Kompleksni Prirucnik Kreativni

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE ZA NASTAVU POÊTNOG ÎTAWA I PISAWA PO KOMPLEKSNOM POSTUPKU U PRVOM RAZREDU OSNOVNE [KOLE
Uxbeni~ki komplet za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa po kompleksnom postupku sadrì:

[ta sve deca znaju radna sveska za pripremu za po~etno ~itawe i pisawe ûdna mi ~uda prva zbirka tekstova za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa Pi{em, pi{em radna sveska za po~etno pisawe Pri~am ti pri~u druga zbirka tekstova Slovarica Evidencioni list (prilog u kwizi [ta sve deca znaju)
[ta sve sadrì priru~nik:

1. Uvodni deo sa kratkim obja{wewem kompleksnog postupka (Vuk Milatovi} i Jelena Mio~). Uputstvo za rad 2. Prva i druga etapa sa oko 40 ~asova priprema za po~etno ~itawe i pisawe 3. Tre}a etapa sa oko 50 ~asova osposobqavawe u~enika za samostalno ~itawe i razumevawe kratkih tekstova (usmeno i pismeno) 4. êtvrta etapa razvijawe usmenog i pismenog izraàvawa usavr{avawe logi~kog ~itawa 5. Nastava po~etnog pisawa 6. Preporuka za u~iteqa po~etnika 7. Scenariji ~asova
Kompleksni postupak u nastavi po~etnog ~itawa i pisawa nastao je empirijskim putem tokom dve {kolske godine (1960/1961. i 1961/1962) iz potrebe da se nastava po~etnog ~itawa i pisawa uskladi sa savremenim tokovima i mogu}nostima opismewavawa dece. Nau~nu potvrdu vrednosti postupak je dobio doktorskom disertacijom dr Muhameda Muradbegovi}a Kompleksni i monografski postupak u po~etnom ~itawu, ZUNS, Beograd 1968. Sve postavke ovog postupka nikle su iskqu~ivo iz prakse u mnogim odeqewima prvog razreda, gde su vi{e godina proveravane i dogra|ivane. Upravo to im daje posebnu ~vrstinu i realnost.1 Tvorac kompleksnog postupka je Jelena Mio~, u~iteqica iz Beograda.
POSTAVKE KOMPLEKSNOG POSTUPKA

Proveravawe i utvr|ivawe prethodnog znawa iz oblasti slova i ~itawa. U~enicima je omogu}eno samostalno napredovawe prema sopstvenim sposobnostima, uz stru~nu pomo} u~iteqa. U~iteq ne odràva nastavu u dosada{wem smislu i ne obra|uje gradivo. Umesto toga, on organizuje razli~ite zanimqive aktivnosti u kojima u~estvuju svi u~enici, bez obzira na to kolike su razlike u znawu, te se moè re}i da su uspostavqeni novi odnosi izme|u nastavnih ~inilaca: u~eniku~iteqnastavno gradivo. U radu prema kompleksnom postupku nema jedinstvene strukture ~asa. Osobine koje dete pre polaska u {kolu ispoqava kroz igru (radoznalost, ma{ta, sklonost ka aktivnostima, slobodno ispoqavawe svoje li~nosti), po polasku u {kolu treba daqe da nadogra|uje kroz navikavawe na samostalan rad i ~itawe, nalaze}i zadovoqstvo u tome. Razvijawe de~jeg mi{qewa i izgra|ivawe usmenog i pismenog izraàvawa, pri ~emu se posebna pa`wa posve}uje sadràjnosti i kreativnosti de~jeg izraàvawa. Uskla|ivawe sa uslovima sredine u kojoj se radi.
Etape u nastavi po~etnog ~itawa i pisawa prema kompleksnom postupku

I. Priprema za po~etno ~itawe i pisawe II. Potpuno usvajawe pisawa slova i savla|ivawe {~itavawa re~i i kratkih re~enica III. Izgra|ivawe pravilne tehnike ~itawa i razumevawa pro~itanog kroz rad na tekstovima i nastava po~etnog pisawa IV. Usavr{avawe logi~kog ~itawa Duìnu trajawa etapa u radu prema kompleksnom postupku trebalo bi shvatiti uslovno. Wihovo trajawe zavisi, pre svega, od kvaliteta i kvantiteta prethodnog znawa u~enika.
J. Mio~, N. Mio~-Stanojevi}, Nastava po~etnog ~itawa i pisawa priru~nik za u~iteqe, ZUNS, Beograd 2003.
I ETAPA Priprema za po~etno ~itawe i pisawe

U uxbeni~kom kompletu za srpski jezik nalaze se: [ta sve deca znaju radna sveska za po~etno ~itawe i pisawe i de~ja Slovarica, koje su predvi|ene za realizaciju ciqeva I i II etape nastave po~etnog ~itawa i pisawa. Tokom te dve etape u~enici treba da pi{u flomasterima. U pripremnom periodu u~enici su u neposrednom kontaktu sa svim slovima. Koriste ih u svakodnevnim aktivnostima, samostalno ih usvajaju, svako svojim tempom i redom. Svaki u~enik napreduje u odnosu na vlastite intelektualne sposobnosti. Prema autoru ovog postupka, tokom ove etape izdvajaju se tri osnovna na~ina rada: 1. u~iteq pi{e na tabli 2. rad na razrednoj i de~jim ilustrovanim slovaricama 3. u~enici pi{u {tampanim slovima, crtaju.
II ETAPA Potpuno usvajawe pisawa slova i savla|ivawe {~itavawa re~i i kratkih re~enica
Pored potpunog usvajawa {tampanih slova i savla|ivawa {~itavawa, ostali ciqevi druge etape su: potpuno aktivirawe svih u~enika, bez obzira na stepen inteligencije, prethodno znawe i op{te obrazovawe osmi{qavawe aktivnosti za razvijawe de~jih intelektualnih sposobnosti, posebno kriti~kog i stvarala~kog mi{qewa aktivirawe i boga}ewe de~jeg re~nika osposobqavawe dece za samostalan rad samostalno, izraàjno i kreativno usmeno i pismeno izraàvawe, kao i sticawe navika za pravilno usmeno i pismeno izraàvawe. Ovi ciqevi ne samo da se proklamuju, nego se i realizuju celokupnom organizacijom rada. U~iteq i svi u~enici aktivni su tokom svakog ~asa. U~iteq je organizator i voditeq rada na ~asu, a u tom radu podjednako u~estvuju u~enici svako na nivou svojih mogu}nosti. Da bi se to postiglo, sadràji ~asova u~enicima treba da budu bliski i zanimqivi, da se tokom wih smewuju razli~iti oblici aktivnosti u okviru teme ~asa.2 Osnovni na~ini rada tokom ove etape su: 1. 2. 3. 4. zajedni~ki rad na ve`bawima iz ilustrovane slovarice samostalan rad u~enika na slovarici pisawe {tampanim slovima razna obave{tewa i upu}ivawa na de~ju {tampu.
Kriterijumi za prelazak na tre}u etapu

Prva i druga etapa okvirno traju osam nedeqa, tj. oko 40 ~asova. Na slede}u etapu prelazi se onda kada se utvrdi da: svi (ili skoro svi) u~enici u odeqewu poznaju velika i mala {tampana slova svi (ili skoro svi) mogu pravilno da pro~itaju ({~itavaju) kratku, jednostavnu re~enicu i shvate wen sadràj u~enici mogu da smisle kra}u ili duù re~enicu i pismeno je izraze pomo}u slova ilustrovane slovarice ili {tampanim slovima.3
2 3
Mio~, Mio~-Stanojevi}, nav. delo. Isto.
III ETAPA Izgra|ivawe pravilne tehnike ~itawa i razumevawa pro~itanog kroz rad na tekstovima i nastava po~etnog pisawa
Ciqevi III etape realizuju se kroz prvu zbirku tekstova sa diferenciranim zadacima pod nazivom ûdna mi ~uda. Kako su u prethodnim etapama u~enici osposobqeni da neku svoju misao ili zapaàwe pismeno izraze re~enicom, u tre}oj se etapi osposobqavaju za: samostalno ~itawe i razumevawe kratkih, jednostavnih tekstova usmeno i pismeno prepri~avawe wihovog sadràja i izlagawe sopstvenih misli i zapaàwa u vezi sa obra|enim sadràjem.
Organizacija obrade teksta prema kompleksnom postupku tokom III etape

motivacioni razgovor (aktivnost) koji budi de~je interesovawe za novi sadràj predstavqawe ciqa ~asa u~enici samostalno ~itaju tekstove kratko prepri~avawe sadràja teksta (sticawe uvida u to koliko su u~enici razumeli tekst), u po~etku uz pomo} pitawa koja postavqa u~iteq, a kasnije se prelazi na prepri~avawe teksta u celini ponovno ~itawe teksta najboqe je da to u~ini u~enik koji ve} te~no ~ita (zbog razumevawa sadràja teksta u celini) kratka analiza teksta sa pro{irivawem sadràja prepri~avawe pro{irenog sadràja ve`bawe ~itawa, od dva do tri puta (ne treba da u~estvuju u~enici koji ve} pravilno ~itaju) samostalan rad na diferenciranim zadacima (svaki u~enik ima pravo da izabere zadatak prema nivou teìne koji najvi{e odgovara wegovim sposobnostima, interesovawima i iskustvu, i da na wega odgovori)
Nastava po~etnog pisawa

Za obradu pisanih slova prire|ena je radna sveska za u~ewe pisawa pisanim slovima Pi{em, pi{em. Sveska }e, prema izboru u~iteqa, u~enicima u po~etku sluìti za uve`bavawe pisawa ili zadatke koje osmisli u~iteq, kao i za daqi rad tokom ~etvrte etape. Pisana slova u~enici ispisuju penkalom. U~ewe pisawa pisanih slova po~iwe tokom tre}e etape. Slova se usvajaju grupno. Prilikom savla|ivawa pisawa pisanih slova treba tolerisati razlike u kvalitetu i obimu de~jeg rada, odnosno po{tovati individualne sposobnosti svakog u~enika. Neophodno je napraviti dobru grafomotori~ku pripremu radi {to uspe{nijeg (i bezbolnijeg) savla|ivawa pisawa pisanih slova. Radna sveska za po~etno pisawe sastoji se iz dva dela: 1. upoznavawe i ~itawe pisanih slova kao priprema za pisawe 2. pisawe pisanim slovima. Dok obra|uju pisana slova, deca se pismeno izraàvaju {tampanim slovima, a na pisana se prelazi tek po{to se obradi i posledwa grupa tih slova. Izuzetak mogu da budu
samo u~enici koji su ranije samoinicijativno savladali pravilno pisawe pisanim slovima ostalima to ne treba dozvoliti. Rad na nastavi po~etnog pisawa ne zavr{ava se obradom pisanih slova. Sve do kraja {kolske godine u~iteq strpqivo i uporno izgra|uje de~ji rukopis, tj. trudi se da kod wih stvori ~vrstu naviku pravilnog pisawa i povezivawa slova u re~i.4
Kriterijumi za prelazak na ~etvrtu etapu nastave po~etnog ~itawa

Tre}a etapa okvirno traje oko 50 ~asova. Na slede}u etapu prelazi se onda kada se utvrdi da: svi u~enici poznaju sva {tampana slova, velika i mala svi ili skoro svi u~enici su savladali tehniku ~itawa, tako da ono bude te~no i prirodno; brzina ~itawa treba da bude pribli`na brzini normalnog govora; teè i nepoznate re~i jo{ uvek mogu da se {~itavaju u~enici su osposobqeni za samostalno ~itawe kratkih, jednostavnih, nepoznatih tekstova s neposrednim razumevawem sadràja posle samostalnog ~itawa takve tekstove mogu da prepri~aju u celini u pismenom izraàvawu ({tampanim slovima) uglavnom vladaju prostom i kra}om pro{irenom re~enicom, re~enice po~iwu velikim slovom i zavr{avaju se ta~kom, re~i u re~enici pi{u se odvojeno.5
IV ETAPA Usavr{avawe logi~kog ~itawa

Logi~ko ~itawe usavr{ava se radom na tekstovima druge zbirke Pri~am ti pri~u, tekstovima iz de~je {tampe, enciklopedijama ... i ono predstavqa posledwu etapu u nastavi srpskog jezika u prvom razredu. Tokom ove etape nastavqa se sa usavr{avawem tehnike ~itawa. îtawe treba da bude pravilno i te~no, a brzina treba sve vi{e da odgovara brzini normalnog govora i sposobnosti shvatawa sadràja. Tokom ~etvrte etape, radom na raznovrsnim tekstovima, usavr{ava se de~je usmeno i pismeno izraàvawe.
Organizacija obrade teksta prema kompleksnom postupku tokom IV etape

emocionalno-intelektualna priprema najava nastavne jedinice izraàjno ~itawe iskazivawe neposrednog doìvqaja teksta detaqna analiza, plan i sinteza teksta prepri~avawe ve`be ~itawa samostalni stvarala~ki rad u~enika u vezi sa tekstom doma}i zadatak
4 5
Isto. Isto.
Poruka za u~iteqa po~etnika

Pomo} prijateqa, ohrabrewe, ideje i sve drugo ~ega se setite, a {to je u vezi s radom prema kompleksnom postupku, moète dobiti na slede}im adresama: Zorica Vukajlovi} zoca04gmail.com Zorica Stojanovi} petsonptt.yu
CIQEVI I ZADACI NASTAVE KWI@EVNOSTI U MLA\IM RAZREDIMA

Ciq nastave kwièvnosti u mla|im razredima jeste da u~enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog kwièvnog jezika na kojem }e se usmeno i pismeno izraàvati, da upoznaju, doìve i osposobe se za tuma~ewe odabranih kwièvnih dela, pozori{nih, filmskih i drugih umetni~kih ostvarewa iz srpske i svetske ba{tine.6 Pored ciqa postoje i zadaci nastave kwièvnosti u mla|im razredima: razvijawe qubavi prema materwem jeziku i potrebe da se on neguje i unapre|uje osnovno opismewavawe najmla|ih u~enika na temeqima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog kwièvnog jezika osposobqavawe za uspe{no sluèwe kwièvnim jezikom u razli~itim vidovima wegove usmene i pismene upotrebe i u razli~itim komunikacionim situacijama razvijawe ose}aja za autenti~ne estetske vrednosti u kwièvnoj umetnosti uve`bavawe i usavr{avawe glasnog ~itawa i ~itawa u sebi osposobqavawe za samostalno ~itawe, doìvqavawe, razumevawe, svestrano tuma~ewe i vrednovawe kwièvnoumetni~kih dela raznih ànrova upoznavawe, ~itawe i tuma~ewe popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i ~asopisa za decu postupno, sistemati~no i dosledno osposobqavawe u~enika za logi~ko shvatawe i kriti~ko procewivawe pro~itanog teksta razvijawe potrebe za kwigom, sposobnosti da se wome u~enici samostalno sluè kao izvorom saznawa; navikavawe na samostalno kori{}ewe biblioteke; postupno vo|ewe dnevnika o pro~itanim delima postupno i sistemati~no osposobqavawe u~enika za doìvqavawe i vrednovawe scenskih ostvarewa usvajawe osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozori{ne i filmske umetnosti upoznavawe, razvijawe, ~uvawe i po{tovawe vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta kroz dela srpske kwièvnosti, pozori{nu i filmsku umetnost, kao i kroz druga umetni~ka ostvarewa razvijawe qubavi prema kulturnoj ba{tini i potrebe da se ona neguje i unapre|uje vaspitawe u~enika za ìvot i rad u duhu humanizma, istinoqubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti.7
6 7
Prosvetni glasnik. âsopis prosvetnih radnika Srbije 54 (2006) Isto.
GODI[WI (GLOBALNI) PLAN RADA NASTAVNIKA

