una o svim faktorima od kojih ona zavisi. Jedan od bitnijih faktora su i po-

dovi. Po{to je i sama industrija raznolika i podovi se razlikuju u zavisnosti od zahteva. Bitno je napomenuti da je za ode|enu delatnost veoma va`no primeniti i vrstu industrijskog poda koja je namenjena ba{ za tu vrstu upotrebe. ^esto se na podnu oblogu ne obra}a previ{e pa`nje zbog pogre{nog mi{ljenja “lako }emo za pod” ali morate imati u vidu da prilikom ulaska u bilo koji objekat prvo stanete na pod i svakako prvo njega primetite a naravno i koristite ga svaki dan. Mislimo da je to dovoljno da shvatite va`nost poda. Oblasti primene Preporu~uje se upotreba u slu~aju kada postoje srednja i velika mehani~ka optere}enja, kod industrijskih i proizvodnih hala za podove bez dilatacija, npr. u ma{inskoj, hemijskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj indu-

striji itd. Zato industrijske podove mo`emo podeliti na podove razli~itih namena: - Auto i ma{inska industrija: gara`e, parkinzi, perionice, auto servisi, akumulatorski servisi, proizvodnja goriva, ulja i maziva, bravarske radionice, metalo-obra|iva~ka radionice, radionice sa kompijuterskim navo|enim ma{inama... - Prehrambena industrija: pekare, mlekare, mesare, klanice, {e}erane, magacinski prostori, kuhinje - Farmacija: labaratorije, ~iste sobe, magacinski prostori, proizvodnja lekova i opreme, prostorije za pranje... - Magacinski prostori: Visoko regalna skladi{ta sa kompijuterski navo|enim vilju{karima, skladi{ta za prehrambene proizvode, skladi{ta za zamrznute proizvode... Odabir poda A sam odabir poda treba prepustiti stru~njacima a uz osnovne `elje projektanta ili investitora kao i prora~une koji zadaju vrste optere}enja i namena objekta mi vam nudimo re{enja i opcije poda sve dok ne uskladimo va{e `elje, potrebe i mogu}nosti sa finalnim proizvodom.

Bitno je da znate da pod i podna konstrukcija, zavisno od namene, moraju da zadovolje vi{e uslova: - ~vrsto}a i trajnost - otpornosti na habanje i udare - otpornost na pokretna optere}enja vilju{kara, svih vrsta vozila i {lepera, kontinualna i koncentrisana stati~ka optere}enja - otpornost na posebne uticaje koje zahteva investitor (razni hemijski agensi, ekstremne temperaturne promene, posebna obrada i raspored dilatacija...) Tako|e je bitno da znate odre|ene pojedinosti u zavisnosti da li postavljate novi pod u va{em objektu ili reparirate stari. Popstavljanje novih industrijskih podova: od samog starta se vodi ra~una o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta ~ijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugra|ujete novi pod nemojte {tedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda

znati sve,od materijala do izvo|a~a. Zato kontaktirajte njihovu Slu`bu tehni~kog savetovanja i prona}i}e najbolje re{enje za vas. Reparacija postoje}eg poda:usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod odre|enim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kvaliteta i kvantiteta. ^esto puta sama reparacija poda ko{ta vi{e od ugradnje novog poda. Da bi se tro{kovi sveli na minimum a za{titio interes investitora i dobio tra`eni kvalitet va`no je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postoje}eg poda. Naravno, po`eljno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stru~nih konsultacija izme|u projektantaproizvo|a~a i izvo|a~a pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje. Na`alost, u zadnjih dvadesetak godina na{a dr`ava kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomi~ne gra|evine tako je i sa industrijskim podovima. Ipak "Instruktor 021" doo i po tom pitanju se razlikuje od drugih, oni {tite interese investitora, prate moderne evropske trendove pri ugradnji industrijskih podova i koriste materijale od najboljih i najkvalitetnijih evropskih proizvo|a~a. Izgled: Podna obloga u boji, koja se lako ~isti, primenjuje se u magacinima, radnjama, robnim ku}ama, trgova~kim i zabavnim centrima, gde je optere}enje veliko. Ipak, izgled industrijskog poda se razlikuje ~ak i kada se radi o istoj vrsti poda. Kvalitetni materijali i iskustvo u ugradnji industrijskih podova igraju presudnu ulogu na sam izgled poda. “Instruktor 021” d.o.o. Petra Ko~i}a 8, \ur|evo PJ. Radomira Ra{e Radujkova 12, Novi Sad Tel: 021 49 33 29 Tel/fax: 021 49 40 02 064 64 62 979 Slobodan \uri}, generalni direktor 064 64 62 978 Milio{ Arsi}, tehni~ki direktor 064 64 62 980 Predrag Ra|en, komercijalni direktor www.instruktordoo.com office@instruktordoo.com

Q P E PW J 2 :

Firma je u kratkom periodu uspela da se uklju~i u aktuelna de{avanja na izuzetno propulzivnom tr`i{tu gra|evinskih projekata (prvenstveno u Srbiji. pigmenti za obojeni beton. a konstantnim ulaganjima (kako u proizvodnju.) SCHOMBURG u ovom trenutku raspola`e sa preko trideset predstavni{tava {irom sveta i ~etiri fabrike za proizvodnju svojih materijala. postoji jedno pitanje koje se ~esto zaboravlja.)... Na to treba dodati ve} vi{edecinijsko prisustvo u zapadnoj i centralnoj Evropi. Ipak. CEMtobent-DS. Prednosti ovog sistema je {to ne naru{ava samu dinamiku posla i vrlo brzo nakon zavr{etka podne plo~e. pre nego krenemo sa poja{njavanjem bogatog programa SCHOMBURG-ovih proizvoda za industrijske podove. {iri svoje prisustvo na me|unarodnoj sceni.. Combiflex-DS. NEMA^KI KVALITET Kompanija SCHOMBURG iz Nema~ke. ona se mo`e dalje obra|ivati SCHOMBURG epoksidnim ili poliuretanskim sistemima. distribucije i ugradnje materijala iz oblasti gra|evinske hemije. frezovanje itd. osvrnimo se na nekoliko vrlo bitnih predradnji. To je hidroizolacija. hidrofobni premazi. Neki od ovih materijala su: Polimer bitumenski materijali (Combiflex-C2. polimer cementni premazi. mase za fugovanje kod tramvajskih {ina. mase za fugovanje) Materijali za niskogradnju (malteri za pdlivanje i ankerisanje. superplastifikatori. godine i tokom sedam decenija svog postojanja izrasla je u jednog od globalnih lidera proizvodnje.. 3 1 ! Q P E PW J ! .) Sanicioni materijali (injekcioni rastvori. Aquafin-UM. Na{a firma nudi niz proizvoda i radnih koraka koji mogu pomo}i kod projekata kod kojih ili nije uop{te izvedena hidroizolacija ili je ona izvedena nekvalitetno.) Materijali za sanaciju betonskih konstrukcija (rezervoari za pitku i tehni~ku vodu. Tako mo`emo slobodno konstatovati da su tr`i{ta isto~ne Evrope kao i bliskog i dalekog Istoka postale mesta na kojima je prisustvo kompanije SCHOMBURG u poslednje vreme itekako uo~ljivo. tako i u nove tehnologije ispitivanja materijala) u poslednjih desetak godina. a primenjen je do sada vi{e puta u praksi je i kori{}enje posebnog aditiva za vodonepropusnost (iznad standardih klasa vodonepropusnosti) na bazi kristalizacije Betocrete-C16. sanacioni i reparaturni malteri. Proizvodi kojima se kompanija bavi grubo se mogu podeliti u slede}e kategorije: Materijali za izradu industrijskih podova (epoksidni...... a koji }e i biti glavna tema ovog predstavljanja.Industrijski podovi: AQUAFIN – SRBIJA.) Bentonitni materijali (Aquafin-CJ3.. Crnoj Gori i BiH) i da svoje materijale i njihov kvalitet potvrdi implementacijom u nizu velikih projekata. akceleratori. bentonitni materijali..) Polimer cementni materijali (Aquafin-1K. posipi za izradu fero betona. godine kroz zajedni~ko ulaganje sa direktorom gospodinom Vladimirom Lazi}em iz koga je nastala firma AQUAFIN iz Pan~eva.) Materijali za polaganje plo~ica (lepkovi. postoji od 1936. Africi itd... Vlaga... a mo`e dramati~no uticati na kvalitet izvedenog posla. Na na{em tr`i{tu kompanija je prisutna je od 2005.. Tako beton ostaje zatvoren ~ak i za vodu pod pritiskom. sa~marenje. poliuretanski.. mada treba napomenuti da je u pitanju korak koji je od neprocenjive vrednosti kada je u pitanju kvalitetno izveden posao. podzemna voda kao i naknadni tipovi poput vlage iz procesa hidratacije mo`e o{tetiti i najkvalitetnije izveden pod i izvo|a~i naj~e{}e ne `ele ni da zapo~injnu posao u tom slu~aju. Ovo se posebno odnosi na program koji se bavi industrijskim podovima. Samu pripremu podloge ostavljamo izvo|a~ima. retarder... Pre samih industrijskih podova.) Hidroizolacioni materijali (polimer bitumenski premazi. Me|utim. Aquafin-2K/M.) Aditivi za industriju betona (plastifikatori. Ovaj se materijal dodaje u mikser na samom gradili{tu i ne uti~e na sam kvalitet betona osim {to mi stvara kristale u samoj strukturi koji ostaju trajno aktivni i konstantno u kontaktu sa vodom stvaraju vodonepropusnu barijeru..) Jedan od sistema koji mo`e biti vi{e nego koristan. SAD. Sam izvo|a~ u saradnji sa na{im tehni~kim sektorom procenjuje koji vid pripreme treba primeniti (bru{enje.

INDUFLOOR-IB2360 (visoko kvalitetni univerzalni premaz na vodenoj bazi koji se u prvom koraku razre|uje sa vodom kao bi se prajmerisala podloga) INDUFLOOR-IB2250 (epoksidni premaz visokog stepena za{tite koji se zbog toga mo`e korisititi kao za{titni sloj za samolive) INDUFLOOR-IB2115 (konduktivni lak. pogodan i za otvorene prostore poput balkona. podove izlo`ene delovanju agresivnih hemikalija. gara`ama i sl. Skladi{tene hale Carlito Beograd.SCHOMBURG – NEMA^KA NA NA[EM TR@I[TU Vrste materijala za izradu industrijskih podova Materijali koje proizvodi SCHOMBURG rade se na bazi epoksidnih i poliuretanskih smola i mogu podeliti u slede}e grupe: Prajmeri i impregnacije Ovo su proizvodi kojima se postoje}a cementna podloga – ko{uljica ili armirani beton pripremaju za nano{enje slede}ih slojeva. holovi. Fabrika Metalka Majur. Neki od proizvoda iz ove grupe su: INDUFLOOR-IB1260 (univerzalni prajmer za podloge sa 4 % zaostale vlage. koristi se u sistemu antistatik podova) Samolivi Dolazimo i do materijala koji predstavljaju su{tinu industrijskih podova. U narednim brojevima bavi}emo se daljim poja{njavanjem primene na{ih proizvoda kao i nekih tema kojih se nismo dotakli (mase za fugovanje. 064/85-88-958 Boban Uzunovi}. izlo`beni prostori i sli~no. njegova viskoznost mu omogu}ava da dublje penetrira u strukturu podloge. Autosalon Toyota Mijaljevi} Beograd. ing. antistatik podove.5 mm i svojom {irokom paletom podmiruju potrebe investitora za velikim brojem radnih zadataka.. gra|. Njihova uloga je da penetriraju u strukturu podloge i dodatno je u~vrste za sloj premaza ili samoliva koji sledi. Neki od njih su: INDUFLOOR-IB3355 (kiselo-otporni samoliv.. mo`e se kombinovati sa kvarcnim peskom i slu`i kao naj~e{}i prajmer za industrijske podove) INDUFLOOR-IB1240 (poslednja generacija prajmera. terase i balkone. Predstavljamo neke od njih. Fabrika deterd`enta Panonija Pan~evo.333-601 E-mail: aquafin@nadlanu. peseduje IMS-ov kao i HACCP sertifikate) INDUFLOOR-IB3350 (antistatik samoliv namenjen kompjuterskim salama. gra| 064/85-88-954 Komercijalno-logisti~ki sektor: Petar Popovi} 064/85-88-956 Q P E PW J 3 2 .). Autosalon AS Car Ni{. 5 do 2. 26000 Pan~evo Tel i fax: 013/333-600. dipl. pozivamo Vas da nas za sve dalje informacije slobodno kontaktirate. prehrambenu industriju itd... hemijskoj industriji. Rafinerija nafte Beograd. klani~noj.) INDUFLOOR-IB3100 i 3200 (posipi za izradu fero betona na bazi kvarca i korunduma) Neke od na{ih referenci Kovnica novca – ZIN Beograd. pa ~ak u nekim slu~ajevima i kao hidroizolacija.com Direktor: Vladimir Lazi} 064/85-88-953 Tehni~ki sektor: Dejan Ke`i}. gra|. 064/85-88-955 Sa{a Cvetanovi}. elektro industriji. ing. a to su samolivi koji se nanose u debljinama od 1.) INDUFLOOR-IB3390 (dekorativni reljefni samoliv sa strukturalnim izgledom „narand`ine kore“) INDUFLOOR-IB3385 (poliuretanski materijal.) INDUFLOOR-IB3070 (cementni samoliv koji se mo`e ugra|ivati u prakinzima. Lako}a njihovog nano{enja kao i ekonomi~nost ~ine ih idealnim re{enjem za prostore kao {to su: gara`e. Gara`e stambenog kompleksa Panorama Beograd. [tamparija Zapis Aran|elovac. Koristi se za podloge do 8 % zaostale vlage) INDUFLOOR-IB1010 (univerzalna impregnacija betona koja mu pove}ava mehani~ku ~vrsto}u) Premazi Ovo su proizvodi koji se nanose u tankim slojevima kao me|u premazi u epoksidnom sistemu ili kao zavr{ni slojevi kod srednje hemijski i mehani~ki optere}enih okru`enja. Do tada. automobilskoj industriji itd. parkinge i gara`e. Tako se u na{oj ponudi nalaze zavr{ni slojevi za: kiselo-otporne podove. terasa. prate}i materijali i sl. ing. a zbog svog sastava mo`e da se koristi kao brana od vlage i ulja. Pekara Pan~evo. Predstavnici na{eg tehni~kog sektora su uvek na raspolaganju kako prilikom odabira pravilnog sistema tako i za potrebe nadzora tokom izvo|enja radova: AQUAFIN doo Nemanjina 3. Industrija mesa Paji} Para}in. posebno pogodan za primenu u prehrambenoj.

