P. 1
Zbirka Zadataka Iz Matematike Za Studente Tehnickih Fakulteta Ferenci Ungar Comic Cvijetanovic Uzelac

Zbirka Zadataka Iz Matematike Za Studente Tehnickih Fakulteta Ferenci Ungar Comic Cvijetanovic Uzelac

|Views: 137|Likes:
Published by Mirza Čerim
zbirka zadataka
zbirka zadataka

More info:

Published by: Mirza Čerim on Mar 19, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/19/2013

pdf

text

original

F.

FERENCI
V. UNGAR
1. COMIC
М CVIJANOVIC
Z.UZELAC
ZBIRKA
К IZ М А Т Е М А П К Е
ZA Т Т Т Е Н С Ю И К Т

В Л 1983.
___
... a ....... ·
, ........ -
•• b r .......... _.··_···· ... ···· ... · ............ -
Recenzent dr Zvezdana Radafin, za izdaval!a M/hailo Joz/c, urednik Boz/ca Vidanovic,
urednik Gordana /(rstic, re§eqje korica Branko Yeljovic.
Ttra! 2000 primeraka
Stampa: ђ В - В
PREDGOVOR
О у а knjiga namenjena ј е prvenstveno studentima 1 godine Fakulteta te-
hnickih nauka u Novom Sadu, п о autori se nadaju da moze korisno poslu-
!iti i studentima osta1ih fakulteta.
Glavu 1 napisao ј е Р Ferenci, Glavu 11 napisala ј е У Ungar, Glavu
111 napisala ј е У Ungar, Glavu IV е napisala 1. С о ј с Glavu V е napisa1a
1. С о ј с Glavu VI, ј е napisala 1. С о ј с Glavu VII §l i §2 е napisala У Ungar,
§3 ј е napisala М Cvijanovic, Glavu VIII е napisala Z. Uzelac.
Autori se zahvaljuju svima koji a.tajuCi tekst и Ш na eventua1ne gre-
§ke i з и korisne primedbe. Takode se zahvaljuju dr Vojislavu М и redo-
vnom pro(esoru Fakulteta tehnickih nauka u Novom Sadu na korisnim save-
tima.
Autori
s л D R Z Л Ј
GLAVA 1
Granicne vrednosti 1
GLAVA II
Funkcije jedne promenljive 31
Л А III
Funkcije vise promenljivih
76
GLAVA IV
Neodredjeni inteQral 108
§ 1. Integracija smenom, parcijalna integrRcijR 108
§2. Integracija racionalnih funkcija ••••••••• 117
З Integrali oblika н х Vax
2
+bx+c)dx 128
§4. Integrali iracionalnih funkcija 135
§5. Integrali oblika Ј р х eCl.Xcos f,x Н (x)eaxsinRx)dx ••
п m
142
§6 . Integrali trigonometrijskih fl1nkcija • • • • . • • •• 148
GLAVA V
Odredjeni intearal
§1. Izracunavanje
р о definiciji
odredjenoa intearala
§2. PovrS:ine ravnih т
§ 3. Duzina luka ravne krive
§ 4. Zapremina tela
§ 5. Povrsine obrtnih tela
§ 6. Teziste, momenti inercije
§7. Mesoviti zadaci
GLAVA \71
Diferencijalna geornetrija
§ 1. f:r i ve u pros toru .
§2. Povrsi u prostoru
f3. Krive linije п а povrsini
164
164
170
179
183
194
203
211
216
216
235
251
GLAVA VII
Diferencijalne
§l. Diferencijalne prvog reda ••
§2. Diferencijalne viseg reda •
§3. Primena diferencijalnih
GLAVA VIII
268
268
302
327
analiza • • • • • • • • • • • • • • • 364
§l. resavanje jednacina •••••••••• 364
§ 2. pribl!znoresavanje 8 i8 tema linearnih
jednacina
§3. Interpolacija ••••
§4. Numericko diferenciranje
§s. Numericka integracija
§6. Numericke metode za priblizno
resavanje diferencijalnih jednacina
388
394
400
404
407
GLAVA 1
GRANICNE VREDNOSTI
§l. Granicne vrednosti nizova
beskonatni niz rea1nih brojeva
ј ј krace : а )
п
kaze Б е а а ј е konvergentan i а а konvergira broju а ako za sva-
ko е > О postoji prirodan broj N=N(e:) takav а а ј е
I а I < е
п
za п > N •
и т slutaju Б е а naziva granitna vrednost ј ј ј т е Б niza
i pise Б е ј т а
п
а ј ј
п о о
а -+ а
п
za п -+ с о
Broj Ь ј е tatka т niza а
п
ako ј е п е ј е а п а
kost
I Ь I < е
п
za svako е > О ј Б р и п ј е п а za beskonatno т vred[Josti п Ј е а ј
п а tatka т konvergentnog niza njegova gra-
nitna vrednost.
Ako Б и nizovi а
п
i Ь
П
konvergentni, tada vazi
1 т а Ь ) = 1 ј т а + 1 ј т Ь
п п п п
о о о о о о
- 2
-
lim а Ь ) lim а lim Ь
п п п п
п .... "" п .... "" п .... ""
lim
а
lim
п п .... ""
Ь
t Ь
t
).
Ь lim
О lim О
п п
п .... "" п
п .... ""
п .... ""
da bi niz а bio
п
Cauchyev opsti princip konvergencije:
konvergentan potrebno ј е i dovoljno da svakom pozitivnom broju
odgovara prirodan broj п о = П о Е takav da ј е
1 а 1 < Е
П т
za svako п т > п
- о
Niz а
п
ј е monoton ako vazi а
п
а
п

ili а > а za sva-
п - п
ko п ••. , а ogranicen ako ј е za neko uvek
1
а 1 < м •
п -
Princip о monotonim nizovima:
gentan ako ј е ogranicen.
monotoni niz ј е konver-
и slucaju kada kod niza а
п
za proizvoljni realan broj
м postoji prirodan broj N=N(M) takav da ј е
а > м za svako п > N ,
п
tada niz tezi u pozitivnu beskonacnost i pise se lim а
п
О О Ako
п .... ""
ovde umesto nejednakosti а
п
> М vazi а
п
< М onda niz tezi u п е
gativnu beskonacnost, sto se pise sa lim а
п
Iz а
п
t О i lim
а 1= о о sledi
п
п .... ""
п .... ""
lim
а
о о п
О
Za nizove
а
п
lim =
Ь
а
1
п
i
i Ь
П
kaze se da su asimptotski jednaki ako ј е
to se obelezava sa а '" Ь
п .... "" п
п п
Iz а
Ь
sledi
п п
lim а с lim
Ь
П
с п
п п
п .... "" п .... ""
i
с с
lim
п
lim
п
а Ь t О
а Ь п п
п .... "" п п .... "" п
Za polinom stepena k
(k prirodan broj, р о t О ј е
- з -
Ako ј е а
п
Ь
П
< с п za п > N (N prirodan broj) i
lim а
п .... "'· п
lim с
п
k, onda vazi 1im Ь
п
п .... '"
2. Granicne vrednosti i neprekidnost.
funkcija
k •
Okolina realnog broja ј е otvoreni razmak koji sadrzi
taj broj. Okolina simbola '" ј е razmak oblika М dok ј е oko-
lina simbola -'" razmak oblika М
Neka ј е а е (-"',"') U а о =R i и jedna medju oko1inama
od а Za realnu funkciju f(x) definisanu и svakoj tacki х sku-
р а u=u С rec:i с е т о da ima granicnu vrednost (limes) Ь i1i
tezi Ь Ь е R) kada х tezi а ako za svaki niz а sa osobinama:
а е
п
lim
п .... '"
а
п
п
za п •••
= а
vazi lim f(a
n
) = Ь (Heineova definicija granicne vrednosti fun-
п .... '"
kcije). Т о se oznacava sa lim f(x) = Ь и slucaju da ј е а rea-
х а
lan broj i и gornjoj definiciji ј е ј о i х < а i а < а tada ј е
п
Ь = lim f(x) ( 1evi 1imes и а а ako ј е х > а i а
п
> а onda ј е
х .... о
Ь lim f(x) (desni 1imes и а
x .... ato
Pravi1a za racunanje
sa granicnim vrednostima nizova р х е
nose se п а granicne vrednosti funkcija, р а kada su 1im f(x) i
lim g(x) konacni, onda ј е
х а
lim (f(x)+g(x)) = 1im f(x)+ 1im g(x)
х а
lim
х а
lim
х а
х а х а
(f(x)g(x)) = 1im f(x)· 1im
х а а
1imy(x) х
f(x) х а
g ( х ) п g-(
ј g(x) t О
х а
х а
Pored toga vazi:
х а
ako ј е F(x)
ј F(x) = с

- 4 -
f(g(x)) , Ј т g(x)

Ь Ј т f(k)

с о д а ј е
Funkcija f(x) ј е neprekidna u tacki х а е (-00,00) kada ј е
definisana u toj tacki, postoji konacna granicna vrednost
Ј f(x) i vaii Ј т f(x) = f(a).

Ako ј е e1ementarna
funkcija definisana u svakoj tacki
nekog otvorenog interva1a, о д а ј е о а i neprekidna u tim tac-
kama. (Ova с Ј ј е Ј с а в е cesto koristi pri1ikom izracunavanje
granicnih vrednosti, videti п а р х Ј е х zadatak 18. р о д а с i
д
Z А D А С I
1. Pokazati da ј е
п
lim г а = а О

ReSenje. Razlikovacemo tri slucaja а 1, а i О < а < 1.
Za drugi slucaj nije potrebno dokazivati. Treci slicaj se
lako dokazuje п а osnovu prvog, treba samo staviti а Ь te ј е
zbog Ь < 1, Ь 1, iz с е ч а dalje sledi
п п п п
lim г а = Н т Ь = Н т 1/ г ь = Н т г ь 1.
Na osnovu svega zoga zakljucujemo da ј е dovoljno dokazati da ј е
п
lim г а = 1 za а > 1.
n_
Pre svega ј е I а 1, ј е lako dokazati pOlaze6i od
suprotnog. Medjutim stepenovanjem dobijamo а > 1.
п
Treba pokazati da se izraz IIi! - 11 rnoze uciniti proiz-
voljno malim cim ј е п dovoljno veliko.
Iz prethodnog imamo
n- n-
1 Va- 11 =Va- 1
gde ј е h
n
promenljiva velicina.
Dalje ј е
h >0
п
- 5 -
i
а =
(l +h ) = h п ) 2 ( п ) h
n
п l+n n+ (2 h
n
+ ••• + п n·
Kako su sa desne strane sami pozitivni sabirci vidimo da ј е
te ј е
а = (1 +h ) > 1 +nh
п п
h < (a-l)/n .
п
Sada mozemo izabrati N е tako du ј е za п N е h
n
< е i е > О
inace proizv01jan broj. Treba samo da bude
N(e:) > а Е
а to s1edi iz
(a-l)/n< е
2. Pokazati da ј е 1im 10g п = О
n-+oo
В е в е ј е Treba pokazati da za svako unapred dato М (
М proizv01jno ve1ik broj) postoji N da ј е
10g п > М za п > N.
И е ј и iz п
М
s1edi
10g п М
i za N se moze uzeti koji prirodan broj koji nije manji
od
М

з Ispitati da 1i konvergiraju nizovi
п
d = (-1) n.
п
В е в е ј е Kako ј е la
n
+
1
-a
n
' =2, nije zadov01jan opsti
Kosijev kriterijum za konvergenciju nizova i niz.'ne konvergira
(osci1ira izmedju tacaka 1 i -1).
Iz cinjenice da ј е 1im 1/n = О uvidjamo da niz Ь ima dve
п
n-+oo
tacke nagomi1avanja 1 i -1 р а prema tome ne konvergira.
- б -
Za treci dati niz с imacemo ako ј е п < п < т
п о
I
C с 1=1 П п т 1:.1 < П т <: 1/n+l/n = п < п
п т I т - о
i vidimo da ј е zadovoljen opsti Kosijev kriterijum,naime za sva-
ko unapred zadato Е > О moze se uzeti bilo koji с е о broj п veci
о
od Е za koji с е biti 1 с с 1 < Е Pored toga ј е lim = О jer ј е
п т
п н
1 с - о = П .
п
Kako ј е d
2n
= п а d
2n
+
1
= - П niz d
n
oscilira neograniceno.
4. Naci sledece granicne vrednosti
п о о
Ь т П п П п з п
п о о
с lim п

з п

П .
п о о
ReSenje. Ovde ј е opsti clan niza racionalna funkcija
od п Granicna vrednost ј е jednaka granicnoj vrednosti kolic-
nika clanova sa stepenima.
а Kako ј е
з п

П / (5n
5
+3n
3
-1) '\, з п

п

to ј е
ь
. 3 3 2
п П О п п +1) - 3/2
с lim п

з п

О / п = lim п

п = -7/5 lim
4
п = _. о о
5. Naci za а > О
Resenje. Kako
п
а -+ с о
za а > 1, а
П
= 1 za а = 1 i а
П
-+ О
za а < 1, razlikovacemo ta tri sluCaja.
- 7 -
U prvom slucaju imamo neodredjeni izraz oblika о о о о te
ј е Н т a
n
/ (l+a
n
) = Н т a
n
/ a
n
(l/a
n
+1) = Н т 1/ (l/a
n
+1) = 1.
n-+oo
n-+co
U drugom slucaju svaki clan niza jednak ј е 1/2, а to ј е
i granicna vrednost.
U trecem slucaju о ш а ћ se vidi da ј е granicna vrednost
niza jednaka nuli, jer brojitelj tezi nuli.
IHn:
Sva tri slucaja zajedno mozemo prikazati п а sledeci na-
lim an/(l+a
n
)
n-+oo
f 01
1 1/2
za а 1
za а = 1
za О < а < 1 •
6. Ispitati konvergenciju niza ciji ј е opsti clan
а = (sin n)/n .
п
В е Э е ј е Kako ј е
-1/n < а < l/n, jer ј е -1 < sin п < 1 za svako п i kako l/n -+ О
- п
п -+ о о , to ј е
Н т а о
n-+oo
п
7. Naci lim п [(n+i)!-n!]-1
n-+oo
В е Э е ј е
Н т Ј

Н n!/[n!(n+l-1>]
n-+oo n-+co
Н т l/n = О
n-+oo
8. Na6i Н т (Jn+1 -
n-+co
В е Э е ј е Treba odrediti neodredjeni izraz tipa
о о о о
Т о с е т о postici racionalisanjem brojitelja: .
/- /- - Ј Ј n+1 +
lim (Vn+l - v п ) = lirn
Ј n+ 1 + Ј
- /-
=lirn 1/ Ј п + 1+ V п = О posto irnenitelj tezi beskonacnosti.
n-+co
- 8 -
9. Naci l-im
а
gde ј е а
n/2) •
·n+x
п
ResenJ.e. Н т an lim
n
3
(!n
4
+ 1- n
2
)
n+oo
п х
!n
2
+ Г
Н т
n
3
[( In 2 + In 4 + 1 +
=
n+x
п 12) (fn4 + 1
+ n11
= lirn
n
3
1/4 ћ
n+oo
.{ + h+1/n 4
2
h+l/n
4
+ 1) In( + 12)·n (
(Ovde smo morali dva puta da primenimo postupak raciona-
lisanja brojitelja da Ы se oslobodili izraza 00_ о о ) •
10. Naci
lim З
n+oo
ResenJ.e. Racionalisacemo brojitelj п а osnovu identi teta
n+oo
lim (3/
1
_
n
3 + п •
А 3 2 З /-3 2 2
( (1-n) п .'1-n + п ). п
[
3/ 3 2 3/ З 2] n+oo
п .'1-n +n
n
2
lim
3 / 3 2 3/ 3 2
1
З
n+x ( .' (1-n) п 1-n + п )
11·
Naci lim a
n
, gde ј е a
n
n+CY>
г 2 3/7
(/n
J
+2n-n + 3n)
(!ns + 1 + n+lO)
ResenJ.e. I u imenitelju i u brojitelju izvuci с е т о kao
faktor najveci stepen od п za koji drugi faktor tezi konacnorn
broju razlicitom od nule, i tako dobijarno
- 9 -
lim а Н т
n
7
/
3
(
1/n
1
/
3
+
Г з
п
п .... ""
n
5
/
2
( h+1/n
5
+
1/3/2+
10/n
5
/
2
)
.... ""
-1/6
• 3 _
lim п
.
,1 3/1 О
п .... ""
12. М а с Н т gde ј е
1+1/2 + 1/4 + ••• + 1/2
n
a
n
а
З
.... ""
п
1+1/3 t 1/9 + ••• +
;.
В е г е ј е lim
п .... ""
(Izrazi u brojitelju i imenitelju su zbirovi geometrij-
skihprogresija kolicnika q=1/2 i q1 = 1/3, а x
n
.... О п .... о о za
Х
13. М а с

telju razlomka.
Kako ј е
Prvo с е т о izracunati vrednost zbira u broji-
з .•. -+n
2
(2n+l), о о ј е 12 + 22 + з ... +(2n)2
6
И е ј т
2 2 2 2
1 +3 +5 + •.. +(2n-1)
{1
2
+2
2
+3
3
+ ••. +(2n)2} _
{22+42+6 2+ •.. +(2n)2}=
п (2n+l) (4n+1)
3
2n(n+l) (2n+1)
3
Iz gornjrg obrasca za zbir sledi
lim з
з

п о о п
14. Naci
- 10 -
lim 1·2+2·3+ ... +n(n+1)
3
n-,oo п
Retenje. Kako se izraz u brojitelju mole napisati kao
1 (1+ 1 ) + 2 ( 2 +1 ) + ..• + п ( + 1) = (1 2 + 2 2 + ..• п 2 ) + (1 +,2+ ... п v id imo
da se opsti clan niza moze napisati u konacnom obliku р о о с и vec
upotrebljivane formule za zbir kvadrata prvih п prirodnih broje-
va, i р о о с и obrasca za zbir aritmeticke progresije. Rezultat se
tada nalazi analogno rezultatu prethodnog zadatka (1/3).
15. Naci lim a
n
gde ј е
п о о
Resenje. Kvadriranjem izraza u malim zagradama dobojamo
1 2 _
а
п
- { (n-1) + (2x/n) L1+2+ ... +
п
+ П п

з .•• (n-1)21}
Na osnovu obrasca za zbir aritmeticke progresije i obra-
sca za zbir kvadrata sledi
odakle ј е
lim а
п о о п
2
х + + 1/3 .
16. Ispitati konvergenciju niza zadatog rekurzivnim
obrascem
а =
п
( n=3,4,5, ..• ),
2
gde su а

i а

dati realni brojevi.
Resenje. Koristicerno se cinjenicorn da ј е aritmeticka
sredina dva broja podjednako udaljena od njih. Oduzimanjem а
п

od о Ь е ј strana date jednakosti dobijamo
- 11 -
za З (* )
Ako ј е а

= а

jasno ј е da ј е i а

= а

za 'sve clanove niza i
lim а

= а

Zato с е т о pretpostaviti da ј е а

". а

о о
Posmatracemo niz relacija koje slede iz (*) stavljajuci
З 4 , S , ••.
а

а

а
з
а

а

а
з

а а
n-1 n-2
а

а

з

а - а
п n-1
а

а

Njihovim mnozenjem i skracivanjem jednakih faktora sa
leve i desne strane (koje ј е dozvoljeno jer su svi razlicitiod
nule), dobijamo
Ovde sledi о у niz relacija
а

а

а
з
а

а

а
з
a
s
-a
4
а а
n-1 n-2
а - а
п n-1
а

а

-1/2 а

а

а

а

(-1/2) З а

а

Ako ih saberemo dobijamo
З ...
З ...
jer su sabirci sa desne strane clanovi geometrijske progresije.
Na osnovu svega ovog sledi da ј е
а а
lim а =-'---
о о п 3
- 12 -
Mozemo verificirati da ovaj rezultat vazi i и slucaju а

= а

17. Neka ј е x
n
= а О а Х

neka ј е
proizvoljan pozitivan broj. Dokazati da ј е lim x
n
а
n+oo
Resenje. Л о postoji lim x
n
i ako ј е lim x
n
= Х gde
n+oo n+oo
ј е Х konacan broj, onda postoji i granicna vrednost leve i des-
ne strane date jednakosti, р а mora biti
1
Х = '2 Х + ј Х
odakle dobijamo Х = а
Na osnovu ovoga vidimo da ј е zadatak resen ako pokaze-
т о da niz x
n
konvergira konacnom pozitivnom broju.
Obrazujmo razliku х - г а , tj.
п 2
1 Х
а

х

Г а
Х -I".i х а ј х Г а = п п
п 2 n-1 n-1
r:- 2
(x
n
-
1
- у а
2x
n
_
1
Л о ovde stavimo n=2 dobicemo da ј е (jer ј е х

р о uslovu 1 dalje п а isti nacin dobijamo
х з Г а Г ••• г Г za п З (*)
р а ј е niz ogranicen s leve strane.
Oduzmimo sada о Ь е strane date jednakosti Х 1; dobijamo
n-
Х - Х =
П n-1
2
а х
n-1
Na osnovu prethodnog zakljucujemo da za n=2,3,4, •.. ovaj izraz
ne moze da bude pozitivoan (jer ј е р а ј е
11!
Х - Х < О
п n-1-
Х < Х
n- n-1
za n=3,4,5,
te niz monotono ne raste. Prema tome п а osnovu principa о о
notonim nizovima, sledi, da niz x
n
konvergira, i da т и ј е п а
osnovu (*) granicna vrednost pozitivna.
- З -
18. Naci sledece grenicne vrednosti racionalnih fun-
kcija
а
х

х
З
з х

х
Н т 3
х х + 1
х

- х - 4
Ь Н т
х х

х
с lim
х
з
- З х + 2
4
х х - х + З
п п
d) l:'..m
х а
х а х а
Resenje. Ovo su sve neodredjeni izrazi oblika о о
Prilikom njihovog odredjivanja koristicemo sledecu cinjenicu:
ako ј е Р х polinom i Р а О tada ј е а х gde ј е i
Q(x) polinom.
а Podelicemo i brojitelj i imenitelj faktorom х te
ј е
х

х
З
з х

х
х З х
2
lim lim
х
З 2
х х + 1 х х х
З з
З
х х

х
Ь lim
х
lim
=
2
х х х х х х - 2
(Ovde smo delili sa faktorom х .
с lim
х
1
"2
(ovde smo postupak delenja sa faktorom х ponovili dva puta).
п п
d) lim х а
п n-2 2 п З п п п
lirn х а х а х + ... а х а п а .
х а х - а х а
19. Naci sledece granicne vrednosti fun-
kcija:
а Ь Н т
-1
х х 1
с
е
g)
i)
ј )
1)
п
- 14 -
d)
х

- Ј
lim
х V
4 -
Н т ;; - 2
х Ј х

1im
х з
V2 + х + х
f)
h)
х 1
1im
Х 2
Ј х

+ Ј х -VX
2
+121
з
Ј з х - 2 -v х + 2
Н т Ј х

- Ј х

k) 1im
х - 1
+ Х
Н т х т 1 - х ;
х о о х о о
31
1iM(\ а х Ь х с х х
х о о
з -
ReSenje. а Stavicemo V = и . Posto и .... 1 kada х ->- 1 ,
iamacemo
О о
з з
Vx
2
- 2V'x +1
1im
х 1 х
2
1im и - и + 1
и и
З
2
2
Н т . и __ -..,..
--'2 2 2
и 1 и и и
Ь Izvrsicemo smenu Ј = и и 1 kada х .... 1, te ј е
l
' Ј 1: и l' 1 1
т ----- = т -2- = т --- = 2 .
х 1 х - 1 и ->-1 и - 1 и .... 1 и + 1
istog rezu1tata d01azimo i raciona1isanjem brojite1ja
1im
Ј
1im
х
-
1 1 1
х
Н т
Ј 1
2
Х 1 х - 1 х 1 х 1
с х и
6
и 2 kada х .... 65 ,
1im
Ј х з - 8
1im
и
З

1im
и

+ и + 4
3
\lx-1-4
-2-
х и и -4 и 2 и + 2
tj.
1
9'
- 15 -
ili
lim
х
Ј Х - 8 + 8
lim
х З /-- .
Vx - 1 - 4 Vx - 1 + 8
з з
• V{X-1) 2 + 4V'x-l+16
lim
х
з з
{I( 1 ) 2 + 4 VX- 1 + 16
d)
3 -- з
V{X-1) 2 + 4VX-1 + 16
Ј и и kada
4
х
lim
х

Ј
lim
и и
х
Ј - 1
и и
Ј Х
te ј е
lim
з 2
и и и 3
и
з
ili racionalisanjem broitelja i imenitelja dobijamo
ci
lim
х
е Iznedju ostalog ovaj zadatak
nacin:
4 - 4 -
Н т
Vx-2 Vx -2
lim
x->-16
Ј 1
Н т 4 - '\ -
х
х (Vx-2) (Vx+2)
х

х . 3 2
lim --= Т х Х
х х _ 1 х
mozemo resiti i п а slede-
1 1
'\h-
"4
( х
f) Ovaj zadatak с е т о resiti metodom racionalisanja broji-
telja, tj.
З х х

-
Н т 2
х х - х + 2
g) Ovaj zadatak resavamo п а taj nacin sto racionalizu-
ј е т о i imenitelj , i brojitelj.
3 --
Н т V1+2x+1
х 3/-
V2+x+x
lim
х
Ј х -
Ј О х Ј х
З
V1+2x+1 .
3-
ij2+x+x
- х Ј х

Ј х - х Ј х х

р а о
Н т
х
= lim
х
- 16 -
r
3
/ 2 3/- Ј
2(x+l) 0_ V(2+x) - xV2+x+x-
х

+ х + Н Х 2 - Н Х
3 3 - -
2
o
[V(2+x)2 - х У х х

Ј
х

Х - Vl+2x+11
1
"2
h) Svescemo ovaj zadatak п а dva zadatka prethodnog ti-
3 -3- ---
Н т V7+x - Ј з + х

lim
х
З - 2) - - 2 )_
х х - 1
х _. 1
3 -3- --
Н т V7+x _ т з х

- 2
х х - 1 х х - 1
i)
lim
х 2
Postupicemo slicno kao i u prethodnom zadatku, tjo
-- --3--
Ј х

+ Ј х - Vx
2
+121
- 3;-
Ј з х - V3x+2
/2 / 3/-2-
Н т
х
(Vx +5 - 3 + Vx+2 - 2 - Vx +121 + х
- 3-
Ј З х - 2 - V3x+2 + х
ј
/-2- /- 3 ;'-2 ---
lim Vx +5 - 3 + lim Vx+2 - 2 _ lim +121 - 5
х х - 2 х х - 2 х х - 2
2/3
х + 2 1
lim +
х Ј х

+ 3 х Ј х + 2
lim 3
х г
V3x-2 + 2
_ lim
х З

з Х 2 +

Ј х + 4
+ 1/4 - 4/75 259
3/4 - 1/4 150
Н т Ј х

..
lim
3
О о
х о о х о о
Ј х

+ Vx
2
+1
- 17 -
k) Pode1icemo i brojite1j i imenite1j Ј te dobijamo
1im
х
о о
Ix + Ј х + х
1im
х
о о
1
1 •
1) u ovom zadatku treba voditi racuna о tome da ј е za
х < О х =-#
х ... о о
= Н т Ј х
З
з х з Ј Ј З = Ј з З

т 1im х {\('2+1 - х 1im
х Н т __ ..::.1 __ _
х ... о
Ј З х

+ 1
п lim (V(a+x) ь х с х х
х о о
а х ь х с х х
з
1im
-+00 з 2 2 2 V 2
х а х ь х с х х а х Ь х с х х
2
1im _______ ___ ___
3/ 2 2 2
V(a+x) ь х с х ь х с х + х

1
2".
а + + С + ь с / х + а Ь с х

1im
х
о о
З З
Ј а х (b/X+l)2 с Х + V(a/x+1) (b/x+l) (c/x+l)+l
а Ь + С
з
20. Naci s1edece granicne vrednosti
а 1im
sin х
ь 1im
sin а х
Ь О
'.
х о
Х
х о sin х
С 1im
х
d) 1im
cos а х -cos Ь х
2
х о t<J х х о х
е
g)
i)
k)
т
о
1 - cos х

Н т 2 , "'2
х о х х
О Б х
1im ----2--
х С х
,2 ,2
1im х а
2 2
х а х - а
Н т sin Т /3)
Ј Т 1-2cos х
х
з
1im
arc sin
х о х
1im
2x-arcsinx
х о х - arc tg
ReiIenje. Pri1ikom
- 18 -
f)
h)
ј
1)
п
р
lim l+sin С О Б х
Х О l-sin -cos х
l-cos х Vcos х
1 im ·--,2,..----
х о х
1iI!'. l-sin /2
X-'1r Ј Т х
1im х Т х
х
1im
arc t';l х
х о х
1im
' 1
n-+oo
п п
resavanja ovih promera koristicemo
cinjenicu da ј е
1im
sip х
1 •
х о х
а Н т
sin х
1im
sin х ·4
4 Н т
sin и
4 ,
Х .... х х .... х 1.1-+0 и
gde ј е х = и .... О kada х .... О
Н т (sin а х Х
sin а х (sin а х
х
а
ь 1im 1im
х ....
---
=
х .... sin х x .... (sin Ь х
х 1im (sin Ь х
Х Ь
х о
(Na osnovu prethodnog primera.)
с
d)
Н т х = 1im cos х
Х .... tg х х ....
1im
Х ....
cos а х -cos Ь х
2
х
, а Ь
-2-)
х
sin
1im cos Х ј ш
Х .... х ....
l
' -2sin L(a+b) ј x'sin
2
х о х
а Ь
sin(-T)x
1
-----= 1;
(sin х Х
L(a-b) /2] х _
-21im -----------·1im ---------
а Ь а Ь
х о х Х О х 2 2
е
f)
Posto ј е
to ј е
g)
ћ
- 19 -
1im 1-cos u
х о u sin u
Н т 2sin
2
и
и о usinu
Н т sin и Н т sin и = 2 . 1/2 . 1/2 1/2
и о u и о
u = х

u -+ О х -+ о
1im 1 +sin x-cos х
х о 1 - sin -cos х
sin u

Н т
х х
х о 1-cos х sin
х х
1im 1-cos x=1im 2sin
2
(x/2) т sin(x/2)
х х х 1irn sin О
х о х о х о
1irn 1+sin х - cos х
х о 1-sin -cos х
-1 .
1irn -1
2
х о х
1 cos х
2' Н т 2
х о х
1irn cos х -1
2
х о х
1
Jcos х +1
-1 1irn 2(sin(x/2»2
2'
х о х
l
' 1-cos х
т 2
1-cos х cos х
Н т 2
х о х х о х
-1
4'
1
2 2 2
1 l' 1-cos x(cos x-sin х
1 +cos Х Jcos х
2' т 2
х о х
1 1irn 1- (l-sin
2
x) (l-2sin
2
x)
2 х о х

1 3
' 2 2' 4
1irn S1n х S1n х
2 х о х

![1irn з х

х .sin
2
x]
х о х х о х
3
2
i) Ovaj zadatak с е о svesti п а zadatak sl,ican prethod-
nirn п а taj nacin sto uvodirno novu prornenljivu u = - а koja te-
zi ka nu1i, tj. 1irn u = О •
х а
Na osnovu toga ј е
- 20 -
Н т sin
2
x-sin2a
2 2
1im sin tsin
sin -sin
х а а х - а х .... х +
= sin 1im sin и а -sin
а и
s in • s in cos а + cos и s in - s in
П
а
\1 .... 0
и
sin
[ Н т
sin . l-cos и . Ј sin cos а
cos а - 1im· а
а и .... и и .... и
а
Н т
l-cos и
О sto smo ve6 pokaza1i и zada tku pod f )
и .... и
Poseban ј е slucaj ako ј е а О a1i se odmah vidi da ј е
rezu1tat и tom s1ucaju jednak jedinici.
(Zadatak se moze uraditi i tako da se sin(u+a)-sina
pretvori и proizvod) .
-
1im
l-sin х
1im
l-sin и
х п п х и .... и
gde ј е х и 1im и = О е ј е da1je
Х П
1im
l-sin =
Н т
l-cos и
О
х .... n п х и .... и
k) Н т
х З
1im
sin
х .... з 1-2cos х и .... 1-2cos и З
Н т
sin
1im
1
1
l-cos и з и
- l-cos u
Ј з з .... и о
sin и
gde ј е х З и 1im и О i Н т
l-cos и
х .... и .... sin u
Н т
(l·-cos и
1im
l-cos и
О
и .... sin и и .... и
1) Н т о х • tg(nx/2) 1im
l-x)
1im sin(nx/2)
х 1 х 1
cos(nx/2)
х 1
1im
l-x
1im
и
lim
u 2
cos(nx/2) cos(nu/2+n/2) sinnu/2
т
х 1
и .... и ....
а О О
- 21
-
т lim
arc sin
lim
u
sin u
х о х и о lirn
и О
Smena: arcsinx=u, lim и О x=sinu
х о
1
sin u
u
п
lim arc tg
х о х
lim
u
и о tg u
lim cos u •
и о
Smena: arctgx=u, lim и О x=tgu
х о
arc sin
о lim
2x-arc sin
lim
х
х о 2x+arc tg х о
2+ arc ta
х
1
З
1
u
sin u
.
1 •
О о ovog rezultata dosli smo п а osnovu prethodna dva zadatka.
р Ako ј е lirn f х = А i ako za niz a
n
vazi lim a
n
= а ,
х а х о о
tada ј е
limf(a
n
) = А
n+oo
U nasem primeru uzecemo a
n
= n. ј е
imacemo
lim
1
lim sin
1
lim
sin u
1 sin- х
п х u
n+oo х о о и о
gde ј е
1
lim О u u
х
х о о
21. Naci sledece granicne vrednosti
2
х х
х -"2---
а lim

) х
Ь lim
х х +1
х х х

Х х о о х
sin
Х

-2-
с lim (ctg )
х
? d) lim
х
х
х о х о о
е
g)
i)
k)
т
о
r)
- 22 -
1
1im (-arc sin
х о
3
п х
1im х
х о
1
f)
h)
-3/ 2
1im (tg х J+\fl+1n х ј
х о
х + 1
3
1im ( х х х х
х х + 2
1
1 im (cos х + а s in х )
х о
х
1im т 'arctg )
х о о
Resenje. а Kako ј е
1
Х
lim(ctg х
х
3
п х
1im х
х о о
sin
п х +cos х
1im х
1) Н т
п
1
3-- ------2
Н т (l+V 1+3x - Ј х х х
р
s)
х о
1im
х о
х о о
sin
х
х
)
sin
sin х
1im х
2--
х о о х х
о i Н т
Х Х
х
х
to ј е rezu1tat 01/2 = О
1
"2 '
Ь Rezu1tat ј е
с ovde osnova teli ka о о а eksponent ka jedinici, р а ј е
rezu1tat о о •
d) Kako ј е
х

Н т --2-
х о о х
- о о rezu1tat ј е О
е Osnova stepena ј е pozitivna za х О i tada eksponent
teli ka О О Rezu1tat ј е о о •
- З -
f) Kako ј е т to ј е т <ctg1< ctg 1 Н
О < ctg 1 < 1, te ј е rezul tat о
g) Ovo ј е neodredjeni izraz oblika о о
Stavicemo
з
у = x
2
+
1nx lny = З х
2+1nx
limlny= lim __ з
х о х о 2/1nx+1
= з
Zbog neprekidnosti logaritamske funkcije i jednoznacnosti ј е
nog inverza sledi tada da postoji lim у i da ј е lim lny = ln limy
х О х о X+Q
Resavanje logaritamske jednaline ln lim у = З dobijamo trazeni
rezultat
з
Н т у
lim х 2+1n х
х о х о
з
е
х о
h) Ovo ј е neodredjeni izraz oblika о Postupicemo isto
kao i u prethodnom primeru. Rezultat ј е е
з

р а ј е
i) I ovo ј е neodredjeni izraz oblika о о •
Stavicemo 1
З 2
(t )
1+V1 +ln х
у = g х ;
lin sin x-ln cos х
lim ln = lim
х о 1 З Ј 1 + ln 2 х
о
lim ln (sin х _ lim
ln cos х
lny
+0 з 2 +0
х . 1+V1+1n х х
V
2
1+ 1+1n х
ln[( х sin х Ј
lim
х о / 2
1+V1+1n х
ln [(sin х +ln х
lim
ln [(sinx) х Ј
lim +
з 2
х о 1+V1+1n х
+0 З 2
х 1+V1+1n х
+ 1 im
+0 з 2
х 1+V1+1n х
з
Н т V ln х
1 У i
о 37=-7 + --2 +1
Vln х ln х
- 24 -
Ovde nema smis1a promeniti redos1ed Ь 1im i 1n
kao u prethodnom zadatku, jer Ы koja funkcija р а prema tome
i 10garitamska ne moze uz.i,mati beskonacne vrednosti. Medjutim,
iz cinjenice da ј е 1im 1n У о о sarnr) onda kada ј е 1im У = О
(iz 1n У = 10g
e
y,e > 1 s1edi da ј е 1ny О sako ako ј е О У < 1),
dobijamo trazeni rezu1tat
У
1
Ј 2
1im (tg х ) l+V 1+1n х
о
х о
ј Ovo ј е neodredjeni izraz oblika "000" • Stavi6emo
sin
x1n х +cos х
1ny
sin 1n х
1n х +cos х
sin
1+ cos Х
1n х
Kako ј е -1/1nx 2. (cos х ) / 1nx 2. 1/1n х to cos x/1n х -+- О kada х о о
sto znaci da ј е izraz l+cos х /1n х priblizno jednak jedinici za
ve1ike vrednosti х Budu6i da sin osci1ira izmedju -1 i 1 dok
se х kre6e ka о о , 1n takodje varira u priblizno istim grani-
с а т а te ne postoji 1im 1n Tada ne moze postojati ni trazeni
х о о
П у (Inace Ы postojao i 1im 1n sto srno vide1i da nije tac-
х о о
п о •
k) Ovde imamo neodredjeni izraz oblika "100" а д а а resa-
vamo п а s1ede6i nacin:
Н т (1-1+
х о о
3 2
х х +1
3 2
х х х
3 2 2
х х х х х
З х
х

Х
2 3 2
Н т
(1+ )
х х х х х
х о о х
З
х

Х
3 2 2
{(l+
х

Х
х х х
} З х х
Н т
)
2 .
3 2
3 2
х х х х х Ј
х о о х х х
Kako ј е
2
х х
u =
3 2
х х х
3 2
lirnt_ ( +1 ) х
х 400 х х х
2
х х
3 2
- 25 -
i 1im u
х .... ""
О to dobijamo
з х

Х
1 3 2
1im О и и Ј х х х
х .... ""
1im е
х
х х
е г е , jer izraz u eksponentu te-
х 4""
zi ka 3/2.
1) I ovde imamo neodredjeni izraz oblika '"
"1 ", te ј е
2
х -3 -2 4
Х
4
. ( х
т -2-
х .... "" х
2
Н т (1- -2-
х -3
)

1
Н т {l+U)U
Х

jer ј е
х

1im -2-
х .... "" х -3
х

-2-
1im е Х -3
х .... ""
- с о
О
о
т Ovde ј е takodje neodredjeni izraz oblika "1 ", te ј е
resenje zadatka s1edece:
х
3 2
х х х
1im
х
Х Х х х
х
1im
х 1
{
(1+ Х Х

х

Х
х
te ј е
х х х
2
1im е Х х х х 1im е Х х
х 1
2/3
е .
х
п I u о у о т imamo neodredjeni izraz oblika "1"""
1
Н т ! 1+ + - il-2XJ х х

х о
3- ј
х
2
1im е
х х
х ....
2
е
- 26 -
jer ј е
3/- /-
. V1+3x-V1-2x
11rn 2
1irn ____ ________ ___
х .... х х х о
1irn
х ....
х
З 2 3/
х х + З х
х
- 1irn
х ....
х
2.
О Neodredjeni izraz oblika "100" . Re§enje zadatka ј е
1 С О Б х а s in х - 1
1irn С О Б х + а s,in Ь х k = 1irn е х
х .... х ....
stoga, sto ј е
х о
х
х о
],irn С О Б х -1 + 1irn
х
х ....
1irn С О Б х + а sin х -1
О О
а sin х
х
р Izraz ј е neodredjen oblika "1 ", jer ј е
te ј е
sin х
1irn =. 1irn
1
""
х .... sin х х .... l-x/sin
sin
1irn (sin х )sin х х
х
Х о
(sin х -1)
1irn е х
х ....
r) Neodredjeni izraz oblika "100".
sin х
sin х х
а Ь
е .
Uvescerno Б е п и arc tg х = и
т
1irn u = 2 ' х = tg Tada ј е
lirn ( 2
т
Х О О
jer ј е
х .... О
и Т Itg u
. arc tg х Г х = 1irn (* . u/
tg
u = 1irn е т
и .... Т и .... Т
1
1 irn - 2 ):.-,:2 =0
т s П V . ,
1irn Т = 1irn и Т
и .... Т /2 т и .... Т /2 Т Ј С О Б u
lirn
v .... o Т п v
2v
v .... o
т
gde ј е v и 2' 1irn v
и .... Т
о v jer ј е v < о
- 27 -
s) Neodredjen izraz oblika "1"'''
, .
za sin х I о tj.
Х 1- k'ii (k= 0,1 1, •.• )
(1
1
za х k k=!1,.z-2, .. )
Iz ovog vidimo slede6e: ako Х prolazi т а koji ve1iki
broj pri1ikom tezenja ka beskonacnosti, izraz jos uvek uzima
bezbroj puta vrednost jedan. Dak1e, ako postoji granicna vred-
nost datog izraza kada Х tezi u beskonacnost ona moze biti т
jednaka jedinici. Medjutim, ako ј е sin fO а х dov01jnO veliko
tada ј е I sin I < _1_ i izraz u srednjoj 'zagradi razlikuje е
Х -lxl .
veoma т а od broja е dok eksponent od bilo kako ve1ike vredn:o-
sti х р а nada1je bezbroj puta uzima vrednosti izmedju -1 i 1.
Dov01jno ј е sada da uocimo one tacke u kojima ј е sin =1, i za-
k1jucujemo da Ы granicna vrednost mora1a biti е
Na osnovu svega ovoga d01azimo do zakljucka da ne posto-
ј
22. Na6i s1ede6e granicne vrednosti
а 1im
{log 1/2
2
х +1)-109]/2 х ;
х
10g
a
х
1n cos х
ь
1im - с Н т
2
х о х х о х
d) Н т
1n х х

+1n х х

2
х о х
х
- 1
а х Ь х
в Н т
а
f) Н т
е - е
х х
х о х о
- 28 -
g)
n-
1im
п (Va-1) h)
n-+oo
n->oo
i) 1im
Ј Д
п -+00 2
Resenje. Za resavanje gornjih zadataka koristimo nepre-
kidnost logaI:itamske funkeije 1n х u ra.zmaku О о о Naime, ako р о
stoji 1im f х = А f х > О tada ј е 1im 1n f х =ln Н т f х =- 1n А
х а Х а х а
za О А о о U slucaju А О irnamo 1im1nf(x) =-00 а za А о о ј е
1im 1n f(x) =00. Ako nije u pitanju prirodni 10garitam, tada п а
osnovu formu1e za transformaeiju logaritama iz jedne baze u drugu
izv1acimo potrebne zak1jucke. (Formu1a transformaeije za pre1az
sa prirodnog logaritma п а logaritme sa osnovom а ј е logax = logae.
'ln
а 1im

х
х о о
Ь
е
1irn
109 1/1 (
х

х
х о о
о о
Н т
Х О
loga ll+X)
1im
1
х loga Х
х о
1im
Х О
х
1. _
10ga Х ! .= logae
. '
Л а
1im 1n eos х
2
1 im 1n (l +eos х - 1 )
eos х -1
х О Х х о eos х
1im 1n(l+eos х
Х О eos х -1
1im eos х -1
2
х о х
х
1im 1n(u+1). 1im (eos х -1)· (eos х +1)
2
u о u х о х (eos х + 1 )
1
1n е
. 2
lirn х
х о х

-1
2
2
gde ј е eos х и 1im и О а п а osnovu prethodnog zadatka sledi
da ј е
х ...
- 29 -
1im 1n (l+u) 1
и о и 1n е
d)
1im 1n(1+x+x
2
)+ln(1-x-x
2
)
х

1n ( 1 х

х 4 )
Н т 2 4
х о х х и о и х о
gde ј е х

х
4
1im О = и и
х о
е Uvescemo
х
и 1im и О
х = 1n(1+u)
smenu а
х о 1n а
te ј е
Н т
a
X
-1
1im
1n а
1n а
х о х и о 1n и
jer ј е
и
1im
1n (l+u)
1 .
и о и
а х Ь х а х
-1
Ь х
f) 1im
е е
1im
е
а - 1im
е -1
Ь а Ь
ь х
х о
х х о а х х о
Do rezu1tata smo dosli koristeci rezu1tat prethodnog zadatka.
1 1
п х
а
и

g) Н т
п ,( Г 1)
= 1im
а ..,.1
1im
а -1
1im 1n а
-1- -1-
и
n+oo
n+oo
п
х о о
и о
х
n+1
1 1
n
2
(
п
n
2
а

n+1
h) lim г а - г а 1im - а )=
х о о n+oo
1 1
1
2 n+1
= 1im
2
an+l (an (n+l)
-1) 1im
п а
1im[ (n+1) .
n+oo
n+oo n(n+1) n+oo
1
(an (n+1)_
1U =
1n а
i) Treba odrediti neodredjeni .izraz ob1ika "100"
lim
п 1 + Б п = 1 im
n-+('O
..... С О
] /2. (lnab)
= е
2
}
п п Г а Г ь
2
- 30 -
jer ј е () п
г а + Г ь 1
и м
п
Н т П
"2
п Г а +

2 П О О
1
1
Н т
п
Н т
(nIb_1 )
а -1
+
п •
"2
-1- +
П
О О

-
п
1
lim Ь
1
(ln а +ln Ь
1
).N а Ь . +
"2 "2
п
о о
п
23. Odrediti realni parametar а tako da funkcija f(x)
bude neprekidna u tacki х О ako ј е
f(x) 1
х О
х а Х О
Resenje. О а bi funkcija f(x) bila neprekidna u tacki х О
potrebno ј е i dovoljno da postoji
Н т
f(x)
= lim f(x) f(O) .
х ... о
Х +0
Kako ј е Н т f х lim
е х + 1)
= 2 i
Х о х о
lim f(x) lim х а а to ј е а = 2.
Х +0 х о
24. Odrediti realni parametar а tako da funkcija f(x)
bude neprekidna u tacki XrO, ako ј е
1
Ј Н х Х
f(x) =1 а
х
х о
Resenje О а bi funkcija f(x) bila neprekidna u tacki х О
treba da bude a=f(O)=lirn f(x).
Х О
Kako ј е lim f(x) = lim (1 + х
х
Х О Х о
е to ј е а е
11 GLAVA
FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE
1. Ako postoji
Н т f (X+t:.X) - f ( х )
о n д а se ta granicna vrednost naziva izvod funkcije у = f(x) и
tacki х i obelezava se sa f' х ) .
Ako funkcija ima izvod и svakoj tacki n ј е n е oblasti de-
finisanosti, kaze se д а ј е funkcija diferencijabilna i izvodna
funkcija se obelezava sa f'(x) ili kra6e у ' .
2. Izvodi elementarnih funkcija.
х
n
n-l
у у n х
у
а х
у
aXln а
х х
у е у е
log х
1
У
,
У
а
х ln
ln х ,
1
У У
х
у
у
у
у
У
У
у
- 32 -
sin , у aos х
cos х , у -sin
1
arc sin у
-;-- 2
V1 - х
1
arc cos х у -
vi="7
arc tg
1
У --2
х
arc ctg
1
У
- --2
х
х а а е R,
х > О ,
а
у = а х
з Osnovna pravila diferenciranja
Neka su и х i v(x) diferencijabilne funkcije, tada ј е
и х + v(x)]' = и х v'(x)
и х - v(x)1' = и х - v'(x)
lU(x)v(x)1 ' = u'(x)v(x) + u(x)v'(x)

Е Ш ,
v(x)
u'(x)v(x) - u(x)v'(x)
[v(x)]2
4. Izvod inverzne funkcije
Neka ј е у = f(x) monotona funkcija,
v(x)"i'O
-1
а x=f у п ј е п а
inverzna funkcija. Ako ј е f(x) diferencijabilna funkcija, tada
ј е х = f-
1
у takodje diferencijabilna funkcija i vazi
tada ј е
у х
1
х у
х у "i' О
5. Izvod slozene funkcije
Neka su y=f(u) i ф х diferencijabilne funkcije,
у х = у и • и х
б Rolleova teorema
Neka funkcija у = f(x) definisana u intervalu а ь ima
slede6a svojstva
а neprekidna ј е
- 33 -
Ь diferencijabilna п а а Ь
с f(a) = f(b).
Т а д а postoji tacka с е а Ь takva д а ј е f' с =
7. Lagrangeova т
Neka funkcija у = f х definisana u intervalu а ь т
sledeca svojstva
а neprekidna ј е
Ь diferencijabilna п а
Т а д а postoji tacka С е а Ь
f(b) - f(a)
Ь а
а Ь •
takva д а ј е
f' с
8. Cauchyjeva т
Neka funkcijf f(x) i g(x) definisane u intervalu а ы
т sledeca svojstva:
а neprekidne su
Ь diferencijabilne su п а а Ь
с za svako Х Е а Ь , g' х # о .
Т а д а postoji С е а Ь takva д а ј е
f Ь - f а
g Ь - g а
f' с
g' с
9. Taylorova т
Neka ј е funkcija f(x) definisana u intervalu а Ь i
ovde п puta diferencijabilna i х е а Ь tada ј е
n-l f(i) х ) i
f(x) [ о х х + Rn(x), gde ј е
i=o i! о
f(n) х +8 х х Ј
R х = ::; о х х )n, 0<8 < 1
п п о
(ostatak u Cauchyjevom obliku).
Za х о о dobija se Maclaurinova formula funkcije f(x).
n-l fi(Q
f(x) = L
i=o i!
i
х + R х
п
gde ј е
R х
п
- и -
f п х
п
п
х I
0<8<1.
10. L'Hospitalovo pravilo
Neka su funkcije f(x) i g(x) definisanc u intervalu
а Ь i neka ј е g'(x) о x€ а Ь
Neka postoji
lim f' х = С Ј •
х а g'(x)
Ako ј е lim f(x) =0 , lim g(x) =0 ,
lim f(x) = С Ј
х а g(x)
tada ј е
L 'Hospitalovo pravilo vazi i' kada se uslovi lim f(x) = О i
х а
lim g х = о zamene uslovima lim f х = о о i lim g х = О О
х а
11. Ekstremne vrednosti funkcije
Neka ј е funkcija у = f х definisana u interval u а Ь i
neka х
о
€ а Ь
Funkcija ima u tacki х
о
ekstremum, ako razlika
6. = f(x) - f(x )
о
ima isti predznak za sve tacke х € х
о
Е Х
О
Е
п о malo.
gde ј е Е dovolj-
Ako ј е 6. > О funkcija u tacki х
о
ima minimum, а ako ј е
6. < О onda maksimum.
Za diferencijabilnu funkciju у = f(x) potreban uslov za
ekstremum u tacki х
о
ј е
f - х ) = о
о
Tacke u kojima ј е zadovoljen potreban uslov za ekstremum su sta-
cionarne tacke funkcije.
Dovoljni uslovi za ekstremum. Neka ј е f(x) dva puta di-
ferencijabilna funkcija i f' х
о
= о . Ako ј е
а f Х о > о , funkcija u tacki х а ima minimum
- 35 -
Ь f" х
о
<.0 , funkcija и tacki Х
О
ima maksimum
с f"(X
o
):=:' О , п е moze se nista zakljuciti о vrsti staci-
о п а х п е tacke bez izvoda viseg х е а а
Uopste neka ј е funkcija f(x) n-puta diferencijabilna и
intervalu а Ь i х
о
е а Ь i
f'(x
o
) =0, f" х
о
=0, ••• ,
f(n-l) х ) = о f(n) х ) ,,0.
о о
К а а а ј е п р а х а п Ь х о ј
а f(n) х ) >0
о
funkcija ima minimum и tacki Х
О
Ь f(n) х ) о
о
funkcija ima maksimum и tacki Х
О
К а а а ј е п п е р а х а п Ь х о ј stacionarna tacka х
о
nije tacka
ekstremuma funkcije.
12. Funkcija у = f(x) ј е и tacki cija ј е apscisa xo,kon-
kavna и odnosu п а pozitivni smer у ose, ako ј е у х ) >0.
о
Funkcija у = f х ј е и tacki sa apscisom х
о
konveksna и
odnosu п а pozitivni smer у ose, ako ј е у х ) < о
о •
Tacke и kojima funkcija prelazi iz konveksnosti и kon-
kavnost i obrnuto su prevojne tacke funkcije.
Ako ј е у х ) neprekidna funkcija и tacki Х
о
tada ј е
to moguce ј edino ako ј е у х
о
= о
12. Asimptote funkcije
Prava у = а х + Ь ј е kosa asimptota funkcije у = f х kad
ako ј е lim [f х - а х - Ь Ј = о •
х
о о
Koeficijenti а i Ь о а х е а ј и ј и se п а sledeci п а с п
а Ь = lim [f х - а х
х
о о
Analogno, prava у а х Ь ј е kosa asimptota funkcije y=f(x) kad
х о о ako ј е
lim [f х - а х - Ь = о
х
о о
.
Koeficijenti а i Ь о а х е а ј и ј и se ovako:
а = lim f х Ь = Н т [f х - а х
х о о х х о о
Prava у а ј е horizontalna asimptota funkcije y=f(x) kada х .... +""
ako ј е
- 36 -
lim f(x) = d.
х +00
Prava у = d}e horizontalna asimpt:Dta funkcije у = f х kada х - о о ,
ako ј е
lim f(x) = d.
х ....
о о
Prava х = С ј е vertikalna asimptota funkcije у = f х ako ј е
lim f х = + о о
х ....
ili
14. Ispitivanje funkcije
lim f х
х ....
_ о о
Kod ispitivanja funkcije i crtanja njenog grafika (di-
jagrama) utvrdjujemo svojstva funkcije i ј е е karakteristicne
tacke i п а osnovu toga crtamo grafik. Т о ispitivanje obuhvata
sledece:
1) Odredjivanje oblasti definisanosti funkcije.
2) Utvrdjivanje nekih karakteristicnih svojstava (simet-
ricnost , periodicnost).
З Odredjivanje и а funkcije.
4) Ispitivarje п а osnovu prvog izvoda. (Odredjivanje in-
tervala gde funkcija raste, gde opada, odredjivanje ekstremnih
vrednosti) •
5) Ispitivanje п а osnovu grugog izvoda. (Odredjivanje in-
tervala gde ј е funkcija konveksna, gde ј е konkavna, odredjiva-
ј е prevojnih tacaka).
б Р о а а ј е funkcije п а krajevima oblasti definisanosti.
(Odredjivanje limesa funkcije, odredjivanje asimptota).
а
Ь
1. Naci prvi izvod funkcija:
у =
а х Ь
cx+d
gde su а Ь с i d konstante.
Н е В е ј е labl
д
у = 2
(cx+d)
sin
2
x
у
sin

у
с
d)
odnosno
- 37 -
Resenje.
2 sin (cos Х sin

- Х sin cos х

)
sin
2
x
2
у = ln [ ln 2 (ln Х )
1\.
Rssenje.
у
у =
б
Х ln Х ln (ln Х )
2
. х
arc s :---1
х
Resenje.
у
у
1
ј х

1-(--
х

х
2
I I Н х )
2 2
х О х ) - Х Х )
н х 2
е ) у = f е Х ) f( )
Resenje.
у = e
f
Х I Х С е Х + f' Х f е Х I
f) у = x
1/x
р а ј е
g)
to ј е
Resenje. Kako ј е
, 1 1
L =-2
у х х
1
-
-2
У
х х (1 - ln х )
у
( ln Х
lnx
х
Resenje. Kako ј е
1
ln = х ln х , to ј е
2
ln = х ln ( ln - ln х
L = ln ( ln х + _1_ • .!. -
у ln х
2 ln
х
р а ј е
у
а
Ь
- 38 -
ln х r 2 Ј
ln х ln х + х ln х • ln ( ln
х
2.. Na6i n-ti izvod funkcija:
х
у = а
Н е З е ј е
х
у = е
Н е З е ј е
п
у
п
у
х
а
х
е
с у = sin
Н е З е ј е
п
у х +

т
d) у = COS х •
Н е З е ј е
е у =
Н е З е ј е
у п = cos х + т )
2
m>n т i п prirodni brOjevi).
y(n) : т т ••• (m-n+1)x
m
-
n
f) у = ln
to ј е
Н е З е ј е
. , 1
Kako Ј е у = х
у
п
у =
n-1
(-1) (n-1 )!
п
х
х
3. Na6i izvod funkcije
2 1
"
f(x) = {
х sin -
, х
х
О х =
", 2
У

О
О
Н е З е ј е f'(x) = 2xsin.!.-cos.!. х О
х х 1
f'(O) = lim f(O х О lim х sin"EX
х х
= lim х sin 6;

О jer ј е sin -.!- \ < 1
6 х -
- 39 -
Prema tome
п е т а
f' х
{
х sin.!. - cos.!.
х х
О
4. Pokazati da funkcija
х sin.!. ,
х 'i
{ О
х
f(x) =
х =
izvod u tacki х = О
Resenje. М о postoji
lim
L'lx+o
О
L'lx
О
О
х 'i О
х = О
..
onda ј е ta granicna vrednost izv<!d funkcije f х u tacki х =
Kako
(L'lx)
. 1

Н т sin.-! lim
;::
ne postoji,
L'lx+o L'lx L'lx+o L'lx
to funkcija f(x) п е т а izvod u tacki х =
to ј е
5. Naci у i у ako ј е
х + arc tg:i
= а е х •
Resenje.
arc tg:i
х у у = е х х у Ј у
2
2. v'

у х
у
х у
х у
х
• Odavde ј е 2 2
У и = 2 • х +1 )
х у
6. Na krivoj у х

naci tacku u kojoj ј е tangenta р а
ralelna sa secicom kroz tacke А (-1; -1) i в (2.'; 8).
Resenje. Koeficijent pravca secice ј е
8+1
tg 13 = = 3.
2+1
- 40 -
Kako ј е у х ) koeficijent pravca tangente u tacki ci-
о
ј а ј е apscisa Х о trazena tacka ј е ona u kojoj ј е
з х

3
о
odakle ј е
-1.
7. Napisati jednacinu one tangente krive
у = х

+ х

- 3 ,
koja ј е normalna п а pravu
Resenje. Kako ј е у Х
о
koeficijent pravca tangente
п а krivu u tacki cija ј е х , to zbog uslova normalno-
о
sti tangente i date prave vazi jednakost:
3 х

+ 10 х = 8.
Odavde ј е х
о
1
о о
2
= '3
i -4 •
2
Jednacina tangente u tacki А '3 '
13
У + 27
2
8 х - '3 ) .
Jednacina tangente u tacki в (-4, 13) ј е
у - 13 х
glasi
8. Na6i duzinu tangente, normalne subtangente i sub-
normalne krive.
х = а З
у "" а cos
3
t.
ResenJ.e. М о ј е у у х proizvoljna funkcija, tada
ј е
1::1
т
; 5
N
= у • у I
т =

I
Vl+y ,2;
N =
у ,v'l+y ,2
Za krivu
2
у = а cos
3
t ј е а sin t ;
р а ј е
- 41 -
• . 2
х = 3 а s in t eos t
у = - 3 а eos 2 t s in t
у
eos t
sin t
Ako se у zameni u gornje formule dobija se
ST
- а eos 2 t s in t
SN
1-
а eos
4
t
sin t
т - а eos
2
t
N
а eos
3
t
! .
sin t
9. Dat ј е kruzni sektor poluprecnika R = 100 с т sa een-
tralnim uglom а

• Za koliko е se promeniti povrsina sektora
ako se
а poluprecnik uve6a za 1 е т
Ь ugao umanji za З О
Dati priblizno resenje.
to ј е
to ј е
Resenje.
Р
Povrsina kruznog sektora ј е
R
2
o(,
2
а Kako ј е
= R а I
ь Budu6i da ј е
Р - =
R
2
а 2"
1002
Д Р 'v Р - • д а
1;
т
43,6
'v а
%
е т
2 360
2
10. Funkeiju f(x) =xaretgx razviti р о Taylorovoj
forrnuli tre6eg reda (n=4) u okolini tacke х = 1.
о
- 42 -
Я е в е ј е Iz formulacije zadatka vidimo da ј е х = 1.
о
Potrebno ј е znaci, naci vrednost funkcije i njenih izvoda za-
kljucno sa trecim и tacki х = 1.
f х = х arc tg х f(l) = 'fI/4
f'(x) =xarctgx+x/(l+x
2
)
f"(x) =2/(l+x
2
)2
f"(l) 'fI/4 + 1/2
с х = - х о х

3
=_8(1_SX
2
)/(!+x
2
)4
f"(1+=1/2
х =-8 {1-S[1+8(x-1)]2}
{1+[1+8(X-1)]2}4
Trazeni razvoj ј е
xarc tgx = 'fI/4 + (X-1)+l/4(x-1)2 -
3
- Х -1/3
0<8<1.
11. Napisati М а с Laurinov polinom n-tog stepena fun-
kcije f х = а х .
Я е В е ј е
f'(x) а
х
lna;
Izvodi date funkcije su
х 3
f ,,, х = а ln а
р а ј е lako zakljuciti totalnom indukcijom da ј е и slu-
с а ј и
f п х = а Х lnn
а kako ј е
f(O) =1; f' О = ln f " О ) = ln 2 а i td •
to ј е
Х 2 3 n-1
/2+(xlna) /3!+ ••• +(xlna)
+ (xlna)n/n!.
и ovom predstavljanju funkcije f Х = а Х ј е
n+l
( Х ln е х
R
n
+
1
х = . а О < 8 < 1 •
(n+1) !
- 43 -
12. Polinom f х = х

+ х

- х + 10, napisati kao polinom
р о stepenima od х
Resenje. Kako ј е fV(x)=O to ј е u Taylorovoj formuli
za f(x) u okolini tacke Х
о


RS(X)=O, р а ј е primenjujuci tu
formulu
Х - Х + Х - 9 х + 12.
13.
kcije f(x)=e
x
nu gresku.
Koristeci М а с Laurinov polinom petog stepena fun-
izracunati broj е i oceniti nacinje-
Resenje. Р о М а с Laurinovoj formuli ј е
е х = х х

+ Х

+ + XS/S! + х

• е
Х
О < 6 < 1
i
gde ј е izraz sa desne strane м polinom petog stepena.
Л о stavimo za х dobicemo
е % 2.716
Posto ј е R
6
(x) za х т
R
6
(1) = е /6!
i
I R
6
(1) I = е 6 /6! < < 3/6!
gde smo uzeli
2 < е < 3 i 0<6<1.
1/240
14. Koristeci М а с Laurinov obrazac izracunati ё п а
tri decimale.
Resenje. Р о М а с Laurinovom obrascu ј е
г е е

= 1+1/2 + (1/2!) (1/2)2 + (1/3!) (1/2)3+ ... +
+ 1/(n-1)! (1/2f-
1
+ (l/n!) (1/2)ne 6x , 0<6<1.
Nepoznata п а т ј е velicina n. Posto в е rezultat zahteva п а tri
decimale, treba da bude
- 44 -
1/200
Imamo niz nejednakosti
R 0/2) = 11/n! е