Nastavni predmet: Srpski jezik Redni broj nastavne teme Razred: prvi Broj ~asova za Broj ostale ~asova obradu tipove po temi ~asova 40 40
NASTAVNE TEME I i II etapa I Priprema za po~etno ~itawe i pisawe II Kona~no usvajawe pisawa slova i savla|ivawe {~itavawa re~i i kratkih re~enica III etapa Izgra|ivawe pravilne tehnike ~itawa i razumevawa pro~itanog u radu na tekstovima i nastava po~etnog pisawa IV etapa Usavr{avawe logi~kog ~itawa UKUPNO
1.
2.
50
50
3.
90 180
70 160
20 20
GODI[WI PROGRAM RADA ZA SRPSKI JEZIK kompleksni postupak

Nastavne Sadràji programa teme I i II etapa Priprema za (40 ~asova) po~etno ~itawe i pisawe slova. Ciqevi Samostalno usvajawe nepoznatih slova i savla|ivawe ~itawa ({~itavawa) radi saznavawa zna~ewa zapisanih ili sloènih re~i, a malo kasnije i sadràja kra}ih re~enica. Vrste aktivnosti Na~in u obrazovno-vaspitnom i postupak radu ostvarivawa Posmatrawe, razgovor o posmatranom, rad na ilustrovanim slovaricama, de~je crtawe u radnoj svesci uz zapisivawe velikim {tampanim slovima, razli~iti oblici rada uz kori{}ewe uxbenika [ta sve deca znaju, rad u vezi sa zna~ewem re~i ise~enih iz naslova iz {tampe i samostalno ~itawe i shvatawe pisanih poruka. Razgovor, usmeno izlagawe, ilustracija, pismeni radovi.
III etapa Usvajawe i savla(50 ~asova) |ivawe pisawa pisanim slovima, izgra|ivawe pravilne tehnike ~itawa i razumevawa pro~itanog, organizovawe govornih i pismenih ve`bi ({tampanim slovima). IV etapa Usavr{avawe (90 ~asova) logi~kog ~itawa i sticawe potrebne brzine, uvo|ewe u izraàjno ~itawe, izgra|ivawe de~jeg rukopisa, daqe izgra|ivawe usmenog i pismenog izraàvawa.
Savla|ivawe Izrada frizova pisawa pisanim ornamenata, slovima, motori~ke ve`be. usavr{avawe tehnike ~itawa.
Rad na tekstu, razgovor, ilustracija, prepri~avawe, pismeni radovi. Dramatizacija.
Savla|ivawe tehnike i logike ~itawa (izraàjno ~itawe, ~itawe brzinom normalnog govora). Pravilno, ~itko i uredno pisawe, sluèwe kwièvnim jezikom.
Govorne igre inspirisane doìvqajem pro~itanog, recitovawe, kori{}ewe razli~itih medija, smi{qawe pri~e.
îtawe i rad na tekstu, tematske diskusije, pismeni radovi, ilustracije.
PLAN NASTAVNIH JEDINICA

Redni broj Redni broj ~asa ~asa po etapi 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. Uvodni ~as Ovo sam ja Moja porodica Moja igra~ka Moja {kola 2. nedeqa Jezi~ke ve`be 1 Jezi~ke ve`be 2 \a~ka torba Park igre Na{a u~ionica 3. nedeqa Orijentacija u vremenu Dani u nedeqi Razlikovawe glasova ^ i ] u izgovoru i pisawu Seosko dvori{te i doma}e ìvotiwe Pijaca jesen 4. nedeqa @ivo neìvo Vo}e vo}wak Povr}e Restoran (ro|endan) lepo pona{awe U prodavnici 5. nedeqa Pri~a prema nizu slika Putovawe saobra}ajna sredstva Ulaznice / karte za pozori{te, bioskop, zoo-vrt, autobus, voz... Igram se sa drugom / loptom Slika iz novina (predmeti) 6. nedeqa Ku}ni qubimci Zanimawa Re~i i izrazi ise~eni iz {tampe (naslov) Zoolo{ki vrt Mogu}i naslovi Iznena|ewe, Radost, Sre}a, Poklon... 7. nedeqa Komponovawe re~enica sa re~ima ise~enim iz {tampe Pantomima Red re~i u re~enici Bajka Biblioteka (u~lawewe) 8. nedeqa Svemir Suprotnosti Audio-vizuelna sredstva [ta zna~e ove re~i Pri~a sa izostavqenim re~ima I i II ETAPA 1. nedeqa
Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 41. 1.
III ETAPA Podela radnih svezaka za pisawe pisanih slova Pi{em, pi{em; Azbuka upoznavawe; obrada teksta P~ele Dobrica Eri}; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada pesme Kuca kaè narodna pesma; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak Mi{, Ma~ka {aqive narodne pitalice (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Na moru autori; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak sastavqawe re~i i re~enica na osnovu date slike (ûdna mi ~uda). Prva grupa pisanih slova za ~itawe (Pi{em, pi{em); Iza svakog imena tajna je skrivena; friz; doma}i zadatak (Pi{em, pi{em). Pisana slova ~itawe re~enica (Pi{em, pi{em); obrada teksta Sanovnik Dragan Luki}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima. Obrada teksta Zavrzlama Miroslav Anti}; friz; doma}i zadatak friz; brzalica; tekst Bekstvo ilustrovawe (ûdna mi ~uda). Druga grupa pisanih slova za ~itawe; friz (Pi{em, pi{em); razbrajalica Eci, peci, pec; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Mrav T. Agajev; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Pekmez; friz (Pi{em, pi{em); tekst Recept za pekmez autori; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada pesme Gozba Miroslav Anti}; zagonetka; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda); doma}i zadatak nau~iti napamet pesmu Gozba. Recitovawe pesme Gozba; tre}a grupa pisanih slova za ~itawe; friz; doma}i zadatak zagonetka lopta (Pi{em, pi{em). Obrada teksta Jeì} T. Agajev; zagonetka je`; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak tekst Je` zadatak i ilustrovawe. Pisana slova ~itawe narodnih izreka; friz; doma}i zadatak ilustrovawe zagonetke o~i (Pi{em, pi{em); narodne izreke Kaè se ; zadatak; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Teàk zadatak {ala; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). êtvrta grupa slova za ~itawe; zadatak; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Pada sneg Petar Stoki}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Zajedni~ko prepri~avawe teksta Nezgoda de~ji rad; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Svet Du{an Radovi}; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Cve}ar Laza Lazi}; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Vuk J. Tajc; zadatak; friz (Pi{em, pi{em); dopuwalka vuk; ilustrovawe; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Mali Brata Jovan Jovanovi} Zmaj; zagonetka sat; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Sat mla|eg brata \uro Damjanovi}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda).
42.
2.
43. 44. 45. 46. 47. 48. 49.
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
50. 51. 52.
10. 11. 12.
53. 54. 55. 56. 57.
13. 14. 15. 16. 17.
58.
18.
59.
19.
10
Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 60. 61. 62. 20. 21. 22.
III ETAPA Obrada teksta Slon i mi{ {ala; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Koliko je pet i jedan indijska narodna pri~a; friz i prva ~etiri friza na slede}oj strani (Pi{em, pi{em). Obrada teksta Lisica pred sudom \ani Rodari; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda); doma}i zadatak posledwa ~etiri friza (Pi{em, pi{em). Obrada teksta Kaktus koji ra|a bombone V. Krotov; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak pesma Bombona ilustrovati je i nau~iti napamet (ûdna mi ~uda). Recitovawe pesme Bombona; prvi ~as pisawa pisanim slovima (Pi{em, pi{em). Prva grupa pisanih slova I, [, P, T (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst ôkolada; zadaci (ûdna mi ~uda). Pri~a prema nizu slika Mrav i tre{wa govorna i pismena ve`ba. Druga grupa pisanih slova A, L, M, V (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Ku}a u ku}i u ku}i V. Krotov; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Moderan Sne{ko Dragi{a Pewin; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak crtawe Sne{ka (ûdna mi ~uda). Tre}a grupa pisanih slova Z, O, E (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak napi{i re~enice pravilnim redosledom (ûdna mi ~uda). Zajedni~ka pismena ve`ba Rukavice (opisivawe predmeta); crtawe (ûdna mi ~uda). êtvrta grupa pisanih slova J, S, ^; rebusi; ispremetana slova (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak ukr{tenica (ûdna mi ~uda). Pisana slova koja smo nau~ili; zadaci (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak oboj mi{a onako kako je napisano (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Poledica Mom~ilo Te{i}; zadaci; ilustrovawe (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova G, g, U, u (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Putovawe Dragomir \or|evi}; zadatak (ûdna mi ~uda). îtawe i analiza doma}eg zadatka; Igramo se re~ima (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova N, n, R, r (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst More Ra{a Peki}; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Hleb Vladimir Andri}; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova B, b, Q, q (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Ze~ja posla Pavle Jankovi} [ole; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Lav i mi{ Ezop; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak prepri~avawe teksta Lav i mi{ pomo}u slika (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova D, d, K, k (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak informativni tekst; oboj dugu (ûdna mi ~uda). Govorna ve`ba Nova godina (slika); zadaci; crtawe jelke (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova W, w, C, c (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Pesma Beogradu; zadaci (ûdna mi ~uda). Informativni tekst o Boì}u autori; obrada narodne pesme Boì} {tapom bata; dopuwalka; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda).
63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83.
23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43.
11
Redni Redni broj broj ~asa III ETAPA ~asa po etapi 84. 44. Obrada teksta Au, {to je {kola zgodna Qubivoje R{umovi}; zagonetke; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak rebusi (ûdna mi ~uda). 85. 45. Obrada teksta Cvr~ak i mrav Lafonten; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak objasni izreke; zagonetka (ûdna mi ~uda). 86. 46. Obrada grupe pisanih slova H, h, @, ` (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak Zimske TV vesti; zadaci (ûdna mi ~uda). 87. 47. Obrada teksta Sveti Sava i |aci narodna pri~a; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak prona|i i pro~itaj jo{ neku pri~u ili pesmu o svetom Savi (ûdna mi ~uda). 88. 48. Obrada grupe pisanih slova ], }, F, f (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tema Da imam ~arobni }ilim (ûdna mi ~uda). 89. 49. Obrada teksta Nema za ma~ke {kole Grigor Vitez; dopuwalka; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). 90. 50. Posledwa grupa pisanih slova \, |, X, x; doma}i zadatak Pohvali se nekome koga voli{ (Pi{em, pi{em).
IV ETAPA Obrada teksta Kako je lepo znati ~itati Valentin Berestov; doma}i zadatak. Uputiti u~enike na stranicu u kwizi na kojoj treba da zapisuju naslove kwiga i pri~a koje su pro~itali ili èle da pro~itaju. @ABA ÎTA NOVINE Obrada pesme @aba ~ita novine J. J. Zmaj; doma}i zadatak nau~iti pesmu napamet. Recitovawe pesme @aba ~ita novine sa osnovnim uputstvima za to kako treba izraàjno recitovati; doma}i zadatak tekst Ispremetani stihovi. Obrada teksta Zec i vuk Toma Slavkovi}. Re~i sa suprotnim zna~ewem; doma}i zadatak pri~a prema nizu slika. Obrada teksta Petao i boje narodna pri~a; doma}i zadatak dopuwalka. Obrada teksta Hvalisavi ze~evi Desanka Maksimovi}. Obrada teksta Deset gu{~i}a ukrajinska narodna pri~a. Obrada teksta Mudri dedica narodna pri~a; doma}i zadatak. Obrada teksta Kako korwa~e u~e Gvido Tartaqa; doma}i zadatak tekst Pa~ja {kola J. J. Zmaj. Re~i sa sli~nim zna~ewem; doma}i zadatak tekst Pas i ma~ka L. Filipova. Izbor iz poezije J. J. Zmaj. IGRA Obrada teksta Igra Arsen Dikli}; doma}i zadatak tekst Kroja~ica i makaze. Obrada teksta Ne}e uvek da bude prvi Aleksandar Popovi}. Obrada teksta Mati J. J. Zmaj; doma}i zadatak tekst Baka i oni drugi Vlada Stojiqkovi}. Pisawe velikog slova.
92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
103. 104. 105. 106.
13. 14. 15. 16.
12
Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.
IV ETAPA Obrada teksta êtiri devoj~ice Dragan Luki}; doma}i zadatak tekst Veveri~in poklon Gvido Tartaqa. Obrada teksta Po{tovani susede Andrej Usa~ov; doma}i zadatak dopuniti re~i. Obrada teksta Sa mnom ima neka gre{ka Vlada Stojiqkovi}; doma}i zadatak (2) tema Bilo mi je sme{no. îtawe i analiza doma}eg zadatka. Obave{tajne re~enice rad na tekstu Prkosna kru{ka N. Jeremi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Apoteka Bogdan Popovi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Pri~a o malom prstu Du{an Radovi}; doma}i zadatak tekst Prsti. Upitne re~enice rad na tekstu Pitawe Tihomir Prodanovi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Radoznali sused narodna pri~a. Obrada teksta Da li mi verujete Du{an Radovi}; doma}i zadatak osmosmerka. Zapovedne re~enice rad na tekstu Mama kaè Laslo Bla{kovi}; doma}i zadatak. Izbor iz poezije Desanka Maksimovi}. GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO, TU DRVO POSADI Obrada teksta Sadi drvo Jovan Jovanovi} Zmaj; doma}i zadatak rebus. Obrada teksta Kad prole}e do|e Boìdar Timotijevi}; doma}i zadatak tema [ta bi voleo da sunce tebi pokloni ilustrovawe. Obrada teksta Vetar seja~ Mira Ale~kovi}. Obrada teksta Jesewa pesma Du{an Radovi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Senica i drvo Petar Stoki}; doma}i zadatak tekst Restorani za ptice Boìdar Timotijevi}. Obrada teksta Prole}e Voja Cari}; doma}i zadatak tekst Qubi~ica Stanko Rakita. Obrada teksta Ko je kriv L. Vladesku; doma}i zadatak (3) tema Jedan moj nesta{luk. îtawe i analiza doma}eg zadatka. Obrada teksta Slikovnica Mom~ilo Te{i}. Re~i sa umawenim zna~ewem rad na tekstu Mali ìvot D. Radovi}; obrada teksta Ja sam ~udo video; doma}i zadatak. Obrada teksta Ptica i drvo nepoznati autor; doma}i zadatak. Obrada teksta Crtanka Stevan Rai~kovi}. Re~i sa uve}anim zna~ewem; obrada teksta Kakva treba da je glava za pojedina znawa B. Timotijevi}. Izbor iz poezije Mom~ilo Te{i}. PRIJATEQ SE U NEVOQI POZNAJE
119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132.
29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42.
133. 134. 135.
43. 44. 45.
Obrada teksta Golub i p~ela Voja Cari}; doma}i zadatak. Obrada teksta Razumqiva pesma Dragomir \or|evi}; doma}i zadatak tekst Na{ Jova ku}icu J. J. Zmaj. Obrada teksta Car i skitnica Laza Lazi}.
13
Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 136. 46. 137. 47. 138. 48. 139. 49. 140. 50. 141. 142. 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64.
IV ETAPA Obrada teksta Lisica i gavran narodna basna; doma}i zadatak. Obrada pesme Slavujak narodna pesma. Obrada teksta Deda i repa narodna pri~a; doma}i zadatak. Obrada teksta Dva druga Lav Tolstoj; doma}i zadatak. Obrada pesme R|ava {ala narodna pesma; doma}i zadatak. Obrada tekstova Dve koze i Dva jarca Dositej Obradovi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Guske Gvido Tartaqa. Obrada teksta Brodi} V. Sutejev; doma}i zadatak (4) prepri~avawe sa promewenim krajem. îtawe i analiza doma}eg zadatka. Obrada teksta Jabuka Dragan Luki}. Izbor iz narodne epike ({aqive pri~e, poslovice, zagonetke, brzalice). PRIÂM TI PRIÛ Obrada teksta Tri lovca {aqiva narodna pri~a; doma}i zadatak. Obrada teksta Sun~ev pjeva~ Branko ]opi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Tuìbaba Du{an Radovi}. Obrada teksta Predlog Nedeqko Popadi}. Obrada teksta Bajka o labudu Desanka Maksimovi}; doma}i zadatak. Obrada teksta Divno ~udo jevrejska narodna pri~a. Obrada teksta Princeza na zrnu gra{ka Andersen; doma}i zadatak. Izbor iz poezije Grigor Vitez. TO JE TEK ONAKO Obrada teksta To je tek onako J. J. Zmaj; doma}i zadatak pesma Magarac i kwige M. Barjaktarevi}. Recitovawe pesme Magarac i kwige M. Barjaktarevi}. Popularno-informativni tekstovi (Igra~ke). Obrada teksta Stra{an slu~aj B. Timotijevi}; doma}i zadatak (5) tema Jednom sam se upla{io. îtawe i analiza doma}eg zadatka. Izbor iz narodne lirike uspavanke i {aqive pesme. Obrada teksta Uputstvo Vladimir Andri}. Obrada teksta Odgovor (odlomak) Sergej Mihalkov. Popularno-informativni tekstovi (Ku}a); doma}i zadatak. Obrada teksta Rva~i B. Timotijevi}. Obrada teksta [ta je na kraju Du{an Radovi}.
155. 156. 157. 158. 159. 160. 161. 162. 163. 164. 165.
65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75.
êtvrta etapa se sastoji od oko 90 ~asova. Ovde je isplanirano 75 ~asova, a ostalih 15 ~asova u~iteq moè iskoristiti za: ~itawe de~je {tampe recitovawe dramatizaciju razne vrste diktata dodatni rad na lektiri ~itawe nau~no-popularnih tekstova i sl.
14
[TA SVE DECA ZNAJU