godine. GRADNJU.700 m2 ra|ena 2003. Tihomira Ostoji}a i Vardarske ulice sa rokom izvo|enja od 14 meseci.g) Teretno vozilo Isuzu d-max.g) Zglobni rovokopa~ (100m3/h) (2006. Trenutno je ugovorena rekonstrukcija i nadogradnja Kulturnog centra grada Novog Sada. Filipa Vi{nji}a 1-3. Od rekonstrukcija najzna~ajnija je rekonstrukcija poslovnog objekta Zavoda za izgradnju grada Novog Sada u ulici Stevana Branova~kog 3 u Novom Sadu. Kisa~ka 44.6. povr{ine 2.O. Koste Racina 5. Radni~ke i Stevana Musi}a. Petra Drap{ina 43.g.000. te in`enjering. investitora SPC Beo~in Sportsko poslovni centar Futog p= 4. kao i svih ostalih radova u gra|evinarstvu.g.O. Bore Prodanovi}a 13. JP Poslovni prostor SPC .000 m2 samo stambenog prostora. Poslovni objekti koji su ra|eni : Posl. maj’’.000m2 sa prate}im objektima . ma{inama). Slobodana Baji}a 36 i drugi.. poslovni objekat ugao ul. Poslovni objekat teniskog centra . Novosadskog sajma 5-7. a najve}i objekat koji je trenutno u fazi zavr{etka je stambeno poslovni objekat Investitora "Zoned gra|evinar" doo Novi Sad povr{ine 36. Renault cangoo i Dacia double cab Auto dizalica 2. BULEVAR JOVANA DU^I]A 33 Tel/Fax: +381 21 552-109 +381 21 473-67-60 +381 21 479-27-60 e-mail: jugo-mont@eunet.00 m2 Gd dizalice. i rade se pripremni radovio sa rokom zavr{etka od 90 dana za grube gra|evinske radove i povr{ine 1..g) Cevasta skela 5.Jugo-mont’’ doo Novi sad. NOVI SAD.) Kamion samoistovariva~ 2t i 10t (1992. objekat u ulici Njego{evoj 10. II B i C faza.000 m2 u 5 lamela.500 m2 sa cca 1.800 m2. I faza. 2 i br.Slana Bara’’ II faza – zatvoreni bazen p=3. U proteklom periodu je izgra|eno oko 50.Predstavljamo: Gra|evinsko preduze}e kojem se veruje G ra|evinsko preduze}e .5t (1995.yu PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU. za {ta posedujemo i odgovaraju}i osposobljen tehni~ki kadar. skip dizalice podupira~i.. zidari i kvalifikovani rukovaoci gra|. p=4. U dosada{njem radu . 12. "Jugo-mont" 3 3 ! Q P E PW J . JP Poslovni prostor Tehni~ka opremljenost je slede}a: Kran d=53m i 40m (2007. Trenutno je u preduze}u zaposleno 32 radnika.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. kontejneri i sl. bulevar Jovana Du~i}a 33… Do sada smo radili i izgradnju sportskih hala i to : Objekta Sportske hale Beo~in. ugao Novosadskog sajma i Ivana Kosan~i}a.150 m2 . IN@ENJERING. osnovano je 27.. 1995. Proizvodni objekat [tamparije Stojkov. 15. mikseri. 2 administratora a ostalo su VKV I KV radnici gra|evinske struke (armira~i. Osnovna delatnost preduze}a je izvo|enje grubih GRAÐEVINSKIH radova.) Auto dizalica 20t (1983. od ~ega 5 visokoobrazovano gra|evinske struke. izgra|eno je veliki broj objekata razli~itih namena.400 mesta za gledaoce zavr{en za 12 meseci. SPOLJNI I UNUTRA[NJI PROMET D. agregat. Investitora JP Poslovni prostor Novi Sad. objekti u ul. Avgusta Cesarca br.Slana Bara’’ p=5. Oslobo|enja i Futo{ke. centar ugao Bul. investitora JP Poslovni prostor Sportsko poslovni centar . a OSNIVA^ i direktor preduze}a je Kati} Dragan. I 2008. tesari. Od ostalih stambeno poslovnih objekata nave{}emo samo najzna~ajnije: Koza~inskog 6. Jovana Hranilovi}a 57-59.000 m2 sa cca 1. Katoli~ka porta 5. Laze Nan~i}a 3436. i 1999. na uglu ulica Polgar Andra{a. godine. me{alice kompresor.

Sombor Tel: 025 450 713 064 321 48 68 .MA[INSKA IZRADA CEMENTNIH KO[ULJICA DOO "\UR\EVI] GRADNJA" Bra}e Miladinov 35.

a pored njih i termi~ki obra|eno drvo za fasade 3 5 ! Q P E PW J ! . Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. troslojne i dvoslojne parkete. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. pre svega gotovih parketa. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta.^udesni parketi iz celog sveta Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima preduze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. kau~uka i vinila. decking). gotove podove od lakirane plute. vi{eslojne. te linoleum i laminate. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi.

pagoda. tiger wood. novina su i rusti~ni podovi velikih formata kojima je zavr{na obrada uljenje umesto lakiranja. mahagoni. jele. uze}e Alpod Flooring doo iz Novog Sada. a pored njih i termi~ki ob- ari{a. Ovo re{enje ima nesumnjive ekolo{ke prednosti. izuzetan i prepoznatljiv izgled podova posti`e termi~kom obradom. gotove podove od lakirane plute. pre svega gotovih parketa. ru~nim ~etkanjem. breze. Pansilva Sun. Fetim. kempas. Pamino. bru{enjem. beljenjem. jasena. specijalizovano za distribuciju i prodaju podnih obloga od drveta. To prakti~no zna~i da se u Alpodovoj ponudi nalaze podovi sa svih kontinenata i da pored evropskih vrsta poput hrasta. uz sav prate}i materijal koji je neophodan da se pod ugradi. Na srpskom tr`i{tu u domenu podnih obloga sve zna~ajnije mesto zauzima pred- I zemljama zapadne Evrope uveliko gra|evinski standard. iroko. najve}em u Srbiji. Landmax. tre{nje. Garbelotto. Alpodov prodajni program obuhvata masivne. Od skora u ponudi su i drveni sportski podovi. graba. Primereni su za sve vrste stambenih i poslovnih prostora. sa mek{im – ~etinarskim. Barlinek. Pored {irokog spektra boja i vrsta drveta. dimljenjem. UV lakiranjem ili uljenjem.. Ono u ~emu je Alpod Flooring doo pionir na na{em tr`i{tu jeste distribucija dvoslojnih parketa. Po`gaj. badi. bresta. uprkos drasti~nom smanjenu povr{ina prekrivenih {umom na planeti. ameri~ki orah. kambala. Q P E PW J 3 6 . padouk. wenge. oraha. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi srpskom tr`i{tu visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. afri~ki orah. LI&CO. cabreuva. bukve. crnim ili belim pranjem. Dragocenu pomo} u odabiru pru`a odabrano stru~no osoblje koje prati savremene trendove i prilago|ava se potrebama i `eljama klijenata. tali. vi{eslojne.. Balterio. pa se predvi|a da }e masivni parketi uskoro oti}i u istoriju ili }e zbog previsoke cene biti dostupni veoma malom broju ljudi. U planu je i izgradnja velikog distributivnog centra sa pro{irenim izlo`benim prostorom koji }e imati za cilj da Alpod Flooring doo dovede do liderske pozicije na tr`i{tu gotovih podova. obloge od drveta namenje za spoljnu upotrebu (tzv. pribeglo se kombinovanju tvrdih vrsta drveta – listopadnih. Egger. bagrema. dok je kod ~etinara taj period znatno kra}i i prihvatljiviji (od 20 do 30 godina). ameri~ka tre{nja. javora. Pored dvoslojnih parketa.ra|eno drvo za fasade. Alpod Flooring doo sara|uje sa brojnim renomiranim proizvo|a~ima parketa iz celog sveta kao {to su Admonter.. Tako su nastali vi{eslojni parketi u kojima stru~njaci vide budu}nost podnih obloga od drveta. jer je na svetskom tr`i{tu kvalitetnog drveta sve manje. ru~nim hoblanjem. kau~uka i vinila. U Parkett Centru. mo`ete na}i i egzoti~ne vrste kao {to su crni siris. kanadski javor. decking). jer je period obnavljanja listopadnih stabala od 70 do 100 godina. Kronoflooring itd. jatoba. teak.. To su drvene podne obloge idealne za polaganje na podove sa toplovodnim podnim grejanjem koje su u skonska ljudska potreba da se `ivotni prostor oplemeni drvetom ne kopni. mo`e se pogledati {est stotina vrsta podova koje Alpod Flooring doo nudi svojim klijentima. merbau. Da bi utro{ak drveta bio {to ekonomi~niji i u sferi drvenih podnih obloga. azijski javor. troslojne i dvoslojne parkete. sakura. bambus. Proizvodi koje Alpod Flooring doo nudi visokim kvalitetom i velikim izborom dezena zadovoljavaju i najprobirljivije ukuse. koja omogu}ava drvetu da di{e i isti~e njegove prirodne karakteristike. te linoleum i laminate.