= о п О е <
п
«1/2)ne 1/2(1/n!) < !1/(n!2
n
) 113< 11/(n!2
n
)! 1,8.
Ako ј е nejednacina
1/(n!2
n
) 1.8 < 1/2000
zadovoljena, to с е vaziti i za (*).
Pogodnije napisana и obliku
2
n
n! >3600
о а se resava probanjem. Tako zakljucujemo da ј е n=5. Uzecemo
najmanje resenje n=5 i dobijamo
г е 1+1/2+1/2! (1/2) з (1/2) 3+1/41 (1/2) 4 = 1] 648 ...
15. Izracunati 1/ ё tako da ucinjena greska ne pre-
masa 0.0001.
х
е .
Н е В е ј е Koristicemo М а с Laurino.v obrazac funkcije
Videli smo vec da ј е
x
n
х
= _.
0<8<1.
п
Ovde ј е Х i iz uslova zadatka imamo
!R (-1/4) 1< 0,0001
п
I
п е I п 8 /4 I п I 8 п
IR
n
(-1/4)[ =-.(-1/4) /n!e =1/(4 n!)e < ,1/(4 п е =1/4 п
Resavajuci nejednacinu
1/4 п < О , О О 01
и obliku
dobijamo
п 5 .
Za n=5 imamo
Г е 1-1/4+(1/2!) з 0/4)3+(1/4!) Ј
4785
= 6144 = 0,7788 ...
- 45 -
16. Izracunati priblizno tako da ucinjena greska
ne bide veca od 0,001.
Resenje. Pisacemo
3170 = б
= У = •
Posmatracemo funkciju f(x)=IlI+x, odakle se gornji izraz dobija
za х
Primenjujuci
1
4 311 х = 4 { 1 + ( 3
М а с Larinov obrazac dobijamo
з 2 i n-1
) + ( ) + ... + ( О Ј ) Х } + R х
gde ј е
1 2 n-1 п
0<8<1.
Dalje imamo
1 n-!
IR (3/32) I = 41 ( Ј ) 1 З 1/(1+8'3/32) 3 <
п
п
< 41 ( Ј )! З < 4! ( ј ) 1 (1/10)n < 0,001 .
п п
Nalazimo da ј е za п 3 poslednja relacija zadovoljena. Uzecemo
n=3 i tada ј е
1
= 4311+3/32 4{1+1/3' 3/32 + 1/3 • ( з
1 /2! . (3/3 2) 2} = 4 23516 = 4 , 121
17. Koliko ј е tacan rezultat \/2 7/6 ?
Resenje. Kako ј е (7/6)4=2401/1296, to mozemo 4;1 pisati
u obliku
\/2 = 41259/1296 = 4/2401/1296+191/1296 = 7/6' 411+191/2401 •
Posmatracemo funkciju f(x)=7/6 'V1+x , iz koje se gor-
nji izraz dobija uzimajuci Х
Kako ј е f(O)=7/6, sledi da se ova vrednost
\12 dobija uzimanjem samo prvog clana u razvoju 'funkcije f х р о
М а с Laurinovom obrazcu. Tako ј е uc'injena greska
- 4V 3
R
1
х = xf е х = х (1+ х .
Kako ј е х dobijamo da ј е
R
1
(191/2401) < 1/4 . 191/2401 = 0,019
- 46 -
18. Izracunati sin 1/2 п а pet tacnih decimala.
Resenje. Primena М а с Laurinovog obrasca п а funkciju
f Х sin daje
Х З З х

х

ј ..• +(_1)n-:-1
+ х

Ј . cos 6 Х 0<6 < 1.
Us10v zadatka zahteva da bude
2n-1
Х
(2n-1)
!R
2n
+l (1/2) 1 = {(_1)nl (l/2)2n+l/(2n+1)! • cos 6/21 < 1/2 .0,00001
Medjutim ј е
I (_l)n(l/2)2n+l/(2n+l)! . cos 6/21 (cos 6/2 ) /1(22n+l (2n+l) ! 1 <
< 1/!22n+1(2n+1)!!
Ako resimo nejednacinu
1 1
22n+1 (2n+1)! < '2
0,00001
zahtev с е biti .zadovo1jen i dobijamo 2n+1.:: 7. Ako stavimo 2n+l=7
imacemo
s in 1 / 2 1 /2· (1 з !) (1 /2 ) + (1 /5 !) (1 /2) 5 = О 47 9 4 2 •••
i1i ako ugao umesto и radijanima izrazirno и stepenima dobijamo
З З 0,47942.
19. Naci
lim х х

+ 1/x(e
2X
-1)}
х о
razvijajuci funkciju е
х
р о М а с Laurinovom obrascu.
Resenje. Sabiranjem izraza и srednjoj zagradi dobi-
jamo
l
' Х

х }
2 х
х ... х е -1)
Р О М а с Laurinovom obrascu ј е
х 2 З n-1
е х х /2! + х ј З + ••• + х /(n-1)! +
п 28 Х
+ х ј е п I 0<9 <1
п
gde п treba uzeti dovo1jnQ ve1iko da Ы se skracivanjem raz1om-
ka os1obodi1i neposrednog izraza. Ako uzmemo n=2 dobijamo
lirn
х о
- 47 -
lim Х х

+ l/x е
Х

х о
lirn
х о
Х
х (1 + х е )
Vidirno da ј е izraz ostao neodredjen jer 28
n
x ->- О kada
х О Medjutirn, primecujerno da ako se izraz u irnenitelju ne pro-
rneni, а broitelj dobije faktor х
З
izraz ciji se lirnes trazi
sigurno nece biti neodredjen posle skracivanja. Zato с е о u
brojitelju funkciju е
х
zarneniti njenirn razvojern р о М а с Lauri-
novorn obrascu drugog reda З
2 х
lirn х х х е -1)}
х о
З Х 4 з
Х
lirn Х З е З х е ____ _
х о Х З х е Х
З 1
-4- "6'
20. Naci
Н {( 2+cos х ) х
З
sin З х 4}
х о
razvijanjern funkcija sin i cos х р о М а с Laurinovorn obrascu.
Rei3enje. Sredicerno prvo izraz u zagradi
з 4 х (2+cos х з sin
lirn {(2+ cos х х sin + З х = lirn
х О х о х sin
Razvoj funkcija р о М а с Laurinovorn obrascu su:
i
. З 5 п 2n+1
З х /5!+ ... +{-1) х (2n+l)
о < 8 < 1
п
2 4 n+1 2n+1
cos х = х х /4+ ... +(-1) х /(2n+2)! "
• cos 8
n
х , 0<8 <1 .
п
Vidimo da с е irnenitelj posle delenja sa х

teziti ka 1
te skracivanjern sa х

oslobadjarno se neodredjenosti. Prerna torne
u irnenitelju с е о sin zarneniti р о obrascu n=O, а u brojitelju
cos х sa n=l, а sin sa n=2. Tako dobijarno
ј е
- 48 -
Н (2+cos х х

sin з х

х о
= 1/4! - 3/5!
lirn
х о
1/60.
(cos
Ј
Х С О Е Е
х

cos е х
о
21. Na6i ekstrernne vrednosti i prevojne funkci-
2 х
у = х е •
Resenje. Izvodi funkcije su:
2 х
у х х е
2 х
У
х х е
2 х
У
х х е
Kako ј е у о =0, а у о =2 > о to ј е х О apscisa tacke
и kojoj funkcija irna rninirnurn у О О
Dalje ј е у i у е

< о р а ј е х apscisa taC'k
и kojoj funkcija irna rnaksirnurn у
i
to su Х

е
Kako ј е drugi izvod funkcije jednak nuli za
Х

= 2+12
у (2+12)
i Х

= 2-12
212 • е -2-12 f о
у (2-12) = -212 е -2+12 f о I
i Х

apscise prevojnih tacaka
(6+412)
-2-12
У
е
У
(6-412) е
-2+12
а
funkcije
22. Ispitati dijagrarn funkcije
2 2
у =61nx-2x х -18x
sa
и okolini tacke х
Rei'5enje.
6
у -
х
Izvodi funkcije su:
х

+ х
6
у - 2" - х + 18
х
ordinatarna
Kako ј е
а
у = 12 _ 12
х

y(IV) Ч
х
-49 -
у , ( 1 ) = У ( 1) = У ,- ( 1 ) О
y(IV) (1) = - 36 О
to ј е х apscisa tacke и kojoj funkcija ima maksimum у
23. Ispitati dijagram funkcije
х 2 3 4
У = е - х - х - х - х - 20
и okolini tacke х О
Kako ј е
Resenje. Izvodi funkcije э и
у е
Х
- 24 - х х

х

у е
Х
- 24 - х - 12x
2
у
IV
У
- 24 х
е
Х
- 24
у , О ) у -- О у --- О ) у IV О ) О
а
V
у (0)=24;i0
to ј е х О apscisa prevojne tacke funkcije э а ordinatom =4.
24. Ispitati dijagram funkcije
2 3
х х х
у = е 2 ""6
и okolini tacke х О
Ri?iJenje.
у е
у
у
IV
У
х
funkcije su:
х
- 2 - х
- 5() -
Kako ј е
у О ='1"'(0) =0.
i
yIV О = 1 t о
а у > О za svako xto to ј е dijagram funkcije konkavan u odno-
su п а y-osu.
25. Naci visillU Н pravog kruznog konusa najmanje za-
premine opisanog oko lopte po1uprecnika r.
Я е З е ј е Neka ј е V zapremina proizvo1jnog pravog kru-
znog konusa opisanog о к о lopte.
V =
(SR) 2 . Т Р
Kako ј е
з
l\P R 8 /1. О Q Р
to ј е
QO
Neka ј е х duz Р Т . Tada ј е
PQ=v'(r+x)2- r 2 = Vx
2
+2rx i
(2r+x) : 8R = Ј х

+ 2 r х : r .
Odavde ј е
8R
(2r+x) r
Ј х

+ 2r;
Zapremina V pravog kruznog konusa ј е
2 2
r (2r-!-x) т
V х = з х
Kako ј е
i
р
81. 1
i kako ј е V(x)=o za x==2r, to ј е zapremina kruznog konusa opisa-
nog oko lopte minima1na za x=2r, odnosno za Р = Н = 4r jer ј е
V -- (2 r ) =
з
Т > О .
26. 81ika visoka 1,4 m obesena ј е nazid tako da njen
donji kraj 1ezi 1,8 m iznad posmatracevih ociju. Na kojem se
- 51 -
rastojanju od zida mora na1aziti р о а а С ч da Ь njegov po1ozaj
Ы о najpogodniji za posmatranje s1ike, tj. da vidni ugao bude naj-
ve6i.
Resenje.
1/'
1/8
Neka ј е Ф vidni ugao. а s1ike ј е
ф =
р а ј е
ф = tq а = tg 13 - tga
51. 2
tg
tg '"' -...,..::1 ......
2
х + 5,76
1+tga. t ql3
Od.avde ј е
Kako ј е
i
ф = arc tg
ф х
1,4 х
2
х + 5,76
2
х
2 2 2
х +5,76) Н Х
ф х = О za х = 2,4 }
to ј е vidni и ч а о maksima1an, kada ј е udaljen od slike
za 2,4 ш
27. Deblo duzine 20 m ima oblik zarubljenog konusa,
su 2 m i 1 ш Iz debla treba izrezati gredu sa
kvadratnim presekom, Ы se osa poklapala sa osom debla,
ј а Ы zapremina bila najve6a. Na6i dimenzije grede.
Resenje.
Kako ј е
to
11!
flABC'\,flAED
ј е
1
20 '2
х
У
У =
х
40
SI. З
112
)(
I
О
N
о
N
- 52 -
Ako ј е d kvadratnog preseka strane а tada ј е
d = у
Odavde ј е
х
20
х
а =
Г а .
Zapremina grede
Kako ј е
i
V = а

Х
х Х •
2012
V' х
1 2
800 • х х )
V'(x) = О za х
20 i
З
V" ( ) = _1_ (-40-6 . 20 ) О
3 800 3
to ј е zapremina debla maksimum = •
а
с
е
Dimenzije grede sa maksima1nom zapreminom su
н
40
з
т
i
212
а = -3- т
28. Naci s1edece granicne vrednosti
ш
Т arc tg х
ь 1im
1n sin х
х .... о 1n (1+l/x) х .... 1n sin
Н т (.!.
_1_)
d) 1im
х
х
х
e
X
-1 .... х ....
Н т ( tg
tg х
f) 1im
х - sin
,
т х .... о
Х + sin х
Х
2
sin Х
g) 1im
х
х .... sin
...
Resenje. а Kako ј е ovo neodredjeni izraz oblika
О О potrezicemo granicnu vrednost ko1icnika izvoda brojite-
ј а i imenite1ja, tj.
2
l
' Х )
т 2
х ....
о
х О х Ј
1im х Х
х .... о х

2.
Kako ova granicna vrednos t pos toj i, п а osnovu C-Posoi talovocr
pravi1a ona ј е jednaka trazenoj granicnoj vrednosti, tj.
- 53 -
lim 11- 2 arc tg х 2.
х н ln(1+1/x)
ь Kako ј е ovo neodredjen izraz oblika. о о о о potrazi-
с е т о granicnu vrednost kolicnika izvoda brojitelja i imenitelja.
2 cos х
sin х
2 cos х • sin
lim lim 2.
х о cos х Х .....
sin х cos Х
sin Х
pravila dobijamo
lim
ln sin х
= 2.
х .... ln sin
с Kako ј е
Н т (.! __ 1_)
х .... Х e
X
-1
neodredjen izraz oblika О О to ј е postupak isti kao i kod
prethodnih zadataka, te ј е
1
2'
d) Kako ј е ovo neodredjeni izraz oblika О О logarit-
movanjem se dibija oblik "0.00"
lim х . ln х = lim ln х
х ..... х ..... Х
Potrazicemo kolicnik izvoda brojitelja i imenitelja
1
lim
х
Н т х О .
х о
-1
х о
2"
х
Kako ova granicna vrednost postoji, to п а osnovu И о р а о о
pravila о п а ј е jednaka granicnoj vrednosti
lim
ln
Buduci da ј е lim Х ln О
т х
to ј е
х о
х .....
lim
х х
о
]

Х ....
- 54 -
е Ova granicna vrednost se jav1ja u obliku neodredje-
nog izraza "1 о о Logaritmovanjem se dobija
1im
Х Т
tg х 1n( tg = 1im
Х Т
1n ( tg х
1/ tg х
Kako ј е ovo neodredjen izraz oblika О О postupkom kao i u za-
datku pod а dobijamo
1im
Х Т
1n( tgx)
1/tg х
Trazena granicna vrednost ј е
-1 .
1im
Х Т
( tg tg х =
-1
е е .
f) Ovo ј е neodredjeni izraz oblika о о о о
Kako granicna vrednost 1im 1-cos х е postoji, to se
х о о 1+cos х
1im
х sin
е moze izracunati п а osnovu L'Hospita1ovog pra-
х о о х sin
vi1a. Medjutim koristeci cinjenicu da ј е
1
" sin О
т --- = }
х о о х
dobijamo granicnu vrednost
1im х - sin х
х о о х sin
1im 1 - sin х
х о о 1+ sin х
1.
g) Iako ј е ovo neodredjeni izraz oblika О О L'Hos-
pita1ovo pravi10 se е moze promeniti jer
Н т
х sin 1/x-cos х

х о о cos х
е postoji.
Kako ј е I sin
1/xl.21
i 1im
sin
1 to ј е
2
х о х
1im
х sin х
1im
х . sin
Х
О
х о sin х о sin
29. Ispitati medjusobni po1ozaj dijagrama funkcija
Fn(x) = А х а
п
- 55 -
za raz1icite vrednosti п posebno za slucajeve kada ј е п parno
i neparno.
Resenje.
Neka ј е А > О . У
Kako ј е
! а п .::. ! а п
za а < х < а
а !x-a!n>
za х а
i х > а
i Fn(a)=O za svako
о 0+' Х
81. 4
п dijagram funkcije Fn(x), п •..
х а preseca x-osu kada ј е п preseca
п о п а dodiruje kada ј е п paran broj.
pro1azeci kroz п и и
ј е i dodiruje za nepar-
1. Za parno п (n=2k) ј е
F'(a) =F" а = F'-(a) = •.. = F(2k-1) а О
F (2k) а = А . (2k)! > О ,
р а funkcija ima minimum u tacki sa apscisom х а
2. Za neparno п (n=2k+1) ј е
F ' а = F" а = •.. = F (2k) а О
F (2k+1) а = A(2k+1)! " О Ј
te п а osnovu toga sledi da ј е х а prevojna tacka funkcija. (81.4)
funkcija za А < О simetricni su sa dijagramima
funkcija za А О u odnosu п а x-osu.
30. Ispitati oblik dijagrama funkcija
х = V(x-a)d. i х
za raz1icite vrednosti parametra rJ....
Resenje. Posmatracemo slucajeve kada ј е а а
osta1e с е cita1ac о с sam ispitati rezonujuci ana1ogno sa is-
pitanim slucajevirna.
о
- 56 - У
у
х
81. 5 81. 6
1. а , - Ј х а
Posmatracemo т funkciju
grarn funkcije х = - х а simetrican
+
f
1
х и odnosu п а x-osu.
= 4 а jer ј е dija-
т funkcije
у Funkcija ј е definisana za х а U
tacki х а dijagram funkcije sece
x-osu. Kako ј е
f ,+ х = __ 1_
1 х а
to f'(x) +00 kada х а р а funkcija
и toj tacki ima vertika1nu tangen-
tu. UZimajuci и obzir funkcije
i dobija se т
(sl. 5).
/-, -2
V(x-a)
Ako uzmemo и obzir funkcije
+
f
2
х = х а i - х а
dobija se т (sl. 6).
з
+ / З
а З З Х = V(x-a) f; х = - Ј х а З
Funkcija f;(x) = Ј х а З ј е definisana
ki х а dijagram funkcije sece x-osu. Kako ј е
za х > а U tac-
х
- 57 -
f'+ х = Ix-a
3 2
to з х О kada х а р а funkcija ima horizonta1nu tangentu
u tacki х а
Dljagram funkcije f;(x) Ј х а simetrican ј е u od-
nosu п а х osu sa dijagramom funkcije f;(x) = Ј х а (s1. 7).
31. Ispitati oblik dijagrama funkcija
3/ о
f х = V(x-a)
(\
za raz1icite vrednosti parametra Q •
Н е в е ј е Posmatracemo Б а т о s1ucajeve kada ј е а
3,4,5, а osta1e с е sam cita1ac moci ispitati ana1ogno sa ovim
s1ucajevima.
1. џ =1; f 1 х = Г х а Funkcija f 1 х ј е definisana za sve
vrednosti х U tacki х а dijagram funkcije sece x-osu. Kako ј е
1
3/ 2
х а
to f{(x) ->00 kada х а р а funkcija u tacki х а ima vertika1nu
tangentu. о а ј е ј е fi(x) >0 za sve р а ј е tacka
х а prevojna tacka funkcije, jer
f {' х = -
3/ 5
9·V(x-a)
2
т е п ј а predznak pro1askom kroz tacku х а (s1. 8).
у
у
..
о
х
о 0-1 о
81. 9
х
- 58 -
2. Х = 2 ;
3/ 2
f
2
(x) =V(x-a)
Funkcija ј е definisana za sve vrednosti х Tacka х а ј е
nu1a funkcije. Kako ј е f
2
(x) za svako х dijagram funkcije
se na1azi iznad x-ose. Prvi izvod funkcije ј е
f
2
х = з
х а
о а ј е ј е f' х ... о о kada х а р а и tacki х а funkcija ima
vertika1nu tangentu. Kako ј е f' х < О za х < i f' х > О za х а
funkcija и tacki х а ima minimum. в 9)
3. е х = 4 ;
3 а ј е definisana za sve vrednosti х Kako ј е f
4
(x)=
= 4/3· х а , to ј е f'(a) =0, р а dijagram funkcije f(x) dodiruje
х о в и и tacki х а ostajuci, sta1no iznad nje, jer ј е f
4
(x) >0 za
sve в 10).
у
х
х
81. 10
з г
4. а = 5; f
5
х = V(x-a)"
Funkcija ј е definisana za sve vrednosti х U tacki х а
dijagram funkcije в е с е x-osu. Prvi izvod funkcije ј е
f5' х = 5/3 • v'(x-a) 2 •
Kako ј е fS(a)=o, а fS(x) >0 za sve tacka х а ј е prevoj-
п а tacka funkcije jer f5" х = menja predznak pro1askcm

kroz tacku х а в 11);
- 59 -
32. Ispitati tok funkcije
3/ 2
f х = Vx х
i nacrtati ј е dijagram.
Н е В е ј е Funkcija ј е definisana za sve vrednosti х .
Kako ј е f х '\, Г х kad х -+ О to dijagram funkcije и okolini tac-
ke х о ima oblik kao п а slici 8, а kako ј е f(x) kada
x-t1, dijagram funkcije и okolini tacke х ima oblik kao п а
slici 9.
Iz
2
а = lim х х
1
х о о
х
ь
3/ 2
liml Vx(x-1) - х
х -+ +00
2 3
lim Х Х - х
х о о 3;: 2 2 3 / 2
V I х 1 ) I + х Vx Х ) + х
i
3/ 2
Н т Vx(x-1)
1
2
Н т х Х
х о о
х х о о
х
2
2 = - з
sledi da ј е prava у х kosa asimptota funkcije. Polozaj kri-
ve и odnosu п а asimptotu odredjujemo п а sledeci nacin. Formira-
т о razliku
3/ 2
-1/3 х 9)
Vx Х - х
3/ 2 2 3/ 2 2
х х I + (x-2/3)VX(X-1) х
Za х kriva sece kosu asim-
ptotu. Za х 8/9, kriva se а
lazi ispod asimptote, jer
3! 2
Vx(x-1) х О Kako ј е
31 2
i!x(x-1) - х > О za х < 8/9,
to se kriva za sve vrednosti х
т а ј е od 8/9 nalazi iznad asim-
ptote.
Izvodi funkcije su:
у
51.12
х
- 60 -
f - х
х
f" х
3 / 2 2
91 Vx х 1
х -2
-----
3/ 2
9Vx(x-1)
Sledi da1je da ј е f-(1/3)=0, а kako ј е f" П < О funkcija u
tacki Х ima maksimum
1 114
у З ) з . Grafik funkcije se na1azi п а s1. 12.
33. Ispitati tok funkcija f
i
Ј х

i nacrtati
njihov dijagram . (i=1, 2
у
ReSenje. О Ь е funkcije definisane su za х > о
Posmatra6emo prvo f 1 х х

Ј х

-
х
Sl. 13
5
Kako ј е f 1 Х 'v х

kad х + + О
to dijagram funkcije u oko1ini
tacke х О ima oblik kao п а s1i-
ci 7.
Izvodi funkcije su:
f{(x) = х + . Ј х

:
f;:- х = 2 + 1'; . Ј
Kako ј е f;:(x) > О i С х > О za
sve х funkcija sta1no raste i
konkavna ј е u odnosu п а y-osu.
Funkcija fz(x) 'V - х

kad Х + + О р а dijagram funkcije u oko1ini
tacke х О ima oblik kao п а slici 7.
·2 Г
Izvodi funkcije f
2
х = х - Vx su:
f" х = 2 -
2 4
Kako ј е f2'(16/25)=O, а f2'- (16/25)= - 1 < О U tacki Х fun-
kcija ima maksimum sa ordinatoJl1 44/55. Kako ј е f';(64/225)=0 i
f;' (64/225) = - 225/64 f' О to u tacki sa apscisom x=64/225funk-
cija ima prevoj (sl. 13).
- 61 -
34. Ispitati funkciju
f х =
п х - х

х
i nacrtati п ј е п dijagram.
Я е е ј е Funkcija ј е definisana za х (). Kako ј е
f(x)
л х - 1
= х +-----
Х
to ј е
п х - х
2
1
1im
-
+ х
х с о
х
1
1im
п х 1
= 1im = ,
х с о
х х с о
1
р а ј е prava у х asimptota
funkcije. Funkcija sece svo-
ј и asimptotu u tacki sa apscisom х е
Funkcija п е т а п и и jer ј е
п х х

- 1 '" О
У
х
za sve х sto se viGi iz pomocnog dijagrama (sl. 14). Kako ј е
С х i
f х = 2 п х
3
х
funkcija ima ekstremum, jer postoji takvo Ј 1 '" Г Ј "12, da ј е
2 - (1.2 п 0.= О sto se vidi iz pomocnog dijagrama Ь (51. 15).
у Ь
О
х

51.15
- 62 -
Tacka х а ј е apscisa rnaksirnuma funkcije, jer ј е
f -- (0:)
za 1 < о < 12
2 п
З
< О
Kako ј е 21nx-5=O za х е

i f'--(e
5
/
2
)
to ј е х е

apscisa prevojne tacke funkcije sa ordinatorn
-1/2 - е

у = 5
е
Dj а ч а ћ к с ј ј е ј е na slici 16.
х а
-2
35. Ispisati funkciju f(x) = е х
dijagram za razne vrednosti pararnetra а
Resel7je. Funkcija ј е definisana za
х а
-2-
{
О а О
lirn
х
е
х о
о о
а < О
i
х а
""""2
{
, а О
lim
х
е
х о
о о
а < О
i nacrtati
Kako ј е
njen
posma а с е г г ю slucajeve kada ј е а о а О i poseban slucaj ka-
da ј е а О
Dalje ј е
х а
-2-
lirn е х
1 i
х а
-2-
lim е х = 1 ,
х с о
р а ј е prava у asirnptota funkcije. Funkcija sece svoju asirnp-
totu u tacki х а х а
Kako ј е
-2-
Funkcija nerna nulu, jer ј е е Х > О za svako х
f'(x) = е
х а
-2-
х а х
-2-
х
funkcija irna ekstremum u tacki, cija ј е arscisa х а а ordina-
1/4
ta у е
Dijagrawi funkcija za а > О i а < () su п а slikarna 17 i
18.
- 63 -
0>0
у
х
81. 17
У
\:
= 1
20 о
х
81. 18
Ako ј е vrednost parametra а О tada funkcija glasi f(x)=e
1
/
X

k
., f () 1 х . t . . х "" О
Р и п С Ј а х = е п е sece aS1mpto и Jer Ј е е r
za sve х Kako ј е
1
е Х <
с х = - -2-
Х
za sve Х funkcija п е т а ekstrema. Drugi izvod funkcije ј е
Х
f
х -_ е Х . /2' . te Ј е х apsc1sa prevoJne tac е sa or-
dinatom у е

( sl. 19).
- 64 -
У
у

х
51. 19
36. Ispitati funkciju y=f(x)=(1+X)1/x i nacrtati ј е
dijagram.
Resenje.
i xiO. Kako ј е
Funkcija ј е definisana za х > О tj. х > -1
у х Н х
to ј е
, Н х Х
f'(x) = У = 2 • Г Х Н Х Н Х •
х
Funkcija y=f(x)=(1+X)1/X sta1no opada,
х х -1
jer ј е 2 > О
х
а х Н х 1n х < О za svako XiO.
Ova druga jednacina se vidi iz pomo'cnog dijagrama а
(sl. 20).
Pored toga ј е
Н т Н х Х
х
ш (1-u) -1/u
u-+1
о о
у
х
- 65 -
1im (l+X)l/X = е
х о
Kako ј е
Н т о х l/x
1 1
х о о
jer ј е
1im 1n(1+x)l/x = 1im l/x • 1n(1+x) = О
х о о х о о
to ј е prava у asimptota funkcije f(x)=(l+X)l/X. Dijagram fun-
kcije ј е п а slici 21.
51.
37. Nacrtati dijagram funkcije
Х

f(x) =-2-
х
Resenje. Funkcija nije definisana za х О р а ј е у
osa vertika1na asimptota funkcije.
Iz
Х

1im --2- ->- о о
х о х
i 1irn
х о
odredjujemo po1ozaj krive u odnosu п а vertika1nu asirnptotu х о
Kako ј е
to ј е
н т
Х

- х } lirn
1
----z
=
2"
х о о
х х о о
х
О i
3
1
Н т
х +1
х Н т
--z
- =
2"
О ,

х
Х
Х
- б б -
р а ј е prava у х kosa asirnptota funkcije. Grafik funkcije se п а
lazi iznad asirnptote у х jer ј е 1/x
2
> О za svako х
З
Kako ј е х jedino realno resenje jednacine х +1=0,
x=-l ј е п и а prvog reda funkcije, р а п ј е п dijagrarn и toj tacki
sece x-osu.
Izvodi funkcije su:
Х
З

f'(x) у
х
f" х
6
4'
х
te ј е jedino rea1no resenje jednacine х
З
р а kako ј е
f "( 3{2) > funkcija и tacki X=3f2 irna rninirnurn sa ordinatirn з р
Dijagrarn funkcije ј е п а slici 22.
81. 22
З Nacrtati
f(x) =
d jagrarn funkcije
х

Х
х

Resenje. Funkcija ј е definisana za sve vrednosti х
jer ј е x
2
+1fO za svako i. Kako ј е
i 1irn
х
to ј е prava у horizonta1na asirnptota funkcije.
Kako ј е х х

< О za х > О to ј е kriva ispod asirnp-
tote, za х < о а iznad п ј е za х < О jer ј е х х

> О za х < о
Kriva sece asirnptotu и tacki sa а г с о х О
Kako ј е

х Х to ј е х nula drugog reda fun-
kcije, р а п ј е п grafik dodiruje x-osu и tacki x=l (prerna prirne-
ru 1. ) .
- 67
-
Izvodi funkcije su:
f' х =
2 х х
. ; 1-1;2 )
х

f х =
х
х З
f'- х
=
х

х 4
х i х su nu1e prvog izvoda.
Kako ј е f "( 1) =1 > О funkcija u
tacki х ima minimum А а
У
х
81. 23
kako ј е f "(-1) = - 1 < О to u tacki х funkcija ima maksimum
В .
х О ј е nu1a drugog izvoda, а kako ј е f'" О = 8 'f О to ј е
tacka С prevojna tacka funkcije. Dijagram funkcije ј е п а
slici 23.
39. Ispitati funkciju
у = f(x) = х + 1n(x
2
-1)
i nacrtati njen dijagram.
Resenje. Funkcija ј е definisana za х

>0, tj. za
х > 1. Dijagram funkcije sece x-osu, jer postoji takvo а > 1
za koje jeo(.+ln(a
2
-1)=0, sto se vidi iz pomocnog dijagrama а
(sl. 24).
i
Izvodi funkcije su:
x
2
+2x-1
у 2
х -1
у
2
х +1)
2
х -1)2
Kako ј е prvi izvod funkcije jed-
nak nu1i za х

х

se
п е na1azi u oblasti definisanosti) i
у
а
Б 24
- 68 -
у "(-1-12) = 2 +/2 < о
0+12) 2
tacka х ј е apscisa tacke и kojoj funkcija ima maksimum
у (-1-12) = -1-12 + 1n 2 (1+12) •
Kako ј е у =f о za sve v:r:'ednosti х funkcija п е т а prevojnih ta-
caka. Da1je ј е
Н т [x+1n(x
2
-1)!
х .... о о
Takodje ј е
о о i Н т [x+1n х

Ј

[
2-
1im x+1n(x Ј
х .... о
о о i Н т [x+1n х

х .... о
Grafik funkcije ј е п а s1ici 25.
У
Б
....
I
11
)(
I О
r

81. 25
40. Nacrtati dijagram funkcije
f х = sin
х
- о о
- о о
Н е З е ј е Funkcija ј е definisana za sve vrednosti х
raz1icite od nu1e. Grafik funkcije sece x-osu и tackama x=kn ,
za k ± 1, ± 2,... и ј е parna jer ј е f х = sinfx) = f х
х
Kako ј е
1im
х +00
sin
х
о ,
- 69 -
to ј е x-osa asimptota funkcije.
о а ј е ј е
1im sin
х
х о
Dijagram funkcije
1
1 l'
hiperbo е у х у = - х
u tackama x=(2k+1); za k=O,±l,
±2, ... , jer ј е
Kako ј е
r
1

f [(2k+1)

i
1
f ' х =
l
(2k+l
х cos х - sin
2
х
у
у =-t
81. 26
za k-parno
za k-neparno.
to ј е f' х =0 za х cos х - sin О za х - tg О (videti
dijagram 27).
Dijagram funkcije ј е п а slici 26.
у
41. Ispitati funkciju
у = х
о х
81: 27
i nacrtati njen dijagram. (Bez drugog izvoda).
х
- 70 -
Resenje. Funkcija ј е definisanu. za х > о Kako ј е
Н т х О Х
х о
lim
х о
- ( ln х
е
с о
jer ј е Н т (-
х о
ј е prava х О vertikalna asimptota
funkcije. Kako ј е
lim
х Х
lim
e-(lnx/x)=
1, jer ј е
х о о х о о
lim
(
-lnx
lim
1
О
-

-
х о о х о о
у
to ј е prava у horizontalna asimptota funkcije. Da Ы nasli ek-
stremne vrednosti funkcije, posmatra6emo
1
ln = - х ln х
Diferenciranjem dobijamo
..:i..
у
ln х + (-
.1:.
х Ј
odnosno
у '=
х
- Х
х
(ln х -1).
х
Ovde ј е zbog х - (1 х > О У '=0 za ln х -1=0, odnosno za х е Kako
ј е у > О za х > е i у < О za х < е to u tacki х е funkc1ja т а
minimum у е е е Dijagram funkcije se nalazi п а s11ci 28.
у
у
о
е
IC
51.28
- 71 -
42. Ispitati funkciju
у arc
х
i nacrtati njen dijagrarn.
ReSenje. Kako ј е I 1, to ј е funkcija definisana
х
za svako х е R (videti s1. 29)
Funkcija ј е neparna jer ј е
у х = arc sin
Izvodi funkcije su:
у 2
у
х
х

Znaci у '=
х

2
za Ј х Ј < 1
у 2
х

2
Jl-x Ј
za
i
- arc sin
х
-z
х
I 2
у = -
х

Ј х Ј = 1
Da1je ј е у
1
х

х
х 2
za Ј х Ј < 1, i у
х З
4
I х

З
Ј
у
1
za
Ј х Ј
у
..
у =-1
$1.29
у х •
za Ј х Ј > 1 а
х
-':='2..---.0'2 za Ј х Ј > 1
х )'
1
- 72 -
Kako у menja predznak prolaskom kroz tacku О (0,0)
to funkcija za х О ima prevojnu tacku sa ordinatom у О О i ko-
eficijentom pravca tangente у
U tacki х у ne postoji. Kako ј е у > о za О < х < 1, а
у < о za х > 1, to и tacki х funkcija ima maksimum у (1) = .
Kako ј е funkcija neparna to za х funkcija ima minimum y(-l)=
Prava у О ј е horizontalna asimptota funkcije jer ј е
lim
х
о о
х
--"2
l+x
о i lim arc sin
х о о
Grafik funkcije se nalazi п а &lici З О
У
-----
51.30
З Ispitati funkciju
2
1
/
x
_ х
У = l/x
2
i nacrtati njen dijagram.
Resenje. Funkcija ј е definisana za
у
о •
О
х
- 73 -
sa dijagrama а se vidi da postoji takvo а da ј е

а Ј Ј •
Izvodi funkcije su:
у
у
- х ln 2)
х

Х
ln
2
2
х

Х
2 - ln
2
2
Kako ј е у '=0 za x=-ln i у (-ln2) = > о ,
(-ln2)3 2-(1/1n2)
2+1n2
to funkcija za x=-ln2 ima minimum y(-ln2) = Kako ј е
2- (1/1n2) •
у < о za х > О to ј е funkcija konveksna и intervalu о о о а ka-
ko ј е у > о za х < О to ј е funkcija konkavna и intervalu (-00,0).
Granicne
lim
х о
jer ј е
lim
х о
vrednosti funkcije:

Х
х
lim о ј Х

Х
х о
lim х
2- О Х
= lim
х о
lim
х о
х о
Kosa asimptota funkcije ј е
у = - х + 1 + ln 2
х
Х
х
= 1,
jer ј е
о о ,
lim
х о
2- Х Х
х
jer ј е lim х Х
х о
- о о
о
а = lim :l
х о о х
Н т х х
-1,
х о о
ь
lim у а х
Н т 0-2- о х + х
х о о х о о
1 - lim
Х
х
о о
х
= 1 - lim
х
о о
2- О Х • 1/x
2
1n2
Х
Dijagram funkcije se nalazi
п а slici 32.
s 1. 32
-In 2
2- О Х
Н т (1-
Х
у
)(
- 74 -
44. Napisati jednacinu kruga krivine krive y=ln х u
tacki А ( 1 О •
Resenje. Jednacina kruga krivine krive у у х u tacki
А х о у о ј е
х а +
у З
r = ---=----

у Ь 2
а =
2
r
х у
о о
у х
о


у х
о


, 1
gde ј е
1+ ,2
у о
Ь у о +

1
Kako ј е za y=lnx, у
= i
-
у
= --2
х
у о = О
1,
r =
(1+1)
1-11
212
а = 1-1.!.:!:.! = з
-1
Ь О + 1+1 = - 2 ,
-1
х
у = - 1 , to ј е
о
р а ј е jednacina kruga krivine u tacki А О
х з + у = 8.
1+ ,2
у о
у
45. U kojoj tacki krive y=lnx ј е krlvina
Resenje. Krivina krive у у х u tacki А х у
К х = ј у
у
Za krivu y=lnx ј е
К х
х

(1+ х ћ 3/2
Kako ј е
к х
х
to ј е
Kako
К х
К - х о
ј е
К - х > о
К - х < о
1
za х =-
12
- 75 -
za Х

1
12
za О х <...!..
12
1
za х >-
12
ima maksimum
i
1
Х

12
, а
to funkcija
К (...!.. ) = 213
12 9
Х

se ne nalazi u Ы definisanoati funkcije у = ln х ) •
111 GLAVA
FUNKCIJE VISE PROMENLJIVIH
1. Neka ј е u ravni Х О У dat skup tacaka D. Sa х у oznaca-
vaju se koordinate tacaka iz skupa D. Ako svakoj tacki iz D od-
govara ј е д а о д х е д ј е а vrednostz , kaze se д а ј е zavisno р х о е
ljiva z funkcija dveju nezavisno promenljiv:j.h х i у . Pise se:
z=f(x,y)
Analogno se defj.nisu i funkcije tri i vise promenljivih.
Skup D ј е oblast definisanosti funkcije Z = f х у Pod odredje-
nim pretpostavkama о funkciji f х у funkcija z = f х у cini р о
vrs u prostoru. Za funkciju tri nezavisno promenljive u=f{x,y,z)
п е т а adekvptne geometrijske interpretacije ali su i takve funk-
cije vrl0 ceste u т
2. Nivo linij funkcije z=f{x,y) ј е takva kriva f(x,y)=C
CL
u ravni Х О У и cijim tackama funkcija ima istu vrednost z=C •.
Ni vo povrs funkcije u = f х у z) ј е povrs f х у z) С и
cijim tackama funkcija i11ia istu vrednost u = С •
- 77 -
з Б о ј А granicna vrednost funkcije z=f(x,y) kada
tacka Р х у
tako д а ј е
tezi tacki Р х у ) ako svakom Е О odgovara !;7 О
о о о
·1 f х у -Ali cim ј е
Ј х х ) 2+ у у ) 2 .(
о о
Т а д а se pise: Н т f(x,y) = А
х х
о
У У О
т х е Ь а razlikovati granicnu vrednost funkcije о д uzastopnih gra-
nicnih vrednosti:
i
Н т Н т f х у
х х
о
У У О
lim lim" f х у
У У О х х
о
kod kojih se ј е д п а о д promenljivih smatra konstantom а druga te-
zi nekom Ь х о ј и Dobije se funkcija ј е д п е nezavisno promenljive
и kojoj se sada ra promenljiva pusta д а tezi nekom Ь х о ј и .
4.
.. 1 .. d Э f k .. f()'
Э х и п Z = х у Ј е
l! = Н т
Э х t.x"'o
t.x
ako ovaj limes postoji.
Geometrijski l! д а ј е koeficijenat pravca tangente п а
Э Х
krivu z=f(x,c) и pravcu Х ose,
Э
Э у
д а ј е koeficijent pravca
tangente п а krivu z =f(c,y)u pravcu у ose.
К о д visih parcijalnih izvoda
э
э х э у
znaci, д а treba prvo r puta uzeti parcijalni izvod р о х , zatim
s puta р о у
Ako funkcija z = f х у
jalne izvode prvog х е д а i
э

. э

vode drugog х е д а Э х Э у Э у Э х
definisana и obiasti О ima parci-
Э •
kaolneprekidne parcijalne iz-
а у
, tada ј е и svakoj tacki oblasti О
- 78 -
5. Totalni diferencijal funkcije Z = f х у ј е
dz = dx + dy
а х а у
Analogno, totalni diferencijal funkcije и = f (x,y,z) ј е
du
а и а и а и
а х dx + а у dy + Э dz.
Ako funkcija т totalni diferencijal, о п а ј е diferencijabilna.
Totalni diferencijal drugog reda funkcije z = f(x,y) ј е
a2z 2 2
d
2
z = d(dz) = dx
2
+ 2 dxdy + dy2
а х а у а у
Uopste,
а dx +..l.. dy) п z
а х а у )
т koji oznacava da se т izraz и zagradi dize п а ste-
р е п П •
6. Neka ј е z = f х у diferencijabilna funkcija р т о т е п
ljivih х i У i neka ј е x=f
1
(t) , у = f
2
(t) , tada ј е
dz = dx +
dt а х dt а у dt .
Specijalno za х =tje
dz az + aZ
д х а х а у dx
Ako ј е z = f х у i х = f 1 (u,v) , у = f
2
(u,v)
az az
а х +
Э

а и Э х а и а у а и
az Э Э х
+
Э у
av а х av а у Э
7. Ako jednacina
Р х у = О
tada ј е
- 79 -
gde ј е F(x,y) diferencijabilna funkcija promenljivih х i у , de-
finise у kao funkciju nezavisno promenljive х , tada ј е
Ako jednacina
Э
Э Х
- -W-
Э у
Э
( za Э у '1 С
F х у z) = С
definise z kao funkciju nezavisno promenljivih х i у , tada ј е
Э
Э х
Э
Э у
Э
и
э

( za Э '1 С
г
8. Neka ј е funkcija z = f х у definisana u oblasti D.
Funkcija ima u tacki Р х у ) oblasti D ekstremum kada razlika
о о
ima isti predznak za sve tacke Р х у (razlicite od Р о koje su
u dovoljno а ј okolini tatke Р о
Ako ј е !:" > С funkcija u tacki Р
О
ima minimum, ako ј е
!:" < О maksimum.
Potreban uslov za ekstremum
Za diferencijabilnu funkciju z = f х у potreban uslov za
ekstremnu vrednost u tacki Р
О
ј е а а Ь и а е
=0,
Э х
о
Tacke u kojima ј е zadovoljen potreban uslov za ekstremum su sta-
cionarne tacke.
Dovoljni uslovi za ekstremum
Neka ј е Р о stacionarna tacka funkcije z = f х у i
dx
2
+dy2 > о Ako
'2
< о tada ј е
f(xo'yo)
maksimum funkcije z=f(x,y) (d z)p
2 о
> ('\ tada ј е
'f Х о У о
minimum funkcije z=f(x,y)
(d z)p
о
- 80 -
2
с (d z)p т е ј а predznak, tada fa.nkcija z =f(x,y) п е т а
о
ekstremum и tacki р о
uvedimo oznake
Э Э
р =( э х р , q =( ) ,r
Э у р
о о
Э

э э

= ) s = ( ) , t = (_z)
Э Х Р о Э х Э у о э у р о
Т а д а
1) ako ј е rt-s
2
>0 i r<O(t<O), funkcija z=f(x,y) ima
maksimum и tacki Р о
2) ako ј е rt-s
2
> О i r > О (t > О funkcija z = f х у ima
minimum и tacki Р
о
3) ako ј е rt-s
2
< О funkcija п е т а ekstremum и tacki Р о
4)
2
ako ј е rt-·s =0 potrebna Б и dalja ispitivanja.
9. к о д nalazenja vezanih maksimuma i minimuma funkcije
z = f х у traze Б е ekstremne vrednosti funkcije z = f х у koje
zadovoljavaju jos jednacinu S(x,y) (jednacina veze), dakle,
koje Б е nalaze п а krivoj liniji dobijenoj kao presek povrsi
z =f(x,y) Б а cilindricnom povrsi S(x,y)=O. Formira Б е (Lagran-
geova funkcija)
Р х у f х у + л х у
gde ј е Л konstanta i trazi Б е ekstremum funkcije Р Х у
Analogno Б е nalazi uslovni ekstremum funkcije Б а tri
ili vise promenljivih kada postoji ј е д а ili vise jednacina ve-
ze. и tom slucaju ima onoliko neodredjenih faktora и Lagrangeo-
voj funkciji koliko ima jednacina veze.
1. Odrediti orlast defin.isanosH slede6ih funkcija z=f(x,y)
а z = lnVx
2
+y2 с z =

х

ь z = ln(x-2y) d)
1
z =
. 12 2
х у
е z = arcsin(y-x).
- 81 -
п
а Oblast definisanosti funkcije ј е ravan r.ez tacke
О (0,0).
Ь Funkcija ј е definisana za х у > О tj. za у (s1.1)
у
)(
Slika 1
2 2 2 2 2
с Furikcija ј е definisana za R х у О tj. za х у 2.
< R
2
( s1. 2) у
-R
х
S1ika 2
d) Funkcija ј е definisana za х

у > О tj. za ! I > i I •
(s1. З
у
Ixl>lyl
у х у х
х
s 1. З
- 82 -
е Funk.cija ј е za I y-xl ..s- t, tj. za У x+l 1
У (sl. 4)
'1

S1ika 4.
2. Р о т о с и nivoa 1inije ispitati sledece povr!H. а О
Ь > О
а
2
Ь
х +
2
а
с
2
х +
2
а
d)
Resenje.
i)
2
У
1
1
х
а Za z=K, К > О nivo 1inij
su e1ipse
2

2
а
2
= К
cije su po1uose г к а i Ј Ь .
(Za К О tac'ka О (0,0)).
Za у К nivo linije su parabole
х

к

z = + ь
е
2 2

а Ь
2 2
z = -
а Ь
f)
9) z = х У
h) 1
z
s 1. 5.
- 83 -
Za х К nivo 1inije su parabo1e
(s1. 5)
к

v
2
z = -- + L- , Povrs ј е parabo1oid
а

1;2
г Za z=k,
IKI
< с nivo linije su e1ipse
2 2
к

+
"L=
1 sa po1iosama
2
1::2
-
2
а 1-2
а с
(Za IKI=c 0(0,0))
Za x=k, I I < а nivo 1inije su e1ipse
2 z2 к


Ь с а
Za у К I I < ь nivo 1inije su e1ipse
х

z2 к

2+2=1-2
а с Ь
povrs ј е e1ipsoid (s1. б
z
Slika 6.
с Za z=k nivo 1inije su e1ipse
2 2 к

а Ь с
у
Za у К I I > ь ni vo linije su hiperbo1e
z2 х

к

2" - -- = :-2 - 1
с а

Ь
Za I I < ь ni vo linije su hiperbole
к

2
х
2"-
а
2
z
2" = 1
с
-:-2'
Ь
Za IKI=b nivo 1inije su prave
с
i
-
84
-
z

i
е а е а
Za х К
К
а nivo linije su
hiperbole
2 2
к

z
-

- 1.
2 2
е а
Za к а nivo linije su prave

= .l
i
=
.l
.

}:.
е Ь
Za
К
< а nivo linije si hiperbole
2 2
к


z
1
- 2 = -2
е а
Povrs ј е jednograni hiperboloid. {sl.7}
d} Za z=K nivo linije, su hiperbole
х

_ = 1 +
t: е
Za у К nivo linije su hiperbole
х

z2 к

2-2=1+2
а е Ь
Za х К К > а nivo linije su elipse
к

....,.. - 1 .

Povrs ј е dvograni hiperboloid {sl. 8}
е Za z=K nivo linije su elipse
2 2

а 2 ь -: с

Za у К К :f о nivo linije su hiperbole
2 2
к

z х
2
-
2
ь

а
Za К = О nivo 1inije su prave

i
е а
Za х К nivo 1inije su hiperbole
2 2
к

z

2
- =
2
.
с а
Za К О nivo 1inije
z
.l
i

su prave -
с Ь с
z
Slika 7.
с
Slika 8.

с
.l
t
х
а
У
povrs ј е konus (s1. 9)
f) Za z=K, К > О nivo
linije su hiperbo1e
2 2
;. - ~ = К .
а Ь
Za z=K, К < О nivi 1inije su
hiperbo1e
~ 2 . х
2
- К .
Ь - а
2
- 85 -
Za у = К nivo 1inije su parabo1e
х
2
к
2
z = -
а
2
ь
2
Za z=K, К = О nivo 1inije su prave
1.
х = ~ i Х
Ь а Ь
х
а
Za х = К nivo 1inije su parabo1e
к 2 2
z = 2" - ~
а Ь
Povrs ј е hiperbo1icni parabo1oid
(s1. 10).
g) Za z=K nivo 1inije su
hiperbo1e х у = К .
Za у = К nivo 1inije su prave
z=Kx.
Za х = К nivo 1inije su prave
z=Ky. Skica povrsi ј е п а
s1ici 11.
nivo
h) Kako ј е za svako z=K
linije
2
х +
2"
а
e1ipsa
2
~ = 1,
1:;
povrs ј е
ci1indar (s1. 12)
i) Za svako z=K nivo 1inija
z
у
Slika 9.
z
-----t----y
51.10
51. 11
ј е parabo1a у 2 = 2 Х . Povrs ј е cilindar (s1. 13).
- 86 -
z
z
у
у
х
х
SHka 12. SHka 13.
3. Odrediti slede6e granicne vrednosti:
а lim
[lim х у х у
1
Ь Н т
Н т
х у х у
х о
у о х у х у
у о х о
х у х у
с Н т
х у х у
d) lim

х о
х у х у
х о
х

у
у о у о
е lim
х у
1
у
f) lim
х З
х
х у
у о о
у
х

g) lim х cos у ћ lim (l +
.!.) х у
х
х о
х н о
у о о у о
i)
lim х

+ у е - х у
х о о
у о о
Resenje.
а Н т Н т
х у х у
Н т
х
-1
х у х у Х
х о у о х о
ь Н т ј Н т
х х
Н т у
х у х у 1
у о х о у о у
- 87 -
с Na osnovu rezultata iz а i Ь ne postoji.
d) Kako ј е za

2 2
х .... х у
У о
К
к

to ovagranicna vrednost ne postoji, jer se za razlicite vred-
nosti koeficijenata К dobijaju razlicite granicne vrednosti.
е
Stavimo li у __ 1_
- х з
, tada с е biti
lim х у
Х З у 1
у .... о
1
Х х з -1
1 im
х ....
х

з

Н п з
, х
Х З
з •
Znaci, ako granicna vrednost postoji ona moze biti jednaka з а т о
з
Kako ј е
1 у - з =1
у
х З у 1 < х З + 1 4 1 < Е
у 1
jer ј е lil
у
Е
< '2 '
to granicna vrednost postoji i jednaka ј е З
f) Granicna vrednost ne postoji jer ј е
1
Г za
х у
Н т
= - о о za
Х 2
х у х у
у 2
g) lim х cos у =
(\
, jer ј е
Icosyl < 1
х ....
у .... о
za svako у
h) т granicnu vrednost logaritma date funkcije
f х , = (1+.! х у
х
Kako ј е
lnf(x,y)
х


х у ln (l + х , to ј е
х

1
lim lnf(x,y)= 1im [--ln(1+-)] = lim х х

Х 1.
х у х х у
Х О О х о о х о о
у о
У о
у ....
Znaci, Н т f х у
х н о
у о
i) Kako ј е х
2 2 2
х у < х у ,
i
1
е
- 88 -
е
у (), to
р а ј е i
ј е
lim
х

у е - х у
< lim
х у
е
- х у
Za
х о о
у о о
х у и
Н т
х о о
у о о
lim
х
о о
у о о
ј е
2 - х у
х у е =
2 2 х у
х у ) е
4. Naci
az
а х
х о о
у о о
lim
и о о
о
_ az
1.-
а у
2 и
u е
ako ј е
В е е е ј е
az
а у
5.
1 az
а х
rxy
_1_ г у
Г х У
Г + у _1_ • __ 1 • г х
Г Х У Г у
Izracunati
3 3
i
а х
z = i Р
х у
В е е е ј е Kako ј е
333
х - х у ) az 1
а х у
х
2
О
2
L
х
р а ј е i
ylnxy +
az
а у р , ako ј е
- 89 -
az 1
3 3 3 3 3
-3:t - х -:t )
-4
у х 2
у х у
to ј е
2'1+33
3

р
29
i

р
-2·3 -1 55
а х
з
з а у
з
-9
6.
Izracunati р
ako ј е U =ln(xy+z) i р
au
а х
Resenje. Parcijalni izvodi funkcije U =U)x,y,z) su:
1
xy+z
• ,
au
а у
1
xy+z
х ,
а и
az
1
xy+z
Vrednosti parcijalnih izvoda u tacki Р su:
dU
au 1
а х р = т 1
1 1
1.2+0·1 "2
1 1
1· 2+0 "2
7. Naci totalni diferencija funkcije
3 2
U = х +3xy-x+yz +z
Resenje.
au
а х
Kako ј е
2
х + у - 1
au
э = 2yz + 1, to ј е
au
а у
2 2
х +3y-1)dx+ (3x+z )dy+ (2yu+1)dz
х

2
8. Tacka se krece п а povrsi z = '"'2 - у u datom tre-
nutku ј е u tacki А Kakoce se prorneniti z ako se х pro-
rneni za 0,01 а у za -0,02 ?
- 90 -
Resenje. prirastaj funkcije ј е
_ (2+0,01) 2 2
z2 - 2 - (1-0,02) = 1,05965.
Prirastaj se moze priblizno izracunati pomocu totalnog diferen-
cijala. jer ј е za dovoljno malo i
Znaci
odnosno
to ј е
Kako ј е
to ј е
(dz)A
z :t 2 О О 1 + ( - 2) ( о , (2) 0,06.
9. Izracunati , ako ј е
z =
У
gde ј е х = sint у
Resenje.
dz
dt
dz
dt
Kako ј е
+
Э у dt
to ј е
cost
(sint) cost • [cost с о tgt - Sintlnsint] •
10. Naci
Э
Э х
i
Э k'
Э у , а о Ј е
2 v 2
z = u -2ue gde ј е u = у - х у i v = sin х у .
Resenje. Kako ј е
Э
Э х
Э
Э
Э
Э х

Э
Э
Э х '
Э v v
Э х = (2U-2e ) х у у -2ue cos х у .
Э
Э у
Э
Э у
Э Э + Э
Э Э у Э Э у
v 2 v
(2U-2e ) х х - и е cos х у
- 91 -
11.
Naci i
ako Ј е
Э у ,
z = Г
1
qde ј е u х
2 2
v = 1 - х у ,
w = sin х у •
i
odnosno
to ј е
i
to ј е
ResenJe. Kako ј е
12.
Э
Э
Э
Э х
Э
Э х
Э
Э х
Э
Э х
Э
Э х
Э
Э у
г ln w,
Э 1 u
lnw,
Э "2
г
1 Э
О
- х
,
Э у
х
Э
у
Э у
cos х у ,
Э
=
-cos(x-y)
Э у
= Э +
Э
Э Э х Э
Э +
Э Э
Э х э Э х
Э + Э Э
Э у Э Э у
Э и Г
э w
г ln w (-
+.!. u lnw х и Г с о в х у
х 2 г w
lnw у + и [-cos х у •
Naci Э э Э k'
Э х ' Э у э а о Ј е
2
U =e
v
w, qde ј е v =ln{X+y-z), w=x
Y

Resenje. Kako ј е
Э Э
Э +
э Э
Э х Э Э х Э Э х
э э
Э +
Э Э
Э у Э Э у Э Э у
э Э
Э +
э Э
az Э Э Э э
Э
2
_._1_ +
2
2
у
2vwev w
v w
Э х x+y-z
v е у х
2
2 v
2
v
2
w
Э
v w
Э 2vwe
+
v е w
xYlnx
2vwe
Э у x+y-z
,
э x+y-z
- 92 -
13. Neka ј е
.; 2 "'2
z = ln х у • Pokazati da
Resenje. Kako ј е
Э 1 1
х
х
Э х
х

2';

у
х

у
Э 1 1
у

Э у
';-2-2 ';-2-2
2 2
х у 2 х у
х у
i
э

2 2 2 2 2
х у х У х
-2
х у 2 х у 2
х
э

222 2 2
х у у х у
-2
х у 2 х 2
у
to ј е
э

э

2 2 2 2
= У х +
х у
О
-2
х у 2 х у 2
х Э у
14. Neka ј е
. э

Pokazati da Ј е Э х Э у
to ј е
Iz
Э
Э у
Я е В е ј е
Э
Э х
Kako ј е
Я У х Я Х у -
э

Э у Э х
sledi da ј е
= - .Q, xsiny - cosx.
to ј е
15.
333
Odrediti d z, ako ј е z = х у х у
Resenje.
+
2 2
ј е
Э z +
Э ·z
э х

:--2 =(
Э у
- 93 -
Na6i6emo slede6e parcijalne izvode
Э
З х
2
- у
э З
6
Э х з
Э Х
Э
З у
2
- З х
З

()
Э у 2
::
Э х Э у
э

х
э З
С ј

--2
Э х Э у
Э 2
z
= у
э З
6
-2

у
i uvrstiti ih и izraz
З
ј е za d z, р а
З =
6 dx

+6 dy

16.r Na6i d
2
z , ako ј е
z =f(u,v), gde ј е и х е
У
v у е
Х
f а ј т а ј е dvaput diferen-
cijabilna funkcija.
Resenje.
d
2
z = d(dz) = d( )du + dv) =
dud + d
2
u +
Э и Э и
dvd +
dv
2
Э
du (
Э 2
f
Э 2
f
dv)
Э
du
2
+
--2 du +
+
Э и
и и v
+ dv(
э

д Ј +
э

Э
dv
2
Э Э и
--2 dv) +
Э
Э
э

du
2
+
э

dv
2
+
э

du dv+ d
2
u
Э
d
2

э

2 --
+ -
Э и Э Э и Э
Kako ј е
du = Э и dx + Э и dy = eYdx + xeYdy
Э х Э у
2 ' 2
d и d(du) d(eYdx+xeYdy) = 2e
Y
dx dy+· xeYdy
i
dv
d
2
v = d (dv) = d (yeXdx+eXdy) 2e
x
dx dy+ye
X
dx
2
tozamenom tih vrednosti и izraz d
2
z dobijamo da ј е
- 94 -
d
2
z = (yeXf 'v+e
2y
f"uu + у е
Х

У
f"uv + y2e 2xf "vv) dx
2
+
. r у х у х у х Ј
+ 2
l
f
u
е f 'v+xe f:
v
е (l+xy) f"uv+ye f"vy dx dy+
17. Uveriti se da ј е izraz
232
(cosx + х у dx + х у ) dy
totalni diferencijal neke funkcije i naci tu funkciju.
Н в в в ј в
2
U ovom slucaju ј е Р = cosx + х у
3 2
Q х у
Prema tome Ј е Э Р - Э = з х

i stoga Ј е
Э у - Э х
2 3 2 ."QZ ()z
(cosx+3x y)dx+ х у )dy =dz dx+ dy, gde, ј е z
funkcija.
Iz uslova
Э 2
Э х cosx + х У
sledi
z = s (cosx + з х

у dx = sinx + х З у + S у •
S d t
Э -_ х

+ S'(y) х

у

а ruge s rane Ј е Э у ,
2 3
odakleje S'(y) у S(y)
i
2
z = sinx + х у
,,3
з + с
18. Uveriti se da ј е izraz
( ! - ;) dx + .( ! - dy + ( ! - L ) dz
У
z 2 х 2
х У z
totalni diferencijal neke funkcije i naci tu funkciju.
Н в в в ј в
! _ L
U. ovom slucaJ'u Ј е Р =! z
у - -2 '
х
1 х
Q = z - -2'
У
R
х 2 •
z
Э
Kako ј е Э
to ј е
=
Э Р
Э у
1
- 2'
"
..
Э
Э у
Э Р Э
э э х
1
- х
1
У
gde
- 95 -
z 1 х 1
2) dx + ( Z - 2") dy + ( х -
х у

z
ј е U trazena funkcija.
у а о
au 1 z
а х у 2
.
х
dU
au dx+ au d + au d
а х а у у Э z,
Znaci da ј е U f (
1 z

S у z) •
у
2)dx
У
х
Sa druge strane ј е
odakle ј е
au
а у
au
э
as
а у
х
х + as
2" а у
у
.!. + as
х Э
1
-
z
as
э
1
- -
z

z
х
2"
у
Treba odrediti funkciju S(y,z) dve promenljive ciji su parcijal-
ni izvodi poznati i zadovoljen ј е uslov totalnog diferencijala.
Konacno
izvoda
х
S(y,z) = r..!. dy =:l + ф
Ј z z
as
э
- + ф (z)
z
ф (z)
а ф (z)
S у z)
=
:l+
с .
z
dobijamo U =
+ :l+
у х z
19. Odrediti
az
i
Э
а х а у
х = R sinu cosv
у R sinu sinv
,
с
L
2
z
с
ako ј е
z = R cosuu gde ј е R
Resenje.
az i az
а х ј у
= x(u,v),
Izvescemo formulu za nalazenje parcijalnih
kad ј е
у = y(u,v), z =
z(u,v)
z=z(u,v) sledi
az Э
Э и +
Э av
Э Э
Э и
Э IZ
а х Э и Э Э х i х -=-
Э у Э и Э у Э Э у
, л е
, п и У 8 <I _ = ne
0=-
ze
. ze
л 80::> П и 11 = *
л и п 80::> Н = Й
Л Н = л 80::> n 80::> Н =
О Е
ne л е л е ne
л е х е л е х е л е
л е ne ne л е ze
х е ze х е ze
1
ne л е л е ne
л е х е - л е х е х е
ne л е л е ne ze
л е ze Л е ze
"E?d
ne л е л е ne
л е х е - л е х е л е
ne л е
х е
1
ne л е л е ne
л е х е - л е х е л е
л е ne
х е
и и Ч Т ZI
л е л е л е ne
л е л е + ne л е : т
л е л е л е ne
л е х е + ne х е
О
л od л л л 1 л х х O}{V
ne л е л е ne
т е х ё - г е х ё х е
ne л е
л е 1
ne л е л е ne
т е х е - л е х е х е
л е ne
т е
и и Ч Т ZI
х е л е х е ne
л е л е + ne л е : О
х е л е х е ne
л е х ё + п е х с
т
х od л л Т л х х O}{V
- 96 -
to ј е
э
э х
э
Э у
- 97 -
R
2 . 2
- ucosv =- sinucosv
R
2
sinucosucOS
2
v+R
2
sinucosusin
2
v cosu
R
2
sinucosucos1v+R
2
sinucosusin
2
v
.:.
sinusinv
cosu
20. Kako glasi izraz
э

+ э

а Э
и polarnirn koordina-

to ј е
i
Resenje. Kako ј е х = :r'cos
у = ф ,
Э Э э + Э э ф
Э х э х а ф Э х
2. Г Э + Э э ф ]
Э х _ Э х а ф Э х .
Dalje ј е
э

э х

э э z Э + Ј э r + 2. [ э r + l2. 1 э ф
Э aF" э х Э ф Э х Э х э ф Э Э х э ф Э х _ э х
Kako ј е r
1

у
i
Ф
=
э х
= с о ф
Э х
1-2-2
х у

у
Э х
2 2
122
у
х у

х х
Э и т
1 2 2
у
х у
arctg :i
х
i
Э
Э у
1
/ 2 2
v х у
1
/ 2 2
V х у
to ј е
у
/ 2 2
v х у
_ ф
r
с о ф
r
ф
Э Э э ф
о Ф
Э х
,
Э у
,
Э х
,

Ako se zamene и izraze
se:
Э э Э ф
Э х = Э с о ф - а ф . r
2. • с о ф >] с о ф +2. с о ф + ф
Cir Cir Э ф r д ф Cir а
(_ s ф
r
dobice
+
э 2
z
( Э Э ф
с о ф -
Koristeci da ј е
- 98 -

Ф
) о ф +
r
э
ф
э

ф
• с о ф
) . {-
-
ф

ф
r
э

э

dobijamo
Э Ф Э Э Э Ф
,
+ э

ф _ 2 э

э ф Э Э Ф
ф с о ф +
r 1r
+ 2 • ф с о ф
э ф 2
r
Na isti nacin dobijamo da ј е
э

э

2 2
э

• ф с о ф

ф
cos Ф
+ 2


э ф
г Э Э ф r
r

2
• ф с о ф cos Ф
- 2
Э r э ф 2
r
Znaci:
21.
",. э ; э k'
э х • э у а о Ј е
2 2 2 2
х у +z -R =0.
ф
r
.
ф

r
+
Resenje.
р о У Ј sto daje
Jednacinu
2 2 2 2
х у +z -R =0 diferenciramo р о х
i
х + 2z О
а х
dZ'
у + 2z -- = О р а ј е uz uslov Z f о
а у
х
Z
i
u opstem slucaju ako f(x,y,z) =0 definise z kao funkciju od х
i у vaZi da ј е
dZ
Э х
Э
i
az
а у
za
Э
dZ " о
- 99 -
22. Ako ј е х + е У + 1n z = О pokazati da ј е
- 1
Н е в е ј е Kako ј е х = е У - 1nz, to ј е а х = е У Iz
а У
У = 1n(-x-1nz) s1edi
1 1 х е У
. (- z ). Iz z = е
-x-1nz
ј е
а z х е У
е (-1).
а х
Znaci da ј е
У х е У 1nz
а х = е е _ -(x+1nz)e - -1
а У а х z(x+1nz) - z(x+1nz) -
u opstern s1ucaju, ako ј е f(x,y,z) =0 pod us10vorn da ј е х = х У z)
y=y(x,z), z =z(x,y) tada ј е
af
af af
az а х
а х

=-
az
а х
п
р а ј е
Э у af Э П
э
а х Э у
а х

az
-1.
Э у az Э х
23. Naci ekstrernne vrednosti funkcije z = х

+ у


Н е в е ј е Kako ј е raz1ika
z(x,y)-z(o,o)
4 4
х у > za svako х i У
to funkcija irna rninirnurn и tacki 0(0,0).
24. О а 1i funkcija z х

у

irna ekstrern и tacki
0(0,0) ?
Н е в е ј е Kako ј е z х у = -z х у to funkcija и tac-
ki 0(0,0) е а ekstrern jer ј е z(x,y) >0 za х у О а z(x,y)<O
za х У < о
25. Naci ekstrernne vrednosti funkcije z = х

у

х у •
Parcija1ni izvodi funkcije su:
2 2 3 2
х У х у х У
3 3 2
х У х у х У .
- 100 -
О а bi nasli stacionarne tacke funkcije, resicemo sistem jedna-
cina:
2 2
х У х у О
х

у х у о
Resenja sistema su
а х О у proizvoljno
ь у О х proizvoljno
с х =
4
У
}
.
4
Znaci tacke koordinatnih osa i tacka Р su stacionarne tac-
ke Т
Kako ј е
a
2
z

2
6 х у х у ,
2
х у х у
э

3
= х х у
Э у
to ј е о
u svim tackama koordinatnih osa.
Kako razlika
3 2
о у А х у А у А х у А у
menja predznak , stavi li se umesto А Х ј А Х to funkcija u tac-
kama у ose nema ekstrem.
Isto tako funkcija ni u tackama х ose nema ekstrem. U
tacki Р ј ) ј е
2
А ( р ј ј =_( \6 )2
в
э

х а у р
2
С = ( ц р
а у
Kako ј е
А С _ в = 162
- -9-
2
2. 4 4 -64
}(24-8·2-9. })= з
3 4
2'2 (4-2-3· з = -32
2
(-32)-
.9
642
-9- > О
to funkcija u tacki р (2, ј ima maksimum jer ј е А < О i С < О
- 101 -
26.
2 2 8 8
Naci ekstremne vrednosti funkcije z = х х у у +- +-
Resenje. Parcijalni izvodi funkcije su:
= 8
Э х х + -:::2
х
Э
Э у
Treba resiti sistem jednacina
8
х у -2 о
х
8
Х У О
у
8
х У
у
Ovaj sistem jednacina ekvivalentan ј е sledecem sistemu
х у
8 ( 1 1 )
З 2 +2
х у
1 1
х у = 8( х

у
Iz druge jednacine ј е
2 2 2 2
х У х у + 8 х у ) о odnosno
х у х

у х у Ј о
Х У
Kako ј е х у > to ј е х у = О Koristeci da ј е у х jednacina
8
х у 2 = О
х
postaje х
8
О
-2"
х
odnosno
3 8
х
З
Znaci tacka
Р 2 I 2
313 313
ј е stacionarna tacka funkcije.
• Kako ј е
э

2
+ 16
э

1,
э

2 +
16
to ј е

,
а Х Г У


х у
э

э

э

2
Э Х Э У Р = 8'8-1 =63 >0,
Э х Р Э у р
2
i ( Э z) =8 >0,

р а funkcija и tacki Р __ 2_) ima minimum zml.'n
313 ' 313
15
319
27. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z = х

у
pod uslovom da promenlj ive х i у zadovoljavaju jednacinu х + = 2.
- 102 -
Resenje. Formiramo Lagrangeovu funkciju
2 2
F(x,y) = х у + л х у Imamo
Э
Э х = х + л
Э
- = у + л
Э у
Potrebni uslov е в Ћ а daje sistem jednacina
х + л о
у + л о
х у
Kad resimo sistem jednacina nalazimo da ј е
х у л
Kako ј е
э

э = 2,
у
2"
+ 2dy > О
О to ј е
р а funkcija и tacki Р (1,1) ima minimum zmin = 2.
28. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z = х у pod
2 2
uslovom da promenljive х i у zadovoljavaju jednacinu х у = 1.
Imamo
Resenje.
F(x,y)
Formiramo Lagrangeovu funkciju
2 2
х у л х у -1)
Э
- = У + л х
Э Х
Э
- = х + л у
Э у
Potrebni uslovi daju sistem jednacina
у + л х = О
.
х + л у = О
2
х у
2
- 1 = О
Kad resimo sistem jednacina nalazimo da ј е
1
Л

= -
1
Х

12
У
12
"2
1 1
Л

1
Х

-
У - "2
П П
1
1 1
з
П
,
у з
= - л
з
"2
11
1 1
Л

1
Х
У
= -
"2"
11 12
- 103 -
Tacke Р (
1
-.!... ), Q(-
1 1 1 1
i
, - -), R( -, -- )
п /2 /2 /2 12 п
S(-
1 1
su stacionarne tacke funkcije.
12 12
Kako ј е
э

л ,
э

э

1
э
;?
, Э х у
э

2(-
1.)
э

р
2
1

2
= - 1,
;?
(- 2) -1
э х
to ј е
2 2 2 2
(d F)p=-dx +2dxdy-dy =- (dx-dy)
Razlika
1 2 2 1
= х

У х у -2 х у -1) -2
1 2 2
х у - '2 х у ) ,
posle prelaska п а polarne koordinate glasi
1 r
2
( s in ф - 1) .
Kako ј е О za О ф ф "f i), to funkcija F(x,y) u tacki р
ш а rnaksirnum.
п
( Tacki Г odgovara Ф = 4 ).
Kako ј е
F(x,y) -F(X
2
'Y2) =1 r
2
( ф -1) О
з п п
za п < Ф т ф "f т to funkcija u tacki Q а rnaksirnum.
Razlika
1
= Х з у з = 2 Ф +1) >0 za
п ( Ј З П
2 < Ф < Ф т '
• funkcija u tacki R irna rninirnum.
Funkcija i u tacki S irna rninirnum, jer ј е
F(x,y) - F(X
4
,y 4) Ф > za з < Ф < п ф

П ).
29. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije u =x
2
+y2+z 2
pod uslovorn da prornenlj ive х у i z zadovoljavaj'u uslove х

+
2
у О О
Resenje. Forrnirarno Lagrangeovu funkciju
2 2 2 2 2
f х у z) = х у +z л 1 х у -z) + Л

(x+2y-z) •
Kako
to su
- 104 -
ј е
Э
х Л

Х Л

х
Э
у + л

у + Л
у
э
Л

Л

э
,
potrebni uslovi za ekstrernum
х + 2 1 + л 2 = О
у л

у Л

= О
2z - Л

- Л

= о
Iz ovog sistema se dobija
Л

у =--
Л

z =

Ako se te vrednosti za x,y,z zamene u jednacine
dobija se
Odavde ј е
Za Л

= о
Za
Л

+ 2
Л

Л

=
2 2
х у -z = о
x+2y-z
л

5 2
'4 л

о
[
Л
--+
л
1
л 1 = О
i х =0, у =0,
О i
Л

Л

=
2
-12, Л

22, х =
z = о
- 5 ј е
..
1,
У
= 2,
Tacke 0(0,0,0) i Р su stacionarne tacke
Kako ј е
э

2 + Л

э

2 + л 1 '
э

=
;7
,
э
э
э

о
э

о
э

О
Э х Э у Э х Э у Э у Э
,
to ј е
z = 5.
funkcije.
2
- 105 -
2 2 2
2(dx +dy +dz » о р а ј е
Kako ј е
и .

о
(d
2
F)p [2+2 (-12) dx
2
+ [2+2 Ј dy2 + 2dz
2
[ 2 2 2 Ј
-2 11 (dx +dy ) - (dx+2dy) =
-2 [ (IIO
dx __ 2_
dy) 2 +
33 d 2
I < о
5' У
,
т
to ј е
1 + 4 + 25 30.
30. U inzinjerskoj praksi se cesto jav1ja s1edeci za-
datak: znamo i1i pretpostav1jamo da izmedju nezavisno promen1ji-
ve х i zavisno promenljive У postoji 1inearna veza. Vrse se
merenja i dobija se tabela koja se sastoji iz uredjenih parova
( 1 у 1 ) , ( 2 у 2) , • .. ( т ' m)' m > 2.
О linearnu funkciju У = а х + Ь smatramo vezom izmedju х i У
za koju funkcija
f(a,b)
m
I [Yi-(ax
i
+b)]2
i=1
ima а ј т а ј vrednost. Potrebni uslovi ekstremuma su:
Э
т
= -2
I
У i-axi-b )
х О
Э а
i=1

Э
m
а ь
= -2
L
у - а х Ь = о
i=1

Posle sredjivanja dobija se sistem linearnih jednacina
т
2
m т
а
I
х + Ь
L
х
f xiy i
i=1

i=1

i=1
m т
а
L
х Ь
L
Yi
.
i=1
т
i=1
cije ј е resenje
т т т
т
L xiy i-
f
х
L
Yi
i=1 i=1

i=1
а
rn
2
т
2
m
L
х -
f
X
i
)
i=1

i=1
Ь
m 2
L Х


1=1
m
L
1=1
m
m L

-
1=1 i
-106 -
у -
1
m
L
i=l
u tacki Р а Ь funkcija f(a,b) ima minimum jer ј е
m m
2 L
i=l
2 L X
i
'
i=1
i
Poslednja nejednacina ј е spec1jaln1 slucaj CauChyjeve nejedna-
с е
Za у i = 1 ј е
m
L
1=1
odnosno
m 2 m 2
m L Х

- ( Ј X
i
) > О
1=1 i=l
Znak е moze biti jer Ы tada bilo Х

Х

••• Х
т
sto se proti-
vi pretpostavci da medju Х

niz ima razlicitih. Znaci,
m m
m L
i=l
Х -
i
( • Ј
i=l
31. Neka su merenjem dobijeni slede61 uredjeni parovi:
(40 , 5 ; 104, 5) , ( 38, 6 ; 10 2) , ( 37 , 9 ; 10 , ( 36 , 2 ; 97 , 5 )
(35,1; 95,5), (34,6; 94). Radi efikasnijeg racunanja formira
se tabela
- 107 -
2
Х
У

Х
Х

У 1

40,5 104,5 1640,25 4232,25
38,6 102 1489,96 3937,20
37,0 100 1436,41 3790
36,2 97,5 1310,44 3529,50
35,1 95,5 1232,01 3352,05
34,6 94 1197,16 3252,40
1222,9 593,5 8306,23 22093,4
1=1
u ovom slui5aju
а = 6·22093,4 - 222,9·593,5 = 269,25 = 1,76
2
6· 830 6 , 23 - 222,9 152,97
ь = 8306,23·593,5 - 222,9·22093,4
2
6 • 8306 , 23 - 222, 9
Trazena linearna
У = .1, 76 Х + 33, 53
5128,65
152,97
33,53.
1.
Ј
2.
f
з
f
4.
f
5.
f
6.
f
7.
f
8.
f
IY GLAYA
NEODREDJENI INTEGRAL
§ 1. Integracija smenom, parcijalna
integracija
Tablica integrala i osnovne т integracije
n+1
xndx
х
+ С п 'f -1)
n+1
dx
lnlxl+ С х 'f О
х
eXdx е х + С
х
aXdx
а
+ С
ln а
sinxdx=-cosx+ С
cos х dx = sin + С
dx
tg х + С --2-
cos х
dx
- ctg + С
--2-
sin х
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
- 109 -

{
arcsin + С
-arccos х + С
Л х

f
dx
{
arctg + С
l+X
2
-arctg + С
Ј
dx 1
ln Х ! + с
--2-
2" х
х
Ј
dx
ln I + х

а

+ с
а
Ј
sh xdx ch х + С
Ј
ch xdx sh х + С
Ј
dx
= - cth + С
--2
sh х
Ј dx
ch
2
x
thx+C.
Metoda т
Stavljaju6i
х = ф (t) dx = ф '{t)dt ,
gde ј е ф neprekidna funkcija zajedno sa svojim izvodom ф
т
Jf(x)dx = Ј ф Ф
Parcijalna integracija
Ako su U i v diferencijabilne funkcije о д х , tada ј е
Ј u d v = u v - Ј v du
Primenjuju6i tablicu osnovnih integrala na6i slede6e
integrale.
1. 1
2 З
Ј з х ) dx
- 110 -
Resenje.
1 f (27 - 2 7 2 + 9 4 - х б dx = 27 f dx -
2 4 б
27 f х dx + 9 f х dx - f dx
х

х 7
х - 27 З + 9 ""5 - Х

+
2. 1 ј ; v Г х dx
х
Resenje.
1
7/4
х
х

+ с
7/4 - 1/4
2
3. 1 = dx •
х +1
Resenje. О е о Ь о т brojitelja sa imeniteljem dobijamo:
1 f (1+ +)dX = х + 2arc tg + С
х +1)
4. 1 = f V1-sin2x dx .
Resenje.
1 =fVsin
2
x+cos
2
x-2sirrxcos х dx =
Ј (sin х -cos х dx = -cos х -sin + С •
5.
2
1 = Ј tg х dx
Resenje.
. 2

cos х
2
f
1-COS х dx
2
cos х
dx
cos х
tg х х + С
- 111 -
Koristeci rnetodu zarnene naci sledece integrale:
6. 1
f dx
х а
Resenje. Smenom x+a=t, dx=dt dobijamo
1 = f dt
t
7. 1
Resenje.
1
1
Ј
2"
1+(
Smenom
Ј х
dobijamo
1 =
1
т
2" з
8. 1
ln!ti+c lnlx+al+c .
f
dx
--2
З х
dx
т l х 2
2
t dx = т dt,
dt 1
arc tg t + С
1+t
2
л
Ј
dx
т З х

Resenje.
1 = ј dx
г з ј 1- ( х ) 2
г з
Uvedemo li smenu
х = t , dx = г з d t ,
г з 2
dobijamo
1 arc tg х + С •
Ib
I=.!f dt
2 J1-t
2
arc sin t + С = arc sin 2 х + С •
п
- 112 -
Я е З е ј е Smenom х
З

1 = f dt
1 4/3
4".t . + С
10. 1
sin
х
Я е З е ј е Smenom
1 dx •
х
.!.=t
х '
1 - Jsintdt cos t + С =
11. 1
Я е З е ј е
1 = f
eXdx
е
Х

Ј
dx
---"'=-=---
х Х
е е
-
cos
2
З х dx=dt
1
dx '= dt,
Z
х
1
+ С .

Uvedemo li smenu е Х = t; eXdx = dt dobijamo
Ј
dt Х
1 = -2- = arc tgt+C= atc tqe С .
t +1
1
12. 1
Я е г е ј е
f dX __
х

l+x-
2
-1 -2
Uvodjenjem smene Х =t, х dx=dt dobijamo
dx
z=-dt
х
1=-
ll+t
2
-ln(t+lt
2
+1) + с = -ln( 11+ + с
х
ln Х + С .

dobijamo
- 113 -
13. 1
f
dx
sin
Н е З е ј е
1
Ј
dx 1
f
dx
2"
2sin
х х 2 х х
2"
cos
2"
cos
"2 tg
"2
Smenom tg
х
2" = t,
dx
2dt dobijamo
1
1
2 х
cos
2"
f
dt
lnltl+C lnltg
х
1+ с
т 2"
14. 1
Ј cos х dx

Н е З е ј е
Ј
cos х dx f cos х dx
Ј 3-2sin
2
x
.
1
f cos х .dx
Uvedemo li smenu sin = Ј t, cos х dx Ј 1. dt dobijamo
2
1
1
12
1
12
arc sin t + С 1 arcsin sinx)+C.
12
15. 1 f Ј а

- х

dx .
Н е В е ј е Smenom х а cos t ; dx=- а sin t dt sin t
. / 2 2
/ 2 v а х х
V1-cos t = --2-; t = arc cos а dobijamo
1 = -
2
а
=-2
а
/2 2 2.
Ј
2 2
JVa а eos t а S1.n t dt = а sin tdt а
222
sin2t+C=- t+c=-
422
J.!..-eos2!: dt
2 2
!:- are eos +
2 а
а

а

х
х 1 I ј Т 2 х
+? --2-' + С ="2 х v а х - а а г е eos а + С .
- 114 -
Metodom parcijalne integracije na6i slede6e integrale.
16. I Ј х а tc tg dx •
Resenje. Stavljaju6i u=arc tg
dv = х dx ,
du= --.!..." dx,
х
х

v = 2'
dobijamo
2
х
I=T
1 х

х

1 1 d
arc tg - - Ј ----.; dx = - arc tg х - - f dx + - Ј х
2 х 2 2 2 х

1 2
'2 х arc tg - х + arc tg + с .
17.

I
Resenje.
2 dx
Stavljaju6i: u=ln х , du=21nx7 '
х Г х
v = -3-'
dobijamo
I=* ln
2
x-i Ј Г х lnxdx
х Г х 2 4
-3- ln х - З I
11
gde ј е
I
1
= Ј Г х lnxdx •
Primenjuju6i ponovo rnetodu parcijalne integracije п а in-
tegral I
1
i uzirnaju6i
dobijarno
u = ln х ,
du = dx •
х
dv = х dx ;
х Г х
з
х Г х 2 Ј х Г х х Г х +
I
1
= -3- ln - З г х dx = -3- ln - 9 с
Uvrstirno li tako dobijenu vrednost za I
1
u izraz I dobijarno
х Г х 2 4 8
I = -3- (ln х - З ln - 9") + с .
18. I Ј sin(lnx)dx.
- 115 -
Resenje. Stavicerno:
u = 5 in (ln х ) , du
cos (ln dx
, dv=dx,
х
v =
to ј е
I=xsin (lnx) - f cos(lnx)dx
х 5 in (ln х ) - I 1 '
gde ј е
I
1
= f cos (ln х ) dx .
Prirnenjujuci п а integral I
1
ponovo rnetodu parcij&lne
integracije, uzimajuci
u = cos (ln х ) ,
dv = dx ,
du = -sin(ln )dx,
х
v = х ,
dobijarno
I
1
= х cos (ln + f 5 in (ln х ) dx = х cos (ln х ) + I + С •
Uvrstirno li tako dobijenu vrednost za I
1
u relaciju za I dobija-
о
I = х 5 in (ln х - х cos (ln х - I + С 1
tj.
I = 1 [xsin(lnx) -xcos(lnx)] + С


19.
I = f
Resenje. Stavicerno:
u = arc tg е х
е х х х
du = --- dv = е dx, v = е
е
х
'
te ј е
. х х е
Х
е
х
I = е а с с tg е + f 2 dx
е х
х х
= е arc tg +
1 2 х
+ Ј dx - - Ј __ dx
х х 1 х
е arc tg + х - '2 ln ( 1 е ) + С
20.
2 е х
I
х
Ј х е dx
Х
- ]] 6 -
Н е Ј е ј е Uzimajuci
х
u = х е
dobijamo
d u = е х ( 1 х dx,
dv = dx
Х '
v=-
х х
1
х
I =-
х
х е
- + С •
х х x+l
Svodjenjem kvadratnog trinoma п а potpun kvadrat resiti
slede6e integrale:
21.
I Ј
dx
I
Smenom
х 17
dt =t ,
dX=2""
17
dobijamo
I=417

2
arc tg t + С
7 2
t
2
+1
I
17
22. I
Р е г е ј е
= Ј (2x+1)dx
х х х

Х
1 2 2 ј
2 ln(x Х + З 2"" Ј
dt
t
2
+1
2 х
arc tg--
17 17
13
dx = 2"" dt , te ј е
gde smo uveli smenu 2x+l = t,
13
+ С
- 117 -
1 1 ln (x
2
+X+l) + .l.... a:tc tg t + С
'2 13
1 2x+l
+ - arc tg -- + с
13 13
23. 1
Resenje.
f
dx

i 1-2x-x
2
f
dx
1 = -:===:::;
../2-
1 f
12
dx
Uvodjenjern srnene

x+l r-;
= t; dx = 2 dt dobijarno
12
1 а х с sin t + С
arc sin x+l + С •
12
§ 2. Integrali racionalnih
(Metoda rastavljanja podintegralne funkcije п а parcijal-
е razlomke)
Ako su f(x) i F(x)polinomi р о х tada ј е F(x)/f(x)prava
racionaln. funkcija ako ј е najve6i stepen polinoma F(x) manji
о д najve6eg stepena polinoma f(x). Ako to nije slucaj о д а se
р х е integracije izraza F(x)/f(x) prvo izvr'i delenje. Akoje
F(x)/f(x) prava racionalna funkcija i ako ј е
f(x) = а а х ь В ••• х

р х Џ ••• (x
2
+rx+s)V,
tada se F(x)/f(x) moze napisati и obliku zbira:
F(x)
f(x)
_
_ + А

Aa _ 1 В
= - + + + --- +
х а а (x_a)a-l ••• х а х ь В
+ ••• + BB-l М х +N M1X+N1
х Ь + ••• + - 2 + + •• , +
х р х Џ х р х Џ
В

+
х ь 8-1
-118 -
MjJ_I
X
+
N
jJ_l Р х + Q Р

Х +'01
+ ••• + 2 + ••• + 2 v+ 2 +
х +px+q (x+rx+s) х Х в
P
V
_
1
x + QV-l
+ ••• + 2
х + rx +s
I
= f х З
1. dx •

х х
х З
Podintegralnu funkciju х х rastavi-
с е т о п а dva razlomka, tj.
х З
= + В
х х
х х
gde su А i В neodredjeni koeficijenti. ,Na osnovu teoreme о jed-
nakosti polinama sledi
х + з
х + З
А х + В х
х А В + А В
te izjednacavanjem koeficijenata uz iste stepene х i resava-
njem odgovarajuceg stepena linearnih jednacina dobijamo
Kako ј е
А = 1 , В = 1.
Na osnovu toga ј е
I = + Ј = ln!x-21 + lnlx+5! + С
ln х Х + с .
2. Naci integral
I
f
х

dx
х х
.
2
х
А
В +

D
--+
2 2
х х
х
х
2 х
х
2
- 119 -
tj.
2 З 2
х = х А С х А В С о х А В С О + а В С
Uporedjivanjem koeficijenata uz iste stepene od х dobijamo jed'"
nacine
А + С = О
А + В С + D = 1
А - В + С - 2D = О
А + В - С + D = О
cija su resenje
А В С D=4.
Na osnovu toga ј е
I
Kako ј е
tj.
Ј dx +
х
41n I 1-
dx 2 - 4 Ј dx + 4
х х
1 41nlx-21- 4
х х
41n I I - Sx - б + С
х 2 х х 2 )
з Naci integral
Resenje.
I = Ј
dx
2
Х х х
1
x
1
+l
А
-- +
х
В х С
2
х х
Ј dx
Х
-+' С =
1 = А х

Х + В х С х
to sredjivanjem i izjednacavanjem koeficijenata iste stepene
od х dobijamo
А В = О
А + В + С = О
А С
- 120 -
Resenja ovog sistema su
в
1
З '
С
2
З '
р а ј е
1
.!. f dx 1 f /-2
З х - З dx .
х х
f
х
Oznacimo sa 11 integra1 2 dx, tada svodjenjem
х х
kvadratnog trinoma п а potpuni kvadrat dobijamo
f
Х dx - _1 f х - _1 f х
1 = - 2 2 - 2 2 dx -
1 х х х х х х
- f 2
dx
х х
Uvedemo 1! smenu
х З
----=t, ,dx= dt, to ј е
З 2
13 = .!.1n х

х -13 arc tg t С =
t2+1 2
1 2 х
- 1n(x -x+l) - 13 arc tg---- + С •
2 З
Uvrstimo 1! tako dobijenu vrednost za 11 и izraz а 1 dobijamo
1
1 2 1 1 х
б 1n(x х + З 1nlx+l/ + -- arc tg---- + С

З З
1 (X+l)2 + х
- 1n arc tg ---- + C
1
б x
2
-x+l 13 г з
4. 1zracunati integra1
з

З
б

1 = (t2+1)2(t+l) dt.
Resenje. Podintegra1nu funkciju б е т о rastaviti п а de-
1imicne raz10mke
з

б

(t
2
+l) 2 (t+l)
At+B + Ct+D
(t
2
+l) 2 t2+l
+ -.!...
t+l
- 121 -
Uporedjivanjem koeficijenata uz odgovarajuce stepene od
t dobijamo jednacine
3 С + Е
-1 D + С
6 А + D + С + Е
-1 В + А + D + С
1 В + D + Е
Resenja ovog sistema su: А В С О О i Е
р а ј е
Ako u prvom integralu п а desnoj strani uvedemo smenu
t
2
+1 = u
dobijamo
1 f du
2" 2:
u
Drugi integral resavamo ovako:
2 2 t·2tdt
f l+t -t dt = f dt - -21 f 2 2
(t
2
+1)2 t2+1 (t +1)
arc tg t - i (- а с С
t
2
+1
1 t
2" arc tg t + 2 + с 2
te ј е
1
(l+t) _ -23 arctgt+31n It+11 + с
2(t
2
+1)
5. Naci 1
f з х

х з dx.
Х х

Resenje. VaZi
з х

х з
А + в
3 -----2 2
х х ) х х + 1
3 2
Х х +1)
Odavde ј е
х

О С + D
(1)
(2)
о в - С - З О + Е
2(t +1)
- 122 -
2
: 3
х : 1
А - В + С + з о - Е
В - С - D + Е
А В С - Е
(4)-(2) daje jednacinu:
1 О + Е
(5)-(3) daje
О С
- з о + Е
(6)-(7) daje
1 =
sto zajedno sa (1)
С + О ,
daje resenje
С
1
4
Zatim ј е lako naci da ј е
Е = 1
4 '
В
=
О А
za
7
"2
D i С
Prema tome ј е
з х

х з 7
"2
1
3
-
1 1
+ .!.
4-
4
Х ) х
Odavde ј е
gde ј е
I
1
7
f
dx 7 1
+ С

"2
- 4
2
,
3 х )
х )
I
2
.!. f dx -
1
lnlx-11 + С

4 - - 4
х •

з
1
f xdx =.!. . .!.
ln х

+ С

1
4
х 4 2
4
1 f dx 1
-4 -2- -4 arc tg х + С

'
х +1
te ј е
( 3)
(4 )
(5)
(6) ,
(7) ,
х __
х

+ _1_
х

)
ln Ј х

+ С

1
I=4
Ј х

х
+ arc tg - ---,-7--"2 I + С , С = 1 С 2 С 3 С 4 .
х )
- 123 -
6. Naci
1 = dx.
4 2
х х +8
Resenje.
-4, i -2, te ј е
Nule bikvadratne jednacine х

х

= О
х 4 + х

+ 8
2 2
х +4) х +2).
Tada vazi
х

3
- 6 А х В +
х

х

х

х

х

Gornja jednacina dovodi do sistema jednacina:
3
1 А + С
2
О В + D
х О А + С
о
:-6 В + О
1z (1) i (3) sledi
А = 2, С = -1,
а iz (2) i (4) sledi
О В
Tako. ј е
х х
х

-
Odavde sledi da ј е
1
11
+
12
+
з
+
14
gde ј е
11
= Ј
2
+ С

ln{x +4)
х +4
12

3 х
+ С

"2" arc tg"2
,
х +4
з
-
Ј =
1
ln{x
2
+2) + С
З
2"
х +2
С х О
х

( 1)
(2)
( 3)
(4)
14
-3
Ј
dx 3
arc tg
х
+ С

х

12 12
te ј е
su
- 124 -
1
х

3 х
ln ј г +"2 arc tg"2
Vx +2
з х
-2- arc tg + С ,
12
7. Naci
1 = f
Н е З е ј е Kako ј е
2 2 2
(l+x) - х
2 2
(l+x х (l+x х
to ј е
1 А х В
х

2
+
х

Х Н х
od.akle sledi sistem jednacina
3
О А + С :
2
О А + В - С + D :
х : О А + в + С - I2D
о
1 В + D
(3) - О daje
О = В - D
Resenja (5) i (4 ) su
В
1
D =
1
"2
,
"2
(2) - (4) daje
-1
=
А - С
Resenja (6) i (1) su
Tako ј е
А
-12
-4-
,
с
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
1
х

1 х + 2 1 х
"4. х

Х + "4 • х х н
Odavde ј е 1 = 11 + 12
1 =.!. f х dx
1 4 х Х
-1
412
) х dx
х

Х
=
12
- 125 -
__ 1_
f
х d +.!
dx
4/2
2 х 4
12) 21
х х х
Т +2
1 2 12
arc tg х ln(x Х
т
+ С

412
.! f х d
1 х
dx
4 2 _ х
х

Х Х 412
1 f dx + 1
412 х +I2X+l '4
а х
1 ln(x
2
+I2X+1) + ;; arc tg (l2x+l) + С


412
Polaze6i od formule
tg (u+v) = tg tg v
1-tg u ·tg v
i uzimajuci leve i desne strane, zatim stavljajuci е х =tg u
i (3=tg v dobijamo
е х + (3
arc tg х + arc tg (3 = arc tg ---
е х
Koristeci gornju formulu lako se vidi da ј е
1 [arc tg х + arc tg Х
Kona(::no:
1; arc
х
1
1
ln
x
2
+/2x+l
+12
arc tg
х
+ С
х

Х

4/2
4
х
С = С

+ С

.
8. Naci rekurzivni obrazac za
Н е в е ј е
1 2
2' f 2 а

п dx
а х а )
2 2 2
1 f а х х dx
2' (2 2)n
а х а
Tako ј е
а
gde ј е
- 126 -
1 1
2 I
n
_
1
- 2 1
а а
Х Х
1 = f 2 2 п dx.
х а )
Gornji integral resavamo smenom
te ј е
1 = -
и х du =dx
dv = xdx
(
2 2}n I
х а
1 х
v
+
1
- 1
2
2(n-1) х а \
f
dx
2(n-1)
(x
2
+a
2
)n-1
2 (n-1)
(x
2
+a
2
)n-1
Uvrstivsi 1 iz gornje jednabine u а dobijamo
1
1
Г
1 х 1
1
п 2 П +
2(n-l)
(x
2
+a
2
)n-1
2(n-1)
n-l
а
tj.
I
n
1

х п З
I n - 1
2
(2 2)n-l
+-- .
а х а 2n-2
9. Na6i
f
Х З
1 = 2 2 dx .•
х х
]
Я е В е ј е Rast-a.:vljajuci podintegralnu funkciju п а ele-
mentarne razlomke dobijamo
з
х +3
2 2
х х
С х О
2
х х
sto dovodi do sistema linearnih jednacina
з
2 С
2
О С + О
х О А + С + 20
о
З В + 50
- 127 -
Odavde ј е
А В с = 2, D = -4,
te ј е
gde ј е
= f х dx
I
1
х Х
- f х dx
2 2
х х
f
х d
- х +
х Х
U prvi gornji integral uvodimo smenu х

х = и а u drugu x+l=t.
Tako dobijamo
I = - f du + 25 f
1 и

(t2+4)2 •
Zadnj i in resavamo rekurzi vnim obrascem iz pr1mera .8 о I
te ј е
I = .! + 25
1 u Т
1 +
х

х
1 t
'2 t2+4
+ .! f dt 1 =
2 t
2

25
т
[
1 х
'2 х х
1 х ]
+ '4 arctg-
2
- + С


Nadalje ј е
х
dx
2
х х
= f Х dx - 6
х х
f
х
2
х х
Ј
dx 2
= ln(x х
Х
6 х
- '2 arc tg -2- + С

.
Kako ј е I = I
1
+ I
2
, to ј е
I
х
2
х х
23 х 2
arc tg -2- + ln х х + с ,
16
- ] 28 -
§ З Integrali oblika JR(.x,Vax
2
+bx+C)dX
Integrali oblika JR(x,/ax
2
+bx+c) dx gde ј е R racional-
п а funkcija о а х i kvadratnog korena iz kvadratnog trinoma и
kojem su а Ь i с konstante, ј е а е о а slede-
cih Eulerovih smena:
1.
т 2
х Ь х с t ± х ako ј е а О ,
2. Ј а х

ь х с xt ± Ј ako ј е с О
З Ј а х

ь х с t (x-x
1
) ako polinom f(x)=ax
2
+bx+c
а е korene Х

ј е ј е а а koren tog polinomaJ.
dobijarno
Kako ј е
to ј е
odnosno
1.
1
Izracunati
dx
Ј Ј 2
(l+x)Vx +x+l
Srnenorn Ј х

+x+l = t-x ,
t
2
+2t 2(t
2
+t+l)
l+x = ----- dx - dt
1+2t
1+2t I - (1+2t) 2 ,
1
1
2 Ј _.:::.:dt=-
t(t+2)
• 1
t(t+2)
1
2t 2(t+2)
1 =Jdtt - Ј dt lnlt! - lnlt+21 + С
t+2
1
ln I 1+ С ,

Ј х

х + х +2
ima re-
- 129 -
2. Izracunati integral
dx
/
Ј х х

1
Resenje. xt-1
1+2t
х - ---...
l+tJ:

1
odnosno
-2 f dt
l+t
2
- 2 arc tg t + С
1 2 t ..fl+x-x
2
+ 1 + С
- - arc g х .
З Izracunati integral
1 = /
dx
Resenje. Smenom = t(x-2)
l+2t
2
х = -:-2"-:-- '
t +2
dobijamo
dx = б dt
(t
2
+2)2
1 -2 /
dt
П
t
t
2
+2
-
arc tg-
odnosno
1 -12

= arc tg
12 х
4. Iz:tacunati integral
Resenje.
t
2
+l
х =--
2t
dobijamo
Smenom Ј х

-1
2 (t
2
-1)dt
dx =
4t
2
П
+ С
1 =
/
t-x,
I 2
V-2x х
+ С ,
dx
Ј х 2
х х -1)
1 (/ dt fdt) _ 1 ( 1 + 1 ) + с
1 = '2 - - '2 - t з '
з

- 130 -
gde ј е
t х

+ Х
Specijalni slucajevi integrala R(x,Vax
2
+bx+C)dx
svi ovi slucajevi se mogu racionalizirati jednom od Е и
lerivih smena, ali и nekim spacijalnim slucajevima postoje е
tode koje kra6im putem dovode а о rezultata.
Integral oblika 1 = Ј р х dx , gde ј е Р п х р о
п / 2
Vax Ь х с
linom n-tog stepena, izracunava se р о о obrasca
1 = Ј р х dx '
п / 2
/ 2 Ј dx
Qn-1 (x)Vax +bx+c+k
Vax Ь х с а х

ь х с
(Qn-l х ј е polinom (n-1J-ovog stepena dok ј е a,b,c,k е R Ј К о
eficijente polinoma Qn-1 х i konstantu k odredjujemo tako, sto
izjednacimo izvode leve i desne strane gornje jednakosti i и р о
redimo koeficijente uz odgovaraju6e stepene od х
I11 t е g r а 1 о Ь 1 i k а 1 = Ј
(x±d) Ј а х ь х с
se п а integral prethodnog tipa smenom x±d = l/z
Isto vazi i ako ј е п samoseprvoiz
с е о а е о
5. Izracunati. integral
1 =
. 4
d

Ј х

+1
ReSenje. Stavimo:
za m > п svodi
(a,b,c,d е RJ
izdvoji
Diferenciranjem leve i desne strane gornje jednacine dobijamo
- 131 -
4
х а х

+ Ь х + е Ј Ј х

+
VX
2
+l
3 2
+ а х + Ь х + е х + d Ј •
х + е __
Vx
2
+l
odnosno
4
х
4 32 2 .432
а х + Ь х + е х + З а х + Ь х + е + а х ., + Ь х + е х + dx +
Odavde dobijamo
1 а
О З Ь
О е + З а
О Ь + d
О е + е
Resenje ovog sistema ј е
а = 1/4, Ь = О с = d О
е = З I
р а ј е
I
6. Naci
I = Ј з х

- З х + 1 dx •
Resenje. Moze se pisati da ј е
2
I = f З х З х dx = Ј х В Ј з х

З Х + С f dx
Ј з х

х Ј з х

З х
odakle se difereneiranjem dobija:
з х

З Х /.,
= А З х З х + А х В Ј
х З
+
с
з х

З Х
. / 2
З х З х
Posle mnozenja sa Ј з х

З Х gornja jednakost dovodi do sistema
2
З А
х -3 - А +
2
В
о
1 А -

+ С
2
cije ј е resenje
А
1
'2 '
Preostaje da se nadje I,
- ] 12 -
с
gde ј е
1
"8
I
1 f
dx
f dx
=
ј З х
11)2+ .!.
з х

З Х
2 4
Srnenorn х -
з
= t dobijarno
""2
I
1
-1.. f dt
1
ln(t+ Vt
2
+ .!. )
+ с
4
/3 Г
/3
t +4"
1
ln
[/3
+ з х

З Х ] + с Х .
г з
Iz gornjeg sledi da ј е
I -21 х .!.) з х

З Х + _1_ П З Х + з х

З Х ] + с
2 в Г з
7. Izracunati integral
Resenje.
х = .!.
z
Srnenorn
1-z
х =--
z
gornji integral se svodi п а
1
-z2 dz
I f
1 !( l-z) 2 l-z
у 2 -z- - з
z z
Stavirno dalje
I (az+b)vi"-4z
2
с
odakle diferenciranjern dobijarno
dx
-1
"2" dz,
z
- Ј
Vl-4z
2
f dz
Vl-4z
2
tj.
- З З -
а + (az+b)
-4z
11-4z
2
2 2 2
-z = a-4az -4az -4bz+c.
+ с __
11-4z
2
Metodam koeficijenata dobijamo
а = 1/8, Ь = О с = -1/8 .
Tako smo dobili
1 1 -2dz
I = 8 z Vl-4z- + 16 Ј
11- (2z) 2
odnosno
I
1.,1

З
= '8
х х
1 2
+ 16 arc cos х + С
8. Izracunati integral
2
Ј х х
I = f г dx = f Т dx •
х х х
В е в е ј е Kako ј е
х

г
=
1 +
., 1
х х
to ј е
I =
f
dx

I
1
+ ln (x+v'1+x
2
),

х

gde ј е
I
1 f
dx
х

х

Da Ы smo !zracunali integral I
1

1
х = z '
1
dx = - 2 dz
z
р а ј е
odnosno
I
1
Tako smo dobili
- 134 -
+ с .
х
Ј х

с
to ј е
gde ј е
i
9.
I
х
Izracunati integral
х

f dx
х

Ј х

х
Resenje. Kako ј е
х

1 +
1 1
г
х -1 х х
1

з

Za prvi integral dobijamo
Integral I
2
se smenom
х = ,
svodi п а
tj.
_ f d z
Vl-2z
2
dx
dz
-2"
z
f
dx
I = 12 are eos (l2z) + С

12 /2
2"" are eos х + С

.
2 2
Na isti nacin smenom
х + 1 = 1 dx
t .
dt
--""1'
t
- 135 -
za integral
З
dobijamo
odakle ј е
Konacno ј е
1 f
12
dt

з
!Jlnlt-1 + v'(t-1)2_ 1=
12 + х

х 1+ С
2 Х 3
I lnlx-1
+ 1
1n
l
gde ј е
§ 4. Integrali iracionalnih funkcija
Р Р Р п
Integrali tipa xq+ ••• gde ј е R(x,u
1
,

З

racionalna funkcija, svodi в е п а integral racio-
nalne funkcije в е о x=t
n
gde ј е П а ј а ј Ј zajednicki sadr-
Р
Integral tipa
R[X а х ь q1 а х Ь
, с х а ' CX+d
Bvodi в е п а integral racionalne funkcije в е о

q2 а х Ь n
J
) , ••• , (cx+d) dx
а х Ь _ t
n
, gde
с х а -
ј е П najmanji zajednicki sadrzalac о д Q1,q2, .•• ,qn.
1. Izracunati integral
3 -
f х Г х + Vx
2
d
х З г х х
Resenje. Smenom:
dx
gornji integral postaje
- З б -
I = б
odnosno posle deobe
З 1
= б Ј (t" +1 - -2-- ) dt = б ( Т + t - arc tq t) + С
t +1
W б б
б ( + т х -arc tq ) + с
2. Izracunati inteqral
Resenje. Smenom
dx
qornji inteqral postaje
б
I = 1 1--=2 .=......:::=-=-
t +2t+1
М о stavimo
t+1=u, t=u-1,
dobicemo dalje
dt = du,
б
:t 10 Ј и du = 10 f

б з

+
u
15 _Gu-
1
и

д и
i tako ј е
10 - • lu - 10 -
I 2 ( \lx +1) 5 - 15 (Vx + 1) 4 + 50 ( Vx + 1) З _
10·-- 10 - 10--
- 100 ( Vx +1) Ј ( Ј х Б О п ;; x+I)-
l+\lx
з Izracunati inteqral
I = __
4 З
Г х )
- 137 -
Resenje. Smenom x=t
4
, dx
dobijamo
I = 4 f tdt
(l+t) 3
Uvedemo li ponovo smenu
l+t=u, dt=du,
tada ј е
I
Ј du = Ј - 4
u u u
-4 + + с
u u
_ __4_ + 2 + С
l+t (l+t) 2
+ : 2 + С •
l+vx (l+VX)
4. Izracunati integral
I = f __ __ -;-
2 1
х -{x+l)"z
Resenje. Smenom
х =
б
, dx
se gornji integral svodi п а
t
5
dt t
2
dt
I = б = б f
t-l
odnosno deobom dobijamo
tj.
I = б f (t+l+_
1
_) dt
t-l
t
2
б ( 2" + t + ln I t-l!) + с
3 6 6
I 3 ;lx+l + б х 1 + б ln ! /x+l - 1! + с
5. Izracunati integral
Ј

{X+l)2 d
I - /-----5 х
х
Resenje. Kako ј е
I = f _1_ (;'X+l) 2 dx
х v х
izvrsicemo smenu
х
х
р а ј е
I
Kako ј е
to ј е
gde ј е

З

з
f
1
З

З

х =

З

t
4
dt

З

1 1
+ З
t-1
f
t-l
I = dt
1 t2+t+1
odnosno
- З -
, х
з f(t +
I
1
1
ln (t
2
+ t + 1) - 13
"2
2
dx

З

,
t
)dt

З

2dt
Ј
13
2t+l)2+
1
13
1
ln (t
2
+t+1) 13 arc tg
2t+1
+ С
"2
-
13
Na taj nacin smo dobili da ј е
б

З

I
_1 Х 2 _ fX+1 - 11 + 1:.
2 х х 2
ln r
И
Х

+
х
+
VlX+1
+ 1 Ј
VX+1
- 13 arc tg
2 х
х
13
6. Izracunati integral
I = f Ј З Х dx
х з
+1
+ С
- З -
Я е е ј е Uvodimo smenu:
З х
t
2
з

dx
-22tdt
,
х =

з
,

з
,
х з
р а ј е
t
2
dt
1 = -22
Ј

з
Gornji integral resavamo metodom parcijalne integraclje stav-
ј а ј и
te ј е
gde ј е
i tako ј е
odnosno
u = t,
du = dt I
dv = t dt

з '
1
Ј 2
dt
= _1_
t -3 21! t-I!
1
11 t 11 ln

з - 213
v = __ __
2

з ,
1 dt
21! Ј t+1!
I
t-I! 1-
I t+13
i1C
1
v: 2
= з х х б
t
11
ln
х
11
х - 21
213
t х

7
gde ј е
3"
11
С

С --- ln б •
213
7. Naci
1 = Ј dx
3/ 2
V(x-1) (x+l)
1 ln I З + С
21! t+1! I
+ С

I
Я е в е ј е Mnozenjem broji'telja i imenitelja podlntegral-
е funkcije sa dobijamo
Smena
f
1 х
1 = х у х 1 dx
x-l
х
dx
1
х
- 140 -
daje
Rastavljajuci podintegralnu funkciju п а elementarne razlomke и
obliku
1 А
+
Bt+C 1 1
+
t+2

З
l-t l+t+t
2
З l-t
1+t+t
2
dobijamo da ј е
1
+ .!. f 2t+l dt
+ .!.
Ј
З
l-t
2 l+t+t2
2

2 4
-ln!l-tl +}
2 2t+l
ln (l+t+t ) + 13 arc tg -- + С
gde ј е
1 1+t+t
2
-2 ln 2
2t+l
+ 13 arc tg -- + С ,
8.
( l-t)
t = з ј Х
х
Naci
1 Ј dx
= 4/ З 5
V(x-l) х
13
13.
Resenje. Mnozeci broitelj i imenitelj podintegralne
funkcije sa dobijamo
Smena
х 4
х = t ,
daje
1 = Ј 1 х dx
(x-l) х V х
l+2t
4
Х т
l-t
1
(x-l) х
Integral binomnog diferencijala
Integral tipa 1 = Jxm(a+bxn)Pdx ( а i Ь т realni
brojevi, а т П i р racionalni brojevi), svode se т т xn=t п а
integral
koji в е
а
Ь
с
- 141 -
(q i Р racionalni
moze resiti и konatnom obliku
broj в е а t=z
s
gde ј е
с е о ,
q с е о broj в е а a+bt = z; gde
a+bt r
p+q ceobroj в е а -t- = z
9. Izracunati integral
З 1
1 = Ј х

х
б

х

В е в е ј е Smenom
1
б
х = t,
б
х = t ,
и в е д е с а tri в ё а ј а
s о д q
ј е
r
imenitelj о д р
gde ј е r imenitelj о д р
1 se svodi п а integral tipa а gde ј е р с е о broj. Uvedimo sme-
nu
t
2
z , dt 2 z dz,
р а ј е
1 12 (z - arc tg z) + с
odnosno
1
ц 12,-
12 ( V - arc tg V + с
10. IZ,racunati integral
2 1 1
1 = ;; +
Г х
dx = Ј х -3 (1 +

)2
dx

W
В е в е ј е Stavimo
dx
р а ј е 1
1 = З Ј (1+t) 2dt .
Qvo ј е integral oblika Ь gde ј е q=O с е о broj). Stavljajuci
1+t = z, dt =dz
- 142 -
dobijamo
1
3
I = 3 fz2 dz 2 Г 2 + с
11. Izracunati integral
3
I = f
dx
f
-2 2-2
= х Х dx.
Resenje. Stavimo
х

= ti dx = dt
Г
р а ј е
3 3
i f t -"t l+t) -2 d t .
Ovde ј е
3 3
p+q
-
2-2
-3',
te se I smenom
l+t 2
t
1
dt
-2z
т z -2-
,
dz
z -1
(z2_
1
)2
svodi п а
I =- f
z2_
1
1
-2- dz =
- (- + z) + С
z
z
odnosno
I + с
§ 5. Integralioblika
I = !3x+Rm(x)eCl.x sin !3x]dx
(gde э и Pn(x) i Rm(x) polinomi n-tog, о а п о э п о rn-tog stepena)
imaju za resenje izraz oblika
Q'k(x)eCl.xsin !3 х + Sj{ х eCl.Xcos S + с
gde э и х i Sk(x) polinomi k-tog stepena, а k=max(n,m).
1. Naci
I
- З -
Resenje.
2 1 4
1 = f х

Х
Smena 2 З 1
3
t,
Х = t
2
, dx
З
t
2
dt
=
2
dovodi do
1 З 4 1 1 З
1 =
f ( 1- t) 2 (t"2) .
з
t
2
dt
f (l-t) 2 t -"2
dt
2
Odavde ј е
p+q
1 З
-1 с е о broj,
'2-2
te ј е smena
1-t 2
t =
1
dt
-2z dz
г
z
z2+
1
,
(z2+
1
)2
sto daje
.! -1
1
=

f (l-
t
t) 2 • 't dt з f (2 1)
='2 Z· z+
2
з jZ ;1-1 dz
Z +1
- з (z - arc tg z) + с =
ј
х

З
з З -arctg
Х
ј
х
З
З ) + с '
Х
2. Naci
Resenje.
1
1
f
з -3
Х dx
Smena
dovodi do
Т и ј е p+q
1-t
г
1 = f (l-t)
1 2
з
и з t
Sada 1 postaje
1
-"3
1
"3
с е о
1
и
З
2
dx = }-
з
dt
2

з
dt
broj, р а ј е smena
З и
2
dt =
Н и З 2
du,
- ] 44 -
1
1 Ј ( 1-t )-} t-
1
dt
3 t
1 Ј -1 З з и

du
З и (l+u) ( l+u 2
Ј и du
- и
З
Kako ј е
и
и
З
to ј е

и
В и С
2
и и
1
(-
З
1 и
-- +
2
и и и
и З
l
и

и
ј
1 =} [-lnI1+ul +; Ј
1
lnll+u i
+ .!.
ln(u
2
и +
1
Ј
du
- }
6 2:
1 2 З
и

и
и + 4"
1 13 и
б ln
и
+ - arc tg-- + С ,
З 13
gde ј е
и =
---

з Izracinati integral
Я е В е ј е Stavljamo
I
2 х 2 х .
А х В х С е cosx-+(Ex +Fx+G)e sl.nx+C
1
,
Izvod leve strane gornje jednacine jednak ј е izvodu desne stra-
е , р а ј е
х 2 х х
х е cos х + х - 2) s l.n х = ( А х В е cos х +
2 х 2 х .
+ А х В х С •• е cos х - А х В х С е Sl.n х +
х . 2 х . 2 х
+ Е х Р е Sl.n х + Е х +Fx+G) е Sl.n х + Е х +Fx+G) cos х •
Odavde ј е
х cos х + (x
2
-2)sin х =
А Е х

+ (2A+2B+f)x + (B+2C+G)]cos х +
+ А Е х

+ В Е Р х + (-C+F+2G) ]sin •
Uporedjujuci polinome uz cos х i sin х dobijamo jednacine:
- 145 -
cos х
ј
2
О А Е
х 1 А + В + F
о
О В + С + G
i
2
1 А + Е
х О В + Е + 2F
о
:-2 -C+F+2G.
sin
Resenjem prve i cetvrte jednacine dobijamo
i Е
2
'5
Uvrstavanjem ovih vrednosti u ostale jednacine dobijamo da ј е
F = -1/25; В = 18/25; G = -16/125;
Prema tome ј е
1 (
1 2 + 18 + 213) х ( 2 2 1
= - '5 х Е Х 125 е cos Х +
Х
- Е Х
4. Izracunati integral
1 = f x
2
excos Х dx.
В е е ј е Stavicemo
С = 213/125.
1 = (Ax
2
+BX+C)e
X
sin + (Dx
2
+EX+F) • е Х с о в Х + С

Izvodgornje jednakosti ј е
х

с о в Х е Х = А х В eXsin Х + А х

в х с е Х с о в Х +
+ А х

в х с eXcos Х + (2Dx+E) Х с о в Х
2 Х 2 Х
- (Dx +Ex+F)e sin +(Dx +Ex+F)e с о в Х ,
• odnosno
х

с о в х [(A-D)x
2
+ А В Е Х + (B+C-F) ]sin +
+ [(A+D)

+ (B+2D+E) + (C+E+F)] о в Х •
Uporedjivanjem p)inoma uz sin i
nacine:
{
: О A-D
sin х : О = А В - Е
х
о
О В + - F
с о в Х dobijamo sledece jed-
- 146 -
{
2
1 A+D
cos х х О В + 2D + Е
о
О С Е +F.
ovog sistema su
А = 1/2, В = -1, С 1/2; D 1/2, Е
Tako dobijamo da ј е
(
1 2 1) х ( 1 2 1) х
I = Х - х + '2 е s in +
Х
- '2 cos х + С 1
1 Х 2 2 ]
'! е х sin + х -l)cos х + С


5. Izracunati integral
Resenje. Stavi6emo
I = А х

в х С cos х + (Dx
2
+Ex+F)sin х + С

Odavde ј е
(2x
2
+5x+5)cos х +(-x
2
+4x+5)sin х
А х В cos х - А х

в х с s·in х + (2Dx+E) sin + .
-2
+ (Dx +Ex+F)cos х •
Uporedjivanjem koeficijenata dobijamo
С О В Х { =:
2 = D
5 = А + Е
х .5 В + F
r
2
-1 А
sin
t
4 В +2D
о
5 = С + Е
Resenja ovog sistema su:
А = 1,
р а ј е
В = О С = -2, D 2, Е = 3, F
О F=-1/2.
5,
- 147 -
6. Izracunati integral
1 = f e
3
X(cos х +2 sin 2X)dx.'
ReSenje. Stavimo
х х .
1 = А е cos х В е S1n х + С

i izjednacirno izvode leve i desne strane gornje jednacine, te
tako dobijarno:
е
Х
(cos х +2 sin х = 3Ae
3
Xcos х А е
Х
х +
х . х
+ В е S1n х В е cos х
tj.
cos 2x+2sin х (3A+2B)cos А х
Odavde ј е
1 А + В
2 В - А
Resenja ovog sisterna su:
А = -1/13, В = 8/13.
Uvrstavanjern tako dobijenih vrednosti za koeficijente А
i В u izraz za 1 dobijarno
1
1 e
3
Xcos 2 8 х 2 С
- т з х + т з . s 1n Х + 1
7. Resiti integral
1 = f

е
Х
х
Resenje.
2 х
\ 1 = а х Ь х с е С

gornje jedjakosti ј е
2 х х 2 х
х х е = а х Ь е + а х Ь х с е •
Izvod
Posle skracivanja sa е х i izjednacavanja koeficijenata uz iste
stepene od х dobijarno
а = 1, Ь = 1, с = -3,
te ј е
1
f
2 х
х х е д х
2 Х
х х е С

- 148 -
8. Resiti integral
ReiJenje. Kako ј е
1 = (Ax
2
+Bx+C)sin х + (Ex
2
+Fx+G)COS х + С

'
to iZ'lod gornje jednak06ti daje
2 .
х х (2Ax+B)six х + А х

в х с с о з х +
+ (2Ex+F)cos х - (Ex
2
+Fx+G)sin х .
Uporedjujuci polinorne uz sin i с о з х dobijarno jednacine
s1n { ::
1 = Е
(
2
О А :
ј
х
: О = А - F с о з х х О В + Е
О В - G
О
О С + F.
Resenje gornjeg sisterna ј е
А = О в = 2, с = О Е -1, F О G 2,
odakle sledi da ј е
2
1 = 2xsinx + х +2)cosx+C
1
§ б Integrali trigonornetrijskih funkcija
Integrali racionalnih funkcija od sin i с о з х
Ovaj tip integrala se т т tg и svodi п а integral
racionalne funkcije. т li
tada ј е
х
tg "2 = u
sin = и
1+U
2
х = 2arc tgu,
1. Naci integral
l-u
2
с о з х
l+u
dx = 2 du
1+u
2
1

З х х
В е Ј е ј е
2 du
1 = Ј 1+u
2

и

Smenom
dobijamo
и
15"
t,
- 149 -
du
,IS" dt
--2-'
1 = 15"25 • -54 f d
2
t
t -1
2 • 1 ln
,IS" "2 I
t-11 + с =
t+l
to u
1 ln !2U+3-15" I + с = 1 ln
15" з 15"
2. Naci
1
f
2-sin
dx
= .
2+cos х
В е в е ј е Kako ј е
1
Ј
2 dx
+
f
-sin dx
=
2+cos х 2+cos х
prvi integral
х <
tg "2 = и
uvodimo smenu
l_U
2
cos
l+u
, 2tg + 3-15
2 +
dx
2 du
1+u
2
'
. а u drugi
2+:JX=t,
Tako ј е Ј
-sin xdx =dt.
f
du Jdt u
1 = 4 :--2 + - = 4 arc tg - + ln I t I + с
и t ћ
4 arc tg ( з tg + ln 12+cos х I + С
3. Naci integral
f
dx
1 = --=---
(2+cos х ) sin
+ с •
- 150 -
Resenje. Srnenorn
2
х
dobijarno
f
(l+u с и
tg'2= и I
2
Kako ј е
и и +3)
и

1
. .!
+
и
-2-
З и
и

з и +3)
to ј е
I
.! f du + f и du
3 и 3 з
.! lnlul +.! п и

з С
3 3
1 I Х 1 х
З ln tg '2 + з ln(tg '2 + 3) + С
1 I х 2 х
З ln (tg '2 )(tg '2 + 3) I + С
Integral oblika R(sin х ,cos х )dx gde ј е R(sin х ,cos х
х
racionalna funkcija od sin i cos х pored э т е п е tg '2 = и moze-
т о и nekim specijalnim slucajevima resiti i drugom э т е п о т
а Ako ј е
R(-sin ,cos х ) -R(sin ,cos х )
э т е п а ј е cos х = t -sin dx = dt.
Ь Ako ј е
R(sin х ,-cos х -R (sin х ,cos х )
э т е п а ј е sin = t cos х dx = dt.
с Ako ј е
R (-sin ,-<;os х ) R(sin х ,cos х
smena ј е
t t d
dt . ---L- -L-
g х = , х = --2 ' s х = cos х = т .
l+t V1+t
2
Vl+t-
Gornjim smenama dobijamo integrale racionalnih funkcija р о t.
4. Naci
I
Resenje.
. '5

'" dx.
cos х
Ako и pOdintegralnorn izrazu sin zarnenirno
sa -s in tada I е п ј а znak, te rnozerno s tav i ti
- 151 -
cas х = t , -sin dx dt.
Odavde sledi da ј е
_ f (l-t
2
) 2
1 = 4 e.t
t
_ 1 2 + 1)dt =
t
4
-
1 2
t + С
1 2
cas х + С •

t -
з
- --- -
з cas х cas х
5. Naci
1 =
f
dx 1
f
dx
sinx·sin2x
"2 2
sinx cas х
Resenje. Aka и izrazu zarnenirna cas х
sa -cas х tada 1 rnenja znak, te ј е zgadna srnena
sinx=t, cas xdx =dt.
Tada irnarna da ј е
1
1 Ј cas х dx
"2 . 2 2
S1n х cas х
Kaka ј е
= + В + +
t 2 ( 1- t 2) t t 2 1- t 1 +t
1 At(1-t
2
+ + С t
2
(1+t) + D t2. (l-t).
to ј е
Iz garnjeg da ј а а sistem jednacina
о А + С - D
О В + С + D
О А
1 В
cija su resenja
А О В 1 , С
1
D
1
=
"2
,
"2
I
to ј е
1 = 1 Ј +.!._1_+.!._1_)dt = _ 1 1
1
/1+t\
'2 21-t 21+t 2t+4 п 1-t с
1
+
.!. ln 1+sin х
4 + С •
1-sin 2sin t
- ] 52 -
6. Naci
I = f
sin +cos х
Resenje. Ako и pOdintegralnom izrazu sin zamenimo
sa -sin а cos х sa -cos х integral е menja znak, te ј е р о
desna smena
tg х = t , sin = cos х = dx
dt
l+t
2
Tada ј е
I
Kako ј е
2
f t dt
(t+l) (t
2
+1) 2
А
1+t
to odavde sledi da ј е
t
2
= A(t
2
+1)2 + (Bt+C) (1+t) (t
2
+1) + (Dt+E) (1+t) •
Izjednacujuci koeficijente uz odgovarajuce stepene od t
п а levoj i desnoj strani gornje jednacine dobijamo sistem jed-
џ а с а
О А + В
О В + С
1 А + В + С + D
О В + С + Е + D
О А + С + Е
cija su resenja
1
В = -
1 1
А = 4'
4'
С
Tada mozemo pisati
I
_
1 t-1
+
4 l+t 4 t2+1
2
1
ln Il+t 1-
1
ln(t
2
+1)
I
4 8" 4
gde ј е
I =
f
dt
1
(t
2
+1)2
Dalje ј е
l+t
2
_t
2
11 f
dt
f
dt
(t
2
+1)2
t
2
+1
1
Е =- '2
t-1 ]
(t
2
+1)2
dt
111
arc tg t - - т - '2
4 t +1
- f
t . t dt
(t2+l) 2
I
1
- 153 -
Drugu od gornjih integrala resimo parcijalno, te ј е
1 t
-2 arc tg t + 2 + С .
2 (t +1)
Л о uvrstimo vrednost za I
1
u I tada dobijamo
I = .! ln I 1 + t I _.! 1 +t + С =
4 / 2 4 l+t
2
V l+t
i lnlsinx+cosxl - i cosx(sinx+cosx) + С •
7. Resiti integral
I = f s in 4 cos 5 dx .

Uvodeci smenu
s in х = t, cos х dx = d t
dobijamo
5
2t
7
t
9
I
f
-7-
+9
1
t'(1-t
2
)2) = t
5
sin
5
x - in
7
x
1 . 9
+ '9 х +
5 7
8. Resiti integral
I = f
З х
cos
4
x
dx •

I
Smenom
dobijamo
f
(1-cos2x)sin х
4
cos х
dx •
cos х =t, -sinxdx = dt
2
I =
t
- f dt + f dt
-- -:4
t t
_--=::.1.,..- ___ 1_
З
З с о х cos х
+ С
+ с
С
- -
a
1
sin Ь

с о в х
Integral oblika f dx resavamo tako, а а
а s in Ь cos х
brojitelj podintegralne funkcije rastavimo п а sabirke
a
1
sinx+b
1
cosx= A(asinx+bcosx) в а Ъ х Ь с о х
gde в и А i В konstante.
tj.
9. Naci integra1
I = f
Resenje.
sln -cos х
sin +2cos х
Stavimo
dx •
s in - cos х = А (s in + 2 cos х + в (cos х - 2 s ln )
sin - cos х = (sin х ) А В + (cos х ) А В ,
tada izjednacavanjem koeficijenata uz sin 1 cos х sa 1eve 1
desne strane jednacine dobijamo sistem jednacina
А - В = 1,
А + = - 1
cija su resenje
з
в = -5 '
I = -.! f <S in + 2 cos х dx _ f cos х - 2 s in х dx = - .! f dx _ 1 I
5 sin + 2 cos х sin х + 2 cos х 5 5 1
gde smo sa I
1
obe1ezi1i integra1
f
COS х - 2 s in х
dx.
sin х + 2 cos х
Kako ј е kod integra1a I
1
brojite1j diferenclja1 imenite1ja to ј е
I
1
= 1n! s in + 2 cos х I + с
Uvrstimo 1i tako dobijenu vrednost za I
1
и izraz za I dobijamo
I
1 З ,
- 5 х - '5 ln I s in х + 2 cos х I + с
- 155 -
Integral tipa
а

sin + Ь cas х + С

f 1 dx resava se tako,
а s in + cas х + с
da brojitelj podintegralne funkcije rastavimo п а sabirke
,
а

sin +

cas х + с 1 = А а sin Ь cas Ь х с С
gde su А В i С konstante.
10. Naci integral
I = f
sinx+2casx-3
dx.
s in - 2 cas х + 3
Resenje. Stavima da ј е
sinx+2casx-3 = A(sinx-2casx+3) +B(casx+2sinx)+C.
Izjednacavajuci kaeficijente uz sin i cas х i slabadne с а
nave, leve i desne strane jednacine, dabijama sistem jednacina
А + В = 1
А + В = 2
А + С
')
cija su
А
4
С
б
5 '5
,
=-"5"
Na asnavu taga ј е
I - f dx + f cas х + 2 s in х dx _ f dx =
sin cas х sin -2 cas х
ln(sinx- 2cas х I
1
,
gde sma sa I
1
aznacili
Ovaj integral
= 2 f
du 2
I
1
2
и и
5
uvrstima 1! smenu
dabijama
и = t,
2
f
dx
sin - 2 cas х +3
smenom
х
tg"! = и te ј е
f
du 5
f
du
='2
124
и 2+1
и +5) + 25
2
2
du ='5 dt
I = f dt
1 t2+1
х
5tg"! +1
arc tg t + С 1 = arc tg 2 + С т •
- 156 -
Ako tako dobijenu vrednost za 11 uvrstimo и izraz za 1 dobijamo
х
3 4 6 5tg 2 +1
1 = -"5 х +"5 ln (sin х - 2 cos х +3) - "5 arc tg 2 + С

.
11. Naci
1 = f
sin
dx .
12 + s in х +cos х
Я е В е ј е Pisemo
sin х = А (12 + sin х +cos х + В (l2+sin х +cos х , + с
A(I2+sin х +cos х + B(cos x-sin х + С
Uporedjujuci koeficijente uz sin cos х i slobodne clanove
gornje jednacine dobijamo:
1 А В
О А В
О А + с
odakle ј е
1
В
1
А
2
с 12 t .
= -"2'" I е Ј е
1 = .!. f l2+sin х +cos х dx _.!. f cos х -sin dx _
2 12+sin х +cos х 2 l2+sin +cos х
-'if dx
l2+sin х +cos х 2
gde ј е
11 = f
l2+sin х +cos х
dx
Koristeci formule
Kako ј е
to ј е
а В
sin + cos В = 2 cos -2-
sin (). +cos В = 2 cos а В
dx -2-
. . т т
s ln х +s ln'4 + cos Х +cos'4
cos а = sin(a- 2!.)
2
= f
cos
0,-8
-2-
cos
а В
-2-
1 - 1 f dx
1 - 2 Х т Г . Х т . Х З т г
cos (2 - в I. s1n (2 - '8) +Sln (2 - 8)
imamo
dx
i cos _.!) . cos т = f dx т
2 8 2 8 '4 ,,2 sin(x-'4)
- 157 -
Znaju6i da ј е f
dx
lnl 1+ С
sin
imamo
1
1 12 2 8
odakle sledi da ј е
1 = lnll2+sinx+cosxl - lnl tg + С •
Integracija pomo6u kompleksnog broja
svi li koji za podintegralnu funkciju imaju pro-
izvode faktora si nx,cosqnx gde su p,q,n,m N, mogu se resi-
ti koristeci for и е
odnosno
а
Ь
e
inx
= cos nx + i sin nx
-inx
е = cos nx - i s in nx
cos nx = 1 (e
inx
+ е -inx)
2
. 1 inx -inx
nx = 2! е - е )
12. Na6i
1 = f sin
6
x dx •
Resenje. Iz

1 (ix -ix)
... 2! е - е .
sledi п а osnovu binomnog obrasca da ј е
6 -1 ix -ix 6
sin х = е - е ) =
2
1 [( 6 ) х (6) х х +(6) х х (6) З х З х
= б о е - 1 е е 2 е е - З е е
2 •
+ Х _ е Х е Х +
Sabiraju6i u gornjem izrazu
predzadnjim, itd. dobijamo
Li 6 1 ['( 6xi+ -6xi)
8nX=-- е е
26
prvi sa zadnjim sabirkom, drugi sa
- б е 4xi+
e
-4xi) + 15 е
Х
+ е -2Xi) -20
- 158 -
odakle ј е
sin
6
x - 1 (cosGx - 6cos х +15 COS х - 10) ,
- -;s
te ј е
I
-1
Л
1 . 6 3. 4 15 . 2 10) С
Х

х х + •
13. Naci
4
I = f cos х dx .
Н е В е ј е Kako ј е
1 xi -xi
cos х = 2" е + ),
to ј е р о binomnom obrascu
4
cos х
,1 е 4xi + 4e
2xi
+ 6e
oxi
+ е -2xi + е -4xi).
I6
Sabirajuci prvi sa zadnjim, drugi sa predzadnjim sabirkom dobi-
ј а т о
р а ј е
to ј е
4
cos х
113
'8 cOS4X +2 cOS2X + '8
Ј
Ј

Ј I cos х dx + 2" cos х dx + '8 dx
1. 1'23 С
32 + "4 х + '8 х +
14. Naci
I f sin
2
4x cos
3
х dx
Н е В е ј е Kako ј е
4xi -4xi 2xi + -2xi
sin4x= е - е cos х е е
2i 2
. 24 3 2
х cos х
4xi -4xi 2 2xi+ -2xi 3
е ) е .)
_1_(e
8xi
_2 +e-
8xi
) (e6xi+3e2xi+3e-2xi+e-6xi) =
е
.:..!. ( х
з
10xi+
32 е е
+3
6xi+ 2xi 2 6xi 6 2xi 6 -2xi 2 -6xi+ х
з
б х
з
-10xi+ -14xi)
е е - е - е - е - е е е е е =
- 159 -
1
- З С О х + 6cos10x + 6cos6x + 2cos2x - 4cos6x - 12cos2x)
1 cos14x _ .l... cos10x _ 1 cos6x + 5 cos2x
- 16 16 16 16
а
I
1 З 1 5
- 224 sin14x - 160 sin10x - 96 cos6x + 32 cos2x + С
Integrali о Ь а
Ј sin х cos Ь х dx; f in а х sin х dx i f cos а х cos Ь х dx
Resavamo ih koristeci sledece relacije
sin cos Ь =
1
[sin(a-b)+sin(a+b)]
2"
sin sin =
1
[cos(a-b)-cos(a+b)]
2"
cos а cos Ь =
1
[cos (a-b)+cos а Ь
2"
i rastavljajuci zatim п а zbir integrala.
15. Izracunati integral
I f s in х cos dx .
Resenje.
I = 4 f [sin(5x-x)+sin(5x+x)]dx f (sin х dx+sin х dx=
1 cos х + cos х
- 2" (
) + с
4 6
16. Resiti integral
I = f cos х cos х cos З х dx .
Resenje.
I = Ј [cos х х +cos Х Х cos З х . dx
f [cos х +cos З х ] cos З х dx = ј cos х cos З х dx+ f cos
2
З х dx) •
Oznacimo sa I
1
integral fcos xcos З х х а sa I
2
integral с о

з х х
tada ј е
- 160 -
1 =.! (1 + 12).
2 1
Na osnovu navedenih relacija dobijamo da ј е
1] = i Ј [cos(x-3x)+cos(x+3x)]dx i Ј cos х dx +
f cos х dxJ = i sin х + sin х + С

а za resavanje integrala 12 koristimo poznatu trigonometrijsku
relaciju
te ј е
2
cos а
1 = f l+cos х dx
2 2
l+cos а
2
i Ј dx + f cos х dx]
Uvrstimo li tako dobijene rezultate za 11 i 12 u izraz za 1 do-
bijamo
1 (1 . 2 1. 4 1 1. 6 )
1 "2"4 х +"8 х +"2 х + 12 Sl.n х + с
Integrali oblika

. п
х
f d\
cos х
mogu se re'iti э obrascem kao 'to se vidi iz slede-
cih primera:
17. Neka ј е 1 Ј sinnxdx п Na6i vezu izmedju
п -
1 i 1 2' i koriste6i dobijeni rekurzivni obrazac izracunati
п п
14·
Resenje.
stavljaju6i
1
n
resavamo metodom parcijalne integracije
. п
u = х
п
du = (n-1)sin х cos х dx
dv sinxdx, v = - cosx
te ј е
1
. п (1) f . п (1 . 2 )d
= х cos х п Х -Sl.n х х
п
п п
= - sin х cos х + п Ј sin xdx-(n-l)1
п
п
odavde ј е n1 =-sin xcosx+(n-l)1 2
п п
1 . п п
tj. 1
n
п х cos х + п 1
n
-
2
;'
- 161 -
tada ј е
I
4
1
з

х с о з х +i(- t
in
с о з х х Ј
+ с
=-4"
gde ј е izraz
и zagradi vredno od I
2
.
18. Neka ј е I
n
= f Naci vezu izrnedju I
n
cos х
i I
n
-
2
, i koristeci dobijeni rekurentni obrazac naci I
S
'
В е З е ј е
2 . 2
I = f cos х dx = f
п п
dx
n-2
. 2 d
+ f х х
п
cos х cos х cos х
Metodorn parcijalne integracije stavljajuci i drugi integral
du cos х dx
1
и = sin ,
dv = sin xdx
cosnx
v
n-1
(n-1)cos х
dobijarno
f
tj.
dx + _1_
cosn-
2
x n-1
sin
n-1
cos х
1 sin + n-2 I
I
n
1 2
n-1 cos
n
- х n-1 n- .
Koristeci ovaj obrazac dobijarno da ј е
1
f
n-1
s in + 1 ( 1 s in х 1
г 4 2" г + 2" I 1 )
gde ј е
I =
1
cos х cos х
f dx
f
dx
cos
sin х +:I)
. Uvedirno srnenu
т
х + 2" = t, dx = d t
tada ј е
gde ј е
te ј е
I = f
1 sin t
t
и = tg
2
I
= f du
и
ln и + I
I
1
= ln I tg % ) I + С
dx
n-2
cos х
Uvrstirno li tako dobijenu vrednost od I
1
и izraz za I
S
konacno
dobijarno:
- 162 -
t + i "S1
2
+ i ln I tg + 1) I + с 1 '
cos х cos х
С = 1 с
" 1 8
19. Neka ј е I
n
= Ј
s1n
n
x
dx
Na6i vezu 1zmedju I
n
i
I
n
-
2
i koriste6i dobijen1 rekurentni obrazac na6i I
4

ReSenje •
. 2 2 2
I = Ј
п
x+cos х
sinnx
dx = Ј
dx
+ Ј cos х dx
sinn' x
n-2
s1n х
= I + Ј cos х • cos х dx.
n-2 sinnx
Drug1 integral resavamo parcijalnom 1ntegracijom stavljaju6i
u = cos х , du = - s1n х dx
dv
Ј
п
v = s in х cos х dx
Tako ј е
I = I + cos х __ "_1_ I
n
-
2
'
п n-2 (n-1)s1n
n
-
1
x (n-l)
cos х + n-2
n-l I n- 2
(n-l)sin х n-l
Koriste6i gornji obrazac а т о
I
4
=
- cos х
+
I
2
=
З п
З
х
З
- cos х
+
-cos х
) + С
з п
З
х
Э
sin
20. Na6i
I
n
= Ј cosnxdx
ReSenje.
I Ј cosn-
1
x . cos х dx .
п
-1
n-1
(n-1)sin х
-; 163 -
Stavljajuci
n-l
и = cos х
n-l
du =- (n-l)cos xsinxdx
dobijamo
I
п
dv
Odavde ј е
nI
п
odnosno
cos х dx v = sin ,
. n-l
S1.nxcos х + (n-l) I
n
_
2
- (n-l) I
n
. n-l
S1.n х cos х + (n-l) I
n
_
2
I
I
n
.!. sin х с о х
n
-
1
х + n-l I
п п n-2
V GLAVA
ODREDJENI INTEGRAL 1 PRIMENA
§.l. Izracunavanje odredjenog integrala
po.definiciji
Posmatrajmo funkciju f(x) ogranicenu nad а ь Podeli-
т о interval а Ь Ј п а п tackama х о а ,x1, ••• ,xk_1'x
k
, •••
... ,x
n
Ь i neka ј е I'IX
k
=x
k
-x
k
-
1
. Ako ј е E,;k е [xk_1x
k
], а
M
k
i m
k
gornja i donja medja funkcije f nad rxk_1,xk],
tada vazi
Izvrjimo li sabiranje gornjih nejednakosti za k=1,2, •••
о о o,n dobijamo
Ako ј е
п п п
L mkl'lx
k
< L f(E,;k)l'Ix
k
< L Mkl'lX
k
k=l k=l k=l
lim
о
s
п
s
п
1
s
п
о а а ј е
- 165 -
Ь
Ј f(x)dx = I •
а
Za neprekidne funkcije а а а Ь Ј ј е uvek,
1i!l\
т а х д х о
Ь
S
п
te ј е za odredjivanje
Ј а f(x)dx dovoljno а ј bilo koji о а
gornjih limesa.
z А D А С I
1. Izracunati р о definiciji
Resenje. Razdelirno interval
п а п jednakih delova. Duzina
jednog intervala ј е а п Gornji in-
tegralni zbir iznosi

а 2 а 2 n-1 2
S = (-) + ) + .•. +( - п +
п . п а
+ ( а 2 ј
п п
а 2
Ј х dx.
о
у
in=1l.a.
п
i tako ј е
Slika 1.
а
Ј x
2
dx = Н т SN
о о о
а З .... ) -,(_2_n_+_1-,-)
6" Н т З
о о п
1 х
2. Izracunati р о definiciji Ј е dx.
о
а
)(
Resenje. Podelimo interval [0,1] п а п jednakih delova
duzine 1/n. Gornji integralni zbir S ј е
п
S = ( (1/n)+ (2/n)+ + (n-1)/n
п е е ••. е
е е е е
п е е
у
о
0..1
п
Sl1ka 2
З
Sl1ka З
I
п -1
п
х
- 166 -
Na osnovu toga ј е
1
I = Ј eXdx = е Н т е о .
1
п
о
е О
jer
lim v
\1-+0 e\l-1
а
о о
Н т
\1-+0
1.
Ј
dx
Izracunati р о definiciji -
х
а
Ј
1
dx
х
х
1
Resenje. Podelimo interval а п а
, 2 п
п delova tackama 1, q, q , ••• ,q а
koje cine geometrijsku progresiju, ciji
ј е kolicnik q = а l/n . Gornji integralni
zbir SN ј е
2 1 п n-l
Sn = (q-l)+(q -q) q+'" + (q -q ).
1
. п т = nq - п •
q
Prema tome ј е
lirn S
п
n-+oo
Н т п (q-l)
n-+oo
Dalje ј е zbog q = а l/n •
I
4.
lim
а

о о
l/n
h
lim а -1
h-+ о h
ln а .
2
Izracunati р о definiciji f
1
ln xdx
х
1 .
Resenje. Podelirno interval [1,2! п а п delova tacka-
2 п
1, q, q , ... , q = 2,
- 167
koji cine geometrijsku progresiju, ciji ј е q = 21/&.
Tada ј е
2
1
f
1
lnxdx
х
П Н О
s.:.! 2 ' п
q (lnq + lnq + ••• + lnq ) , = lim
odnosno
tj.
1
lim s.:.! lnq n(n+l)/2
n-+oo q
2
1
/
n
_l ln2
1 = lim (n+l) 2
17n
--2-
n-+oo
ln2
="""""2 Н т
n-+oo
о
l'
{ln2)2
2
Slika
х
- 168 -
Ь
5. IzraCunati р о definiciji 1 = f xexdx.
о
ReSenje. PodeHmo interval О Ь Ј deobenim lnq,
21nq, ... ,nlnq Ь Tada ј е
r lnq 21nq nlnqJ
Sn lnq lnqe + 21nqe + ..• + nlnqe .
2 lnq 1nq2 ln п
(lnq) I + е + ... + ne q !
2 2 п 2 n-l
(lnq) (q + 2q + ••• + nq ) = q(lnq) (l+2q+ ••• +nq ) =
2 2 п 2 qn+1_
1
I
q(lnq) (l+q+q + ..• +q ) = q(lnq) ( q-1 ) =
q ( lnq) 2 п + 1 ) qn (q- ) - (qn+ 1 L
(q-1)
( lnq )2(n n+1
п
qn + 1) .
q q-1 q
- nq
Ь
Iz nlnq Ь sledi da ј е
Ь
q =e
n
п Ь
lnq =n
, , q е , te
Ь Ь Ь
1 = Hm S Hm
п
[i-]
Ь п Ь 1
е n(e -1) е +1.
п
n-+oo n-+oo
Znajuci da ј е
e
n
-1
e
X
-1
lim = lim Х 1,
х о Х х о e
X
-1
Ь
smenom п = Х lako dobijamo da ј е
te ј е
lu [0,11
а
Ь
Hm
п
lim
Х
Ь
Х
n-+oo х о е -1
e
n
- 1
Ь
lim
п е

- 1) lim Ь
n-+
OO х о
1 = Ь е
Ь
- е
Ь
+ 1.
6. Naci р о definiciji
Resenje. Za а > 1,
Х
ј е
п а
S
п
1
п jednakih
Hm S
п
n-+oo
delova
1,
• .!.
е
Х

Ь
Х
1
1 =
f
aXdx
.
о
rastuca funkcija
а
lna
te
ј е
ј е za pode-
- 169 -
. jer ј е
1irn n(a
1
/
n
_1) = 1na.
n .... co
Za 0< а 1, а Х ј е nerastuca funkcija i za istu pode1u intervala
[0,11 п а п jednakih de10va sn с е se pok1opiti sa izrazom za
sn datirn gore, sto dovodi do istog resenja za I.
7. Naci р о definiciji
2
I = Ј
1
1nx
т
х
Resenje. Funkcija 1nx/x
2
ј е rastuca u
. ] 2 п
te pode1a intervala 1_1,2 tackarna q,q , ••• ,q
intervalu [1, Ј
2 dovodi do
2 3
Sn = 121 (q-1) + 1n2 З +
q q q
п
+ ••• + (qn_qn-l)
s.:.! 2 3 п
2 lnq ( 1 + - + 2" + .•. + п -1
q q q q q
Kako ј е
2 n-1 2 п 1
1 + х + З х + .•• + х = (l х х + ••. х )
х I
= ( ) =
х
n+1 п
х х
2
Х
to
1
irnarno za х =-
q
1
2
+ -
+ 1 + ••• +
п
2

_n __
n+1
n-1 q 2
q q
sto daje
• jer ј е
п
q 12.
Koriste6i
п
1irn n( /2-1) ln2
n->co
lako dobijarno da ј е
1-1n2
-2-
Н т _.;::1;:,,:n.;:c2_
n(nl2-1)
(q-1) q
n+1
q
.!. ln2 п
-n-----ir (1- '12)
п I n+1
v2 -1 2 п
[
-1 п
--'n(12
n+1
2 п
-1 )
п
+ 1
+
)
о
- 170 -
§ 2. ravnlh ·flgura
I. - u pravouglom koordinatnom sistemu.
Р ogranicena е р х е у
kidnim krivama y=f
1
(x). i y-f
2
(x)
gde ј е f
2
х f
1
х i dvema pravama
х а i х Ь data ј е sa
Ь
Р Ј {f
2
(x) - f
1
х }dx а Ь
а
II. -
lukom krive zadane parametarski
х = (t)
у = у (t)
о а
Slika 5.
х osom i pravama x=x(t
1
) i x-x(t
2
) data ј е sa
ь )(
III. - upolarnom koordi-
$lika 6.
natnom sistemu
Р ogranicena neprekidnom
о т р р ф i dvema polupravama ф а
i ф jednaka ј е
2
У х
1.
!3
Р - Ј р ф ф
а
2
Na61 flqure oqranlcene parabolama у х i
Resenje. Presecne tacke krlvih su: 0(0;0) i A(1;l).
koju zaklapaju parabole ј е
1 1 1
Р - Ј Г х - x
2
)dx - Ј г х dx - Ј х

dx
о о о
-171 -
'3
Р = 1 Х Х - Х

1 =
х
Slika 7.
х

2. Na6i fugure ogranicene parabolom у =:r i
krugom х

у = 8.
ReSenje. Presecene tacke ovih krivih su:
i В 2).
Iz slike se vidi da у osa deli п а dva jednaka
dela, stoga ј е dovoljno izracunati т jednu od njih. Na osno-
vu toga ј е
2 /--2 х

Р = 2 Ј (V 8 Х -"2) dx
о
2 1-2 2 2
2 Ј V8-x dx - Ј Х dx
о о
3
2 12
I
1
- 3 о
2 1:---2
gde smo sa. I
1
obelezili Ј V8-x dx.
о
у
Integra1 I
1
smenom Slika 8.
х = 212 cos t; dx = -212 sin tdt
i smenom granica od х О п а
п п
t = '2 i od Х = 2 п а t = '4 ' р а ј е
п
х
'4 1 2
- Ј V8-8 cos t· 212sin tdt
п
'2/2
8 Ј V1-cos tsintdt=
п
п '2
'2 2
в Ј sin tdt= 4
п
4-
п
'2
Ј (1 -cos2 t) dt
п
'4
п
'4 ,
п
'2
(4t-2 sin 2t) ј т + 2.
п
4'
Uvrstimo 1! tako dobijenu vrednost za I
1
u izraz Р т
х
З
2 4
Р = 2(n+2) - з = п
з
- 172 -
З Naci povrsinu ogranicenu Kapovorn krivorn р а ф od
71
ф О do ф "4
Н е С е ј е
1
71/4
2 1
р
=
"2
f
р ф
"2
71/4
а

Ф Ф
f
2
а
2"
71 /4 2
f С О

Ф ф
о cos Ф
ј е
о о
71
2 2
"4
а 71
2"
Ф - ф I =
2"
(l -
"4
) ,
о
2
р
а
(l
71
=
""2
-
'4
4. Naci povrsinu elipse
х = а cos t
а Ь О
у = Ь sin t
Н е а е ј е х raste od а do а dok t opada о о
о
р = 2 f bsintd(acost)
о 2
-2 а Ь f sin tdt
')f ')f
а Ь ')f
-2- f (1- cos 2t) dt
о
р
5. Naci povrsinu ogranicenu krivorn
2
У
п
х
х О п )0-2 ).
71 do О
Н е а е ј е Gornja kriva ј е sirnetricna uodnosu п а х osu
i za х О О У -+0. Zato ј е
а о о
а х п
f п dx •
о l+x
р
2 lim
Srnenorn
2
х = t , dx = 2t dt
dobi о
2 2
а
t
n
·2t dt
а
tn+1dt
р
= 2 lirn
f
1+(t
2
)n+2
4lirn
f
l+(t
n
+
2
)2
о
а О
о
Nova srnena
u I
daje
te
- 173 -
р
4
n+2 lim
du
--"2
l+u
4 2n+4
n+2 Н т aretg и
п
n+2
а .... о
а .... о
б Naci povrsinu ogranicenu krivom р
pravama ф 1 i Ф = ; •
Resenje.
1
п /2 2 1 п /2
Е

2 п
р
=2"
f р ф =2" f
ф
р
f
2 ""2
п п е о ф п
2 п ф
L
f
8
п sin
4 .t
2
Smenom
.t
и ф 2du
2
dobijamo
п
f
п
2du
-.-4-
u
Koristeci zadatak 19 glave IV, б dobijamo
2
р = Р [-
2
п

З sinu п
2
р
-12
eosu
sinu
(1 п
т п
u
Znajuci da ј е
eos
Ф
ј е о ф sin
Ф
2
imamo
Ј 2+12

sin
п
eos
"8 2 "8
odakle ј е
2 2
Ј 2+{i
Р =
Р
(2+2)+
Р
12 12
Ј 2-12
2 2
2
2+12 • 8-212
+
р
12
--- -
б
{2 2-12

+ р 212'+2 (4-12') (2+12)
б б 2 4 - 2
е Ф
v' 2-12
2
4
+ 2)
2-12
р
З
6"
р р о i
е о ф -

2
1) 2
(2sin
2
- 174 -
7. Naci povrsinu ogranicenu krivom
4 4 222
х + = а х + а > О .
Predjemo 1i п а p01arni koordinatni sistem ,
jednacina krive postaje
р с о

ф

ф а

р с о

ф

ф tj. р
а
Icos 4 ф 4
Iz gornje jednacine se vidi da р nikad nije ni nu1a ni beskonac-
п о ve1ika ve1ic1na, sto znaci da ј е to jedna zatvorena kriva ko-
ј а obuhvata koord1natn1 pocetak. Kriva ј е simetricna i и odnosu
п а х osu
п а njoj
Smenom
dobijamo
Ј
i и odnosu
с е 1ezati i
Р 4
ф
п а у osu
х о у о
2 71 /2
а
Ј
""2
о
jer ako tacke Х О У о 1eze п а krivoj
1 Х о У о Zato ј е
ф

ф
.
ф
cos +S1n
t
2 1
, cos Ф
l+t
2
dt t
2
ф
1+t
2
'

ф
1+t
2
Ј
ф

ф
cos +S1n
ф
2
= Ј l+t dt
l+t
4
Rastav1jajuci pod1ntegra1nu funkciju п а parc1ja1ne raz10mke do-
Ы ј а т о
At+B + Ct+D
t
2
+1-l2t t
2
+1+/2t
Gornja jednakost ј е zadovo1jena ako ј е
tj.
l+t
2
(At+B) (t
2
+1+l2t) + (Ct+D) (t
2
+1-l2t)
А С = о
12 A+B-I2C+D = 1
A+l2b+c-I2D = О
B+D = 1
Pomnozimo 11 prvu jednacinu sa -1 i dodamo trecoj dobijamo
,!2" (B-D) = о sto zajedno sa cetvrtom: B+D = 1 daje В = , D =
Sada se 1ako v1d1 da ј е А = О С = о Tako ј е
- 175 -
2
Ј l+t dt
l+t
4
f dt 2 1 + ! f dt
(t-(12/2) +2 2' (t+(12/2) 2+
Odavde ј е
р
Ј dt
(l2t-1)2+1
=....!.... [arctg (l2t-l)
Г
(11'/2) - е
а

Н т Ј
е о о
+ Ј dt
(l2t+1) 2+1
+arctg(l2't+1)] + С •
ф =
4 4
cos ф Ф
1 е
а

Н т -[ с ф arctg( Ф ]
е о 12' о
а

а

(arctgoo+arctgoo )- (arctg(-1)+arctg(1» =
12'
dobijamo
2
т + 11' )_ т +
2 2 {2 '4 4
8. Naci povrsinu krivom
х 4 + 4 == а х

у а > О •
Resenje. Stavljajuci
у = tx
tj. parametarski oblik krive ј е
at
х =
l+t
4
Iz garnje jednacine se vidi da ј е у za svaka t i da ј е kriva
simetricna u adnosu п а у osu,.jer ako ј е tacka х у ) п а njoj,
о а
tada с е п а njaj biti i tacka х а у
а
Iz jednaci-
ne krive vidima da ј е za t=O, х О у О а za t.:,. а о Х i У tefe
nuli. Iz
х
а о з

O+t
4
)2
vidimo da ј е za
у
2ta O-t
4
)
O+t4) 2
- 176 -
у
-1 З а
t =-- ,
Х А
-4-
А 4/3
4 13
У А
З а
rn
1 З а
А
t
B
4/3
Х
В
44/3
З а
=
В
4 з
t
c
= -1,
а а
Х =- У =-
SHka 9 .
С 2' С 2
t = 1,
а а
t
o
= О Х
о
= О =- ,
У
о
2
,
у о
D D 2
Sa slike se vidi da ј е
t
B
t
B
Р = 2 Н т
Ј
y(t)d(x(t»
-
Ј
y(t)d(x(t»1
w .... "" w о
w 2 4 w
= -2 lim
Ј at • а З ) dt = а

lim Ј
о 1+t
4
(1+t
4
)2 w .... "" о
Stavljajuci
5 4
и = З du = (1-15t )dt ,
tdt
dv = 4 3 '
(l+t )
i koristeci formulu
[ 1
а 2(n-1)
Tako ј е
1 =
З 5 2
+ Т б З )arctgt + 11 + 12 +
з

gde ј е
11
8
х
=0 .
- 177 -
Ј 4. 2 3[ 5 2
з - 16 (l-15t )arctat dt = - 16 (t-3t )arctgt
5
- 2 f (t-3t ) tdt
j
-= .. (t-3t
5
) arctgt
2
+
4 16 . .
1+t-
+ i f t
1
2
+;tt f t
6
+t\t
2
dt - /6 (t-3t
5
)arctgt
2
+
1+t-
+ f t
2
dt _ 9 t
3
8 ---;r в з
l+t
Resavajuci prvi integral parcijalnom integracijom stavljajuci
dv
dobijamo
t
2
dt
f (t
4
+1)2
Odavde ј е
u = t,
t dt
du = dt
1 dz
v="2 f 2 2
(z +1)
.!.r 1 z + 1 t 1
2 - "2 z2 +l "2 arc g z )
1 2 1 t
2
1 f 2
+ 4" t arctgt - 4" f г dt - 4" arctgt dt .
t +1
1 t
3
1 2 7 t
2
dt 1 2
I
1
+ I
2
+ з = - - -4- - - t arctgt +-8 f ---.--- + -2 f arctgt dt +
2 t +1 2
Ч

9 3 3 5 2
+ 16 t -16 (t-3t ) arctgt
Primenjujuci metodu parcijalne integracije п а zadnji integral
imamo
2 2t
u = arctg t, du = --4 dt, dv = dt, v = t
1+t
2 2 t
2
f arctgt dt = t arctg t - 2 f l+t
4
dt
- 178 -
Tako ј е
1 t
3
I +I +I =----
1 2 З 2 t4+1
з 5 2
- - З ) arctg t
16
Uvrstavaju6i

з
и
I imamo
I
1
З
з

+

З
"8
(t
4
+l)2
16(t
4
+1)
Tako ј е
1
"8
з 4 З
f
t
2
dt
t
4
+1
2 з ј t
р = а lim -
ы о о 8 (t 4 +l ) 2 о 4 (t +l)
а w
т lim f
ы о о о
w
о
Kako ј е
t
2
t
4
+1
At + В + Ct + D
t
2
+1+l2t t
2
+1-l2t
odavde ј е
t
2
= А
З
+At - nAt
2
+Bt
2
В - nBt С
З
+Ct + I2ct
2
+Dt
2
+D + I2Dt,
sto dovodi do sistema linearnih jednacina

З
о А + С
t
2
1 - А + В + Л с + D
t О А в + С + I2D
t
O
о В + D.
Razlika gruge i jednacine gornjeg sistem zajedno sa prvom
daje
1 - Л А + Ј с
о А + С
odakle ј е
D =
12"
А Т '
Sada ј е
с
12
Т . Sada se lako dobija da ј е В =
- 179 -
р
а

[ 12 (1) t dt + 12 Ј t dt
т lim - Т Ј 2 4
(1)+00 О t +l+l2t о t +l-l2t
] =
Н т [- f 2t;I2-12 dt +i Ј ћ dt} =
(1)+00 О t +l+l2t t
2
+1-t"1t
а

Н т [ln t
2
+1-l2t (1) + 12 ј dt + 12 dt Ј
16·2 (1)+00 t
2
+1+l2t 10 о t
2
+1+l2t о t
2
+1-l2t
а

lll!l'
з [2arctg(l2t + 1)+ 2 arctg(l2t Ј =
(1)+00 О
а

16 т [arctg(I2(1)+l)-arctgl+arctg(I2(1)-l)-arctg(-l)] =
(1)+00
2
а 12 _ + п п ]
16 2 4 "2 - (- '4)
§ з Duzina ravne krive
1. Duzina krive и pravougaonom koordinatnom siste-
т и zadate jednacinom y=f(x) о а х а а о х Ь а Ь data ј е sa
Ь
s = Ј Ј 1 + f,2 х dx
а
2. Duzina luka krive parametarski jednacinama
х = x(t)
у у (t)
и granicama od t = t
1
do t = t
2
(t
1
..:: t
2
) data ј е sa
s =
t
2
Ј Ј х

(t) у (t) dt
t
1
3. Duzina luka и polarnom koordinatnom sistemu zadate
jednacinom р = ф и granicama о а Ф = х а о Ф = S, е х 8) data ј е
sa
s =
- 180 -
1. Na cikloidi
х = а (t-sint) а > О
У а (1-cost)
naci tacku koja deli luk cikloide u odnosu 1:3.
Я е З е ј е Izracunajmo prvo duzinu luka cikloide р о о
с и obrasca
t
1
s =
Ј
/ .2 .2
V х (t) у (t ) d t .
t
o
Kako ј е
х а (1-cost) у = asint ;
• 2 .2
х + У
to ј е
s = а
271 t t 1271
Ј sin dt = - 4acos о = а
о
Znaci duzina luka cikloide ј е а Kako trazena tacka deli luk u
odnosu 1:3, to ј е jedan deo luka jednak а а drugi б а О а bi
odredili koordinatne tacke A(x(t
1
), y(t
1
)), koja dobijeni luk
deli u datom odnosu, odredicemo gornju granicu t
1
integrala, ko-
risteci poznatu duzinu luka. Т о ј е
t
J1
t t ,t
1
= t
1
а = а sin dt = - 4acos о а - 4acos 2""
о
р а ј е
1 2 - 2cos
t
1
=
2""
t
1
1
t
1
71
tj. t
1
271
cos
2""

2""
-
з 3
2. Pokazati da ј е duzina luka sinusoide y=sinx, koja
odgovara jednom periodu sinusa, jednaka duzini luka elipse, ci-
ј е su poluose 1 i 12.
Я е З е ј е Obelezimo duzinu luka jedne periode sinusoi-
de sa s. Tada ј е
т 71
'2 -- 2"
s = 4
Ј v l+y2dx 4
Ј
V1+COS
2
x dx
о о
Luk elipse s1 jednak ј е
- 181 -
11 11
'2 --
4 Ј 1 x
2
+y2dx
о
'2
4 Ј 1 sin
2
t + 2cos
2
t dt
о
jer ј е
Х = cos t , х = - sin t
у I;-sin t ,
У
=
1-; cos t
Iz gornjeg se vidi da ј е
s=s 1.
3. Naci duzinu luka lancanice у а с ћ Х , а > О od
а
Х = о do х с
Resenje. Kako ј е
у
,
= sh 11 у
ј 1+sh
2
с ћ

а )
а а
to ј е
с
s =
Ј
с ћ

dx ash


ash

а а а
о
е
Х

4. Naci duzinu luka krive у = ln -- od tacke М

sa
е
Х

apscisom Х

= а do tacke М

sa apscisom Х

= Ь Ь > а .
Resenje. Kako ј е
у
to ј е
Ь
Ј
е
Х

s = dx .
а е -1
Uvedimo smenu
х х
2e
2x
dx =du - 1
Ц е и
tada ј е
Ь
-1
1
е
s =
'2
Ј
а и и
е -1
Kako ј е
и 2 1
-
u и
u
и
to dobijamo
1
s = '2
odnosno
Ь
е -1
Ј
а 1
е -
- 182 -
2 1
u - и )du
s =
u le
2b
-1
ln а
и е -1
Ь Ь
ln е е
а а
е е
5.
ke (4; 8).
з
'2
Naci duzinu luka krive у х od tacke О О do
Resenje.
Iz у д
9
4 х sledi da ј е
s =
г Р
б Naci duzinu luka logaritamske spirale р е а О
od koordina tnog р о с е tka do tacke А р = 1, 8 = О •
Resenje. О е о krive koji ide od tacke А prerna koordina-
tnorn pocetku dobija se kada 8 uzirna vrednosti intervala
о о < 8 :5. О ) •
Kako ј е
р
а е
а
е i I р + р ,2
to ј е
о
ll+a
2
ae
a8
d8
"/1 а

а о
s
=
Н
Ј
=
lirn
е ш
а
W +00 о о w+oo
"/1 а

lirn
-aw "/1 а

а
(l - е )
а
W +00
7. Naci duzinu luka krive y=ln{l-X
2
) od tacke sa
1
apscisorn Х

= О do tacke sa apscisorn Х

= '2 .
Resenje. Kako ј е
to ј е
- 183 -
1/2 /-- 1/2 l+X2
s = f v 1 у -2 dx = f --2 dx
о о х
Iz
1 + = _ 1 + _1_ + _1_
х Х х
sledi da ј е
1/2 1 1
s = f (-1 +- +-)dx
о х l+x
(- х + ln I i I ) ! 1 2= - + ln 3
8. Naciduzinu luka evolvente kruga
х = R(eost + tsint)
R>O
у R(sint - teost)
od t
1
= О do t
2
= .
Resenje. Kako ј е
х R(-sint + sint + teost) = Rteost
у R(eost - eos t + tsint) = Rtsint
to ј е
а
s =
п
f Rt dt
о
§ 4. Zaprernine tela
т tela nastalog т figure ogranicene kri-
т y=f(x) i т х а х Ь у О oko х ose data ј е sa
Ь 2 Ь 2
v = П f у dx = П f f (x)dx а < Ь •
а а
1
1. Figura ogranicena krivorn у = i svojorn asirnpto-
х
torn obrce se oko х ose. Naci zaprerninu nastalog tela.
- 184 -
1
Resenje. Kriva у = ima horizontalnu asimpto-
х
tu У =0. zapremina tela nastala obrtanjem oko х ose figure og-
ranicene zadatom krivom i njenom asimptotom ј е
у
х
SHka 10.
v
"2
v
w
1 dx
lim 71
f
w· ..... ю
О
(l+x
2
)2
и
2 2
271
Н т
Ј
х х
dx
ш о о о о х 2
u)
271 lim

Ј dx + 11 •
о х
w
gde ј е 11 f -
о
1n-
tegral 11 resavamo metodom par-
cijalne integracije stavljajuci
te ј е
u = х du dx,
dv
11 = (
х
Na osnovu toga ј е
v
1
х

'
V = 271 lim{arctgx + х - arctgx}IW
ы о о х .0
271 arctgw + u) 2}
w +00 2 (1+uJ )
2. Nazi zapreminu torusa nastalog obrtanjem kruga
х = а + rcost
у Ь + rsint
oko x-ose. (Tacka О а Ь ј е srediste kruga, а r njegov р о
luprecnik) •
Resenje. Ako krug obilazimo u negativnom smeru р а
rametar t prolazi vrednos ti intervala od t = Ј Т do t = О
- 185 -
Zapremina torusa ј е
о
V = 71 Ј
271
(b+rsint)2d(a+rcost) = -r71
о
Ј (b+rsint?sint dt
271
271
V r71 Ј (b
2
Sint+2brSin
2
t+r
2
Sin
3
t)dt
о
Kako ј е
'1
271
Ј sintdt
о
271
Ј sin
3
tdt = О
о
to ј е zapremina torusa jednaka
271
2br
2
71 Ј 2 v
sin tdt =
о
271
br
2
71 Ј (1-cos2t)dt
о

о )(
Slika 11.
3. Ncci zapreminu obrtnog tela nastalu rotacijom
kardioide
р = а ( 1 +cos " а > О )
oko polarne ose.
Resenje. Kako ј е kardioida zatvorena kriva simetri-
с а и odr.os u п а polarnu osu, to ј е zbog у р ф х = р с о ф
smenom
о l
V = 71 Ј р ф р с о ф
71
о 2
71 Ј а с о ф Ф а с о Ф с о Ф
71
о
71 а

Ј с о ф с о

ф с о

ф ф ф с о ф ф
71
3 о 234 5.
-7Ia Ј с о Ф с о ф с о ф с о Ф с о Ф ф ф
71
с о ф и ф ф du
dobijamo 1
V = 71 а

Ј
-1
2 3 _ 4 5
8 2
и и и ј и и )du
3" 71 а
- 186 -
х
4. Slika ogranicena krivirna у = е , у = О О х о о а obr-
с е se oko х ose, Ь obrce se oko у ose. Naci zaprernine tako nas-
talih "tela".
Resenje.a)Kako ј е у е
х
to ј е
""
П
Ј
х
V
1
= е dx п Н
ј х
Ј е dx =
о 00+00 О
х
о о е х
е о 1 =
l

]
ј
п = п
Н г
-2
00"+00 00"+00
Ь Iz -xlne lny irnarno
2 2
= х ln у
1 2 1
Ј х у П Н Ј
2
ln ydy •
о е .... е
Koristeci parcijalnu integraciju dobijarno
2
u = ln у du = 21ny
у
dv = dy, v = у
Н [ у ln у 11 - 2
1
v = п
Ј
2
е .... е
е
Kako ј е
Н e:ln
2
e: Н
ln
2
e:
lirn
е ....
to ј е
V
2
jer ј е
е ....
- 1
е 1
е ....
е
2 Н -1- = О
е .... -
е

lne:
-1-
lny dy Ј
21ne:
Е
1
-2
е
2 П
1
е
lirn е lne:
е ....
lirn
-1-
Н
-1
lirn
е .... е ....
2
е ....
е
е
= lirn
е ....
е )
te ј е
21ne:
--1-
е
о
п
"2
.
5. Dokazati da ј е zaprernina tela dobivenog rotacijorn
slike ogranicene sa
р = р ф Ф а ф 8 О а П
oko polarne ose jednaka
П
V = з
8 З
Ј р ф Ј ф ф
а
Resenje. Neka ј е elernentarna zaprernina koja se dobija

obrtanjern trougla О А В oko polarne ose. U racunu с е о faktore koji
з а е Ф stepena veceg od 1 zanernarivati. Tako ј е
А
с
- 187 -
gde ј е V
1
zapremina dobijena rotacijom
trougla О А С Qko polarne о в е
З
zapremi-
п а dobijena rotacijom trougla OBD oko р о
larne о в е а V
2
zapremina dobijena obrta-
trapeza ABCD oko polarne о в е
Znaju9i da ј е zapremina zarubljene ku-
р е R,r i visine Н jednaka
v =
1
v = п (R
2
+Rr +r
2
)
О Ф А Ф Ј А С О Ф Ф П
jer smo koristili в а т о prva dva sabirka Taylorove formule za fun-
kcije
Р Ф Ф Ф Ф С О Ф Ф
U izostavljenim sabircima Ф ima veci stepen od 1. Zato ј е
V
1
% Р З Ф з р Ф Р Ф Ф Ф Ф С О Ф Ф
• П З 2
• [ С О Ф Ф Ф Ј = З р Ф Ф С О Ф +
+ Ф з з р Ф Р Ф Ф С Ф +
+ Р З Ф ф с о ф - р З ф З Ф
.
п r- - l [- 2 2
V
2
= З О В С О ф г О А с о Ф Л Ф О А sin Ф Н Ф +
+ О А О В Ф Ф ф о в ф
..
V
2
Р Ф С О Ф Р Ф Н Ф Р Ф С О Ф Ф Ф Ј •
р Ф Н Ф Ф Ф + Р Ф Н Ф Р Ф Ф Н Ф Ф +
2 2 П .
Р Ф Ф = Ј Ф Р Ф С О Ф Ф Р Ф Ф •
• з р Ф Ф = Ф п р Ф Р Ф Ф С О Ф +
+ р з ( . ) s in ф 1

- 188 -
Iz gornjeg ј е
а
V
а
Ь
с
П В 3
з f р ф ф ф .
а
6. Naci zapreminu tela koja nastaje obrtanjem
х
2
+ у 2
2 2 2
а > О = а х - у ),
oko x-ose,
oko у ose,
oko prave у = х
Resenje. а Iz jednacine krive ј е
х 4 + х

у
у а

х

_ а

у

у у х

а

+ х

а

х

= О
х

а

2
2 = + vla
4
+8a
2
x
2
у 1/2 2
у ј е nenegativno ako ј е
2 1 /4 22 2 2
У ="2 ( Va + а х - ( х + а )) i
krive
Kriva ј е simetricna i и odnosu п а х osu i и odnosu п а у osu i
prolazi kroz koordinatni pocetak, te ј е
а 2 а /4 22 23 2 1
V = Т f У (X)dX=nl f Va а х dx- (+ + а х =
о а о
= а Т f vla
2
х

dx - 2. а

Т
3
о
Kako ј е
to trazenje izvoda leve i desne strane gornje jedr,akcsti i upore-
djivanje koeficijenata uz odgovarajuce stepene od х dobijamo
- 189 -
А
1
'2 '
в О с
te ј е
1 ' 2 2
2 а
5 3 dx (2 {2),
V = а Т [ xVa х
а +
Ј
'2
2·2./2
Ј
- 3
а т
о
о а Х
з а
З
Т 5 З а
З
Т 1
2 2
а
-2- -
3
а т
+ -_.
ln х а х )
2
212
о
= а
З
Т + а
З
Т ln а З а
б 412 а
Ь Resavaju6i jednacinu krive р о х dobijarno
422 2 422
х + х ( у - а ) + + у = о
2 1
ј 2 2
1. 4 224 4 22
Ј

'2
I а у ) у у а а у а у
2 1
а

у

2 2
2
Х

'2
а а у
4 2 2
2
2
ј е realan broj tj.
2 < а
i tu ј е za а - а у 2. о , у - х nenega-
- 8
tivno.
а

у + а а

у
х а

у - а а

у
Ako se kriva obr6e oko у ose, to ј е zaprernina tako nastalog tela
а >/2 2 а {2 2 .
V = Т [ Ј Х

(y)dy - Ј x
2
(y)dy] = Т а
о о
Koriste6i rnetod prirnenjen u а dobijarno da ј е
2
Ј у У Z Ј а у + Ј dy
2 2 / 2 2
Va у
/2 2 2 212
Z Va у + arcsin _.:1 + с
2 4/2 а
Tako ј е
г а

212v la/2{2
V = Т а [Z Va--8vy- + arcsin
-2 4/2 а
. о
а / 2 2
Ј Va у dy.
о
с Jednacina krive u polarnorn koordinatnorn sistemu ј е
2 2
Р = а с о ф
т
Izvrsirno li rotaciju koordinatnog sistema za ugao - i ' jednaci-
п а krive u novorn sisternu ј е
- 190 -
S1ika ј е simetricna и odnosu п а koordinatni pocetak te koristeci
formu1u iz prethodnog zadatka imamo (vidi s1. 17)
. Т Т 3
V = з f р ф ф ф
о
Т --
f Ф Ф ф ф =
Т
Ј sin ф с о Ф Ф .
о
Stav1jajuci
ф
1/2 2
и , sin Ф = и ф С О ф ф
imamo
Т а

1
u
3
/
4
(1_u)1/4
du
V
3
Ј
о
3 1
Ј и 1/4
du
Т а Ј
и .
3 о
и .
Ovo ј е integra1 binamnog diferencija1a,te ј е smena
и
и
Tada ј е
v
0.t(-4t
3
)dt
Ј 43
ш (l+t)
Koristeci parcija1nu integraciju, stav1jajuci
dv
_ -4t
3
dt
du '= dt, - 4 3 '
(1+t )
и = t,
v =
1
dobijamo
Т а

1
о
dt
V = 1im [
t
о -
2"
Ј (l+t4) 2
3
2(i+t
4
)2
ш
ш
ш
Т а

ш
dt
3
ш
f
(l+t
4
)2
о
Kako ј е
1 1
+ Ct + D + Et + f + Gt + Н
1+l2t+t
2
(1-l2t+t2)2 1-12t+t
2
du
1 = (At+B)

С
б

+
+ (Et+F) (t
4
+212t
3
+4t
2
+212t+l)+ (Gt+H)
б

- 191 -
Gornja jednakost dovodi do sistema jednacina
t
7
о C+G
t
6
о D-I2C+H+ I2G
t
5
о A-I2D+C+E+I2H+G
t
4
о B-2I2A+D+F+2I2E+H
t
3
о -2I2B+4A+C+2I2F+4E+G
t
2
о 4B-2I2A+D-I2C+4F+2I2E+H+I2G
t О -2I2B+A-I2D+C+2I2F+E+I2H+G
t
O
: 1 B+D+F+H
cije ј е resenje:
А =_1_
412
Tako ј е
в = 1 С
В
1
F = В G
3
812
-3
812
3
D 'i '
н
3
В
-1
Е
412
W
Ј
2t+12 dt +
(t2+l2t+l)2
3
1612
1 W 2 t- "'2 3 W
f У dt--- f
812 о (t
2
-121+1) 2 1612 о
2t-I2-12 dt]
t
2
-l2t+l
211" а 1 1 1
>'.<: limr--" I
W
+
3 Ц с о 812 t
2
+l2t+1 о 812
·W
f 2t+I2+12
о t
2
+l2t+l
а

3 3
Н т [(16 l2arctg(l2t+l) + 16 12 arctg(l2t-'1) Ј =
3 w .... =
3
11": lim (arct:g ( 12 W+l) а tctg 1 +arctg (l2w -1) -arctg (-1)
2 3
11" а
-4-
dt -
- 192 -
Izracunavanje zapremine tela р о и
povrsina paralelnoq preseka
Ako ј е а < х < Ь i ako ј е Р х povrsina preseka tela
sa ravni normalnom п а х - osu, п а rastojanju х od koordinatnog
pocetka Р х
l'
Р х
ь
х
у
Slika 13.
neprekidna funkcija р о х onda ј е zapremina tela
ь
N= f P(x)dx.
а
7. Odrediti zapreminu tela odsecenog od kruznog cilindra
sa ravni koja prolazi kroz precnik osnove, ako ј е R=5 с т а Н с т
Н е г е ј е telo sa ravni normalnom п а x-osu
Н х п а rastojanju х od
koordinatnog pocetka.
Р х ј е tada povrsina
provouglag trougla cije su
katete а i Ь
Kako ј е
- 193 -
а =
a:b=R: н tj.
ь
/;V·H
R
to ј е
Р х
н
(R
2
_ х

2R •
R
Н 2 2 Н 2 х

R 2HR
2
V = Ј
(R х ) dx -(R х
) I
-R
-3-
-R
2R
2R 3
Za R=5 с т i н =6 с т V = 100 с т
3
.
н
8li.ka 14.
у
8. Krug promenljivog poluprecnika kre6e з е tako da jed-
п а njegova tacka ostaje stalno п а apsciSnoj osi, centar т и з е kre-
2 2 2
е р о krugu х у , а ravan т и ј е normalna п а apscisnu о в и Iz-
racunati zapreminu tako dobijenog tela.
ReSenje.
п а slici.P(x) ј е
х о в и Na osnovu
Projekcija tela п а ravni Х О У i YOZ izgleda kao
povrsina kruga poluprecnika / r
2
_x
2
normalnog п а
toga ј е
Р х
2 2
=
(r х ) т
r
2 2 2
3
8
r
3
т Т
Ј
4 т (r
х
) I r
v = (r х ) dx = х -
З "3
о
о
у
у
х
z
Slika 15
- 194 -
э Izracunati zapreminu elipsoida
2 2 2 2 2 2
х а + у Ь + Z е = 1 .
Resenje. Л о elipsoid presecemo ravni paralelnom YOZ
ravni п а rastojanju х od ј е dobijamo elipsu
ili
+
2
z
I 2 2 2
х а )
1
2 2
Povrsina ove elipse ј е Р х = Т Т Ь е о х а а
а
V = Т Т Ь е f (l-x
2
/a
2
)dx = 4 11 а Ь е З
а
§ 5. Povrsine obrtnih tela
Povrsina tela nastalog obrtanjem kri ve у = f х oko х ose
и granicama о д х = д о х = jednaka ј е
Ь
р = 2 11" Ј f х v' l+f,2 х dx
а
а < •
Ako ј е kriva zadata parametarski Х =x(t), у =y(t) tada ј е
t
1
Р = Т Т f y(t) v'x
2
(t) +y2(t)dt
t
o
а za polarni oblik р = ф ј е
Ф
Р = 2 Т Т f р ф v' р р ф
ф о
1. Krug р ф obrce se oko polarne ose. Naci р о
vrsinu tela dobijenog п а taj nacin.
Resenje. О а bi smo odre-
dili polozaj tog kruga predjimo sa
polarnih п а Dekartove koordinate.
Kako ј е
р 2r sin

Т
Vx у
у
Slika 16.
- 195 -
odnosno
х

+ у = 2 ry
Na osnovu toga jednacina zadatog kruga и Dekartovim koo-
d
' l' 2 ( )2 2 v, 1 t 1 Ь t '
r lnatama g aSl: х + y-r = r . PovrSlna te а nas а og о r а Ј е
ovakvog kruga oko polarne ose ј е
о
р = -2 п f Р ф Ј р р ф
п
п
Р 2 п f 2

ф Ј

ф

с о

ф ф
о
sin
2
Ф d Ф
ф ) In
--4- о
2 2
4r п •
2. Naci povrsinu elipsoida nastalog obrtanjem elipse
х у
+ = 1 oko х ose а > •
Н е В е ј е Jednacina gornje grane elipse ј е
у
у Ь х
/22
aVa х
; Ј н
у

Na osnovu toga ј е povrsina elipsoida
Р 4
gde ј е
Dalje ј е
а Ь /22 Ј а

ь

Ј с

х

Ј - Va х
о а
2
с
4
а
2 ь
а -
/2"2
aVa х
/4 2 2 2
Va а ь х
/"'22
aVa х
а /22
Р = 4 п Ј а

ь

Ь Vc х dx
а
4n
Ь /22 l' /22
--Va ь х с х +
а 2 .
i 4
+ c
2
arcsin ј а = Т Ь

Va
2
_b
2
а ј а _ а

+
с о ' г
а а Ь
а


+ -2' 2 arcs in
а ь а
odnosno
Р arcsin
а
- 196 -
3. Naci obrtnu povrsinu koja nastaje obrtanjem oko х
ose krive х =etsint, у =etcost od t =0 do t = %
Resenje. Kako ј е
х
у etcost
е t
sint
а
.2 .2 2t
х + у = е ,
to ј е
т
т
т /2
е tcos
t
. 12 е t
dt т f
y(t) х у dt = т
f
о о
Resavajuci odgovarajuci neodredjen integral imamo
fe2tcostdt = e
2t
(A cost+B sint) + С •
Izvod gornje jednakosti daje:
e
2
tcost = 2e
2t
А cost+B' sint) + e
2t
А sint+B cost)
odakle uporedjujuci koeficijente uz sint i cost dobijamo
sint О В - А
cost 1 А + в
sto daje
в
1
А
2
5"
,
5"
Tako ј е
212 т [e
2t
(
2 1 - т /2
212 т т
=
5"
cost + 5" sint) I о
5
4. Naci obrtnu povrsinu koja nastaje obrtanjem oko р о
larne ose kardioide
р а С О ф
Resenje. Kako ј е kardioida zatvorena kriva simetricna
u odnosu п а polarnu osu to ј е
11
р = 2 11 f Ф ј р 2+ rJ2 ф =
о
2 11 f а с о ф ф а с о Ф Ј 2+ а ф 2 ф
о
2 а

f С О ф ф с о ф с о

ф

ф Ф
о
11
т а

f
С О ф ф с о ф ф

а

о
11
2sin !
Ф 2
f
4
! sin ! ф
cos - ф = 16
11
a
cos
2
2
2
о
11
f (2cos
О
<> 2
) 3/2
2
.
Smenom
cos 1
2
u,
- 197 -
-sin 1 ф
2 2
du
dobijamo
2 о 4 2 5 З п а

р = б п а • 2 f u du = З п а u
5
= -5-
1
5. а povrsinu lemniskate
р = а С О ф
Ь povrsinu tela koje se dobija obrtanjem lemniskate oko
у ose.
1
Resenje. а р = 4 2
п 2
= 2 f а С О ф ф
о
а
Slika 17.
П 2
Ј р ф
о п
а

Ј cos6d6
о
у
а
gde ј е ф = 6; ф = d 6 •
Nove
za
te ј е
granice integracije su
п п
Ф = О 6 = О za
Ф ='4
,
6
= 2
Ь
a
2
sin6
п
2
р
=
I
а
о
п т
р 1 = 2· п I р s ф р р ф
о
р а Ј с о ф
, а ф
р = - с о ф
222
р + р .. 2 = а С О ф + а sin ф а
п --
п f а Ј с о ф
о
2
п а с о ф
п
I
о
с о ф с о ф
ф а ф
с о ф
= п а

(2-12)
П
f
ф ф
о
- 198 -
б К у =arcsinx +1I7 +} obrce se oko apscisne
з е Izracunati povrsinu i zapreminu tela koje ј е ograniceno tom
obrtnom povrsinom i ravni х
Kriva ј е definisana za -1 < х < 1, jer su samo
и tom intervalu definisane funkcije y=arcSinx- i i iz-
gleda kao п а slici 18. Izvod zadate funkcije ј е
х
о
Slika 18.
gde ј е
ј
arcsinx
+ dx,
-1 х
1
х
у
р а ј е
1 --
р = т f 11 у • у dx
-1
1
- ':' г f
- 4.- т
-1
arcsinx +

х
+
х
1
1 = Ј х dx ,
2 -1
1
1 f
3 2_1
dx
х
rntegral 11 nalazimo metodom parcijalne integracije stavljajuci
te
и = arcsinx,
ј е
dv =
Х
1
1
=2/1+xarcsinx
1
1-1
+ 2
du
dx
v х I
1
- dx
f
2/2 +
-1 Х
+ Х
1
/2 т - 412
1-1
=
1ntegral 12 ј е jednak
1
f х dx
-1
1ntegral з ј е jednak
-2 Х 3/2 I 1
З ;-1
- 199 -
1
11" f dx = 11" х 1: 1 = (2 п •
-1 х
Uvrstimo 1! tako dobijene vrednoati za I
1
,I
2
i
з
u izraz za Р
dobljamo
п
р з п 4) •
Zapreminu tela ogranicenog zadatom obrtnom povr§inom, Ы п а
sledeci nacin:
1
2 1 2 2 2
V = п f
У dx = п f {,arcsin х х +;. + 2V1-x arcsinx +
-1
-1
gde ј е
1 1 --
I
1 f
arcsin
2
xdx, I
2
2 f Ј "r x
2
arcsinxdx
-1 -1
1 1 --

з
= 11"
f
arcsinxdx , I
4
=
11" f vi_x
2
dx .
-1 -1
Sve ove integrale resavamo metodom parcijalne integracije. U I
1
с е т о staviti
du
2arcsinxdx

dv dx, v = х
te ј е
1
I
1
= + 2 f -xarcsinx dx .
-1 Ј х
Ponovnom parcijalnom integracijom sa
dobijamo
и
и = arcsinx, du =
dx
dv
п + 2 Ј - х

arcsinx - х
2 } Ј х

arcsinxdx
-1
stavimo
- 200 -
du
dx
и
arcsinx
1i-2
х
11 - х

dx,
1
+ arcsinx
) I
dv
v
"2
te ј е
12 = (x/1+x
2
arcsinx +arcsin
2
x) I-i
(
х 1 . 2 ) 1 1
= - :r + "2 х -1
1
f х + arcsinx ) dx
-1 х
12 = о
1
u 1 = 11 f arcs inx dx s tavi t е о
3 -1
и = arcsinx,
du = _-,-d_x_

dv dx, v х
te ј е
1
з = II
f
(xarcsinx) 1_ 11 + f ( -xdx)] = х

1 1 О
-1 /---2- -1
V1-x
1ntegral 14 ј е jednak
11 f vi_x
2
ј х = z:. х х

+ a.rcsinx) /_11
-1 2
р а ј е
V = (9112 - 16).
7. Data ј е hipocikloida
(astroida)
х =
у
1zracunati:
а velicinu povrsine ograni-
с е п е torn krivorn
Ь duzinu luka krive
с zaprerninu i povrsi-
п и tela nastalog obrtanjem
te krive oko х ose.
у
Slika 19.
А О
- 201 -
Resenje. Astroida ј е putanja tacke А koja lezi п а kru-
gu poluprecnika 1 ' kada se ovaj krece s unutrasnje strane р о
krugu poliprecnika а Kriva ј е simetricna и odnosu п а о Ь е koor-
dinatne ose.·
а Dok jednom obidjemo krivu и negativnom smeru Ф uzima
vrednosti od Ф = Т Д О Ф =0, te sledi da ј е
о З З 2 Т 4 2
Р Ј (asin ф а с о ф З а Ј sin ф с о ф ф
Т о
2 Т 4 б 2
Р З а Ј (sin ф ф ф = З а 1.
о
О а bi smo odredili integral 1 koristimo obtazac:
Ј
. п 1. n-l n-1 Ј . n-2
xdx = - п xcosx +n- xdx 1
te ј е
Т 4 б Т 4 1 5 Т
1 = f(sin ф ф ф = JSin ф ф +6"(sin ф с о ф Ј
о
-
о о
5
Т 4
1 Т 4 1 1- З
Ј Т +
6"
f sin ф ф 6" Ј sin ф ф =6"(- "4 sin ф с о ф
о
о о
+ i
2," 2
1
Т 2
.!. (-
1
Ј sin ф ф
8"
Ј sin ф ф
"2
ф с о ф +
4 8
о о
+ 1 ф Ј Т
"2 о
т
8"
Uvrstimo li tako dobijenu vrednost za 1 и izraz za Р dobijamo
Ь
о
s
"4
х = З а с о

Ф Ф ,
• 2
У = З а ф с о ф
т . ф З ф
Vx у = З а с о ф = -
2
te sledi da
s З а
"4 2"
ј е
т /2
Ј
О
Prema tome ј е
ф ф
s = б а
З а
2"
с Zapremina tela nastalog obrtanjem oko х ose hipociklo-
ide jednaka ј е
а
о
V = Т Ј y2dx =2n f а

Б Ф З а с о

Ф Ф Ф
о т /2
а
f
т /2
Uvedemo li smenu
с о ф = t
dobijamo
- 202 -
ф ф = dt
1
v= б а З п Ј

З

З
б

о
v
d) Povrsina tela nastalog obrtanjem hipocikloide oko х ose
jednaka ј е
п г
Р

= 4 П f у Ф Х У ф
о
п З
п f а ф З а ф с о ф ф
gde ј е
2
12a П
п
f

Ф с о Ф Ф
о
t = ф I dt = С О ф ф
о
8. Izracunati zapreminu i povrsinu pseudosfere, tj.
tela koje nastaje obrtanjem traktrise
oko х ose.
у asint
l+cost
х = a(cost - ln sint
Resenje. Zbog simetricnosti krive u odnosu п а у osu ј е
П Е
y2(t)x(t)dt
V
=
П Н т
f
Е О п
а [-sint-
sint -sin
2
t-(1+cost)cost
] =
. 2
t
l+cost Sl.n
х
sint
р а ј е
'1
х
Slika 20.
р
4 rr lirn
1::-+0
- 203 -
rr/2 -- П t)
Ј у dt = 4 п Н Ј asin а
1:: 1::-+0 1::
rr/2 . 2. rr/2
Ј castdt = 4rra Л Sintl 4rra
2
1::
1::
§ 6. Te2iste, rnornenti inercije
homogenog luka krive
4
cos t+a2
-:-r О С U.I"'=
t
Stati6ki momenti homogenog luka gustine s т п а
koordinatne ose х i у definisu se obrascima
ь / 2
Ј y(x)Vl+y' х dx;
а
dok su koordinate tezista luka date т
gde ј е S duzina т luka.
1. Naci teziste gornje polovine kruznog luka
х rcost
у rsint
у
)(
Slika 2].
ReSenje.
- 204 -
Х т = О
м
у т = х
j.J·s
п п
М = Ј Ј у (t) Vx""+y"" dt = Ј f rsint· rdt
х
о о
Kako ј е s = r п to ј е
у 2j.Jr
2
= 2r
т ј Ј п п
2. Naci teziste luka cikloide
х = r (t-sint)
у r (1-cost)
Н е в е ј е Zbog simetrije ј е
п
2 . f."2"7'2
f у у • dt
о
п
f ..;

у dt
о ..
.
r(l-cost)
2 П 2
r ј Ј (-cost) 0= 2j.Jr •
·2 .2 2
rsint; х у = 2r (l-cost)
.
у
п
f r/l-cost dt
о
у т =
п
у
Ј r l1-cost dt
о
г Т
________ __________ ____
t=2'J
Slika 22.
Kako ј е l-cost = 2sin
2
i to ј е
- 205 -
2n 2 t t
r Ј 2sin "2 12 sin "2 dt
У = __ ______________ __
т 2n t
Ј 12 sin "2 dt
о
2n 2 t t
2r Ј {1-eos "2 )sin "2 dt
о
2n t
Ј sin "2 dt
о
[
t 1 Э !2
2r -eos з е о
t Ј
-eos -
2 о
4r
З
3. Naci teziste о о ч dela astroide х

у а

ko-
ј lezi iznad х ose.
х т = О
м
\.1 ј У х у х dx
х а
\.I·s
\.1 ј Ј У х dx
а
у = а _ х 3/2
У
= l а

х

х 1/3 )
2 3
1 + у
!
1/3 - 1/3
а х
v' У = Ј а

х 0/3) = 1/3 - 1/3
а х
о
М Ј
х
а

х

а

х l/3 )dx +
а
а
Ј
( 1/3 - 1/3 ) (2/3 2/3) 3/2
d
+ \.1 а х а х х .
о
Uvedirno srnenu
2/3 2/3
а х =u
х 1/3 dx
3
"2 du
za х > О
za х < О
р а ј е
Kako ј е
to ј е
- 206-
а

З
Ј
З З
u и

о
а
s = а

З
Ј х З dx
о
у т
З а
З
"5 а •
З о

а
Ј
2
З
а
З а
Teziste homogene ravne povrsine
З

и u
6 2
5" 11 а
Ako ј е zadata homogena ravna figura gustine Р ogranicena
krivima y=f
1
(x), y=f
2
(x), х а i х Ь tada su njeni staticki
momenti dati obrascima
Ь
М у = 11 Ј x[E
2
(x)-f
1
(x)]dx
а
dok su koordinate
х =
т
tezista
М
у

Р
,
date obrascJ.ma
М
х
у т = Р
gde ј е Р povrsina posmatranog ravnog lika.
Koordinate tezista sektora ogranicenog dvoma radius vek-
torima i krivom cija ј е jednacina data и polarnim koordinatama
р = ф izrazava se obr.scima
2
"3
Ф
Ј
290
у т = з ф
Ј р ф
Ф
О
- 207 -
4. Naci teziste ravne р о й п е krivim lini-
Ь 2
ј ama у = "2" . х х = i у = •
р а ј е
м
х
а
Resenje. Prema gornj im obrascima ј е у = f,,(x) = О
а 4 2
Ј х dx = а
о
у

а
X
3
dx =
2
Ь
м
2"
Ј
Ь а /4 I
У
а о
Ь
а
2
Р
2"
Ј
х dx = а Ь
а о
)(
О
3 3
х т
=-
а
у т 10 Ь
4
Slika 23.
2 2
5. Naci teziste prvog kvadranta elipse = 1
а Ь
Resenje.

2"
а 2 2 2 3 2 а 2
Ј Ь о х а )dx=-2- х х а )10 /3
о
а Ј 2 2 "
ь
М = Ј х а dx = __ а
у о 2
Povrsina elipse ј е Р = а Ь te ј е
6.
ma у х i
Ь
Naci teziste ravne figure ogranicene krivim linija-
2
х = у
Resenje. Apscisu х presecne tacke zaqatih krivih do-
bijamo п а sledeci nacin:
-- х

Ј 20 х = -2lY
203/2 х

х = 20
ч
х
Р
- 208 -
20 4 2
f х х /20 )dx
о

20 2
f х х - х /20)dx
о
3 • 202
20 . 2 202
f (l2Qx - х /20)dx =-3-
о
Na osnovu toga ј е
у
Slika 24.
7. Naci teziste ogranicenog logaritamskom spi-
ralom р а е
Ф
(od Ф т do Ф т
ResenJ.e. Prema obrascima za koordinate teziSta bice
71
3 ф
71
3 ф d
f
а е с о Ф Ф
f
а е Ј ф Ф
2 т 2 т /2
Х т
=
з
у т
з
71
а

е
Ф
Ф
71
а

е
Ф
Ф
f f
т т /2
Da bismo izracunali integrale u brojiteljima obrazaca stavicemo
71
f е

Ф С О ф ф
т /2
(Acos!/J + В ф е
Ф
I /2
odakle u prvom slucaju diferenciranjem о Ь е ј и strana jednacine i
uporedjivanjem koeficijenata dobijamo
tj.
3
I
1
= (10
а u drugom
3
А = 10
в = --.!...
10
1 ф 71
с о ф + 10 ф е I
т
slucaju ј е
А = - --.!...
1 10
3
10
3 т 1
(- 10 е -10
т /2)
е ,
- 209 -
odnosno
з з ф т
I
2
= (- с о ф +10 ф е I
т
Kako ј е
to ј е
1 т т
'2 е е )
Teziste obrtnog tela
Koordinate tezista obrtnog tela (telesne gustine џ = 1),
koje nastaje obrtanjem povrsine ogranicene krivom у =f(x), х
osom i pravama х а i х Ь Ь а oko x-ose, date su obrascima
Ь
2
f
у х х dx
а
у т
О
х т
Ь 2
zT
f у (x)dx
а
8. Naci teziste tela koje nastaje obrtanjem oko у ose
figure ogranicene hiperbolom
2 2
- = 1
а Ь
i pravama у = i У = Ь > О •
Resenje. Koordinate tezista
у
su
Х т
= zT =
О i
Ь
2
Ь 2 2 2
f
Х (y).ydy f а ( у Ь ) dy
о о
у т
ь
x
2
(y}dY
Ь
а 2 ( у 2 Ь 2) dy
f f
о о
- 210 -
р а ј е
у
т
Ь
9. Naci teziste tela koje nastaje obrtanjern oko х ose
2
slike ogranicene parabolorn у = р х i pravarna у = О х = а а > О •
ReSenJ.e. Tez!ste tog tela irna koordinate
а
2
а
2
f
у xdx
f
4 р х dx
у т
ZT =0;
о о а
х т
а
2
а З
f
у dx
f
4 pxdx
о о
Guldinove teoreme
Zapremina V(X) [V(Y)]obrtnog tela, koje nastaje obrtanjem
oko х у ose neke ravne povrsi , koja se nalazi и ravni Х О У Ь т о ј
п о ј е jednaka proizvodu mernog Ь т о ј а povrsine i obima kruga р о
precnika У т Х
т
gde ј е х т У
Т

taciju, tj.
V
у
teziste povrsi koja vrsi т о
Г • х т • Р •
Povrsina Р х Р у nekog obrtnog tela, koje nastaje
.obrtanjem oko Х У ose luka neke krive i ravni Х О У Ь т о ј о ј е
jednaka proizvodu duzine luka s i obima kruga poluprecnika у т
Х т gde ј е х т
Р х
У т teziste luka krive tj.
т У • s .
• т '
Р у = т х т • s
10. Naci povrsinu i zaprerninu torusa, koji nastaje
obrtanjem oko у ose kruga
х а + r cos t
У а + r sin t
а > r)
Resenje. Teziste kruga i kruzne linije ј е и tacki
А а а te ј е
2 2 2
V(y) =2nar г = 2ar г
2
Р у = т т = 4 rn
- 211 -
11. Naci povrsinu tela, koje nastaje obrtanjem oko х
ose cikloide
Е е Э е ј е
х = r (t-sint)
у r (l-cost) •
Kako ј е
4
у = - r i s = 8r I to ј е
т З
64 2
= r п •
12. Pomocu Guldinove teoreme naci povrsine i
zapremine tela, koje nastaje obrtanjem ravnostranog trougla stra-
ne а oko ose, koja ј е od. tezista trougla udaljena za d (d > а •
Е е Э е ј е Ako osu obrtanja sa х osom, tada ј е
У т
= d, te ј е
2
13 2
V П У
т
Р
211'd а 13
= Т а d)
х 4
Р
211'YTS
211'd З а
=
6a11'd .

З Pravilni sestougao strane а obrce se oko jedne stra-
ne. Naci zapreminu i povrsinu tako dobijenog tela.
с е
Е е Э е ј е Ako onu stranu sestougaonika oko koje se obr-
smestimo п а х osu tada ј е
а З
te ј е
=
-2-'
Т
V У
т
Р
=
211'
а З 6
а

З = а З
х 2
421
Р 211'Y
T
S 211'
а З
а = З а
2
= -2-
.

§ 7. Mesoviti zadaci
1. Dat ј е integral
1
I(p,q,r) = f

х Х х
о

Koris teci smenu
1-t
х = l+t
dokazati da vazi
- 212 -
а
q+r+1
I(p,q,r) = 2 1 (q,p,-p-q-r-2)
Koristeci gornju formulu dokazati da ј е
1
1 = f

Х
о
Н е в е ј е Uvodeci
1-t
imamo smenu х =-
l+t
о
1-t

2 r (-2) dt
I(p,q,r)
f
l+t
р
l+t )
(l+t)2
1
l+t
1
2
q
+
r
+
1
f

Р р

о
sto dOkazuje а Koristeci а imamo
1 ј

х = I( -3) =
о
Uvodeci smenu
2
1 - х = t , dx = -2t dt
о
_2-1/2 f
1
Mogu se odrediti brojevi А В С О i Е tako da ј е
42--
f t -t dt =- (At
3
+Bt
2
+Ct +D)/1-t
2
Е f
11 _t
2
• 11-t
2
Izjednacujuci izvod leve i desne strane gornje jednakosti dobi-
ј а т о posle mnozenja sa 11-t
2
42 2 4 32432
t -t = 3At + 2Bt + С - 3At - 2Bt - Ct - At - Bt - Ct - Dt + Е
Uporedjujuci koeficijente uz odgovarajuce stepene od t dobijamo
sistem:
1 А - А А =-
1
4
о В - В cije ј е resenje В О
-1 А - С С
1
8"
о В - D D О
О С Е Е
1
+ -
8
Odavde
а
I =
1
I
а
Ь
2.
- 213 -
1 . 1 п
= - = - 16 '
Naci
е
х lnx
I с
=
f
dx
с
Ј х

3
Н т
I(c)
с
1 1 dt
"8 f -===
о 1-t2
1 < с < е
Resenje. а Neodredjen integral resavamo metodom par-
cijalne integracije stavljajuci
u = lnx ,
dv =
х dx
Tada ј е
du
dx
х
v = -
Ako u zadnji integral uvedemo smenu
1
x=z'
imamo
f dx
= -
х Ј х

Tada ј е
dx = _ dz
2
z
f dz
-
11-z
2
arcsin
I(c) (-
lnx
arcsin
1
le
-
х с
Ь
х

-1
е

Н т I с
с
+
ln
arcsin
-
Т
с -1
1
1
1
-
х
1
-
е
gde ј е primenom L'Hospitalovog pravila
+ С .
+ arcsin
1
-
с
- 214 -
1

А lim
lnx
lim
х
lim
х -1
= =
2

х

х
х х
v'x2-1
о .
з Naci
а
а I а
f
arctg
х
= I
о х -1
Ь
Н т
I(a)
.
а о о
а Resimo prvo neodredjen tlntegral parcijal-
nom integracijom. Stavljajuci
х
u = arctg -2-
х -1
dv = dx,
2
du = - -- dx,
х

v = х
dobijamo
f
х
arctg т dx =
х
xarctg
х -1 х -1
= xarctg *- + ln(x
2
+1) + С •
х -1
Tada ј е
I(a) = aarctg а + ln(a
2
+1)
а

ь Н т I(a) = о о
а о о
jer ј е prvi sabirak u I(a) pozitivan za а drugi tezi besko-
nacnosti za а о о •
Kako
4. Naci
а I(x) Ь lim I х .
х о о
Metodom parcijalne integracije, stavljajuci
u = lnt, du = .! dt
t I
dv =
2tdt 1
(l+t
2
)2
,
v = -
1+t
2
'
f
2tlnt
dt
_ ln t + f
dt
(l+t2) 2
l+t
2
t (l+t
2
)
ј е
1 А
+
Bt С 1 t
t(l+t
2
)
t

t
- l+t
2
dobijamo
- 215 -
to ј е
= lnt -i ln(l+t
2
) с = ln _..;;t_ + с

Tada ј е
г
1 х = (- . + ln _t"'"--_
l+t . v' l+t2

Х lnx х 1
1 '" --:---2' + ln - -ln
l+x v'l+X2 I'I
ь Lako в е vldl da ј е
lhn 1 х :: - О + О - ln -L '" lnl'I •
х ћ
5.
lhn
Х С Х
х
f (arctga)2da
о
Resenje. Za х + с х i brojitelj i imenitelj gornjeg raz-
lomka te!i + х • Primenjuju6i L' Hospitalovo pravilo i teoremu
da ј е izvod odredjenog integrala р о promenljivoj gornjoj grani-
с jednak vrednosti podintegralne funkclje za tu gornju granicu
(podintegralna funkcija treba da bude integrabilna) tj. da ј е
d
dx
dobijamo
Н т
Х С Х
х
Ј
о
х
f f(t)dt = f(x)
а
(arctga)2da
Н т
v'

+ 1
х
(arctgx) 2
( !. ) 2
п
. 2
= ---=
т
1
v'-;r;-;.
VI GLAVA
DIFERENCIJALNA М
§ 1. Krive u prostoru
Ako ј е u trodimenziona1nom euk1idBkom proBtoru krlva za-
data ј е д а с Ј о
= = x(t)I + y(t)3 + ,
Ј Ј u parametarBkom obliku
х = х (t) , у = (t) , z = z (t) ,
tada ј е duzina 1uka о д tacke в а parametrom t
o
д о tacke' ••
parametrom t
1
data Е О Е т и т
t
1
t
1
s=f ds=f v'X
2
+y2+i
2
dt.
t t
о о
Vektor tangente, Ы О Е т а е i О Е т а е krive о д Е е д ј ј е о formula-
т а
.
.... ....
t = r,
.+ -+
r xr,
.... .... ....
п = xt
i njihove ortove с е т о obe1eziti reBpektivno в а
.. ....
t
o
, Ь
о
п о
- 217 -
+ +
Tadka М , vektori t i п odredjuju oskulatornu ravan,
i ri normalnu ravan, а М Ь i t rektifikacionu ravan krive и
tadki М krive.
11101
Polupretnik kriv;ne R i krivina К в и odredjeni relacija-
+2 З
1 2 Q:L.
К

= R = ...... 2
Ir xrl
tj.
torzije,±T,je dat formulom:
,:,:;2 + 2
= [r rl = Ш
..... ..
т т
...;: +.
reb
1
Torzi'u с е ш о oznaditi в а т Ako ј е и jednatini krive parame-
tar t jednak duzini luka s , tada ј е
2+
== 1;"1
ds
а
1
Т = ±
FrenetJfH' i obrasci glase:
ds R
+
dn
o
t
O
б
О
т в
-R"
т
db
+
О
п о
ds Т
Obvojnica familije ravnih krivih F(x,y,a) =0 в е dobije elimini-
в а ј е ш parametra а iz jednatine
Э х у а = о i
Э а
1. POkazati da kriva
х = sin 2 Ф
у 1 - eos 2 Ф
z = 2 eos Ф
F(x,y,a) = •
- 218 -
е Н п а sferi.
Resenje. Kako ј е
2 2 2 2 2 2
х у +z = sin ф с о ф С О ф с о Ф
2 2 2
= с о ф с о Ф = 4sin ф с о Ф = 4 ,
to sledi da ј е kriva п а centra1noj sferi po1uprecnika 2, posto
п ј е п е koordinate zadovoljavaju jednacinu te sfere.
2. Naci и ч а о izmedju tangente п а krivu
х а cos t
У а sin t
z = Ь t
i vektora koji spaja koordinatni pocetak sa tackom dodira .
Resenje. Ako sa а и ч а о izmedju tangente
....
t
а sin t, а cos t, Ь i vektota а cos t, а sin t, Ь t ), tada ј е
COSa
з Dokazati da kriva
х
etcos t
у
sece izvodnicu konusa п а kojem kriva konstantnim и ч о т
Resenje. Eliminisanjem parametra t iz jednacine krive
dobijamo jednacinu konusa
222
х у =z
cije ј е teme u koordinatnom pocetku, а о в а simetrije ј о ј ј е z -
osa.
Ako в а t vektor tangente п а krivu u nekoj tac-
ki М в а vektor tacke М а в а а ugao izmedju vektora
- 219 -
+ ....
t i r , (tj. izmedju tangente п а krivu i izvodnice konusa koja
pro1azi kroz tacku dodira) tada ј е
cos а
Kako ј е
t = t[et(cos t- sin t), et(sin t+ cos t), e
t
1
.... t
r е cos t ,
.... rt
Irl = V2e
t t
е sin t, е )
= 2e
2t
,
cos а = Ј
Time ј е tvrdjenje zadatka dokazano.
4. Kriva koja se naziva 1oksodroma odredjena ј е jed-
nacinom
т е
Ф = а 1n tg( 4' - '2) ,
gde ј е е geografska sirina а Ф п а sferi. Dokazati
da о а sece meridijane sfere pod uglom а tako С ј е tg = а
Resenje. Posto ј е loksodroma п а nekoj
nika r to ј е ј е а jednacina u parametarskom dbliku (parametar
ј е е
gde ј е
х = r cos cos Ф
у = r cos е s in Ф
z = r sin е Ј
т е
ф а 1n tg ( - - - )
4 2
Kako Ј е Ф е а to Ј е vektor t п а loksodromu
- cose
t(-rsine С О ф а ф i -rsine ф - а ф ;
rcose ).
Jednacina meridijana sa duzinom Ф ј е ф parametar)
х = r cose с о ф
у = r cose ф
z = r sine
- 220 -
....
Vektor tangente t
l
п а meridijan ј е
.... ....
t
l
= t
l
(- r с о ф - r ф r cos8)
Ugao а izmedju loksodrome i meridijana ј е ugao izmedju vektora
.... ....
t i t
l
te ј е
Kako ј е
to ј е
cosa
1
cos а -....:;;...-
.. а

.... ....
(t.t
l
)
l"tlltll
r ,
, а tga а sto ј е i trebalo dokazati.
5. Svakoj tacki M(x,y,Q) ravni Х О У mozemo pridruziti
tacku Ml(xl'Yl,zl) sfere x
2
+y2+z 2=az koja ј е odredjena prodorom
prave А М (gde ј е А о о а kroz sferu. Ovo preslikavanje ј е uza-
jamno jednoznacno, izuzev tacke А i zove se stereografska pro-
jekcija.
Izraziti koordinate tacke М р о о и koordinata tacke М

i dokazati da kr1va е
ф
polozena u ravni Х О У gde з е polarna
osa poklapa sa pozitivnim delom x-ose pri stereografskoj projek-
ciji prelazi u loksodromu.
В е В е ј е Kako ј е
М '" L'IOMlA
to ј е
l) О М : М А OM
l
: а , а iz relacije
llAOM
l
'"
llPM
l
sledi
ј е
2) м

l) i 2) sledi
Iz relacije
3) Х Х

М

da ј е
. Kako
2 2
а х у )
2 2 2
х у а
4) а (a-z
1
) = А М А М

sledi da ј е
а (a-z
1
)
ј е
-2 2 2
А М

х

у а
М х у ; а
tj.
da
iz
- 221 -
Iz relacije X:X
1
=Y:Y
1
sledi da ј е
2
У = а У
1 х у а
z
А О Д а
.-.-,-.....
(
у
х
у
51.2
х
51. 1
Predjimo п а drugi deo zadatka. Kako ј е M
1
п а sfe-
ri to ј е
а
с о с О Ф x
1
2
Y
1
а
с о ф
2
а
+!
sin6
zl
=
2 2
Pri stereografskoj krive r е
ф
ј е
5)
а
2 с о с о ф
Kako ј е
Х = r с о ф = е Ф с о ф ,
а
х

у

r
2
=
ф
to u 5) gornje vrednosti za Х i za х

у

dobijamo re-
1aciju
tj.
а ф Ф
с о с о ф = е cos
ф 2
е а
е Ф с о а е Ф а с о = О
Odavde ј е
1±sin6
а ---
cos6
'/2 = ln [ а
Za а dobijamo
- 222 -
1 ±2Sin! cos! 1
- sin
2
1
1. а
1- ] [
= ln а tg (
1+ tg"2
1 1f е
m ln tg ( "4 ± '2
1 1 1f е
Ф 1 /2 = m ln а + m п ( "4 ± '2
(cos! ± sin! ) 2 ]
с о с - sin!) +
tj. loksodromu obrnutu za ugao ф ln а и pozi tivnom smeru.
m
б Dokazati da normalne ravni krive
1) x=acost у =asinasint z = а cosa sin t
prolaze kroz pravu х О z+y tg а = О
Resenje.
ve х у , z) ј е
Jednacina normalne ravni и nekoj tacki kri-
х х У у у О
Za krivu 1) jednacina 2) postaje
-(X-acost)asint + (Y-asinasint)asinacost +
+ (Z-acosasint)acosacost = О
tj.
3) Х + sinacost + cosacost.Z = О
Presek normalne ravni krive sa ravni х о ј е
Z + Ytga = О
1f
U tackama krive 1) и kojima ј е t=±'2+2k1f(k=0,±1,±2, .•. ) normalna
ravan se poklapa sa ravni Х О dok и tackama krive и kojima ј е
- З -
t=k7r (k=O , ± 1, ± 2, • •• ) norma1na ravan ј е т ravan Z+Y t9 а О
se 1ako v1d1 uvrste 11 se odgovarajuce vrednostl za t u З
1)
7. Dokazatl da tangente п а krlvu
З у
9z
obrazuju konstantan и ч а о sa neklm odredjenlm pravcem.
ј е
Resenje.
х х
,2
х
у т
х
З
Т
Jednaclna krlve 1) u т Ы
+ 2 2 2 ,+, 2 2
Vektor tangente ј е t(l, з х '9 х ) а tl = 1 +'9 х ,
+ +
Posmatrajmo vektor а О i obelezimo а а а и ч а о izmedju t 1
Tada ј е
cosa
2 2
l+'9 x
2 2
v'2(l+'9 x )
Т о znaci da svaki vektor tangente krlve 1) zaklapa в а vektorom
+ 7r
а ugao od "4'
8. Nac1 tangentu п а krlvu
2 2 2
{
х З у +z -47 = F
1
(x,y,z)
2 2
х у -z = F
2
(X,y,z) = О
О
u tacki М
Resenje. Vektor tangente t п а krlvu 1) ј е
t
х
х
-t
Ј
б у
у
2z
=(-6y-8yz)! +
+(4x+4xz)j +
-1 ,+ 4xyk
- 224-
-+
u tacki м ј е t(-54,-56,-8), а jednacina tangente u tac-
ki М п а krivu 1) ј е
х
27
у
28
z-6
4
9. Naci jedinicne vektore tangente, normalne i binor-
malne za krivu
-+ . 2 -r . -t,.,.
r (Cost+sln с о Ј с о
u tacki А u kojoj ј е t ='; i napisati u istoj tacki jednacine
normalne, oskulatorne i rektifikacione ravni.
Resenje. Kako ј е
r (-sint+sin2t)! + (cost-cos2t)j + sintk
(-cost+2cos2t)! '+ (2sin2t-sint)j + costk
to ј е u tacki А vektor u pravcu tangente
а
-+
-+ -+ -r -t -+
t=r =-l+J+k
-+
t
о

Т

2
1 -r -t ,.,.
-(-l+J+k).
13
Vektor Ь u pravcu binormalne u tacki А ј е
-+
-+
ь r
dok ј е
->-
т
(t= '2)
:;
xr
т
(t= '2 )
1
у
-r -t
k 1
Ј
-1 1 1
-t -t .,..
1 - 2) + З
,-2 -1 О
Vektor п u pravcu normale ј е
I-f
-t
k
->- ->- -+
)
I -r-t-+
bxt -2 З ,= -51-4)-k,
1 1
а
-+
-+ п 1 -r -t -+
П (-51-4)-k)
о

m
- 225 -
Kako tacka А ima koordinate (1,1,0) to su jednacine normalne,
oskulatorne i reflekcione ravni р о redu
х + у + z О
х - у + З + 1 О
х - у - z + 9 = о
10. Pokazati da linija
х = at
2
+ bt + с
2
+ b
1
t +

a
1
t С

2
+ b
2
t + z = a
2
t С

lezi и jednoj ravni i naci jednacinu te ravni.
Resenje. Jednacina oskulatorne ravni krive ј е
Х х У у Z-z
х
У
z О
х у z
koja za krivu 1 ) postaje
Х х У у Z-z
2at+b 2a
1
t+b
1
2a
2
t+b
2
О
а 2a
1
а

Rastavljanjem п а zbir dve determinante jednacina oskulatorne
ravni ј е
2
I (at +bt+c)
+ I
ь
а
Х х
2at
а
Z-z'
2
Y-(a
1
t +b1t+c
1
)
Ь

а

+
2
z-(a
2
t +b
2
t+c
2
Ь

О
а

Prva od gornjih determinanti ј е nula, posto su druga i treca
vrsta proporcionalne. Drugu determinar'lturastavljamo п а zbir 4
determinante treceg reda od kojih su druga i treca jednake nuli,
i konacno posle skracivanja sa 2 jednacina oskulatorne ravni ј е
- 226 -
х
у
z с
2) ь о
а
Iz jednacine 2) se vidi da u ј о ј е figurise t, tj. oskulator-
е ravni u svim tackama krive se poklapaju, sto znaci da ј е kri-
va ravn.a.
11. Na6i poluprecnik torzijeJT)za krivu
-,. ......,. -+
r = cost i + sint ј + sht k
Resenje. Kako ј е
r -sint! + ј + cht
-cost 1 - sint ј + sht k
1·= sint 1 - cost ј + cht k,'
а
(costsht + sintcht)l + (sintsht-costcht) + k,
to ј е
[
.:.. 2 2 2 2
r х r Ј = sh t + ch t + 1 = 2ch t .
Iz gornjeg sledi da ј е
.... [:;. "-+]
r r х r = 2cht ,
а
г 2
ITI=I- х ф 1=1- cht\=
r [r r Ј
12. Pokazati da su kod krive
1 ) х = chz у = shz
t -t
е е
2
- 227 -
.:,. .:,. :;.


к у ,'Z) Neka ј е r=r{x,y,z), r а r = tada ј е
R
2
[(;) 3
ITI=I-
2
,r r I

.{: ц о
!.- 2
[r х r] r[rxrJ
Iz
:"2 2 2 2
r = sh t + ch t + 1 = 2ch t
х = -sht i + cht ј - k
sh
2
t + ch
2
t + 1 2ch
2
t
1
sledi da ј е
2
R = I = 2ch t .
13. Dokazati da ј е п а krivoj
х = achtcost У = achtsint z = at
odsecak norrnale (ne glavne) od tacke п а krivoj do ose jed- .
nak radiusu druge kriv·ine .
Jednacina и tacki (x,y,z)
ј е
+ + = О
Presecna tacka ove ravni sa Oz osorn ј е tacka (O,O,Z1 ),
gde ј е
. tj.
xx+yy+zz
z
Z1 = achtsht + at.
Odsecak norrnale ј е rastojanje d izrnedju tacaka (x,y,z)
i (O,O,Z1)'
to ј е
Kako ј е
х = ashtcost - achtsint
х = - 2ashtsint
х = - 2achtsin t-2ashtcost
У
..
У
У
ash t + ach tc'os t
z = а
2ashtcost z = о
2achtcost-2ashtsint 'z = о
-
228 -
х у z
;l; х у z 4a
3
Sh
2
t ,
-+ -+ -+
х у z
а i ј k
х х у z
..
х у z
Iz gornjeg s1edi da ј е
т
tj.
Sada se vidi da ј е d = ! I sto ј е i treba10 dokazati.
14. Р о g1avnim norma1ama zavojnice x=acost; y=asint;
z=bt odseceni su odsecci duzine 1. Naci geometrijsko mesto Г nji-
hovih krajeva.
Resenje. Ako sa "f, п i Ь obe1ezimo vektore u pravcu
tangente, normane i binorma1e, а sa "f
o
, п о i Ь
о
ortove tih vek-
tora, tada ј е
а
Kako ј е
!n!
to ј е
-+ +
rxr
-7

absint
-asint
-7

-7
Ј
-asint acost Ь
-acost -asint О
-t
k

-abcost
2
а
aCIJst Ь
. -7 -t 2-+
а Ь а Ь с о Ј а k
23 7" 2 з 7" -+
а Ь а с о а Ь а ш О
/232 2 232 . 2
V(ab а ) (-cost) а Ь а ) а ь

а
З
-+
п
= - cosi! - sint ј
.. -7. -t
.tn
o
= - l..cost - Ј
Ako sa r
1
obe1ezimo vektor po1ozaja neke tacke (x
1
'Y1,zl)
geometrijskog rnesta Г tada ј е
- 229 -
tj. Х

'" а cost
у 1 а sint
Zl bt
о
sto znaci da ј е r zavojnica.
51. З
15. Napisati jednacine normalne, oskulatorne i rekti-
fikacione ravni krive:
1)
222

Х у +z = 11
222
х - у + Z = 9 u tacki м О 1, •
Resenje. Diferenciraju6i jednacine 1) smatraju6i х kao
nezavisnu promenljivu т
2) xdx + ydy + zdz
xdx - ydy + zdz
О
О
Uvrstivsi vrednosti za x,y,z т jednacine
dx + dy + З О
dx - dy + З О
cija su resenja dy =
1
dz = - з dx •
Diferencirajuci
ј а т о
(dx) 2
+
(dy) 2
2
+ yd у +
(dz) 2
+ zd
2
z О
(dx) 2 (dy) 2
2
(dz) 2
2
О -
- yd у + + zd z
Uvrstivsi vrednosti za x,y,z,dy i dz т
2 2 10 2
cija su resenja d у О d z = - 27 (dx) .
2) р о х dobi-
Jednacina normalne ravni u datoj tacki м odredjenog vektorom р о
lozaja
о
З ј е (r-ro)dr
o
О gde ј е dr
o
= dro(dx,o,- ј dx)
te ј е jednacina normalne ravni
1 1
х - 1 + з (- З ) = О tj. х - З z = О •
- 230 -
Jednacina oskulatorne ravni
х х
У У О
z-z х у z-3
о о
dx dy dz О tj. dx О
_..!. dx
3
О
d
2
x d
2
y d
2
z О О
10 2
I - 27 (dx) I
te ј е jednacina oskulatorne ravni
у - 1 = О
Vektor normale п krive 1) u tacki м dobijamo kao vektorski pro-
izvod vektora
+ +
Ь Ь О О i vektora
+t(1,0, 1) , .......... 1 ,
з tJ. n:n( З О -1) te Ј е
jednacina rektifikacione ravni:
1
з (X-1)-(Z-3) = О
ili
x+3z-10=0.
16. Odrediti funkciju f(t) iz uslova da binormala kri-
ve
1)
+
r
.....
r(t,sint,f(t»
bude paralelna ravni YOZ, da kriva 1) prolazi kroz tacku
+
i da u toj tacki ima vektor tangente paralelan vektoru t(1,0,1).
Я е в е ј е
:.. '-+
r х r to iz
а
. ..
+ +
rxr
Kako ј е vektor binormale Ь paralelan vektoru
-+ -+-
r r (1,cost,f')
+
r r О ,-sin.t,f")
(f" cost + f - sint)
• '+
sledi da mora biti prva koordinata vektora х r jednaka nuli, da
bi vektor Ь bio paralelan ravni YOZ; tj.
Oda.vde ј е
tj.
а
f'cost + f'sint О
f'
f"
lnf'
cost
- sint
с
ln
sint
- 231 -
f =
sint
t
Cln (tg 2" ) + С 1
Kriva 1) sada irna oblik
+ +
(t,sint,Cln( tgi + С

2) r r
Iz uslova da kriva 2) prolazi kroz tacku А i
tal:1gente paralelan vektoru t dobijarno da ј е
С

С
а kriva 2) postaje
3)
+ + t
r = r (t,si,nt,ln (tg2" ) + 1)
u ј о ј
17. Naci obvojnicu farnilije parabola
1) у = х

+ а х + Ь
cija se ternena nalaze п а pravoj у х
а vektor
Resenje. Ako sa Т obelezirno terne parabole 1) tada ј е
а

у т = - 4" + Ь
Kako Т lezi п а pravoj у х to ј е Х т У т odakle sledi da ј е
Ь
а
2"
Sada 1) postaje
2)
2 а а
у = х + х + 2 ( "2 - 1)
Parcijalni izvod 2) р о а ј е
3)
Eliminisanjem parametra а iz 2) i 3) dobijarno pravu
4)
koja ј е obvojnica familije parabola 2).
18.
1 )
Naci
ћ
х +
2
а
obvojnicu familije elipsi
2
= 1 za koje ј е 2) а

+

= 1.
Ь
- 232 -
Rei'fenje.
1z 1) i 2) dobijamo jednacinu familije elip-
si
2 2
х + у __
2" ·2
а а
3)
1
Parcijalni izvod 3) р о а ј е
О
tj.
422 22 2
а у х ) + а х - х О •
Resenja ove jednacine su
4)
2 х
а

у х
5)
2 х
а

х у
EliminiSuci а iz 3) i 4) dobijamo jednacinu
6)
7)
2
х у 1 tj.
х у = 1
х у
Eliminisuci а iz 3) i 5) dobijamo jednacinu
х у 2 = 1.
tj.
8)
9)
х у
х у
Obvojnica familije elipsi 3) ј е kvadrat. Jednacine strane kvad-
r а ta s u 6), 7), 8) i 9).
19. Ako osku1atorne ravni krive uvek prolaze kroz jed-
и stalnu tacku prostora, dokazati da ј е kriva ravna.
Н е В е ј е Ako ј е r
1
vektor polozaja fiksne tacke kroz
koju prolaze sve oskulatorne ravni krive, tada ј е jednacina 05-
kulatorne ravni u proizvoljnoj tacki krive odredjena vektorom р о
lozaja r(t) data sa
-+ -+ -+ -+
(r-r
1
)(r(t)xr (t» = о
.... ....
gde ј е r vektor polozaja proizvoljne tacke ravni. Kako i r(t) le-
zi u oSkulatornoj ravni, to ј е
- 233 -
Koristeci pravila za izvod skalarnog i vektorskog proizvoda vek-
/
torskih funkcija skalarne promenljive:
d -+ -+
- (r
1
(t) • r
2
(t»
dt
imamo:
+ 1 -+ -+ -+ -+ .... +1
r_rxr + (r-r
1
)_rxr + (r-r
1
) .[rxr .. = О
Kako su prva dva sabirka u gornjoj jednacini jednaki nuli, to ј е
-+ -+ [-" +1
2) (r-r
1
) rxr = О
-+ -+ -+
Iz jednacine 1) imamo da su vektori r-r , r, r kom.planarni, tj.
. . 1. -+ -+ -+
leze u nekoj ravni a
t
, а iz 2) lz1azl da 1 r-r
i
, r, r pripadaju
a
t
, tj. u svakoj tacki -;(t) 'r i Е pripadaju
istoj ravni, sto znaci da ј е г х rJ . -; = О Odavde sledi da ј е
torzija ( ) jednaka nuli u svakoj tacki krive, tj. kriva ј е
ravna, jer ј е
nacinom
1
Т
20. Izvesti formulu za krivinu ravne krive zadate jed-
у = у х •
Resenje. Uzimajuci х za parametar, njena vektorska
jednacina ј е oblika
-+
r х у х О .
Tada ј е
....
у х О , r
:;.
О у х О r
Kako ј е
2 ;= l+y,2 х , [ 2 3 = [l+Y,2 х Ј ,
а
ђ = О О у х = у х

,
to ј е
- 234 -
к
п \
-\ у
- Н у д 3/2
z а d а с i z а v е z Ь u
1.
2 2
Naci geornetrijsko rnesto sredina norrnala elipse + L
а

t7
1 uperenih prerna unutrasnjosti elipse.
ь х а у а у ь х = а

ь

а

ь

х

у

2. Kakvu krivu predstavlja jednacina x=t
2
-2t+3; y=t
2
_
-2t+l (deo prave х у gde ј е х 2) .
·22
3. Dokazati da se jednacina strofoide а х у х х а
rnoze napisati i u pararnetarskorn obliku
2at
2
at(t
2
-1)
х = • у =
1+t
2
' 1+t
2
4. Naci rastojanje od koordinatnog pocetka do tangen-
te п а krivu х

у а

u tacki sa apscisorn х о
( d
2
а х о
+ а

5. Dokazati da su sve norrnale п а krivu x=a(cost+tsint);
y=a(sint-tcost) podjednako udaljeni od koordinatnog pocetka.
6. Dokazati da povrsina trapeza obrazovanog sa tangen-
3 3
torn п а krivu а х у х а , ordinatorn tacke dodira i koordinatnirn
osarna ne zavisi od izbora tacke dodira.
2 3 2 2 2
7. Dokazati da se linije а х у = х i х у ) =
ь

х

у seku pod pravirn uglorn.
8. Naci geometrijsko mesto temena pravog ugla cije
... 22 22 22 22 2 2 2 2
strane Ь х - а у = а Ь ; х у = а - Ь , а > Ь ;
za а

< ь

ne postoji takav ugao).
2
9. Naci obvojnicu krugova sa centrom п а hiperboli х у а
koje tangiraju О х osu.
[1) у О 2) х а а

з
- а

+ 1
- 235 -
а

, у а -4- ,
а +1
10. Naci kosinuse ugla koji gradi tangenta п а krivu
2 2 2 2
х у +z а , у = т х sa koordinatnim osama.
(Meoscx = zl; MeosB=mz
1
; У х
2 2 2 2
М = т +l)Zl + (mYl+x1) )
11.
3 3
Naci radius krivine za х а eos t; у а sin t; Z =
а eos 2t.
(R 2: а sin 2t ) •
§ 2.Povrsi u prostoru
Neka ј е povrs data т т
= x(u,v)l + y(u,v)j + z(u,v)k
ili и т т obliku
х =x(u,v), у = y(u,v), z
=
z(u,v)
gde ј е Jacobijeva т
Г

Э Э и Э
Э х


Э
ranga 2. Tada ј е vektor т
-+
п п а povrs dat sa
-+ -+
-+
-+, 1
-+,
Э
-+, Э
п
r
u
х r
v
'
r
Э
, r
Э u v
Ako ј е povrs zadata т
F(x,y,z) = О
tada ј е
-+
=(
Э Э Э
)
Э х
,
Э у
,
э
.
Ako ј е povrs zadata т
- 236 -
tada ј е
-+ (Jf (Jf
п = ( ё Ј х ' а у , -1)
Jednatina tangentne ravni
->
и tatki М о odredjenoj т
polozaja r
o
ј е
Ako т f(x,y,z,a) =0 т obvojnu to о п а sva
lezi п а F(x,y,z) =0 koja se dobija т т т
а iz jednatina
f(x,y,z,a) о о
Ako т f(x,y, z,a,b) = О ј т а obvojnu
to sve п ј е п е tacke zadovoljavaju jednacinu F(x,y,z) =0 koja
se dobija е ј т ј п а с ј ј о т т а i Ь iz jednacina
f(x,y,z,a,b) = о
Э
а а = о
= о
а ь
п о tu jednacinu т zadovoljiti i druge tacke.
1. Naci jednacinu tanc;entne ravni i normale п а povrs
1) f(x,y,z)
222
х у +2z -6 = О
u tacki А
Resenje. Iz
af af af
4z,
а х
х -
У а
=
.' а у
....
sledi da ј е vektor п normalan п а povrs 1 ) u tacki А
-+ ....
п = n(4, -16,12).
Jednacina tangentne ravni ј е
= О , tj. x-4y+3z-3 о ,
а jednacina normale
х
-1-
у
т
z-3
-3-
- 237 -
2. Dokazati da ravni koje tangiraju
1) г х + г у + г = о
odsecaju п а koordinatnim osama odsecke ciji ј е zbir stalan.
Resenje.
1) ј е
Jednacina tangentne ravni u tacki (x,y,z)
2) 1 Х х + 2.. У у + 2.. (Z-z)
г х г у г
о
Ako sa а Ь i с obelezimo odsecke koje ravan 2) odseca п а х у i
z osi, tada ј е
а
а Ь с
3.
1 )
а = х + г х Г Г
Ь У + г у Г Г
с = z + г Г х Г у
Na povrs
2
х у + z + xz 1
postaviti tangentnu ravan paralelnu ravni
2) у О
о .
Resenje. Ako ј е tangentna ravan 1) u tacki м
(Xo,yo,zo) paralelna ravni 2) onda vektori n
1
(yo+zo x
o
,2z
o
+x
o
) i
->-
n
2
(1,-1,2) moraju biti kolinearni, te ј е
tj.
3)
у +z
о о
--1-
х
о
-t
z = l t
О 2
х
о
т
2z х
о о - t
2 - ,
Kako ј е tacka М п а povrsi 1) to ј е
-
238
-
z
4)
2
1
С о У о + Zo + х
z .
о
Iz 3) i 4) sledi da ј е
1
t
2
+ 2-
t
2
3
t
2
о
"2
-
2
1
4
Resenja gornje jednacine su
А
В
=2
2

t
1
i t
2
= -
51. "
15
15
Postoje dve tacke М

i М

п а povrsi 1 ) и kojima ј е tan-
gentna ravan paralelna ravni 2) а to su
М

(-
2 1 3
М

2 1 3
) -,
т '
/5 15" /5 >'5 15 15"
Jednacine tangentnih ravni и tim tackama su
Х У + 2z - 15" О Х У +2 z + 15" о
4. Odsecak normale п а povrs
х = vcosu - ф и с о и + Ф и п и
1 )
У
vsinu - ф (u)sinu ф - и cosu
z = l2V
koji se nalazi izmedju povrsi i ravni Х О У projektuje se п а ravan
Х О У Pokazati da ј е velicina projekcije d stalna (s1. 4)
Resenje. Ako sa п п

п

п
з
obe1ezimo vektor norma1e
п а povrs 1) и nekoj tacki (u,v) tada ј е
....
п
gde ј е
cos и
ј k
- ф и ф и Ј 1 i+n
2
п з I
. 1
Sln и
12,
ф и ф и sinu
- { ф и ф ., и Ј cosu
П

ф и ф (u)}sin и (-
У
- З -

з
= [-v + Ф и + Ф -- и 1
JednacinapravenQrmalne п а povrs 1) и tacki (u,v) ј е
3)
n
1
n
2
Prodor prave З kroz ravan Х О У ј е tacka A(x--z, y--z,o), tj.

з

з
zbog 2) ј е А х + cos и у + s in u , •
Projekcija tacke (x,y,z) п а ravan Х О У ј е tacka В х у о
Velicina projekcije d ј е А Б tj.
d = \(cos
2
u + sin
2
u = 1.
9. Naci geometrijsko mesto rprojekcija centra elipso-
2 2 2
. d .;, + +.; 1 t t .
1 а = п а angen ne raVn1.
а Ь с
Resenje.
ki х у z) ј е
Jednacina tangentne ravni п а elipsoid u tac-
1. -; Х х У у (Z-z) = О
а ь

с
dok ј е jednacina normalne prave п а tangentnu ravan 1) kroz koo-
rdinatni pocetak
а

х ь

у
2.
х У
--
z
t
Prodormu tacku М prave 2) kroz ravan 1) (tj. projekciju centra
1
elipsoida п а tangentnu ravan) dobijamo za t = 2 -"""2--"2
koordinate. tacke М х + +;
;r с
х z
2 "2
а с
, te SU
х
2 2
z2
х
+ у +
у
2 2 2
х у z
z
2 2 z2
х У
4"

4"
а с

а Ь с

а Ь с
Kako ј е
- 240 -
З
1
222
х У z
4+:--4+4
а Ь с
а
4.
1
jer ј е (x,y,z) tacka п а elipsoidu,te ј е
2 2 2
х
+
у
+
z
1
2"
i7
2
,
а с
to iz З i 4 ) sledi da ј е
х

у + Z2)
2 2 2 2
а Х Ь у с
2
z2
trazeno geornetrijsko mesto Г
6. Na povrsi
й (u,v)
->- 2 2 2 ....
aucosvi + businvj + u (acos v + bsin v)k
naci krivu u cijirn tackarna tangentne ravni п а povrs odsecaju
jednake otsecke п а у i z osi,ipokazati da ј е to ravna kriva.
Н е В е ј е Kako ј е
-+ -+ -+ 2 2-+
r
u
= acosvi +bsinvj + 211 (acos v+bsin v)k
-+
r
v
->-
ausinv1 + bucosv + и

(-acos v sinv + Ь sin v cos v) k
to ј е vektor п norrnalan р а povrs u tacki и v).
2)
->- ->-, -+, 2 -+ 2 ,> -+
п = r
u
х r" = - а Ь и cosvi - а Ь и slnvJ + abuk
а jednacina tangentne ravni glasi
odnosno
3)
-2ucosv(x-aucosv)-2usinv(y-businv) +
+ z-u
2
(acos
2
v+bsin
2
v) о О ,
2u(cosv)x + и (sinv)y _ _ z ___ =1
-2-( -- 2 Ь ' 2) -2:( 2 ь ' 2 .. ) 2( 2 Ь ' 2 )
u acos v+ Sln v u acos v+ Sln v u acos v+ Sln v
О а bi ravan 3) odsecala jednake odsecke п а у i z osi mora biti
2usinv -1
tj.
и v О Ј kn (k =0 , I 1 , t 2 , • •• ).
2sinv
Iz gornjeg sledi da ј е jednacina trazene krive

а о Ь -t 1 2 -,
"2 ctgv - "2 Ј +4 (actg v + ь k
odakle se vidi da se ona nalazi u ravni у = -
7. Pokazati da sve tanqentne ravni п а povrsi
1 ) z = xf( Z
х
prolaze kroz stalnu tacku.
Resenje.
az
а х
Kako ј е
f( Z ) - Z f'( Z )
х х х
dZ=f'('i)
д у х
to ј е jednacina tangentne ravni kroz neku tacku M(x,y,z) povrsi
1) •
2) f'f( у ) У с 'i Ј х х с Z ) (Y-y)-(Z-z)
L х х х х
о
Kako ј е z = xf ( to 2) postaje
3) 1 ..
·f( Z) _"i. f'("i. )1x+f'("i. )Y-Z = п
х х х х
Sve tangentne ravni 3) prolaze kroz koordinatni pocetak.
8. Pokazati da su povrsi
1 )
2 2 2
х у +z х
2 2 2
х у + z
=1'
ortogonalne.
- 242 -
Н е в е ј е О у о su dve sfere poluprecnika sa centrom
и tacki А ,0,0), odnosno Ь О О sto se lako vidi ako se
jednacine 1) napisu и obliku
2)
1 2 2 2
х -"2) + + z
1
"4
2 1 2 2 1
х + у -"2) + z :0"4
Vektori normala п а povrs 1) и nekoj zajednickoj tacki M(x,y,z)
su
i
rt
1
х - 1,2y,2z)
Pokazacemo da su vektori h
1
i rt
2
normalni,
........ 2 2 2
п п ) = х х у -2y+4z
1 2
22222 2
= х х у +z )+ х у -y+z ) = О
jer tacka М п а presecnoj liniji sfera, te п ј е п е koordinate
zadovoljavaju jednacine 1). Iz gornjeg sledi da su povrsi 1) or-
togonalne.
1)
2)
3)
9. Dokazati ortogonalnost sledecih povrsi
х у = az
2
,
222
х у +z Ь
2 2 2 2
z х = c(z у ).
Н е В е ј е
а п а povrsi 1),
tada ј е
.... .... ....
Ako sa П

' П

i п
з
obelezimo vektore norma-
2) i 3) и njihovoj zajednickoj tacki M(x,y,z)
.... ....
П

n
2
(x,y,z)
.... ....
п
з
п
з
х с у с
.... .... l" ....
Pokazacemo da su vektori п

П

п
з
uzajamno normalni sto znaci
da su i povrsi ortogonalne.
- 243 -
jer tacka М lezi п а povrsi 1),
jer tacka М lezi п а povrsi 1),
222 2
(n
2

з
= х - с у + z - cz О . ,
jer tacka М lezi п а povrsi З
1)
S tim ј е tvrdjenje zadatka dokazano.
10. Naci ц povrs farnilije sferi
222
х а + у + z - 1 = О
О
о
ReJenje.
njujuci ovo u 1
Iz -2 х а = О dobijamo da ј е а = х Zame-
dobijamo jednacinu obvojne povrsi
у + z2 _ 1 = о
Т о ј е kruzni cilindar cije su izvodnice paralelne х osi.
11. Naci obvojnu povrs familije sferi
1)
2 v 2 2 2 2
х р а + (y-qa) + (z-ra) = s а
gde ј е а parametar.
Re1enje. Parcijalni izvod 1) р о а ј е
2)
odakle ј е
2
-p(x-pa)-q{y-qa)-r{z-ra) = s а

а = 2 2 2
р +q +r -s
Ako uvedemo smenu
р х + qy + rz = GC;
222 2
Р +q +r -s = В З
tada ј е а , а zamenjujuci ovu vrednost od а u 1) dobijamo jed-
nacinu obvojne povrsi
- 244 -
2 2
s о
12. Naci obvojnu povrs ravni koje prolaze kroz tacku
п о О i od koordinatnog pocetka su п а rastojanju 1'.
Resenje. Kako ni jedna od ravni koje zadovoljavaju
uslov zadatka nije paralelna х osi, to u jednacini ravni kroz
datu tacku О О
1} А х + В у + Cz = о
А ј е uvek razlicito od nule, i moze se uzeti da ј е п ј е п а vred-
nost 1, р а 1} postaje
2) х + у + Cz I'i
Iz uslova da ј е rastojanje ovih ravni od koordinatnog pocetka 1,
sledi veza
1, tj. В I < 1 •
Vrativsi gornju vrednost za В u 2) dobijamo konacni oblik jed-
nacine ravni koje zadovoljavaju uslov zadatka (sa parametrom С
3)
Parcijalni izvod 3) р о С ј е
4)
С
----'-- у + z
Ј С Г
Iz 4) sledi da ј е
5 )
с
z
---,
t /2 + 2
-Vy z
о i1i

/-2-2
Vy + z
Iz 5) i 3) dobijamo jednacinu obvojne povrsi
2 2
х - 12 ± у +z
/2 2
Vy + z
о i1i
2
х -12)
2
z
2 2
У + z
- 245 -
Ovo ј е jednacina konusa cije ј е teme u tacki (/2,0,0)
а osa sirnetrije ј о ј ј е х osa.
13. Naci obvojnu povrs farnilije elipsi
1) + + = 1
а Ь с
pri uslovu а Ь с = 1.
Resenje. Pri gornjern uslovu 1) se pretvara u
2 2 2 I
Х У Z 1
2 + + 2 .
Ь С Ь с
2)
Parcijalni izvodi od 2) р о Ь i с su
2 2
3)
х
- у
о
3
Ь С
2 2
4)
х z
О
3

Ь С с
Elirninisanjern pararnetra Ь i с iz 2), 3) i 4) dobijarno jednacinu
povrsi.
Iz 3) i 4 ) sledi da ј е
2
z2
2
У
tj. 1 "3 ь
ь

-3
с =
с
у
Uvrstirno li с iz 5) u 4) dobijarno da ј е
а odatle ј е
(6 )
Iz 5) i 6)
(7)
2
х
ь
sledi
с =
2
У
ь

у
tj.
2/3+ 2/3+ 2/3
х у z
da ј е
z2/3
2/3+ 2/3 2/3
х у +z
ь
У
Uvrstivsi vrednostiod Ь i с iz 6) i 7) u 2) dobijamo jednacinu
obvojne povrsi
- 246 -
14. Napisati jednacine rotacionih povrsi koje se dobi-
ј а ј и obrtanjem:
а elipse
х

+
у
1 oko О Х ose
2

Ь kruga
2 2
R
2
oko х а + у О У ose
с parabole z
2
= р х oko OZ ose
d) hiperbole
х у
1 oko О У ose
2-:-2
а Ь
Н е В е ј е Jednacine rotacionih povrsi su
а
Х
2 2
1
b
L
и jednacini elipse у zamenimo sa vl y
2
+z
2
Ь
и jednacini kruga х zamenimo sa VI x
2
+z
2
с
2
р VI х

у
2
ili
4 2 2 2
z z = р х + )
и jednacini parabole х zamenimo

sa х у )
2 2 2
d)
х + z
- у
1
--,- :-7=
а Ь
и jednacini hiperbole х zamenimo
VI х

+ z2 )
15. Odrediti jednacinu cilindricne povrsi cija ј е direk-
trisa х а 2 = _k
2
у Ь z = с а generatrise su paralelne pravoj
x=mz; y=nz.
1)
Н е В е ј е
и а 2
2) = с
Ako ј е tacka п а direktrisi,tada ј е
_k
2
Ь
Jednacinu prave mozemo napisati и obliku:
Tada
(gde
- 247 -
х

z
m п Т
ј е jednacina generatrise kroz tacku

= У = Z-l;
= t.
m п 1
ј е (x,y,z) tacka п а cilindricnoj povrsi) tj.
3) 1;
4) 11
5) 1;
х -mt
у - nt
z - t •
г
Eliminisuci parametar i t 1), 2), 3),4) i 5) dobijamo jed-
nacinu cilindricne povrsi.
Iz 2) i 5) sledi da ј е
6) t=z-c.
Uvrstivsi t iz 6) i u 3) i 4) dobijamo da ј е
7)
8) 11
x-m(z-c)
y-n(z-c)
Uvrstivsi iz 7) i 8) vrednosti za i 11 U 1) dobijamo jednacinu
cilindricne povrsi
[x-a-m(z-c)]2 + k
2
[y-b-n(z-c)] О
16. Naci jednacinu cilindricne povrsi cije su genera-
trise paralelne pravoj х = = z i tangiraju elipsoid х

+ у + 9z
2
= 1.
Resenje. Ako ј е tacka istovremeno п а elipso-
idu i п а cilindru onda ј е sa jedne strane
1)
а sa druge str ane ј е vektor а (1,1,1) u tangentnoj ravni elipsoi-
...
da u tacki А 11 , 1;), gde ј е vektor normale tanaentne ravni п =
= Iz uslova normalnosti а i rt izlazi da ј е
- 248 -
2} F;+411+9z;=O.
Z
Jednacina generatrise kroz tacku А ј е
B(x.y,z)
tj.
3}
x-F;
-1-
x-t
11 у t
r,; z - t
:i.:2l
1
z-r,;
-1- t,
gde ј е B(x,y,z} tacka п а cilindru.
Eliminisuci F;,11,Z; i t iz 1}, 2} i
у
3} dobijamo jednacinu cilindricne povrsi.
51.5
Zamenimo vrednosti od F;,11 i r,; iz 3) u 2) i dobijamo
tj.
-14t+x+4y+'9z = о
t = х + у + 9z
14
Ovako dobiveno t vratimo u 3} а zatim vrednosti F; ,11 i r,; iz 3}
uvrstavamo u 1) i dobijamo
(13x-4y-9z}2 + 4(-X+10y-9z}2 + 9 х у 2 = 142
tj. posle kvadriranja i delenja cele jednacine sa 14 dobijamo
jednacinu cilindricne povrsi;
222
х + у + 4Sz - х у - 18xz - 72yz - 14 О
17. Naci konusne povrsi ciji ј е vrh u tacki
х
. 222222
О О с а direktrisa ј о ј ј е z=O; х у ) а х у ).
Resenje. Ako ј е proizvoljna tacka п а direkt-
risi, tada ј е
1} (F;2+
11
2}2=a
2
(F;2_
11
2)
i
2} F; = о .
Jednacina generatrise koja spaja О О с sa ј е
- 249 -
(gde ј е (x,y,z) proizvoljna tacka п а generatrisi) tj.
3) <; xt
4)
11
yt
\ z
5) 1; - е + (z+e)t
Iz jednacina 1) ,2) ,3) ,4) i 5) elimini
в е т о <; , 11 , 1; i t р а dobijamo jednacinu
у
konusne povrSi.
Iz 2) i 5) sledi da ј е
6) t
е
z+e
te ј е
7) <;
е х
i
-EL
z+e
11
z+e ( О . О . - с )
iz 7) i 1) dobijamo jednacinu konusne povrsi:
2 2 2 2 2 2· 2 2
е ( х + у ) = а ( х - у ) (z+e)
51. б
2 2
18. Oko paraboloida х + у =2z opisati konusnu povrs sa
temenom и tacki (0,0,-2).
Resenje. Tacka (<;,11,1;) paraboloida с е biti i tacka
konusa ako tangentna ravan para-
boloida и toj tacki sadrzi i vrh
konusa (0,0,-2).
Iz gornjeg sledi da ј е
1) <;2+112-21;=0
Jednacina tangentne ravni и tacki
([,,11,1;) ј е
а kako tacka (0,0,-2) lezi п а n ј о ј , to ј е
2 2
2) -<; -11 +2+1;=0
z
х
10.0.-2 )
у
51.7
- 250 -
Jednacina generatrise kroz tacke С i (0,0,-2) ј е
gde ј е (x,y,z) proizvoljna tacka п а generatrisi tj.
З xt
4) п = yt
5) С -2 + t(z+2)
sabiranjem 1) i 2) dobijamo
б r; = 2 •
Iz 5) i 6) sledi da ј е
а odavde
t
х
z+2
4
z+2
п = k
z+2
с = 2 •
Uvrstivsi gornje vrednosti za u 1) dobijamo jednacinu ko-
nusne povrsi
З Krive linije п а povrsi
Neka ј е povrs data т r = r (u,v). Т а а а ј е pr\fa os-
novna т Р

povrsi odredjena sa
-+ 2
(dr) < ,
gde ј е r + r dv •
и v
Moze se pisati а а ј е
F = Е du
2
+2Fdudv + Gdv
2
,
1
Е = 2, F = (r . r ,
и и v
Jedinicni vektor т povrsi ј е odredjen sa
-+
п
-+-... -+ ...
r xr
и v
Druga osnovna т povrsi ј е
2.... .... ........ 2 2
F 2 = (d r 'n
o
) = - (dr 'dn
o
) = L du +2Mdudv + Ndv •
gde ј е
dv
2

и и uv vv
Neka ј е К krivina povrsi и tacki (u,v) и pravcu
1
(du, dv), а R = К
poluprecnik krive с dobivene т т т povrsi и т
- 252 -
pravcu. Т а а а ј е
К
1
F
2
R F
1
2 2
L д и + 2 Mdudv + Ndv
2 2
Edu + 2Fdudv + Gdv
Podelivsi i brojitelj i
т о К kao funkciju о а u,v
imenitelj
. du
gornjeg razlomka sa d,,2dobija-
-
dv
к = f(u,v,
du )
dv
Pravci za koje К ima maksimalnu i minimalnu vrednost и fiksira-
п о ј tacki (u,v) ZQVU se glavni pravci и toj tacki. Mogu se dobi-
ti kao resenja jednacine
к - = о
Х
gde ј е
du
Х = dv •
G:lavnimpravcima odgovaraju glavne krivine, i о п е mogu biti о а х е
а ј е п е i kao koreni jednacine
а
Ako su K
1
i К

glavne krivine, tada su R
1
= i R
2
=
glavni poluprecnici. К

zove se srednja krivina, а K
1
К

se zove Gaussova krivina povrsi. Iz jednacine а imamo
EN-2FM+GL
2
EG - F
Gaussova krivina povrsi se moze izracunati i preko formule
R
1212
К =
g
Kriva п а povrsi cija tangenta и svakoj tacki ima pravac jednog
о а glavnih pravaca и to'j tacki, zove se linija krivine krive. te
povrsi.
Ako su x
1
i Х

resenja jednacine О to ј е
du
x
1
dv )1= f
1
(u,v)
du
Х

= ( dv )2= f
2
(u,v)
Integralne krive gornjih diferencijalnih jednacina su linije
krive. Ako ј е и nekoj tacki О tada ј е svaki pravac glavni
253 -
pravac, tj. normalna krivina ј е ista za svaki pravac u toj tacki,
i ta tacka se zove pupcasta tacka povrsi.
to ј е
tj.
Kako
к =
ј е
Lx
2
+ М х + N
Е х

+ 2Fx + G
х
д и
dv
к = za о о х koje ј е resenje jednacine
х
М

+ х + (GM-FN) = о ,
-1
2
х х
Е F G О
L М N
Posle mnozenja prve vrste sa dv
2
dobijamo
dv
2
-dudv д и
2
Е F G О
L М N
sto predstavlja diferencijalnu jednacinu linije krivine.
Koristeci Rodrigovu formulu koja kaze д а ј е za glavne
pravce, tj. za pravce u kojima ј е glavna krivina ekstramalna,
imamo jos i sledece diferencijalne ј е д а с ј е ј ј ј е krive:
->-
л dr
sto povlaci д а ј е
dr· п х dn
.... [->- ->-]
= о
1
Kako u prvoj aproksimaciji Р

predstavlja rastojanje
d tacke и д и v+dv) о д tangentne ravni povrsi povucene u tac-
....
ki r(u,v), to с е biti istog znaka za svako Х
д и
vac dv
Ь
ako ј е т kvadratnog trinoma
Lx
2
+ М х + N
tj. za svaki pra-
negativna, tj. ako ј е м

- LN < О i takva ta6ka povrsi se zove eli-
pticna tacka. и okolini te ta6ke povrs ј е sa iste strane tangen-
tne ravni.
Ako ј е diskriminanta od
du
tada с е postojati pravci dv za
254
Ь Ј pozitivna,
koje ј е F
2
>0 i
2
tj. !>' - LN > О
takvi za koje ј е
F
2
О tj. povr' с е u toj ta6ki biti sa razne strane tangentne
ravni. Takva tatka se zove hiperbolitna tatka povr'i. Pravci za
. 2
koje ј е F
2
= О t]. Lx + М х + N =0 zovu se asimptotski pravci u od-
redjenoj tatki i u tim pravcima tangentna ravan dodiruje povrs.
Kriva п а povr.i tija ј е tangenta u svakoj tatki kolinearna sa
asimptotskim pravcem u toj ta6ki zove se asimptotska linija
vr'i. Normalna krivina asimptotskih linija ј е nula. Dobijaju se
kao integralne krive diferencijalne jednatine Р

=0. Iz
hiperbolitne tatke povr.i izlaze dve asimptotske linije.
svake
Ako ј е м

- LN = О tada jedna6ina Lx
2
+ М х + N ima jednu
dvostruku nulu i postoji samo jedan pravac duz koje tangentna
ravan dodiruje povr'. Takva tatka povr.i zove se parabolitna tat-
ka povr'i.
Ako glavna normala krive е

zaklapa sa normalom povr.i
ugao е tada ј е е

lezi п а povr.iJ
R
1
= ± R е о з 8
gde ј е R
1
polupretnik krivine krive e
1
, а R polupretnik krivine
krive е koja se dobija normalnim presekom povrsi u ta6ki krive
е

i u pravcu iste. oskulatorna ravan krive е sadrzi tangentu
krive е

i normalu povr'i. е i е imaju istu tangentu!.
Kriva п а povr.i koja ј е п о с т а п а п а nivoskoj liniji р о
vr'i z =0 zove se linija najve6eg nagiba.
Krive п а povr.i kod kojih se glavna п о с т а а povrsi р о
klapa sa glavnom п о с т а т krive u svakoj tatki krive zovu se
geodezijske linije povr'i.
vazi
tj.
Normala povr.i ј е tada п о с т а п а п а binormalu krive, tj.
-+
п
[
. -+ 2-+]
.dr х d. r О
[
-+ -+ Ј [-+ 2-+]
r х r • dr х d r
u v
О
- 255 -
z А D А С I
1. Na6i
1}
linije najve6eg nagiba povrsi
х

v
2
L- - 2z = ()
р q
prema ravn·i Х О У
Resenje.
vrsi 1} su
Projekcije nivovske linije п а ravan Х О У р о
2}
2
L - а = ()
q
Diferencijalna jednacina od 2} ј е
х vv'
__ .L..L. = ()
Р q
а diferencijalna jednacina ortogonalnih trajektorija ј е
.:L
р y'q
() tj.
Resenje ove jednacine ј е
2. Odrediti asimptotske linije
z = х у
Resenje. Stavljaju6i х и i y=v gornja povrs ima jed-
nacinu
.... 2
r (u,v,u v )
Kako ј е
.... ,
2
"f"
= О О О , r
u
(l,O,v ),
и и
:: ....
(0,1,2uv)
"f"
(0,0,2v), J..
v
uv
....
"f'
.... ,
"f"
и xr
и v vv
-+ 2 -+ 14 22
п (-v,-2uv,1), Inl =Vv+4uv+1
2-+.... 2 -+ .... 2 2
d r = r" du + 2r" dudv + r" dv = О О 2v du dv + и dv )
и и uv vv
- 256 -
Diferencijalna jednacina asimptotskih linija ј е Р

=0 tj.
2.... .... 1 2........ 1 2
F = d r· = -- d r·n = -- (2vdudv+2udv ) = О
2 о 1111 1111
Gornja jednacina ј е zadovoljena za
dv = О ili vdu + udv = О tj.
cija su resenja
ASimptotske linije п а povrsi su
du
и
dv
v
з Odrediti linije krivine povrsi:
.... 2 2
r = и v, +v ).
В е в е ј е
....
r
и
....
r
v
Kako ј е
и
(0,1,2v)
-+ -+,...-+ ....
п = r х r
и v
....
(-2u,-2v,1)
dr (du,dv,2udu+2vdv)
dn (-2du,-2dv О
.... [.... ....
to i z dr п х dn 1 о imamo:
tj.
-uvdu
2
+
2udu + 2vdv
1
О
222
и -v ) du dv + u v dv = О
= о
du)
22 / 222 22
и -v )± v и -v и v
dv 1/2
-2 u v
2 2
u +v = С Cv •
- 257 -
Linije krivine su krive
и :!: с и

С
2 2 2
(Cv, v, v + v ).
4. Naci ugao pod kojim se seku koordinatne krive р о
vrsi:
r ( cos u s in v, а s in u s in v, а cos v) .
Н е в е ј е
krivih, tada ј е
Ako Obelezimo sa Ф ugao izmedju koordinatnih
cosQ
Za datu povrs ј е
..
r
u
(-asinu sinv, acosusinv О ,
..
r
v
(acosu cos v, asinu cosv,- а sin v ) •
Kako ј е = О to su koordinatne krive ove povrsi u svakoj ta-
u v
cki normalne.
5. Odrediti linije krivine povrsi:
= и cos v, u s in v, а v ) •
Н е в е ј е Za ovu povrs ј е
..
r
u
( cos v, sin v,O)
..
r v и s in v, u cos v, а ,
..
=
1
( а sin v,- а cos v,u)
/ 2 2
v а и
1
(acos v, а sinv,O)
- 258 -
= 1 (-ausinvdu+a а

и

cosvdv , aucosvdu+a (a
2
+u
2
)Sinvdv,a
2
du )
(
2 2)3/2
а и
= du + dv =
и v
= (cosvdu-usinvdv,sinvdu+ucosvdv,adv)
....
Л о za diferencijalnu jednacinu linija krivina uzmemo
tada ј е
л dr,
-ausinvdu+a а

и

cosvdv
cosvdu - usinvdv
aucosvdu+a(a
2
+u
2
)sinvdv
sinvdu + ucosvdv
2
а du
а dv
Izjednacavanjem bilo koja dva razlomka gornje jednacine dobija-
т о diferencijalnu jednacinu oblika
du
/22
V а и
6. Odrediti krive koje polove uglove izmedju koordi-
natnih krivih п а povrsi i linije najveceg nagiba, ako ј е jedna-
cina povrsi:
....
r и cos v, u sin v, u+v) .
Resenje. Ako obelezimo jedinicne tan-
и о vo
gentne vektore п а koordinatne krive, а sa dr tangentni vektor
trazene krive, tada ј е
ili
ili
ili zajedno: а
diferencijalna jednacina trazenih krivih.
Imamo:
-; " ( cas v, s in v, 1)
u
-; ... и s in v, u cos v, 1)
v
+,
r
и о
- 259 -
+,
r
vo
1
-+
r
v
=(cos vdu-u sinvdv,sinvdu+ucos vdv,du + dv)
а а postaje
1 (cos
2
vdu-u sin v cos v dv +sin
2
vdu+u sin v cos vdv +
12
+ du + dv) =
±
1
(
. d 2.2
d
· d
и cos v Sln v и и Sln v V+uSln v cos v и
Odavde ј е
1
12
2 2
+ и cos v dv +du+dv).
(2du+dv)
du
:! dv
12
±
cije ј е resenje
v
1
/
2
= С ± 12 ln(u+ Ju
2
+l
а trazene krive imaju oblik
]\ r(u,v
1
)
1:2 1:(u,v
2
)
1
/2"
)dv
Linije najveceg nagiba su normalne п а nivovske linije z=u+v=C,
cija ј е jednacina
-+
r З = «C-v) cos v , (C-v) sin v С
Diferencijalna jednacina nivovskih linija ј е . Ј з = О
Kako ј е

з
= с о С С с о О
(dr) (u+v=C) = (cos С С с о vdv,du+dv)
- 260 -
2 .
(dr) (u+v=C) =-cos vdu+ (C-v) v - cos vdv-
- (C-v) sin v cos v du+ (C-v) 2sin2vdv-sin2vdu-
, - (C-v) sin v cos v dv+ (C-v) cos v sin v du +
2 2
+ (C-v) cos v dv = О
-du + (C-v) 2dv = О =>
2 2
З
и = С v-Cv з + С

= f(v)
i jednacina nivovskih linija ј е

r = (f(v)cosv,f(v)sinv,f(v) +v).
7. Naci glavne prayce, glavne krivine, srednju i Gaus-
sovu krivinu и proizvoljnoj tacki povrsi
to iz
Irnarno
Resenje.

r
и

r
v

r"
1
R
и и

r
vu

r
uv

vv
->
п =
->
п о
r = (u,v,uv)
Kako ј е
к

d r·n
о
(1,0 ,v)
О и
(0,0,0)
О 0,1)
О О ,1)
О О О
-> , -, ,
(-v и ,1) , r
u
х r
v
->
П 1
(-v,-u,l),
I 2 2
и +v +1
dr = r 'du+r 'dv = (du, vdu) + О ,dv ,udv) = (du,dv ,vdu+udv) ,
и v
2·, > 2 -> , -+ 2
d r = (0,0,2 dudv)
- 26] -
Odavde ј е
2 du dv
= к = 2 2 2 2 2 2
(du +dv +v du +2uvdudv+u dv )
Vu +v +1
Podelimo i broitelj i imenitelj gornjeg razlomka sa dv
2
(dv -F О
i obele?imo
du
dv
х tada ј е
.!. = к = -;::;;::2::::::;;=-
R / 2 2
Vu +v +1
х
2 2 2
(l+v х +2uvx+(1+u )
Glavni pravci se dobijaju za о о
du 1
dv = х za koje ј е R maksimal-
п о ili minimalno, tj. za koje ј е ( .!. )' = о DObiJ'amo
R х
1
R
Glavni
tj.
) ,
х
pravci
К
х
se
2
х
2
'2 2
Vu +v +1
dobijaju
du
) 2
dv
dv
i
Vl+v
2
cija su resenja
u Ј и

dobijamo
2
/ 2 2
Vu +v +1
1 1
Slicno za
2 2 2
- ( 1 +v ) + 1 + u
[ 2 2 212
(l+v х +2uvx+(1+u )
za
и
2
1+v
2
du
dv
- ---
Ј и

Vl+v
2
dobijamo:
- 262 -
-1
/ 2 2
V u +v +1
Odavde se laka dabija da ј е srednja krivina
1
2
а Gaussava krivina
1
R
1
R
2
-1
2 2 2
и +v )
-uv
8. Odrediti asimptatske linije, linije najveceg nagiba
geadezijske linije pavrsi
-+
r
Resenje.
( и cas У и s in v,
Za avu pavrs ј е
-+ , 1
r и ( cas v, s in - 2)
и
Е = и S in v, и cas v, )
v
(0,0,
и
(-sinv, cas v,o)
-+
1
и ).
= (-ucas v, и sinv,O)
п = Ј ( cas v, sinv,u)
dr =r'du +r'dv = (cas vdu-u sinv dv, sin vdu и cas v dv ,_
и . v и
2-+ -+ 2 -+ + 2
d r = r" du + 2 r" du dv + r 11 dv =
и и uv vv
= с а

с а

du
2
)
и
Jednacinu aSimptatskih linija mazema pisati и abliku
2+ +
d r • п = О ,
sta za avu pavrs pastaje
- Б З -
2 sin v cos v du dv - cos
2
v dv
2
+ sin v cos v du dv -sin
2
v dv
2
+
и и
2 2
+ 2 du = О
и
dv
2
12 du = :!: dv
и
cije ј е resenje
c±v
12 ln = С + V
- I
и '=- е п
1/2
ASirnptotske linije su
v+c v+c -v-c
cos v е
c-v c-v
.. (12 12; '12
r 2 = е cos v , е S1n v , е
Linija najvecegnagiba ј е norrnalna п а nivovsku liniju za koju ј е
1 1
Z = и С tj. п а krivu
..
з
Ccosv,Csinv,C)
tj.
..
dr(u=C)
О
Kako ј е
.. du
dr и С = (cos v du-C sin v dv, sin v du+ cos v dv, - с

..

з
= С sinvdv,Ccos vdv,O)
to ј е diferencijalna jednacina linije najveceg nagiba:
tj.
С sin v cos v du dv+C
2
sin
2
v dv
2
+C cos v sin v du dv +
+ c
2
cos
2
v dv
2
= О
cije ј е resenje v=k. Linije najveceg nagita jednacinU
.. 1
r = (ucosk,usink,u:)
Projekcije linija krivina п а ravan Х О У su prave у х tg k, tj.
prave kroz koordinatni pocetak, sto se vec rnoglo naslutiti iz
jednacine povrsi date u obliku
1
x
2
+i
- б -
Iz jednacine geodezijske linije date и obliku
+ г + 2+]
n· .. dr х d r = а
sledi da ј е ј е а diferencijalna jednacina oblika
.!. cos v
и
.!. sin v
и
cos v du-u sin v dv
-2sin v du dv-u cos v dv
2
sin vdu+u cos v д у
.,
2cos v du dv-u Sil1. V dv-
sto se svodi п а
ј +2u)du
2
dv + и З
З
а
и
Ova diferencijalna jednacina se raspada п а dve
dv = а i
dv2 = 4+ и 4 du 2
б
и
и
Resenje prve ј е v=k, sto znaci da su linije najveceg а
giba istovremeno i geodezijske linije ove povrsi, dok drugu о
zemo pisati и obliku:
dv = ± Г du
З
и
Smenom u
2
=t dobijamo
9.
1)
v =
± 1 f
"2 t
2
dt.
Naci linije krivine
1
z = - - ln ( cos а х cos а у .
а
В е а е ј е Normala povrsi ј е
п = -z;,1) = (-tg а х ,-tg а у ,1).
Odavde ј е
dn = ( -
adx
2
cos а х
__ a.,.,d )
2 О
cos а у
(1
- 265 -
Tangentni vektor п а povrs u praveu (dx,dy) ј е
д = (dx,dy,z'dx+z'dy) = (dx,dy,tg axdx+tg а у д у
х у
Л о za difereneija1nu jednacinu 1inije krive uzmemo dr. п xdn]=O
tada ј е
tj.
д х д у
-tg а х -tg а у
а д х
а д у
--2- 2
eos а х
eos а у
а tg х а у (dy) 2 _
eos а у
tg а х д х tg а у д у
1
О
д х 2
eos
2
ax
Odavde ј е
д у
±
д х
eos eos а х
cija su resenje
п tg т

п а х
:t п tg -4-- + п С
tj.
2) tg
п а у
tg
т
С
4 4
3) tg
т
С tg
п а х
4
-4-
О
О
Presek povrsi 1) i fami1ije ei1indra 2) д а ј е jednu fami1iju 1i-
nija krivina povrsi, а presek 1) i 3) д а ј е drugu fami1iju.
10.
Naci geodezijske 1inije eentra1ne sfere po1uprec-
nika а
Resenje.
Jednacinu eentra1ne sfere т т pisati u
obliku
....
r = а eos v eos и а eos v sin а sin v)
Kako ј е
.... ,
r
u
а eos v sin а eos v eos и О
- 266 -
-+,
r
v
а sin v с а в и а sin v sin а cas v) 1
ta ј е
-+ 4... -+ ...
П r xr
и v
(
22 22. 2. )
а с а в v с а в и а cas v и а v cas v
= + =
и v
а cas v sin du-a sin v cas и dV,a cas v cas и du-
а sin v sin а cas v dv)
Nadalje ј е
gde ј е
-+
r"
и и
..
uv
а cas v cas и а cas v sin О
а sin v sin а sin v cas О
а cas v cas а cas v sin а sin v)
А В С
А = а cas v cas и du
2
-i"2a sin v sin du dv-a cas v casudv
2
В = а с а в v sin du
2
-2a sin v casudu dv-a cas v sin dv
2
2
С = а sin v dv·
Diferencijalna jednacina geadezijske linije ј е r;:. х = О
sta izracunavanjem vrednasti adgavarajuce determinante pastaje
Stavljajuci du=O dabijama geadezijske linije и С uparednike
-+
sfere. Stavljajuci sin v =0 dabijama meridijan r = а cas а sin
dak cas v =0 е daje liJ:liju п а sferi. Resenje diferencijalne jed-
nacine
2 2 2
2 dv + cas v du = О
tj.
dv
+
1
i du
с а в v
12
ј е
lnC + ln I tg ( + 1) I
±
iu
12
tj.
v т
Ctg ( "2 + "4
iu
±12
е
- 267 -
ZADACI ZA
1. Na6i tangentnu ravan п а povrs xn+yn+zn=a
n
и
Х

у l' z 1)
n-1
Х

n-1 n-1
Х У у + z1 z
2. Na6i jednacinU tangentne ravni п а povrs x=ucosv,y
=usinv, z = av.
r sin v-y cos v+ z
а
и v Ј .
2
з Na6i tacke п а elipsoidu
х +
2"
а
normalna obrazuje ugao а sa х osom.
1,
2

ь
х

2 0.1
"4" tg а
а
1 и kojima
5. Na6i obvojnicu и kojima otsecci а Ь с п а osama za-
dovoljavaju uslov a
n
+b
n
+c
n
=1.
(xa+ya+za = с а (n+1)a = п
6.
2
Na6i orvojnicu ravni к о ј е tangiraju parabole у х
2
z=Q; у =2z, х о
2
у =2(x+z».
7. Na6i linije krivine п а hiperrolicnom pararoloidu
z = !!.
а
и preseku povrsi z= i
а
х н а

х

у ±1a2+i) С
8.
+ cz
2
1.
2 а
Na6i linije najveceg nagil::a п а povrsi а х + Ь у +
2 2 2 Ь ј а
и preseku povrsi а х + Ь у + cz =1, У = е х )
VII Д
1. DIFERENCIJALNE JEDNAtINE
PRVOr. REDA
1. JEDNACINA
F(x,y,y') = о
и kojoj ј е funkcija у = у х i п ј е п izvod у naziva se
diferencija1na ј е д п а с ј п а prvog х е д а
Re'enje ј ј ј е svaka diferencijabi1na funkcija
у f(x) koja zadovo1java tu ј е д п а С ј п Za п ј vazi:
Flx,f(x), f'(x)1 = о
2. Diterencija1na ј е д п а с ј п а oblika
Р х д х + О у д у = D
ј е diferencija1na ј е д п а с ј п а sa razdvojenim promen1jivama. Nje-
п о х е е п ј е ј е
Ј р х d х = - Ј Q у d у + С gd ј е С
proizvo1jna konstanta.
3. Ako ј е д п а с ј ј т а oblik
у =f(1L),
х
о п а ј е homogena. Smenom
1L = и
х
gde ј е и = х nova nepoznata funkcija homogena diferencija1-
п а jednacina svodi se п а jednacinu sa razdvojenim promen1jiva-
т а
- 269 -
4. Linearna diferencijalna jednatina
у + х + g(x) о
ima opste retenje
у
е - f f(X)dxl
c
_ g(x)e f f(x)dx
dx
!
5. Bernoullijeva diferencijalna jednatina
у + х у + g(x)y = о
а
sa smenom Z = у ,gde ј е Z = Z(x) nova nepoznata funkcija
svodi п а linearnu diferencijalnu jednatinu.
6. Riccatijeva diferencijalna jednatina
2
У + х у + g(x)y + Ь х = о
se smenom у = У + Z, gde ј е У partikularni integral te jed-
natina а Z nova nepoznata funkcija svodi п а Bernoullijevu di-
ferencijalnu jednatinu.
7. Di ferencijalna jednatina
Р х у д х + О х у д у = О
ј е diferencijalna jednatina totalnog diferencijala ako ј е is-
р ј е uslov
Opste resenje ј е
х у
Ј P(x,y)dy + Ј о х о у с
х
о
gde ј е Х о У о bilo koja fiksirana tatka iz oblasti u kojoj
ј е ispunjen uslov
Э Р Э
а у а х
- 270 -
8. Diferencijabilna funkcija л л х у ј е intcgra-
cioni mnozitelj diferencijalne ј е д п а ё ј п е
Р х у д х + О х у д у О
ako ј е
л х у Р х у х + л х у х у у = О
diferencijalna jednacina totalnog diferencijala.
Integracioni se о д с е д ј и ј е iz uslova
р _ о = л ( а о _ а р )
а у а х а х а у
u slucajevima kada ј е to moguce.
9. Lagrangeova diferencijalna jednacina
у - xf(y") + g(y"),
svodi se uvodjenjem р а х а т е х х а р = у i diferenciranjem р о
х п а linearnu diferencijalnu jednacinu sa nepoznatom funkci-
ј о т х = х р
Ј О Clairautova diferencijalna jednacina
у = х у + g{y"),
ima opste х е е п ј е
y=cx+.g{C).
Singularno х е е п ј е (ukoliko postoji) u parametarskom
obliku ј е
х = -g"(p)
у -g"(p) + g(p) , gde ј е р у
Ј Ј Diferencijalne ј е д п а с ј п е oblika
f(x,y") = о i f{y,y') = О resavaju se smenom
у р
- 271 -
1. Napisati dlferencija1nu jednacinu familije
krugova
у
х - с 2 + у
(s1.1.'
Resenje: Diferenclja1na jednacina
fami11je krivih f(x,y,C)= о г н н н
х
dobija se eliminisanjem р а
rametra С iz jednacina
f х у С = о
()f х у С
Э х
о •
Diferenciranjem zadate jednacine
dobijamo
te ј е
(1)
2
х - С + у у = О
С х + у у
Zamenom ove vrednosti u jednacinu (1) dobija в е
у
у
_ х У + у _ х

= О I
sto predstav1ja dlferenclja1nu jednaclnu date familije krugova.
2. Naplsati
Resenje. Kako ј е
to ј е
diferenclja1nu jednaclnu
х
у = с е с
х
у = е
с
С
х
1ny'
fami1ije krugova
- 272 -
Zamenorn ove vrednosti u jednacinu
х
у = С е
с
dobija se trazena diferencija1na jednacina
y1ny' = х у
З Naci opste resenje diferencija1ne
jednacine
у
Resenje.
2
х у -1)
у х

• • • • • • • • • •• (1 )
Kako ј е у = to se diferencija1na jednacina rnoze napi-
dx
sati u obliku
+ = о • • 1

,1 \ , l'
'1 \ ' "
;' 1 ,. / \
../ l' 1 \
---- 1 '
:::.:::.:-_----:-- - - -1,---:"-"::;:..,-= dobija se
х Y.-l
Pos1e integracije

х -1 у -1
...... 1...-...... ,,-
'\ I \ 1 /" ln 1

- 11 + ln 1 11 С
\ о I I
:::n:) у

_ С
Ј
\' IC=-1' 1 I С - 1
11'. / \ l' - gde ј е С = ln С


1 - \ l'
" \ "
'1 # \11 5/.2
Za razne vrednosti konstante С (uk1jucujuci i sirnbole
.. '" i
) dobijaju se sve krive koje pripadaju farni1iji krivih,
koja ј е pretstav1jena opstirn resenjern diferencija1ne jednacine
(1) (81.2.).
4. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
2
у У •
Resenje
Kako ј е у

----z- dx )
у
odno5no
tj.
- 273 -
f 4 =! д х + С
У
1
У
х + с
р а ј е opste resenje zadate diferencija1ne jednacine
у
1
(51.3. )
х + с
у = о ј е partiku1arno resenje diferencija1ne jed-
nacine koja е dobija kada С о о ).
5. Resiti diferencija1nu jednacinu у
I
У = х + у
С
Resenje.
Uvescemo novu funkciju
и х у
Kako ј е
и = 1 + у Ј

to se data diferencija1na jednacina т о е
napisati и obliku
и = и + 1)
odno5no du
dx
и + 1
Odavde ј е p051e integracije
х
у
1 = С е
)
1 О -1
5/.3
1
у =i(+t.
..
odnosno opste resenje diferencijalne
jednacine ј е
х
у - х + 1) + С е (51. 4 )
Х
5/. t.
- 274 -
б Naci opste resenje homogene diferencijalne
jednacine
у
у
х у
Ako se и jednacinu uvede smena
-1- = и tada ј е у и + и х
х
о а с е biti oblika
Н
и + и х =

dx
и
--2
1 - и
2
и + и
1
2
- и
u ovoj diferencijalnoj jednacini primenljive se
т о ч и razdvojiti, р а ј е
Odavde ј е
jer iz
sledi da ј е
Dalje ј е
Н
dx
х

х
1
_ и
и и

1 - и

------=<2 du.
и (1 + и )
= f (_1_
и

и

du
А
=-- +
В и + С
и и
2
+ 1
А = 1, В = - 2 i С = О
С
• 2 '
,Q)'.nlxl+R,n(U +1) -R,nlul= С
х и

= С gde ј е С

= е
С
и 1
Kako ј е и + ' kao opste resenje dobija se familija krugova
х

+ у = C1y (51.5)
у О ј е takodje resenje date diferencijalne jednacine)
- 275 -
I
7 NaG1 opste resenje diferencija1ne jednacine
у
х - у + 7
+ у - 1
Resenje. Ako se uvedu nove promen1jlve i ,
takve da ј е
+8
gde su ('( i 8 zasad neodredj ene konstante, а с о
dx = dE; dy = d 1)
Unesemo 1i to u zadatu diferenclja1nu ј ednac lnu ,
dobicemo
d1) - 1) + 4('(-13+7 Е
............ .
а
М о se
('(
1 8 odaberu tako da budu resenja sistema
1inearnlh jednacina
4('(-
8 + 7
2('( +
8 -
1
tj. ('( = - 1 1 В = З ,
о
о
d1ferenc1ja1na jednac1na (1) postaje homogena, tj.
dn
--- =
4 - 1)

I I .
(2)
Neka ј е sada u = ..!l-. Odavde ј е п = и 1 = u .
М о в е to zamen1 jednacinu (2), dobice se
u = 4 - u
, 2 + u
111 razdvajanjem promen1j1v1h
и + 2)du

и

+ З -4

Kako ј е
u + 2 З
+
2

З и 5 и
- 276 -
to posle integracije dobijamo
odnosno
31nlu-11+ С
325
{u-1} (u+4) • =

т ј е С
" . 1'1
Po",to ј е u= а х = -1 i у 1'1 + 3, to ј е opsti integral
zadate diferencijalne jednacine oblika:
odnosno
у х 3 у Х с

8. Na6i opste resenje diferencijalne jednacine
у = ( х у ) 2
х у
Resenje. Uvodimo novu funkciju и = х у р а ј е
и = 1 - у '
Diferencijalna jednacin a с е imati oblik
1 - и
)2
и )
д и
д х
1 -
Ako se promenljive razdvoje dobice se
и

и
д и д х .
и и
Odavde ј е posle integracije
1 1
и ln и
3 2
9
2
ln lu + 21) = х + С
ili posle vracanja п а promenljive х i у
х - В у + 1nlx-y/-91n Ix-y+2!= с
ј е op'te х е е п ј е д а е е diferencijalne jedna6ine.
9. Naci о р в е е х е е п ј е linearne diferencijalne
jedna6ine
2
х .
- 277 -
Resenje. Neka ј е у u • v gde su u i v funkcije ad Х
Tada ј е у = u'v + uv'
Uvrstimo 1i ove rea1cije za у i у u zadatu diferencija1nu
jednacinu dobijamo
u'v+ U (v' - х

х
О (1)
Funkciju v adredjujemo tako da izraz uz u bude jednak nu1i, tj.
v' -
v
О
х
Odavde ј е
dv
__
dx
--, tj. Ц = luJxlG,
v х
odnosno v = х (Dovoljno ј е uzeti partiku1arno р а
ј е stav1jeno С = 1). Zamenom v u jednacinu (1) dobijamo
Н xu' - х

= О
u' = х
Odav:de ј е
=
х

--' + С
2
1inearne diferencijalne ј е
х

у = uv = С х +
10. Naci diferencija1ne
jednacine
х у - у - х

у
Resenje. Posle de1enja о Ь е strane diferencijalne
jednacine е а х Г у dobiee se
у 4Vy
х
г у
х
М о е е uvede nova promen1jiva
х =
г у (tada ј е z' .:L
Г у
- 278 -
dobice se 1inearna diferencija1na jednacina
2z' - i!... - х О
х
koju resavamo smenorn
z=uv,
z'=u'v+uv',
te ј е
2 (u'v+uv') -4
uv
х О
х
odnosno
I
2v
U. щ
)
х
О - -
"2
.

k
2v
Fun ciju v odredjujemo iz relacije v' - =0
odak1e ј е v = х

(partiku1a.rno resenj х
Uvrstimo 1! tako dobijenu vrednost za v u jednacinu (1) dobijamo
х

и - х = О
odnosno
р а ј е
2
du 1
dx х
u =
1
2
in ix\ + с
Na osnovu toga sledi da ј е
Kako ј е z
z = uv = х

(_1_ 1n х \ + С
2
Г у to ј е
у = х

1 1n х + С 2
2
opste resenje В diferencijalne jednacine.
- 279 -
11. Resiti diferencijalnu jednacinu
2
х ylny - х у = у
Resenje.
Л о se promeni и ч а promenljivih, dobice se diferencijalna
jednacina
1
"

= у
u kojoj ј е х funkcija od у
Posle sredjivanja dobija se Bernoulijeva diferencijalna jedna-
cina
х +
х 2
- х lny = О
у
Posle delenja diferencijalne jednaclne sa х

dobija se
х 1

х х у
2 lny = о
Л о в е uvede nova promenljiva z =
1
(tada ј е z' =
х
dobice se linearna diferencljalna jednacina
- z' +
z
- 21ny = о
у
cije ј е opste resenje
z =

у
р а ј е opste resenje date diferencijalne jednacine
1
х = .
у С - ln у
12. Resiti Jacobijevu diferencijalnu jednacinu
у = х у у х у
х у х х у
Resenje. Ako se uvede nova funkcija u
11!
х и и =
и х и и
О и х и
х
du
= -
2
и и
dx и х и
.L,tada ј е
- х
у
х
- 280 -
Ako se uloga promenljivih u i х promeni, tj. ako ј е u nezavisno
promenljiva,a х funkcija, dobice se sledeca diferencijalna jed-
nac1na
dx
- = х =
du u
i1i pak u obliku
1 (1-u)x
2
-(l+u)x
(l+u) 2
2 2
(l+u) x'+(l+u)x+(l-u)x =0.
Pos1ednja d1ferencijalna jednacina ј е Bernoul1ijeva d1ferenci-
jalna jednacina. Pod pretpostavkom da ј е х raz1icito od nule
dobice se
+ (l+u)_l_ + (l-u) = о
х о х
1 х
Uvedemo 1! novu funkciju z = --(tada ј е
diferencija1nu jednacinu
х х
(1+u)2z ' - (l+u)z=l-u
koja ј е 1inearna i cije ј е opste resenje
z = C(1+u)2+u
l+u
odnosno vracanjem п а stare promen1jive х 1 У
Н
х =
1 + -L
х
2
+ -L
х •
х
2 2
С х С х у С у
i to ј е opste resenje Jacobijeve diferencija1ne jednacine.
13. Naci opste resenje 1inearne diferencijalne jednacine
у - х - cosx+1=0
sinx
ako ј е jedan njen partiku1arni integral У sinx.
- 281 -
Resenje. Smenom
y=sinx+u, y'=cosx+u'
data se diferencijalna jednacina svodi п а jednacinu

и -
и
sinx
cije ј е opste resenje
,
2
te ј е opste resenje zadate linearne diferencijalne jednacine
y=sinx+ С щ 1-
14. Ako su У Ј i У з х

partikularni integrali
linearne diferencijalne jednacine
х

у х у х О
tada se njen opsti integral dobija bez ikakve integracije.
Resenje.Kako ј е
to ј е
У
2 2
у Н х +k
1
х )
I
15. Naci opste resenje specijalne Riccatijeve diferenci-
jalne jednacine
у
2
+
1
У
х

Resenj Smena
1
у
z
daje
z' 1 1
"7 "7
+
т
odnoBnO
Dalje ј е
р а ј е
- 282 -
2
z' = -1 - -1-(-=-)
2 х
z
-=u
х
1 2
u+xu' = - 1 - --- u ,
2
а to ј е diferencijalna jednacina koja razdvaja promenljive, tj.
du
=
dx
х
Inteqracljdm в е dobija
odnoBnO
te ј е
arctq(u+l)=C-
u+l = ч С -
1
2
1
2
ln I
ln I xl),
1
z=x·u=x { -1+tq с -- ln I )} )
2
р в ј е opite reienje Rlccatijeve dlferencijalne jednacine
1
у С х р
16. Na6i opite reienje Rlccatijeve diferencijalne
jednaclne
2 2 З
х у х у х у х =0.
Relenje. Probanjem в е т о е ustanoviti da ј е jedan partikularni
inteqral date diferencijalne jednacine У х
Opite reienje Rlccatijeve diferencijalne jednacine ј е
tada oblika
y=-x+z, qde ј е z nova funkcija.
Dlferencl*anjem dobijamo
y=-I+z'.
Uvritavanjem relacija za у i У u zadatu diferencijalnu
jednacinu dobijamo
- 283 -
odnosno
xz' -x-xz 2=0 ,
а to ј е Bernoullijeva diferencijalna jednac1na, koja se smenom
1
z
=t svod1 п а 11nearnu d1ferenc1jalnu jednac1nu
М о ј е t
х
I
t x+t+x=O
I
= U odnosno t=u'x+u
tada 6ano Ь diferencijalnu jednacinu razdvojenih т
и х и
odnosno
du dx
и х
с ј е ј е
te ј е
2
t
+ 1
х
tj.
С __ 1_ х .
х 2
Kako ј е
z =
1
Т
to ј е opste resenje date d1ferenc1jalne
y=-x+z=-x+
х
С

х
2
111
у х
х
С х
2
qde ј е С =
С


jednacine
Za razne vrednost1 parametra с ukljucujuc1 tu 1 с о
1 С +cn ,dobicemo part1kularne integrale date diferenc1jalne
jednac1ne.
- 284 -
17. Data ј е Rieeatijeva difereneijalna
1 2 х

х
у ,- у з ...
х
З
х 1 - х
з
о
I. Odrediti konstantu а tako da izraz
bude partikularni integral date
II. Odrediti realne brojeve е i d tako da izraz
redstavlja partikularni date
Resenje. I. Zamenom izraza У а х

i njegovog izvoda yi=2ax
u zadatu difereneijalnu jednacinu, dobija se
а х -
1
з
1 - х
х
+ -"':':':--""1 =0
1 - х
odnosno
(a+l)
4
а х х =0
kojace biti zadovoljena za svako х ako Ј е а -1. Prema tome
ј е У - х

partikularni integral zadate Rieeatijeve difereneijal-
ne
II. Zamenom izrpza у = е х + d i njegovog izvoda у = с
u zadatu difereneijalnu dobice se
(c
2
-d)x
2
+2 {cd-1)x+d
2
-c.=0
koja с е biti zadovoljena za svako х ako ј е
e
2
-d=0, ed-1=0 i d
2
-6=O
tj. ako ј е
с
з
-1=0.
'3
Kako ј е 6=1 jedino realno resenje jednacine с О о ј е traze-
ni partikularni integral
у х
- 285 -
opsti integral zadate Riccatijeve diferencijalne ј е
odnosno
р а ј е
= с Ј dx
1 - х
З
)
Х
Х с
х
х С
18. Naci opste resenje diferencijalne
у 2 х 2
dy=O
х у х у
Resenje. Ovde ј е
Odnosno
3 р
а у
а Р
а т

Ј
э у х у
э . 2]
э х Lx + у
Э О
--,
д у Э х
х у
х у Ј
znaci da ј е leva strana jednacine totalni diferencijal.aeke
funkcije U(x,y),ako pretpostavimo da ј е х + у О
Kako ј е
to ј е

Э х
U х у = Ј 2dx+ S у
х у
gde ј е s(y) neka funkcija od у i zamenjuje integr(icionu konstan-
tu. Ako se izvrsi integracija р о х dobija se
2
U(x,y) = --....
х + у
+ S у
• • • •• (1)
- 286 -
К Э о ј е
(\ U
х 2
=(--)
Ј у х у
to d!ferenciranjem р о у jednacine (1) dobijamo
Odavde ј е
(JU
а у
2
х
х у
2
х у у
-- +S'(y)
х + у 2
,
s у =1 tj. S(y) у .
Zamenam ove vrednosti za S у u jednakost (1) dobijamo trazenu
funkciju U(x,y) tj.
2
U(x,y)= + у х у
Х + У х у
te ј е opsti integral date diferencijalne jednacine
= с
х у
19. Data ј е diferencijalna jednacina
у Х х у у О
Naci ј е opsti integral
Resenje. OVde ј е
а р
=
-
а у
od nos о
Kako ј е
d Р

Q
у i
а р
'"
у
2JL
Э Х
а о
= у
а х
..l.2-
а х
у у
х у
to se moze а с integracioni mnozitelj Л х jer ј е
d л -2
dx
л
х
odnosno
1
л г
х
2
х
- 287 -
Jednacina
1 Г 2
г L(x- y )dx+2xydy1 =0
х
ј е jednacina totalnog diferencijala. U ovom slucaju ј е
odnosno
U х у = f х dy+ '1' х ,
х
2
U(x,y) =..L + х
х
gde ј е х neka funkcija od х
Kako ј е
to ј е
odavde ј е
Э
х
2
ч
х
'1' х

2
х

т + '1' х )
х
1
tj. '1' х = ln Ј х 1.
х
Opsti integral zadate diferencijalne jednacine ј е
2
у + ln х

= с
х
20. Resiti diferencijalnu jednacinu
Resenje. OVde ј е
р
х у
2
i
...2.JL
= б х + З у
(\ У Э х
ј е
d
р а
р
"
-.-UL
э у d х
Kako ј е
.lJL. 2L
э х э у
р - Q
2 з
х х у З х у З у
2
-[ У х
to postoji integracioni mnozitelj л х у tj.
р а ј е
= -.--:2=--__ d х у
л
х + у
л = х у
2
2
---,
х у
- 288 -
Diferencijalna jednacina
212 3 2231
х у 1 х х у З у ) х З х х у у ) dy О
ј е jednacina totalnog diferencijala. Ovde ј е
р а ј е opste resenje zadate diferencijalne jednacine
3 3' З
х у х у = с
21. Diferencijalna jednacina
2 2
х у -l)dx-(x y-1)dy = О
ima integracioni mnozitelj koji ј е oblika f(x-y).
Odrediti integracioni mnozitelj i resiti jednacinu.
Resenje.
rntegracioni mnozitelj с е т о odrediti iz uslova
Э r f х у Ј
а х
odnosno
df и - 4
f и U-
gde smo stavili и х у
du
а
д у
r f(x-y) х
у

L
т ove jednacine nalazimo da ј е
-4
f и '" и , f х у = 1
• 4
Prema torne jednacina
x
2
Y-1
--4 dy-
х у
х у
2
х у -1
:.:..0..-::::""'4 dx=O
х у
ј е diferencijalna jednacina totalnog i njeno
resenje ј е
2
У
2
2 х у
+
з
у -1
-"----3 + с О .
З х у
- 289 -
22. Pokazati da diferencijalna jednacina
у х

у dx+x (y2+2x
2
)dy=O
ima integracione mnozitelje koji su oblika
f(x
2
+y2) i g х у
Odrediti integracione mnozitelje i resiti diferencijal-
nu jednacinu.
Resenjeo
О а bi diferencijalna jednacina imala integracioni mnozitelj
oblika f(x
2
+y2) treba da ј е zadovoljen uslov:
Dalje ј е

а У
( х

у 2 З 2 Ј 2 2 f(
у

о _ х у х ) + f х О ) х х ) = G . х ..
Э х
222 2
+ f х ty ) х у ),
р а ј е
df(u) 5du
f и и
2 2
gde smo stavili u = х у .
ove jednacine nalazimo da ј е
f и =
г
и .:::.
4,
2 2 1
f(x у ) = 2 2
х у ) 5/4
d У
О а bi diferencijalna jednacina imala integracioni mnozitelj
oblika g(xy) treba da ј е zadovoljan uslov :
а
Э Х
'! 2 З Ј
__ g(xy) х у у •
Э у
Odavde ј е
df и _du
-5
f(u)
и
- 290 -
gde smo stavili и = х у
Resavanjernove jednacine nalaz_imo da ј е
ч и
-5
и g х у
1
5 5
х у
Ako su poznata dva linearno nezavisna integraciona
mnozitelja diferencijalne jednacine, opste resenje ј е oblika

= С • С proizvoljna konstanta)
g х у
Kako ј е 5
-"4
х

у
с 5
---r -5 -5
х у
to ј е с opste resenje
date diferencijalne jednaCine.
23. К о ј џ familiju krivih odredjuje diferencijalna jednacina х

у 2 а

х

Resenje. U diferencij lnoj jednacini nedostaje у М о se uvede
parametar у = р dobice se
odnosno,
odnosno
(ako se uzme pozitivan znak ispred korena). Kako ј е
dy = pdx, to ј е
а
у = - I 2 + С
\1'1 + Р )
opste resenje diferencijalne jednacine (1)
и parametarskom obliku ј е х а р
Ј н р
а
у = - + С •
..f 1 + р
Ako se eliminise parametar р dobice se opste
resenje и obliku
у
о
SI. б
- 291 -
222
у С х а •
Integralne krive su krugovi poluprecnika а ciji е
centri nalaze п а у osi.
Integralne krive dodiruju prave х а i х а (51.6).
х Pored opsteg resenja, х а i х а su takodje resenja
diferencijalne jednacine (1) i to singularna resenja.
Singularna resenja diferencijalne jednacine Qobice se
elirninisanjem pararnetra С iz jednacina
odnosno
222
у С х а =0
а [ 2 2 21
---- у С х а
Ј С
О
у С
х

а
(2)
-2 у С =0, р а ј е С = у
Zarnenorn ove vrednosti и jednacinu (2) д о Ы с е е х

а

odnos-
п о singularna resenja х а i х а
Do istog rezultata se do1azi eliminisanjem pararnetra р iz
jednacine
2 2 2 2
х р а х )=0
а r 2 2 2 2·!
-lx р а х )
а р
=0.
I 2
24. Resiti diferencija1nu jednacinu х у +1 (1)
Resenje.Kako и diferencija1noj jednacini nedostaje у to с е
stavljajuci у р biti
х р i
у f pdx+C= f С р С
Opsti integra1 date jednacine ј е
3 з . 2
х = I у с I •
- 292 -
Diferencija1na jednacina (1) п е т а singu1arnih resenja, jer
e1iminacija parametra р iz jednacina
у
о
51.7
с з р iz jednacina
С
2
х р -1=0
С = 1
с о
х
2 2
х р -1) р
Э р
daje х а ova vrednost ne zadovo1ja-
va diferencija1nu jednacinu. Prava
х ј е mesto singu1arnih tacaka krivih
datih opstim resenjem (s1.7.).
22. Resiti diferencijalnu jednacinu
у -2 siny' у О • • •• (1)
U diferencija1noj jednacini nedosta-
ј е х Ako se uvede parametar у р bice
y=p2 sinp i dy=(2psinp+p2cospJdp.
Kako ј е dx= dy to ј е
р
Х
f 2psinp+p2cosp
dp+C,
р
р а ј е opste resenje diferencijalne jednacine и parametarskom
obliku
с о р С
2 .
у р S"J.np.
25. Resiti diferencijalnu jednacinu
у у -1) = у Ј (7)
Resenje. U diferencijalnoj jednacini nedostaje х Uvodjenjem
smene 2-p=ty, gde ј е р у dobice se:
у 'f О
- 293 -
2
Odavde se posle skracivanja sa у dobija
2 1_t
2
1- ty- t =0, odnosno у -t-· - •
ј е 2-p=ty, to ј е P=J+t
2
, р а ј е у i р izrazeno pomocu
parametara
Iz p=y'sledi dx= dy odnosno
р
(t
2
+1)dt 1
х - f -(t2+l) t 2 с
t
С
opste resenje diferencijalne jennacir,e и parametarskOO1 obliku
1
С
-- +
t
у
1-i
t
Ako se eliminise parametar t, dobice se opste resenje
х С 2_1
у х С
Diferencijalna jednacina п е т а singularnih integrala, jer eli-
minagija parametra р iz jednacina:
у Р р i
у р
е daje realan rezultat.
26. Resiti diferencijalnu jednacinu
-2 х

у у х у "2"
Resenje. Ako se stavi у р tada ј е
2
у р
р х
х
2
Ako se jednacina (2) diferencira р о х dobice se:'
р = р р р х р х
р а ј е
р х р х
11i
р х (1- ) =0
(1 )
(2)
- 294 -
odavde ј е р х i
1- ! = о
Iz prve jednacine ј е р а iz diferencija1ne jednacine
1- = О ј е р х с
Zamenorn vrednosti р х С u jednacini (2) dobice е opste re-
з е ј е diferencija1ne jednacine (1):
х

2
у т с х с .
2
Zarnenorn vrednosti р = u jednacinu (2) dobija se Г
Treba ispitati geornetrijsko znacenje tog resenja. О о
se dobija takodje i e1irninisanjern pararnetara р iz jednacina
а 2 х

- Ј р р х Г =0 odnosno - р х .
Э р
Do istog rezu1tata se do1azi i e1irninisanjern konstante С iz
ј edna 1:5i а
Prerna torne
jednacine
(sl. 8) •
х


у - с х с =0
2
Э х

2
- ( у _ с х с =0.
о С е
2
у т ј е integra1 date diferencija1ne
i obvojnica familije krivih datih opstirn integra10rn
1
1,0'
х
- 295 -
27. Naci resenja diferencijalne jednacine
2
у х у у (1)
Resenje. Л о se diferencijalna jednacina resi р с х i uvede
parametar Р dobice se:
х у .
р
(2)
Diferenciranjem jednacine (2) р о у smatrajuci у za nezavisnu
promenljivu д о Ы ј а т о
odnosno
р а ј е
1
Р
р (4 - _1_) = у (4
р Г у р
1
- Ј
Г у
р - -rv-) . ( - _1_) = о
У Р 2 г у
Л о se prvi faktor izjednaci sa nulom, tj. ako ј е
р - = О
dobice se р = С г у cijom zamenom u jednacinu (2) dobijamo
odnosno

С у
+
с Г у
2
2 2
У = c
1
(x-C
1
) ,
• 1
г у ,
( gde ј е c
1
= -i-) sto predstavlja opste resenje diferencijalne
jednacine (1).
Л о se drugi faktor sa nulom, tj. ako ј е
dobice se р
х =
- = О
Р 2 Iy
Ч
= 2V У i zamenom ove vrednosti u ј ё а С
dobijamo

з

о У + Х
г 2
2Vy"'
1
-,
1-;
х

odncsno у = 16 ' sto predstav1ja singu1arno resenje diferenci-·
ja1ne jednacine (1). E1iminacijom parametra р iz jednacina
х =
о

2
Р
1
Г у
dobija se takodje
iz jednacina
4
х
У = 16 ' dok se e1iminacijom parametra С
dobija у = о
у
о
с

х с
с х с с

х с
opste resenje diferencija1ne
njena singu1arna resenja su у О i у
vojnica fami1ije krivih datih opstim
sa jednim partiku1arnim integra10m).
8lika 9.
jednacine ј е у = с

х с

,
4
б ' od kojih ј е у =0 о Ь
resenjem. у О se pok1apa
81. 9
х
28. Resiti C1airautovu diferencija1nu jednacinu
(1) у = х у
+ а
у
Ako se uvede parametar у р i jednacina (1)
diferencira р о х dobi6e se:
(2 )
Р
= Р + х
а

) р
,
р
odavde ј е
х
а
2'
р о
р Ј
- 297 -
Jednacina (2) bice zadov01jena ako ј е
1 р = О odak1e ј р С Zamenom vrednosti р С u jednaci-
nu (1) dobice з е opsti integra1 jednacine (1).
..

S1ika 10.
а
у = х с
20. х - 32 = О odavde ј е р =
р
odnosno р о з е zamene u jednacinu
(2)
2
У = а х i to predstav1ja sin-
gu1arno resenje jednacine (1). Do
istog rezu1tata з е d01azi e1iminisanjem konstante С iz jednacina
у - С х - = О ,
С
= О
с

2
sto znaci da ј е singu1arni integra1 у а х obvojnica pravih 1i-
nija pretstav1jenih opstim integra10m з 10.).
29.
(1)
Resiti Lagrangeovu diferencija1nu jednacinu
у = х у + у
Ako stavimo у р dobicemo jednacinu
2
(2) У х р + Р
Diferenciranjem jednacine (2) р о х dobijamo
р = р х р р
odnosno ako se х posmatra kao funkcija od р
(3 )
dx. = _ х _ 2
dp Р ,
i to ј е 1inearna jednacina р о х Njeno opste resenje dobijamo
smenom х = uv gde su и i v funkcije od р
Zamenom х = uv i х = u'v + uv' и jednacinu. dobijamo
р
и 'v
+ и i Ј + 2v 1 = - 2.
I Р Ј
1
Kako ј е za v = 2" faktor uz и jednak nu1i, to ј е
р
, 1 -2.
и
р
- 298 -
Odavde ј е
ne (3)
2 3
u = - з р + р а ј е opste resenje linearne jednafi-
(4)
х = uv = - .?f
р
Ako se (4) unese u (2) dobija se
С р
У = - --
р 3
Opste resenje (l) u parametarskorn obliku
с

=
2"
-
3
Р
С
2
= -
р
у
р "3
у О ј е takodje resenje diferencijalne
(1)
(2)
30. Resiti Lagrangeovu diferencijalnu
Resenje.
,2 2 ,3
У = х у - з у .
Ako se uvede pararnetar у р dobice se
223
р х р з р
Diferenciranjern р о х jednacine (2) dobijarno
р = 1 + р - р р
odnosno
(3) р р р , + 1) = о
(3) bice zadovoljena;
1<;' Ako ј е р р =0, odnosno р х с
Ako se ova vrednost zarneni u jednacinu (2) dobija se opste rese-
nje и pararnetarskorn obliku
х = С - Р
2
2 3
У С -}
Odnosno posle elirninacije pararnetra р opste resenje с е biti
у с + Х С = о
2? Ako ј е р =0, tada zarnenom vrednosti р и jednafini
1
(2) dobijarno singular-no resenje у = +} .
- 299 -
Ako se о а Э Ј С e1iminise
iz jednacina
у с х С З =0
У С х с
tj. iz jednacina:
9 у С 2 = -4 х С З
у с = х с
dobice se
С = х
i
i С х
у
о х
у С Ј

+ 1. у с =
S1ika 11.
Za с х dobijamo у - х = О а za С = х + 1 dobijarno у - х = .!. sto
з
". d . 1
а Ј е prava у - х =} obvojnica krivih predstav1jenih opstil!'.
integra10m (s1. 11.).
Treba napomenuti da у х nije resenje date diferencija1ne
jednacine.
Prava у х ј е qeornetrijsko mesto singu1arnih tacaka inte-
gra1nih krivih у с Х С З =0.
З
1
Smenom у = z resi ti diferencija1nu jednacinu
у З _ у у х у = О
Resenje. Kako ј е у
1
= -"2 z , to diferencija1na jedpa-
z
cina g1asi:
О
• odnosno
z = xz ' - z З
Opste resenje ove diferencija1ne jednacine koja ј е Clairautova Ј е
з
z = С х - С , а sirigu1arno resenje ј е
2
х З р
з
z = р ,
р а ј е opsti integra1 date diferencijalne jednarine
1
У = з
е х - С
а singu1arni integra1
З 2
х У - 27 О
- 300 -
32. Srnenorn е Х = и е У = v resi ti diferencijalnu jedna-
cinu
Н е в е ј е Kako ј е У
х
е
= udv
dx vdu' jer ј е
eXdx =du, eYdy =dv, to se data diferencijalna jednacina
transforrnise и jednacinu
_ 1
v 2
v
и

'2 1
2
v и
u kojoj ј е v funkcija prornenljive и
Posle rnnozenja sa v
2
dobija se diferencijalna jednacina
(v - uv' ) 2 - 1 1
Diferencijalna jednacina 1 defini1Se dve Clairautove diferencijal-
п е jednacine:
v = uv
+ ..; 1+)2
11
v uv
v' 1+v,2
П
Resicerno diferencijalni jednacinu 11. Uvodi se pararnetar v'= р •
Tada ј е
Posle diferenciranja
:
dp \' и +
du
l
р о и irnarno
о
Ova jednacina с е biti zadovoljena ako ј е
dp - о odakle Ј е р = с
du -
ZaI11enorn vrednosti р с и diferencijalnu jednacinu 11 do.bice se
opste diferencijalne jednacine 11
v = с и + ";1 +

20 и + р = О odakle ј е
Ј
р

и = - р а ј е pararnetarska jednacina singular-

nog resenje diferencijalne jednacine 11
и = -
р
v =
1
- З О 1 -
Kako ј е opste resenje diferencijalne jednacine III
v
= С и - V 1 с

а singularno resenje
=
_---12-
1
и v
-
-_._-
Ј н р

to ј е opste resenje diferencijalne jednacine I
(v-Cu)2 = 1 с

,
а п ј е п о singularno resenje
2 2
и +v = 1.
Opste resenje date diferencijalne jednacine ј е
е У - С е х ) 2 = 1 + 2 •
Singularno resenje ј е
е
х
+ е
У
= 1.
З З Naci opste resenje diferencijalne jednacine
,2 ,
У х у + У •
Resenje. Stavljajuci у р dobijamo
2
У = х р +
Diferencirajuci ovaj izraz i koristeci da ј е
р
2 dp dp
Р + х р ј х + dx '
odnodno
dx + 2 х +
dp р
1
О
р р
Kako ј е ovo linearna diferencijalna jednacina
I
С 1
х =
2 2"
р )
Т о znaci da
С 1
х =
--2
2"
р )
2
У
= х р р
dy
dx
р nalazimo
resenje ј е
predstavlja opste resenje date diferencijalne jednacine и para-
metarskom obliku.
- 302 -
34. Naci singularno resenje diferencijalne jednacine
у
х у + vll_y ,2 - y'arccosy'.
Resenje. Singularno resenje ј е obvojnica familije pra-
vih
у = е х + vI-;--t? - е arc cos
Singularno resenje dobice se eliminacijom parametra С iz jedna-
cina
у С х + Ј 1.-t
2
- CarccosC
О
С
arccosC +
е
х - -
vll-C
2
vll-C
2
Kako ј е е = cos О .:: х .:: п to ј е
у = sinx(O < х < п singularno resenje date diferencijalne
jednacine.
§ 2. DIFERENCIJALNE JEDNAtINE
VISEG REDA
1. Jednacina
, п
F(x,y,y, ••. , ,= О
и kojoj ј е nepoznata funkcija у у х i njeni izvodi у у •••
п
о • • у ј е diferencijalna jednacina n-tog reda.
2. Diferencijalnoj jednacini koja е sadrzi у smenom
у р se snizava red.
3. Ako diferencijalna jednacina е sadrzi х smenom у р
у р р se transformije и diferencijalnu jednacinu nizeg reda и
у
kojoj ј е nepoznata funkcija р р у
4. Н о о ч е а linearna diferencijalna jednacina
ima opste rejenje
proizvoljne konstante а У О О У linearno nezavisna partikular-
п а rejenja jednacine.
- з о з -
Ako ј е poznato ј е д п о partikularno х е е п ј е У

homogene
linearne diferencijalne jednacine tada se smenom У =

z, gde
ј е z = z(x) nova nepoznata funkcija snizava х е д diferencijalne
jednacine za ј е д а п
5. Opste х е е п ј е nehomogene linearne diferencijalne ј е д п а
cine
jednako ј е zbiru opsteg х е Б е п ј а odgovaraju6e homogene diferen-
cijalne jednacine i bilo kog partikularnog х е е п ј а nehomogene
jednacine.
Ako ј е poznato opste х е Б е п ј е odgovaraju6e homogene ј е д
nacine
tada se opste х е е п ј е nehomogene jednacine trazi и obliku
У = С

Х У

+ ••• + С п Х У п
',"",
pri с е т и se funkcij. С

Х С
п
Х о д х е д ј и ј е iz sistema
п п
L
i=1
С Х У =0,

L
i=1
п
L
i=1
п
с х у о ... , l.

С ) п
i Х Y
i
f(x)
(Metoda varijacije konstanata).
С ) п
i Х У i
о
6. Homogena linearna diferencijalna jednacina sa konstan-
tnim koeficijentima
п п
у а

у + ••• + а
п

у + а п у о
ima karakteristicnu jednacinu
п п
r а

х + ••• + а
п

х а
о
= О
д о koje se dolazi kad se potrazi х е е п ј е diferencijalne ј е д п а
cine и obliku у х =
Neka karakteristicna jednacina ima s r'azlicitih ko-
х е п а о д kojih su ј kompleksni, а ostali realni. Т о su
Х Х Х Х Х ј Х ј Х ј Zs
Neka ј е m
k
visestz·ukost korena r
k
• Vazi д а ј е
х = е х + i8,-, х В
k=1.? .
о ј I
- 304 -
Т а а а linearna difcrcncijalna jednacina ima
visnih partikularnih redenja:
п
rJ.kX
с cosBkx,
(J.k
X
Х е cosBkx,.
m
k
_
1
CJ.kx
•• Х е cosBkx
linearno neza-
rJ.kx
е sinBkx,
(J.k
x
Х е sinekx, .
m
k
_
1
(J.k
X
• ' .
•• Х е (k=1,2, •.. ,J)
r kX r kX
е , х е (k=2j+1,2j+2, •.• , s )
т т ovih redenja dobija se opste redenje а а
te jednacine.
7. Eulerova diferencijalna jednacina
о
se т х =e
t
svodi п а diferencijalnu jednacinu sa konstan-
т koeficijentima и kojoj е y=y(t}.
8. Opdte nehomogenelineaJne diferencijalne ј е а
nacine sa konstantnim т
odredjuje se metodom varijacije konstanata. т ako ј е f(x}
funkcija specijalnog oblika ј е а п о partikularno т
ч е п е jednacine moze se odrediti i т т jednakih koeficijena-
ta.
Ako ј е f(x} = е О х р (x}cosBx ili
т
f(xj = е а х р (x}sinBx
т
jednacina ima ј е а п о partikularno oblika
у х
р
х r q (x)cos х +q (x)sin Х
r а Х [ В * В )
т • т I
ч а е ј е
а т
r korena karakteristicne jednacine d..":.
i q;(x) su polinomi istog stepena kao р х
т
10. Partikularno redenje т linearne diferencijal-
п е jednacine
п () п п
у а

х у а

х у + ... +an(x)y=f/x}+ •.. т
jednako ј е zbiru partikularnih diferencijalnih jednacina
п п
у + а

х у + ... + а п х у = f
1
(x)
п п
у + а

х у + .•. + а х у
п
f Х
т
- 305 -
1. Resiti diferencijalnu
у lnx.
е З е ј е Integracijom se dobija
у -- = f lnxdx + С 1 = xlnx - х + С 1
Dalje'je
у = f (xlnx - х + С

dx + С

odnosno
у
Na kraju inteqracijom dobijamo
у = f I
X
: lnx - i х

+ С

Х + C
2
]dx + С
з
tj.
у
gde su:
а
=
2.
х

11 х

+ С х
lnx _. 36 + х + у
С

""2
у = С
З
proizvoljne konstante.
Resiti diferencijalni jednacinu
" у = у ln 'f
х
Ako uvedemo smenu у р dobijamo
р '" р ln Е
х х
а to ј е homogena diferencijalna jednacina, koja se smenom Е = u
х
svodi п а diferencijalni koja razdvaja promenljive u
i х tj. imamo
odnosno
odakle ј е
р а ј е
iz
х и + u
uln!ul
du dx
-
u(ln!ul-1)
х
ln!ul-1 = С

Х
С

Х
u = е '
а
dy '" Р ..
dx
С

х
х е
С

Х
р х е
sledi da ј е opste resenje date diferencijalne jednacine
С

Х
у f е dx + С

odnosno
1 С 1 1
У = С
Х

- с

Ј е + С

1
- 306 -
з Naci opste resenje diferencijalne jednacine
11
+ у
Resenje. Data diferencijalna jednacina resava se uvo-
djenjem parametra у = t, р а ј е х = e
t
+ t.
d '
Iz -z = у sledi
dx
dy' = y"dx = t(et+l)dt = (te
t
+t)dt
te ј е
t 't t
2
у =f(te +t)dt+C
1
= (t-l)e + 2" + C
1
Kako ј е

dx
у to ј е
dy
t t
2
t
y'dx = l(t-l)e + 2" + c1J· е +l)dt
odnosno
te ј е
[
t з 2tt
2
t
З
у 2"-'4€ +12"-1+C
1
]e +T+ Cl t + C2·
Opste resenje date diferencijalne jednacine u parametarskom о Ь
liku ј е
х = e
t
+ t
t З 2t t
2
.. t
З
У е +

С
Ј е +T+
C
l
t
+
C
2'
4. Resiti diferencijalnu jednacinu
у - 1 = у у
Resenje. Zadata diferencijalna jednacina ј е jednacina
koja е sadrzi х Smenofn у = р i у = р dobijamo
dy
М о se u
odnosno
Kako ј е
р - 1 = у р Е
dy
jednaiHni (1) promenljive


у p-l
у c1e
P
(p-l) .

р to ј е dx

dx р
(1 )
razdvoje dobijamo
odnosno dx = С ePdp
1
- З -
р а ј е
х = С е
Р
+ С
1 2 .
Opste resenje zadate jednacine u parametarskom obliku ј е
х =
р
С

е + С

у c
1
e
P
(p-1)
5. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у (IV) = I у
Н е В е ј е Ako uvedemo smenu zadata diferencijal-
п а jednacina bice:
= г ( 1 )
Opste resenje diferencijalne jednacine (1) ј е
Kako ј е
to ј е
tj.
z =
+ С ] 2
-2 1·
у = + С

4 + С

х + С
з

р а ј е resenje zadate diferencijalne jednacine
6. Resiti diferencijalnu jednacinu
у
Н е В е ј е Ako se о Ь е strane zadate diferencijalne jed-
nacine pomnoze sa = dy, dobice se
у п dx = а е
У
dy
odnosno
odavde ј е
- З -
р а ј е
Ј dy
v' а е
У
+
odnosno posle integracije (smena 2ae
Y
+c
2
=t
2
),
х + С = 1 ln v' с у + а е
У

1 С

dobice se
sto predstavlja opste resenje zadate diferencijalne jednacine.
7. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у = у
Resenje.
pos taje oblika
Smenom y'=z zadata diferencijalna jednacipa
z = z.
Mnozenjem о Ь е strane diferencijalne jednacine sa 2z' dobice se
2z 'z " 2zz'
odakle ј е
ili
,2
z
dz
2 + с
z 1
dx.
Posle integracije dobijamo
ili
ln Iz +v'z2
= Arsh z
С

z = С

sh х +

.
Vratimo li smenu z=y' poslednja jednacina postaje
у = C
1
sh х С

odakle integracijom dobijamo resenje zadate diferencijal-
е jednacine
8. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
2
х у у
у х у ') 2 •
- 309 -
Н е Ј с ј е Ako se uvede smena
z = odnosno z
у
,2
у у у
2
у
dobice se jednacina
2 _ 2 2 2
Х (z У +z У )
2
у - xyz)
koja pos1e skracenja sa у postaje 1inearna tj.
x
2
z - + 2xz - 1 = О
Kako ј е opste resenje 1inearne jednacine
to ј е
';l
С

1
2"
+ -
у х
Х
odnosno

1" С

1 Ј
у
= -z + х dx
'- Х
С

х е
-(C1/x)
у =
р а ј е
opsti integra1 zadate diferencija1ne jednacine.
9. Naci. opste resenje diferencija1ne jednacine
х у у
е З е ј е Ako se uvede smena Х = е
и
tada ј е
Uvrstimo 1i ove re1acije и zadatu diferencija1nu jednacinu do-
Ы ј а т о
и Id\
и и
I е и Ј
2

и
е У
dU.J
е + е у
du
е
du
odnosno
2
2
= у
Ч +
du du
ц
Umesto п а uobicajeni nacin (smena ova se diferencija1na
jednacina moze resiti i п а drugi nacin,
jednacine izvodi р о и tj.
р а ј е
d
du у du
- 310 -
У
= у + С
du . 1
te se problem sveo п а diferencijalne jednacine,
koja radzvaja promenljive i cije ј е
2. С С и
У + 1
е
odnosno
у + С

= с х ,
а to ј е opste zadate diferencijalne jednacine.
10. Naci integral diferencijalne jednacine
'!::iX '
х
Resenje. Ako se о Ь е strane jednacine podele sa у у
dobija se diferencijalna jednacina oblika
koja ј е
odnosno
Dobijena
" I
:L + у у + :i.
у у
2
-
х
izvod diferencijalne jednacine
2
lny' + у + lny = 21nx + lnC
1
diferencijalna jednacina
З
С

х
-3- + С

ј е izvod jednacine
odakle ј е
у ln (eix3 + С
а to ј е integral zadate diferencijalne jednacine.
11. Naci onu integralnu krivu diferencijalne jednacine
у у
koja u tacki А О 1) ima tangentu у = Х + 1.
Resenje. Kako se zadata diferencijalna jednacina moze
napisati u obliku
to ј е
odnosno
- 311 -
1ny' = 21ny + 1nC
1
2
У = С

У ,
р а ј е op§te re§enje zadate diferencija1ne jednacine oblika
У
1
С

Х С

gde su С

i С

konstante.
О
Re§enje zadatka ј е partiku1arni integra1, koji zadovo-
1java р о с е е us10ve У о = 1; У о == 1.
Iz jednacine
1
1 = - С

i 1
Uvrstimo 1! tako о Ъ ј е п е vrednosti za С

i С

u jednacinu (1)
dobijamo trazenu integra1nu krivu
obliku
1
У =
х
12. Naci op§te re§enje diferencija1ne
(Sin
2
",. + (sinxcos1'i' = у ••.. (1)
Я е В е ј е Ako diferencija1nu jednacinu (1) napi§emo u
У - = о
sin х
zak1jucimo da ј е ona izvod diferencija1ne jednacine prvog reda
tj. У + (cotgx).y = odak1e ј е
у + у с tgx = С

• • • • (2)
Dobijena diferencija1na jednacina ј е 1inearna diferencija1na jed-
nacina prvog reda ј е
У = C
1
ctgx + c
2
sinx)
а to ј е i op§te re§enje diferencija1ne
-312 -
13. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
х + 1) -- + х - 2) - - у = О • ( 1 )
ako se zna da ј е ј е partikularni integral oblika е
х
(rn=const).
Я е а е ј е Zarnenorn funkcije у = е
х
i njenih izvoda у =
2 х
у = rn е u diferencijalnu jednacinu (1) dobijarno
jednacinu
odnosno
х (rn+ 2) + (rn- 4) (rn+ 2) = о
kojaje zadovoljena za rn=-2 i svako х
х
Srnenorn у = е . z dobijarno diferencijalnu jednacinu
e-
2x
z -- + [2 (-2,)
х
х х Ј - о
+ х 1 е z = •
Stavirno li z' = u dobijarno
и + [-4 + х ]. u = О
х Н
tj. diferencijalnu jednacinu razdvojenih prornenlj ivih cije ј е re-·
э е ј е
tj.
z' = С

Х
е
Х ,
odakle integracijorn dobijarno
р а ј е opsti integral zadate diferencijalne jednacine
14. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у
ako ј е ј е partikularni integral
Я е в е ј е
postaje
х "
е z
Posle srnene
х
у = е z
(1)
diferencijalna jednacina
- 313 -
Stavimo li z = u dobijamo
и + (2 + ) u О
х
odakle ј е integracijom
х
u = С

х е
Kako ј е u = z' to ponovnom integracijom dobijamo
Ь е ј е opste resenje zadate diferencijalne jednacine
15. Koristeci rezultat prethodnog zadatka metodom va-
rijacije konstanata na6i opste resenje diferencijalne jednacine
у
+
х
1
l-x У
х - 1
Kako ј е opste resenje homogene jednacine
х
у = С 1 + С

е
to da bi ova relacija bila opsti integral zadate diferencijalne
jednacine mora biti
, , х О
C1x - С

е =
С
С Х
1 + е = Х - 1.
gde smo С

i С

smatrali funkcijama od х
Resenjem ovih dveju jednacina dobijamo
С
2
х
= х е
odnosno posle integracije
i с
1
С

х е
Х
- е Х + f
Х + Ј ,
"-
= -1,
te ј е opsti integral zadate diferencijalne jednacine
Х Х Х
у х а х х е е Е е tj.
Х 2
у Х х
- 314 -
16. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
х у - у + х у - у = о (1 )
ako su у 1 = sinx, у 2 = cosx ј е partikularni integrali.
Resenje. Uvodi se smena У У z. Tada ј е y=zsinx ,
у = z cosx + z'sinx,
у -zsinx + 2z'cosx + Z sinx,
у = - zcosx - 3z 'sinx + 3z" cosx + Z '-sinx,
р а diferencijalna jednacina glasi
xsinxz'- + (3xcosx-sinx)z"- (2xsinx+2cosx)z' = О ••• (2)
Jedno partikularno resenje diferencijalne jednacine (2) ј е
z =
1
C?sx,= ctgx •

Smenom z' = t snizi se red diferencijalnejednacine (2) р а se do-
Ы ј а
xsinxt" + (3xcosx-sinx)t' - (2xsinx+2cosx)t = О
Jedno partikularno resenje diferencijalne jednacine (3) ј е
1
t
1
= zl -
х
Uvodi se smena t = t
1
Tada ј е
t
t"
1
-,-2- и
х
-6cos х
4
sin х
t' = 2cosx u _ u
-, -3- --, -2-
х х
2 ) u + 4casx u
т , 3
х х
u
- -, -2-
х
( 3)
Ako se t, t', t" zamene u diferencijalnu. jednacinu (3), dobija
se
Kako ј е
to ј е
х
т u
+ xcosx + sinx u
, 2
х
u xcosx +sinx
u xsinx
о • • • • • (4).
и = C1xsinx р а ј е u С

(-xcosx+sinx) С

i
t = - С

(-xcosx + sinx) + с

Ј
х
- 315 -
Kako ј е
z 1. -!2- [

(-xcosx+sinx) + С

Ј
Sl.n х
to ј е
Opste resenje diferencijalne jednacine (1) ј е
17. Naci opste resenje diferencijalne
2 2 2
х lnxy" - х у + у = х ln х О ,
ako su у 1 = lnx + 1, У 2 = х + lnx + 1 njeni partikularni integrali.
Resenje. Ako su У i У partikularni integrali di-
ferencijalne jednacine (1), tada ј е partikularni integral odgo-
varajuce homogene diferencijalne jednacine
У р = У - У = х
Zamnjujuci у = xz, у = z + xz' , у - 2 z ' + xz" и diferencijalnu
jednacinu (1) dobija se jednacina
х З х -- '+ (2x
2
1nx - х

z - = x
2
1n
2
x.
М о se stavi z' = t, dobija se linearna diferencijalna jednaci-
п а
з 2 2 2 2
х lnxt' + х lnx-x )t = х ln х .
Njeno resenje ј е
lnx 1- 2
t = у .

+

Ј
х
lnx + lnx
С

у
х 2
Kako ј е z = f С

!Ef + lnx) dx + С

' to ј е opste resenje dife-
х 2
rencijalne jednacine (1)
. [ С 1 .
У х - х (lnx+l) +"2 (xlnx-x) + с

Ј
х

= С

(lnx+1) + с

х + :2 (lnx-1).
- 3]6 -
18. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у О
ReiJenje.
п е jednacine ј е
Karakteristicna jednacina date diferencijal-
2
k -1=0.
Nje koreni su
i
Partikularna resenja diferencijalne jednacine su
i
х
У = е ,
Opste resenje diferencijalne jednacine ј е
19. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у + у = о
Я е З е ј е Karakteristicna jednacina zadate diferenci-
jalne jednacine glasi
k
3
+ 1 = О
. . k . k k = l+il3
NJenl orenl su 1 = -1, 2 -2--
1-i/3
--2- , te ј е opste
resenje zadate diferencijalne jednacine
Kako ј е
e
kxi
= coskx + isinkx i
e-
kxi
= coskx - isinkx
to se opste resenje rnoze napisati u obliku
х + eX/2(c2COS х + с . х
у = с 1 2 з

П - З
20. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у
Я е В е ј е
п е jednacine ј е
- у у у О
Karakteristicna jednacina date diferencijal-
- 317 -
З 2
К - К - К + 1 = О
Koreni karakteristicne jednacine su
К

= К

= 1
te ј е opste resenje
i
21. Naci opste resenje diferencijalne jedracine
y(!V) + у + у = О /
Resenje. Karakteristicna jednacina ј е
tj.
(k
2
+ 4)2
О
Njeni koreni su
i
te ј е opste resenje zadate diferencijalne jednacine
22. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
у + у = х

+ 1 + З х е
Х

Н е в е ј е Karakteristicna jednacina dela di-
ferencijalne jednacine у + у = О ј е

З
+ k
2
= О
Njeni koreni su
i
te ј е opste resenje homogenog dela diferencijalne ј е џ а с е
х
у = С

+ с

х + с з е
Potrebno ј е ј о в naci partikularni integral zadate diferencijal-
ne jednacine, р а se postupak svodi п а trazenje partikularnih in-
tegrala У i У diferencijalnih jednacina
у + у = х

+ 1 i у + у -- = З х е
Х
- З -
da ј е partikularni integral У diferencijalne jed-
nacine
у + у : (1 )
oblika
2 2
Yl
= х а х + Ь х + с
Kako su izvodi funkcije
У
у
а х
З
З Ь х
2
+ с х
= +
у {'
а х
2
+ Ь х + с
Yi-
а х + Ь
to uvrstavanjem relacija za у у , у
dobijamo
i У u jednacinu (1)
а х

+ а Ь х + Ь + с
Uporedjivanjem koeficijenata uz iste stepene argumenta х dobija-
т о slede6e vrednosti
1
а = 12
1
Ь = - з
i
З
с = "2
te ј е partikularni integral diferencijalne jednacine
1
х

1
х
З
+ 1 х

У
12 З 2
Za partikularni integral
У
diferencijalne
у + у = З х е
pretpostavimo da ј е oblika
У 2 = а х Ь е х
Diferenciranjem dobijamo
х
у 2 е х а х + Ь + а
у "= е х а х + Ь + 2 )
2
У = е Х а х Ь + З а
jednacine
( 1 )
Uvrstimo li ove relacije u jednacinu (2) dobijamo posle skra6i-
vanja sa е Х
а х + Ь + а = З х
Uporedjivanjem koeficijenata uz iste argumente х dobijamo
3 15
а ="2 i Ь = - <r
-319 -
te ј е partiku1arni integra1
х 3 .!2.)
У = е ( 2" х - 4 •
Na osnovu ovoga sledi da ј е opste resenje zadate diferencija1ne
jednacine
у = С

+

+ с
з
е х - ј х

+ 112 х

+ е Х ( Х - .!f ) + х

23. Naci opste resenje diferencija1ne jednacine
у п
Х
- у = xcosxe (1)
Odgovarajuca hornogena diferencija1na jedna-
cina ј е
у О
Njena karakteristicna jednacina ј е
k
2
- 1 = О irna korene k
1
= 1, k
2
=-1.
Opste resenje odgovarajuce hornogene jednacine ј е
Х Х
у н = C1e + С

е •
Jedno partiku1arno resenje date diferencija1ne jednacine.
potrazirno u obliku
У р eX[lax+b)cosx -+' (cx+d)sinx] .
Diferenciranjern dobijarno
"
у = е Х а с х Ь а а х ь с П х
р
у п е
х
[2cx+2a+2c+2d]cosx+[-2ax+2c-2b-2a]sinx} .
р
1i У i njene izvode u datu diferencija1nu ј е п а с ц do-
р
Ы
l с а x+2a+2c+2d-b cosx+ а с x+2c-2b-2a-d]sinx
xcosx.
Odavde ј е
с - а = 1
а + с + 2d - Ь О
а - с =
с - Ь - а - d =.0.
Resenje ovog sisterna 1ineatnih jednacina ј е
1
а = - 5'
14
Ь = 25'
- 320 -
2
с = 5'
2
d = 25
Na osnovu svega sledi da ј е opste resenje diferencijalne jednaci-
п е (1)
24.
Naci о п о resenje У х diferencijalne jednacine
у
7 "+2' 2 х
У у + у е
koje zadovoljava uslove
у 1 О = 1 i Н т у 1 х :; о
о О
Я е В е ј е
Odgovarajuca hornogena diferencijalna jedna-
cina ј е
у ; у + у + у = о
Njena karakteristicna jednacina
k
3
- ; k
2
+ 2k + 2 = О
1
k
1
= - 2' k
2
=
з
= 2
irna korene
Opste resenje odgovarajuce homoaene jednacine ј е
_ х х х
- C1e + С

е + с з х е
Jedno partikularno resenje date diferencijalne jednacine potrazi-
с е т о u obliku
Diferenciranjern dobijamo
х
1 -2
2 а х е
х х
1 -2 -2
у = а х е - а е
р 4"
х х
1 -2 3 -2
8 а х е +"4 а е
Uvrstimo li
У р
i п ј е п е izvode
1,l
datu diferencijalnu jednacinu do-
l)ijamo
х х
25
-2 -2
te ј е
4
4""
а е = е , а =
25
- з -
opste resenje date diferencijalne jednacine
х х
-"2 х х 4 "2
У = У Н У
р
С

е С

е с
з
х е +25" х е
Uslov lim У Х =0 ј е zadovoljen za С

С

=0. Iz uslova У О =1
о Х
sledi С

=1.
Trazeno partikularno resenje
х
4. -"2
У

х = (1 +25" х е
25. Naci о о trazeno partikularno resenje У

х diferen-
cijalne jednacine
У _ У = б е Х
koje zadovoljava uslove
У О = 2, О = 4, У О = б .
Resenje.
Odgovarajuca homogena diferencijalna jednacina
ј е
У У = о
Karakteristicna jednacina ј е
3
k - 1 = О sa korenima k
1
= 1,
k
= Ј З _ -l-if:3
2 2'
з
- 2
Opste resenje odgovarajuce homogene
Х
х -"2 г з
У Н = С

е + е (C
2
cos:r Х +
jednacine
С
. {i )
з

1n 2 х •
Jedno partikularno resenje date diferencijalne jednacine potrazi-
с е т о u obliku
Х
У р = а х е .
Zamenom У р i njenih izvoda u diferencijalnu jednacinu dobijamo
а е
Х
= б е Х р а ј е а = 2.
Opste resenje date diferencijalne jednacine
Х
+ С
Х -"2 ( з С 13 Х
У У
н
У
р
е е с с о г х з г х х е .
- З -
Kako ј е Х
, _ Х е -"2 r· 13 . /1
У - С

е +-2- С

С с о Т Х + С З С З т х е
Х
х е
Х

Х .
У с

е
Х
e:
Z
с

с з З С О Х С з '7 Х + е
Х
х е
Х

2 С

+ С

4 С

- .!. С
2 2
.+
13 С +
2 З
2
6 С -
1
С -
Д С
+ 4
1 2" 2 2 З
Odavde ј е С

ј е
С
з
= О С

= 2; р а ј е partikularno rese-
У Х е
Х
Х
1
26. Naci opste resenje diferencijalne jednacine
1
у З У + у =
е
Х
(1)
Resenje. Odgovarajuca homogena diferencijalna jednacina
ј е
У + З у у = О
Karakteristicna jednacina odgovarajuce homogene diferencijalne
jednacine ј е
k
2
+ З + 2 = О
i ј е koreni з и
Opste resenje homogenog р е а diferencijalne jednacine (1)
х Х
у
н
С

е + С

е (2)
О а Ы taj izraz bio opsti integral diferencijalne jednacine
sma.trace se С

i С

funkcijama od Х i formirati relacije:
С х

е
+
, Х
С

е ;= О
С е х
Cie -
X
1
-
1
е
Х
odakle ј е
х Х
С
е
i С
е
- --
1
е
Х
2
е
Х
ј е
(1)
- 323 -
te ј е posle integracije
ln е
Х
- е Х + О
1
ln е
Х
+ 02 .
Na osnovu svega sledi da с е opsti integra1 diferencija1ne jednaci-
п е (1) biti
у п е Х е Х о е Х + п е
Х
е
Х
odnosno
у
х Х х Х Х Х Х

е е е п е +1) - е е п е +1)
27. Naci opste resenje Euler-ove diferencija1ne jednaci-
п е
22+2
у х у (1)
Resenje. Ako se uvede smena
Х
е t , t = п Х I bice
у

dt
= 1:. •
dt dx Х dt
1 d
2
y

У
-:2
dt
2
2" dt
Х Х
odnosno

2
2 п
у Х у = -
dt
dt dt
Uvrstimo 1! ove re1acije u diferencijalnu jednacinu (1) dobijamo
linearnu diferencija1nu jednacinu sa konstantnim.koeficijentima,
tj.
2
+ - у = 1 + e
2t
dt dt
Opste resenje ove diferencija1ne jednacine ј е
t -2t 1 1 2t
у = С

е + С

е - 2 + 4 е
Uvrstimo 1! smenu t = п Ixl dobijamo opste resenje diferencija1ne
jednacine (1)
п е
С 1 1 2
у = С

х + 2" - 2 + 4 Х
Х
28. Naci opste resenje Eu1er-ove diferencija1ne jednaci-
- 324 -
Н е е ј е Ako se uvede smena !2x+l!
у
dt
dt dx
Ц
4 + dy 2
----..Lt d (- -t ) •
dt t е
2
t
е
t
е , bice
Posle zamene u diferencijalnu jednacinu dobijamo
2t
е
2
4 dy) + е t dy 2 _ у
e
2t
dt
2
dt dt et
odnosno diferencijalnu jednacinu
d
2
e
t
_1 2
- У = ( -2- ) ,
cije ј е opste resenje
Opste resenje date diferencijalne jednacine ј е
у
29. Odredi ti funkciju f (t) tako da se smenom х = f (t) u
diferencijalnoj jednacini
х
у у е у ( 1 )
anulira koeflcijent uz I а zatim naci opste resenje diferenci-
jalne jednacine (1).
Kako ј е
__ dy dt у d
2
y ( dt ) 2 + d
2
t
у - d t d ' d t 2 ' d d t dx 2 '
to se diferencijalna jednacina (1) transformise u diferencijalnu
jednaCinu
d
2
y ( dt )2 + ( d
2
t _ dt) _ е Х у
dx dt dx2 dx
Р о uslovu zadatka treba da bude
d
2
t dt
dx 2 - dx = О .
(2 )
- 325 -
Jedna takva funkcija ј е t = е Х р а ј е
Х = ln t .
Diferencijalna jednacina (2) ј е sada
d
2
t
а у у = 4 t е •

Njeno resenje ј е
t -t t
У = С

е + С

е + t(t-1)e ,
р а ј е opste resenje diferencijalne jednacine (1)
30. Data ј е diferencijalna jednacina
(1)
gde ј е k konstanta.
Pokazati da se rnoze odrediti takva funkcija Х = f(t) da se
data jednacina svodi п а jednacinu sa konstantnirn ko-
eficijentirna.
Resiti zatirn diferencijalnu jednacinu
х у (2) •
Н е В е ј е Zamenjujuci у
dy d t
dt dx·
u diferencijalnu jed-
nacinu (1) dobija se diferencijalna jednacina
Х
(dt 2 I d
2
t dt I
dv
+ k
2
2k-1
) + Х - (k-1) х У
d t dx dx dx d t
о
odnosno
Г
]
k
2
x
2k
-
1
d
2
-2
k-1 dy
dt'
+ dx
dt
+
У
= О (3)
(dt) 2
dt
x(dt)2
dx
x(dx)
dx
Odredjujuci f (t) iz uslova
k
2
x
2k
-
1
с

dt
k-1
nalazirno da ј е
kx
x(dt)2
dx
С
dx
odnosno
k
t
х
С
- 326 -
Tada ј е о za svako С Mozerno staviti С р а se
diferencijalna jednacina (2) srnenorn t=x
k
$vodi п а diferencijalnu
jednacinu
2
Ч + у = t
dt
(4)
Opste resenje diferencijalne jednacine (4) ј е
р а ј е opste. resenje diferencijalne jednacine (2)
k k k
У С

sinx + c
2
cos х х
31. rntegrisati diferencijalnu jednacinu
3
,,2 ,.' у -_ О
У - У У - У
uzajarnnom srnenom zavisno i nezavisno prornenljive.
Н е в е ј е Zarnenjuju6i
1
У = х , у
у
u datu diferencijalnu jednacinu, dobija se
о ,
odnosnc diferencijalna jednacina
х О х О
cije ј е resenje
х =
sto predstavlja i opste resenje date diferencijalne jednacine.
327
32. Data ј е diferencijalna jednacina
х

у х у х

у = О
Odrediti f(x) tako da diferencijalRa jednacina ima parti-
kularni integral Yl= xf(x).
Na6i op!!Jte re!!Jenje date diferencijalne jednacine.
Resenje.
Kako ј е У = f(x) + xf'(x), У

= и х + xf" х to
se f(x) odredjuje iz uslova da ј е
x
2
12f' х +xf" х 1-2x I f х +xf' х 1+ х

xf х = О
odnosno
f"(x) + f(x) = О
Kako su f1(x) = cosx, f
2
(x) = sinx linearno
partikularni integrali diferencijalne jednacine
f"(x) + f(x) = О to su Yl= х cos х i У х sin х line-
arno partikularni integrali date diferencijal-
ne jednacine, р а ј е njeno op!!Jte re!!Jenje
krugova
З М DIFERENCIJALNIH

1. Naci skup krivih koje pod pravim ug10m seku fami1iju
2 2 2
х - С + у = С (1)
Д е г е ј е Diferenciranjem jednacine (1) dobijamo
2 х - С + у у = о
tj.
х - С у у о
odak1e ј е
С = х у у
Uvrstimo 1! tako dobijenu vrednost
za parametar С u jednacinu (1) s1e-
Slika 1.
di da ј е
у у ') 2 + 2 = ( + у у 2
odak1e. sredjivanjem dobijamo dife-
rencija1nu jednacinu zadate porodi-
с е krugova, tj.
2 2 2 ' О
х - х у у =
Porodica krivih koja с е zadatu porodicu krugova seci pod pravim
ug10m zadovo1java diferencija1nu jednacinu
11!
у 2 _ х

+ х у = О
у
У

2 2
х у
te se nas problem svodi п а resavanje homogene diferencija1ne jed-
nacine. Smenom
odnosno
у = tx; у = t'x + t
t'x + t 2t
= 1_t
2
t х

З
1_t
2
imamo
- 329 -
Integracijom dobijamo
t
--2- = kx
l+t
odnosno vratimo li smenu
'i
х
kx
odakle ј е
2 2
х у у О
Znaci trazeni skup ј е porodica krugova ciji centar lezi п а y-osi
i koji prolaze kroz koordinatni pocetak.
2. Naci jednacinu trajektorija, koje р о д stalnim uglom
а seku krugove
2 2
х + У
2
r (1)
В е г е ј е Diferenciranjem jednacine (1) i eliminisanjem
parametra r dobijamo
у
х
у
diferencijalnu jednacinu zadate porodice yrugova. Zato ј е
у
- + tga
у
1 tga
у
diferencijalna jednacina trajektorija koje р о д uglom а seku kru-
gove (1). Na taj nacin smo problem sveli п а resavanje homogene
diferencijalne jednacine, cije ј е resenje
odnosno
lnC - lnx
ln ___ __
/-2--
V х +yL
2
ln(l +
х
tgf1 arctg 'i
х
а to ј е i jednacina trazenih trajektorija.
- З З о -
3. Na6i ortogonalne trajektorije familije cisoida
а - х у

= х
З
(1)
Resenje. Diferenciranjem р о х jednacine (1) i eliminisa-
njemparametra а dobijamo diferencijalnu jednacinu porodice ci-
soida
odnosno
з х

у 2 3
- • У х
у у
.1

х х
Kako su trazene trajektorije ortogonalne to ј е
3
2 2 4

х У + У
У
tj.
Х

-2
ili
'i.
У
=
2 3
У
3+ (l:) 2
у х У
Х
diferencijalna jednacina trajektorija.
Resenje ove homogene diferencijalne jednacine ј е
( х

2 С
Ј у

х

х

te ј е
jednacina trazenih trajektorija.
2
4. Naci trajektoriie porodice parabola У а х koje se-
ku parabole pod uglom • а = i .
Resenje. Diferenciranjem р о х i eliminisanjem paramet-
ra а iz jednacine
, dobijamo
у У = а i
у а х
Y
'-.:L
- х
diferencijainu jednacinu date porodice parabola .
У
.:L + tg
х
1 _.:L tg
х 4
odnosno
у
:i + 2
х
2 - :i
х
· - 331 -
ј е
diferencija1na jednacina trazenih trajektorija. Resenje ove homo-
gene diferencija1ne jednacine ј е
617
(
у х
)
2
у
_ :i
2)
-7-
arctg
=
С х (
2
+ ,
х
х
х
tj.
617
arctg (
у х
) С у
2 2
-7- =
у х + х )
х
а to ј е jednacina trazenih trajektorija.
5. Naci krivu koja pro1azi kroz tacku А О i ima s1e-
decu osobinu: otsecak tangente izmedju tacke dodira i y-ose sta-
а ј е ve1icina jednaka 2.
Resenje. Segmentni Ь jednacine tangente и proiz -
vo1jnoj tacki kri"e (tacka М х у ј е
х
х у у
у
+ у
1
у - х у
gde su Х i У tekuce koordinate.
Odat1e sledi da ј е otsecak koji
tangenta otseca п а y-osi
у х у
te su koordinate
Otsecak tangente
М i N ј е
tj.
,,2
te ј е
х

у
д
tacke N О у х у ').
izmedju tacaka
+ х

у
д
= 4
х
2
tj. у
NlO,n)
О
"'4 - х

х
у
у =
)(
Slika 2.
Resenje о у е diferencijalne jednacine razdvojenih promen1jivih ј е
- З Ј о
Ј 4- х

т
у = -21n ( х ) + 4- х + С
Uvrstimo 1! pocetne us1ove, tj. da kriva pro1azi kroz tacku
А dobijamo da ј е С О te ј е
/--2
У = - 21n ! х . f + V 4 - х
jednacina trazene krive.
6. Naci krivih kod kojih ј е presecna tacka sa
y-osom sredina otsecka tangente izmedju presecne tacke tangente
sa x-osom i tacke dodira.
Я е З е ј е Iz segmentnog oblika jednacine tangente (vidi
prethodni zadatak) sledi da su koordinate tacaka А В (sl. З
у
у f(x)
В О
A(m.O)
х
Slika З
А х у у ;0); х у
У
Tacka В ј е sredina duzi А С te
primenjujuci relacije za sre-
dinu duzi dobijamo
х у - У о .
Resenje ove diferencija1ne ј е
dnacine razdvojenih promen1ji-
vih ј е
2
у = х С ,
р а ј е trazena porodica krivih
porodica parabo1a.
7. Naci porodicu krivih kod kojih ј е zbir i
subtangente и proizvo1jnoj tacki krive, proporciona1na proizvo-
du koordinata tacke dodira (faktor proporciona1nosti k) .
y:f(x)
Я е З е ј е Р о us10vu zadatka ј е
А Б + А М = kxy , tj.
у
А S _ у в
Т у о Slika 4.
odak1e sredjivanjem dobijamo
- З З З
Resenje ove diferencijalne jednacine razdvojenih'promenljivih ј е
1 2 2
У = k ln С (1 - k х )
а to ј е i jednacina trazene porodice krivih.
8. Naci porodicu krivih kod kojih ј е kvadrat otsecka
koji п а y-osi otseca tangenta u proizvoljnoj tacki krive, jed-
nak proizvodu koordinata tacke dodira.
Iz segmentnog oblika jednacine tangente u
proizvoljnoj tacki krive y=f(x)
sledi da ј е otsecak koji tangenta
otseca п а y-osi jednak
п у - х у
Р о uslovu zadatka ј е
у - х у 2 = х у
tj.

Odakte deobom sa х dobijamo
у -
у
п
A(O,n) у
О
х
Slika
homogenu diferencijalnu jednacinu cije ј е resenje
у = х (R.n ) 2
г х
а to ј е jednacina trazene porodice krivih.
y=f(x)
х
5.
9. Naci krive kod kojih ј е povrsina pravougaonika kon-
struisanog nad otseckom tangente п а y-osi i apscisom tacke
dodira stalna velicina jednaka k.
Я е В е ј е Otsecak koji tangenta konstruisana u proiz-
voljnoj tacki krive,otseca п а y-osi ј е
п у х у
Povrsina pravougaonika konstruisanog nad otseckom п i apscisom
tacke dodira ј е
tj.
te ј е
- З З
п • х k,
х у х у k
1
У - Х У
k
2' .
х
Na taj nacin se а з problern sveo п а resavanje linearne diferen-
cijalne ц Srnenorn
У
= UVi
У
dobijarno
,
v +uv
1 k
u - uv =-
2"
х
ili
u'v +u(v'-
1 k
х v)
2'
х
Kako ј е
1
v = О , to ј е v = х
х
u'v + uv'
dobijenu relaciju
У
Uvrstirno li tako
za v u jednacinu (1) integracijorn dobijarno
u =
k + С
х

te ј е
У
uv
(k
+ С х
Ј
odnosno
х

k
С х
У
=
- +
х
а to ј е jednacina trazenih krivih.
Slika б
10. Naci krive kod kojih tangenta u proizvoljnoj tacki
krive, obrazuje sa koordinatnirn osarna i ordinatorn tacke dodira tra-
pez stalne povrsine k
2
.
В е в е ј е Povrsina trapeza koji obrazuju tangenta, koor-
dinatne ose i ordinata tackedodira ј е
n;Y' X =k
2
(gde ј е п otsecak koji tangenta otseca п а y-osi).
Kako ј е
tj.
п у - х у to ј е
,
у х у у • х = k
2
2
2
у х .
-335 -
r
te se п а problem sveo п а re-
savanje linearne diferencijal-
п е jednacine cije ј е resenje
У
= с х

2k
2
- х Ј
а to ј е i jednacina trazenih krivih.
у

п
х
о
х
Slika 7.
11. Naci familiju krivih kod kojih ј е subtangenta arit-
meticka sredina koordinata tacke dodira.
Resenje. Neka ј е tacka dodira М х у tada Ј е р о uslovu
zadatka
tj.
Kako ј е
tj.
1
У
= х to ј е
х у -
- 2
1
х - - х
у
1
"2
Resenje problema svodi se п а resavanje linearne diferencijalne jed-
nacine р о х cije ј е resenje
х = У + cv'-;
а to ј е i jednacina trazene familije krivih.
12. Naci krive koje imaju sledecu osobinu: Tangenta u
proizvoljnoj tacki krive 9"radi sa
2
povrsine 2 а а = const) .
koordinatnim osama trougan
- 336 -
Е е в е ј е
osama su
Otsecci koje tangenta otseca п а koordinatnim
tj.
rn = х у
у х у
rn • п = а
-2- ,
х у - у • у _ х у = а 2
у
odakle sredjivanjern dobijamo
у = х у + а Г У
х
Slika 8.
te se nas problern sveo п а resavanje Klerove diferencijalne jedlY\a-
cine.Stavirno li
у р dy = pdx
dobijamo
у = х р + а р
Diferenciranjern dobijarno
dy '" xdp + pdx -
а
Г Р
dp
tj.
pdx
а
xdp + pdx - -- dp ,
Г Р
te ј е
х -
а
)dp о
Р
Opsti integral Klerove jednacine ј е
у = х С + а I-c
farnilija pravih, dok ј е singularni integral,( р
2
х у а
farnilija trazenih krivih.
13. Naci krive koje irnaju sledecu osobinu: tangenta и
proizvoljnoj tacki krive otseca п а koordinatnim osama otsecke ci-
ji ј е zbir а
- 337
Resenje. Otsecci koje tangenta otseca п а koordinatnim
osama su
xv'-v
m : :.=.L--L
у
n=y-xy
Р о uslovu zadatka ј е
п + m = а
tj.
у - х у + Х У а
odakle dobijamo sredjivanjem
а р
у = х р + р
(gde smo stavili у р •
Т е se nas problem sveo п а resavanje Klerove diferencijal-
ne jednacine ciji ј е op8ti integral
У
= х С + а С
С
dok ј е singularni integral
у = х + + а
trazena familija krivih.
14. Naci familiju krivih kod kojih tangenta и proiz-
voljnoj tacki sece y-osu и tacki podjednako udaljenoj od tacke
dodira i koordinatnog pocetka.
Resenje. Obelezimo presecnu tacku tangente sa у osom
sa А tacku dodira sa М tada ј е
р о uslovu zadatka
у
Kako ј е
y=f(x)
О А п у - х у
i
&'1. 1x2 +

у ,2 = 1+ у 2,
to ј е п
у - х у
х
Slika 9.
- 338 -
Odat1e sredjivanjem dobijamo
у = ! ( )
2 х У
Resenje ove homogene diferencija1ne jednacine ј е
а to ј е jednacina trazene porodice krivih.
15. Naci krivu koja pro1azi kroz koordinatni pocetak
i koja ima s1edecu osobinu: sve njene norma1e pro1aze kroz tac-
ku М Х
о
у о
Н е в е ј е Jednacina norma1ne п а krivu u tacki A(x
1
;Y1)
ј е
1 '
У у = - х х
1 У 1 1
Kako norma1e pro1aze kroz tacku М Х о У о to ј е njihova jednacina
у - у о = - 2,.. х х )
у о
Sredjivanjem dobijamo
У о У = - х х
о
,
te se nas problem sveo п а resavanje diferencija1ne jednacine raz-
dvojenih promen1jivih, cije ј е resenje
у + х

х х
о
+ у у о + С
а to ј е jednacina porodice krivih koje zadovo1javaju us10v za-
datka.
Uvrstimo 1! pocetne us1ove, tj. da kriva pro1azi kroz
tacku х О y=O,dobijamo С О te ј е jednacina trazene krive
у + х

х х
о
+ у у о .
16. б krive koje imaju s1edecu osobinu: ugao koji sa
x-osom gradi tangenta povucena u proizvo1jnoj tacki krive, dva
puta ј е veci od и ч а koji sa istom osom gradi poteg tacke dodi-
ra.
- 339 -
Resenje. Р О uslovu zadatka ј е
е х = 28 ,te ј е
tgex = tg ( 28 ) t ј .
tgex

1-tg
2
8
Kako ј е п а osnovu definicije prvog
izvoda е х = у iz slike ј е ocevidno
da ј е tgs =
у
, te ј е
х
у
у
2

х
Slika 10.
te se nas problem sveo п а resavanje homogene diferencijalne ј е
dnacine,cije ј е resenje
х + у = с у
te ј е trazena porodica krivih, porodica krugova ciji centar lezi
п а y-osi i koji dodiruje x-osu.
17. Naci krive kod kojih ј е odnos rastojanja tangente
od koordinatnog pocetka i tacke B(aib) konstantan i jednak k.
Resenje. Р о uslovu zadatka ј е
О А
В С = k •
Kako ј е jednacina tangente u proiz-
voljnoj tacki М х у krive
у - у = у Х х
Х i у su tekuce koordinate), to su
rastojanja od tacke О
О А = у х у
odnosno В
.; 1 + у 2
В ё = Ь а у Х У у
ј 1 + у 2
у
с
В а Ь Ј
х
Slika 11 •
- 340 -
(gde smo sa А odnosno sa С obelezili pOdnozja normalnih spuste-
nih п а tangentu iz tacaka O,odnosno В Na osnovu toga ј е
tj.
у '-
О А -.El_' =-"1-
в с Ь а у , х у ,
1-k

(1-k) x+ka
bk
о .
(1-k) x+ka
Nas se problem sveo п а resavanje linearne diferencijalne jedna-
cine cije ј е resenje
у = с ((1-k)x +ka] + bk
k-1
а to ј е i jednacina trazene porodice krivih.
18. Naci krive koje imaju sledecu os.obinu: ordinata
proizvoljne tacke krive ј е srednja geometrijska proporcionalna
apscise i zbira apscise i subnormale и toj takci.
Resenje. Р о uslovu zadatka ј е
у
х (x+S
N
) .
Kako ј е
SN
у у
,
to ј е
,
2
х х у у ') .

Uvodjenjem smene
2
у = t; у у
dobijamo
t
( 1 t')
х х + "2
odnosno
t'
"2
t' - t = х
х
о
у
х
Slika 12.
1inearnu diferencijalnu jednacinu, cije ј е resenje
t = х

(C-lnx
2
) •
Vratimo li smenu у = t) sredjivanjem dobijamo
y=f(x)
х
- 341 -
у = х Ј е - х

jednacinu porodice trazenih krivih.
19. Naci krive kod kojih ј е povrsina pravougaonika
konstruisanog nad duzinom tangente i normale и proizvoljnoj ta-
cki krive, jednaka povrsini pravougaonika konstruisanog nad
apscisom i ordinatom tacke dodira.
Resenje. Р о uslovu zadatka ј е
tj.
te ј е
N.T х у
yvi + у ') 2 • l. vi + у ') 2
у
х ,
odnosno
у
н у 2
х у
х • у
о
у
)(
)(
Slika 13.
р а se nas problem sveo п а resavanje Lagranzove diferencijalne
jednacine. Stavimo li
у р dy pdx dobijamo

р
Posle diferenciranja i sredjivanja dobijamo
tj.
)dx
Н р
dx
dp
Dobili smo diferencijalnu jednacinu razdvojenih promenljivih,
pri с е т и smatramo da ј е х funkcija od р Resenje ove diferenci-
jalne jednacine ј е 1
- 342 -
odnos:no
х =
Uvrstimo li tako dobijeni
1
izraz za х u relaciju za у dobijamo
- р
С е
у = -.:..._--
р
te ј е jednacina trazenih kriv1n data u parametarskorn obliku
2
С е р ) (p
2
+l)
х = 2
р
у
20. Naci porodicu krivih koje irnaju sledecu osobinu:
poluprecnik krivine u tacki krive jednak ј е duzi-
ni norrnale u istoj tacki.
Resenje. Prerna uslovu zadatka ј е
Ј У з = V Н у 2
у
odnosno
1 + у = ± у
Posrnatracerno sledeca dva slucaja:
а 1 + У ,2 у у
Ы 1 + у у у
а u ovorn slucaju ј е diferencijalna jednacina (1) о Ь
lika

р YP
dy
'
odnosno
gde srno uveli srnenu
у = р у
te ј е п ј е п о opste resenje

,
dJ2
dy Р
- 343 -
Kako ј е у = р to ј е
odnosno
х =
gde ј е
С =!
1 С
odakle sredjivanjem dobijamo
Х С

С


1 С


С ј С х С ј С
е + е 2 1,
te ј е tra!ena porodica krivih,porodica lancanica.
Ь Uvode6i istu smenu kao pod а diferencijalna jedna-
cina (1) prima oblik
- у р
dy
i njeno.opste resenje ј е
,; 1 + р
у
Kako ј е у = р to ј е

у
odnosno
х = Ј ydy + С

= С

- ,; _ ,
,;
у

1
te ј е trazena porodica krivih,koje zadovoljavaju uslov zadatka,
u ovom slucaju porodica krugova
х с

+ у
21. Na6i porodicu krivih kojih ј е quzina luka,ci-
ј а ј е krajAja tacka proizvoljna х koeficijentu
tangente povucene u krajnjoj tacki lIka.
ReJenje. Р о uslovu ј е
s = ktgCL •
- 344 -
Kako ј е
у
s =
Ј а
y=f(x)
tg = у I to ј е
Diferenciranjern leve i desne strane
dobijarno
= ky"
,
о х
)(
te se nas problern sveo п а resavanje
Slika 14.
diferencijalne jednacine koja ne sadrzi х Resenje ove diferen-
cijalne jednacine ј е
odnosno
х С
у = kch -k- - kC
1
а to ј е i jednacina trazene porodice krivih.
22. Brzina hladjenja tela proporcionalna ј е razlici
ternperatura tela i okoline. Kod nekih procesa faktor proporcio-
nalnosti k lnearno zavisi od ternperatire t, tj. k = k
o
(1+o(t) •
Uz tu pretpostavku naci zavisnost ternperatire О i vrernena t ,
ako ј е za t=O, Q = Qo' dok ј е ternperatura okoline О
Resenje. Kako ј е
dQ _
dt-
k
(Q-Q1)'
а k =ko(l+ t) to ј е
dQ _.
dt - ko(l+o(t) (Q-Q1) ,
te se nas problern sveo п а resavanje diferencijalne jednacine
proroenljivih, cije ј е resenje
Q - Q1 = С е
k
o
(t+at
2
/2)
Uvrstirno li pocetne uslove, tj. t=O, Q=Qo dobijarno
С = Qo - О ,te ј е
k
o
(t+ (at
2
) /2)
Q = е (Qo - Q 1) + Q 1
- 345
23. Tacka mase m krece se pravolinijski: п а п ј и delu-
ј е sila proporcionalna vremenu t (faktor proporcionalnosti k
1
),
koje se racuna od trenutka kada ј е brzina bila jednaka nuli.
Sem toga п а tacku takodje deluje otpor sredine koji ј е propor-
cionalan brzini (faktor proporcionalnosti k
2
). Naci zavisnost
brzine od vremena.
Resenje. Sila koja deluje п а tacku jednaka ј е razli-
ci sile F
1
proporcionalne vremenu i otpora F
2
sredine, tj.
F =
Kako ј е F = m· а = m
dv
(gde ie а = dt ubrzanje), F 1 = k
1
t ,
odnosno
dv
m· dt
v
te se п а taj nacin nas problem sveo п а resavanje linearne dife-
rencijalne jednacine, cije ј е resenje
k -(k
2
/m)t
~ (t - ...!!!.- ) + с е . •
k
2
k
2
v
u trenutkn t=O ј е v=O, te ako uvrstimo ove pocetne uslove u re-
senje, dobijamo
с
odnosno
toga sledi da ј е
k
2
t
k
1
(t -
m
)
+
k1m
m
v
k
2
k
2
-:-2 е
k
2
Na osnovu
k
1
-~ ? :
=
( t
+...!!!.- ( е
m
1) ) v
k
2
k
2
-
а to ј е i relacija koja daj.e zavisnost brzine tacke v od vreme-
п а t.
24. Telo pada pod dejstvom zemljine teze sa neke vi-
sine h. Otpor vazduha proporcionalan ј е brzini pada (faktor pro-
porcionalnosti k): Naci zakon kretanja.
- З б -
Resenje. Si1a koja de1uje п а te10 ј е tezina и т а ј е а
za otpor vazduha, tj.
odnsono
dv
m dt = mg - kv ,
v + v = g
m
(1 )
Karakteristicna jednacina ove diferencija1ne jednacine ј е
<1+
k
m
О ,
tj.
k
<1= -
m
te ј е
v = с e_(k/m)t
h 1
v' = О •
Р
Uvrstimo 1! ove vrednosti u re1aciju (1) dobijamo
v = с =
р k
tj.
v = v
h
+ v
p
с -(k/m)t +
1 е k
Za t=O i v=O, sledi da ј е
с = -
1 k
te ј е konacno
(2)
Kako ј е
ds
v = dt ' to ponovnom integracijom dobijamo
2
m -(k/m)t + t С
s = ge k + 2
k
Za t=O i s=O ј е
te ј е zakon kretanja dat re1acijom
m
2
(-(k/m)t
s = g е
k
1) + it t.
25. Naci jacinu щ ј е u ko1u u trenutku t, ako ј е
otpor ko1a R, koeficijent indukt1vnosti L, jacina struje u
- 347 -
trenutku t=O ј е 10=0, а e1ektramotorna в а т е ј а в е р о zakonu
Е Е
о
в wt •
В е В е ј е Kako ј е
Е = L d1 + R1
dt
to ј е u т s1ucaju
о о о в о
te в е п а taj а с а problem sveo п а resavanje 11nearne d1-
ferenc1ja1ne jednac1ne, с ј е ј е
1 = 2 (Rs1nwt - Lwcoswt) + ce-(R/L)t
R +L w
Uvrst1mo 11 pocetne us10ve tj. t=O 1 1 =0 dobijamo
о
Е L
2
w
С = о
R
2
+L
2
w
2
te ј е jednac1na struje u k01u data re1ac1jam
1
Е L
__ __ w (Lwe(R/L)t + Rs1nwt - Lwcoswt) .
R
2
+L
2
w
2
26. Na dnu pravog c111ndr1cnog suda poprecnog preseka
S cm
2
, na1az1 в е т а otpor povrs1ne s с т

prekr1ven d1-
jafragmam. U sudu з е na1az1 tecnost п а v1s1n1 h. U trenutku t=O
d1jafragma р о с ј е da з е otvara, pri cemu ј е povrs1na otvora
proporc10na1na vremenu, 1 u potpunost1 в е otkr1va za Т sekund1
K01ika ј е v1s1na Н tecnost1 u sudu kroz Т sec, о о pocetka og-
1eda.
В е В е ј е S jedne strane k011c1na q is'tek1e tecnost1 u
jed1n1c1 vremena jednaka ј е
q = s . v,
gde ј е s - povrs1na otvora v - brz1na 1st1canja tecnosti.S
druge strana k011c1na 1stek1e tecnost1 q ј е jednaka
q
= _ dQ
dt
- 348-
gde ј е Q - ukupna ko1icina
tecnosti u sudu. Kako ј е
Q = s . h
to diferenciranjem dobijamo
dQ
S dh
dt dt
te ј е
- н
s
Slika 15.
s.; 2gh
= - S
dh
dt
(v .; 2gh) •
NO, kako ј е
to ј е
So t .; 2gh dh
Т = - S dt
te se nas problem sveo п а resavanje diferencija1ne jednacine
razdvojenih promen1jivih, tj.
odak1e ј е
So dh
Т tdt = -s
12gh
So t
2
+
Т с = -2S>'2h
/
g
U trenutku t=O visina tecnosti ј е Н te ј е
о
с = Н
о
.
(1)
Uvrstimo 1i tako dobijenu vrednost za С u jednacinu (1) dobija-
т о
Kako ј е u trenutku t=T, h=H to ј е
tj.
н
visina stuba tecnosti.
-349 -
z а d а с i z а v е z Ь и
1. Naci krive kod kojih ј е subtangenta proporcionalna
apscisi tacke dodira.
(yk = е х
2. Naci porodicu krivih kod kojih ј е duzina normale
stalna velicina jednaka а
2 2 2
( х с ) + у = а )
3. Naci krive kod kojih ј е duzina normale proporcional-
п а kvadratu ordinate.
l У = (e
kx
+
c
+ е - (kx+c) Ј
4. Naci krivu koja sece x-osu и tacki х i ima slede-
с и osobinu: subnormala и svakoj tacki jednaka ј е aritmetickoj
sredini koordinata te tacke.
( у х

Х У = 1 )
5. Naci krivu cije sve tangente prolaze kroz tacku
А Х О У О .
6. Naci krive kod kojih ј е rastojanjekoordinatnog
pocetka od tangente i normale и istoj tacki krive jednako.
---- ±arctg
Ј х

у = С е х )
27. Lanac visi preko glatkog klina 8 m. п а jednu stra-
и i 12 m. п а drugu. Naci vreme koje ј е potrebno da bi lanac
skliznuo i to:
а ako zanemarimo trenje
Ь ako ј е sila trenja jednaka tezini 1m.
Н е а е ј е а Obelezimo masu lanca sa а pomeranje
lanca и vremenu t sa х Posle t vremena imacemo п а jednoj stra-
ni duzinu lanca od х а п а drugoj od х jer se
- 350 -
1anac u vremenu t pomer10 za х m.
Raz11ka od х m. sa jedne
strane k1ina daje si1u
F
- {4+2x)mg N
- 20 .
S druge strane si1a ј е jednaka
pro1zvodu mase 1anca 1 ubrza-
nja, tj.
F
te ј е
2
md х _ {4+2x)mg
)(
I
с о
)(
N
)(
d7 - 20 Slika 16.
odak1e sredj1vanjem dobijamo
2 .
Ч д х
dt 10 5
Na taj nacin smo nas problem sve1i п а resavanje nehomogene d1-
ferencija1ne jednacine drugog reda, С ј е ј е resenje
v10
t
-v1o
t
х = с

е + с

е - 2 ( 1 )
Brz1nu pomeranja dobijamo diferencirajuci izraz (1) р о t, tj.
& -v'ift
= v = ј -ro с

е 10 - С

е ) •
М о ј е t=O, х О onda ј е 1 v=O, te koristeci ove pocetne us10ve
dobijamo da ј е
1
te ј е
\1' $- -.;' {tt
е + е - 2 ,
odnosno
х = 2{ch t - 1) •
Iz ove jednac1ne dobijamo
t = \1' Arch ( х
Г й Г 1n (
V 9 ) •.. (2)
Uvrstimo 11 u re1aciju (2) х dobijamo
t = \1'10 1n{5 +2/6) •
9
- 351 _.
tj. vreme za koje е 1anac sk1iznuti sa k1ina.
Ь U ovom slucaju si1a F koja de1uje п а 1anac ј е
d
2
(4+2x)mg
F = т = - - ш , (3)
20 20
9de ј е si1a trenja, koja ј е jednaka 1 m. 1anca.
Sredjivanjem jednacine (3) dobijamo
2
20 = (3 + Х •

dx
11 citavu jednacinu sa dt dobijamo
2
20 dx d х
dt dt2
odak1e ј е inte9racijom
dx dx
39 dt + 29 х dt •
dx )2 = х
10 ( + Х + С


(4 )
Za t=O i х О ј е i v=O, te ј е с

о Uvrstimo 1! dobijenu vred-
nost za С

u (4) sledi da ј е

odnosno
dx
dt
dt
./
2
Х Х
10
ј 10 •
9
dx
te inte9racijom
f1() 3-.12
t = V 1n х + 2 + v х х ) + С

Za pocetne us10ve t=O i х О dobijamo
с = - ..; 10 1n l = .; 10 1n з
2 9 2 9
(5 )
Uvrstimo 1! tako dobijenu vrednost za С

u re1aciju (5) sledi
da ј е
./
102
t = 1n З х + 2 + Vx х ).
Lanac е sk1iznuti sa k1ina za vreme
- 352 -
t
и ovorn slucaju ј е х = 8) .
28. Telo Р rnase rn klizi bez trenja pravorn putanjorn,
dok se putanja obrce oko svoje sredisnje tacke О konstantnorn
ugaonorn brzinorn w. Naci jednacinu kretanja ako
а ј е telo u stanju rnirovanja
ь telo se krece brzin.orn v =
Я е В е ј е
а Neko se telo u rnornentu t nalazi п а ras-
tojanju х od sredine putanje О
О о ј е izlozeno dejstvu dveju
sila: tezine rng i centrifugalne
sile rnxw
2
, koja deluje od ћ
obrtanja О и pravcu putanje.
Kada se putanja obrne za ugao wt
kornponenta teze paralelna putanji
velicine rng sin wt usrnerena ј е
prerna centru vrtnje О Na osnovu
toga ј е sila к о ј а deluje п а telo
о р mw2 x
ј И .
. vt

mg п ш
d
2
x
rn ----.; = rnw
2
x - rng 5 in wt
dt'<:
Slika 17.
ili
d
2
x 2
--- - w х = - gsinwt •
dt
2
Resenje ove nehornogene diferencijalne jednacine drugog reda ј е
Diferenciranjern ove jednacine р о t dobijarno
dx
dt
( 1 )
( 2)
Za pocetne uslove t=O, х О i v=O sledi iz jednacine (1) i(2)
da ј е
О

2w
- 353-
Resenje ovog 1inearnog sistema ј е
С =
1
4w
i
Uvrstimo 1! tako dobijene vrednosti za С

i С

и jednacinu (1)
dobijamo jednacinu kretanja
Ь
х = - shwt + s inwt •
2w 2w
U ovom s1ucaju ј е t=O, х О i v = JL te uvrstavanjem
2w
ovih us10va u jednacine (1) i (2) dobijamo
С

+ С

О
C
1
- С

О I
cije ј е resenje
С

= С

= О
te jednacina kretanja u ovom s1ucaju g1asi
х = sin wt .
2w
29. Horizonta1na greda duzine 21 т os1onjena п а о Ь а
kraja opterecena ј е kontinua1nim opterecenjem qIN/ml. М а с jed-
nacinu e1asticne 1inije grede i maksima1ni uglb.
х о
у о
Resenje.
Slika 18.
х =21
у о
Posmatracemo otsecak grede О Р U tom s1uca-
ј и u os1oncu О de1uje si1a q1 п а rastojanju х od tacke Р i о р
terecenje qx u sredini otsecka О Р п а rastojanju х od tacke Р
Kako ј е 2
EI = м
dx
- 354 -
gde ј е Е - rnoduo e1asticnosti , I - inercije poprecnog
preseka grede, К - rnornenat п а gredu u tacki Р to ј е
1 2
Е d7 = q1x - "2 ч х .
Integriranjern dobijarno
Е
dx
U sredini grede ј е х i
о
odnosno

dx
о te ј е
tj.
-1 З
З q1
Resenje ove diferencija1ne jednacine razdvojenih р ф т е ј ј е
EIy =
1
q1x
1 4
ь
24 qx
(1)
U tacki о ј е х у о te ј е п а osnovu toga с

Uvrstirno 11 tako di-
(1) dobijarno jednacinu e1asticne
bijenu vrednost za С

u jednacinu
linije
з 4 3
у = Е - х - 8.1. х
(2)
Maksirna1ni nag1b grede ј е п а mestu gde ј е nagib jednak nu1i, tj.
! = te diferenciranjern jednacine (2) dobojarno
Resavanjem ove jednacine р о х dobijamo х sto znac1 da ј е rnaksi-
rna1ni nag1b grede п а sredini grede i о п iznosi
4
У т а х = - 14 - =
Е Е
30. Konzo1a 1 rnetara optere6ena ј е kontinua1n1rn
optere6enjem q IN/ml. Na6i jednacinu e1asticne 1inije i rnaks1rna1-
ni ugib konzo1e.
ReSenje. postavirno koordinatni pocetak u os1onac О 1 ne-
ka tacka Р ima koordinate х 1 у Posrnatrajrno konzo1e PR.
- 355-
Jedina sila koja deluje п а posmatranom odsecku ј е tezina
Q = q (l-x) , koja deluje п а sredini
1
otsecka PR, п а rastojanju 2(x-l)
metara od tacke Р
1 2
Tada ј е momenat u tacki Р М =2 q(1-x).
Diferencija1ni oblik jednacine e1as-
ticne linije glasi
te ј е
2
Е 4 = - м ,
dx
d
2
1 2
Е = - - q(1-x)
д 2
Integracijom dobijamo
U os1oncu О ј е
х = о
te ј е
С

Na osnovu toga ј е
i nagib
1 3
'6 g1 •

dx
о ,
Е = q(1-x)3
dx б
1
'6 g1 ,
odak1e integracijom dobijamo
Slika 19.
1 4 1 3
EIy = - 24 q(1-x) - '6 g1 х + С

R
( 1 )
U os1oncu О ј е х у О te ј е С

= g1
4
Uvrstimo 1i tako dobijenu
vrednost za С

u jednacinu (1) dobijamo jednacinu e1asticne 1inije
у = (1
4
-4.1
3
X - (l_x)d)
tj.
у = Ь (4.1X
3
- 6.1
2
x
2
_ х

Maksima1ni ugib ј е п а kraju konzo1e, tj. u tacki R(x=1) i о п ј е
jednak
У т а х
4

8 Е
-'356 -
31. Horizontalna greda duzine 1 ukljestena ј е п а о Ь а
kraja. Naci jednacinu elasticne linije i Ы ugib, ako ј е
ona opterecena Ы optere6enjem q р о jedinici duzine.
Resenje, ,Neka ј е koordinatni pocetak О и levom oslon-
с и grede i naka tacka Р Ы koordinate х у (slika 20.). Spoljne
sile koje deliju п а otsecak О Р grede в и nepoznati moment uklje-
stenja М otpor oslonca и О koji deluje nagore velicine 1/2 gl,
i spoljne optere6enje gx и sredini otsecka О Р п а rastojanju х
od Р
Slika 20.
Tada ј е koriste6i jednacinu elasticne linije
EI
d
2
dJ
r М
tj.
d
2
1 1 2
EI
dJ
М -
2"
glx +
2"
ч х .
Integracijorn dobijano
dy _ 1 2 l' 3
EI dx - М х - 4 glx + б gx + С

(1)
Kako ј е osloncu О х О i dy = О jer ј е greda tu ukljestena, to
dx
uvrstavanjern ovih uslova и jednacinu (1) dobijarno С

= О
U osloncu А ј е х dok ј е nagib = О jer ј е tu takodje greda
uk1jestena, te ј е
1
1 13 + 1 g13
М - 4 g б
О
tj.
М
- 357 -
Uvrstimo 1i tako dobijene vrednosti za mOI!1.enat М i konstantu С

u jednacinu (1) dobijamo
dy 1 12 1 glx2 + 1 3
EI dx = 12 g х - 4 6 gx .
Odavde ј е integracijom
1 22 1 3 1 4
EIy = 24 gl х - 12 glx + 24 gx + С

(2)
Stavimo 1i u jednacinu (2) pocetne us10ve х у О dobijamo da ј е
O,te ј е jednacina e1asticne 1inije
у
2 2
24EI х - х + 1 )
2
24EI х .
Maks ima1ni nagib g'rede ј е u tacki u kojoj ј е nagib
odnosno
dy
dx
2GX 2
24EI х - 24EI х
liEI х х х = О ,
О
odak1e dobijamo
1
х = 2 1, .te ј е maksima1ni nagib

384EI т а х
dy
dx
О tj.
32. Konzo1a duzine 32 opterecena ј е kontinua1nim opte-
recenjem q i п а nju de1uju dve si1e ve1icine Q п а rastojanju 9.
i 22 od oslonca. Napisati jednacinu e1asticne 1inije i naci mak-
simaLni ugib.
х 1/2 (31 х

-
---- х
--1

х 21- х

I-x V2(3 -))


х
х
.L


о
р
х


-r-
..... r-..;-.....

р
'""
у
Q (31-x)q
З х (31-x)q
Slika 21.
- 358 -
Resenje. Neka ј е koordinatni pocetak u os1oncu О i ne-
ka tacka Р irna koordinate х у (Slika 21.). Ovde с е о posmatrati
sledeca tri slucaja: kada ј е tacka Р u jednom intervalu
"
(1,21) i1i (21,31). U svakom od ovih s1ucajeva pri izracunavanju
momenta savijanja posmatracemo deo grede desno od posmatrane tac-
ke.
Ako ј е Р u intervalu О l.) п а s lici ј е р р 1)' tada ј е
ce1okupno opterecenje koje de1uje п а otsecak Р R, kontinua1no
opterecenje (31,-x) q sa napadnom tackom u sredini otsecka 1{ R
п а rastojanju od tacke Р i sile Q п а
(L-x) , odnosno (2L-x) od tacke Р Momenat savijanja sila desno
od tacke Р ј е
М

= -(31-x)q (3:l-x)-Q(1-x)-Q(21'-x)
q(31-x)2, - Q(I-x) - О х
Na osnovu toga ј е diferencija1na jednacina elasticne linije
d
2
1 2
Е Ч = - 2 q(31-x) -Q(!-x) о и х
dx
odak1e integracijom dobijamo
Е = -61 х З
dx
1 2 1 2
+ 2 Q(l-x) + 2 Q(2!-x) + С

••• (1)
U osloncu О ј е х О i =
dx
О te ј е
Uvrstimo 11 tako dobijenu relaciju za С

u jednacinu (1) do-
Ы ј а т о
dv 1 3 1 2 1 2 9 3 5 ."
Е = б + 2 Q(l-x) + 2 Q(21-x) -2 g1. - "2 Q1 •
odnosno integracijom
Ely q(31-x)4 -i Q(1-x)3 Х q:l3x С
• • (2 )
Kako ј е za os1onac О х у О to ј е
te ј е jednac1na elasticne linije
- 359 -
EIy
1 (1.)41 .r'3
- -- q 3 х - -
24 б
1 О )3 9 13
- б х - '2 q х
_ Q12x +2; q1
4
+ ј о (2 ')
Ako ј е Р u interva1u (1;21), tada se tacka Р pok1apa sa tac-
kom Р

1 momenat sav1janja si1a desno od tacke Р

ј е
1 . 2
М

= - "2 q З х - О х •
te ј е d1fePenc1ja1na jednac1na e1ast1cne 11n1je
d
2
1 2
EI ,. - "2 q(31-x) - ,
dx
odak1e dvostrukom 1ntegrac1jom dobijamo
1 . 4 1 3
EIy =- 24 q(31-x) - б х + С

Х + С

(3)
U s1ucaju kada ј е х 1zjednacuju в е sav1janja (2') 1 (3) 1 na-
gibi tako da ј е С

С

1 С

С

Uvrst1mo 11 vrednost za
С

1 С

u jednac1nu (3) dobijamo
EIy =-214 q(31-x)4 -i х !2x {9q1 +50) +
+ i (9q! + 40) (3)
Ј
Ako ј е Р u 1nterva1u з Р se pok1apa в а Р

т о
menat sav1janja в а desno od tacke Р

ј е

з
= - q{31-x)2 ,
te ј е d1ferenc1ja1na jeinac1na e1ast1cne 11n1je
d 2 ' 1 . 2
EI = - '2 q х ,
dx
odak1e ј е dvostrukom 1ntegrac1jom
1 4
EIy ,. - 24 q(31-x) + С

Х + С б , .
odnosno
1 412 33'
EIy = -24 q(31-x) -"2 х (9ql+5Q) +1 1 (9ql + 40) , о о (4)
jer BU u s1ucaju kada ј е х sav1janja 1 nag1bi (3') 1 (4') jed-
nak1, te BU konstante С

1 С б jednake konstantama С

1 С

о
Jednac1ne (2'), (3') 1 (4') т о ч в е p1sat1 i u obliku
У = 24iI' Ј Х

-

х

- х

+ б Х

- х

О < х < L
- 360 -
у х
З
-

х

_ х

х
З
_ б х _ 3.l
2
x + 1
24E1 Б Е
1 .. х 21
З 22 4 Q З 2
у = 24E1 х - 54.1 х - х ) 2E1 Ј - 5.1 х х 3.1.
Maksima1ni ugib ј е u tacki R i о п ј е jednak
У т а х =
З

Zapazimo jos da se elasticna 1inija sastoji iz 1ukova tri raz1i-
cite krive, koje imaju zajednicku tangentu u tackama spajanja.
33. К о se sastoji od ka1ema indukovanosti L =0,05 h,
otpornika R = 20 о т а kondenza tora kapaci teta 100 mikrofarada i
izvora e1ektricne energije Е =100 vo1ta. Naci struju i ko1icinu
e1ektriciteta q, ako ј е za t=O, q=O i 1=0.
ReSenje. u ovom Б и с а ј и ј е
L 01 + R1 + g 100
dt С
Kako ј е L to jednacinu mozemo pisati u obliku
2
L + R dq + = 100
dt С '
odnosno
2
0.05 + 20 + q б
dt t 100'10-
100
i1i sredjivanjem
2
+ 400 +20Q.000q = 2000 .
dt dt
1ntegracijom ove nehomogene diferen-
cija1ne jednacine dobijamo
Slika 22
-200 t .
q=e (Acos400t+Bsln400t) +0,01 ( 1 )
R п
Struju 1 dobijamo diferenciranjem jednacine (1) р о vremenu t, tj.
dq -200t .
1 = dt = е \ А В с о - (B+2A)sln400t) .
Uvrstimo 1! pocetne us10ve tj. q=O i 1=0 za t=O dobijamo
А + 0,01 О
А + В = О
- 361 -
odak1e ј е
А = -0,01 i В = -0,005
te ј е
q
-200 t .
е о о 1cos400t - О ,005s1n400t) + О о 1 , i
I = 5e-
200t
sin400t
34. Elektricno kolo sastoji se od kalema indukovanos-
ti L=O, 1 henrija, otpornosti R = 20 oma i kondenzatora kapaciteta
С = 25 mikrofarada (1 mikrofarad = 10-6 farada) .Na6i kolicinu ele-
ktriciteta q i struju I, koriste6i pocetne uslove
L
Е (t)
to ј е
а q
Ь q
0,05 kulona, i
0,05 kulona, i
О za t = О
-0,2 ampera za t
Resenje. Kako ј е u ovom slucaju
0,1, R = 20, С =
25.10-6 , i
О i kako ј е
d
2
93
+ sl
L
dt
1
+ R
dt С
Е (t) ,
2
О ,1 Ц + 20 93 + q
dt dt 25.10-6
о
odnosno-
2
Ц + 200 + 400.000q = О
dt
Resenje ove diferencijalne jednacine ј е
-100t /- , г
q = е (Acos100V39t + BS1n100V39 t)
Diferenciranjem р о t dobijamo
I = 93
dt
100e-
100t
з В М С О Ј З - В +
+ з А sin100J39 t, ...•
о
R = 20'n'
Slika 23.
(1)
( 2)
а Uvrstimo li pocetne uslove ч ,i=O'za t=Q dobi6emo
slede6e vrednosti za konstante А i В
А = 0,05 ;
Stavimo li ove vrednosti za konstante А i В u jednacine (1), о д
nosno (2), dobijamo
q
i
I
i
- З б -
е О О О С О О О з t + 0,05 о о з
Ј
_100e-
100t
40'0,05 sin з - 200 е о о з t
з з
Ь U slucaju kada ј е q=0,05, i i=-0,2, t=O, tada ј е
q
I
А = 0,05 i в = 0,0077, te ј е
с о з + о о з
е

з С О О О з t-(vj9 • 0,05 +
+ О о о з 100e О О о ,2cos624t - 32sin624t)
35. Kolo se sastoji od kalema induktivnosti L, konden-
zatora kapaciteta С i elektricne energije Е Naci kolici-
и elektriciteta q i struju I, ako se elektromotorna sila т е ј а
р о zakonu Е = Е о cos wt, i ako ј е u trenutku t = О q = qo i I = I
o

Н е в е ј е
nak nuli tj. R=O,
jednacina oblika
Kako ј е otpor u kolu, а takodje i u izvoru jed-
to ј е diferencijalna
2
L + g = Е coswt
dt2 С о
odnosno
Е
о
L coswt
с
Slika 24.
Ovde с е т о posmatrati dva slucaja i to:
а ako ј е
1
w",-,-- ;
V CL
Ь
1
ako ј е w =
Г
U prvom slucaju resenje nehomogene diferencijalne jednacine ј е
_l_t
1
Е о
1
q = Acos + Bsin t +
L 2 1
coswt ,

-w +CL
tj.
.2...... t
1
Е С
Acos + Bsin t +
о
coswt q
--2-

l-w CL
363
Diferenciranjem р о t dobijamo
1 =
dt
Е Cw
_1_, (Asin _1_
t
+ Bcos _1_ t) _ -=.._-,,-0..,--_
VG: Ј CL 1-W
2
CL
sin wt
Uvrstimo 1i pocetne us10ve t=O, q=qo i I
I
O
' tada ј е
А q -
о
Е С
о
2 ;
1-w CL
в
te ј е
i
Е С Е С
q = (q - 02 ) cos _1_ t + VcLIosin _1_t + о cos Ylt
о l-w CL Г ј

С
VCL VCL
1 1 Е С 1 EoCW
1 cos t --- (q - 02 )sin -- t- sin wt.
о JCL JCL о 1-w CL JCL

С
1
U drugom s1ucaju ј е diferencija1na jednacina oblika
d
2
'2 Е о
+ w а = - coswt '
dt - L
Njeno resenje ј е
Е
о
q = Acoswt + Bsinwt + 2Lw tsinwt •
Diferenciranjem р о t dobijamo
Е
1 = = А В с о + sinwt + tcoswt),
Uvrstimo 1i pocetne us10ve t=O, q=qo i I=I
o
dobijamo s1edece vred-
nosti za konstante А i В
А
te ј е
в
I
о
w
I Е
q = qocoswt + W
O
sinwt + tsonwt
i
Е о 1:.
i = Iocoswt - qowsinwt + 2L (w sinwt + tcoswt)
К ј е u rezonanci kada ј е w = __ 1_, jer ј е tada reaktanca х =
IcL
Lw -....!.. = О gde s u Lw i
Cw
otpornost.
1
cw
induktivna, odnosno kapacitivna
N U м Е R I С К А ANALIZA
§ 1. NUMERICKO JEDNACINA
Neka ј е data ј е д а ё ј а
(1 ) f(x)=O
i neka ј е funkcija f(x) definisana i neprekidna u konatnom ј
beskonatnom interva1u е х < х < В
Resavanje ј е д а ё ј е (1) sastoji в е iz dve etape:
1) и prvoj etapi ј е nuzno 1zo1ovati korene ј е д а ё ј е (1), tj.
odrediti interva1e с а Ы u kojima в е ria1aze jedinstveni koreni
ј е д а ё ј е (1).
2) и drugoj etapi в е primenjuje neka о д poznatih numeritkih т е
toda koja с е suzavati potetni interva1 с а Ы tj. omoguciti а
1azenje priblizne vrednosti resenja jednatine (1) в а proizvo1j-
п о т tatnoscu.
1.1. IZOLOVANJE KORENA JEDNACINE
Za razdvajanje korena jednatine (1) mozemo в е ko-
ristiti sledecim kriterijumima:
1) Ako ј е f(x) а д interva10m с а Ы monotona i ako п а krajevima
interva1a uzima vrednosti raz1ltitog znaka tada u С а Ы postoji
ј е д о i в а т О ј е д о jednatine (1) (vidi в 1 i в 2)
365
drugim recima, nuzno ј е odrediti intervale monotonosti funkci-
ј е f(x).
2. testo se pri odredjivanju intervala и kome se nalaze nule
jednacine (1) koristi graficka metoda koja se zasniva п а cinje-
nici д а ј е koren jednacine (1) zapravo presek funkcije f(x) sa
х osom. и slucaju kada ј е tesko konstruisati grafik funkcije
f(x) о а se napise и obliku
f(x)=f
1
(x) - f
2
(x)
i tada (1) postaje
f
1
(x)=f
2
(x)
Sada se odredjivanje realnib korena jednacine (1) svelo п а о д х е
djivanje apscisa tacaka preseka krivih f
1
(x) i f
2
(x).
1.
Izolovati korene jednacine
х
З
х О
Resenje:
Funkcije f(x)=x
3
-x-1 i f' х з х

su neprekidne nad celom osomx.
Iz jednacine
dobijamo intervale monotonosti funkcije f(x):
о о , -
13
) , (-
13 13
) , (
13
) .
3
3
т
з
,00
К ј е
lim f(x)=- ""
i f(- ј
) < О f (
ј
) <

3 3
to u
(- "",-
1) i
(-
13 13 )
3 ' 3
ne postoji ni jedan realan koren
jednacine.
. 13
Kako Ј е з О а lim f(x)=+ "" to se jedini realan koren nalazi
13
u intervalu ( з Iz ovog intervala odredimo konacan inter-
val с а Ь Ј u б е se nalaziti koren jednacine. Kako ј е
f(1)<O а f(2)=5>O
to se jedini realan koren jednacine х
З
Х О u intervalu
[1,2] •
366
Pokazimo п а istom primeru kako Ы smo izolovali
koren jednacine grafickom metodom. U tu svrhu pocetnu
jednacinu х
З
Х О и obliku fl(x)=f2(X):
х
З
Х
i nacrtajmo krive fl(x)=x
у

2 х
51.3
Sa slike se vidi da se realan koren jednacine, za-
pravo apscisa presecene tacke krivih f
1
х х
з
i f
2
(x)=X+l,
nalazi и intervalu [1,23.
2.
Izolovati korene jednacine
sipx - xcosx=O.
Resenje:
Funkcija f(x)=sinx-xcosx i njen prvi izvod f'(x)=xsinx su nepre-
kidne nad celom osom х Granice intervala monotonosti funkcije
. f х se dobijaju iz jednacine f" х =0
к ј е xsinx=O za х п г п О ± 1,:!:: 2, •••• )
i kako f'(x) pri prolasku kroz (izuzev х П ) т е п ј а znak to su
З б
interva1i rnonotonosti funkcije f(x)
(-1\ ,11) i (nJ" (n+l)(i'\)
+
za n=1,-2, .•..
Ostaje ј о da proverirno da 1! f(x) rnenja znak п а krajevirna inter-
vala rnonotonosti §to с е п а т ornoguciti da utvrdirno egzistenciju
jedinstvenog korena jednacine f(x)=O unutar tih intervala.
f п Ј Т ) • f «n+l) Ј Т ) =
= Т Ј Т Т Ј Т с о Т
= Т (-l)n (n+l) Ј Т (_l)n+l=_n (n+l) Ј Т < О ..
f т • f (-'ii) <. О
Mozerno zak1juciti da и svakorn od interva1a 1ezi Г О
jedan koren jednacine
sinx - х с о э х = О .
3.
Grafickom rnetodorn naci pribliznu vrednost najrnanjeg pozitivnog
i najveceg negativnog realnog korena jednacine
х О
Resenje:
Neka ј е f1(x)=tgx а f
2
(x)=x i tada э е pocetni problern svodi
п а nalazenje preseka ovih krivih. Prirnetirno da ј е f(x)=tgx-x
neparna funkcija, tj. f(-x)=f(x), р а в и ј о ј koreni rasporedje-
ni sirnetricno и odnosu п а koordinantni pocetak. Т о znaci da с е
biti dovo1jno naci najrnanji pozitivni koren х о jer с е tada naj-
veci negativni koren biti х о posrnatrajuci в 4 vidirno da
najrnanji pozitivan koren jednacine х О 1ezi и intervalu
З Ј Т
Ј Т ), а da ј е najveci negativan koren srne§ten и intervalu
З Ј Т
(- Т
7.
f х
х
SI.l.
368
4.
Izo1ovati korene jednacine
х - sinx О
Resenje:
Napisimo gornju jednacinu u obliku
1n{x+2) = sinx
i neka ј е f
1
х = 1n{x+2) а f
2
{x) sinx. Tada se sa sl.6 vidi
da se jedini rea1an koren na1azi u interva1u (-2,-1).
-z
5.
51.6
Izo1ovati korene jednacine
х

е - х -1 = О
х
а odredjivanjem interva1a monotonosti funkcije
Ь grafickom metodom.
Resenje:
а Neka ј е
2
( 2) f(x)
х -1
- х - 1 е
tada ј е
2
f' х х е
Х
-1
-1
i f(x) i f'(x) su definisane i neprekidne nad с е о x-osom. Odre-
dimo nu1e funkcije f'(x):
(3) х е
х

-1 = О tj. е
х

= 1/2x
х

Kako ј е е pozitivno za svako х to Se mogu6e nu1e jednacine (3)
dobijaju za х > о
369
2
Logaritmovanjem 1eve i desne strane jednacine е Х х
dobija Б е ekviva1entna jednacina
x
2
-1=-ln2x
cije с е т о nu1e odrediti graficki. Neka ј е f
1
(x)=x
2
-1 а
f
2
(x)=-ln2x. Sa slike 7 Б е vidi д а Б е jedina nu1a funkcije
na1azi и interva1u i 1ako Б е proverava д а prvi
izvod menja znak pri pro1asku kroz nju:
а
Kako ј е
f(-oo) =+00 >0, f(o) О f(1) =-1 О f(+oo) =+00 >0
to Б е jedinstveni koreni jednacine (2) na1aze и interva1ima
(-00,0) i (1,+00).
Obicnom proverom Б е ovi interva1i mogu suziti. Po§to ј е
О О О а f(1)<0, f(2»0
to Б е koreni na1aze и interva1ima [-1,01 i [1,21.
ь Obe1ezimo Б а
х

fl(x)=e
Б а д а jednacina (2) postaje
(4) f
1
(x)=f2(X)
i f2(x)=x+l
Primetimo а а с е Б е т 1eve i desne strane jedna-
cine (4) dobiti jednacina
(5) x
2
-1=ln х
koja п а 1evoj i desnoj strani jednakosti ima funkcije ciji в и
grafici jednostavniji о д grafika funkcije f
1
(x) i f2(x). О Ь е
1ezimo Б а
f
11
х х

а Б а f
22
(x)=ln(x+l)
Kako ј е jednacina (5) ekviva1entna jednacini (4) to Б е Б а sli-
ke 8 moze videti д а Б е koreni jednacine (2) na1aze и interva-
kima [-1,01 i I1,21.
370
у
х
-1
51.7 51.8
3 х
51.9
6. Grafickom metodom izolovato korene jednacine

х

х О
Resenje:
х
Objasnicemo, п а ovom р ю е jos jedan nacin razdvajanja korena
jednacine grafickom metodom. Umesto jednacine
(6)

х

х О
posmatrajmo sisrem jednacina
(7 ) f
1
х у = О i f
2
х у = О
formiran п а takav nacin da se eliminacijom parametara у iz siste-
т а (7) dobija pocetna jednacina (6). Sve ovo ima smisla ako
371
su grafici funkcija f
1
(x,y) i f2(x,y) jednostavniji za crtanje
od grafika funkcija fl(x) i f2(x) koje se mogu dobiti п а ranije
ve6 nacin.
Neka ј е
(8)
2
у х
tada jednacina (6) postaje
(9) у у х
Kako ј е у х

(iz (8) sledi da ј е f
1
(x,y)=y-x
2
) to se (9) moze
napisati u slede6em obliku
odnosno
(10)
у у Х х

у
(y-S) 2-25+ х 2+8=0
у 2+ х 2=17
Jednacina (10) ј е jednacina funkcije f
2
(x,y). Predstavimo gra-
krive f
1
(x,y) i f
2
(x,y) i odredimo intervale u kojima
leze apscise njihovih tacaka preseka koji с е istovremeno,
biti i intervali u ko;ima leze nule jednacine (6).
у
х
51.10
Sa slike 10 se vidi da jednacina (6) ima nule u х

Х i dvostruku nulu (grafici krivih f
1
х у i f
2
(x,y) se do-
diruju) u tacki Х
з

372
1.2. NUMERICKE METODE NALAZENJA PRIBLIZNIH VREDNOSTI
KORENA JEDNACINA
1) METODA UZASTOPNOG POLOVLJENJA INTERVALA
Metoda uzastopnog polovljenja intervala с а Ы и kome ј е izolo-
van koren jednacine Е х О ј е najgrublja metoda za numericko п а
lazenje korena jednacine. Posto ј е о а х е а ј е interval а Ы izra-
а Ь
cunava se Х i proverava а а li ј е Е х О Ako jeste tada ј е
х Е tj. dobijena vrednost ј е jednaka tacnoj vrednosti kore-
а Ь а Ь
п а а ako nije о а а se о а intervala а Ј i ы bira о а ј
п а cijim krajevima funkcija Е х ima razlicit znak. Tako se а о
bija niz intervala
с а Ы а Ь а Ь ••• •••• с а Ь Ј ••• а Ь
sa Е а Е Ь

О З ••• Moze в е desiti а а ь а е
tj. а а se Е poklopi sa polovinom nekog intervala, ali i е т о
a.n+b
n
х а Т а а а se za pribliznu vrednost korena Е uzima Е = --2-
i greska koja se pri tome pravi ј е
bn-a
n
Ь а
< -2-
2) METODA SECICE
Neka ј е za jednacinu (1) izolovan koren Е и intervalu С а Ь Ј i
neka ј е
(11) Е а Е Ь < О
(12) Е х Е х su neprekidni i е т е ј а ј znak а а in-
terval.om а Ы
Mozemo razlikovati dva
а Ј ffa).f"(a) > О
у
о
х
f(o)
о
51.11
у
i taaa niz suJ{cesi vnih apL:oks.imaclj
Ib
..
I
х
f(b)
ima oblik:
373
f(x
n
)· х а
х х -
n+1 п f(xn)-f(a)
n=0,1,2, ••••
Ь Ь Е Ь >0
у
у
о х о х
51.12
i tada niz sukcesivnih aproksimacija ima oblik:
(14) х о а
Х

х х -
n+1 п Ь Е х

О 1 ,2,3, ••••
Nizovi(13) i (14) konvergiraju ka korenu jednacine (1) i ako
se za pribliznu vrednost korena uzme n-ta aproksimacija tada se
ucinjena greska moze izracunati р о formuli:
rf (x
n
) I
- x
n
1 < m
ч д е ј е

3) METODA TANGENTE
х € а Ь Ј .
Pretpostavimo д а funkcija Е х iz jednacine (1) zadovoljava us-
.1ove (12) i (11) kao i kod metode secice. fada, ako ј е
а f(a).f"(a) >0
monotono.rastuci niz sukcesivnih aproksimacija х
о
х х ••••••
э е izracunava р о formuli:
( 15)
х о а
х х
n+l п
f(x
n
)
f!(x
n
)
(n=0,1,2, •••••• )
Ь f(b).f"(b) >0
monotono opadajuci niz aproksimacija х
о
х

х

•••••• se izracu-
nava р о formuli:
( 16) х х -
n+1 п
374
f(x )
п
f'(X)
п
, (n-0,1,2,3, ••••• )
koja se tini ako se prava vrednost korena jednacine (1)
т т aproksimacijom se izratunava р о istoj formuli kao
i kod metode setice.
4) KOMBINOVANA М Е Т О О А
Qva metoda ј е kao ј о ј i ime kazuje, kombinacija metode se-
tice i т tangente. Uslovi koje funkcija f(x) iz jednatine
(1) treba д а zadovoljava д а bi niz uzastopnih aproksimacija д о
bijen т metodom konvergirao ka tatnoj vrednosti ko-
rena jednatine su, kao i ranije, (11) i (12).
U slutaju kada ј е f(a).f"(a) >0 potetna vrednost niza aproksi-
macija za т setice ј е х о Ь а za т tangente х о а Da-
lja izratunavanja se р о т
(17 )
х к -
n+1 п
f(x )
п
f' (%n)
(n-0,1,2, ••••••••• )
(18 ) х х -
n+1 п
f(K х - К п
п п (n-0,1,2, •••••••• )
х ) - f х )
п п
т д а niz iteraCijajxn]dobijen т tangente konver-
gira sa leve strane ka а niz dobi-
ј е istovremenom т т т setice, sa desne strane, р а ј е
х < < х
n- - п
Za pribliznu vrednost
i tada ј е
( 19)
5) М Е Т О О А ITERACIJE
(n=O ,1,2, • •• )
korena uzima se
х х
'n'n
-2--
Kod ove т se jednacina (1) т ekvivalentnom ј е д а
т
( 20) x-F(x)
pri т se proizvoljno izabira pocetna, gruba, aproksimacija
375
х а ostale в е dobijaju р о formuli:
о
(21) X
n
=F(X
n
_
1
) (n=1,2, •••••••• ).
Slede6a teorema д а ј е uslove koji treba Ь и д и ispunjeni д а Ы
niz uzastopnih aproksimacija х konvergirao ka tacnom resenju
ј е д а с ј е (1).
Т е о х е т а
Neka ј е funkcija F(x) definisana i diferencijabilna п а interva-
lu а Ы pri с е т и sve ј е е vrednosti pripadaju intervalu С а Ы
(F(x) € Ca,bl,Vx€ а Ь Ј Т а д а ako postoji q tako д а ј е
(22) !F'(x)! < q<l za а х Ь
iterativni postupak konvergira nezavisno od х о с а Ь Ј i Qranicna
vrednost Ј lim х ј е jedini koren jednacine x=F(x) п а а ь
п .
Uzimaju6i х

za aproksimaciju korena jednacine (1) cinimo
gresku:
З Ј
1.
х

·1 < q !
-- ч п
- х I =
n-11
Na6i najmanji pozitivan koren jednacina

х О
Koriste6i se
а metodom polovljenja
Ь metodom secice
с metodom tangente
d) kombinovanom metodom

-2
sa е =10
Resenje:
• Odredimo sve realne korene date jednacine da Ы з о izolovali
najmanji pozitivni koren. Napisimo jednacinu
(24)

х О
u obliku: х

х
i odredimo, graficki, intervale u kojima leze presecnih
tacaka krivih f(x) х
З
1 f х =3, Х 5
376
х
51.13
Vidimo da jednacina (24) ima tri realna korena, dva pozitivna i
jedan negativan. Lako se rnogu odrediti intervali rnonotonosti
funkcije у х х

х : (- о о ;-0,763), (-0,763;0,763),(0,763;+00)
п а cijirn krajevima ona uzima vrednosti razlicitih znakova. Kako
ј е у >0, а у О to najrnanji pozitivan koren lezi
-2
u intervalu IO; 0,763I. Kako ј е data tacnost 10 racuna6erno
sa tri decirnalna rnesta sve dotle dok se prva dva ne poklope.
К а ј о ј е а ь to ј е
Kako ј е у >0 to ј е а ь

Ј з Ј
Dalje ј е

Ь =0,573 а у О < о
Kako ј е у О О to ј е а ь

Ј
377
а у > о
Kako ј е у >0 to ј е а з Ь З Ј о о З
х а з Ь
з
=0,525 а у О
Kako ј е у о to ј е
а у < О
Kako ј е у о to ј е

а Ь
х -z--=0,489
а у > о
Kako ј е у >0 to ј е [a€;b6J=[0,489;0,501]

х 7- =0,495 а у > О
Kako ј е у >0 to ј е
а у О
Kako ј е у > о to ј е а Б Ь Ј = [0,498; 0,501
а у (0,5 о =0 .
Vidlmo da smo ovim putem tacnu vrednost korena pocetne
jednacine.
Ь Primetimc da ј е duzina racunanja u prethodnoj tackl re1a-
tivno ve1ika 1 to zbog toga sto ј е pocetni interva1 а Ь dosta
grubo odredjen. Obicnom proverom znaka funkcije о п se moze su-
zitl. Kakc ј е у а neka pocetni lnterva1 а Ы
u kome 1ezi najmanjl pozit1van koren jednacine (24) bude
[0,4;0,7:. Nadjimo sad у х 1 у х i proverimo da 11 su za-
dovo1jeni us1ov1 (11) i (12):
у х б х

з 5
у х х
Vidimo д а su i у х i у х neprekidne nad а Ы 1 da nad
nj1ma ne rnenjaju znak. Pr1 tome ј е у х < О za х € а Ь Ј
а у х > о za х € ta,bI р а у х nad 1ntervalom а Ы Ј
1zg1eda:
378
у
о
51.14
К а к о ј е Iy'(x) I у I = 0,56
za х t: а ь Ј
obzirom da ј е
to ј е m=ly'(0,7) 1=0,56.
у (0,4) =4,8 > О i
у ;"0
to ј е у а у а > о р а ј е а nepokretan kraj. Pocetna ltera-
cija с biti х
о
ь
Koristeci formulu (13) dobijamo ostale interacije:
_ а х р 0,7 _ -0,264(0,4-0,7)
Х Х
р
у а - у х о 0,228+0,264
0,539
у ч ) = у о , 53 9) = - о , 07 3
_ а х о 539 _ -0,073(0,4-0,539)=0 505
Х Х у а - У Х 0,228+0,073 '
у х
а
у -0,010
х х - y(X
r
) а Х 505 - -0,010(0,4-0,5051.0 501
3 2 у а - У Х 0,228+0,010 '
KakQ ј е Iy х
з
I
х з m 00',05062 = 0,003 < 10-2
znaci da smo postigli trazenu tacnost, i za pribliznu vrednost
najmanjeg pozitivnog korena jednacine (24) uzimamo =0,501.
с Obzirom da ј е provereno da su zadovoljeni uslovi (11) i (12)
mozerno primeniti metodu tangente. Kako ј е у а у а > о niz
379
aproksimaaija {x
n
} б е biti monotono а б n1z koji б е konverqi-
rat1 ka reAenju i б е pr '.va aproksimaclja bitl х о а о 4.
Tada ј е
Х Х
о

- У Х
о

0,4 + 0,090 .. 0,490
Х Х
_ У Х ..
У
0,490 + 0,010 .. 0,500
Х Х
0,500 + О =
Х
Kako ј е
У Х

I
О
I х з 2. m '
= 0,56
= О
to ј е prlbl1!no reAenje vrednost е б е lteracije
х з а qreAka koju ј е jednaka null Ato da
ј е jer ј е у
d) К su zadovoljen1 uslovl (11) 1 (12) т о е т о primeniti kom-
binovanu metodu. К ј е У а • а > О to б е vrednost
Х
о
za monotono а б niz lteraclja Х о dOb1jen metodom tan-
qente, biti х
о
а а za monotono о р а а ј б nlz
dobijen metodom х
о
ь Dalje б е т о
р о formulama (17) 1 (18).
Х Х
О
- У Х о .. 0,4 + 0,090 .. 0,490
У х
о

Х Х
О
- У Х о Х о Х о 0,7 - 0,161 = 0,539
У х
о
У я
о

Y(x
1
) = У (0,490) = 0,020
y'(x
1
) = .. -2,059
y(xl) .. у = - 0,073
- - _ Y(Xl)
Х

Х

= 0,490 + 0,010 = 0,500
y'(Xl)
_ У Х Х

Х = 0,539 -' 0,38 .. 0,501
x2·""Xl
Y(x
1
) - y(xl)
З Н О
Za pribliznu vrednost korena с е т о uzeti:
= Х
Х
= 0,501
т
а greska koju pri tome cinimo ј е
< х

х

= 0,001 < 10-2
sto znaci da ј е trazena tacnost zadovo1jena.
2.
Koristeci metod iteracije а с pr1bl1znu vrednost rea1nog kore-
, п а ј ednac е
(25)
в а tacnoscu
Resenje:
х

х

х
10-3,
Napis1mo jednac1nu (25) u obl1ku
х
З
х

х
da Ы smo izo1ova11 korene. Nacrtajmo grafike funkc1ja У Х Х

1 У х х

Х Kako У Х п е т а rea1n1h korena а kako ј е
у х =8 > О о а ј е smestena iznad х о в е •. Kako ј е jednac1na (25)
jednacina treceg stepena о а т а 111 в у е tr1 nu1e rea1ne, 111
jednu realnu а dve konjugovano kcmpleksne. Obzirom da ј е
ђ х з х

а У х х t.o ј е ђ х У х za, Y.>f-
5
(zc\ х < '4 У х opada) р а se kr1ve l:1 х . 1 У х seku т u
jednoj tacki,
381
у У У

10 ------
8
х
51.15
Vidirno da se jedini rea1an koren jednacine (25) na1azi u inter-
va1u jer ј е
ђ О = 1 < У (1) =4 а
Napisirno sada jednacinu (25) u obliku pogodnorn za prirnenu е
tode iteracije:
х х

х

10
gde ј е х

х

Nadjirno х
10 .LV
Kako ј е F'(x)=O za х О i1i to F'(x) nije rnonotono nad
Ј nego rnonotono raste nad 3 [1;4/3] а opada nad (4/3;2]
а bi srno rnog1i da izvrsirno F'(x) interva10rn
а Ь u korne ј е izo1ovana nu1a ciju pribli7nu vrednost izracu-
navarno, suzirno interva1 [1;2] п а [1,5;2] ako ј е rnoguce. U tu
svrhu izratunajrno:
У (1,5)=3,375
Yi(2) ђ
i У Kako ј е У О У
to с е [ ; = I 1, 5 ; 2 ]
Sada rnozerno reci da ј е
F (;-;) 6- 1· 1 , 5 ;2 za х € [1, 5 ; 2 ] i
а
382
Р х х < Р i)! 0,525 q za х € r Ь 1
.:. , ..
Vrednost izraza:
! < I x
n
-x
n
_
1
!
ј е greska koju pravimo, kada umesto tacne vrednosti korena uz-
т е т о x
n
(vrednost n-te iteracije). Kako ј е trazena tacnost
10-3 racuna6emo sa cetiri decima1na mesta sve dot1e dok se dve
uzastopne iteracije ne pok1ope п а tri decima1na mesta.
Neka ј е Х
о
tada ј е
1
x
1
=F(x
o
)=-
х
о
3
О
1
Х

x2=F(x )=-
_ 1 10
1
х
з
Х Х
10
1
х

х
з
х
з
10
1
x
5
=F(x4)=- Х
10
Х б х

=-1,6271
x8=F(X
7
)=1,6288
3
3
3
З
+ х
о
2
+ 10) 1,5625
+ Х

2
+ 10) 1,5951
+ Х

2
+ 10 ) 1,6119
2
+ х
з
+ 10 ) = 1,6205
+ х 2
4
+ 10)
= 1,6249
Zaustavimo se п а osmoj iteraciji i uzmimo ј е za pribliznu vred-
nost korena. Greska koju cinimo ј е
< Х

Х

! = 0,0007 <0,0001
Transformaciju jednacine-(25) и oblik x=F(x) mozemo izvrsiti
п а vise nacina. Pored gore navedenog oblika
.1 З 2
х -- х х +10)
10
ј е i
(26) х З / х х
pri с е т и ј е х З Х Proverimo da 1! ј е zapis (26)
pogodan za primenu metode iteracije:
З З
F' х =
х
з 2
Potrebno ј е da ј е IF'(x) I < 1 za х iz intervala ll,5;2J . О а Ь
smo izv]:'sili majoraciju F'(x) nad Ј primetimo da ј е izraz
х

х parabola koja ima najmanju vrednost za х = 1,25 i
da nad [1,5;2] monotono raste, te uzima najmanju vrednost u х
Dakle
IF'(X) I =
za х е 2].
з
Х
З 2 З 2 2
З х

Х О З -10.1,5+10)
Naci pribliznu vrednost realnog korena razlicitog od nule za
jednacinu
х
(27) е + О х - 1· = О
koristeci metodu iteracije sa tacnoscu
З

Re!lenje:
Neka ј е
Х
У х е х Napisimo у х u obliku
Х
е х
i neka ј е У х е
х
а У х х
_1_<1

Sa slike vidimo da ј е jedini realan koren jednacine (27), raz-
licit od nule, smesten u intervalu !1;1,25).
х
51.16
С
Napisimo sada jednacinu (27) u obliku koji с е nam omoguciti
primenu metode iteracije:
х
4
5 х
gde ј е F(x)=- е ). О а bi iterativni postupak konvergirao
4
za svaku vrednost pocetne iteracije Х о ј е da nad iterva-
lom [1; 1, 25] bude I F' х I q < 1.
Kako ј е F' х е -2 xnad intervalom [ 1; 1,25 Ј monotono opadajuca
4
funkcija veca od nule, to ona najvecu vrednost uzima u tacki х
р а ј е
I F х 5 е
х
I F'(l)1 = 0,3383 <0,4=q
2
Odavde sledi da ј е metod iteracije primenljiv. Izaberimo pocetnu
vrednost х
о
proizvoljno, recimo neka ј е
Х
о
tada ј е
е
Х о
е

Х Р Х е
Х
е

4 4
х з Х е
Х
е

4 4
Х х з е
Х
е

4 4
X5=F(X4)=% х е Х е
Dobili smo niz pribliznih resenja:
х
о
Х X2=1.1061,
Za pribliznu vrednost pozitivnog
К з Х i Xs=1,1l56.
realnog korena jednacine (27)
uzecemo vrednost Х ;=1,1156. Obzirom da ј е q "'0,5 greska koju
smo pri tome napravili ј е manja od razlike х (jer ј е tada
-.9. < 1), tj:
1-q
4.
Naci pribliznu vrednost realnog korena jednacine
(28)

О
385
koristeci metodu secice, sa tacnoscu 10-3.
Resenje:
Jednacinu у (x)=x2
X
-1 napisimo u obliku:
х
У х
у
i
1
У Х Х
х
Vidimo sa slike da se jedini realan koren jednacine nalazi u
intervalu jer ј е У а У i
У О а У Nadjimo у х i у х i proverimo da 11
su zadovoljeni uslovi (11) i (12):
у х
Х
+ х
Х
, у х
Х
х .
• Kako ј е у а у to ј е у О у О I uslov
(12) ј е ispunjen jer su у х i у х neprekidne funkcije nad
intervalom i nad njima ne menjaju znak. Kako ј е i у х
i у х vece od nule nad [0,5;11 to у х nad [0,5;1] izgleda
kao п а slici:
у
о
386
YIO,5)
51.18
Kako ј е >0 irnacerno rnonotono rastuci niz sukcesivnih
aproksirnacija:
х
о
= а = 0,5
О , 1 ,2, ••••
Obzirorn п а zadatu tacnost racunacerno sa cetiri decirnalna rnesta
sve dotle dok se prva tri decirnalna rnesta u dve uzastopne apro-
ksirnacije е poklope.
х
о
у х
о

Х - -0,2929(1-0,5) = О 5 + 0,1133
1+0,2929 '
0,6133
у о ,6133) = о ,0618
у Х

о х

0,6133
Х -
у - У Х
0,6358
о ,0.121
= 0,6401
у Х

-0,0024
у Х х з
х О Х - 0,6410
1 - У Х
У Х
-0,0004
-0,0618(1-0,6133)
1 + 0,0618
1 + 0,0121
387
XS=X4 -
1 - У ( Х 4 )
0,6411
y(x
s
) = - 0,OQ02
Za pribliznu vrednost realne nule polazne jednacine x2
X
-1=0 uze-
с е т о petu aproksimaciju -€ =xs=O ,6411 jer se ona od prethodne raz-
likuje tek u cetvrtoj decimali. Kako ј е :
to ј е :
I ' ( х ) 1 > 2
0
'S(1+0,Sln2):> 2 = m
1:0,S;1.]
Tada ј е
za х iz intervala
0,0002
--2--
0,()OOI<IO-
3
§ 2. RESAVANJE М LINEARNIH ALGEBARSKIH
1) М Е Т О О А ITERACIJE
Neka ј е dat sistem
а 11 1 + а 1
Х
2 +
а

Х

Ь

а

Х

Ь

(2·1 )
koji mozemo zapisati u matricnom obliku
А х Ь , sa О
Ako su zadovoljeni uslovi:
(2.2 ) detAIO
(2.3 )
Ј а .. 1> L а . ·1
ilj
,i=1,2, •.•••• ,n,
tada с е niz pribliznih resenja dobijen metodom iteracije konver-
girati ka pravom resenju sistema (1).
Sistem (1) svedimo п а oblik:
х

в ј а ј Х + ј З Х
з
+000 а ј Х
(2.4. )
х в а ј Х а Х О О О С Ј х
п 1 2 n,n-l n-1
koji se moze napisati u matricnom obliku
Х в + а Х
gde ј е
389
а

а

... а

131
Х

а

а

.. . а

132
Х

а
, а i i
10) ,
13= Х =
а
n1
а
n2
а
В

Х
п п
п
Ako su zadovoljeni uslovi а i tada se potetna aproksimaci-
ј а moze uzeti proizvoljno. Obitno se bira
Х о = В
i tada se iteracijom dobijaju slede6e aproksimacije:
х В а х о
(2.5)
х ( 2 ) е + а х ( 1 )
(k+1 )
х
в +
(k)
а х
, О З
Р о д uslovima (!2) i (23) ј е
lim x(k)=x
k-.""
koje sistem (1) pretvara и identitet .
• 2) Gaus-Sajdelova (Gauss-Seidel) metoda
Ova metoda ј е modifikacija iterativne metode. Modifikacija se
sastoji и tomde д а se za izratunavanje (k+1)-e iteracije nepoz-
nate xi koriste ve6 izratunate (k+1)-e iteracije nepoznatih
Neka ј е
х =

rroizvoljno se izaberu
п
8. + L .. , i = 2, ... , п
ј
о о о
potetne vrednosti Х

' Х

' ." •. Х

а д а ј е se radunanje vrti п а Blede6i nadin:
390
(k+1J
п
(k)
Х

131
+
L
а
ј
Х
ј
ј
. (k+V
п
(k)
=
132
+
L
(k+1 )
Х

а
ј
Х
ј
+
а

Х

ј
(k+l )
п
(k) (k+1 )
з
+
L
(k+ 1 )
Х
З
а з ј Х
ј
+ а
З
Х

+ а
З
Х

ј З
(2.6)
• (k+1)
x
i
(k+1 )
х
п
13, +

п
L
j=i
(k)
а Х , +
]
i -1
1;' (k+1)
t. aijx],
ј
n-1
L а + а x(k)
ј п п п
za k 0,1,2, ••••
Unapred zadata tacnost sa kojom treba naci priblizne vrednosti
reJenja sistema (1) с е biti ispunjena kada ь а е
(.2.7)
1.
Sistem
(2.8)
re§iti
/ х i (k) _ х i (k + 1 Ј ј Е
Х

+ Х

- х
з
= -6
Х

+ Х

+ Х

= 4
Х

+ Х

+ х
з
1
а metodom iteracije
Ь Gauss-S.eidel metodom
sa 10-3
ReJenje:
zadovoljen jer ј е
2 -3
za з •••••• ,n.
detA 5
2
1
10
400+2-6+15-16-20
З
slov (2 •. З ј е takodje zadovoljen jer ј е
1 81>! 21 + з
151> 111
+1
I
11
1101> 111 + 12 1
а Dovedimo sistem (8) п а oblik (4) pogodan za iteraciju:
(2.9)
Х =
2
0,8 - Х

- Х
з
Х
З
0,1 - Х

- Х

Uzmimo za pocetnu aproksimaciju: х (0)= 61
1
-0,75
(2 • 10 )
0,8
0,1
Tada е п а osnovu (2.5) Ь ti :
Za
Za
-0,75 - 0,25 • Х

+ З Х
З
О -0,9125
0,8 - - Х
з
о З
0,1 - о Х

Х

0,015
":'O,1!i - З Х
З
(1)= -0,9769
0,8 - - х з 0,9795
0,1 - О Х

(1) - Х (1) З
З ј е
З о 7S
Х

=
х

З
З
Х
З
= 0,1 -
k=4 ј е
(4)
Х

=
- Х

З Х
з
(2) = -0,9929
О Х (2) _ Х
з
(2) З
Х

(2) _ Х

(2) = 0,0018
(4)
Х

=
0,8 - О О Х З Х з З = 0,9982
З
Х
З
(4) = 0,1 - Х

З _ Х

(3)
0,0004
Za k=5 ј е
(5) (4) (4)
Х

=-0,75 - Х + х
з
= -0,9994
х

0,8 - 0,2.x
1
t4J
- х
з
0,9995
0,0002
Za k=6 ј е
Х

(6) - 0,75 - х

х
з
(5)= -0,9998
0,1 - О Х

(5) - Х

(5) = 0,0001
Posto ј е
Х (5) I < 10-3 za i=1,2,3 zaustavicemo se
,
п а sestoj iteraciji i za pribliznu vrednost resenja sistema
uzeti vrednosti seste vrednosti resenja su
ь Posmatrajmo sistem (.2.8) napisan u obliku (2.9) i za pocetnu
aproksimaciju uzmimo vrednosti date и Tada п а osnovu (2.6)
imamo da ј е
Х

(1)= -0,75 - Х

о + З Х
з
= -0,9125
Х

(1) 0,8 - Х

(1) - Х
з
0,9625
Х
з
(1) 0,1 - Х

(1) - х

-0,0013
Za k=2 ј е
Х

(2)= -0,75 - х

З х
з
(1)= -0,9911
х

0,8 - Х

(2) - Х
з
(1) 0,9985
-0,0006
Za
Za
k=3 ј е
(3)
Х

х (3)
2
(3)
Х

k=4 ј е
(4 )
Х

х (4)
2
х (4)
3
393
-0,75 - Х (2)+ х з
(3) (2)
0,8 - Х

- Х
З
= 1,0001
0,1 - О Х (3) - Х

= 0,0000
-0,75 - Х

(3)+ Х з (3)= -1,0000
0,3 - о Х (4) _ Х
з
(3)
О , 1 - О 1 о х 1 (4) - о 2 о Х

(4)
1,0000
0,0000
Naglas1nlO и а ј е prirnenom Gau::;s -Seidel metode Ь patrebno
proces racuIlal1j pOJ1ovi t1 cetir1 puta da 1)1 smo dobili resenja
zadovoljavaju trazenu а с п о з dok ј е kod obicne iteraci-
ј е cek sesta davala trazenu а ё о о
Ovi rezultati se rr.ogu predstav1ti tabelom:
Х
(k)
Х

(k)
Х
З
(k)
1
О -0,75 0,8 0,1
1 -0,9125 0,9625 -0,0013
,
2 -0,9911 0,9935 -0,0006
3 -0,9999 1,0001 0,0000
4 о о о а 1,0000 0,0000
394
§ з INTERPOLACIJA
Kada ј е funkcija y=f(x) nad intervalomajb zadata svojim vred-
nostima yo=f(x
o
)' Y1=f(x1)' ••• ' yn=f(x
n
), и о ј tacki (cvo-
х interpolacije) zadatak interpolacije se sastoji и tome da se
nadje funkcija F(x) (obicno ј е to polinom) koja с е и cvorovima
interpolacije imati iste vrednosti kao i f(x):
F(x,j=f(X
o
),··· ••••••••••••••• , F(xn)=f(x
n

Funkcija interpolacije se trazi zato da bi se izracunale vrednos-
ti funkcije y=f(x) и tackama koje nisu cvorovi. Ako tacka х pri-
pada intervalu о Ј х

tada se postupak naziva interpolacija
funkcije f(x), а ako е pripada, ekstrapolacija.
Oznacimo sa prirastaj nezavisno promenljive, koji с е т о
zvati korak.
Izraz Л х - f(x) ј е konacna razlika prvog reda funkci-
ј е f(x).
Analogno se formiraju konacne razlike visih redova:/).n y= 1\ П у
n=2, 3, ..
и slucaju kada su cvorovi interpolacije podjednako udaljeni
(kada ј е Л х х 1-x.=const.) konacne razlike se mogu drugacije
+
napisati:
Л У У У
(i=0,1,2,3, •... )
л У Л Л У Л У

- Л Yi
(i=0,1,2,3, .•.• )
(1=0'1'2,3, •••• )
Horizontalne i dijagonalne tablice razlika (predstavljene п а
slici ) sluze za njihovo lakse izracunavanje.
395
Х
У А У
ј у ј у ..
х у
А У
ј у ј у
Х
О
У о А У о
ј у о А З У о
.. Х
О
У о
Х
У А У Ь Ь
..
Х
У А У Ь У
..
Х
З у з А У з
ј у з ј у з
..
А У о
Х
У
ј у о
г У о У
f--- f---
Х
У
ј у
А У
;(3
у з
:
х х
Uvedemo li oznaku:
q=
о
ь
PRVI Т INTERPOLACIONI POLINOM
se moze napisati u.obliku:
••.••• (q-n+l).n
+ п u у о
Koristi se.u slu6aju kada ј е х blizu po6etka tablice, а
koja se pravi kada se vrednost funkcije y=f(x) u ta6ki х
vrednoscu polinoma u toj ta6ki, ј е
R х ь п q(q-l)(q-2) ••••. (q-n) п
п п у (f,J
Pribliina vrednost greske se izra6unava р о о с и
R х q(q-l)(q-2) •.••• (q-n)/:,n+l
п п у о
Za interpolaciju blizu kraja tablice se koristi DRUGI NEWTON-OV
INTERPOLACIONI POLINOM:
q(q+112 + q(q+l) З
P
n
(x)=yn+q /:'Yn-l + 2/ '/:, У п З u У п З + •••• +
q(q+l)(q+2) •••••• (q+n-l).n
+ п LI у о
х х п I
gde ј е q= h • ovog polinoma ј е
R х ь П q(q+l)(q+2) ••••••• (q+n) п
п п у Е Ј
q(q+l)(q+2) •••••• (q+n)/:,n+l
п у п
396
О Ь е N1utnove interpolacione formule pogodne в и za в и с а ј к а а а в и
cvorovi interpolacije п а jednakom rastojanju. Za proizvoljno za-
date cvorove koristi в е LAGRANGE-ov INTERPOLACIONI POLINOH:
п Л х
L х = L ______ ______ У
п i=o (X-X
i
) П
П

Х

gde ј е П п Х х Х о Х Х Х х х Х П а
т Х Х

Х Х

х Х l) ••• Х Х
п + о 1. + П
Greska е izracunava р о т о и formule:
Н П
( З • 1) ! R ( х < п + 1)! ! п + 1 ( Х !
gde ј е Н 1=max!f
n
+
1
(x) I
п CL, .. b .
1.
Funkcija y=f(x) ј е data tablicom:
х 50 51 52 53 54 55
у 3,91202 3,93182' 3,95124 . 3,98898 4,00733
а sastaviti dijagonalnu i horizontalnu tablicu konacnih razli-
ka,
Ь interpolacionim polinomom izracunati у
Resenje:
а Dijagonalna tablica konacnih razlika ј е
i х у t:.y t:. у t:. у
О 50 3,91202
1 51 3,93182 0,0198 -0,00038
0,01942 0,00001
2 52 3,95124 -0,00037 О
А

u у
0,01905 0,00001 0,00001
3 53 3,97209 -0,00036 0,00001
0,01869 0,00002
4 54 3,98898 -0,00034
0,01.835
5 55 4,00733
Horizontalna tablica konacnih razlika:
i х у t:. У t:. у t:. у t:. у t:. у
О 50 3,91202 0,0198 -0,00038 0,00001 О 0,00001
1 51 3,93182 0,01942 -0,00037 0,00001 0,00001
2 52 3,95124 0,01905 -0,00036 0,00002
3 53 3,97209 0,01869 -0,00034
4 54 3,98898 0,01835
5 55 4,00733
397
ь К se trazi в funkcije u tacki koja lezi п а pocetku in-
tervala [50 Ј koristicemo prvi -Newtan.-oir interpolacioni
interpolacije su:
х
о
х

х

х
з
х

х

р а с е interpolacioni polinom
biti polinom petog stepena:
+ +
+ q(q-l) (q-3) + (q-3)
Kako ј е q= х х о = 51,5-50=1,5 to ј е
h 1
у Р з + 1,5.0,0198 + 1,5·(1,5-1) (-0,00038) +
2 .
+ 1,5· (1,5-1). (1,5-2) .0,00001 + 1,5 (1,5-1) (1,5-2) (1,5-3) .0
6 24
+ 1,5(1,5,:",1) (1,5-2) (1,5-3) (1,5-4) .0,00001 ..
120 .
= 3,91202 + - 0,00014 - О + О + О = 3,94158
2.
Data ј е funkcija y=f(x) tablicom:
х 110 120 130 140 150
У 10 10,4881 10,9544 11,4017 11,8322 12,2474
Naci f (155).
Resenje:
Kako ј е х tacka izvan intervala Ј а blizu ј е desne
granice, upotrebicemo drugi interpolacioni polinom da Ы
smo ekstrapolacijom izracunali f(IS5). U tu svrhu formirajmo tab-
licu konacnih razlika:
398
i' Х
.4
у
О 100
0,4881
1 110 10 ,4881 О ,0218 .
. 0.,4663 0,0028
2 120 10,9544 ' -0,0190 -0,0006
0,4473 0,0022 -0,0001
3130 11,4017 -0,0168 -0,0007
0,4305 0,0015
4 140 11,8322 . О ,0153
0,4152
5 150 12,2474
q= = 155-150 = 0,5
h 10
Formirajmo drugi interpolacioni polinom petog stepena:
Р (x)=Y5+q f:o,
Y
4+ q(q;1)
у з
+ Ч Ч ј т

f:o,3
Y1
+
+ q(q+1) (q+2) (q+3)f:o,t + q(q+1) (q+2) (q+3) (q+4)f:o,5
4! У 5! У О
Tada ј е
Р + 0,5·0,4152 + 0,521,5 (-0,0153) +
+ 0,5·1,5.2,5 • О 0015 + 0,5·1,5.2,5.3,5 о 0007) +
6 ' 24 . '
0,5·1,5·2,5·3;5·4,5
+ - (-0,0001) = 12,4496
120
3.
Funkciju у
Х
aproksimiratjLagrangeovim interpolacionim polino-
т о drugostepena sa interpolacije -1,0,1 i odrediti
gresku. Naosnovu dobijenog polinoma priblizno
У i odrediti granicu apsolutne greske te priblizne vrednosti.
Resenje:
Obelezimo interpolacije sa: х
о

polinom drugog stepena ј е
() Х Х ) Х Х • ( )
L2 Х = Х
о
Х Х Х У Х О +
+
Х Х а Х Х
Х Х О Х Х 1)
399
odnosno
L2(x)= Х Х .3 + (x+l) х з + х х з
2 -1 2
= 1

- ј х + 1
Greska sa kojom Lagranqeov interpolacioni polinom aproksimira
funkciju у
Х
nad intervalom [-1; Ј se izracunava р о formuli (3.1)
у х - L
2
(x)l<
Da Ы smo odredili М nadjimo:, у х З
Х
У х З
Х

з
У х З
Х

Tada ј е М а х (yN'(X») з Ј ј е ј е О
Х
О za
х iz Ј
Mozemo pisati da ј е
1
31n33 .22 -_

з
у х - L
2
(x) <
31
ј er ј е 0< 1 1 I < 2 , 0< ! 1 < 1 , 0< i 1 < 2 za х i z 1:-1; iJ
Granicaapsolutne gre ske pr ib li vrednos ti у ( -1/2) е Ы ti :
Ј у (-1/2) - L
2
(-1/2) 1 <
3ln
3
3
31n
3
3 31n
3
3 1 1 3
31 1-1/2+111-1/211-1/2-'11= -3-1- 2 2 2=
16
4.
Funkciju y=f(x) zadatu tabelom:
х О 1[/2 1[ 31[/2 2
у О 1 О -1 О
aproksimirati Lagrangeovlln interpolacf.onim polinomom. Na osnovu
dobijenog polinoma izracunati priblizl1U vrednost у (21[ /3).
Resenje:
Neka ј е х о о х

П Х
з
х

nom cetvrtog stepena glasi:
Kako [agranqeov· р о Н
LA(x) = Х Х Х Х Х Х Х Х
.. • у х
о

Х с Ч Х о Х Х с Х З Х с х с
+ Х Х с Х Х Х Х З Х Х У Х +
Х Г Х с Х Г Х Х Г Х З х г х с
400
х х
о
х х

х х
з
х х

+ у х

х

х
о
х

х

х

х
з
х

х

х х
о
х х

х х

х х

+
х з х
о
х
з
х

х
з
х

х
з
х

+
to ј е polinom koji prolazi kroz date
п
х о х п х х п
2
О п З п п
2 2 2 2 2
• 1 +
х О х - х п х п
+ __________ __ ----'--------
• (-1) =
у П З П З
16 п

Т • -9-
8 п
з '--
З п з
64
-- = 0,7901
81 •
§ 4. NUMERICKO DIFERE·NCIRANJE
2 З
х - п х
К а а а в е funkcija у = Е х aproksimira interpolacionim
polinomom Pn{x), tada ј е
у х :t
а greska koja в е pri tome cini jednaka ј е izvodu greske nacinje-
е pri apriksimiranju funkcije у = Е х
401
Polazeci о д prvog interpolacionog polinoma
(Jobijamo д а ј е
1

6,2 + 3q
2
-6q+2
6,3
(4.1)
У • х
'"
r 6, у + -
+
'"
h 2
У о
6
У о

х х
)
gde ј е
о
+ ... q =
h
Polazeci о д drugog Newtonovog interpolacionog polinoma dobijamo
д а ј е

+2q+1t:.2
v h п --2-- У п
+ ..• Ј
gde ј е q =
х х
п
h
2
+
3q +6q+2 л
6 L.l У
п

+
Izvodi viseg reda dobijaju в е uzastopnim diferenciranjem inter-
polacionih polinoma.
1. Funkcija у = f х data ј е tablicom
k х У = f х
О 2,1 0,7419
1 2,2 0,7884
2 2,3 0,8329
3 2,4 0,8755
4 2,5 0,9163
Koristeci se pogodnim interpolacionim polinomom naci:
а у
ь у
с у
i
i
у (2,1)
у (2,5)
Resenje. Napisimo tablicu konacnih razlika:
k х
У
I::.y t:.
2
y t:.
3
y
О 2,1 0,7419
0,0465
1 2,2 0,7884 о О О 2
0,0455 0,0001
2 2,3 0,8329 -0,0019
0,0426 0,0001
3 2,4 0,8755 -0,0018
0,0408
4 2,5 0,9163
t:.
4
y
О
402
х х
Obzirom а а Ј е х о о 1 х ·to Ј е q = __ = 2,1-2,1 = О р а
, о h 0,1 '
for.mula za izracunavanje vrednosti prvog izvoda fun-
kcije у = f х koristeci prvi Newtoo.ov' interpolacioni polinom
glasi:
",1( 12 13 14]
у х '" h у о - 2 6 у о + З 6 у о - 4 6 у о
Tako ј е
у :t б ј о О О О О Ј
1 О
= --. ,0475 = 0,475 •
0,1
Formulu za izracunavanje drugog izvoda funkcije с е т о dobiti
diferenciranjem for.mule (4.1) Kako ј е
to ј е
у = =
dx dq
У
_ d
- dx dx

dx h dq

dq dx
а
у х = у х % У о +
+ б 64 )
12 У О
Tada ј е
У (2,1) У о

у
о
Ј
= [-0,002,- 0,0001] = •
Ь Kako ј е х Х

koristicemo drugi Newtonovinterpo-
lacioni polinom. S obzirom da ј е
Х Х

2,5 -2,5
=0 to ј е q =
-h-
0,1
1:,2
t::.
3
y t::.
4
y
у х
:t
1
[t::.y 3
У
1 о
Ј
h
+ --2- +
-3-
+
-4-
р а ј е
+j.o,OOOI+i·O] =0,3993
Dvostrukim diferenciranjem drugogNemxmovoq interpolacionog р о
linoma dobijamo formulu za priblizno izvoda ·funkcije
403
u nekoj taC':ki koja lezi blizu granice intervala nad kojim р о
linom aproksimira funkciju. Tako ј е
р а ј е
у -0,0018+0,0001+172 ·0)
с
а
to ј е
Kako ј е
x-x
n
q = -h-
2,6-2,5 = 1
0,1
-0,17
у 0\ [0,0408 + (-0,0018) + 161 ·0,0001] 0,3828
2. (Zadatak za vezbu) . Za funkciju zadatu tabelom
х 100 105 110 115 120 125
у х 2 2,02119 2,04139 2,06070 2,07918 2,09691
napisati odgovaraju6i interpolacioni polinom i izracunati:
а
Ь
у
у (123) ,
у
у
у (103)
у (123)
404
Da bi з о izracunali pribliznu vrednoBt integrala
ь
f y(x)dx
а
interval а ь podelimo п а п delova i neka ј е
Ь а
h =--, х а х х ћ (1=1,2, ••• ,n), Х Ь Yi = У (x
i
)
п а а
Т а а а ј е р о TETIVNO-TRAPEZNOJ metodi
Ь h
f y(x)dx = 2' У а У +2(Y
1
+Y2+···+Yn-1)]
а
в а gretkom
IRI < ћ

т а х !y"(x)1
- х е а ь
з
т а х у х
12n х е а ь
ukoliko funkcija У у х ima' neprekidan drugi izvod za х е а ь
Koristeci TANGENTNO-TRAPEZNU metodu dobijamo а а ј е
ь Ь а k
f г У У З У У ћ L Y21_1,gde ј е n=2k
а i=l
з а gretkom
h 2 ь ) З
IRI Ь а т а х Ј у х 1= а

т а х Iy" х I
х е а ь 24k х е а ь
ako funkcija у у х ima neprekidan drugi izvod za х е а Ь Ј •
Za п = 2k ј е koriBteci SIMPSONOVU metodu
Ь h
f y(x)dx ="3 У а +Y2k У У З У +
а
+ 2(Y2+Y4+···+Y2k-2)]
в а gretkom •
ћ

(4) Ь а 5 (4)
I R I ""I8O Ь а т а х l х I м а х Iy х I
х е а Ь Ј 2880k
4
xela,b!
ako funkcija у = х ima neprekidan cetvrti i zvod za х е а ь .
1. Delecl interval Ј п а deset jednaklh delava izra-
cunati lntegral
2
f eXdx
1
karistecl: а trapezne metode; Slmpsanavu metodu.
405
Resenje.
Ь а 2··1
S obzirom .da ј е п = 10 to ј е h п =10 =
= 0,1. Vrednosti podintegralne funkcije u deobenim tackama da-
te su u tabeli:
i Х

У i у (X
i
)
О 1 2,7182
1 1,1 3,0042
2 1,2 3,3201
3 1,3 3,6693
4 1,4 4,0552
5 1,5 4,4817
6 1,6 4,9530
7 1,7 5,4739
8 1,8 6,0496
9 1,9 6,6859
10 2 7,3890
10,1072 18,3779 23,315
4 4
Х
о
Х
О
L Y2k
k=l
L Y
2k
+
1
k=l
а koriste6i tetivno trapeznu formulu dobijamo da ј е
! eXdx = 021 З
1
= 0,05(10,1072+83,3558) = 4,6746
Kako ј е у Х е
Х
monotono rastu6a funkcija nad intervalom
Ј to ј е
т а х I Х I = I " (2) I
Х [1,2 Ј
е

р а ј е I RI 2. 1 2·

< 0,0062
12·10
Koriste6i tangentno trapeznu formulu dobijamo da ј е
2
f eXdx = 2-0,1·23,315 = 4,663
1
sa greskom
IR 1< _1-.- • е

< 0,01232
- 24·5 <!:
ь Kako ј е п = 2k = 10 to ј е k=5 р а ј е р о Simpsonovoj for-
muli'
з + 2.18,3779) 4,6707
Kako ј е
х
е
406
to ј е greska
о 14 2
I RI < -'- • е < 0,0000042
180
2. Koristeci trapezne metode izracunati pribliznu
vrednost broja
1
е - 1 = Ј eXdx
о
deleci interval integracije п а 8 jednakih delova, а zatim pro-
ceniti gresku.
Resenje. Kako ј е п to ј е h • u tabeli su
vrednosti pOdintegralne funkcije u deobenim tackama:
i Х

У i = У (X
i
)
о о 1
1 1/8 1,13314
2 2/8 1,28402
З 3/8 1,45499
4 4/8 1,64872
5 5/8 1,86824
6 6/8 2,117
7 7/8 2,39887
8 1 2,71828
3,71828 6,85524 5,04974
3 3
У
О
У
l Y2k+1
k=l
l Y
2k
k=l
.
Koristeci tetivno·-trapeznu formulu dobijamo da ј е
е =
1 1
Ј eXdx = т б з +2 • (6,85524 +5,04974)]
о
Greska koju smo napravili ј е
2
IRI
2
(l{2
8
) е = 7:8 < 0,00354 .
Koristeci tangentno-trapeznu formulu dobijamo da ј е
1
f eXdx = 2· 1,71381
о
date
1,720515
sa greskom
407
е < 0,0071
8 ·6
3. Izracunati duzinu 1uka krive У =1nx nad interva10m
[1,2] koriste6i Simpsonovu metodu sa korakom inregracije h =1/6.
Resenje. Duzina luka krive У = 1nx nad interva10m Ll, Ј
se izraeunavapo formu1i

Ј
2
Ј
2
1 = Ј Vl+(y'(x)) д х = Ј Vl+(l/x) д х
1 1
Vrednosti podintegra1ne krive и deobenim tackama date su и tabe-
1i:
i х У

=Y(X
i
)

О 1 1,41421
1 7/6 1,31707
2 8/6 1,25
3 9/6 1,29185
4 10/6 1,16619
5 11/6 1,3908
6 2 1,11803
2,53224 3,658 2,41619
2 2
У
О
У
I У 2k+l
k=l
I Y
2k
k=1
о Н п а lika ј е
1
ј V'l+(l/X) 2 д х =
1
(2,53224+4·3,658+2·2,41619)
6·3
1
1
(2,53224+14,632+4,83238) = 1,22203
18
.
§ 6. NUMERICl(E METODE ZA PRIBLIZNO RESAVANJE
DIFERENCIJALNIH JEDNACINA,
Data ј е diferencijalna jednacina
(6.1/ У = f(x,y)
i p,?cetni uslov
(6.2)
408
Neka ј е f х у neprekidna и zatvorenoj oblasti о х о а < < а
- - о
у Ь у у Ь е а а а postoji И takav а а vlJii If(x,y) I И pr.J.
о - - о -
с е т и в и а Ь > i neka и oblasti О zadovoljava Li'plicov UBlov:
б З
pri с е т и ј е N > konstanta.
Т а а а postoji ј е а о i в а т о ј е а о relenje jednlJcine б
derinisano i neprekidno а а intervalom х Ь < < -th, gde ј е
Ь о - - о
h =min(a, м koje zadovoljava pocetni. uslov (6.2)
Navelcemo neke numericke т е е о а е za а й е ј е pribliine
vrednosti relenja jednacine б Ю о ј е zadovoljava pocetni UBlov
б
EULER-OVA METODA POLIGONALNIH LINIJA
а х
Podelimo interval Е х о а п а п jednlJkih delova tako а а
h т Ь и а е dovoljno т а Koristeci в е ј е а
а с п о т б povlacimo и tacki Х О У о tangentu п а integralnu
krivu i и tacki и kojoj о а з е с е pravu Х - x
1
ponovimo postuplJk.
Ocigledno ј е а а ј е
б
о а о з о
б (n-o ,1,2, •••
у
-

51.20
409
EULER - С А и с н у METODA
Ova metoda ј е poboljsana varijanta Eulerove metode р о
ligonalnih linija. U tacki (Xn'Yn) povuce se tangenta sa koe-
, ali se sada trazi ј е presek sa ficijentom pravca f(xn,yn)
pravom Х х +h/2 х , а
П П
sa Х . Koordinate presecne
у п =Yn +2" f(xn,yn)
tacke su (xn'Yn) gde ј е
у
У п
о
Sada и tacki (Xn'Yn) ponovo povlacimo tangentu ali sada sa ko-
eficijentom pravca f(xn,yn) i trazimo ј е presek sa pravom
Х = X
n
+
1
. Ordina ta presecne tacke ј е
(6.6)
i о а predstavlja pribliznu vrednost resenja diferencijalne
jednacine za Х = X
n
+
1
.
pravca
Yn+l
(6.7)
EULER - С А и с н у METODA
U tacki (Xn'Yn) povucimo tangentu sa koeficijentom
f(x у )
п п
у
о
• Njen presek s.a pravom Х = X
n
+
1
oznacimo sa
у + hf Х у )
п п п
I
У п I
Х п
51.22
Xn+l )(
410
Sada и tacki (Xn'Yn) povucimo tangentu в а koeficijentom prav-
f (X
n
+
1
,Y n+1) а ј е presek в а pravom Х = X
n
+
1
oznacimo в а
У n+1:
(6.8)
Za pribliznu vrednost resenja jednacine (6.1) и tacki Х = X
n
+
1
uzecemo aritmeticku о д Y
n
+
1
i Y
n
+
1
' tj.
Y
n
+
1
+ Y
n
+
1
h
(6.9) Y
n
+
1
= 2 =Y
n
+2(f(xn,Yn)+f(Xn+1,yn+hf(Xn,yn))·
METODA RUNGE - к и Т Т А
к о д ove metode, koja д а ј е vecu tacnost, д а bi в е iz-
racunala priblizna vrednost resenja jednacine(6.1) и tacki x
n
+
1
dovoljno ј е znati, kao i kod prethodno navedenih metoda, vred-
nost resenja в а т о и prethodnoj tacki. Za razliku о д prethodnih
metoda, т а с а ј е в е vrsi vise puta.
(6.10) (n=o ,1,2,3, ..•
gde ј е
(6.11)
k
n
hf(x У )
1 п п
k
(6.12)
k
n
hf(x
n
+
h
+ 21)
2 2
,
У п
k
n
+
h
k
2
2'
У +-
3 п 2
k
n
4
hf (x
n
+ h, У п + k 3
)
1. Koristeci se metodom poligonalnih linija sastaviti
tablicu vrednosti resenja diferencijlne jednacine
О З
У
У о = 1
nad intervalom
Resenje. Kako Ј е Х =0 У у х ) =1 f(x У =
0'0 о , 2
а р о formuli(6.5) Y
n
+
1
=yn+hf(xn,yn), to ј е tablica pribliznih
411
vrednosti resenja jednacine (13) u deobenim tackama intervala
о
п x
n у п
f(xn,yn) hf(xn,yn)
О О 1 О О
1 0,1 1 0,05 0,005
2 0,2 1,005 0,1005 0,01005
З 0,3 1,01505 0,1523 0,01523
4 0,4 1,03028 0,20604 0,02061
5 0,5 1,05089 0,2627 0,02627
6 0,6 1,07716 0,3231 0,03231
7 0,7 1,10947 0,3883 0,03883
8 0,8 1,14830 0,4593 0,04593
9 0,9 1,19423 0,5374 0,05374
10 1 1,24797
2. К se Eulerovan metodom poligonalnih linija na-
61 п а intervalu о vrednosti pribliznog resenja diferencijal-
ne jednacine
(14)
2
У = Х + х + 1 у о = О
sa korakom h =0,1. Racunati п а cetiri decimalna mesta.
Resenje. Kako ј е Х =0, У у х ) =0, f(x,y)
2
о о о
Х + х + 1, h = 0,1 to ј е s obzirom п а (6.5)
п x
n у п f (xn'Yn)
hf (x
n
у п
о о о 1 0,1
1 0,1 0,1 1,0 13 0,1013
2 0,2 0,0213 1,0522 О , 1052
3 0,3 0,3065 1,1182 0,1118
4 0,4 0,4183 1,2125 0,1214
5 0,5 0,5395 1,3373 ' 0,1337
6 0,6 0,6732 1,2960 0,1496
7 0,7 0,8230 1,6931 0,1693
8 0,8 0,9923 1,9354 0,1935
9 0,9 1,1858 2,2319 0,2232
10 1 1,4090
412
3. Naci п а intervalu[o: priblizne vrednosti re-
senja diferencijalne jednacine
(6.15)
у
sa korakom h = 0,03
2
х у у О О
а koristeci se Б е -- Caushye"om metodom
Ь koristeci se pobo1jsanom metodom.
Resenje. а Kako ј е х =0, у =0, h=0,3, f(x,y) х у
о о
to ј е s obzirom п а (6)
п
О
х
п
О
1" 0,03
2 0,06
3 0,09
4 0,12
5 0,15
6 0,18
7 0,21
8 0,24
9 0,27
10 0,3
х
п
0,015 О
0,045 0,00045
0,075 0,00180
0,105 0,00405
0,135 0,00720
0,165 0,01080
0,195 0,01576
(h/2) f х у )
п п
О
0,00045
0.,00090
0,00135
0,00180
0,00225
0,00270
0,225 0,02162 0,00316
0,255 0,02839, 0,00361
0,285 0,03607 0,00407
0,04467
hf(x у )
п п
О
0,0009
0,00270
0,00540
0,00900
0,01305
0,01846
0,00045
0,00135
0,00225
0,00315
0,00360
0,00496
0,00586
0,02478 0,00677
0,03200 0,00768
0,04014 0,00860
Ь Radi kra6eg zapisa napiSimo formulu (6.9) п а sledeCi nacin:
gde smo sa f
n
i f
n
+
1

U sledecoj tabeli с е т о predstaviti rezultate racunanja:
413
f У +hf
f
n
+
1
h
п Х
у п
2(f
n
+f
n
+
1
)
п п п п
О О О О О О О 3 0,0005
1 0,03 0,0005 0,03 0,0014 а О О О 14
2 0,06 0,0019 0,06 0,0037 0,09 0,0023
3 0,09 0,0042 0,09 0,0069 0,12 0,0032
4 0,12 0,0074 0,01201 О О 110 0,1501 0,0041
5 0,15 0,0115 0,1501 О О 160 О , 1803 0,0050
6 0,18 0,0165 О , 180 3 0,.0219 0,2105 0,0059

7 0,21 0,0224 О ,2105 0,0287 О ,2408 0,0068
8 0,24 О 0292 0,2409 0,0364 0,2713 0,0077
9 0,27 0,0369 0,2714 0,0450 0,3020 О О О 86
10 0,3 0,0455
4. Meto,iom Runge-Kutta naci resenje diferencijalne
jednacine
+ Х
2 2
у О = О = Х - У
п а intervalu о 0,4] uzimajuci za korak h=O, 1. Racunati п а с е
tiri decimale.
Resenje. х
о
= О
У О = О
kO
hf(x у ) 0,1 f О О = О
1 О О
kO
kO
h 1
0,1 f(0,05;0) = 0,0053
hf х
о
+ 2'
у +-)
2
О i,
kO
h
k
2
0,1 f( О ,05;0,0026) = 0,0053
3
hf(x
o
+2' У О
kO
О
0,1 f(O,l; 0,0053) 0,0110
4
hf(x
o
+h,yo
з
)=
kO 1:. ( kO
6 1
+
2 (ko+ko)
2 3
+
kO )
4
= 0,0027
Х

=0,1,
У
у о
+ kO =
О О О 27
k
1
hf(x
1
'Y1)
0,0110
1
k
1
k
1
hf Х

h 1
0,1 f(0,15; 0,0082) 0,0172
+2'
у 1 +2)=
=
2
k
1
h
k 1 с
hf(x
1 +2'
У +

=" 0,1
f(0,15;0,0113 ) =
0,0172
3 2
Н
k
1
i + + = 0,008
1
Х

0,2, У

У

+k =0,0107
hf(x
2
,y
2
) = 0,0240
k
2
О О 200
k
2 h 1 (
2 hf(x
2
У

+ 2 = 0,1 f 0,25;0,02271 = 0,0.112
2
2 h k
2

з
hf(x
2
У +2 ) = 0,1 З = О З
2
hf(x
1
ћ У


з
0,1 З О З
0,0148
О з У З
0,0255

З I З ) ( \'
4 х
з
ћ У З +
з
= 0,1 f 0,4;0,07251 = 0,0555
О З
з
У З + k 0,0491

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->