Napomena: Na kraju radnog uxbenika [ta sve deca znaju nalazi se nekoliko praznih strana. Te stranice u~iteq moè da iskoristi za dodatne zadatke ili za ~asove koje je sam osmislio. U ovoj etapi u~enici sastavqaju re~enice najpre pomo}u slovarice, a zatim ih zapisuju. Dete, koje po u~iteqevoj proceni ve} zna da pi{e, ne treba prisiqavati da koristi slovaricu. One u~enike koji naro~ito napreduju u savladavawu po~etnog ~itawa i pisawa u~iteq tako|e osloba|a kori{}ewa slovarice.
1. NEDEQA (preporu~uje se da se pi{e flomasterima)

1. UVODNI ÂS U {kolama koje toga dana vr{e prijem prvaka predvi|eno je upoznavawe sa u~enicima i roditeqima. U {kolama u kojima je ovo prvi nastavni ~as toga dana, u~iteq upoznaje svoje u~enike sa prostorijama {kole, na~inom rada i sl. Deo ovog ~asa u~iteq moè da realizuje kroz igru, ~itawe neke pesme ili kratke pri~e. âs bi trebalo da protekne u opu{tenoj i veseloj atmosferi. 2. OVO SAM JA (str. 45) Upoznavawe sa uxbenikom [ta sve deca znaju prelistavawe uxbenika, obja{wewe pojedinih znakova i na~ina na koje }e se (i ~ime }e se) pisati i crtati (5 minuta). îtawe pesme [ta sve deca znaju i kratak razgovor o pesmi (2-3 minuta). Pesma treba da posluì za to da deca shvate da su do polaska u {kolu mnogo toga ve} nau~ila, a da }e se u~ewe u {koli samo nastaviti. U~iteq se ukratko predstavqa: imenom i prezimenom (nadimkom); (ime zapisuje na tabli velikim {tampanim slovima) pri~a o tome {ta je najvi{e voleo da radi kada je bio mali govori u~enicima koga voli govori o tome {ta voli / zna da radi nabraja ono {to voli da jede otkriva im koju boju najvi{e voli Dakle, u~iteq navodi sve ono {to ga karakteri{e. Wegovo predstavqawe bi trebalo da sluì za primer (uzor) u~enicima, te o tome mora da vodi ra~una kad odlu~uje o na~inu na koji }e se predstaviti. U~enici koji to èle, mogu da pri~aju o sebi. Ako u~iteq oseti da je potrebno, moè da im pomogne slede}im pitawima: Koga voli{? Da li ima{ brata ili sestru? Koju igru najvi{e voli{? S kim se najradije igra{? Koji ti je omiqeni crtani film / kwiga? [ta najvi{e voli{ / zna{ da radi{? i sl. Crtawe sebe (u ogledalu) [ta sve deca znaju (str. 4). Treba posavetovati u~enike da nacrtaju ne{to po ~emu }emo ih lako prepoznati kada budu crtali sebe u ogledalu. Ukoliko u~iteq ho}e da proveri da li neko ume da ~ita, moè zamoliti u~enike za pomo} pri ~itawu zahteva u dnu strane. Pre nego {to zapo~nu crtawe, u~iteq treba da objasni ~emu sluì prostor u gorwem desnom uglu (prostor za datum). U~enici sa table prepisuju datum.
15
Ako u~enik zna da pi{e, moè (ako èli) da napi{e svoje ime ili ne{to o sebi u prostoru za pisawe pored ogledala. U~iteq aktivno podsti~e u~enike (obilazi svakog posebno, podsti~e ih osmehom, pitawima, nenametqivim sugestijama). U~enici koji to èle, na kraju ~asa mogu da pokaù pred celim razredom svoj rad i predstave ga pokretom, re~ima, pantomimom Oni koji su ne{to napisali mogu, ako èle, to da pro~itaju. 3. MOJA PORODICA (str. 6) âs po~iwemo pri~om ili pesmom. Predlog: Jutarwi pozdrav Dobro jutro, tata, ~uj zvowavu sata. Dobro jutro, mama, i tebi i nama. Dobro jutro, seko, uzavri nam mleko. Dobro jutro, bako, ustani polako. Dobro jutro, deda, donesi nam meda. Dobro jutro svima koliko vas ima! Petar Kneèvi} Podsticajna pitawa: Ko ~ini porodicu? S kim u~enik ìvi? S kojim ~lanom porodice i {ta voli da radi? U~enici crtaju porodicu unutar rama za sliku po{to prepi{u datum sa table (str. 6). Prvi zahtev moè da pro~ita u~enik koji zna da ~ita. Oni koji znaju da pi{u, mogu da napi{u imena ~lanova svoje porodice ili re~enice o svojoj porodici u prostoru za pisawe. U~iteq aktivno podsti~e u~enike (obilazi svakog posebno, podsti~e ih osmehom, pitawima, nenametqivim sugestijama). Oni koji to èle, na kraju ~asa mogu da pro~itaju to {to su napisali. Doma}i zadatak Pro~itati, a zatim objasniti {ta je to, u stvari, doma}i zadatak. Za slede}i ~as poneti omiqenu igra~ku. 4. MOJA IGRA^KA ORIJENTACIJA U PROSTORU GORE, DOLE, LEVO, DESNO (prvi ~as na kojem u~enici samostalno prepisuju naslov s table) Govorna ve`ba Moja igra~ka (trajawe do 15 minuta) (str. 7) Na znak u~iteqa u~enici poku{avaju izvesnim ogla{avawem da predstave svoju igra~ku (wen naziv, na~in ogla{avawa). Na ovom primeru treba objasniti za{to je potrebno da slu{amo jedni druge, da ne govorimo svi uglas, da ne upadamo drugima u re~ i sl.
16
U~enici koji to èle, mogu pojedina~no da predstavqaju svoje igra~ke. Podsticajna pitawa: Koji je naziv igra~ke? Kada su je dobili? Od koga? Kako se wom igraju? Orijentacija u prostoru gore, dole, levo, desno (do 20 minuta). U~iteq ispisuje naslov na tabli velikim {tampanim slovima. U~enici kroz igru pokazuju levo, desno, gore, dole, a zatim uz pomo} u~iteqa pokazuju {ta se na tabli nalazi gore, {ta je dole, {ta je levo, a {ta desno. Svaki od tih izraza u~iteq zapisuje (ili lepi pripremqene natpise) na odgovaraju}e mesto na tabli (Prilog br. 1). U~enici prepisuju naslov, datum, a zatim i re~i u nazna~ena poqa u uxbeniku. Sledi crtawe igra~ke na mestu koje je u uxbeniku za to predvi|eno (izme|u ispisanih izraza). U~iteq obja{wava da crte` treba da bude krupan i da zauzima ceo slobodan prostor, crtaju}i na tabli ne{to jednostavno kao primer (drvo, ku}u i sl.). Va`no je da ne nacrta igra~ku, da ga u~enici ne bi kopirali. U~enici koji znaju i èle da pi{u, mogu da zapi{u naziv igra~ke ili ne{to o woj unutar prostora za pisawe. Oni koji to èle, na kraju ~asa mogu da pro~itaju ono {to su napisali. U~enik koji ne zavr{i crte` na ~asu, moè to da uradi kod ku}e. 5. MOJA [KOLA (str. 8) âs se zapo~iwe igrom Na slovo, na slovo, a u~enici treba da imenuju {to vi{e pojmova koji po~iwu zadatim slovom. Sledi upoznavawe sa razrednom slovaricom i imenovawe predmeta sa sli~ica nacrtanih iznad slova kako bi se formirale asocijacije: naziv predmeta na slici prvi glas tog naziva slovo ispod sli~ice. U~iteq pokazuje pojedina slova na slovarici, a deca ve`baju wihovo imenovawe (pomo}u asocijacije na sli~icu). Govorna ve`ba Moja {kola U~iteq ispisuje naslov na tabli Podsticajna pitawa: Koje je ime {kole? Gde se ona nalazi? Kako izgleda? Od kojih prostorija se sastoji? Kako izgleda dvori{te? Koji deo {kole vam se najvi{e svi|a i za{to? Zatim u~enici otvaraju uxbenik na str. 8, a u~iteq im skre}e pa`wu na levu i desnu marginu i sli~ice sa slovima. Uo~avaju da su sli~ice i slova ista kao na razrednoj slovarici. U~enici ~itaju zahteve. Zatim prepisuju naslov i datum, a onda crtaju {kolu. U~enici koji znaju i èle da pi{u, mogu da zapi{u ime {kole ili ne{to o woj u prostoru za pisawe. Oni koji to èle, na kraju ~asa mogu da pro~itaju ono {to su napisali.
17
2. NEDEQA
6. JEZI^KE VE@BE 1 (SLOVO, GLAS, RE^) PODELA DE^JIH SLOVARICA (str. 9) Na razrednoj slovarici u~iteq pokazuje slova redom, a u~enici ih u horu imenuju. Zatim u~iteq pokazuje slova na preskok, a u~enici ih izgovaraju (trajawe do 5 minuta). îtawe slova iz slovarice. U~iteq uvodi decu u ~itawe slova. On treba da pravi jasnu razliku izme|u ~itawa i imenovawa pojedinih slova. Kod imenovawa, slova se izgovaraju kratko i tvrdo (s prizvukom), a kod ~itawa slova, wihovi se glasovi izgovaraju onako kako se ~uju u govoru meko, bez prizvuka, samo malo produèno (trajawe do 5 minuta). Zatim se prelazi na rad sa de~jim slovaricama. U~iteq traì od u~enika da na preskok pokaù neka slova, a da ih zatim vrate u xepi}, na odgovaraju}e mesto. Treba objasniti u~enicima i to da se karton~i}i mawe savijaju ako ih u xepi} vra}aju otpozadi kao posledwe slovo (trajawe do 5 minuta). U~enici otvaraju uxbenik na str. 9 i gledaju prvu sliku na kojoj je SIR. Uz pomo} u~iteqa sastavqaju re~ SIR od slova slovarice. Zatim imenuju ìvotiwu sa slike koja stoji ispod (RIS). Od u~enika se traì da pomo}u istih slova od kojih je sastavqena re~ SIR, mewaju}i wihov redosled, napi{u re~ RIS. Sledi najava ~asa i ispisivawe naslova IGRE REÎMA na tabli. Kroz igru u~enici ponovo pi{u re~ SIR, zatim prepisuju naslov, a naposletku re~ SIR u odgovaraju}i prostor ispod slike. Mewaju}i redosled slova, na isti na~in ispisuju re~ RIS. Slede}e tri slike OKO, SOK, SOKO obraditi na isti na~in (u trajawu od 30 minuta). 7. JEZI^KE VE@BE 2 (GLAS, SLOVO, RE^) 2. ÂS (str. 10) Razlikovawe ~itawa i imenovawa slova (ve`ba sa 6. ~asa). Otvoriti uxbenik na strani 10. Sledi razgovor o slici na kojoj je prikazan lav koji ri~e. Pitati u~enike {ta izlazi iz lavovih usta. Ako kaù da je to slovo A, onda traìti od u~enika da i oni izgovore to slovo, da bismo videli da li }e i wima iz usta da iza|e slovo A. Na taj na~in dolazimo do obja{wewa da je to {to ~ujemo glas, a kada taj glas zapi{emo odre|enim znakom, onda je to slovo (A slovo). Da bi nastala re~ potrebna su nam i druga slova. Koja smo sve slova upotrebili da bismo napisali re~ LAV? Zatraìti od u~enika da od slova slovarice napi{u svoje ime, kao i da kaù od kojih je slova sastavqeno wihovo ime i da ga pro~itaju (trajawe 2-3 minuta). Od u~enika potom traìti da od slova slovarice sastave re~ LAV. Pitati ih {ta je to prikazano na slici ispod i koje je boje. Po{to zakqu~imo da je auto PLAV, pita}emo u~enike koje je slovo koje treba dodati re~i LAV i na kom mestu da bismo dobili re~ PLAV. Na isti na~in obraditi i re~ LAVA. U~enici zatim dopuwavaju izostavqena slova u re~ima iz uxbenika. Do kraja ~asa u~enici sastavqaju re~i od slova slovarice, ~itaju re~i koje su sastavili i imenuju slova koja su im bila potrebna za sastavqawe tih re~i. 8. \A^KA TORBA (str. 11) Govorna ve`ba razgovor o slici |a~ke torbe (trajawe do 10 minuta) (str. 11) U~enici imenuju predmete prikazane na slici i ~itaju natpise. Sledi razgovor o tome {ta se nalazi u wihovim torbama. Posle zapisivawa naslova pomo}u slova slovarice (i uz pomo} u~iteqa), u~enici prave spisak predmeta iz svoje torbe i prepisuju
18
ga na ozna~eno mesto u kwizi. Svako }e raditi prema sopstvenim mogu}nostima! Dopustiti u~enicima da prepi{u re~i sa slike (trajawe do 30 minuta). U~iteq podsti~e u~enike da ~itaju svoj spisak (u trajawu od 5 minuta). 9. PARK IGRE (REÊNICA) EGZEMPLARNA NASTAVA (str. 1213) Govorna ve`ba na osnovu slike. U okviru ve`be pro~itati nazive sa slike. Traìti od u~enika da predloè imena dece sa slike (str. 12). Ve`ba treba da traje do 5 minuta. Pitati u~enike: [ta rade, na primer, Petar i Ana? O~ekivani odgovor bi glasio: Klackaju se. U~iteq od slova razredne slovarice pi{e: PETAR I ANA SE KLACKAJU. To je re~enica. [ta je ono {to stoji na kraju re~enice? Na kraju re~enice pi{emo TA^KU. U~enici prvo prepisuju tu re~enicu, a zatim od slova slovarice sastavqaju re~i (quqa{ka, tobogan), pa ih prepisuju. Onda ~itaju napisane re~enice, a zatim crtaju (trajawe do 40 minuta). 10. NA[A UÎONICA (str. 14) Govorna ve`ba pomo}u slike (str. 14). Na kraju govorne ve`be u~enici sastavqaju izostavqene re~i od slova slovarice i prepisuju ih u odgovaraju}a poqa (trajawe do 15 minuta). U~enici samostalno (ili uz pomo} u~iteqa) sastavqaju re~enice o svojoj u~ionici ili o u~ionici sa slike i upisuju ih u odgovaraju}i prostor. Sledi ~itawe re~enica.
3. NEDEQA
11. ORIJENTACIJA U VREMENU JUÊ, DANAS, SUTRA, PREKOSUTRA (str. 15) Govorna ve`ba sa nizom slika (str. 15). Pitati u~enike {ta rade ujutru, u podne i uve~e. Zatim sa wima uraditi vremensku lentu (PREKJUÊ, JUÊ, DANAS, SUTRA, PREKOSUTRA). Pitati u~enike o tome {ta su i kada radili, a zatim ih uputiti na samostalan rad neka najpre napi{u re~enice o tome {ta rade ujutru, {ta u podne, a {ta uve~e, a potom neka crtaju. îtawe zapisanih re~enica. 12. DANI U NEDEQI (str. 16) Razgovor zapo~eti pitawima: Koji je danas dan? Koji je dan bio ju~e? Koji }e dan biti sutra? (nadovezati se na prethodnu nastavnu jedinicu Kada se {ta dogodilo) Sledi ~itawe / slu{awe i kratak razgovor o pesmi Nedeqa. (Predlog: Ako u~iteq moè da nabavi tu ili drugu pesmu o danima u nedeqi koja se peva, moè je iskoristiti.) U~iteq zatim ~etvorici de~aka treba da podeli kartone na kojima su ispisani nazivi dana u nedeqi ponedeqak, utorak, ~etvrtak, petak (re~i mu{kog roda), a trima devoj~icama natpise sa preostalim danima sreda, subota, nedeqa (re~i ènskog roda). Prilikom drugog ~itawa / slu{awa pesme, zadatak u~enika bi}e da iza|u i stanu ispred odeqewa kada se u pesmi pomenu nazivi dana u nedeqi koji su ispisani na kartonima koji su im dodeqeni. Kartone sa nazivima dana u~enici treba da drè ispred sebe, tako da ih svi mogu pro~itati.
19
Dani se re|aju zdesna nalevo, po~ev od ponedeqka. U~iteq treba da napravi razmak izme|u subote i nedeqe i ostalih dana. Sledi razgovor i obja{wewe za to za{to su dani razmaknuti jedan od drugog, kao i za to za{to su napisani razli~itim bojama. U~enici, uz u~iteqevu pomo}, lepe natpise na tablu jedan ispod drugog (u trajawu od 15 do 20 minuta). Sledi pisawe naslova Dani u nedeqi. U~enici prepisuju naslov i nazive dana u nedeqi na odgovaraju}e mesto u uxbeniku. Nakon toga pomo}u slovarice sastavqaju re~enice o svom omiqenom danu u nedeqi (u trajawu od 25 do 30 minuta). Doma}i zadatak: Nacrtaj ne{to {to obi~no radi{ tog dana. 13. RAZLIKOVAWE GLASOVA ^ I ] U GOVORU I PISAWU (OGLA[AVAWE @IVOTIWA) (str. 17) âs }emo po~eti tako {to }emo pitati u~enike da li znaju kako se neke ìvotiwe ogla{avaju. U~enici imitiraju ogla{avawe ìvotiwa po izboru (trajawe 2-3 minuta). Zatim otvaraju uxbenik (str. 17). Pita}emo ih da li znaju kako se ogla{avaju ìvotiwe sa slika (onomatopejom). U~enici zatim od slova slovarice dovr{avaju re~enice: Cvr~ak cvr~i. Petao kukuri~e. Golub gu~e. Koza meke}e. @aba kreke}e. Sviwa grok}e. Sledi samostalno (ili uz eventualnu u~iteqevu pomo}) sastavqawe i prepisivawe re~enica o me~ki i }urki. U~enici ~itaju re~enice. Na kraju ~asa moè se organizovati igra u kojoj }e u~enici odabrati ìvotiwe i imitirati ih pokretom i onomatopejom. 14. SEOSKO DVORI[TE I DOMA]E @IVOTIWE (str. 1819) Govorna ve`ba na osnovu slike (str. 18). îtawe i obja{wewe napisanih re~i. îtawe pesme Vile, D. Eri}a. Ispisivawe naslova Doma}e ìvotiwe. Samostalan rad u~enika sastavqawe i pisawe re~enica o doma}im ìvotiwama. Koju doma}u ìvotiwu najvi{e voli{? Za{to? Gde si je video/videla? [ta zna{ o woj? Crtawe doma}ih ìvotiwa. 15. PIJACA JESEN (str. 20) îtawe pesme Hvala J. J. Zmaja (uxbenik, str. 20). Govorna ve`ba na osnovu slike. îtawe i obja{wewe natpisa sa slike. Ukr{tenica U~enici se prvi put sre}u sa ukr{tenicom, te je potrebno objasniti im kako se ona popuwava.
20
Predlog: U~iteq na tabli crta ukr{tenicu. Prvu re~ (JABUKA) zajedni~ki sastavqaju od slova razredne slovarice. Zatim je u~iteq ispisuje u ukr{tenici na tabli, a u~enici to prepisuju. Ostale re~i u~enici samostalno sastavqaju od slova slovarice, a potom ih prepisuju. Objasniti za{to je kona~no re{ewe JESEN. Sledi sastavqawe re~enica o jesewim plodovima. îtawe re~enica.
4. NEDEQA
16. @IVO NE@IVO (str. 21) îtawe pesme Hvala sa prethodnog ~asa i uo~avawe velikih i malih slova. U~iteq okre}e slova slovarice jedno po jedno, pa upore|uje malo i veliko slovo. Na tabli zapisuje ona slova kod kojih je malo slovo razli~ito od velikog (A, a; B, b; \, |; E, e; J, j; R, r; ], }; U, u; F, f). U~enici okre}u slova svojih slovarica. Otvaraju stranu 21. U~iteq im skre}e pa`wu na margine na kojima se nalaze mala i velika slova. Najava ~asa: @ivo i neìvo u~iteq obja{wava da }e se odsad na po~etku naslova i svake re~enice uvek pisati veliko slovo. U~iteq daje uputstva za re{avawe navedenog tipa rebusa. Analiza rebusa luk (biqka) i luk (predmet). U~enici samo zapisuju re{ewa tih rebusa, a ono {to je zadato za crtawe i druga dva rebusa uradi}e za doma}i zadatak. Sledi kratak razgovor o tome {ta je ìvo, a {ta nije ìvo, a zatim crtawe i pisawe. 17. VO]E VO]WAK (str. 2223) (jabuka, jagoda, gro`|e i banana) Govorna ve`ba na osnovu slike Vo}wak (u trajawu do 10 minuta). Razgovor o svakom pojedina~nom vo}u uo~enom na slici. Posebno naglasiti razlog zbog kojeg u ovom vo}waku na slici nema banane (zato {to banana ne raste u na{em kraju). Na primeru {qive u~iteq obja{wava u~enicima kako da zapi{u re~enice o toj vo}ki. Zajedno sa u~enicima smisliti najvi{e tri jednostavne i kratke re~enice i zapisati ih na tabli. U~enici ove re~enice ne prepisuju. (Npr: [qiva je qubi~asta. Od we se pravi xem. Volim da jedem {qive.) U~enici samostalno sastavqaju i zapisuju re~enice. Na kraju ~asa nekoliko u~enika bi trebalo da pro~ita svoje re~enice. Doma}i zadatak: (str. 23) nacrtati i zapisati sastojke za vo}nu salatu (ko to zna i èli). 18. POVR]E (str. 2427) îtawe i kratak razgovor o pesmi sa strane 24. Popuwavawe ukr{tenice (videti ~as 15). Kratak razgovor o povr}u na sli~an na~in kao i tokom prethodnog ~asa na kojem je tema bila vo}e (sve tri aktivnosti bi trebalo da traju 15 minuta). U~enici samostalno sastavqaju i zapisuju re~enice o povr}u, a onda ih ~itaju. Doma}i zadatak: crtawe povr}a i zapisivawe re~enica.
21
19. RESTORAN (RO\ENDAN) LEPO PONA[AWE (str. 2829) Pevawe pesme Danas nam je divan dan. Govorna ve`ba na osnovu slike. Zapisivawe zadatih re~i na odgovaraju}a mesta u obla~i}ima. Razgovor o lepom pona{awu i re~ima koje tom prilikom koristimo. U~enici samostalno sastavqaju re~enice o lepom pona{awu, zatim ~itaju re~enice i re{avaju tajne poruke. 20. U PRODAVNICI (STR. 3031) Govorna ve`ba na osnovu slike, sa osvrtom na zdravu hranu. Podsta}i u~enike na to da kaù koje se namirnice koriste u wihovoj porodici (trajawe oko 10 minuta). U~enici ~itaju natpise. Sastavqawe spiska za kupovinu. Sledi crtawe.
5. NEDEQA
21. PRIÂ PREMA NIZU SLIKA 3 SLIKE (str. 3233) Govorna ve`ba na osnovu niza slika. Podsta}i u~enike na to da za svaku sliku smisle bar po jednu re~enicu. U~enici sastavqaju i zapisuju re~enice, a naposletku ~itaju pri~u. 22. PUTOVAWE SAOBRA]AJNA SREDSTVA (str. 3435) îtawe/slu{awe pesme Semafor. Govorna ve`ba na osnovu slike; ~itawe natpisa. Imenovawe preostalih prevoznih sredstava sa slike. Zapisivawe izostavqenih naziva. Re{avawe rebusa. Obja{wewe postupka u re{avawu rebusa voz (zajedno treba da traje oko 20 minuta). U~enici sastavqaju i zapisuju re~enice o putovawima i prevoznim sredstvima, a onda ih ~itaju. Doma}i zadatak crtawe onoga {to predstavqa re{ewe rebusa. 23. ULAZNICE / KARTE ZA POZORI[TE, BIOSKOP, ZOO-VRT, AUTOBUS, VOZ (str. 36) Pozvati se na prethodni ~as Saobra}ajna sredstva. Uporediti putovawe automobilom i autobusom (vozom, avionom) da bi u~enici shvatili da nam je za putovawe tim prevoznim sredstvima potrebna karta. U kojim jo{ situacijama koristimo karte/ulaznice? Ispisivawe naslova Ulaznice i karte. Prona}i prilog br. 1. Prepoznati koja karta/ulaznica ~emu sluì. Objasniti u~enicima kako da razdvoje karte. Sledi igra u parovima Kobajagi putujemo ili idemo u bioskop Nekoliko parova treba da odigra igru pred celim odeqewem (trajawe do 20 minuta).
22
U~iteq daje u~enicima uputstva za re{avawe osmosmerke, a onda je zajedni~ki re{avaju. Smi{qawe izgleda i crtawe jedne ulaznice. Doma}i zadatak prona}i i zalepiti jednu kartu/ulaznicu. 24. IGRAM SE SA DRUGOM/LOPTOM (str. 37) âs po~eti pesmom Dugme sluì kaputu (Bukvar, Kreativni centar, str. 72). Kratak razgovor o pesmi, sa osvrtom na to ~emu {ta sluì. Na str. 37 uporediti trake (ìva bi}a i predmete). Traìti od u~enika da objasne u ~emu je razlika. îtawe re~enica Igram se sa drugovima. Igram se sa psom. Odnosno Igram se igra~kama. Uporediti te re~enice i objasniti razliku me|u wima, a zatim objasniti u~enicima kako da pravilno upotrebqavaju predlog S/SA u usmenom i pismenom izraàvawu. Zapisivawe naslova Igramo se. Za svaku sli~icu u~enici treba usmeno da sastave odgovaraju}e re~enice (u trajawu od oko 20 minuta). U~enici samostalno sastavqaju i zapisuju re~enice, a onda ih ~itaju. 25. SLIKA IZ NOVINA (PREDMETI) (str. 3839) Na po~etku ~asa u~enike uputiti u to da u narednih nekoliko dana treba da zapisuju na 50. strani obave{tewa i natpise koje pro~itaju u svojoj okolini. Primeri de~jih radova
23
Za ovaj ~as u~iteq priprema sli~ice ise~ene iz novina i ~asopisa na kojima su predstavqeni razni predmeti. Slike treba da budu velike, jasne, precizne, lepe, a da je ono {to je na wima predstavqeno u~enicima poznato. U~enici dobijaju zadatak da smisle i zapi{u re~enice o slici koju su dobili. Pre nego {to po~nu da pi{u, nekoliko u~enika treba da ispri~a: kako izgleda to {to je predstavqeno na slici ~emu to sluì kako i kada se koristi. U~enici samostalno smi{qaju i zapisuju re~enice, a onda ih ~itaju.
6. NEDEQA
26. KU]NI QUBIMCI (str. 4041) Govorna ve`ba o ku}nim qubimcima o onim koje u~enici ve} imaju ili o onim koje bi èleli da imaju. Re{avawe zagonetki. Pisawe naslova Ku}ni qubimci. U~enici samostalno smi{qaju i zapisuju re~enice/pri~u, a onda to ~itaju. Sledi crtawe ku}nog qubimca. Doma}i zadatak. 27. ZANIMAWA (str. 4243) âs po~iwemo kratkim razgovorom o tome kojim se zanimawima bave roditeqi (ro|aci, kom{ije, prijateqi) u~enika. Analiza sli~ica iz uxbenika sa strana 42, 43 Ko su i {ta rade qudi sa slika? Zapisivawe naslova Zanimawa. U~enici samostalno smi{qaju i zapisuju re~enice, a onda ih ~itaju. Zatim, prema sopstvenom izboru, crtaju i/ili pi{u o tome {ta bi èleli da budu kad porastu, a onda to ~itaju.
24
28. REÎ I IZRAZI ISEÊNI IZ [TAMPE (NASLOV) (str. 4445) Primeri de~jih radova
Za ovaj ~as u~iteq priprema re~i ise~ene iz novina i ~asopisa. U~iteq bira imenice koje su deci poznate i interesantne. Svaki u~enik dobija razli~itu imenicu i zadatak da proba da je pro~ita. U~iteq proverava da li je svaki u~enik razumeo re~ koju je pro~itao, a zatim nekoliko wih smisli dve-tri re~enice ili kra}u pri~u u vezi sa dobijenim pojmom. Sledi individualno smi{qawe i zapisivawe re~enica. îtawe re~enica.
25
29. ZOOLO[KI VRT (str. 4647) Kratak razgovor o tome ko je bio u zoolo{kom vrtu i {ta je tamo video Na str. 44 posmatramo sliku zoolo{kog vrta iz kojeg su neke ìvotiwe pobegle. Upu}ujemo u~enike na prilog br. 2 u kojem se nalaze sli~ice ìvotiwa koje treba da zalepe na odgovaraju}a mesta (tj. smeste u odgovaraju}i kavez). U~enici samostalno smi{qaju i zapisuju re~enice/pri~u, a onda to ~itaju. Sledi samostalan rad na povezivawu naziva (delova ìvotiwa). 30. MOGU]I NASLOVI IZNENA\EWE, RADOST, SRE]A, POKLON (str. 4849) Govorna ve`ba pomo}u slike. U~enici prvi put sami smi{qaju naslov svoje pri~e i zapisuju ga. Sledi pisawe pri~e, ~itawe te pri~e i crtawe. Posle toga je na redu pronalaèwe skrivene re~i.
7. NEDEQA
31. KOMPONOVAWE REÊNICA SA REÎMA ISEÊNIM IZ [TAMPE (str. 5051) Primeri de~jih radova
26
Za ovaj ~as u~iteq treba da pripremi re~i/delove re~enica koje su ise~ene iz ~asopisa i novina, a odabrane tako da samo u re~enicama mogu da imaju pun smisao. Re~i/delovi re~enica treba da budu poznati deci, jasno napisani }irili~nim slovima i to raznim fontovima. U~iteq pokazuje u~enicima re~ Poklon (napisanu velikim po~etnim slovom). Kroz razgovor u~iteq navodi u~enike na zakqu~ak da je to re~. êmu sluè re~i? (Re~i sluè za sastavqawe re~enica.) Hajde da re~ Poklon smestimo u jednu re~enicu. Budu}i da je re~ Poklon napisana velikim po~etnim slovom, treba navesti u~enike da zakqu~e da }emo tako napisanu re~ smestiti na po~etak re~enice. U~iteq lepi re~ Poklon na tablu, a zatim navodi u~enike na to da treba da sastave re~enicu Poklon je zanimqiv. Zatim u~iteq ponovo pokazuje re~ poklon ovog puta napisanu malim slovima. Analizirati re~ poklon na sli~an na~in kao i prethodnu re~, a onda je postaviti na kraj re~enice Volim kada dobijem poklon. U~enicima se ponovo pokazuje re~ poklon, tako|e napisana malim slovima. Analizirati je na sli~an na~in kao i prethodne re~i, pa je postaviti u sredinu re~enice: Taj poklon me je najvi{e obradovao. (Kompletno obja{wewe treba da traje 10 minuta.) Str. 48 ~itawe re~enica i konstatovawe da su iste kao na tabli. Zakqu~iti da re~ poklon izgleda kao da je iz novina. Danas }emo se igrati i sme{tati re~i iz novina u re~enice. Pisawe naslova Igramo se re~ima. U~iteq deli u~enicima re~i (pri izboru vodi ra~una o mogu}nostima i osobenostima svakog u~enika), a oni samostalno sastavqaju re~enice. U~enik koji zavr{i zadatak iz kutije }e, uz pomo} u~iteqa (nenametqivom sugestijom), birati re~i i sastavqati nove re~enice, te }e ih pro~itati. 32. PANTOMIMA / PROÎTAO SAM (str. 52) âs po~iwemo tako {to u~enici ~itaju ono {to su proteklih dana zapisivali na str. 50. Kada pro~itaju natpis, u~iteq traì od wih da objasne gde su ga videli, {ta taj natpis zna~i itd. (trajawe najvi{e 15 minuta). Drugi deo ~asa PANTOMIMA U~iteq obja{wava {ta je to pantomima i kako se ona igra (tako {to jedan u~enik dobije listi} sa re~enicom, pro~ita je u sebi i izvede zapisanu radwu pred celim odeqewem. Ostali u~enici poga|aju {ta je to {to on radi). U~iteq treba da pripremi onoliko ceduqa koliko u~enika ima u odeqewu. Na svakoj ceduqi napisano je {ta dete treba da opona{a. Pri izboru svake ceduqe u~iteq treba da vodi ra~una o teìni re~enice koju dete treba da pro~ita, kao i o teìni radwe koju treba da izvede. U~enik treba samostalno da pro~ita re~enicu i izvede radwu pantomimom pred odeqewem. Ostali u~enici poga|aju ono {to on izvodi. Ukoliko dete ne moè da se sna|e samo, u~iteq mu pomaè ohrabruju}i ga. Pripremite listi}e sa slede}im re~enicama (Prilozi 2a i 2b). 33. RED REÎ U REÊNICI (str. 53) Ponavqawe: veliko slovo se pi{e na po~etku re~enice ta~ka se pi{e na kraju re~enice.