Trgovina . godine u skladu sa Zakonom o veterini HACCP standard postaje obavezan za sve proizvo|a~e i distributere animalnih proizvoda. u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda.Proizvodnja.Priprema i distribucija hrane .HA predstavlja analizu rizika. . avionskih i drugih kompanija. . Ovaj zakon predvi|a i osnivanje Agencije za bezbednost hrane koja }e vr{iti registraciju I monitoring svih proizvo|a~a i distributera hrane. Za{to se primenjuje HACPP? HACCP je od izuzetnog zna~aja za proizvo|a~e hrane sa stanovi{ta za{tite potro{a~a. . prerada i pakovanje. U proceduri je dono{enje Zakona o bezbednosti hrane koji }e obuhvatiti sve proizvo|a~e i distributere hrane i prehrambenih proizvoda kada je u pitanju obaveza uvo|enja HACCP standarda.Organska prehrambena industrija. . Zbog toga uvoznici iz zemalja EU i drugih razvijenih zemalja (SAD. U svetu je snabdevanje potro{a~a bezbednim i visokokvalitetnim prehrambenim proizvodima sve zna~ajnije. tj. U praksi HACCP standard obavezan je ukoliko `elite da izvozite hranu i proizvode od hrane na tr`i{te Evropske Unije i tr`i{te zemalja ~lanica CEFTA sporazuma HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points . Odre|ivanje neophodnih mera za njihovu prevenciju i kontrolu. To zna~i da primena HACCP ne obezbe|uje uvek 100% sigurnosti za korisnike. odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu zna~aja tih opasnosti po ljudsko zdravlje. HACCP sistem je prilago|en svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim fazama proizvodnje i rukovanja . kojim se obezbe|uje proizvodnja i promet zdravstveno bezbedne hrane. 3 7 ! Q P E PW J ! . HACCP sistem se sastoji od dve osnovne komponente: . Koje sve grane prehrambene industrije zahtevaju HACCP sistem? . 2. Identifikaciju i procenu svih mogu}ih opasnosti.“od farme do trpezarijskog stola”. januara 2009.Skladi{tenje. dok je u EU i zakonski obavezuju}a (Council Directive 93/43/EEC). kao i vr{iti njihova kontrola. Njegova primena je {iroko rasprostranjena u razvijenom svetu. nau~no zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. svakog fizi~kog. 3. Obezbe|ivanje da te mere budu uspe{no sprovedene na delotvoran na~in.za potrebe bolnica.Analiza opasnosti i kriti~ne kontrolne ta~ke) je logi~an. koji omogu}ava: 1. de~jih ustanova.CCP (kriti~ne kontrolne ta~ke) predstavljaju faze u proizvodnji u kojima se mo`e spre~iti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili njegov uticaj svesti na prihvatljiv nivo. Krajnji cilj HACCP je proizvodnja {to je mogu}e bezbednijeg proizvoda primenom {to je mogu}e bezbednijeg postupka.O tome se pri~a: [ta je HACCP standard? Prema va`e}oj zakonskoj regulativi od 1. transport i distribucija. hemijskog ili mikrobiolo{kog hazarda. . hotela. restorana. ali zna~i da preduze}e proizvodi hranu na najbolji i najbezbedniji mogu}i na~in.maloprodaja i ugostiteljstvo.

. Svaki pojedinac koji poseduje. prema odredbama Direktive. a da zatim nau~e ve{tine koje su im potrebne za uspe{no obavljanje posla (alati i metode) i odgovaraju}e procedure i radna uputstva koja sadr`e opis posla koji treba da bude obavljen. 1. ali i da zahtevaju stalna pobolj{anja proizvodnje u zemljama porekla. postoji veoma izra`ena potreba za uvo|enjem HACCP sistema i u na{a prehrambena preduze}a. . implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvo|a~ka praksa. kao {to su meso. . . rukovanja. Za uspe{nu implementaciju HACCP plana menad`ment mora da bude sna`no privr`en HACCP konceptu. upravlja ili radi u proizvodnji hrane u EU. U nekim slu~ajevima je za odr`avanje poslovnih aran`mana potrebno zadovoljiti i dodatne higijenske zahteve za pojedine vrste proizvoda. Pored toga.Pove}ava profit. HACCP nije nezavisan program.Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom. ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proiz- vodnji hrane . preduze}a iz Evrope i drugih industrijalizovanih zemalja koja se bave hranom ne}e kupovati ~ak ni sirovine iz drugih dr`ava ukoliko im se ne obezbedi sigurnost da }e proizvod dobijen preradom u njihovim fabrikama biti bezbedan za ljudsku upotrebu. proizvodnje. distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduze}a i kombinate.Omogu}uje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor.) zahtevaju da sigurnost hrane. .Omogu}uje efikasno uvo|enje novih tehnologija i proizvoda. mora da uvede sistem bezbednosti HACCP Primena ove direktive prisi. mleko i mle~ni proizvodi. HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolo{kih. koji uklju~uje i sprovo|enje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu op{tih uslova i okru`enja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda. ve} je deo ve}eg sistema kontrole. od njive i farme pa sve do zavr{nog pakovanja.Japan i dr. Zbog svega navedenog.Omogu}uje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduze}a. Veoma je va`no da zaposleni shvate {ta je i kako funkcioni{e ovaj Prednosti i preduslovi uspe{ne primene Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br.primena novih tehnologija. Sa stanovi{ta tr`i{ta. Programi koji treba da budu usvojeni. . Svaka sirovina ili prera|evina za koju se samo posumnja da je inficirana ili kontaminirana ne}e biti prihva}ena.Uklanja barijere internacionalne trgovine. Q P E PW J 3 8 . bude u saglasnosti sa strogim higijenskim pravilima. hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kriti~ne va`nosti. zadruge. izmenjeni `ivotni stilovi i sve manja otpornost ljudi. Prednosti primene ovog sistema su: . ljava uvoznike da uvoze isklju~ivo prehrambene proizvode vi{eg kvaliteta i ve}e sigurnosti. zahtevaju}i od njih striktnu primenu HACCP u zemljama porekla. sistem. SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene.Obezbe|uje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima.Pove}ava konkurentnost preduze}a na svetskom tr`i{tu. hemijskih i fizi~kih hazarda od ulaznih sirovina. ve} se efikasno mo`e uvesti u srednja i mala preduze}a. . Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. proizvo|a~i i uvoznici prehrambenih proizvoda iz zemalja van EU koji `ele da plasiraju svoje proizvode na zajedni~ko tr`i{te EU moraju da u svoje poslovne aktivnosti uklju~e i procedure vezane za bezbednost hrane i uvedu HACCP sistem u svoja preduze}a. Sve je ve}i broj izvora zaga|ivanja i zaga|uju}ih materija. Dosada{nja praksa je pokazala da su preduze}a iz EU koja posluju sa prehrambenim proizvodima postala zna~ajno selektivnija u poslovanju sa dobavlja~ima iz zemalja van EU.

24 i 27. godine. Dr`avna statistika Srbije je ~lan Me|unarodnog statisti~kog instituta od samog osnivanja ove zna~ajne institucije. godine. 15. godine mese~no se prikupljaju podaci o gra|evinskim dozvolama (prijavi po~etka radova na osnovu odobrenja o izgradnji i o izdatim upotrebnim dozvolama). Godine 1859. dobila funkciju Ministarstva gra|evina. pri ~emu oblast privatnih gra|evinskih radova. Za pomenuta istra`ivanja ura|ena su metodolo{ka uputstva za njihovo sprovo|enje koja su namenjena kako u~esnicima u sprovo|enju istra`ivanja tako i korisnicima podataka. Statistika gra|evinarstva prikuplja podatke putem godi{nih istra`ivanja o gra|evinskim radovima. kao i u dokumentu Evropske komisije Kodeks prakse evropske statistike. poljoprivrede i `ivotnu sredinu publicistiku informaciono-komunikacione tehnologije zajedni~ke poslove statistiku AP Vojvodine koordinaciju podru~nih odeljenja evropske integracije i me|unarodnu saradnju. Zakon o ustrojstvu statistike donet je 1881.Republički zavod za statitiku Srbije epubli~ki zavod za statistiku Srbije osnovan je 1945. Pod nadle`no{}u ministra gra|evina bila je i Direkcija srpskih dr`avnih `eleznica. metodolo{ke i tehnolo{ke promene. Na samom po~etku poslovi gra|evinarstva bili su u nadle`nosti gra|evinskog odeljenja Pope~iteljstva vnutrenih dela. 22. analiza i objavljivanje statisti~kih podataka i informacija. Osim toga. jedinice posmatranja. Radi ilustracije rezultata statistike gra|evinarstva dat je kratak prikaz nekih njenih rezultata. godine. u saop{tenjima i dr. ugostiteljstva. kao i o radovima u inostranstvu. Redovno pra}enje statistike spoljne trgovine. turizma i ostalih usluga. godine pri Ministarstvu socijalne politike Kraljevine Srba. veku. godine. o potro{nji gra|evinskog i pogonskog materijala. Za vreme izme|u dva svetska rata raspola`e se samo podacima o obimu dr`avnih gradnji. strate{ke oblasti delovanja i program promena do 2008. uz statistiku industrije i energetike. statisti~kih standarda i moderne tehnologije i tehnike. obrada. zarada. a njeni osnovni zadaci su: prikupljanje. pristupa~ni i jednostavni za kori{}enje. a 1882. Detaljnije informacije o samom Republi~kom zavodu za statistiku. iako obimna. nije bila obuhva}ena. Njeni po~eci vezuju se za izve{taje Ministarstva finansija o bud`etskim izdacima za dr`avne gradnje u 19. Po~ev od 2006. Ministarstvo gra|evine imalo je ~etiri odeljenja i Gra|evinski savet i staralo se o podizanju javnih gra|evina i o gra|enju puteva u zemlji.stat. koja se odnose na predmet istra`ivanja. godine. Op{tine u Srbiji. pravovremeni. I pre osnivanja dr`avne statistike obavljali su se statisit~ki poslovi o ~emu svedo~i izve{taj o u~e{}u na me|unarodnom kongresu u Hagu 1859. osnovana je Glavna uprava gra|evina koja je imala tri odeljenja (in`enjersko. Direkcija dr`avne staistike osnovana je 1919. Metodolo{ki materijali za ve}inu istra`ivanja su objavljeni u ediciji RZSS Metodologije i standardi.gov. Uputstva sadr`e sva neophodna metodolo{ka obja{njenja. statistike cena i nadnica u Srbiji uvodi se od 1843. o poru{enoj zgradi sa stanovima i adaptaciji stambenog prostora u nestambeni. Statisti~ku slu`bu danas ~ini devet podru~nih odeljenja u centralnoj Srbiji. Posleratni podaci predstavljaju gra|evinsku aktivnost u zemlji i inostranstvu. na redovnim konferencijama za novinare i svojoj internet stranici. Organizacionu strukturu Zavoda ~ine dva odeljenja (odeljenje za odnose sa javno{}u i odeljenje za sistem i komunikaciju) i 11 sektora za: nacionalne ra~une razvoj statisti~kog sistema ekonomske statistike dru{tvene statistike statistiku cena. kao i obilje statisti~kih podataka i informacija iz razli~itih oblasti. navedeno je da zvani~na statistika u svom radu treba da se pridr`ava principa koji su Građevinarstvo Srbije u brojkama R definisani u dokumentu UN Fundamentalni principi zvani~nih statistika. mogu se na}i na zavodskom veb sajtu www. kada je knez Mihailo Obrenovi} potpisao akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezuje da vodi sve statisti~ke poslove. 3 9 ! Q P E PW J . Obuhvat statistike gra|evinarstva postao je znatno {iri posle Drugog svetskog rata. Objavljeni podaci i informacije moraju da budu kvalitetni. saobra}aja i veza i uz strukturne ekonomske statistike. a na teritoriji AP Vojvodine Republi~ki zavod za statistiku ima Sektor za statistiku sa pet podru~nih odeljenja. ali posebna kancelarija statistike Srbije ne postoji sve do 1945. analizi i dostupnosti podataka. To je po~etak dr`avne statistike u Srbiji. U Srbiji se stanovni{tvo redovno popisuje u petogodi{njem periodu od 1834. Zavod godi{nje sprovede preko 200 istra`ivanja ~ije rezultate saop{tava u 13 edicija. Mese~ni statisti~ki pregled. Strategija razvoja zvani~ne statistike doneta je krajem 2006. kao i na obradu podataka i publikovanje rezultata. godine pored poreskih glava prebrojavala se i stoka. spoljne trgovine. Uprava je od 1862. U skladu sa tranzicionim kretanjima ka evropskim integracijama i me|unarodnoj saradnji. godine statistika prelazi u nadle`nost Ministarstva narodne privrede. kao i na zavodskom veb sajtu. Rezultati obrade podataka statistike gra|evinarstva objavljuju se u publikacijama Republi~kog zavoda za statistiku: Statisti~ki godi{njak Srbije.. U polugodi{njoj periodici prikupljaju se podaci o cenama stanova novogradnje. na osnovu Zakona o ustrojstvu centralne uprave. mada je zabele`eno da su se na ovim prostorima i ranije prebrojavale poreske glave. Statistika gra|evinarstva Grupa za statistiku gra|evinarstva deo je Sektora ekonomskih statistika. definicije. statistika Srbije postoji od 1862. neophodno je bilo usvajanje savremenih standarda u prikupljanju. uz neophodno kori{}enje metodolo{kog znanja. a tromese~no podaci o gra|evinskim radovima. unutra{njeg prometa. Statistika gra|evinarstva ima dugu tradiciju. 23. Poslednjih godina Republi~ki zavod za statistiku prolazi kroz zna~ajne organizacione. arhitektonsko i ra~unsko). trgovine. Hrvata i Slovenaca. 21. Me|utim. nepristrasni. organizaciju i sprovo|enje istra`ivanja. a zna~ajnu pomo} i podr{ku u ovom poslu obezbedila je EU. a od 1824. obradi.rs. u sveskama br. Definisani su i strate{ki ciljevi. godine.

Q P E PW J 3 : .

4 1 ! Q P E PW J ! .

1951. za odmor i rekreaciju i za vreme sezonskih radova u poljoprivredi. obra|eno je 200. kojim su gradska naselja utvr|ivana na osnovu odluka nadle`nih slu`bi skup{tina op{tina.gov. Popisom stanova u gradskim naseljima 1949/50.rs/statisti~ke oblasti/gra|evinarstvo). prostorije nastanjene iz nu`de. u okviru oblasti statistike gra|evinarstva.03. pravni kriterijum klasifikacije naselja prema tipu. 1981. Mr Slavica Ga`o Rukovodilac grupe za statistiku gra|evinarstva .1961. godine. Stambenim fondom obuhva}eni su stanovi u Republici Srbiji. Pored prikazanih podataka na zavodskom veb sajtu. godine formirani su na bazi popisa stanova u gradovima 1949/50.1951. U popisima stanova u naseljima prete`no gradskog karaktera sprovedenih 1949/50. na teritoriji Republike Srbije odre|ena su 204 gradska naselja. doma}instava i stanova (2002) dobijeni su podaci o stambenom fondu na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine.Va`na oblast statistike gra|evinarstva odnosi se na podatke o stambenom fondu koji se dobijaju na osnovu popisa stanova. prikupljeni su u popisima stanovni{tva i stanova koji su sprovedeni 1971. godine u gradskim naseljima obuhva}ena su u`a gradska podru~ja. do aprila 1961. godine formirani su podaci o stambenom fondu 31. kao i u popisima 1971. popisa poljoprivrede januara 1951. U stambeni fond nisu uklju~eni stanovi koji se koriste povremeno. Podaci o stambenom fondu 31. kao i radni~ke barake privremenog karaktera.03. popisa stanova sprovedenog aprila 1961. i 2002. kolektivni stanovi.1981.1991. godine obuhva}eno je 346 gradskih naselja. korisnici mogu na}i i niz drugih podataka (www. Na bazi popisa poljoprivrednih gazdinstava sprovedenog maja 1960. i 1991. primenjena je ista definicija stana. godine.03. godine.stat. U popisu stanovni{tva. Podaci o stambenom fondu 31. i 1991. zatim nastanjene poslovne prostorije. Na ovaj na~in u popisu 1981. i 31.03.03. sa zaka{njenjem od jedne godine u odnosu na redovnu desetogodi{nju dinamiku sprovo|enja. i stambene izgradnje u gradskim naseljima u periodu od popisa do 31. 1981. a u popisu 1991. Popisom 1961. koja su ~esto sastavljena iz vi{e naselja. i 1961.1971. doma}instava i stanova 2002. U popisima 1981. 1991. 31. i popisa stambene izgradnje na selu sprovedenog u periodu od maja 1960. u naseljima prete`no gradskog karaktera.03. godine primenjen je tzv. Poslednjim popisom stanovni{tva. godine 230 gradskih naselja. i 1971. a ~ine ga nastanjeni i prazni stanovi namenjeni za stalno stanovanje.

kao i kontrolu kvaliteta na osnovu vi{egodi{njeg iskustva. ContactWorld }e svojim kupcima doneti najvi{e standarde po pitanju osobina. Zatim. profesionalnu instalaciju. Pre sve- K ga. U ponudi je i {iroka paleta uzoraka koji prate savremene trendove. Sektor prevashodno orjentisan ka biznis korisnicima nazvan je ContractWorld flooring solutions.Predstavlajamo: Svet podova po va{oj meri ompanija Carpetland ove godine slavi {est godina poslovanja. oni nude kompletna re{enja za podove. Do danas su uspe{no iz- . pronala`enje odgovaraju}ih i tr`i{no konkurentnih proizvoda najve}a je snaga ove kompanije. uklju~uju}i i pripremu podloge. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. Zahvaljuju}i razvijenim prodajnim aktivnostima. kao i iz ostalih krajeva sveta. nude tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi kupci bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. ContractWorld je nezavisan uvoznik i distributer razli~itih vrsta podnih obloga. Uz partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga. Posebni zahtevi na profesionalnom nivou poslovanja iziskivali su da njihova ponuda u Business to Business poslovnju bude izdvojena kao poseban sektor kompanije. Nude organizovanu logistiku koja kupcu garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. Njihove podne obloge na{le su se u mnogim reprezentativnim objektima u Srbiji. ContractWorld ne nudi samo podne obloge ve} kompletna re{enja i postaje najverniji partner u izboru dezena i postavljanja podnih obloga. Zahvaljuju}i razvijenoj mre`i dobavlja~a iz Evrope. Postoji nekoliko razloga za saradnju sa njima. kvaliteta. ova kompanija je uspela da realizuje veliki broj projekata u Business to Business segmentu poslovanja. Sektor Carpetland svoje aktivnosti dalje usmerava kroz lanac maloprodajnih objekata i kroz veleprodaju. najvi{e kroz maloprodajne objekte.

3. poslovnim prostorima. kao i sa ve}inom investitora i arhitekata u zemlji.CENTAR: Cara Du{ana 36-40. vinil podovi. ve{ta~ke trave itd. {kolama. bolnicama. tepisoni u plo~ama. Mi nudimo: 1. sportskih podovi. bukvalno sve ono {to vam je potrebno na jednom mestu. Kompletna re{enja za podove uklju~uju}i pripremu podloge. parketi. www. laminati. e-mail: contractworld@kenzaigroup.o. PRODAJNA MESTA BEOGRAD: Ugao Francuske i Dunavske Beograd Tel: +381 11 262 80 34. Tel: +381 11 213 02 16 [ABAC: Masarikova 65-67. otpornosti i odnosa kvaliteta i cene. Tehni~ke savete pri odabiru materijala kako bi ste bili sigurni u adekvatan i pravi izbor poda. ekskluzivnim stanovima. kvaliteta.carpetland. sajmovima i ostalim savremenim prostorima.rs web: www.rs. Partnerstvo i saradnju sa vode}im svetskim proizvo|a~ima podnih obloga donose}i najvi{e standarde po pitanju osobina. Organizovanu logistiku koja Vam garantuje isporuku na vreme po{tuju}i ugovorene rokove. profesionalnu instalaciju kao i kontrolu kvaliteta na osnavu iskustav. Tel: +381 18 581 268 maloprodajama. industriji. ContactWorld showroom na 1000m2 nalazi se na uglu Dunavske i Francuske ulice u centru Beograda.rs . koji mo`e imati primenu u hotelima. sportskim objektima.o. zaista retko kod nas.contractworld. info@carpetland.). +381 11 328 52 93 NI[: Bulevar 12. Svim posetiocima je obezbe|en parking prostor i ono {to je bitno napomenuti je to da u ovom prostoru mo`ete na}i takav izbor podnih obloga da }e te se za~uditi. [iroku paletu uzoraka svakodnevno prate}i savremene trendove 5. februar 91. wilton tepisoni. Svaki od proizvo|a~a sa kojima ContactWorld sara|uje lider je na tr`i{tu u proizvodnji odre|enog tipa podnih obloga (tepisoni. Tel: +381 11 262 12 72 NOVI BEOGRAD: Bulevar umetnosti 27. 4. Sve pohvale. restoranima.5 razloga za sardnju sa nama gradili sna`ne partnerske odnose sa vode}im proizvo|a~ima podnih obloga. 2.com. Tel: +381 15 348 832 NOVI SAD: Temerinska 76 Tel: +381 21 528 012 Q P E PW J 4 4 CONTRACTWORLD i CARPETLAND su deo KENZAI GROUP d. BEOGRAD .

programerska ku}a AGtim je dugi niz godina radila na usavr{avanju programa NormAG. tehnologijom i opremom. AGtim je postavio savremeni internet sajt na adresi www.rs na ~ijim strana korisnici i zainteresovani posetioci mogu u svakom trenutku dobiti potrebne informacije. ali i svih onih koji `ele da imaju uvid u analize i kalkulacije cena. Potvrdu njegovog kvaliteta i primenjivosti u praksi daje {iroka mre`a korisnika ne samo u Srbiji i u svim biv{im jugoslovenskim republikama ve} i {ire.agtim. 4 5 ! Q P E PW J ! . naravno. firme koje objavljuju tendere.Predstavljamo: NormAG SOFTVER ZA GRA\EVINARSTVO oslednjih godina gra|evina je postala jedna od najzastupljenijih privrednih delatnosti. Mora se ista}i otvorenost programa ka pro{irenju gde se korisniku omogu}ava da bazu progama dopuni i uredi u skladu sa svojim potrebama. Na osnovu ovih podataka program sam generi{e cenu izabrane pozicije.com ili www. Raspolo`ivi standardi i propisi ne obuhvataju savremene materijale i nova tehnolo{ka dostignu}a te je njihova primena ograni~ena. Da bi iza{li u susret zahtevima savremene gra|evinske prakse. Tako danas imamo softver koji je u potpunosti prilago|en savremenim tendencijama u gra|evinarstvu. niskogradnju. upotreba novih materijala i savremene mehanizacije zahtevaju brzu i preciznu izradu projektnotehni~ke dokumentacije. radne snage i mehanizacije. P NormAG u svojoj bazi podataka sadr`i sve knjige Normativa i standarda rada u gra|evinarstvu kojima su obuhva}eni svi vidovi gra|evinske i srodne delatnosti. Takvu ekspanziju je. Primena softvera NormAG je jako {iroka. anga`uju gra|evinsku operativu ili iz nekih drugih razloga `ele da imaju uvid i kontrolu nad anga`ovanom radnom snagom i potrebnim materijalom za odre|eni posao. preuzeti update programa i download instalacije programa. izvo|a~ke i investitorske firme. elektroinstalacije i instalaterske radove u okviru kojih su razvrstane i odgovaraju}e grupe radova. Program NormAG za sve opise pozicija koji se nalaze u bazi ima unapred unete normative materijala i radne snage. Korisnici mogu biti projektantske. Savremeni pristupi projetovanju i izvo|enju gra|evinskih radova. sve ve}i broj privatnih investitora i izvo|a~a.normag. Shodno tome. baza je razvrstana na: viskokogradnju. Podr{ka korisnicima je bitan segment svakog softvera. definisane cenovnike materijala. pratilo i tr`i{te kompjuterskih programa bez kojih bi pojedini poslovi u gra|evinarstvu u dana{nje vreme bili nezamislivi.

to su Archi CAD (graphisoft) i Revit (autodesk). Drugi segment je rad sa Obra~unskim listovima gra|evinske knjige.. Posebna pogodnost je automatski uvoz tendera iz MS Excel-a bez prekucavanja pozicija. U okviru cenovnika materijala postoji posebna mogu}nost povezivanja cenovnika sa programima za knjigovodstvo (robno i materijlno) iz ~ije baze NormAG mo`e da preuzima cene materijala. radne snage i mehanizacije. Iz 3D modela objekta NormAG dobija potrebne podatke o koli~ini i broju elemenata i kreira predmer radova. U svakom tenutku dostupni su vam izve{taju o utro{cima materijala. potrudili smo se da taj segment izvu~emo kao poseban program pod nazivom AGKnjiga. rad sa dokaznicama mera. Pored toga {to je rad sa gra|evinskom knjigom sastavni deo programa NormAG u full verziji. Program sam prepoznaje i odvaja naknadne radove. Tre}i segment na koji smo posebno ponosni je povezanost NormAG-a sa drugim softverima. Priroda na{eg softvera a i poslovna politika firme je OTVARANJE. pro{iruje se baza unosom novih pozicija i resursa. a tako|e veoma bitna stavka je {to u NormAG-u znate i ko je dobavlja~ izabrane cene. cene se ~uvaju u posebnoj arhivi po datumima unosa. Do tada Vas pozivamo da sa na{eg sajta preuzmete besplatan demo CD programa NormAG kako bi smo se zajedno upoznavali sa radom i mogu}nostima programa NormAG. unos dokaznica po obra~unskim periodima brzo kreiramo potreban izve{taj. faze projektovanja. U narednim brojevim obradi}emo detaljnije svaki od ovih segmenata. U ovom delu obra|uje se rad sa bazom normativa.Programski paket NormAG mo`emo podeliti u tri segmenta koji }emo obraditi u narednim brojevima ovog ~asopisa. U fazi izgradnje NormAG je povezan sa vode}im softverima za pra}enje dinamike radova kao {to su Primavera i MS Project. Q P E PW J 4 6 . obra|uju se kalkulacije cena. Prvi segment je rad sa bazama i projektima. Ve} od po~etne faze rada. Nastavi}e se . Svaku situaciju mo`emo uporediti sa ugovorenim stavkama i prikazati kao kona~ni ili privremeni obra~un vi{kova ili manjaka radova. Obrada predmera i predra~una radova. NormAG se sre}e sa svojom prvom vezom sa 3D programima za projektovanje. Rad sa gra|evinskom knjigom je jednostavan i intuitivan. Posebno bitan je rad sa cenovnicima. Mogu}nost prikaza i {tampe analiza cena sa svim resursima i faktorima re`ija. Sakupljanjem koli~ina iz listova knjige automatski dobijamo izve{taj mese~nih situacija ra|ene po kumulativnoj metodi..