27
Red re~i u re~enici U~iteq na tri primera pokazuje u~enicima kako se pravilno raspore|uju re~i u re~enici. Primer: U~iteq obja{wava u~enicima da je dunuo vetar i pome{ao re~i u re~enicama. Zadatak je da se re~i ponovo pravilno rasporede. Stoga izvodi tri u~enika. Svaki izvla~i po jednu ceduqu. Wihov zadatak je da pro~itaju re~ koju su dobili, a zatim da poku{aju da sastave re~enicu tako {to }e se pravilno pore|ati. U~enici treba zajedno da pro~itaju re~enicu. Preostale dve re~enice treba obraditi na isti na~in. P~ele prave med. Meda se sladi medom. P~ele ~uvaju med u ko{nici. U~enici otvaraju uxbenik (str. 53) i pi{u naslov Red re~i u re~enici, a zatim dobijaju zadatak da re~i (iz u~eni~kog priloga 3) pravilno rasporede i zalepe na predvi|eno mesto i tako dobiju re~enice. U~enici ~itaju re~enice. Zatim dobijaju zadatak da u nizovima re~i prona|u pravilno napisane re~i kru{ka, ~okolada. 34. BAJKA (str. 5455) Govorna ve`ba na osnovu slike. Razgovarati o slede}em: kako bajke po~iwu (Bio jednom jedan) o likovima iz bajki o mestima na kojima se pri~a odvija o wihovoj omiqenoj bajci o tome ko im je ~itao/pri~ao bajke. Sledi ~itawe natpisa i imenovawe ostalih pojmova sa slike. U~enici usmeno obja{wavaju svoje asocijacije na odre|ene pojmove iz bajki. Npr. Vuk je/pojeo Crvenkapu/gladan/opasan Kraq Kraqica Princeza Princ Zmaj/a`daja Iza sedam brda Zapisivawe naslova Bajke. U~enici samostalno sastavqaju i zapisuju re~enice, a onda ih ~itaju. Na kraju se bavimo ilustrovawem. 35. BIBLIOTEKA (U^LAWEWE) (str. 5657) Ovaj ~as bi bilo poèqno pripremiti ranije (~lanske karte za biblioteku) i organizovati ga u {kolskoj biblioteci, ako za to u {koli ima uslova. Po dolasku u biblioteku u~enici se upoznaju sa bibliotekarom. Sledi kratko upoznavawe sa na~inom rada u biblioteci. U~enici ~itaju natpise s polica, kao i naslove pojedinih kwiga. Upore|ivawe slike iz uxbenika (str. 56) sa pravom bibliotekom.
28
U~enici ~itaju natpise iz uxbenika i re{avaju zagonetke iz kwige. Pisawe naslova U biblioteci. Rad u uxbeniku (str. 57); u~enici ~itaju ono {to su napisali. Na kraju ~asa u~enici dobijaju ~lanske karte i iznajmquju kwigu koja je primerena wihovom uzrastu. Ako nema uslova da se ~as organizuje u biblioteci, ~as organizovati kao govornu ve`bu pomo}u slike.
8. NEDEQA
36. SVEMIR (str. 5859) Govorna ve`ba na osnovu slike. (U~enike navesti da razmi{qaju o zadatku koji }e pisati Zami{qeno putovawe u svemir.) îtawe onoga {to je napisano. Obja{wewe zna~ewa nepoznate re~i (lansirati) i razgovor o tome {ta je re~nik i ~emu on sluì. îtawe zanimqivosti. Samostalan rad na pisawu kratke pri~e o zami{qenom putovawu u svemir i ~itawe pri~a. Re{avawe zadatka u raketi. 37. SUPROTNOSTI (str. 6061) Na primerima iz u~ionice traìti od u~enika da prona|u neke suprotnosti (deca de~ak/devoj~ica; kosa duga~ka/kratka, svetla/tamna; gore/dole i sl.). Izvo|ewe govorne ve`be na osnovu slike, sa akcentom na prikazanim suprotnostima. Sledi ~itawe i obja{wewe pesme Razlika. Samostalan rad u~enika (str. 61). 38. AUDIO-VIZUELNA SREDSTVA (str. 6263) Govorna ve`ba na osnovu slike. îtawe natpisa. Akcenat se stavqa na to koje od prikazanih aparata u~enici naj~e{}e koriste, koje najvi{e vole da koriste i za{to. Ako za to postoji mogu}nost u {koli, bilo bi poèqno da u~iteq neke od aparata donese na ~as i pokaè kako rade. Samostalan rad u~enika (str. 63). îtawe radova koje su napisali u~enici. 39. [TA ZNAÊ OVE REÎ (str. 6465) U~enici ~itaju re~i i ukratko obja{wavaju wihovo zna~ewe (str. 64). Dobijaju zadatak da samostalno pro~itaju re~i, napi{u wihovo zna~ewe i nacrtaju to {to one ozna~avaju. U~iteq podsti~e u~enike i nenametqivo pomaè onima kojima je pomo} potrebna. îtawe radova koje su napisali u~enici.
29
40. PRIÂ SA IZOSTAVQENIM REÎMA NALEPNICE (str. 6667) Ponavqawe: pisawe velikog slova na po~etku re~enice pisawe ta~ke na kraju re~enice redosled re~i u re~enici. U~enici treba da poku{aju da pro~itaju pri~u. Ustanovi}e da neke re~i nedostaju. Prona}i }emo ih u prilogu za u~enike br. 4. Ponovo ~itamo re~enice, pronalazimo odgovaraju}u re~ iz priloga i lepimo je na predvi|eno mesto. îtamo pri~u jo{ jedanput, a zatim u~enici samostalno ~itaju pitawa i odgovaraju na wih. Podsta}i u~enike na to da odgovore na pitawa punom re~enicom. Na jednom primeru treba objasniti {ta to zna~i odgovoriti punom re~enicom. îtawe odgovora koje su dali u~enici. Samostalan rad u~enika (str. 67), a zatim ~itawe.
30
III ETAPA Podela radnih svezaka za pisawe pisanih slova Pi{em, pi{em; Azbuka upoznavawe; obrada teksta P~ele Dobrica Eri}; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Upoznavawe s novim uxbenicima Pi{em, pi{em i ûdna mi ~uda (boja, simbol). U~enike upu}ujemo na uxbenik Pi{em, pi{em uz obja{wewe da }e u wemu pisati penkalom. îtawe Azbuke. (Sve tri aktivnosti treba da traju do 10 minuta.) Upoznavawe s radom u uxbeniku ûdna mi ~uda. Objasniti u~enicima na koji }e na~in birati i raditi diferencirane zadatke i frizove (tokom rada sa u~enicima koristiti re~ {are). U ovom uxbeniku u~enici }e pisati flomasterima. îtawe teksta P~ele (~ita}e nekoliko u~enika); kratak razgovor o tekstu. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima. Obrada pesme Kuca kaè narodna pesma; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak Mi{, Ma~ka {aqive narodne pitalice (ûdna mi ~uda). îtawe pesme Kuca kaè; razgovor; obja{wewe simbola za re~nik. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Obrada teksta Na moru autori; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak sastavqawe re~i i re~enica na osnovu date slike (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Na moru; razgovor. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Prva grupa pisanih slova za ~itawe (Pi{em, pi{em); Iza svakog imena tajna je skrivena; friz (ûdna mi ~uda); doma}i zadatak (Pi{em, pi{em). U~enicima obja{wavamo da }emo po~eti sa upoznavawem pisanih slova tako {to }emo ih najpre samo ~itati. îtawe prve grupe pisanih slova, upore|ivawe sa {tampanim slovima. îtawe re~i napisanih pisanim slovima. (Sve treba da traje do 20 minuta.) Razgovor o imenima i ~itawe (ûdna mi ~uda). Rad na frizovima. Samostalan rad na zadatku; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Pisana slova ~itawe re~enica (Pi{em, pi{em); obrada teksta Sanovnik Dragan Luki}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe re~enica. Samostalan rad na zadatku. Rad na frizovima. (Sve treba da traje do 15 minuta.)
42.
2.
43.
3.
44.
4.
45.
5.
31
Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi
III ETAPA îtawe teksta Sanovnik; razgovor. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak frizovi.
46.
6.
Obrada teksta Zavrzlama Miroslav Anti}; friz; doma}i zadatak friz; brzalica; tekst Bekstvo ilustrovawe (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Zavrzlama; razgovor. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak tekst Bekstvo i frizovi. Druga grupa pisanih slova za ~itawe; friz (Pi{em, pi{em); razbrajalica Eci, peci, pec; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak frizovi (ûdna mi ~uda). îtawe druge grupe pisanih slova, upore|ivawe sa {tampanim slovima. îtawe tekstova [iri, {iri i Igra u parku napisanih pisanim slovima. Rad na frizu. (Sve treba da traje oko 15 minuta.) îtawe razbrajalice Eci, peci, pec (ûdna mi ~uda). Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Za doma}i zadatak frizovi. Obrada teksta Mrav T. Agajev; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Mrav; razgovor. Rad na frizu. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Pisana slova za ~itawe tekst Pekmez; friz (Pi{em, pi{em); tekst Recept za pekmez autori; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Pekmez, napisanog pisanim slovima. Samostalan rad na zadatku. Rad na frizovima (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje oko 15 minuta.) îtawe teksta Recept za pekmez. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Obrada pesme Gozba Miroslav Anti}; zagonetka; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda); doma}i zadatak nau~iti napamet pesmu Gozba. îtawe pesme Gozba; razgovor. Zagonetka. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak nau~iti pesmu napamet. Recitovawe pesme Gozba; tre}a grupa pisanih slova za ~itawe; friz; doma}i zadatak zagonetka lopta (Pi{em, pi{em). Recitovawe pesme Gozba. îtawe tre}e grupe pisanih slova, upore|ivawe sa {tampanim slovima.
47.
7.
48.
8.
49.
9.
50.
10.
51.
11.
32
III ETAPA îtawe teksta Lopta. Rad na frizovima. Doma}i zadatak re{avawe zagonetke.
52.
12.
Obrada teksta Jeì} T. Agajev; zagonetka jeì}; friz; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak tekst Je` zadatak i ilustrovawe. îtawe teksta Jeì}; razgovor. Zagonetka. Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak tekst Je`. Pisana slova ~itawe narodnih izreka; friz; doma}i zadatak ilustrovawe zagonetke o~i (Pi{em, pi{em); narodne izreke Kaè se ; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). îtawe izreka napisanih pisanim slovima. Rad na frizovima. Doma}i zadatak ilustrovawe zagonetke (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje do 15 minuta.) îtawe i obja{wewe izreka (ûdna mi ~uda). Doma}i zadatak frizovi (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Teàk zadatak {ala; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Teàk zadatak; razgovor o tekstu (prilikom razgovora napraviti poseban osvrt na {aqivost u tekstu). Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. êtvrta grupa slova za ~itawe; zadatak; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Pada sneg Petar Stoki}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe posledwe grupe pisanih slova, upore|ivawe sa {tampanim slovima. îtawe teksta Zima, napisanog pisanim slovima. Samostalan rad na zadatku. Rad na frizovima (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje do 30 minuta.) îtawe teksta Pada sneg; razgovor o tekstu (ûdna mi ~uda). Zagonetka. Rad na frizovima. Doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Zajedni~ko prepri~avawe teksta Nezgoda de~ji rad; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Nezgoda; razgovor o tekstu. Usmeno prepri~avawe (uz pomo} pitawa koja postavqa u~iteq). Zajedni~ko prepri~avawe i ispisivawe teksta na tabli/grafo-foliji. Prepisivawe prepri~anog teksta. Doma}i zadatak rad na frizovima.
53.
13.
54.
14.
55.
15.
56.
16.
33
III ETAPA Pisana slova za ~itawe tekst Svet Du{an Radovi}; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Cve}ar Laza Lazi}; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Svet, napisanog pisanim slovima. îtawe imena napisanih pisanim slovima. Rad na frizovima (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje do 15 minuta.) îtawe teksta Cve}ar; razgovor o tekstu (ûdna mi ~uda). Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak frizovi (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Vuk J. Tajc; zadatak; friz (Pi{em, pi{em); dopuwalka vuk; ilustrovawe; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Vuk, napisanog pisanim slovima. Samostalan rad na zadatku. Rad na frizovima (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje oko 30 minuta.) îtawe dopuwalke vuk i dopuwavawe; ilustrovawe (ûdna mi ~uda). Doma}i zadatak frizovi (ûdna mi ~uda). Pisana slova za ~itawe tekst Mali Brata J. J. Zmaj; zagonetka sat; friz (Pi{em, pi{em); obrada teksta Sat mla|eg brata \uro Damjanovi}; friz; doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Mali brata, napisanog pisanim slovima. Zagonetka. Rad na frizovima (Pi{em, pi{em). (Sve treba da traje oko 25 minuta.) Razgovor o satovima sa slike (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Sat mla|eg brata; razgovor. Rad na frizovima. Doma}i zadatak rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Slon i mi{ {ala; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak friz (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Slon i mi{; razgovor o tekstu. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak rad na frizovima. Pisana slova za ~itawe tekst Koliko je pet i jedan indijska narodna pri~a; friz i prva ~etiri friza sa slede}e strane (Pi{em, pi{em). îtawe teksta Koliko je pet i jedan, napisanog pisanim slovima. Rad na frizovima (str. 16) i prva ~etiri friza sa slede}e strane (Pi{em, pi{em). Obrada teksta Lisica pred sudom \ani Rodari; friz; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda); doma}i zadatak uraditi posledwa ~etiri friza (Pi{em, pi{em). îtawe teksta Lisica pred sudom; razgovor o tekstu (ûdna mi ~uda). Rad na frizovima. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak uraditi posledwa ~etiri friza (str. 17).
58.
18.
59.
19.
60.
20.
61.
21.
62.
22.
34
III ETAPA Obrada teksta Kaktus koji ra|a bombone V. Krotov; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak pesma Bombona ilustrovati je i nau~iti napamet (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Kaktus koji ra|a bombone; razgovor o tekstu (ûdna mi ~uda). Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak nau~iti pesmu Bombona napamet, ilustrovati je. Recitovawe pesme Bombona; prvi ~as pisawa pisanim slovima (Pi{em, pi{em). Recitovawe pesme Bombona. Prvi ~as pisawa pisanim slovima (Pi{em, pi{em). Objasniti u~enicima da smo ve} nau~ili da pi{emo ozna~ena mala pisana slova crtaju}i {are. Od danas po~iwemo stvarno da pi{emo pisanim slovima. îtawe napisanih re~i. Pisawe ozna~enih re~i. Pisawe re~enica i re~i (str. 19); ~itawe re~enica. Prva grupa pisanih slova I, [, P, T (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst ôkolada; rad na zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada prve grupe pisanih slova I, [, P, T (Pi{em, pi{em). Pisawe slova, re~i i re~enica. îtawe re~enica. Doma}i zadatak tekst ôkolada (ûdna mi ~uda). Pri~a prema nizu slika Mrav i tre{wa govorna i pismena ve`ba. Govorna ve`ba na osnovu niza slika. Samostalan rad na pisawu pri~e. îtawe pri~a. Druga grupa pisanih slova A, L, M, V (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Ku}a u ku}i u ku}i V. Krotov; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada druge grupe pisanih slova A, L, M, V (Pi{em, pi{em). Pisawe slova, re~i i re~enica. îtawe re~enica. Doma}i zadatak tekst Ku}a u ku}i u ku}i (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Moderan Sne{ko Dragi{a Pewin; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak crtawe Sne{ka (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Moderan Sne{ko; razgovor o tekstu. Rad na diferenciranim zadacima. Doma}i zadatak crtawe Sne{ka (ûdna mi ~uda). Tre}a grupa pisanih slova Z, O, E (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak napi{i re~enice pravilnim redom (ûdna mi ~uda). Obrada tre}e grupe pisanih slova Z, O, E (Pi{em, pi{em). Pisawe slova, re~i i re~enica. îtawe re~enica. Doma}i zadatak prepisati re~enice pravilnim redom (ûdna mi ~uda).
64.
24.
65.
25.
66.
26.
67.
27.
68.
28.
69.
29.
35
III ETAPA Zajedni~ka pismena ve`ba Rukavice (opisivawe predmeta); crtawe (ûdna mi ~uda). Govorna ve`ba u~iteq za ovaj ~as moè da pripremi razne vrste rukavica: vunene, ko`ne, gumene, svilene, ~ipkane, hirur{ke, golmanske Zajedni~ko opisivawe rukavica (najboqe je da to budu zimske rukavice). Pisawe sastava. Prepisivawe. îtawe. Ilustrovawe. êtvrta grupa pisanih slova J, S, ^; rebusi; ispremetana slova (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak re{avawe ukr{tenice (ûdna mi ~uda). Obrada ~etvrte grupe pisanih slova J, S, ^ (Pi{em, pi{em). Pisawe slova, re~i i re~enica. îtawe re~enica. Re{avawe rebusa. Doma}i zadatak ukr{tenica (ûdna mi ~uda). Pisana slova koja smo nau~ili; zadaci (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak oboj mi{a onako kako je napisano (ûdna mi ~uda). Pisana slova koja smo nau~ili îtawe i prepisivawe teksta Ma~e Maza. Samostalan rad na zadacima (Pi{em, pi{em). Doma}i zadatak oboj mi{a (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Poledica Mom~ilo Te{i}; zadaci; ilustrovawe (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Poledica; razgovor o tekstu. Rad na zadatku. îtawe odgovora. Ilustrovawe teksta u pet slika. Obrada grupe pisanih slova G, g, U, u (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Putovawe Dragomir \or|evi}; zadatak (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova G, g, U, u (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. Doma}i zadatak tekst Putovawe (ûdna mi ~uda). îtawe i analiza doma}eg zadatka; Igramo se re~ima (ûdna mi ~uda). îtawe i analiza doma}eg zadatka Putovawe (prvi doma}i zadatak). Jezi~ka igra (ûdna mi ~uda) na kraju ~asa ili za doma}i zadatak, prema odluci u~iteqa. Obrada grupe pisanih slova N, n, R, r (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst More Ra{a Peki}; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova N, n, R, r (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i.
71.
31.
72.
32.
73.
33.
74.
34.
75.
35.
76.
36.
36
III ETAPA Prepisivawe teksta. Rebus. Doma}i zadatak tekst More (ûdna mi ~uda).
77.
37.
Obrada teksta Hleb Vladimir Andri}; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Hleb; razgovor o tekstu. Dopuwavawe re~enica ([ta ko radi). Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Zagonetka. Obrada grupe pisanih slova B, b, Q, q (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Ze~ja posla Pavle Jankovi} [ole; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova B, b, Q, q (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Re{avawe rebusa u naslovu teksta. Prepisivawe teksta. Samostalan rad na zadatku; ~itawe odgovora. Doma}i zadatak tekst Ze~ja posla (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Lav i mi{ Ezop; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak prepri~avawe teksta Lav i mi{ pomo}u slika (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Lav i mi{; razgovor o tekstu. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak prepri~avawe teksta pomo}u slika. Obrada grupe pisanih slova D, d, K, k (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak informativni tekst; oboj dugu (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova D, d, K, k (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. Zagonetka. Jezi~ka igra. Doma}i zadatak Dugine boje (ûdna mi ~uda). Govorna ve`ba Nova godina (slika); zadaci; crtawe jelke (ûdna mi ~uda). Govorna ve`ba na osnovu slike Nova godina (ûdna mi ~uda). Rad na zadacima. îtawe. Obrada grupe pisanih slova W, w, C, c (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tekst Pesma Beogradu; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova W, w, C, c (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. Zanimqivost obja{wewe. Doma}i zadatak tekst Beograd (ûdna mi ~uda).
78.
38.
79.
39.
80.
40.
81.
41.
82.
42.
37
III ETAPA Informativni tekst o Boì}u autori; obrada narodne pesme Boì} {tapom bata; dopuwalka; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). Razgovor o Boì}u. îtawe informativnog teksta Boì}; razgovor o tekstu. îtawe pesme Boì} {tapom bata; razgovor o pesmi. Dopuwalka. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Obrada teksta Au, {to je {kola zgodna Qubivoje R{umovi}; zagonetke; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak re{avawe rebusa (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Au, {to je {kola zgodna; razgovor o tekstu. Zagonetke. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak rebusi. Obrada teksta Cvr~ak i mrav Lafonten; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak objasni izreke; zagonetka (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Cvr~ak i mrav; razgovor o tekstu. Ne{to za radoznale. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak objasni narodne izreke i re{i zagonetku. Obrada grupe pisanih slova H, h, @, ` (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak Zimske TV vesti; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova H, h, @, ` (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. îtawe informativnog teksta Da li zna{ (poèqno je pro~itati tekst pre prepisivawa). Doma}i zadatak pri~a na osnovu slika: Zimske TV vesti; zadaci (ûdna mi ~uda). Obrada teksta Sveti Sava i |aci narodna pri~a; rad na diferenciranim zadacima; doma}i zadatak prona|i i pro~itaj jo{ neku pri~u ili pesmu o svetom Savi (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Sveti Sava i |aci; razgovor o tekstu. Slavna li~nost. Zanimqivost. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Obrada grupe pisanih slova ], }, F, f (Pi{em, pi{em); doma}i zadatak tema Da imam ~arobni }ilim (ûdna mi ~uda). Obrada grupe pisanih slova ], }, F, f (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. Doma}i zadatak Da imam ~arobni }ilim (ûdna mi ~uda).
84.
44.
85.
45.
86.
46.
87.
47.
88.
48.
38
III ETAPA Obrada teksta Nema za ma~ke {kole Grigor Vitez; dopuwalka; rad na diferenciranim zadacima (ûdna mi ~uda). îtawe teksta Nema za ma~ke {kole; razgovor o tekstu. Dopuwalka. Rad na diferenciranim zadacima; ~itawe u~eni~kih radova. Posledwa pisana slova \, |, X, x; doma}i zadatak Pohvali se nekome koga voli{ (Pi{em, pi{em). Obrada grupe pisanih slova \, |, X, x (Pi{em, pi{em). Pisawe slova i re~i. Prepisivawe teksta. Ilustrovawe. Doma}i zadatak Nau~io sam pisana slova.
90.
50.
Obavezni tekstovi za prvi razred, predvi|eni Planom i programom. Napomena: Ve}ina tekstova ima diferencirane zadatke, ali ima i izuzetaka. Tokom ove etape po~iwemo sa kori{}ewem sveske. Prilikom crtawa {ara, u~enicima uvek treba naglasiti od kog slova ili re~i crtamo {aru. Na taj na~in se, prema kompleksnom postupku, usvajaju prva pisana slova. U priru~niku bi trebalo prepravqati sva odgovaraju}a slova u pisana (po~ev{i od 65. ~asa, pa sve do 90. ~asa).
39
IV ETAPA Obrada teksta Kako je lepo znati ~itati Valentin Berestov; doma}i zadatak. Upoznavawe sa novim uxbenikom, na~inom rada i na~inom kori{}ewa sveske. Objasniti u~enicima koji im znak govori da odgovor treba da napi{u u svesci. Uputiti u~enike na stranicu 4 u kwizi na kojoj treba da zapisuju naslove kwiga i pri~a koje su pro~itali ili èle da pro~itaju. Organizacija obrade teksta prema kompleksnom postupku tokom IV etape (u narednim scenarijima, umesto kompletne strukture obrade teksta, koristi}emo izraz ~itawe i rad na tekstu). U~iteq moè da koristi i neki drugi model obrade teksta ukoliko èli. Obrada teksta Kako je lepo znati ~itati. emocionalno-intelektualna priprema ukr{tenica (str. 3) najava nastavne jedinice izraàjno ~itawe iskazivawe neposrednog doìvqaja teksta detaqna analiza, plan i sinteza teksta prepri~avawe ve`be ~itawa samostalan stvarala~ki rad u~enika u vezi sa tekstom doma}i zadatak
@ABA ÎTA NOVINE