pod je povr{inski element koji je definisan zidovima. nekih delova poda. Povr{ina poda jedne prostorije naj~e{}e se nalazi u jednom nivou. konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru vaki arhitektonski prostor. mi uspostavljamo odre|eni odnos prema nekoj boji tek nakon asocijacija koje ona u nama pobu|uje. Tokom projektovanja poda u jednom kafeu ili restoranu zna~ajnu ulogu ima struktura poda. pa i kafe predstavlja mikrokosmos. Svaka prostorija. bez izuzetaka. U tom smislu. a zidovi su horizonti. sadr`i pod u sklopu svojih elemenata.Arhitektura Pa`ljivo izaberite vrstu poda Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. isti materijal u razli~itim veli~inama prostorija ne odaje isti utisak. a svaki element ima svoje odre|ene osobine. Uspe{nim komponovanjem uspostavlja se red i zakonitost u njihovom odnosu i na osnovu ove harmonije prostor dobija potrebnu celovitost i sklad. u kafeima se prostor za sedenje mo`e izdignuti u odnosu na ostale delove prostora. na primer. prostor u prostoru u kome se ponavlja temeljna struktura ambijenta. Oblik kao geometrijska kategorija predstavlja najneposrednije sredstvo izra`avanja i uobli~avanja. Elementi predstavljaju sredstva. testirajte mogu}nosti. Pod je zemlja. ali nije redak slu~aj primene denivelacije. njegov oblik u osnovi direktno proizilazi iz zidne konfiguracije. plafon je nebo. Ova osobina je vezana za oda- S 4 7 ! Q P E PW J . Boja je vrlo sugestivna i individualna stvar. Na taj na~in elementi i principi kompozicije postaju osnovni atributi konstitucije jednog prostora. Promena nivoa. skupite uzorke. Veli~ina poda je kvantitativna vrednost. Ovaj tehni~ki postupak zapravo nam poma`e da se stekne ose}aj podele prostora na „ovde“i „tamo“. a principi odre|eni postupak njihovog komponovanja. Prema zna~enju ovi elementi su ravnopravni i predstavljaju osnovne faktore svakog arhitektonskog prostora. je trik koji nagla{ava razli~ite delove prostora. Shodno tome boja poda ima poseban zna~aj. Tako. Tako na primer. a odnos kvantuma pojedinih elemenata daje kvalitet zbiru. temeljno ih razgledajte. tako da se sa njom mora „operisati“ vrlo pa`ljivo.

kamena ili raznovrsni podovi od plasti~nih materijala. Jednostavno odr`avanje ~isto}e podova u javnim prostorima je neizostavan zahtev koji se mo`e zadovoljiti dobrim izborom pre svega poda kao i specijalizovanih aparata za ~i{}enje javnih prostora. Jedinstvo u ure|enju i dekoraciji podrazumeva i usagla{enost poda sa drugim materijalima u enterijeru. temeljno ih razgledajte. skupite uzorke. Ana Stankov Foto: Alpod floring doo Q P E PW J 4 8 . konsultujte se sa stru~njacima i na pravom ste putu ka dobrom enterijeru. mogu}e je uspe{no sprovesti jednu usagla{enu ideju u svim njenim pojedina~nim elementima. kamen kao i moderni podovi od plasti~nih masa. `elja i mogu}nosti. usagla{enosti sa drugim materijalima kao i samog izgleda poda. ali postoje materijali kao {to su kvalitetan drveni pod ili keramika. Ovaj kriterijum zadovoljavaju podovi od tvrdog drveta koji su premazani za{titnim sredstvima.bir materijala od kog se pravi pod. Materijal koji }ete da koristite za pod zavisi od va{e krajnje odluke. sama namena prostorije stvara}e po svojoj funkciji odre|ene zahteve u odnosu na pod. Dakle. Funkcija poda je da defini{e povr{inu prostora i da slu`i svrsi i nameni prostora. Udobnost u odnosu na prijatno ose}anje pri kora~anju i na spre~avanje preno{enja buke je tako|e jedan od kriterijuma koji se mo`e postaviti u nekim od kafea i restorana ukoliko se `eli posti}i jedna mirnija atmosfera. lakog odr`avanja. zatim podovi od keramike. Trajnost poda u ovim prostorijama mora da zadovolji visoke standarde otpornosti na habanje zbog velike frekventnosti. Sigurnost se posti`e pre svega izbegavanjem klizavih i veoma glatkih podova. ~ime se obezbe|uje bezbednostpo ljudstvo u neposrednom dodiru sa podom. Pre nego {to odaberete vrstu poda. podovi javnih prostora kao {to su kafei i restorani moraju da zadovolje kriterijume trajnosti. testirajte materijale. udobnosti. odnosno zahteve za njegovu estetsku vrednost. odnosno od sinteze va{ih zahteva. Budu}i da na tr`i{tu postoji velik izbor podnih obloga. Svi oni mogu da zadovolje zahteve koji su navedeni u ovom tekstu. Izbor poda zavisi od prometa i aktivnosti koje se na njemu odvija. sa njom se posti`e `eljena atmosfera i stvara se odre|eni ambijent. Kao {to je ve} pomenuto. morate da razmotrite neke prakti~ne probleme. Estetska vrednost materijala je veoma bitna. Obi|ite prodavnice i izlo`bene prostore. Pri tome se mora voditi ra~una da se u prostoru pronalaze najrazli~itiji materijali koji imaju svoje specifi~ne strukture i da sve one zajedno sa strukturom poda moraju da se nadopunjuju. sigurnosti. Postavljanje poda je jedan od najve}ih izdataka i zato je svaka gre{ka skupa. odnosno svaki materijal ima svoju strukturu. zahtevi su u ovim prostorima strogi. U tom smislu.

.

.

.

.

bazenima. Enterijer zahteva i podsti~e kreativna re{enja i traganje za raznovrsnim vodenim elementima. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine. terarijumima. U zatvorenom prostoru su su`ene mogu}nosti. izolaciju povr{ina. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje. nema sumnje da svetlucanje i `ubor vode ne}e nikoga ostaviti ravnodu{nim. Sa veli~inom jezera ne treba preterivati jer mala jezerca prirodnih oblika ostavljaju podjednako ostavljaju sna`an utisak kao i ona ve}a. U Italiji. drveta. Ve{ta~ka jezera u enterijeru tako|e podrazumevaju konsultaciju stru~njaka. instalaciju za dovod i odvod vode i vrste i na~in osvetlenja. vodenim zidovima. Preduze}e Aqua code je pravo mesto gde se mo`ete obratiti ukoliko `elite va{ prostor oplemeniti morskim akavarijumima. materijalu i naravno vrsti vodenih elemenata. fontanama. Zato treba dobro razmisliti o mogu}im oblicima. uglavnom zbog ograni~enog prostora i specifi~nih uslova. [paniji i Francuskoj koriste se uglavnom vodeni zidovi izra|eni od livenog beto- Voda u va{em okru`enju Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala. u vidu penu{avih gejzira. boji. prelivnih zavesa. Treba voditi ra~una kako }e vodeni zid izgledati okupan dnevnom svetlo{}u. Fontane se mogu napraviti od raznih prirodnih materijala.. Smatramo da je darivanje osnovnog elementa prirode va{em okru`enju pun pogodak. Vodeni zidovi se mogu napraviti od kamena. . treba napomenuti da prostor ispred va{eg objekta mo`ete oplemeniti razli~itim tipovima vodenih povr{ina. ^esto znamo u te`nji za savremenim opremanjem stana ili poslovnog prostora preterati sa kori{}enjem hladnih materijala. gline ili od razli~itih vrsta metala. prelivnih zavesa. jer se velika pa`nja mora usmeriti na njihovu konstrukciju. u vidu penu{avih gejzira. Postoje razli~iti oblici fontana kod koji se voda mo`e javiti u vidu mlazeva razli~itih oblika. Najbolje je da se konsultujete sa stru~njacima iz Aqua coda i oni }e vam predlo`iti re{enja za koje i niste ni slitili da postoje Aqua code + 381 11 394 13 77 + 381 64 111 00 65 na koji se odlikuje velikom postojano{}u.. Ukoliko procenite da je vodeni zid najbolje re{enje za va{ enterijer treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem }e ovaj elemenat do}i do punog izra`aja.Predstavljamo: Aqua code K ada govorimo o eksterijeru. ili tankih mlazeva koji klize niz ma{tovito odra|ene povr{ine.

Ra{anac tel: +381 12 343 169 fax: +381 12 343 170 mob: +381 63 232 758 web: www.yu Q P E PW J 5 4 .co.MD.md. 12315 Petrovac na Mlavi Trnov~e.

proizvodnim i stovari{nim industrijskim objektima. Baza podataka sa milionima kvadratnih metara podova ura|enih za veoma zadovoljne mu{terije. CocaCola. Siemens.564 m2 Hotel „Galerija“ gara`e. Baumax. Makro/Metro i hiljade drugih.564 m2 Logisti~ki centar „PHIWA“ Zrenjanin 12. Bekaert.Predstavljamo: PANBEX SB d. Glavni akcenat stavljamo na razvoj.o. Billa. Odgovaraju}i dobavlja~ koji nudi velike u{tede pri nabavci 2. U na{im nastojanjima za {irenjem kontaktiramo Vas kao potencijalnog poslovnog partnera. Lider na tr`i{tu i respektovani proizvo|a~ u Centralnoj i Isto~noj Evropi Najzna~ajniji deo proizvodnog programa PANBEX®-a su cementni suvi posipi koji su u {irokoj upotrebi za izgradnju podova sa te{kim saobra}ajem u modernim komercijalnim.857 m2 Fabrika Prediva „Fulgar“ Zrenjanin 22. BPB Rigips.469 m2 Institut za ratarstvo“NS Seme“ N. Subotica 6.000 m2 Neki od njih su: Logisti~ki centar „PHIWA“ Subotica 12. Carrefour. govori da ima smisla odlu~iti se za PANBEX®.o. popravnih maltera i neskupljaju}ih masa za podlivanje. moralnim integritetom i zapadnja~kom poslovnom kulturom 3. koje obuhvataju kompanije kao {to su ABB. proizvodnju i prodaju cementnih suvih posipa. U Srbiji na{i podovi za sada su ugra|eni u objektima ukupne povr{ine preko 250. samo-razlivaju}ih ko{uljica. Volkswagen.unutra{nje gara`e 5 5 ! Q P E PW J . zaptivnih sredstava. prevlaka. Internacionalna firma sa perfektnom reputacijom. Panasonic. Svrha kontakta je da inicira Va{e interesovanje za kratkim sastankom gde }e PANBEX® dokazati da je: 1.500 m2 Mega Market“Rodi}“ Beograd 11. [koda. Suvi cementni posip PANBEX® je vode}i evropski proizvo|a~ sistema za industrijske podove i specijalizovanih gra|evinskih materijala.000 m2. Philip Morris.Sad 6. Pepsi. IKEA.