92. 2. Obrada pesme @aba ~ita novine J. J. Zmaj; doma}i zadatak nau~iti pesmu napamet. Emocionalno-intelektualna priprema kratka govorna ve`ba na osnovu slike kioska s novinama. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Objasniti pojmove pesma i stih. Recitovawe pesme @aba ~ita novine; doma}i zadatak tekst Ispremetani stihovi. U~enici recituju pesmu. U~iteq treba da pohvali sve u~enike kako su dobro nau~ili pesmu napamet. Sledi razgovor o tome {ta zna~i lepo i izraàjno recitovati. Recitovawe ve`be recitovawa prema uputstvima u uxbeniku. Doma}i zadatak. Obrada teksta Zec i vuk Toma Slavkovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o vuku i zecu (kakve su te ìvotiwe u prirodi). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Objasniti pojmove pri~a i mesto radwe. Re~i sa suprotnim zna~ewem; doma}i zadatak pri~a prema nizu slika. Prona}i u u~ionici me|u predmetima ili decom odre|ene suprotnosti, odnosno re~i sa suprotnim zna~ewem. Na primer kroz igru ja stojim vi sedite; ja `murim vi gledate; ja sam napoqu vi ste unutra i sl.
93.
3.
94.
4.
95.
5.
40
IV ETAPA Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak.
96.
6.
Obrada teksta Petao i boje narodna pri~a; doma}i zadatak dopuwalka. Emocionalno-intelektualna priprema na{e omiqene boje. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Objasniti pojam glavni lik. Doma}i zadatak. Obrada teksta Hvalisavi ze~evi Desanka Maksimovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome {ta u~enici znaju o zecu. Unutar obrisa zeca upisati {to vi{e re~i koje asociraju na zeca (duge u{i, brz, {argarepa i sli~no). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Objasniti pojam strofa. Obrada teksta Deset gu{~i}a ukrajinska narodna pri~a. Emocionalno-intelektualna priprema setiti se neke odeqenske anegdote kada neko nije poslu{ao savet u~iteqice. Voditi ra~una o tome da anegdota ima {aqiv prizvuk. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Obrada teksta Mudri dedica narodna pri~a; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o pojmu mudar. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Obja{wewe pojma vreme radwe. Doma}i zadatak. Obrada teksta Kako korwa~e u~e Gvido Tartaqa; doma}i zadatak tekst Pa~ja {kola J. J. Zmaj. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor na temu: Da li ti se desilo da bi tokom ~asa vi{e voleo da radi{ ne{to drugo umesto da u~i{? [ta? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak tekst Pa~ja {kola J. J. Zmaj. Re~i sa sli~nim zna~ewem; doma}i zadatak tekst Pas i ma~ka L. Filipova. Emocionalno-intelektualna priprema rebusi ku}a i dom uz obja{wewe da su to re~i koje se razli~ito pi{u, a isto zna~e. Rad na zadacima u uxbeniku. Sistematizacija nau~enih pojmova Seti se {ta smo nau~ili Doma}i zadatak. Izbor iz poezije J. J. Zmaj Napomena: Za obradu lektire po ovom planu izdvojen je jedan ~as. Preporu~uje se da se lektira radi dva ~asa. Predloène aktivnosti: recitovawe, dramatizacija, prepri~avawe, izraàjno ~itawe i sl. Smatramo da u ovom uzrastu nema svrhe da u~enici dobiju lektiru kao doma}i zadatak (da je pro~itaju kod ku}e). Pro~itati dve do tri pesme J. J. Zmaja (po izboru u~iteqa). Objasniti {ta to zna~i biti slavna li~nost i za{to je J. J. Zmaj slavna li~nost.
97.
7.
98.
8.
99.
9.
100.
10.
101.
11.
102.
12.
41
IV ETAPA îtawe ostalih pesama uz obja{wewe da je J. J. Zmaj naj~e{}e pisao o deci, ìvotiwama i o prirodi. Grupisawe pesama prema temi.
IGRA
103. 13. Obrada teksta Igra Arsen Dikli}; doma}i zadatak tekst Kroja~ica i makaze. Emocionalno-intelektualna priprema odigrati sa u~enicima wihovu omiqenu igru. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak tekst Kroja~ica i makaze. Obrada teksta Ne}e uvek da bude prvi Aleksandar Popovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor sa u~enicima o pozori{tu i wihovom iskustvu s pozori{tem. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Napomena: Dramatizacija se moè izvesti na slede}em ~asu, po èqi u~iteqa. Obrada teksta Mati J. J. Zmaj; doma}i zadatak tekst Baka i oni drugi Vlada Stojiqkovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome ko se o u~enicima u porodici najvi{e brine i kako oni to prepoznaju, ose}aju i doìvqavaju. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak tekst Baka i oni drugi Vlada Stojiqkovi}. Pisawe velikog slova îtawe i razgovor o tekstu. Uo~iti da su neka velika slova napisana razli~itim bojama. Analizirati re~i koje su napisane velikim slovom u boji. Postavqawe pravila: Veliko slovo pi{emo (pro~itati iz uxbenika). Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak u~iteq bira prema sastavu i sklonostima odeqewa. Obrada teksta êtiri devoj~ice Dragan Luki}; doma}i zadatak tekst Veveri~in poklon Gvido Tartaqa. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome u kojim ku}nim poslovima u~enici u~estvuju i koje predmete koriste pri radu. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak tekst Veveri~in poklon Gvido Tartaqa. Obrada teksta Po{tovani susede Andrej Usa~ov; doma}i zadatak dopuniti re~i. Napomena: Zahtev u predvi|enom tekstu spada u kategoriju teìh. Stoga u~enicima treba dati detaqno uputstvo i pomo}i im u radu. U~enici dobijaju zadatak da poku{aju da u sebi pro~itaju tekst i nekoliko puta, ako je to potrebno, bez dopisivawa izostavqenih slova. Voditi kratak razgovor o tekstu kako bi se utvrdilo da li su u~enici razumeli o ~emu se u tekstu govori. îtawe teksta naglas (mogu ~itati u~enici koji se dobrovoqno jave, po mogu}stvu oni koji ve} znaju da ~itaju).
104.
14.
105.
15.
106.
16.
107.
17.
108.
18.
42
IV ETAPA Dopisivawe izostavqenih slova. îtawe teksta. Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak.
Obrada teksta Sa mnom ima neka gre{ka Vlada Stojiqkovi}; doma}i zadatak (2) tema Bilo mi je sme{no. Emocionalno-intelektualna priprema ~as po~eti nekom {alom (u~iteq ili u~enici). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak na temu Bilo mi je sme{no. îtawe i analiza doma}eg zadatka îtawe i analiza doma}eg zadatka Bilo mi je sme{no (drugi doma}i zadatak). Od u~enika u ovom uzrastu ne o~ekuje se dubqa analiza pro~itanih zadataka. Treba ih podsticati pitawima: Da li vam se rad svi|a? [ta vam se posebno dopalo? [ta vam je bilo sme{no? i sl. Obave{tajne re~enice rad na tekstu Prkosna kru{ka N Jeremi}; doma}i zadatak. îtawe i razgovor o tekstu. Uo~avawe zaokruène re~enice i razgovor o woj. Postavqawe pravila i ~itawe. Napomena: Od u~enika ne zahtevati da definiciju u~e napamet! Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Apoteka Bogdan Popovi}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema sa u~enicima voditi razgovor o tome kojih se zanimawa oni igraju. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Pri~a o malom prstu Du{an Radovi}; doma}i zadatak tekst Prsti. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor sa u~enicima o tome za koje su poslove oni jo{ mali, a za koje su dovoqno veliki i da li je ta podela uvek pravedna. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak tekst Prsti. Upitne re~enice rad na tekstu Pitawe Tihomir Prodanovi}; doma}i zadatak. îtawe i razgovor o tekstu. Uo~avawe zaokruène re~enice i razgovor o woj. Postavqawe pravila i ~itawe. Napomena: Od u~enika ne zahtevati da definiciju u~e napamet! Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak.
110.
20.
111.
21.
112.
22.
113.
23.
114.
24.
43
IV ETAPA Obrada teksta Radoznali sused narodna pri~a. Emocionalno-intelektualna priprema [ta to zna~i biti radoznao? Kada su deca stra{no radoznala? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Obrada teksta Da li mi verujete Du{an Radovi}; doma}i zadatak osmosmerka. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor sa u~enicima o tome kojoj osobi u~enici najvi{e veruju i za{to. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Zapovedne re~enice rad na tekstu Mama kaè Laslo Bla{kovi}; doma}i zadatak. îtawe i razgovor o tekstu. Uo~avawe zaokruène re~enice i razgovor o woj. Postavqawe pravila i ~itawe. Napomena: Od u~enika ne zahtevati da definiciju u~e napamet! Rad na zadacima iz uxbenika. Sistematizacija nau~enih pojmova Seti se {ta smo nau~ili Doma}i zadatak. Izbor iz poezije Desanka Maksimovi}. Napomena: Za obradu lektire po ovom planu izdvojen je jedan ~as. Preporu~uje se da se lektira radi dva ~asa. Predloène aktivnosti: recitovawe, dramatizacija, prepri~avawe, izraàjno ~itawe i sl. Smatramo da u ovom uzrastu nema svrhe da u~enici dobiju lektiru kao doma}i zadatak (da je pro~itaju kod ku}e). Pro~itati nekoliko pesama Desanke Maksimovi} (po izboru u~iteqa). Ponoviti to {ta zna~i biti slavna li~nost i objasniti za{to je Desanka Maksimovi} slavna li~nost. îtawe ostalih pesama i razgovor o wima. Korelacija sa muzi~kom kulturom ako je u~iteq u mogu}nosti, pesma U gostima moè se i otpevati.
116.
26.
117.
27.
118.
28.
GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO, TU DRVO POSADI

119. 29. Obrada teksta Sadi drvo J. J. Zmaj; doma}i zadatak rebus. Emocionalno-intelektualna priprema Koje je tvoje omiqeno drvo? îtawe i rad na tekstu. îtawe uputstva za pisawe sastava. Pisawe sastava. îtawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Obrada teksta Kad prole}e do|e Boìdar Timotijevi}; doma}i zadatak tema [ta bi voleo da Sunce tebi pokloni (ilustracija) Emocionalno-intelektualna priprema re{avawe zagonetke; razgovor o prole}u. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak.
120.
30.
44
IV ETAPA Obrada teksta Vetar Seja~ Mira Ale~kovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o vetrovima. Kada je vetar lo{ (oluja, lomi grane), a kada dobar (pre~i{}ava vazduh, seje semenke biqaka)? îtawe i rad na tekstu. Davawe naslova strofama (pesni~kim slikama) i ilustrovawe. Obrada teksta Jesewa pesma Du{an Radovi}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome {ta sve moè da bude naopa~ke (prona}i {to vi{e re~i sa suprotnim zna~ewem). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Senica i drvo Petar Stoki}; doma}i zadatak tekst Restoran za ptice Boìdar Timotijevi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome {ta zna~i pomo}i nekome i da li su se u~enici nekad na{li u situaciji da mogu nekome da pomognu. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Prole}e Voja Cari}; doma}i zadatak tekst Qubi~ica Stanko Rakita. Emocionalno-intelektualna priprema pro~itati nekoliko u~eni~kih radova (doma}i zadatak sa prethodnog ~asa). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Ko je kriv L. Vladesku; doma}i zadatak (3) tema Jedan moj nesta{luk. Emocionalno-intelektualna priprema setiti se neke situacije u kojoj je u~enik uporno tvrdio: Nisam ja kriv! îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. îtawe i analiza doma}eg zadatka îtawe i analiza doma}eg zadatka Jedan moj nesta{luk (tre}i doma}i zadatak). Od u~enika u ovom uzrastu ne o~ekuje se dubqa analiza pro~itanih zadataka. Treba ih podsticati pitawima: Da li vam se rad svi|a? [ta vam se posebno dopalo? [ta je u radu najzanimqivije/najuzbudqivije? i sl. Obrada teksta Slikovnica Mom~ilo Te{i}. Emocionalno-intelektualna priprema pitati u~enike kako se zovu kwige koje su ~itali kad su bili mali, u kojima ima vi{e slika nego teksta. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Ilustrovawe. Re~i sa umawenim zna~ewem rad na pesmi Mali ìvot D. Radovi}; obrada teksta Ja sam ~udo video; doma}i zadatak.
122.
32.
123.
33.
124.
34.
125.
35.
126.
36.
127.
37.
128.
38.
45
IV ETAPA Emocionalno-intelektualna priprema ~itawe pesme Mali ìvot i razgovor o re~ima sa umawenim zna~ewem (to su re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno). Prona}i primere iz neposredne okoline (imena i premeti, nazivi biqaka). Rad na zadatku iz uxbenika; ~itawe odgovora; izvo|ewe zakqu~ka. îtawe teksta Ja sam ~udo video i rad na wemu. Doma}i zadatak.
129.
39.
Obrada teksta Ptica i drvo nepoznati autor; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema usmeno prepri~avawe pri~e Senica i drvo (ukratko). îtawe i rad na tekstu. Rad na zadatku (zaokruì sve ono {to bi ptica mogla da upotrebi kada pravi gnezdo). Usmeno prepri~avawe teksta. Smi{qawe kraja teksta (samostalan rad u~enika). îtawe u~eni~kih radova. îtawe zanimqivosti iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Crtanka Stevan Rai~kovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor sa u~enicima o omiqenim temama za crtawe (koje materijale i boje najvi{e vole da koriste). Kako bismo mogli da nazovemo svesku (ili blok) koji bi nam sluìo samo za crtawe? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Ilustrovawe. Re~i sa uve}anim zna~ewem; obrada teksta Kakva treba da je glava za pojedina znawa B. Timotijevi}. Emocionalno-intelektualna priprema re~i sa umawenim zna~ewem ponavqawe (nekoliko primera). Prona}i i pro~itati re~i sa umawenim zna~ewem iz uxbenika (ku}ica, pti~ica, juna~i}, ran~i}). Analizirati primere pojedina~no i do}i do re~i sa uve}anim zna~ewem. Prona}i primere iz neposredne okoline. Izvo|ewe zakqu~ka. Rad na zadatku (re~i iz ran~ine). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak Seti se {ta smo nau~ili Izbor iz poezije Mom~ilo Te{i}. Napomena: Za obradu lektire po ovom planu izdvojen je jedan ~as. Preporu~uje se da se lektira radi dva ~asa. Predloène aktivnosti: recitovawe, dramatizacija, prepri~avawe, izraàjno ~itawe i sl. Smatramo da u ovom uzrastu nema svrhe da u~enici dobiju lektiru kao doma}i zadatak (da je pro~itaju kod ku}e). Pro~itati nekoliko pesama Mom~ila Te{i}a (po izboru u~iteqa) i razgovarati o wima.
130.
40.
131.
41.
132.
42.
46
IV ETAPA îtawe ostalih pesama i razgovor o wima. Korelacija sa likovnom kulturom i matematikom (brojawe).
PRIJATEQ SE U NEVOQI POZNAJE

133. 43. Obrada teksta Golub i p~ela Voja Cari}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema podse}awe na to u kojim su sve tekstovima, tj. situacijama, ìvotiwe jedna drugoj pomagale. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Razumqiva pesma Dragomir \or|evi}; doma}i zadatak tekst Na{ Jova ku}icu J. J. Zmaj. Emocionalno-intelektualna priprema re{avawe zagonetke (pu`). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Car i skitnica Laza Lazi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o pozori{tu (pitati u~enike da li su nekada bili u pozori{tu, kakvi su im utisci o predstavi i sl.). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe teksta po ulogama. Obrada teksta Lisica i gavran narodna basna; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome kako se u~enici ose}aju kad ih neko hvali za ne{to {to su uradili i da li misle da su te pohvale uvek iskrene. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Slavujak narodna pesma. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o pticama koje su videli i za koje su ~uli. Pitati u~enike, na primer Koje od tih ptica lepo pevaju i kada? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Obrada teksta Deda i repa narodna pri~a; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema setiti se neke situacije kada su u~enici u odeqewu ne{to radili zajedno ili jedno drugom pomagali (kitili jelku, pravili Sne{ka, ukra{avali pano, ukra{avali u~ionicu). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Dva druga Lav Tolstoj; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema uz postavqawe pitawa: Za{to je va`no imati druga? Kako se sti~e drug? Kako sa~uvati druga? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak.
134.
44.
135.
45.
136.
46.
137.
47.
138.
48.
139.
49.
47
IV ETAPA Obrada teksta R|ava {ala narodna pesma; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema po~eti primerima u~enika o tome kako su se i kada su se s nekim na{alili. îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada tekstova Dve koze i Dva jarca Dositej Obradovi}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema uz postavqawe pitawa: [ta su basne, o ~emu govore i koje smo basne dosad ve} ~itali? îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Guske Gvido Tartaqa. Emocionalno-intelektualna priprema prepri~avawe basne Dva jarca (akcenat staviti na sva|u i nerazumevawe i na to kako se sve zbog sva|e zavr{ilo). îtawe teksta. Kratak razgovor o stripu. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Obrada teksta Brodi} V. Sutejev; doma}i zadatak (4) tema prepri~avawe sa promewenim krajem. Emocionalno-intelektualna priprema prepri~avawe basne Dve koze (akcenat je na saradwi i dogovoru i na tome kako se to odrazilo na re{ewe problema). îtawe i rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Ponoviti re~i sa umawenim zna~ewem. Doma}i zadatak. îtawe i analiza doma}eg zadatka. îtawe i analiza doma}eg zadatka (~etvrti doma}i zadatak). Od u~enika u ovom uzrastu ne o~ekuje se dubqa analiza pro~itanih zadataka. Treba ih podsticati pitawima: - Da li vam se rad svi|a? - [ta vam se posebno dopalo? - [ta je u radu najzanimqivije/najuzbudqivije? i sl. Obrada teksta Jabuka Dragan Luki}. Emocionalno-intelektualna priprema u~iteq na tabli treba da nacrta jednu veliku jabuku i podeli je napola. U jednoj polovini zapisuje predloge u~enika u vezi s tim kakva sve jabuka moè da bude, a u drugoj sa kim bi je u~enici podelili. îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak Seti se {ta smo nau~ili Izbor iz narodne epike ({aqive pri~e, poslovice, zagonetke, brzalice) Pored ~itawa i razgovora o pro~itanom, poèqno je u~enicima objasniti pojam narodnog stvarala{tva i ne traìti od u~enika da to znaju kao definiciju.
141.
51.
142.
52.
143.
53.
144.
54.
145.
55.
146.
56.
48
IV ETAPA
PRIÂM TI PRIÛ
147. 57. Obrada teksta Tri lovca {aqiva narodna pri~a; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema podsetiti se pro~itane narodne {aqive pri~e. îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih radova. Doma}i zadatak. Obrada teksta Sun~ev pjeva~ Branko ]opi}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema zbog obimnosti teksta poèqno je da u~iteq smisli {to kra}u emocionalno-intelektualnu pripremu. îtawe teksta U~iteq. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Doma}i zadatak. Obrada teksta Tuìbaba Du{an Radovi}. Emocionalno-intelektualna priprema ukr{tenica (pozori{te); kratak razgovor o pozori{tu. îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. Dramatizacija. Obrada teksta Predlog Nedeqko Popadi}. Emocionalno-intelektualna priprema u~iteq treba da zapo~ne re~enicu: Imam predlog, a u~enici treba da je dopuwavaju sopstvenim predlozima. îtawe teksta prilikom prvog (u~iteqevog) ~itawa u~enici usmeno dopuwavaju strofe. Samostalno ~itawe i pismeno dopuwavawe strofa. Rad na zadacima. îtawe u~eni~kih odgovora. Obrada teksta Bajka o labudu Desanka Maksimovi}; doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema poga|alica Koje su to pri~e koje po~iwu sa Bio jednom, a da se u wima govori o prin~evima, princezama, a`dajama? Koje su bajke u~enicima omiqene? Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Doma}i zadatak. Obrada teksta Divno ~udo jevrejska narodna pri~a. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o tome da li se u~enicima nekad dogodilo ne{to ~udno (a ako je mogu}e, da je bilo lepo/pozitivno). îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Obrada teksta Princeza na zrnu gra{ka Andersen; doma}i zadatak.
148.
58.
149.
59.
150.
60.
151.
61.
152.
62.
153.
63.
49
IV ETAPA Emocionalno-intelektualna priprema traìti od u~enika da opi{u pravu, pravcatu princezu. Na osnovu ~ega se princeza prepoznaje na prvi pogled? îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Nau~ili smo Doma}i zadatak.
154.
64.
Izbor iz poezije Grigor Vitez. Napomena: Za obradu lektire po ovom planu izdvojen je jedan ~as. Preporu~uje se da se lektira radi dva ~asa. Predloène aktivnosti: recitovawe, dramatizacija, prepri~avawe, izraàjno ~itawe i sl. Smatramo da na ovom uzrastu nema svrhe da u~enici dobiju lektiru kao doma}i zadatak (da je pro~itaju kod ku}e). Pro~itati nekoliko pesama Grigora Viteza (po izboru u~iteqa) i razgovarati o wima. îtawe ostalih pesama i razgovor o wima.
TO JE TEK ONAKO
155. 65. Obrada teksta To je tek onako J. J. Zmaj; doma}i zadatak tekst Magarac i kwige M. Barjaktarevi}. Emocionalno-intelektualna priprema u~enici ~itaju spisak pro~itanih kwiga i pri~a (uxbenik, str. 4). îtawe teksta. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Doma}i zadatak. Recitovawe pesme Magarac i kwige M. Barjaktarevi}. Setiti se pravila o lepom i izraàjnom recitovawu. Pojedina~no recitovawe. Analiza recitovawa. Napomena: Za slede}i ~as predvi|eni su informativni tekstovi o igra~kama. Od u~enika moète traìti da za slede}i ~as donesu neku neobi~nu, zabavnu, zanimqivu igra~ku (ne mora da bude wihova omiqena, ve} to moè da bude i neka stara igra~ka wihovih roditeqa/baka/deka). U~iteq za taj ~as moè, ako je u mogu}nosti, da nabavi neke od igra~aka o kojima se govori u tekstovima. Popularno-informativni tekstovi (Igra~ke) Emocionalno-intelektualna priprema u~enici pokazuju igra~ke koje su doneli i o wima govore sve {to znaju. îtawe tekstova i razgovor. Samostalan rad na zadatku iz uxbenika. îtawe odgovora koje su u~enici napisali. Obrada teksta Stra{an slu~aj B. Timotijevi}; doma}i zadatak (5) tema Jednom sam se upla{io.
156.
66.
157.
67.
158.
68.
50
IV ETAPA Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o de~jim strahovima (o tome ~ega se sve deca boje, {ta rade kad se upla{e, koga naj~e{}e zovu u pomo}). îtawe teksta i analiza slika. Rad na tekstu prema pitawima iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Doma}i zadatak.
159.
69.
îtawe i analiza doma}eg zadatka. îtawe i analiza doma}eg zadatka (peti doma}i zadatak). Od u~enika u ovom uzrastu ne o~ekuje se dubqa analiza pro~itanih zadataka. Treba ih podsticati pitawima: Da li vam se rad svi|a? [ta vam se posebno dopalo? [ta je u radu najzanimqivije/najuzbudqivije? i sl. Izbor iz narodne lirike uspavanke i {aqive pesme. Pored ~itawa i razgovora o pro~itanom, podsetiti se pojma narodno stvarala{tvo i ne traìti od u~enika da to znaju kao definiciju. Objasniti kako su nastale uspavanke i {aqive pesme, kada su se i za{to su se pevale (samo kao razgovor, bez definisawa). Obrada teksta Uputstvo Vladimir Andri}. Emocionalno-intelektualna priprema u~iteq za ovaj ~as moè da pripremi i pokaè/pro~ita u~enicima uputstvo sa bilo kog proizvoda (instant supa, puding, ~aj, vitaminski napici). îtawe teksta i razgovor prema pitawima iz uxbenika. Samostalan rad na zadatku iz uxbenika. îtawe u~eni~kih odgovora. Obrada teksta Odgovor (odlomak) Sergej Mihalkov. Emocionalno-intelektualna priprema ~as moèmo po~eti postavqawem raznih {aqivih pitawa u~enicima, npr: Za{to ti ima{ kovrxavu, a ja ravnu kosu? Za{to ti ima{ plave o~i, a ja braon? Za{to danas pada ki{a / za{to je sun~an dan? îtawe teksta i razgovor prema pitawima iz uxbenika. Samostalan rad na zadacima iz uxbenika. îtawe odgovora koje su u~enici napisali. Popularno-informativni tekstovi (Ku}a); doma}i zadatak. Emocionalno-intelektualna priprema za ovaj ~as u~iteq moè da pripremi jednu ili nekoliko razli~itih enciklopedija. Voditi razgovor o tome ~emu enciklopedija sluì, kao i da li ih u~enici koriste. îtawe tekstova i razgovor. Samostalan rad na zadatku iz uxbenika. îtawe u~eni~kih sastava. Doma}i zadatak. Obrada teksta Rva~i B. Timotijevi}.
160.
70.
161.
71.
162.
72.
163.
73.
164.
74.
51
IV ETAPA Emocionalno-intelektualna priprema razgovor o sportovima kojima se u~enici bave, koji su im poznati îtawe teksta i razgovor. Samostalan rad na zadacima iz uxbenika. îtawe odgovora koje su u~enici napisali.
165.
75.
Obrada teksta [ta je na kraju Du{an Radovi}. Emocionalno-intelektualna priprema razgovor po~eti naslovom pesme [ta je na kraju i traìti od u~enika odgovor. îtawe teksta i razgovor. Samostalan rad na zadacima iz uxbenika i ilustrovawe. îtawe u~eni~kih odgovora.
52
Prilog 1
Prilog 2a
Umivam se. [e}kam se. Plivam. Pewem se na drvo. Berem cve}e i miri{em ga. [etam psa. Igram {kolice. Igram lasti{. Izvodim penal. Bri{em tablu. Perem zube ~etkicom. Vozim bicikl. Vozim rolere. Skijam. Pravim Sne{ka Beli}a. Grudvam se. Zakucavam ekser ~eki}em. Pijem vreo ~aj. Fotografi{em.
Prilog 2b
Igram igricu na kompjuteru. Mazim ma~ku. Pletem drugarici pletenicu. Jedem bananu. Su{im kosu fenom. Seckam nokte makazicama. Lepim sli~ice u album. îtam kwigu. Tu{iram se. Razgovaram telefonom.
PRIRU^NIK ZA UÎTEQE Za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa po kompleksnom postupku u prvom razredu osnovne {kole prvo izdawe
autori Zorica Stojanovi} Zorica Vukajlovi} recenzenti prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet, Beograd Tatjana Ja{in-Mojse, profesor razredne nastave, O[ Mladost Vr{ac Sneàna Ili}, profesor razredne nastave u O[ Uì~ka republika, Novi Beograd lektor Milica Rogi} redaktor Violeta Babi} likovni urednik Du{an Pavli} priprema za {tampu Qiqana Pavkov izdava~ Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd tel. / faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 urednik Slavica Markovi} za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} {tampa Branmil tira` 2.000 copyright Kreativni centar, 2008
CIP , 371.3::003.344-028.31(035) , : : ; ; , ; / [ , ]. 1. . : , 2008 ( : ). 52 . : . ; 30 cm . 2.000. . ISBN 978-86-7781-635-3 1. , [] a) b) COBISS.SR-ID 149715212

Kompleksni Prirucnik Kreativni

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompleksni Prirucnik Kreativni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRU^NIK ZA UÎTEQE ZA NASTAVU POÊTNOG ÎTAWA I PISAWA PO KOMPLEKSNOM POSTUPKU U PRVOM RAZREDU OSNOVNE [KOLE

Uxbeni~ki komplet za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa po kompleksnom postupku sadr`i:

[ta sve sadr`i priru~nik:

POSTAVKE KOMPLEKSNOG POSTUPKA

Etape u nastavi po~etnog ~itawa i pisawa prema kompleksnom postupku

I ETAPA Priprema za po~etno ~itawe i pisawe

Kriterijumi za prelazak na tre}u etapu

Mio~, Mio~-Stanojevi}, nav. delo. Isto.

Organizacija obrade teksta prema kompleksnom postupku tokom III etape

Nastava po~etnog pisawa

Kriterijumi za prelazak na ~etvrtu etapu nastave po~etnog ~itawa

IV ETAPA Usavr{avawe logi~kog ~itawa

Organizacija obrade teksta prema kompleksnom postupku tokom IV etape

Poruka za u~iteqa po~etnika

CIQEVI I ZADACI NASTAVE KWI@EVNOSTI U MLA\IM RAZREDIMA

Prosvetni glasnik. ^asopis prosvetnih radnika Srbije 54 (2006) Isto.

GODI[WI (GLOBALNI) PLAN RADA NASTAVNIKA

GODI[WI PROGRAM RADA ZA SRPSKI JEZIK kompleksni postupak

Rad na tekstu, razgovor, ilustracija, prepri~avawe, pismeni radovi. Dramatizacija.

^itawe i rad na tekstu, tematske diskusije, pismeni radovi, ilustracije.

PLAN NASTAVNIH JEDINICA

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 41. 1.

43. 44. 45. 46. 47. 48. 49.

50. 51. 52.

10. 11. 12.

53. 54. 55. 56. 57.

13. 14. 15. 16. 17.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 91. 1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

103. 104. 105. 106.

13. 14. 15. 16.

133. 134. 135.

43. 44. 45.

[TA SVE DECA ZNAJU

1. NEDEQA (preporu~uje se da se pi{e flomasterima)

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 41. 1.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 57. 17.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 63. 23.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 70. 30.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 83. 43.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 89. 49.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 91. 1.

@ABA ^ITA NOVINE

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

IV ETAPA Rad na zadacima iz uxbenika. Doma}i zadatak.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 109. 19.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 115. 25.

GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO, TU DRVO POSADI

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 121. 31.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

PRIJATEQ SE U NEVOQI POZNAJE

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi 140. 50.

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

Redni Redni broj broj ~asa ~asa po etapi

CIP , 371.3::003.344-028.31(035) , : : ; ; , ; / [ , ]. 1. . : , 2008 ( : ). 52 . : . ; 30 cm . 2.000. . ISBN 978-86-7781-635-3 1. , [] a) b) COBISS.SR-ID 149715212

You might also like