2. Trenutno na{ je cilj da ostvarimo kontakt sa vode}im kom- panijama na polju gra|evinarstva radi ostvarivanja dugoro~ne saradnje. PANBEX SB d.rs Q P E PW J 5 6 .o. kao i deklaraciju o EC usagla{enosti za sve proizvode iz na{eg proizvodnog programa.896 m2 Fabrika“Don Kafa“ [imanovci 5.o.7. Beograd.375m2 Fabrika“Coca Cola“ Sarajevo 12.Pazova .3. Posedujemo ISO9001 i ISO 14001 sertifikat i QMS standard.Servis“Porsche Ada“ Beograd 1.rs Web: www.4.o.945 m2 Magacin“Coca Cola“ Beograd 1./Fax: +381 (0)11 8487 103 E-mail: panbex@panbex.470m2 Fabrika lima“ Inter Lemind“ Leskovac . Beograd Batajni~ki put 285. PANBEX® Grupa ima podru`nice u 8 zemalja i izvozi u 29 zemalja sveta.panbex.000m2 PANBEX® posluje sa velikim brojem profesionalnih firmi {irom sveta.146 m2 Fabrika“Knauf“ Beograd . Iz toga razloga Vas kontaktiramo sa nadom da }ete prihvatiti na{ predlog da Vas na zajedni~kom sastanku upoznamo sa mogu}nostima koje Vam nudi PANBEX®.468 m2 TC „Merkator“ Ni{ . uz obostranu korist i sa dugoro~nim poslovnim potencijalom.124 m2 Parking Sevis Carinska Skladista 3.o. Od 2006 PANBEX® Grupa posluje i u Srbiji i to kroz svoju podru`nicu PANBEX SB d. 11 080 Beograd Tel.275m2 „Jovanovi} Plast“ S.678 m2 Fabrika Vode“La Fantana“ .2.

zatim deblji linoleum ili PVC. aerobik kao i podloge za de~ija igrali{ta. U ovu grupu objekata spadaju oni vi{enamenski. zatim povr{ine za profesionalna takmi~enja.Elasti~ni sportski podovi Sportske aktivnosti bez povreda Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. naro~ito imaju}i u vidu raznolikost prostora. Podne obloge za sportske objekte mogu biti realizovane na nekoliko na~ina. Ono {to je zajedni~ko za sve sportske podove je da treba da postoji visok stepen sigurnosti. predstavljaju posebnu kategoriju podova. rukomet. komforni. badminton. zavisno od primenjenog materijala. zatim deblji linoleum ili PVC. Oni treba da budu bezbedni. mali fudbal. tako|e na drvenoj podkon- 5 7 ! Q P E PW J ! . Izbor vrste podova koji se postavlja u sportskim objektima je izuzetno zna~ajan. ko{arka. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja odne obloge namenjene prostorijama u kojima se obavljaju sportske aktivnosti. Podna povr{ina treba da obezbedi adekvatno re{enje za razli~ite potrebe u skladu sa P standardima. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. Svaka od navedenih aktivnosti ima svoje specifi~ne zahteve. odli~na prilagodljivost i obezbe|ena za{tita biomehani~kih performansi. tako|e na drvenoj podkonstrukciji. pa i estetski atraktivni. zavisno od primenjenog materijala. kao i smanjen rizik povreda mi{i}a i tetiva kod sportista. tenis. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Tu su i prostori za body bilding. teretane ili specijalizovane sportske centre za obnovu fizikalne motorike. pa samim tim i uslova koje je potrebno da ispune. prostori za razli~ite sportove kao {to su odbojka. neklizaju}i. To mo`e biti parket koji je postavljen na drvenoj podkonstrukciji. odnosno aktivnosti koje se u njima obavljaju.

Po potrebi. Ova vrsta podova u prostorijama gde je postavljena. i sloj sa matricom od staklene vune koja obezbe|uje ~vrsto}u i postojanost. elasti~ni sportski podovi nesumnjivo predstavljaju odgovaraju}u alternativu sportskim podovima od tvrdog drveta. higijena i lako odr`avanje. poseduju gipkost. tanji linoleum ili PVC na elasti~noj drvenoj podkonstrukciji ili PVC na betonskoj podlozi. Oni poseduju elasti~nost i ravnomerno apsorbuju energiju. Sportske podne obloge sastoje se od specijalnog vi{eslojnog sendvi~a koji u svojoj strukturi ima pored kompaktnog povr{inskog sloja od gume ili PVC-a. omogu}ava realizaciju sportskih aktivnosti bez povreda.strukciji. kao i specijalnim bojama za Zahvaljuju}i primeni novih tehnologija karakteristike podova su znatno unapre|ene. Ove podne obloge su finalno obra|ene sa glatkom zavr{nom povr{inom. Podovi su visokog kvaliteta. a ujedna~eno prijanjanje spre~ava povrede. obezbe|uje komfor i sigurnost. a zatim i tvrdo}a. Podovi od sintetskih masa lako se postavljaju i odr`avaju. razli~itog dizajna i boja. za{titnim podnim membranama za sportske hale sa visokim procentom vlage u podlozi. Sinteti~ki proizvodi od plasti~nih masa. sredstvima i opremom za toplo zavarivanje. {to zavisi od vrste i kvaliteta upotrebljenih sirovina. Sloj od penastog PVC -a apsorbu- je udarce. terija proisti~e iz homogene strukture poda. postojanost. kao i od tehnologije proizvodnog postupka. atraktivan izgled. tako|e. pod mo`e posedovati sloj koji {titi od vlage. U slu~aju da podloga nije izvedena dovoljno ravno podloga se premazuje odgovaraju}om masom za izravnavanje u dva sloja. daju ~itave serije materijala za podove. ali su veoma razli~itog kvaliteta i trajnosti. Elasti~ni sportski podovi pola`u se preko ravne betonske podloge ili cementne ko{uljice. udobni su. Tri klju~na aspekta kvaliteta PVC podova su trajnost. Ova poslednja vrsta predstavlja savitljivi elasti~an pod kod kojeg je povr{ina izlo`ena deformacijama ~vrsto priljubljena na podu~je koje podnosi optere}enja. omogu}avaju ravnomerno trenje koje uti~e na odskok lopte. dopunjena je podnim za{titnim folijama i pokriva~ima. Q P E PW J 5 8 . sa tehni~kim karakteristikama koje odgovaraju nameni odnosno -datom sportu. koje moraju biti kvalitetno i horizontalno izvedene. prljav{tine i bak- iscrtavanje linija na sportskim terenima. Lako odr`avanje bez talo`enja. Svojim tehni~kim karakteristikama. Gornji sloj je higijenski sa antibakterijskim i antifungicidnim karakteristikama. kao {to su polivinil-hlorid (PVC) i polivinil-cetat (PVA). Prisutan je veliki izbor materijala. Proizvodnja PVC sportskih podnih obloga.

Po`eljno je ~ak da je drvo povr{inski obra|eno prirodnim materijalima (npr. i premazivati razli~itim bojama. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekolo{ke svesti. Obi~no se pri ugradnji ostavlja mali prostor izme|u poda i zida. Neka va{ pod bude elegantan. Bez sumnje. Jedna od njihovih osobina je i to sto se ute`u i bubre u zavisnosti od relativne vla`nosti prostorije u kojoj se nalaze. a tako|e mogu naru{iti ukupan izgled. Obi~no se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki zna~aj. debljina izme|u 10-22mm. Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena . dizajnera i drugih stru~njaka da bi im pomogli u ure|enju. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. i sigurno nikada ne}e prestati da bude ~ovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okru`enju. ~ine}i skladnu celinu. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu. moderan i zdrav Podovi izra|eni od punog plemenitog masivnog drveta. kao neke vrste tepiha. ostaju nepromenjeni u vremenu garantuju}i trajnost i lepotu. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. du`ina 350-2000mm. Ljudi ~esto uzimaju i po nekoliko arhitekata. Ugradnja poda od ma- Medicinski stru~njaci svakodnevno iznose nove dokaze o {tetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okru`uju.Podovi od masiva U modernom svetu izgled doma postao je jako va`an. da bi pod mogao da “radi”. lanenim uljem). Danas ljudi sve vi{e te`e stanovanju u prirodnoj sredini. tako da je postao trend da se ugra|uje masivno drvo.

Ovakvi trendovi omogu}avaju prera|iva~ima da podove izra|ene od sirovine ni`eg kvaliteta prodaju po istoj ili ~ak ve}oj ceni od podova izra|enih od prvoklasne sirovine bez gre{aka. jer je u takvo drvo ulo`eno najvi{e rada . laku i brzu Lamelirani podovi su dostupni kao zavr{eni i nezavr{eni.020 defini{e na~in obrade i dozvoljenu vla`nost.siva predstavlja dugorocnu investiciju. Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. hoblovanja. kao neke vrste tepiha. treba da vr{i redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od dr- prodiranja vlage. Preventivna za{tita se kod gotovih proizvoda ne preporu~uje. Drveni masivni podovi poma`u u stvaranju tople atmosfere u domu. Na ovaj na~in spre~ava se naknadno primanje vla`nosti iz vazduha tokom transporta i skladi{tenja poda. Podovi od masiva su skuplji od ve}ine drugih tipova podova. bru{enja. Bez sumnje. s obzirom da se proces vodi i kontroli{e automatski ili poluautomatski. Poznati su i slu~ajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusti~nosti gotovog poda. Pored estetskog ulep{avanja doma. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine). pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vla`nost kre}e u granicama od 713%. tako i drvo ima gre{ke. koja zadr`ava svoju vrednost tokom vremena. ^vrste povr{ine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i pra{inu. ekonomski . drvo je izlo`eno uglavnom napadu tzv. i malu emisiju rastvara~a u zavisnosti od sredstava povr{inske obrade. na drvetu i oko drveta.da imaju mali uticaj na zagadenje okoline. oste}enjima od insekata i dr. Proces izrade kvalitetnog proizvoda po~inje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda.da imaju jeftinu proizvodnju. a sami paketi da se uve`u stretch-folijom na paleti. Kao rezultat. a upravo to ga ~ini mnogo blizim ljudima. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vla`nost vazduha prelazi 70%. ali imaju znatno du`i vek trajanja. U nekim zapadnim zemljama vrlo ~esto se javljaju trendovi kada se tra`e podovi od masiva sa razli~itim gre{kama grade drveta (veliki broj kvrga). Jedna od prednosti je i to {to kupac mo`e odmah da vidi izgled gotovog poda. Oni su vi{e dimenziono stabilni. a deluju hladno. Danas je to dosta olak{ano. za razliku od ve{ta~kih materijala koji se sve vi{e upotrebljavaju u modernom dizajnu.D. otporni na udare. Tehni~ki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom. Va`no je veta i u slu~aju potrebe da preduzme potrebne mere represivne za{tite. U poslednje vreme u na{oj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi. pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljaju}i i pove}avaju}i geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vla`nosti. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet. mada kao baza mo`e poslu`iti i MDF ili OSB plo~a. i idealni su za postavljanje u prizemljima. 2004). tercijernih vrsta insekata koje su prilago|ene `ivotu u suvom drvetu. lakiranja). odnosno stru~njak. tj.D5. i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. Jugoslovenski standard JUS.pa mu je i cena najve}a. To kod nezavr{enih podova nije mogu}e. a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Medicinski stru~njaci u svetu se sla`u da podovi izra|eni od masiva poma`u osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. i zato se mora voditi ra~una o svim fazama proizvodnje. Dostupni su kao nezavr{eni i zavr{eni. jer tu mo`e da nastane najvi{e gre{aka. pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. na osnovu kojih se odre|uje i klasa poda. oni ka`u da svako ko `ivi u okru`enju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi.com Foto: Alpod Flooring doo Q P E PW J 5 : . za ~oveka je bila oduvek prirodna stvar. a ujedno {titi i od ugradnju. Ovi podovi se lako odr`avaju i pru`aju zdravo. s obzirom da u daljem toku kori{}enja proizvodi dolaze u kontakt sa ~ovekom. ako se izvodi. U Sjedinjenim Dr`avama ve} du`e vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena. Kao {to ~ovek ima mane. Ove vrste nanose najve}e {tete i najopasnije su. ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje. mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. U magacinima gotovih proizvoda naro~ito parketa. bez ikakvih zazora i preklopa. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric. tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva }e boja na kraju biti. Kretati se i `iveti sa drvetom. i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa name{tajem. jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti. a pogotovo o procesu su{enja. a represivna za{tita. Ovaj efekat posti`e se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterili{u. Povr{ina nali~ja sastoji se od ravnote`nog filma koji elimini{e naprezanja stvorena od strane povr{inskog sloja lica. boje drveta. kao sto su: funkcionalni . Rukovodilac za{tite drveta. odnosno ponovo upotrebiti za ne{to drugo. O~igledna prednost zavr{enih podova je {to kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja. podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve.da su stabilni. Povr{ina lica oblo`ena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. jer je to sve ve} ura|eno u fabrici. ili drugim prostorijama sa vla`nom klimom. {to uvek nosi opasnost od trovanja. ~ak i do 50 godina. Nakon su{enja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete za{ti}ene najlonom. ekolo{ki . a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vi{e ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadr`aja vlage. nealergijsko okru`enje i predstavljaju proizvod koji se mo`e reciklirati. s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vla`nosti. Goran Bodirogi} e-mail: gbodirogic@yahoo.

Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. a relativna vla`nost vazduha manja od 60%. mora se ispo{tovati odre|ena procedura. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. dok ne dostignemo temperaturu vode od 55°C (bez promene temperature tokom no}i). koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Dvoslojni gotovi parketi i termi~ki obra|eni jednolamelni troslojni parketi u zemljama zapadne Evrope su uveliko gra|evinski standard kada je re~ o polaganju drvenih podnih obloga na podno grejanje. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori ve je vi{e podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje pored keramike. i prajmer i lepak moraju biti primereni za polaganje na podno grejanje Nakon zavr{etka postavljanja temperatura se postepeno pove}ava sve dok se ne postigne temperatura kojom }emo kasnije grejati stambeni prostor. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. Ve} prilikom izrade nacrta nekog objekta potrebno je znati kakva }e podna obloga biti kori{}ena. Maksimalna temperatura vode se odr`ava onoliko dana koliko je debeo estrih u cm. Cevi sa toplom vodom moraju se polagati barem 3 cm ispod povr{ine estriha.5% za cementni estrih). jer tamo gde je sloj tanji drvo }e gubiti previ{e vlage {to }e za posledicu imati pojavu pukotina. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. povr{ina mora biti ravna. Da biste postigli propisane uslove za polaganje poda. Grejanje po~injemo sa temperaturom vode od 25°C i svaki naredni dan je di`emo za otprilike 5°C. sloj lepila i drveni pod.Naravno. ali je slab provodnik toplote. Maksimalna vla`nost estriha za polaganje podne drvene obloge ne sme pre}i 1. pod treba ponovo grejati pribli`nom temperaturom od 40°C. Prilikom postavljaja parketa preporu~uje se upotreba predpremaza (prajmera) koji pove}avaju prijajanje upotrebljenog lepila. dok ne obezbedimo vla`nost estriha koja je primerena za polaganje.Aktuelno: Podno grejanje POLAGANJE DRVENIH PODNIH OBLOGA NA PODNO GREJANJE S Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. kako bi raspore|ivanje toplote bilo ravnomerno i ta debljina mora biti jednaka po ~itavoj povr{ini. Sada treba izmeriti vla`nost estriha. Nakon toga spu{tamo temperaturu vode onim tempom kojim smo je i zagrevali.15 m2K/W. Temperature poda ne sme da prelazi 25°C! Toplotni otpor odre|ene podne obloge uti~e na temperaturu vode i preporuka je da toplotna otpornost podne obloge ne sme da prema{i 0. koja mora biti unutar dozvoljenih granica (do 1. Ako je pod oblo`en slojevima raznih materijala. jer od toga zavisi i upotreba i na~in ugradnje cevi. cca 10 dana za svaki cm).5%. Da bi se izbegli ne`eljeni problemi i da bi ceo sistem funkionisao besprekorno. ukupan toplotni otpor je zbir toplotnih otpora 6 1 ! Q P E PW J ! . Sada mo`emo po~eti polaganje parketa i pri postupku polaganja temperatura estriha mora biti minimalno 18°C mereno na povr{ini. potrebno je pustiti sistem podnog grejanja u probni rad. glatka i ~vrsta. nakon {to pro|e propisano vreme za mirovanje estriha (od 3 do 5 nedelja u zavisnosti od debljine estriha. Ukoliko je vla`nost ve}a od dozvoljene. a sam estrih kompaktan i suv. Estrih (cementna ko{uljica) mora biti postavljen u skladu sa propisanim gra|evinskim standardima.

13629 koji su stupili na snagu pre dve godine. posebno pri previsokim temperaturama i preniskoj vla`nosti vazduha. preporu~ujemo da se parket ne pokriva tepisima i drugim materijalima koji deluju kao toplotni izolatori. ve} prirodnim radom drveta te ih kao takve moramo i prihvatiti. To pove}anje temperature u podu izaziva vi{e ili manje vidljivu napetost. sloj lepila i drveni pod. odnosno izbe}i odr`avanjem konstantne klime s temperaturom izme|u 18 i 21°C i relativnom vla`no{}u vazduha od 50 do 55%. na povr{ini parketa pojave pukotine. Op{te je poznato da je drvo dobar toplotni izolator. izme|u sezona grejanja ne mo`emo spre~iti nastajanje pukotina. Na ovaj na~in omogu}avamo parketu da sam ujadna~ava svoju vla`nost i ostane stabilan. Da bismo izbegli nastajanje pukotina i rascepa u parketu. Toplina koju pru`a podno grejanje mora se probijati kroz razne prepreke. ali je slab provodnik toplote. Tu pojavu mo`emo minimalizovati. koju ima svako drvo. 13488. 13227. Ako su one koliko-toliko pravilno raspore|ene po povr{ini ne smemo ih smatrati gre{kom. Zbog tehnolo{kih i higroskopnih osobina drveta mogu}no je da se u vreme grejne sezone. Da bi dopustilo toploti prodor na povr{inu i drvo mora prona}i neku uravnote`enost s telom koje ima ve}u temperaturu. Bo`idar Kopanja Fotografije Alpod Flooring doo Q P E PW J 6 2 . koje joj onemogu}avaju neposredno {irenje: cementna ko{uljica (estrih). Maksimalna dopu{tena vla`nost drveta kod vi{eslojnog parketa iznosi 5-9% prema standardu EN 13226. Potrebno je znati da usled zna~ajne higroskopske osobine.svakog pojedinog materijala. 13489.

Naime hemijske materije odgovorne za boju crvenih vina. Intenzitet i ton boje vina.Boja vina Svako je vino "crno" ako se u pijenju pretera Kada se bira vino pitanje je obi~no "belo ili crno?" Da li ste znali da se jedino u srpskom jeziku vino naziva crnim iako je bukvalan prevod sa svih drugih (po vinskoj kulturi i razvijenijih zemalja od nas) upravo crveno vino. da ne govorimo o drugim senzacijama koje izazvane vinom nastaju. koji nai|e na posmatrani objekat. o~i ne la`u. Poznato je da se i od crnog gro`|a mo`e proizvesti belo vino. Da bismo boju "videli" u oku se aktiviraju mnoge }elije receptori. zato i postoji mnogo opisa boja vina. I dok se stru~njaci bave polemikom oko toga crveno ili crno. Kako je koli~ina i vrsta bojenih materija razli~ita od sorte do sorte. izdvoji}e se jedan deo i spram toga javi}e se odre|eni utisak boje. Ali je zanimljivo znati da se toliko "posla obavi" da bismo makar i u boji vina u`ivali. kao najzna~ajnije karakteristike kojima se boja mo`e kvantitativno objasniti. Gro`|e za proizvodnju belih vina je svetlozelene. Ali boja gro`|a ne zna~i nu`no i samu boju vina. {ira odvojila od poko`ice. a malo i tehnologije i do}i}emo do odgovora a smo totalne neznalice i da nam se u ~a{u sipaju dve osnovne vrste vina rekli bismo . ali i uslova gajenja gro`|a. tako se vina dobijena od istih D 6 3 ! Q P E PW J ! . Da za|emo u oblast fizike objasnili bismo to ~injenicom da svaki objekat vidljivu svetlost delimi~no propu{ta. Jer o~i ne la`u. dobili bismo belo vino sa jedva primetnim crvenkastim tonom. Svako oko vidi malo druga~ije. gro`|e za proizvodnju crvenih vina je obojeno nizom tonova izme|u plave i bordo boje. da ne du`imo. njihove reakcije se prenose na nerve. svako od nas boje do`ivljava druga~ije. antocijani. delimi~no upija i delimi~no odbija. Tajna je u tehnologiji. mogu i da se mere odgovaraju}im ure|ajima i time izraze samo brojem. Ovo ne va`i za pojedine sorte koje se nazivaju bojadiseri. A na{e oko. zar ne?! Osnovna razlika u boji vina poti~e pre svega od gro`|a.. Kao rezultat ovih dejstava od celog spektra vidljive svetlosti. Zbog ~ega boju vina do`ivljavamo upravo takvom kakva jeste? Malo hemije. `utozelene ili `ute boje. pa putuju do mozga gde se stvara utisak. ove reakcije prevodi u subjektivni ose}aj i mi boju opisujemo re~ima. Ukoliko bi se odmah nakon muljanja crnog gro`|a. Treba zaslu`iti toliko.ovo je `u}kasto. a ovo crveno. nalaze se kod ve}ine sorti u poko`ici gro`|a i izdvajaju u {iru tokom fermentacije dejstvom ugljen-dioksida i alkohola. Sa druge strane. Puno je tu i fizike i biologije i hemije. jer one imaju obojenu i pulpu (meso). ~udesan mali aparat.. pa i vino u ~a{i. malo fizike. Dodu{e.

ali samo ako se u pi}u pretera. du`ina stajanja na kljuku. uklju~uju}i i njegovu boju. a ne samo boje. sa ja~e izra`enom aromom. ali i na~ina proizvodnje. Stoga se u mladim crvenim vinima vi{e primeti ljubi~asti ton. U svakome od nas le`i mali nau~nik koji }e tra`iti adekvatne re~i za opis vina. vino mo`e da bude od gotovo bezbojnog. Smanjenjem kiselosti sredine vino mo`e da postane plavo. bledo pink ili ~ak ru`i~asta javlja se u rozeima i ru`icama. kao i starija bela vina. Koliko su bojene materije crvenih vina izu~ene i detaljno opisane. ukoliko je gro`|e o{te}eno plesnima. Boja kajsije. {to je nepo`eljno sa celokupnog senzornog aspekta. U zavisnosti od vrste gro`|a. a samim tim i bojene materije.sorti crnog gro`|a sa razli~itih geografskih podru~ja razlikuju po boji. bledo`u}kastog. ka `utom i zlatno i }ilibarno `utom. Me|utim.. dok su najkvalitenija crvena vina naj~e{}e rubin crvene boje. pa se mo`e javiti i mrk ton. koli~ina upotrebljenog sumpor-dioksida. a sa stajanjem se javljaju ciglasto ili mrkocrveni tonovi. u zavisnosti od na~ina njihove proizvodnje. U nekim geografskim podru~jima ~ak i crno gro`|e za proizvodnju najkvalitetnijih vina jednostavno ne sadr`i dovoljnu koli~inu bojenih materija kao {to bi to bio slu~aj u uslovima idealnim za njegov uzgoj.. i tada je mo`da potrebno i "popraviti" boju dodatkom malih koli~ina bojadisera. pa boja postaje vi{e bledo-crvena. toliko se manje zna o boji belog vina. eventualni dodatak bojadisera za pobolj{anje boje. koliko i u njemu samom. ali i usled du`eg kontakta sa vazduhom kada dolazi do oksidacije. Boja je slabija i ukoliko je gro`|e nedovoljno zrelo. U zavisnosti od ovih tretmana boja }e varirati od nijansi bli`ih plavoj ka nijansama bli`im crvenoj boji. slamnastog. A na kraju bismo mogli i zaklju~iti da postoji i to crno vino. od njega se gotovo ne mo`e proizvesti crveno vino jer plesni razaraju poko`icu. Ja~i `ut ton javlja se ukoliko je {ira bila du`e u kontaktu sa poko`icom. Ivana [ija~ki Q P E PW J 6 4 . Sa stajanjem vina odvija}e se hemijske reakcije na samim bojenim materijama i vino }e dobijati mrki ili braon ton. I u boji vina se mo`e u`ivati. preko zeleno`utog (kao najpo`eljnije i naj~e{}e boje). {to se mo`e ponekad primeniti kako bi se dobila ekstraktnija vina. Boja je razli~ita i kod istog gro`|a podvrgnutog razli~itim tretmanima u toku tehnolo{ke obrade. Prevelike koli~ine sumpor-dioksida neu- trali{u boju crvenih vina. Slatka bela vina imaju intenzivniju `utu boju. a samim tim i koli~ine bojenih materija koje prelaze iz gro`|a.

sa mnogim modifikacijama tokom godina. statue u baroknom stilu po kojima je on poznat. godine. barokne i rokoko fasade kombinovane su da bi se stvorio veli~anstveni rezultat. Novi grad je planiran oko Wenceslas skvera. Prag nudi iznena|uju}e bogatu arhitekturu. daju Maloj Strani njen dana{nji {arm. Rimski imerator ^arls IV osnovao je Novi grad u ranim godinama XIV veka na osnovu projekta nema~kog arhitekte Peter-a Parler-a. . glavni grad ^e{ke Republike jedan je od nekoliko gradova gde mno{tvo razli~itih formi arhitektonskog izra`avanja egzistiraju zajedno. sagra|ena unutar zidina zamka. dodate su tek u XVII veku. Od gotike ka baroku Gotski uticaj koji je dolazio iz Francuske u ranim godinama XIII veka doneo je vi{e. Radovi na katedrali zapo~eli su 1344. zvonik. Svaka era gradske istorije reflektuje se svojim gra|evinama. ^arlsov most koga je projektovao Parler. Struktura datira jo{ iz IX veka. Ovaj imperator S pokazao se veoma uticajnim na Pra{ku arhitekturu. najpoznatija je turisti~ka atrakcija u Pragu. sagra|en 1357. Primeri renesansne arhitekture mogu se na}i u delu Mala Strana (mala ~etvrt Starog grada). Male ulice. Zavr{en je 100 godina kasnije u renesansnom stilu. lociranom na brdu izme|u zamka i reke Vltave. originalno projektovan kao gotski od strane Parlera 1392. Kada je grom o{tetio kupolu 1760. zbog 1000 godina koliko je trebalo da bude zavr{ena.primer. renesansne. Centar Starog grada je kod zamka Prag. sa opekom u malteru i kupolom prekrivenom bakrom. student Ota Vagnera. ona je zamenjena trodelnom baroknom strukturom. godine najpre u stilu revizije gotike. sagradio je Pra{ki Univerzitet i ^arlsov most. renesansne palate i barokne crkve.Arhitektura: Prag Razli~ite forme arhitektonskog izra`avanja na jednom mestu agra|en na sedam brda i prese~en krivudaju}om rekom Vltava. Uzmimo. na. Romanti~ke. prostranije i ne`nije gra|evine. Najuo~ljivija u Pragu je katedrala Svetog Vitusa. ona pru`a sopstvenu istoriju gradskih arhitektonskih stilova i uticaja. Me|utim. a kad je zavr{en udvostu~io je veli~inu grada. Najve}u je u XX veku izvr{io slovena~ki arhitekta Joze Plecnik. Ali. gotske. Od romantike i gotike do kubizma i funkcionalizma.

Prag je izgleda jedini grad u kome su Picasso-ve kubisti~ke ideje primenjene u arhitekturi. Baziraju}i se na tom planu. Jan Hasl. on je blokirao pogled na crkvu Tyn u Starom gradu. ^e{ki modernizam i funkcionalizam Jan Kotera posejao je seme ^e{kog modernizma svojom ku}om Urbanek Publishing. Projektovali su ga Bedrich Bendelmayer. godine. Mnoge od njih dobile su barokne fasade za vreme obnove u XVII i XVIII veku posle po`ara koji je zahvatio grad. Ova radikalna forma ekspresionizma mo`e se videti rasuta unaokolo. Obimni glavni plan predlo`io je novo komercijalno jezgro u Kalin i Smi~kov oblastima koje su malo van centra. najrasko{niji je potekao od Karel-a Prager-a 1980. uklju~uju}i mozaike. bela. Revivalizam i Ar Nuvo (Art Nouveau) Nacionalni Teatar originalno je projektovao Josef Zitek u kasnim godinama XIX veka. Godine 1905. Projektovao je francuski arhitekta Claude Parent na mestu gde su nekada stajale gradske zidine koje su simboli~ki prikazane u projektu. godine. to je vesela prezentacija modernih boema." Odavaju}i kombinaciju modernisti~kog i kubisti~kog uticaja.Stari grad bio je srce Praga ~ak i za vreme X stole}a. Nije popularna jer je planirana pod komunisti~kom vladavinom. godine. planiranje i za{titu da predlo`i re{avanje konfliktnih ideja budu}ih kretanja modernog Praga. Oko ugla Wenceslas skvera je avangardna Bat'a prodavnica. Masivno {irenje staklenih plo~a dopustilo je kompaniji da reklamira svoje proizvode. Sastoji se od ~etvorougaonog auditorijuma obu~enog u staklene. Frenk Gehry i njegov ~e{ki ko-arhitekt Vladimir Milunic. slova~ke Komunisti~ke Partije da promovi{u ^e{ku industriju. To je jednobrodna gra|evina sa masivnom kulom u kojoj je stakleni sat koji stvara iznena|uju}i i izvanredan efekat. Milan Babuska projektovao je ARA magacin tekstila u Starom Mestu u Novom gradu. Jednako kontraverzan je i Myslbek centar. Holandska kompanija ING Real Estate koja anga`ovala Nouvel-a da projektuje Andel centar. u kontrastu sa bur`oaskim enterijerima iz pra{ke pro{losti. sagra|en je za vode}e ~lanove ^eho- Q P E PW J 6 6 . ovom zgradom prekrili su prostor koji je ostao prazan posle bombardovanja u II svetskom ratu. Dizajnirao je arhitekta Vladislav Hofman 1913. najvi{e u stambenim blokovima. Ova zgrada ima nadimak Fred i Ginger jer oblikom podse}a na dva plesa~a. Istakuti deo konture Praga je TV kula Zizkov. Jedina kubisti~ka uli~na svetiljka tako|e se nalazi ovde. Moderna do danas Godine 1990. godine. Ona i daljen nosi hladne opomene iz pro{losti. projektovane kori{}enjem pljosnatih opeka koje su stvorile geometrijsku fasadu. Mnoge gra|evine imaju gotsku unutra{njost. gradona~elnik Praga. koja je sagra|ena za prodaju obu}e 1930. Iako u kontrastu sa svojom istorijskom okolinom. metalne ukrase i drugo. Ona ima ne`ne ~ipkaste detalje. ima dva cilindri~na elementa. Grand Hotel Europa na Wenceslas skveru ima jednu od najbolje sa~uvanih ar nuvo fasada u Pragu. klasi~ni je primer efikasnog kori{}enja prostora zavisno od namene gra|evine. Va`na kod premo{}avanja dve obale nejednakih visina je laka ~eli~na konstrukcija. Oni su skrnavili obli`nje Jevrejsko groblje da bi sebi napravili put. Ovaj skoro minimalisti~ki projekat je jednostavan. Jednostavnost i osmi{ljenost su klju~ funkcionalizma. a romanti~ke osnove. trgova~ki centar i kancelarijski kompleks sa staklenom fasadom koji je u obliku an|ela. Divan primer je barokna vodenica Sitkovsky pokrivena kupolom u obliku luka koja je ostala do danas iako su ostali radovi zamenjeni funkcionalisti~kim galerijama ~e{kog arhitekte Otakar-a Novotny-a. zvu~no izolacijske blokove. Alois Dryak i Bedrich Ohmann. ovlastila je Frank-a Gehry-a da izgradi ugao Jiraskuv mosta 1990. Jean Nouvel projektovao je Andel centar. U mirnom predgra|u Praga je vila Muller koju je projektovao austrijski arhitekta Adolf Los zajedno sa Karel-om Lhota-om 1928. Gehry-jeva Rasin zgrada koja je prouzrokovala bujicu negodovanja u Pragu. {kola u obliku slova L na periferiji grada. Gra|evina se prilago|ava konturama terena. koje je sada isklju~eno. formirao je odbor za arhitekturu. ona ilustruje svoju veru da je prostor ne{to {to tre- ba iskusiti. "Gra|evina treba da bude nema spolja i da odaje svoje bogatstvo jedino iznutra. arhitekt Jan Koula otvorio je novu eru projektom mosta Svatopluka Cecha preko Vltave. ~e{kog arhitekte Evzena Linhart-a. koja se smatra remek-delom komunisti~kog stila. Me|utim. jedan sa dva nivoa sjajnog stakla i jedan masivan koji nosi zatalasanu fasadu. Razmatrana kao jedno od Losovih najboljih dela. godine. komercijalna zgrada pored Wenceslas skvera. arhitekta po obrazovanju. ~iji su brojni primeri u Pragu. kao elektri~no ma~evanje. Komunizam i kubizam Prelepi Hotel Praha u rezidencijalnom predgra|u grada. ~eli~na struktura bila je jedna od prvih koje su isklju~ile kulu sa zakrivljenim uglovima od gornjih spratova. Nakon toga dodato je jo{ nekoliko prostora. Joze Plecnik projektovao je crkvu `rtvovanog Srca 1922. godine. Hotel ima izobilje ekstravagantnih detalja. Ova glatka. Ova kula koju nose tri stuba modelovana je po Sovjetskoj svemirskoj raketi.

.Predstavite se u ~asopisu Podovi ^asopis Podovi }e se distribuirati poslovnim i javnim elitama. komercijalni sektor.. preduzetnici. mejlom na slede}u adresu: office@instruktordoo. Tako|e. firmu. Smatramo da je ~asopis Podovi idealno mesto da predstavite Va{ objekat. Petra Ko~i}a 8. predstavni{tva. odre|eni brend. PJ.. Radomira Ra{e Radujkova 12. Radomira Ra{e Radujkova 12. gra|evinskih preduze}a. Novi Sad. dr`avnih i javnih institucija.S’ obzirom na prirodu Va{eg posla i na ~injanicu da se magazin besplatno distribuira na adrese potecijalnih korisnika va{ih usluga( izvo|a~i radova.{to kvalitetnijem predstavljanju na{ih klijenata. trgovci. \ur|evo. auto saloni. ^asopis se od prvog broja distribuira direktno na adrese korisnika-~italaca .o. kvalitetnu fotografiju i ciljanu distribuciju “Instruktor 021” d. po{tom na slede}u adresu: "Instruktor 021" doo. tako i modernom fotografijom i dizajnom .o. manifestaciju objedinjuju}i na jednom mestu i profesionalni tekst. alat. tel/fax: 021 49 40 02 MARKETING 064 64 62 980 Da li `elite da ubudu}e dobijate Va{ besplatni primerak ~asopisa PODOVI? Da Potpis Datum Ne Da biste po~eli da dobijate va{ BESPLATNI primerak ~aslopisa PODOVI potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular i da nam ga zatim po{aljete na neki od slede}ih na~ina: 1. ma{inu. projektanti. javna preduze}a. hotela itd.)mi{ljenja smo da bi Vam predstavljanje u ~asopisu "Podovi" odnosno brendiranje i upoznavanje sa Va{im radom bitno pomoglo u uspe{nom obavljanju delatnosti. tel: 021 49 33 29. objaviti sni`enje proizvoda. va{e preduze}e. ~asopis Podovi predstavlja specifi~nu i stru~nu dopunu propagandnom materijalu va{e kompanije. in`enjeri. [iroko tematsko polje ~asopisa (gra|evinske firme. Predstavljanje u ~asopisu Podovi obezbe|ujete kvalitetnu medijsku podr{ku u svim poslovnim aktivnostima va{e kompanije. Petra Ko~i}a 8. \ur|evo PJ. S’ toga smo u mogu}nosti da Vam ponudimo slede}e usluge: Novinarski i grafi~ki tim ~asopisa Podovi doprinosi .kako pisanom re~i. 21000 Novi Sad 3. faksom na broj 021 49 40 02 2. odnosno na adrese vode}ih doma}ih kompanija. auto salona . akciju. banaka. banke itd) otvara mogu}nost brendovima da se ve`u uz odre|enu temu i time upotpune svoj reklamni izgled.com Ime i prezime: Pozicija u okviru kompanije: Komapnija: Adresa: Po{tanski broj i mesto: Telefon: E-mail: Fax: Internet adresa: Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Zastupnik Proizvo|a~ Iznajmljivanje/lizing oprema i/ili ma{ina Kontultantska kompanija Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti Drugo (molimo Vas navedite) Molimo Vas da date detaljniji opis delatnosti organizacije u kojoj radite: 6 7 ! Q P E PW J ! .

AQUA REZ: +381 21 462 255 +381 22 449 229 office@aquarez.rs .rs web: www. Ne postoje ograni~enja u obliku. kako metala tako i nemetala. Mogu}nost izrade delova po uzorku ili na osnovu tehni~kog crte`a. Visoka preciznost i kvalitet reza u vecini slu~ajeva ne zahteva zavr{nu obradu (projektovana gre{ka je max 0.AQUA REZ. MLAZOM DO CILJA Nova tehnologija koju `elimo da Vam predstavimo je rezanje PUTEM VODENOG MLAZA svih vrsta materijala koji trpe vodu.15mm). a u zoni se~enja mlaza proces je potpuno hladan tako da nema opasnih gasova kao nus produkta nekih drugih metoda. a debljina materijala je do 120mm. Tehnologija abrazivnog se~enja vodenim mlazom kao vrhunski rezultat daje nepromenjenu strukturu materijala. Nudimo Vam usluge REZANJA VODENIM MLAZOM Materijali: Alatni ~elim Inox Titanijum Staklo Mermer Keramika Guma Plastika Drvo Meki sun|er Karton Uspe{no rezanje slobodnih formi u arhitekturi i gra|evinarstvu. na radnoj povr{ini od 3200mm X 1750mm.aquarez. Sa novom tehnologijom se posti`e zna~ajno smanjenje tro{kova proizvodnje kako serijske tako i izrade prototipa.

.

office@instruktordoo.com. Novi Sad www. 021 49 33 29 . Novi Sad. Radomira Ra{e Radujkova 12. Petra Ko~i}a 8.com PJ.instruktordoo.UGRADNJA SVIH VRSTA INDUSTRIJSKIH PODOVA "Instruktor 021" doo. Tel/fax: 021 49 40 02. \ur|evo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful