P. 1
Poboljsanje kvalitetea organizacije

Poboljsanje kvalitetea organizacije

|Views: 67|Likes:
Published by E-brake
standardizacija
standardizacija

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: E-brake on Mar 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/06/2013

pdf

text

original

Prof. dr Slavica Jovetić Ekonomski fakulteta Kragujevac Tel: 381 63 612 199 E-mail: sjovetic@kg.ac.

yu

2.1. UVOD
Neprekidno poboljšanje kvaliteta organizacije, procesa/proizvoda/usluge i osoblja i smanjivanje troškova poslovanja predstavljaju dva osnovna uslova opstanka svake organizacije u ambijentu tržišne privrede i izražene konkurencije. Konkurentska sposobnost se uglavnom meri preko kvaliteta proizvoda/usluge, cene i roka isporuke. Merenje ukupnih troškova i troškova kvaliteta pokazuje da poboljšanjem kvaliteta, usled smanjenja troškova nekvaliteta (škarta, gubitaka, dorada, loše organizacije posla, itd.) i troškova kontrolisanja, ukupni troškovi opadaju, cena koštanja se smanjuje. Zadovoljenje kupaca kvalitetom i cenom dovodi do povećanja tržišnog učešća organizacije. Takođe, kontinuelno smanjenje troškova nekvaliteta pozitivno utiče na poslovni rezultat preduzeća; produktivnost, ekonomičnost, efektivnost, efikasnost, rentabilnost i profitabilnost. Rašireno je verovanje da se za postizanje specificiranog kvaliteta mora mnogo proveravati, kontrolisati i meriti. Navedeni problem usko je povezan sa izborom strategije kvaliteta organizacije. Strategije kvaliteta mogu biti strategija detekcije i strategija prevencije. Strategija detekcije proizvoda podrazumeva kontrolu gotovog proizvoda pre nego što stigne do kupca. U tom slučaju sortiraju se proizvodi na ispravne i neispravne, što povećava cenu koštanja proizvoda i kontrola kvaliteta poskupljuje proizvod. Međutim, strategija prevencije podrazumeva da se pre projektovanja procesa, od stvaranja ideje za uvođenjem novog procesa, definiše početni kvalitet svih ulaznih i izlaznih elemenata procesa i putanja kretanja nivoa kvaliteta procesa, što dovodi do izvrsnih poslovnih rezultata i do "poslovnog savršenstva" organizacije. U daljem izlaganju definisaćemo osnovne pojmove standardizacije, zatim ćemo analizirati svaku fazu i navesti njene karakteristike.

2.1.1. OSNOVNI POJMOVI STANDARDIZACIJE
U opšteprihvaćenim definicijima standarda istaknut je značaj i cilj standardizacije. Moguće d efinicije standarda su: ″standardizacija je jedinstveno rešenje problema koji se ponavlja″ ili ″ nauka koja u cilju ekonomičnosti donosi određena rešenja, koja ostaju ista za probleme koji se ponavljaju ″ ili ″forma sadržaja procesa, odnosno proizvoda u obliku sporazuma. ″ Nešto kompleksniju definiciju dala je INTERNACIONAL ORGANIZATION FOR STANDARDIZATION (ISO), međunarodna organizacija za standardizaciju: ″Standardizacija je proces utvrđivanja i primene određenih pravila sa ciljem sređivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz učešće svih zainteresovanih strana, a naročito radi ostvarenja sveopšte i optimalne uštede, uzimajući u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehničke bezbednosti. ″ [48] Dve najznačajnije međunarodne organizacije za standardizaciju ISO i IEC, INTERNATIONAL ELECTROCHNIC COMMISSION, (objavljuju oko 85% standarda) ističu u svojoj zajedničkoj dekleraciji ciljeve svog zajedničkog delovanja. To ujedno predstavlja značaj standardizacije na globalnom nivou. Ciljevi delovanja ISO i IEC su: • Osnovna misija je unapređenje međunarodne saradnje po pitanjima standardizacije i odgovarajućih aktivnosti kao što su ispitivanje i atestiranje, što doprinosi boljem razumevanju i saradnji među ljudima i narodima. • Standardizacija je integralni deo svih industrijskih i ekonomskih aktivnosti.

Međunarodna standardizacija i atestiranje podudarnosti sa standardima doprinosi: podsticanju međunarodne trgovine, sprečavanju necarinskih barijera, postavljanju zajedničkih osnova za dogovaranje u međunarodnoj trgovini i transferu tehnologija obezbeđenjem odgovarajućeg kvaliteta i pouzdanosti proizvoda, obezbeđenju bezbednosti korisnika, zaštiti okoline i smanjenju otpada, povećanju kompatibilnosti i funkcionalnosti dobara i usluga, pojednostavljenju i lakšoj upotrebu proizvoda i usluga, smanjenju broja podela. Atestiranje podudarnosti sa standardima omogućava proizvodima i uslugama, koji su kvalifikovani, da budu ponuđeni svim korisnicima.

Ekonomski značaj standardizacije je neprocenjiv i ogleda se u sledećem: uštede reprodukcionog materijala, uštede radne snage i time pad troškova proizvodnje, optimalno svođenje asortimana, lakša zamena delova i servisiranje, poboljšani i ujednačenje nivoa kvaliteta, bolja konkurentska sposobnost privrede, olakšavanje međunarodne kooperacije i tehnička saradnje, lakše uključivanje u međunarodnu podelu rada, pojačan promet u zemlji i inostranstvu, zaštita potrošača, zaštita zdravlja i života, lakše sporazumevanje i drugo.

2.2 ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KVALITETA I OSNOVNI CILJEVI I PRINCIPI POSLOVANJA ORGANIZACIJE
U prethodnom odeljku istaknuto je da su faze razvoja sistema kvaliteta sledeće: • Završna kontrola, • Dogovorni nivo kvaliteta, • Kontrola u procesu proizvodnje, • Kontrola i upravljanje sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000:1996, • Prevencija u oblasti kvaliteta, • Totalno upravljanje kvalitetom (TQM) i TQM i kvalitet življenja. U ovom odeljku biće objašnje karakteristike pojedine faze.

2.2.1. ZAVRŠNA KONTROLA, DOGOVORNI NIVO KVALITETA, KONTROLA KVALITETA U PROCESU PROIZVODNJE
Prve dve faze koncepta kvaliteta odnose se na ispitivanje kvaliteta gotovog proizvoda - inspekciju proizvoda. Odlikuje se sledećim karakteristikama: • čuvanje proizvoda, sortiranje, klasiranje, • definisanje, • sprovođenje korektivnih mera i • identifikovanje neusaglašenosti. U tri prve faze zastupljen je »konvencionalni« pristup kvalitetu. Kontrola kvaliteta se vrši pošto je proizvod proizveden, ex post, tako da to poskupljuje proizvod. Redukcija troškova i povećanje kvaliteta su konfliktni ciljevi poslovanja preduzeća. Kontrola kvaliteta u toku procesa proizvodnje, treća faza, je viši nivo kontrole nivoa kvaliteta proizvoda i odlikuje se: • merenjem performansi proizvoda, • ispitivanjem proizvoda, • elementarnim planiranjem kvaliteta, • primenom elementarne statistike u kontroli kvaliteta, • primenom tehničkih standarda i • kontrolom tehničke dokumentacije proizvoda.

U ovom periodu statističkim metodama se zamera da deluju ex post, odnosno pošto je faza proizvodnja završena, tako da utiču na povećanje cene koštanja proizvoda (detekcija kvaliteta). Sve definicije kvaliteta u ova tri perioda odnose se samo na definisanje kvaliteta proizvoda i obuhvataju oblik i sadržaj proizvoda. Najveći eksperti za kvaliteta različito definišu kvalitet proizvoda: • kvalitet predstavlja standard koji kupac očekuje; (Fred Smith, CEO Federal Express) • kvalitet predstavlja upoznavanje sa kupčevim potrebama prvi i svaki put; ( GISA) • snabdevanje naših kupaca proizvodima i uslugama koji dosledno ispunjavaju sve njihove potrebe i očekivanja; (Baeing) • Američko odeljenje odbrane definiše kvalitet kao obavljanje prave stvari ispravno prvi put uvek težeći ka poboljšanju i uvek zadovoljavajući kupce; • pogodnost za namenu ili korišćenje (Juran). Feigenbaum po prvi put zastupa koncept globalnog sistema kvaliteta. Po ovom konceptu kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja kroz sve faze životnog ciklusa proizvoda, od marketinga do prodaje proizvoda, eksploatacije i post eksploatacije. On definiše kvaliteta na sledeći način: • kvalitet je celovit sklop karakteristika proizvoda ili usluga u marketingu, projektovanju, proizvodnji i održavanju preko kojih će proizvod ili usluga pri korišćenju ispuniti očekivanja kupaca (Feigenbaum).

U tom periodu osnovni tipovi standarda odnosili su se na standardizaciju kvaliteta proizvoda i propisivali su: • kvalitet gotovih proizvoda, • kvalitet sirovina i reprodukcionog materijala, • metode i tehnike ispitivanja određenih proizvoda, elemente proizvodnih procesa, • kvalitet procesne opreme, • projektovanje i inžinjering u celini, • atribute bezbednosti upotrebe proizvoda, • uslove zaštite životne sredine i • standarde za tehničko sporazumevanje kojima se definišu razni pojmovi, mere i veličine.

2.2.2 KONTROLA I UPRAVLJANJE SISTEMOM KVALITETA U SKLADU SA SERIJOM STANDARDA ISO 9000:1996
Uglavnom osnovni tipovi standarda prema predmetu standardizacije, do uvođenja ISO standarda, odnosili su se, kao što je već naglašeno, na standardizaciju kvaliteta ulaznih resursa i gotovih proizvoda Međutim, narasli problemi na relaciji isporučilac-kupac istakli su potrebu za međunarodnom saradnjom u definisanju standarda u oblasti uređenja sistema kvaliteta kako bi se postiglo uzajamno priznavanje sistema osiguranja kvaliteta. Tako se, pored testiranja ulaznih resursa i samog proizvoda, ispituje i ocenjuje sposobnost proizvođača da proizvede propisani proizvod. Kao rezultat potrebe unifikacije i standardizacije sistema kvalita proizvođača-isporučilaca nastaju ISO standardi, jedinstveni kriterijumi i zahtevi za organizovanje i ocenjivanje sistema kvaliteta isporučilaca. I u našoj zemlji su prihvaćeni ISO standardi. Da bi se pravilno shvatio sistem kvaliteta prema standardima iz 1996. godine potrebno je jasno definisati elemente pojedinih standarda i objasniti zakonitost i principe funkcionisanja pojedinih elemenata sistema kvaliteta u celini. Zahtevi standarda su koncipirani u dvadeset pottačaka tačke 4 standarda i odnosili su se na proizvodne, ključne aktivnosti. Preduzeća su mogla da se sertifikuju po sledećim standardima: ISO 9001- Sistem kvaliteta- Model obezbeđenja kvaliteta u projektovanju/razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju; ISO 9002 - Sistem kvaliteta - Model obezbeđenja kvaliteta u proizvodnji, ugradnji; ISO 9003 - Sistem kvaliteta - Model obezbeđenja

karakteristično za ISO standarde da oni predstavljaju zahteve koji se odnose samo na poslovanje organizacije. Do 2000-te godine bilo je sertifikovano 136 organizacija po standardima ISO 9001:1996 i ISO 9002:1996. brojna dokumenta. a da proizvod ne ispunjava strogo definisane. U centru ovih standarda nalazi se: • sistem kvaliteta. Međutim. • upravljanje ključnim aktivnostima. odnosno kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja u: marketingu. projektovanju proizvoda. postigne najekonomičnije korišćenje resursa. Pošto je osnovni cilj uspostavljanje sistema kvaliteta i njegovo dokumentovanje. • poslovnik o kvalitetu. • sistemom kvaliteta obuhvaćene su i neproizvodne funkcije • i primena statističkih metoda prema petlji kvaliteta. često se zapostavljao kvalitet proizvoda i osoblja. ali se u centar stavljaju izražene potrebe korisnika usluge/proizvoda i glasi: kvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na mogućnost da zadovolje utvrđene ili indirektno izražene potrebe (ISO 8402-Rečnik). • nezavisno. U isto vreme razvija se i marketing koncept koji u centar poslovanja organizacije stavlja istražene i precizno definisane potrebe potrošača. • upravljanje troškovima kvaliteta.kvaliteta u završnoj kontroli i ugradnji.3 PREVENCIJA U OBLASTI KVALITETA Po ovom konceptu kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja kroz sve životne cikluse proizvoda. Koncept se odlikuje sledećim karakteristikama: • organizacija poseduje sva dokumenta sistema kvaliteta. projektovanju razvoja tržišta. Standardi ISO 9000:1996 daju jedinstveni kriterijumi za organizovanje i ocenjivanje sistema kvaliteta isporučilaca. uputstva i zapisi o uspostavljanju i oblikovanju sistema kvaliteta. odnosi se takođe samo na kvalitet proizvoda. a nijedno po standardu ISO 9003:1996 U ovom periodu cilj je bio da se ispita i oceni sposobnost proizvođača da proizvede propisani proizvod. • osnovno planiranje kvaliteta. a cilj je da se. specificirane zahteve kupaca. održavanja i servisiranja proizvoda. eksterno ocenjivanje. • periodična interna i eksterna provera sistema kvaliteta. specificiranog kvaliteta i uz minimalne troškove. prema zahtevima standarda ISO 9000:1996. • merenje performansi. nivoe i propisivanjem ključnih aktivnosti smatralo se da će se obezbediti i kvalitetan proizvod. • autokontrola. projektovanju procesa proizvodnje. U integralnom sistemu globalne kontrole kvaliteta sve su aktivnosti. bila njegova potvrda od treće strane. 2.2. obavljanju procesa proizvodnje. . Definicija kvaliteta se menja. ravnopravna aspekta: potrebe i očekivanja kupaca i potrebe i interes organizacije. pakovanja. dobijanjem sertifikata. • elementarna statistika i • kontrola sistema i dokumenata. uz minimalne devijacije od propisanog. često se dešavalo da organizacija uvede sistem kvaliteta i da poseduje dokumentaciju sistema kvaliteta. U prethodnom odeljku istaknuto je da ovi standardi definišu osnovne ciljevi poslovanja svake organizacije i to sa dva međuzavisna. Uvođenjem sistema kvaliteta u organizaciju i u sve njene funkcije. postupci. od faze marketinga do faze serviranja u interakciji. Međutim.

tako da će u tekstu koji sledi biti i analizirani i objašnjeni. stalna poboljšanje i procesni pristup) uključeni su u verziji familije standarda ISO 9000:2000. a u korist svih članova organizacije. Koncept se odlikuje sledećim karakteristikama: • kvalitet se odnosi na sistem/procese/proizvode i kvalitet zaposlenog osoblja. Istaknuto je da je Totalno upravljanje kvalitetom(TQM)) je pristup upravljanja u organizaciji usredsređen na kvalitet zasnovan na učešću svih njenih članova. U ovom odeljku ćemo nastaviti sa opisom koncepta. Preduslov za primenu TQM koncepta je uvođenje i postojanje sistema kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000. odlučivanje na osnovu činjenica. projektovanju proizvoda. • integralni sistem globalne kontrole kvaliteta. održavanju i servisiranju proizvoda. od faze marketinga do faze serviranja i reciklaže proizvoda. ISO 9004-Rukovođenje sa ciljem ostvarivanja održivog uspeha organizacije –Pristup preko menadžmenta kvalitetom. 2.3.4. • primena statističkih metoda prema petlji kvaliteta i .Sistem menadžmenta kvalitetom (ISO 9000Rečnik. To znači da se planiranje kvaliteta obavlja kroz sve faze životnog ciklusa proizvoda. a cilj je da se. usmeravanje na interne korisnike. odnosno kontrola i planiranje kvaliteta se obavlja u: marketingu. VRSTE STANDARDA Sledeći standardi odnose se na sistem menadžmenta kvalitetom (SMK) ISO 9000:2000 i ISO 9000:2008 . uz minimalne devijacije od propisanog. krajnje korisnike i zainteresovane strane. Svi principi TQM (liderstvo. • periodična interna i eksterna provera sistema kvaliteta. postupotrebi proizvoda-reciklaži. • organizacija poseduje sva dokumenta sistema kvaliteta. • kontinuirana analiza. str. • sistemom kvaliteta obuhvaćene su i neproizvodne funkcije. pakovanju. razvoj. ISO 22000. obavljanju procesa proizvodnje.22) U TQM prihvaćen je preventivni pristup SMK. sistemski pristup menadžmentu. uključivanje zaposlenog osoblja. primena.2. merenje i poboljšanje sistema/procesa/osoblja/proizvoda. kao i projektovanje.Standard za sisteme menadžmenta bezbednošću hrane (HACCP-sistem i ISO 9000). u interakciji. ISO 14000. postigne efektivno i efikasno korišćenje resursa.2. • nezavisno. projektovanju razvoja tržišta. . TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM (TQM) i TQM I KVALITET ŽIVLJENJA U prethodnom odeljku detaljno je opisan TQM.Standardi za menadžment zaštitom životne sredine. usmeren na dugoročni uspeh putem zadovoljenja kupaca. • upravljanje troškovima kvaliteta. eksterno ocenjivanje. specificiranog kvaliteta i uz minimalne troškove. ISO 9001-Zahtevi. provera i planiranje kvaliteta. projektovanju procesa proizvodnje. jer su sve karakteristike koncepta i principi uključeni u najnovije verzije familiji ISO standarda. visokog znanja. uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima. zainteresovanih strana i društva (ISO 8004:1996. U integralnom sistemu globalne kontrole kvaliteta sve su aktivnosti.

koje on obezbeđuje preko veze između pojedinih procesa u sistemu • .“ [.Direktiva za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda (CE znak) OHSAS 18001 (Occupational Health and Safety Assesment Series)-Standard za SM zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu zaposlenih (upravljanje rizicima). Nacrt međunarodnog standarda daje se na razmatranje ISO članicama. To je prouzrokovalo." To odražava činjenicu da zahtevi za sistem menadžmentom kvalitetom. tako da je u 2000. Pošto su standardi ISO 9000:1996.Sistem menadžmentom kvaliteta.ISO 15161. Familija standarda ISO 9000 podstiče usvajanje procesnog pristupa koji dovodi do povećanja efektivnosti i efikasnosti sistema kvaliteta i povećanja satisfakcije svih zainteresovanih strana. Nedostaci standarda iz 1996. pošto ostale aktivnosti nisu bile propisane. kada je zainteresovana za predmet rada nekog od osnovnih tehničkih komiteta. Takođe. godine sastojali su se u sledećim: • Zahtevi standarda odnosili su se na propisivanje ključnih aktivnosti koje su se obavljale u određenim proizvodnim funkcijama. dokument i informacija) nisu bili u skladu sa specifikacijom njihovog nivoa kvaliteta. a da izlazi iz procesa (proizvod/usluga. potrebno je da ga odobri najmanje 75% od ukupnog broja članica koje su učestvovale u glasanju. uz obezbeđenje kvaliteta proizvoda. Svaka ISO članica. da su nastajala različita uska grla u funkcionisanju procesa i da nije moglo nesmetano da se odvija pravilno funkcionisanje ključnih procesa. godini usvojena revidirana verzija standarda.6] Često izlazni elementi jednog procesa direktno formiraju ulazne elemente drugog procesa. pošto procesi nisu bili definisani i izlazi iz procesa nisu bili specificiranog nivoa kvaliteta. 2. (Good Agricultural Practices).Sistem analize rizika i upravljanje procesima u kritičnim kontrolnim tačkama i smernice za primenu ISO 9001 u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića (HACCP-sistem i ISO 9001). (Svake sedme godine sprovodi se postupak revizije standarda i upravu su isti revidirani).A. ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet.4 FAMILIJA STANDARDA ISO 9000:2000 I ISO 9000:2008 U ISO organizaciji rad na pripremanju novih standarda odvija se preko tehničkih komiteta. Menadžment kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta.P.Upravljanje rizikom ISO 26000. Često se dešavalo se da je organizacija sertifikovala svoj sistem kvaliteta. ISO 31000. koje su u vezi sa ISO organizacijom. sugestija i novih ideja nastala je revizija standarda. ISO organizacija sarađuje i sa IEC u vezi sa svim pitanjima standardizacije u oblasti elektrotehnike. imaju za cilj i povećanje zadovoljenje korisnika i svih zainteresovanih strana. ISO članice stavljaju primedbe na nacrt i onda se konačna verzija nacrta šalje ISO članicama na usvajanje. IWA2: 2007 . Naslov standarda ISO 9000. Global G. godine imali niz nedostataka i pošto su zemlje članice imale dosta primedbi. Međunarodne vladine i nevladine organizacije. Prednost procesnog pristupa je stalno upravljanje. Da bi jedna organizacija efektivno i efikasno funkcionisala ona mora da definiše i obavlja upravljanje brojnim aktivnostima. str. je revidiran i više nije obuhvatao termin "obezbeđenje kvaliteta" i glasi "sistem menađžmenta kvalitetom. Uputstvo za primenu ISO 9000:2000 u obrazovanju. „Aktivnosti ili grupa aktivnosti koje koriste resurse i imaju menadžment kojim omogućavaju transformaciju ulaznih elemenata u izlazne može se smatrati procesom.Zahtevi za sertifikaciju primarnih poljoprivrednih proizvoda i PM 9000. U daljem teksti analizirani su neki od ovih standarda. Organizacija-sistem je mreža procesa.Društvena odgovornost Sledeći standardi odnose se na posebne oblasti i to: CE. takođe učestvuju u definisanju standarda.Posebni zahtevi za primenu ISO 9001 u lokalnoj samoupravi. Da bi se međunarodni standard usvojio.

procesa. vrednuje efektivnost preduzetih mera u oblasti povećanja kompetentnosti. Kada se koristi u sklopu SMK. opis radnih mesta je zakonska obaveza svih preduzeća u Srbiji). Organizacija mora da definiše potrebnu kompetentnost (sistematizacija. obuke. ostvarivanje željenih. kao i da upravljanju njima. sertifikacija poslovanja u oblasti procesne industrije. koncept. c) posebni ciljevi organizacije. Promene nisu velike. • ISO standardi su bili namenjeni proizvodnim preduzećima. obuci.godini nastala je nova revizija standarda. treba kao polazni metode koristiti SWOT analizu i brainstorming/brainwriting. Usled navedenog organizacija mora da ispuni zahtev da osoblje koje obavlja poslove koji utiču na usaglašenost sa zahtevima mora da bude kompetentno (ISO 9001:2008.22) u pogledu obrazovanja. Naziv. promene u tom okruženju i rizici koji proizilaze iz tog okruženja. proizvodi koje isporučuje. nezavisno od kategorije proizvoda" [str. ističe se da „usvajanje SMK treba da bude strateška odluke organizacije. jasno definisani principi i zahtevi. godine kaže: na projektovanje i primenu SMK u organizaciji utiču: a) okruženje organizacije. b) razne potrebe organizacije.godini. znanja. Usled svega navedenog nastala je revizija standarda u 2000. Međutim. Neproizvodne organizacije su. Pošto se javila potreba za standardizacijom poslovanja i neproizvodnih preduzeća ISO organizacija je definisala i usvojila standard 9004-2 koji je bio namenjen neproizvodnim preduzećima.10]. Novi koncept revidiranog standarda-procesni pristup. takav pristup naglašava važnost: razumevanje i ispunjenje zahteva. da bi standardizovale i sertifikovale svoje poslovanje. definiše faktore iz okruženja koji pozitivno i negativno utiču ili mogu da utiču na poslovanje organizacije i na funkcionisanje pojedinih podsistema organizacije. procesi koje primenjuje. Stoga je rukovodstvu organizacije prepušteno da: definiše okruženje organizacije koje je bitno za njeno poslovanje vodeći računa o specifičnostima poslovanja organizacije..6]. postupak poboljšanja sistema kvaliteta. d) veličina organizacije i njena organizaciona struktura. stalnog poboljšanja procesa. Dalje se u tekstu verzije iz 2008. Posebno je naglašeno da ovaj međunarodni standard „nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi SMK niti uniformnost dokumentacije.10]. Zahtevi familije standarda ISO 9000:2000 su "opšti i primenljivi su u organizacijama u svakoj industrijskoj i privrednoj oblasti. odrede značaj njihovog uticaja i učestalost pojavljivanja. njegovog značaja kao i učestalosti pojavljivanja. potrebe razmatranja procesa u smislu dadatne vrednosti. Sve ovo treba posmatriti i obavljati u funkciji vremena (treba posmatrati i analizirati trendove kretanja faktora. tako da se javila potreba za definisanjem dodatnih standarda. U tom velikom broju zahteva neproizvodne organizacije često nisu mogle da se snađu. kao i preko njihove kombinacije i međusobnog delovanja. čija su osnova principi. (1) U ovoj revidiranom standardu. U definisanju rizika iz okruženja za organizaciju. (2) U standardu ISO 9001 prihvaćeno je da organizacija mora da definiše resurse potrebne za primenu i održavanje SMK i stalno poboljšanje njegove efektivnosti i efikasnosti i povećanje zadovoljstva korisnika ispunjavanjem njihovih zahteva. principi i struktura standarda ostala je ista.“ [str. trendove njihovog uticaja na sistem i podsisteme i trendove promena veza između sistema i podsistema).10]. Familija standarda ISO 9000:2000 pravi razliku između zahteva sistema menadžmentom kvaliteta i zahteva za proizvod [str. prepušteno je organizaciji da .god. i iskustva. kao i u verziji iz 2000. znanju i iskustvu. str.“ [str. ″Time se kod organizacije i njenih korisnika obezbeđuje poverenje da je moguće isporučiti proizvode koji konstantno ispunjavaju zahteve″[str. ekonomika kvaliteta. omogućili su otklanjanje navedenih nedostataka. planiranih performansi procesa. U 2008. Mnoga pitanja nisu bila obrađena ili zahtevi nisu bili jasno definisani. dejstvo negativnih faktora. morale da primene zahteve ovog standarde i zahteve standarda ISO 9001 ili ISO 9002. itd. Najvažnije promene odnose se na: uključenje upravljanja rizikom iz okruženja na projektovanje i upravljanje SMK i definisanje kompetencija zaposlenih.6]. osigura da zaposleni budu obavešteni o svim pitanjima koji se odnose na njihove aktivnosti i upravlja zapisima o obrazovanju.

učenjem i primenom poboljšanja i inovacija. Naslov je modifikovan da bi odrazio savremenost SMK. Familija ISO 9000 standarda sastoje se iz tri standarda i to: ISO 9000 . • usmerenost na ostvarivanje poslovnih ciljeva i očekivanja klijenata. . Ovim standardom podstiče se usvajanje procesnog pristupa čijom se primenom povećava efektivnost i efikasnost sistema kvaliteta. • osigura resurse neophodne za podršku sistemu/procesima. znanja i iskustva. povećanje obrazovanja. Prednosti implementacije ISO 9001 standarda su: • Sticanje i (ili) učvršćivanje poslovnog poverenja kod poznatih i što je još važnije kod potencijalnih klijenata. usaglašenost. Usled navedenog sledi da uvođenje i upravljanje SMK u jednoj organizaciji podrazumeva ispunjenje principa i zahteva standarda i izradu i posedovanje dokumentacije SMK kojom se obezbeđuje efektivno i efikasno upravljanje sistemom/procesima. efikasnosti i produktivnosti. karakteristike. treba da obezbede povećanje zadovoljenja korisnika. na način da: • identifikuje procese neophodne za funkcionisanje SMK i da ih primenjuje u celoj organizaciji. uz obezbeđenje kvaliteta proizvoda. ISO 9001 – Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi Specificirani zahtevi za sistem menadžmenta kvalitetom u ovom standardu. zahtevnom i promenljivom okruženju. proizvod i procese. Preporučuje se kao uputstvo za organizacije čije najviše rukovodstvo želi da preduzme dalje korake u odnosu na zahteve standarda ISO 9001:2000 u nastojenju da se ostvaruje održivi uspeh. dokumentaciju. organizaciju.sama definiše svoje potrebe za obuku. pored osnova standarda definisani su pojmovi koji se odnose na: kvalitet. Održivi uspeh organizacije postiže se efektivnim i efikasnim sistemom menadžmenta kvalitetom. proveru i obezbeđenje kvaliteta mernih procesa. efektivnosti. ispitivanje. ISO 9004 – Sistemi menadžmenta kvalitetom – Rukovođenje sa ciljem ostvarivanja održivog uspeha organizacije. menadžment. Ovaj međunarodni standrad pruža uputstvo za podršku organizacijama za postizanje održivog uspeha u kompleksnom. upravljanjem faktorima dejstva iz okruženja. Opšti zahtevi familije ISO 9000 standarda odnose se na obavezu organizacije da mora da uspostavi. • postizanje i održavanje stabilnog nivoa kvaliteta proizvoda (usluga) radi zadovoljavanja zahteva i izraženih potreba klijenata. uključujući sertifikaciona tela. odnosno da u zavisnosti od raspoloživih sredstava napravi planove i programe za postizanje definisane kompetentnosti zaposlenih organizacije. za ocenu sposobnosti organizacije da ispunjava zahteve korisnika.Pristup preko menadžmenta kvalitetom. Cilj ovog standarda je stalno unapređenje performansi organizacije i stalno poboljšanje i prevazilaženje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. zahteve propisa i zahteve same organizacije. • prati sistem/procese/proizvode.Sistem menadžmenta kvalitetom –Osnove i rečnik U standardu ISO 9000:2000. ISO 9000 je povezan sa standardom ISO 14001. primenjuje i održava SMK i da stalno poboljšava njegovu efektivnost i efikasnost. Mogu ga koristiti interne i eksterne zainteresovane strane. meri i analizira njihove performanse i • primenjuje mere potrebne za ostvarivanje planiranih rezultata i poboljšanje karakteristika sistema/procesa/proizvoda i zaposlenog osoblja. • povećanje zadovoljstva klijenata. • odredi redosled i međusobno delovanje ovih procesa. • poboljšanje poslovne sposobnosti. dokumentuje.

Uspeh može da rezultira iz primene i održavanja sistema menadžmenta koji je projektovan da stalno poboljšava performanse obuhvatajući potrebe svih zainteresovanih strana. prema tome. Potrebno je uspostaviti i održati odnose sa sadašnjim kupcima/korisnicima. investitori-akcionari. treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da pruže i više nego što korisnici očekuju. standard 9004 je širi i ovaj princip obuhvata usmeravanje na: interne korisnike (zaposleno osoblje). zajedno sa svim ostalim disciplinama menadžmenta. Treba zadovoljiti kupca/korisnika i izgraditi lojalnost.4. 6] Međutim.1. Usmeravanje na interne korisnike. • da saopšti specificirane zahteve svim zaposlenim i • da se usresredi na poboljšanje procesa. krajnje korisnike i zainteresovane strane U standardu 9000 se ovaj princip definiše na sledeći način: ”Organizacije zavise od svojih korisnika i. standardi se periodično pregledaju kako bi se implementirala nova dostignuća u oblasti upravljanja kvalitetom. operativni. isporučioci i partneri i društvo. strukture i kriterijuma standarda ISO 9004 pokazuje da on može da predstavlja ISO model TQM. ISO 9000. krajnje korisnike i zainteresovane strane (vlasnici. stvaranje mogućnosti za osvajanje novih tržišta i uvećanje udela na postojećem tržištu. da bi obezbedila vrednost za identifikovane zainteresovane strane. Uspeh organizacije zavisi od razumevanja i zadovoljenja aktuelnih i budućih potreba i očekivanja sadašnjih i mogućih korisnika i krajnjih korisnika. 2. 2. Da bi razumela i zadovoljila potrebe i očekivanja korisnika i svih zainteresovanih strana organizacija treba da za svaki proces: • identifikuje svoje korisnike/zainteresovane strane. potrebno je da se ona na putanji razvoja i rasta vodi prema definisanoj viziji i da se njome upravlja na sistematičan način. U standardu je navedeno osam principa menadžmenta kvalitetom koje najviše rukovodstvo može i treba da koristi pri vođenju organizacije. menadžment investicijama.” [. kao i da bi se odgovoril na povratne informacije korisnika. • da prevede identifikovane potrebe i očekivanja u zahteve (da napravi specifikaciju za svaki proizvod/uslugu). • da omogući uravnotežen odgovor na njihove potrebe i očekivanja. finansijski. PRINCIPI MENADŽMENTA KVALITETOM Da bi se ostvarili uspešno vođenje organizacije i njen uspešan rad. javni sektor sa posebnim interesom u organizaciji. Smatra se da nije dovoljno imati potrošača koji je samo zadovoljan. pojedinci ili grupe. Uspešno vođenje i rad organizacije zahteva da se njome obavlja menadžment na sistematičan i transparentan način. posegnuti za prošlim ili izgubljenim i pridobiti nove.• • • • pružanje uverenja da je željeni nivo kvaliteta postignut i da se održava. Menadžment organizacijom sadrži menadžment kvalitetom. u cilju poboljšanja njenih performansi. zajedno čine koherentan skup standarda za sistem menadžmenta kvalitetom.1. Zbog toga je bitno da organizacija razume sadašnje i buduće potrebe korisnika i zainteresovanih strana. da ispune njihove zahteve i da pruže više od onoga što oni očekuju. Analiza principa. ISO 9001 i ISO 9004. kao zajednica i javnost. U TQM organizacije se ne zadovoljavaju samo sa ispunjenjem satisfakcije potrošača. ukoliko preduzeće pored navedenog koristi i benčmarking u poboljšanju svojih performansi. itd.4. Kako bi ISO 9000 serija standarda zadržala svoju efikasnost. . od zadovoljenja tih potreba i očekivanja. kao i od razumevanja i razmatranja potreba i očekivanja svih zainteresovanih strana. dobijanje sertifikata ISO 9001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela i mogućnost učestvovanja i nadmetanja na tenderima.1. marketing. Svi navedeni međunarodni standardi. one treba da razumeju aktuelne i buduće potrebe korisnika. na koje utiču organizacija ili njeni proizvodi). tj.

Liderstvo "Lideri treba da uspostavljaju jedinstvo ciljeva i vođenje organizacije. radi ostvarivanja koristi za zainteresovane strane. posvećenost i aktivno uključivanje najvišeg rukovodstva bitni su za razvoj i održavanje efektivnog i efikasnog SMK. ceni i troškovima životnog ciklusa. zahteva direktno dobijanje povratnih informacija o reagovanju na efektivnost i efikasnost SMK.4. slabosti i buduće konkurentske prednosti. • da identifikuje i ocenjuje konkurenciju na svom tržištu i željenim tržištima i • identifikuje mogućnosti tržišta. Partnerski odnos treba da se zasniva na zajedničkoj strategiji. koje se odnose na kvalitet i na SMK. lokalna zajednica i društvo u celini).6] Liderstvo. ličnog usavršavanja i napredovanja. • utvrdi ključne karakteristike proizvoda koje se ogledaju u: njegovoj usaglašenosti. onda se povećava njen prihod i udeo na tržištu. rešenja i proizvoda. u isporuci na vreme. uključujući očuvanje energije i prirodnih resursa. U TQM je veoma bitno za organizaciju da uspostavi partnerski odnos sa svojim isporučiocima. politike i strategijske i taktičke ciljeve koji su međusobom usklađeni. učestvuje u projektima za poboljšanje. Sa aspekta zaposlenog osoblja organizacija mora da identifikuje njihove potrebe i očekivanja u pogledu njihovih plata. finansijere. dobicima i gubicima. Za ostvarivanje ovih koristi potrebno je postići. Oni treba da stvaraju i održavaju interno okruženje u kojem osoblje može. sigurnosti funkcionisanja. Organizacija treba da definiše finansijske i ostale rezultate koji zadovoljavaju identifikovane potrebe i očekivanja vlasnika i investitora. kontinuelno saopštava namere i vrednosti u organizaciji. lokalnu zajednicu i društvo u celini. "[. zaposleni. zahteva identifikovanje procesa realizacije proizvoda koji daju dodatnu vrednost organizaciji. motivacije. priznanja. onda su ključne koristi za organizaciju sledeće: • • • • ako je organizacija fleksibilna i brza u vezi odgovora na zahteve tržišta. profesionalnog zadovoljstva. kao i na lokalnu zajednicu. povećana efektivnost i efikasnost u korišćenju resursa organizacije. zaposlene. zahteva identifikovanje procesa podrške koji utiču na efektivnost i efikasnost procesa realizacije. isporučioci. • • • • • • uzimanju u obzir potreba svih zainteresovanih strana uključujući korisnike.U pogledu ispunjenja potreba i očekivanja korisnika/zainteresovanih strana najviše rukovodstvo treba da: • razume njihove potrebe i očekivanja. nagrađivanja. povećana lojalnost korisnika koja vodi ka ponovnoj poslovnoj saradnji i obezbeđivanju uravnoteženog pristupa između zadovoljavanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana (kao što su vlasnici.2. zakonskoj odgovornosti za proizvod i njegovom uticaju na životnu sredinu. • razmatra uticaj na životnu sredinu. raspoloživosti. znanju. radi stvaranja vrednosti sa obe strane. Time se doprinosi osiguranju maksimalnog uključivanju i motivisanja osoblja. Ukoliko organizacija pravilno shvati ovaj princip. u traženju novih metoda. . održavati i povećavati zadovoljenje korisnika. Sa aspekta društva u TQM se od organizacije očekuje da: • pokaže odgovornost za zdravlje i bezbednost kako zaposlenog osoblja isto tako i ostalih građana. bezbednosti proizvoda. Stoga najviše rukovodstvo treba da: • utvrdi viziju. aktivnosti posle realizacije. finansijeri. procesa i aktivnosti na društvo u celini. vlasnike. • identifikuju odgovarajuće zahteve propisa i ostalih normativnih dokumenata i • identifikuje aktuelne i potencijalne uticaje svojih proizvoda.1. da učestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije. u potpunosti. 2.

koji će omogućiti da se. uspostavljanu poverenja i uklanjanju straha. što utiče na stvaranje poverenja kod zaposlenog osoblja. dvosmernu razmenu informacija. • • Ključne koristi od primene ovog principa su> • • • ljudi će razumeti i biti motivisani prema opštim i posebnim ciljevima organizacije.6] odnosno za ostvarenje planiranih vrednosti. Uključivanje osoblja "Osoblje na svim nivoima čini suštinski deo jedne organizacije i njihovim punim uključivanjem omogućava se da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarenje dobrobiti organizacije. saopštava predloge i traži mišljenja. "[. ljudi odgovorni za svoje vlastite učinke i ljudi željni da učestvuju i doprinose stalnim poboljšanjima .1. • obezbeđuje stalnu obuku i planiranje karijere. kao što su poređenja sa konkurencijom i vrednovanje preko treće strane. inspirisanju. uz sagledavanje potreba i ciljeva zaposlenih. • olakšava otvorenu. podsticanju i priznavanju doprinosa ljudi. stvaranju i održavanju zajedničkih vrednosti. inovacija i kreativnost pri realizaciji ciljeva organizacije. • odaje priznanja i nagrađuje. • definiše odgovornosti i ovlašćenja. individualni ciljevi i ciljevi organizacije kao celine.• • • • • • • utiču na stvaranje okruženja koje podstiče uključenost osoblja i njihov razvoj. • istražuje razloge zašto osoblje dolazi u organizaciju i napušta je. • stalno preispituje potreba osoblja i meri njihovo zadovoljenje. • obezbeđuje efektivan timski rad. usklađene i primenjene na jedinstven način i neadekvatna komunikacija između različitih nivoa u organizaciji svodi se na minimum. često konfliktni. ocena zadovoljenja korisnika. ocena zapažanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana o performansama isporučenog proizvoda i merenja ostalih činilaca uspeha koje identifikuje najviše rukovodstvo) i da obezbede da stalno poboljšanje SMK vodi poboljšanju performansi organizacije vodi organizaciju ličnim primerom. koji su neophodni za podršku strategijskim planovima organizacije. merenje performansi procesa u celoj organizaciji. pravičnosti i etičkih modela na svim nivoima u okviru organizacije. posvećeni i uključeni ljudi u okviru organizacije. Veoma je bitno da se kreira dvosmerni odnos između organizacije i zaposlenih. • olakšava uključivanje u definisanje ciljeva i donošenje odluka. 2. obezbeđivanju zaposlenima neophodnih resursa. obuke i slobode kako bi mogli da deluju odgovorno i pouzdano.4. • utvrđuje pojedinačne i timske ciljeve. Ključne koristi od primene ovog principa su> • • • • motivisani. Organizacija treba da: • podstiče uključivanje osoblja i njihovo kontinuirano usavršavanje. da definiše metode za merenje performansi organizacije radi utvrđivanja da li se ostvaruju planirani ciljevi (analiza finansijskih pokazatelja. • stvara uslove za podsticanje inovacija. eksterna merenja. osoblja u organizaciji i ostalih zainteresovanih strana. ciljeva.3. • ostvaruje menadžment performansi procesa i vrednuje njihove rezultate. obezbede organizacione strukture i resurse. usklade. aktivnosti su vrednovane.

Stalan proces poboljšanja može biti u obliku strateških poboljšanja projektima prelomnih tačaka i u obliku manjih stalnih poboljšanja-korak po korak. "Identifikovanje i razumevanje nekog sistema međusobno povezanih procesa i menadžment tim sistemom doprinosi efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarenju njenih ciljeva.5. Preduzeće je jedan organizacioni. usklađivanje aktivnosti poboljšanja na svim nivoima. Sistemi se mogu podeliti prema različitim kriterijumima.48] Sistemski pristup podrazumeva da se složene celine posmatraju i analiziraju funkcionalno sa svim svojim delovima. benčmarking. Stalna poboljšanja Jedan od strategijskih ciljeva organizacije treba da bude i ostvarivanje stalnog poboljšanja procesa. primenu poboljšanja. Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • unapređenje performansi kroz poboljšane sposobnosti organizacije. elemente sistema. Projekti prelomnih promena-reinžinjering. definisanjem korektivnih i preventivnih mera i preispitivanjem svega navedenog od strane rukovodstva. " [.4. podsistem. analiziraju i definišu relacije između elemenata. .1. definisanjem i stalnim preispitivanjem ciljeva kvaliteta i svih ostalih ciljeva poslovanja. 2. Ovaj pristup se zasniva na teorijskim osnovama opšte teorije sistema: otvoreni sistem. sinergija. kao i faktori dejstva na pojedine relacije između podsistema koji mogu da dovedu do raspada sistema.4. Kvantitativno ili kvalitativno izražene .2. efektivnosti i efikasnosti organizacije. sposobnost da se napori usmere na ključne procese i pružanje poverenja zainteresovanim stranama. dinamički. prema strateškim namerama organizacije i prilagodljivost za brzo reagovanje na mogućnosti. rezultata eksternih i internih provera.4. uključuju ponovno projektovanje postojećih procesa i treba da obuhvate: definisanje ciljeva i definisanje i usvajanje projekta poboljšanja. stohastički i otvoren sistem. definisanje i planiranje poboljšanja procesa. Sistemski pristup naglašava značaj dinamičkog aspekta organizacije i zadataka menadžmenta.4. kao bi se poboljšale njene performanse i ostvarile koristi za sve zainteresovane strane. Organizacija. povratna sprega. Projekti prelomnih tačaka vode reviziji ili poboljšanju postojećih procesa ili primeni novih procesa. integracija i usklađivanje procesa koji će najbolje postići željene rezultate.6. Organizacioni sistemi su skup prirodnih i tehničkih sistema. Manja stalna poboljšanja obuhvataju aktivnosti koje sprovodi osoblje u organizaciji u okviru postojećih procesa. Podatak je karakteristika posmatrane jedinice izražena numerički ili opisno. da se posmatraju. analizu postojećeg procesa i sagledavanje mogućnosti za izmene. grupisanih i analiziranih podataka. Sistemski pristup menadžmentu "Sistem je skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata. organizovanih od strane ljudi i upravljački orijentisani ka ostvarenju jasno definisanih ciljeva.6] Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • • 2. polazeći od činjenice da sinergeski efekti mogu da se ostvare ukoliko svi delovi poštuju interes celine i jedinstvo akcija i namera. sistem se posmatra kao mreža procesa. iterativnim postupcima da poboljšava efektivnost i efikasnost SMK. a informacija je saznanje iz evidentiranih.1. u pogledu doslednosti. "[. U ovom konteksu najbitniji su organizacioni sistemi. Odlučivanje na osnovu činjenica Da bi odluke bile efektivne treba da se zasnivaju na analizi podataka i dobijanju informacija. korišćenjem: politike kvaliteta. Organizacija mora kontinuirano. granice sistema. analize podataka i informacija.1. obično. verifikaciju i validaciju poboljšana procesa i vrednovanje ostvarenog poboljšanja. faktori dejstva iz okruženja na sistem i posebno faktori dejstva na pojedine podsisteme tj. tokovi. složeni.

3. odluke na osnovu informacija. Ključne koristi od primene ovog principa su: • • • povećana sposobnost stvaranja vrednosti za obe strane. poboljšanje poslovnih i finansijskih rezultata. ili pitanja organizacije. Pravilno uključenje isporučilaca omogućuje projektovanje superiornih proizvoda/usluga. • sarađuje sa isporučiocima u validaciji sposobnosti njihovih procesa. • uspostavi dvosmernu komunikaciju na odgovarajućim nivoima u obe organizacije. rangira i izabere isporučioce po strogo definisanim kriterijumima). povećana sposobnost da se prikaže efektivnost prethodnih odluka.karakteristike elementarnih jedinica su potrebne i važne za donošenje validnih zaključaka na osnovu činjenica. kako bi se osiguralo ostvarenje definisanih performansi organizacije i zadovoljenje zainteresovanih strana. radi olakšavanja bržeg rešavanja problema i izbegavanja skupih odlaganja ili sporova. • uključuje partnera u identifikaciji potreba nabavke i zajedničke strategije razvoja (primer poslovni klasteri ) • se udružije u ekspertizi.6]. Ukoliko organizacija primeni navedeni princip onda treba da: • optimizuje broj isporučilaca i partnera (oceni. • podstiče isporučioce da primenjuju programe za stalno poboljšanje performansi i da učestvuju u ostalim inicijativama za poboljšanja. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima (partnerski odnos) "Organizacija i njeni isporučioci su nezavisni.1. • uključuje isporučioce u aktivnosti projektovanja i razvoja u organizaciji radi zajedničkog posedovanja znanja i radi efektivnog i efikasnog poboljšanja procesa realizacije i isporuke usaglašenih proizvoda. ocenjuje i vrednuje sposobnost isporučilaca da isporučuju usaglašene proizvode.7. pa uzajamno korisni odnosi povećavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju vrednost.4. da bi se otklonile suvišne provere. • uspostavlja odnose koji predstavljaju izbalansiran odnos kratkoročnih dobiti i dugoročnih razmatranja. Ključne koristi od primene principa odlučivanja na osnovu činjenica su: • • • • 2. • razmeni ključne informacije i napravi zajedničke planove za budućnost. prikupljanja i validaciju podataka za dobijanje informacija. osigura poverljivost. • prati. Sve ovo koristi da se definiše i ostvari odgovarajuća strategija i definišu ciljevi. 2. fleksibilnost i brzina zajedničkog odgovora na promene na tržištu ili promene u pogledu potreba i očekivanja korisnika i optimizacija troškova i resursa. Organizacija treba da: • identifikuje svoje potreba za informacijama. nabavci i korišćenju resursa sa partnerima i • vrednuje. " [. • identifikuje izvore internih i eksterih podataka kao i pristup tim podacima i • pretvori podatke u informacije i u znanje koje će se koristiti u organizaciji. KONCEPT ISO STANDARDA-Procesni pristup . Najviše rukovodstvo treba da obezbedi efektivna i efikasna merenja. a sve u cilju osiguranja dodatne vrednosti za organizaciju. izazove (challenge) možda čak i diskusije ili debate i razmene mišljenja i odluka. priznaje i nagrađuje napora i dostignuća i isporučilaca i partnera. vrednuju koristi koje se dobijaju korišćenjem informacija. pozivanjem na činjenične zapise i uvećana sposobnost za preispitivanje.

efikasnih i efektivnih procese koji obezbeđuju stvaranje izlaza koji omogućuju zadovoljenje potreba drugih zainteresovanih strana i efektivnih i efikasnih procesa koji obezbeđuju ostvaranje izlaza koji pozitivno utiču na efektivnost i efikasnost drugih procesa i poslovnih rezultata. 2.1.2.4. .” [. Željeni rezultat se može efikasnije ostvariti ako se menadžment odgovarajućim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces ” [.6]. je procesni pristup ( osmi princip). U standardu ISO 9000godine proces se definiše kao "skup međusobno povezanih i međusobno delujućih aktivnosti koji ulazne elemente pretvara u izlazne.Upravljanje poslovnim procesima je menadžment koncept koji je prihvaćen u TQM.).50]. Takođe je jedan od najvažnijih pristupa koji je prihvaćen i u standardima ISO 9000:2000 i u ISO 9000:2008. POJAM I DEFINICIJA POSLOVNOG PROCESA Procesno orijentisana organizacija tretira se kao mreža vertikalnih i horizontalnih poslovnih procesa (Slika 2. Jasnim definisanjem procesa i njihovim upravljanjem omogućuju se ostvarenje: • • • efikasnih i efektivnih procesi koji obezbeđuju stvaranje izlaza za zadovoljenje zahteva kupaca/korisnika usluga.

2.Slika 2. utvrditi željene vrednosti procesa.” Kraljevo Da bi se uspešno obavljalo upravljanje procesima potrebno je jasno definisati proces. nominalnih vrednosti. Takođe uspešno upravljanje procesima podrazumeva potpunu kontrolu. TIPOVI PROCESA I ISO 9000 MODEL PROCESA .4. 2. merenje. usmeriti dejstvo svih pozitivnih faktora na proces kako bi se došlo do željenih.2. Mreža procesa u preduzeću “Gibnjara. analiza i poboljšanje ključnih procesa u organizaciji.

infrastrukturom. Ne vezuju se za jedan segment organizacije.U diferencijaciji poslovnih procesa u organizaciji prihvaćena je sledeća klasifikacija procesa: organizacioni i upravljački. procesni pristup bazira na: • utvrđivanju odgovornosti rukovodstva (tačka 5 standarda). Međusobno povezani i isprepletani procesi čine mrežu procesa. Da bi se upravljalo procesima mora se imati na umu sledeće: da se svaki proces sastoji od niza povezanih aktivnosti i da ima ulazne i izlazne elemente. oni koji utiču na funkcionisanje ostalih procesa u organizaciji. • menadžment procesom (tačka 7 standarda). To je vrlo složena grupa procesa koja se sastoji od strategija i ciljeva. sam proces i njegove potprocese. Izlaz je određen rezultatima: proizvod/usluga. Da bi se u potpunosti iskoristile sve prednosti procesnog pristupa u organizaciji potrebno je odrediti tip procesa. Posle definisanja ključnog procesa definišu se glavni procesi u organizaciji. merenje. radnom sredinom. . Proces je određen ulazom. dokumenta i informacije. Strukturu standarda i tačke standarda treba shvatiti kao obavezne zahteve koji se moraju ispuniti da bi se uspešno upravljalo procesima i kao ISO model procesnog menadžmenta. već prožimaju celo preduzeće. merenjima. izlazom i faktorima koji deluju na proces u pojedinim fazama. bihejviorističke procese i procese promena. procesa pregovaranja i uveravanaja i procesa praćenja i kontrole. • praćenje. ključnim aktivnostima. materijalom. Koncept stalnog poboljšanja prema ISO 9004 nešto je širi i obuhvata: • strategija i politika (tačka 5 standarda). njegov značaj za organizaciju i mrežu procesa. gde kupci/korisnici mogu biti interni i eksterni.). Ulaz je definisan: osobljem. Upravljački procesi podrazumevaju aktivnosti donošenja upravljačkih odluka. • menadžment resursima (tačka 6 standarda).3. Organizacioni procesi obuhvataju radne. analizi i stalnom poboljšanju procesa (tačka 8 standarda). • menadžment resursima (tačka 6 standarda). U definisanju procesa u organizaciji može se poći od ključnog vertikalnog i horizontalnog procesa. fazama procesa. Uporedo sa definisanjem krucijalnih procesa u organizaciji moraju se odrediti njihovi korisnici. Standard ISO 9000:2000 i ISO 9000:2008 koncipirani su na bazi modela procesa i upravljanja procesima (slika 2. polazeći od zahteva za stalnim poboljšanjem SMK prema ISO 9001. Glavni procesi su oni koji dovode do realizacije proizvoda/usluge. metodama i informacijama. inovacije i učenje (tačka 9 standarda). Izlazni elementi jednog procesa mogu postati ulazni elementi jednog ili više drugih procesa. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda) i • poboljšanje. • realizaciji proizvoda i definisanju procesa (tačka 7 standarda) i • merenju. oni koji utiču na efektivnost i efikasnost ostalih procesa i oni koji utiču na strategijske ciljeve organizacije i na poslovni rezultat. Prema slici 2.3 može se doneti sledeći zaključak da.

2. To je jedina organizacija. merenje. inovacije i učenje Zainteresovane strane Korisnici ISO 9004. tačka 8 Praćenje. Proverite Pratite i merite procese i proizvod. odnosno verovatnoća neuspeha procesa (ocenjuje se ocenom od 1-3). MLEKARE AD "IMLEK" I PRIKAZ NJIHOVOG PROCESNOG PRISTUPA Sistem menadžmenta kvalitetom u preduzeću »IMLEK« bazira na procesnom pristupu i usled toga je izvršena: identifikacija procesa. Kriterijumi za odabir procesa su sledeći: značaj procesa. tačka 9 Poboljšavanja. tačka 5 Strategija i politika ISO 9001. PRIKAZ KRITERIJUMA ZA DEFINISANJE PROCESA U PREDUZEĆU. ciljevima i zahtevima za proizvod i izveštavajte o rezultatima. Zahtev standarda je da svi procesi slede Demingov krug poboljšanja procesa PDCA krug: Planirajte Utvrdite ciljeve i utvrdite i uspostavite procese potrebne za dobijanje rezultata u skladu sa zahtevima korisnika i politikom organizacije. definisani kriterijumi i metodi za efektivno upravljanje procesima i definisani zahtevi koji se odnose na dokumentaciju.Stalna poboljšavanja sistema menadžmenta kvalitetom koja vode održivom uspehu Okruženje organizacije Okruženje organizacije ISO 9004. Uradite Primenite procese. tačka 6 Menadžment resursima ISO 9001. tačka 7 Menadžment procesima Legenda: Tok informacija Aktivnosti koje dodaju vrednost Osnova: principi menadžmenta kvalitetom Slika 2.4. poredite ih sa politikom. tačka 4 Dostizanje održivog uspeha Zainteresovane strane Potrebe i očekivanja ISO 9004.4. tačka 7 Realizacija proizvoda Korisnici Proizvod ISO 9004 ISO 9004. Na osnovu ukupnog zbira .3: Prošireni model sistema menadžmenta kvalitetom zasnovan na procesima 2. analize i preispitivanje ISO 9001 Zadovoljstvo Korisnici Potrebei i očekivanja ISO 9001. U novoj verziji standarda filozofija kvaliteta se menja. tačka 5 Odgovornost rukovodstva ISO 9004. koja je definisala kriterijume za rangiranje svojih procesa i zato je odabran ovaj primer.3. Delujte Preduzmite akcije za stalno poboljšanje. tačka 8 Merenje. po mišljenju autora ovog teksta. odnosno uticaj procesa na zadovoljstvo kupce i druge kritične faktore uspeha (ocenjuje se ocenom 1-3) i sposobnost učinka procesa. analize i poboljšavanja ISO 9004. tačka 6 Menadžment resursima (prošireno) ISO 9001. DEMINGOV KRUG POBOLJŠANJA PROCESIMA-PDCA KRUG U verziji ISO 9000 standarda iz devedesetih godina zastupljena je Juranova filozofija kvaliteta: uvek uradi najbolje prvi i svaki put.4. utvrđen redosled i međusobno delovanje procesa.

procesi su prema prioritetu.1.1. kao i visoku verovatnoću neuspeha procesa (ocena 3). Ključni procesi su svi procesi koji imaju jak uticaj na kritične faktore uspeha (ocena 3). Procesi u mlekari AD „Imlek“-u Naziv procesa Merenje i analize Laboratorijsko ispitivanje Kontrola neusaglašenih proizvoda Interna provera Korektivne i preventivne mere Procesi poboljšanja Obrada reklamacije Poslovni procesi Ugovaranje prodaje Nabavka sirovog mleka Realizacija porudžbine Proizvodnja pasterizovanog mleka Proizvodnja kiselomlečnih proizvoda Proizvodnja maslaca i sitnog sira Skladištenje i isporuka Procesi podrške Procesi upravljanja Upravljanje pomoću ciljeva Upravljanje dokumentacijom Interna komunikacija Realizacija investicija Osposobljenje osoblja Kontrola merne opreme Održavanje opreme Anketiranje kupaca i potrošača .poena za svaki proces. Tabela 2. svrstani u tri klase tabela 2.

metode i materijali koji će poboljšati procese i ključne potprocese/aktivnosti organizacije. vrednovanje rizika.4. analiziranju i merenju sposobnosti procesa i ključnih potprocesa/aktivnosti. posledica i uticaja procesa/potprocesa/aktivnosti na korisnike.Slika. fokusiranju na faktore kao što su resursi. uspostavljanju jasnih odgovornosti i nadležnosti za upravljanje ključnim procesima/potprocesima/aktivnostima. 2. "Kraljevo prema ISO 9001 Primena principa procesnog pristupa obično vodi ka: • • • • • • definisanju ključnih procesa/potprocesa i sistematičnom utvrđivanju aktivnosti neophodnih da bi se postigli željeni rezultati. Model procesa u preduzeću "Gibnjara. identifikovanju veza između ključnih procesa/potprocesa/aktivnosti u okviru i između različitih funkcija u organizaciji. . isporučioce i ostale zainteresovane strane.

• planove kvaliteta.sadrže iskazane i jasno definisane potrebe ili očekivanja. "Politika kvaliteta predstavlja sveobuhvatne namere i vođenje organizacije. • specifikacije. "Ciljevi kvaliteta predstavljaju ono što se traži ili želi postići u vezi sa kvalitetom"[str. Ostvarivanje ciljeva kvaliteta može da ima pozitivan uticaj na kvalitet proizvoda. konzistentni i predvidivi rezultati i • mogućnosti za poboljšanja koje su usmerene i postavljene prema prioritetima 2. je da one moraju da formiraju i poseduju odgovarajući dokumentaciju SMK i to: • politiku kvaliteta. o njenom SMK.opisuju kako se sistem kvaliteta primenjuje za specifičan proizvod. Takođe. • dokumentovane procedure. • poboljšani.dokument koji opisuju SMK jedne organizacije i daje usklađene informacije. • uputstva. • poslovnik o kvalitetu. interno i eksterno. projekat ili ugovor. a time i na zadovoljenje i poverenje zainteresovanih strana. koje se odnose na kvalitet. radnu efektivnost i efiksnost i finansijske performanse sistema i procesa. Politika kvaliteta daje okvir za utvrđivanje i preispitivanje ciljeva kvaliteta. 2.Dokumentovana izjava o politici kvaliteta Politika kvaliteta i ciljevi kvaliteta utvrđuju se da bi se obezbedio pravac (vizija organizacije) u kojem će se voditi organizacija. Ciljevi kvaliteta treba da su usklađeni sa politikom kvaliteta i obavezom stalnih poboljšanja.Ključne koristi od promene procesnog pristupa su: • niži troškovi i kraća vremena ciklusa kroz efektivno korišćenje resursa.4.1. zahteve.52].5. .52]. • dokumenta potrebna organizaciji da bi osigurala efektivno planiranje i izvođenje svojih procesa i • zapise o kvalitetu koji daju objektivne dokaze o izvršenim aktivnostima ili ostvarenim rezultatima. u organizacijama koje su sertifikovale svoj sistem kvaliteta.5. određuju rezultate koje treba dobiti i pomažu organizaciji da koristi svoje resurse da bi dobila te rezultate.sadrže preporuke ili sugestije. a njihovo ostvarivanje treba da bude merljivo.4. ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA DOKUMENTACIJU Jedan od bitnih zahteva standarda. kako ih zvanično izražava najviše rukovodstvo"[str. radna uputstva i crteži definišu i opisuju procese. potprocese i ključne aktivnosti i daju informacije o tome kako se oni dosledno obavljaju.

a svi zaposleni u preduzeću su u obavezi da postupaju u skladu sa politikom i da aktivno sarađuju sa menadžmentom na implementaciji i održavanju integrisanog sistema upravljanja (SMK prema ISO 9000. стр. je uopštena i ne prikazuju stvarnu opredeljenost preduzeća za kvalitet. Za tumačenje politike kvaliteta odgovoran je predstavnik rukovodstva za kvalitet. Upravljanje zaštitom životne sredine prema ISO 14000 i Sistem upravljanja zaštitom na zdravlja i bezbednost na radu prema OHSAS-u-18001).Slika 2. U politiku kvaliteta preduzeća treba uključiti . misije i temeljnih principa u distribuciji električne energije i pružanju usluga.2] Politika kvaliteta je dostupna svim zainteresovanim stranama. kao i prikazana politika kvaliteta u prvom odeljku. Prethodna politike kvaliteta. [3. a za sprovođenje politike kvaliteta odgovorni su svi zaposleni". Politika kvaliteta PD „Elektrosrbija“ Preduzeće PD „Elektrosrbija“ smatra da će usvajanjem politike kvaliteta i politika zaštite životne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu obezbediti uspešnu realizaciju vizije.4.

i procesa lista procesa nabavke u preduzeću "Gibnjara. slika 2. postupak je utvrđen način za obavljanje neke aktivnosti ili procesa. Takođe su. Takođe. odnosno dokumentaciju. Preduzeća ispunjavaju ovaj zahtev definišući sledeće procedure: ocena zadovoljenja kupaca i praćenje reklamacije kupaca. prikazan je dijagram toka procedure Ocene yadovoljstva kupca AD "Imlek" koja opisuje sve aktivnosti. naime za aktivnost definisanja korektivnih i preventivnih mera u procesu „Ocene zadovoljstva kupaca“ odgovoran je rukovodilac komercijale. radna uputstva. itd. " Kraljevo. Procesna lista daje kompletan prikaz procesa: ulaze.52]. prikazana je i procesna lista procesa rešavanja reklamacije na novoproizvedenim neprodatim automobilima u preduzeću "Zastava Automobili.2. pisana ili nedokumentovana. ko kontroliše i ko je odgovoran za proces. Na slici 1. samo se oni opisuju i definišu potprocese ili ključne aktivnosti. resurse. učestvuje referent prodaje. teži nominalnoj vrednosti.7. slika 2. definicije i objašnjenje termina koji se koriste u proceduri. prikazan je dijagram toka procesa Ocena zadovoljenja kupaca u mlekari AD „Imlek“. o tome kako se dosledno obavljaju aktivnosti i procesi.4. prema aktivnostima. lokaciju. ključne aktivnosti. Primer: cilj nam je da povećamo kvalitet naših proizvoda i prodaju za 1% ili da smanjimo reklamacije za 1%.5. očekivanja kupaca i svu dokumentaciju tog procesa. 2. Organizacija mora da formira i održava poslovnik o kvalitetu koji obuhvata: • opis preduzeća." Kragujevac. • predmet i područije primene sistema menadžmenta kvalitetom.Dokumentovane procedure koje se zahtevaju u ovim međunarodnim standardima „Procedura. Na slici 2. šta radi. da li su ili ne potrebne korektivne i preventivne mere.3. Procedura sadrži: ime i šifru. Na isti način se prikazuju i uputstva. podeljene odgovornosti i ovlašćenja zaposlenima.Poslovnik o kvalitetu "Dokument kojim se definiše sistem menadžmenta kvalitetom organizacije..5. sam postupak-opis svih potprocesa/ključnih aktivnosti po strogo utvrđenom redu (ko učestvuje u procesu. odnosno odgovore na zahteve standarda uključujući detalje o svim izostavljanjima i obrazloženja za ta izostavljanja. istorijski razvoj preduzeća. vezu sa drugim dokumentima. odnosno da li proces. primarnu i sekundarnu odgovornost i zapise. "[str. predmet i područje primene. dijagram toka i procesnu listu. u vremenu.dokumenta koji daju informacije. logične kvantitativne pokazatelje. izlaze. a izvršava direktor PJ Mlekare i izvršni direktor za komercijalne poslove.2. Dijagram toka prikazuje sve aktivnosti po redosledu njihovog obavljanja.merljive strategijske ciljeve preduzeća i željene.2. Poslovnik o kvalitetu obično sadrži u prilogu organizacionu šemu preduzeća do nivoa bitnog za upravljanje sistemom menadžmenta kvalitetom i glavnim procesima na koje se odnose procedure i matricu odgovornosti za upravljanje sistemom menadžmenta kvalitetom.6. • dokumentovane procedure utvrđene za sistem menadžmenta kvalitetom ili pozivanje na njih i • opis međusobnog delovanja procesa sistema menadžmenta kvalitetom. kojim resursima. interne kupce/korisnike usluga i performanse koje treba meriti i porediti u vremenu i njihove ciljne vrednosti. kada radi.). Performanse procesa se mere u definisanim vremenskim periodima i služe kao kontrola da bi se utvrdila tendencija njihovog kretanja. proizvodni program. dokumentaciju. u pisanoj formi.” Procedura može biti dokumentovana. 2. Dokumentovane procedure.4. Zahtev standarda je da preduzeće mora da komunicira sa svojim kupcima/korisnicima usluge. ko poseduje proceduru. . crteži.

Slika 2.6. Procesna lista procesa rešavanje reklamacija na novoproizvedenim neprodatim automobilima krajnjim korisnicima u preduzeću „Zastava-automobili“ .

Procesna lista procesa nabavke u preduzeću "Gibnjara.4. zadovoljavaju njihove potrebe i očekivanja. Zahtevane karakteristike proizvoda mogu se specificirati u ugovoru ili ih može utvrditi sama organizacija. U oba slučaja je korisnik taj koji utvrđuje prihvatljivost proizvoda.52] Korisnici zahtevaju proizvode sa karakteristikama. Kragujevac u čl. 1 . Slika modela SMK zasnovanog na procesima pokazuje da sve počinje zahtevima korisnika."[str. koje u zavisnosti od cene proizvoda i njihovog dohotka.5.Slika 2. ”Kragujevac i ponuđača preduzeća ”Prizme”.4.7. " Kraljevo 2. a završava se njihovim zadovoljenjem. U ugovoru o javnoj nabavci male vrednosti koji je sklopljen između naručioca Narodne biblioteke ”Vuk Karadžić. Specifikacije "Dokument kojim se iskazuju zahtevi.

Da bi proizvodnja mogla kontinuirano da se odvija potrebno je da proces proizvodnje određenog proizvoda prati kompletna tehničko-tehnološka dokumentacija. korica jednostrano kolor +ton. Zapisi su dokumentacija preduzeća i prema funkcijama u preduzeću najvažniji zapisi su: sastavnica. kontrolu kvaliteta i nabavku. štampa tabaci obostranom crnom bojom. • količinu u odgovarajućoj celini. verifikaciji. Instrukciona lista sadrži detaljna upustva za obavljanje svake operacije i obrađuje se. operaciona lista. Pošto sadrži popis svih delova ona predstavlja osnovu za izračunavanje potrebnih količina gotovih delova i reprodukcionog materijala i planiranje proizvodnje i montaže. postavljaju se posebni zahtevi za njihovo konstruisanje. • specifikaciju materijala. definisanje količine i kvaliteta. • oznaku crteža i šifru koja omogućuje identifikaciju svakog dela. tako da postoji radni nalog proizvodnje. Otvaranjem i izdavanjem radnog naloga označava se započinjanje proizvodnje. Takođe sadrži i overu. podsklopova. Omogućuje uvid u strukturu celine proizvoda. trebovanje materijala. Radni nalog je osnovni operativni dokument bez koga se ne može obavljati nijedan zadatak u pogonu. početak i završetak proizvodnje. alati i pribori koji će se koristiti u izradi te operacije. propratnica. a.5. podsklopovima. putni nalog. Jedna strana koverte sadrži sav potreban . Na osnovu tehnološke razrade proizvodnje nekog proizvoda i zadataka predviđenih operativnim planom specificira se radni nalog. razvrstani po sklopovima. zahteva u pogledu kvaliteta. Operaciona lista sadrži opis predviđenih operacija za izradu jednog dela i redosled njihovog izvođenja. korica jednostrano plastificirana mat folijom. Radni nalog preduzeća „ Prizme. koja će omogućiti da na zalihama bude uvek potrebna vrsta i količina materijala. za svaku operaciju. vrsta i normirana količina materijala. 7-8. itd. zahteva u pogledu kvaliteta. predajnica. narudžbenica.5. ugovor itd. Za svaku operaciju dati su sledeći osnovni podaci: naziv i oznaka mašine. Radni nalog sadrži: broj.5-6. naziv i količinu proizvoda. To će obezbediti normalno odvijanje procesa proizvodnje i neće opteretiti proizvodnju visokim kamatama na obrtna sredstva. otpremnica. pregled izmena. dorada: povez broširan lepljeno termolepkom. povratnica. preventivnim i korektivnim merama.u potpunosti je specificiran proizvod: ”Ponuđač se obavezuje da odštampa po 500 primeraka časopisa ”Koraci” (br. račun. Izbor mašine za svaku operaciju vrši se na osnovu mašinske karte. održavanja. odnosno karakteristike dela. podsklopa i sklopa." Zapisi se mogu upotrebiti za dokazivanje sledljivosti. kao i podatke o proizvedenoj količini ispravnih i neispravnih proizvoda.4. itd. Sastavnica predstavlja vrlo važnu bazu podataka za tehničku funkciju. Kragujevac napravljen je u obliku koverta. format 14x24. Zapisi "Dokument kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvršenim aktivnostima. korice bindekot 250g. instrukciona lista. kao poseban dokument. radna lista. • osnovne dimenzije. ukoliko su u pitanju specijalni alati i pribori. materijal: za tabake ofsetni 80g. Izbor alata i pribora vrši se na osnovu specificiranog tehnološkog postupka. radni nalog.“ Grafički centar. montaže. obim 14 štamparskih tabaka od 16 stranica. Posebno se vrši specifikacija materijala. delova. hijerarhijski poredak sklopova.9-10. normirano vreme izrade. Izrađuje se na osnovu projektno-konstrukcionih rešenja za proizvod i sadrži: • naziv svih delova koji čine proizvod.11-12) po sledećim parametrima: tiraž 500 primeraka po broju.” 2. stanja mašina i stepena njihove iskorišćenosti.00 dinara po primerku i rok izrade: 7 dana od dostavljanja pripreme. potpis lica koji je otvorilo radni nalog i koje je kontrolisalo i odobrilo isporuku gotovih proizvoda. cena 96. U okviru organizacione jedinice tehnološke pripreme stvaraju se sledeći dokumenti: operaciona lista i instrukciona lista. količinu potrebnog materijala i • druge podatke u skladu sa specifičnim svojstvima proizvoda.

Ovaj dokument ima svoj broj. onda ovaj dokument omogućuje efektivno i efikasno praćenje delova/proizvoda kroz sve faze proizvodnje i utvrđivanje stanja obrade. Radna lista predstavlja dokument koji sadrži elemente zadataka namenjenog izvršiocu rada na određenom radnom mestu. procesu proizvodnje i doradi . Za poslove na kojima radi grupa radnika koriste se grupne radne liste. propratnica itd. jedinicu mere. vrstu. overu izdate i primljene količine. predajnica. predatu količinu i overu primo/predajnog postupka. Kragujevac pojednostavljena je proizvodna administracija. potrebne časove.materijal za izradu proizvoda: šifru. Kragujevac vidimo da on na jednoj strani sadrži spisak svih operacija/vrste posla. tako da se združivanjem ovih dokumenata može tačno utvrditi potrošnja materijala po radnom nalogu. Radnu listu obično overava šef proizvodnje. Objedinjavanjem radnog naloga i propratnice u preduzeću „ Prizma. što predstavlja propratnicu jednog proizvoda. Ono omogućuje sukcesivno uzimanje materijala u skladu sa dinamikom trošenja u proizvodnji i šifrom se vezuje za određeni radni nalog. vrstu i količinu trebovanog materijala. broj trebovanja. tako da broj radnog naloga ima važnu funkciju u sprovođenju svrsishodne cirkulacije i združivanja dokumentacije. Takođe je i ovaj dokument vezan šifrom za radni nalog. Poželjno je da se svako trebovanje odnosi na samo jednu vrstu materijala. šifru radnog naloga i broj trebovanja. a skladište prijem istih. Limitirano trebovanje obavlja se kada je po jednom radnom nalogu potrebno utrošiti veće količine proizvoda. šifru proizvoda i delova. Ukoliko se na pojedinim delovima nekog proizvoda ili na proizvodu obavlja više operacija tokom proizvodnog procesa. povratnica materijala. Na primeru radnog naloga „ Prizme. Trebovanje mora da sadrži sledeće podatke: šifru radnog naloga za koji se vezuje trebovani materijal. Pored propratnice neka preduzeća imaju i listu zastoja u procesu proizvodnje. Takvo šifriranje proizvodno-tehničke dokumentacije omogućujemefikasno registrovanje svih direktnih utrošaka rada i materijala za određeni proizvod i njegovu količinu/po radnom nalogu. trebovanje materijala. Za radni nalog se vezuju sledeća dokumenta: radne liste. na taj način je obezbeđena sledljivost proizvoda. koji se rade u više radionica. U radni nalog se mogu upisati i zastoji u procesu proizvodnje (u jedinici vremena). Predajnica je dokument koji služi za predaju gotovih proizvoda i proizvedenih delova magacinu gotovih proizvoda po završetku proizvodnje po radnom nalogu. Za slučaj složenih proizvoda. opis poslova u pripremi. Kragujevac sva dokumentacija koja prati radni nalog ima istu šifru kao i radni nalog i pakuje se u koverat. (Slika ). Povratnica sadrži broj. količinu cenu. U preduzeću „ Prizma. na osnovu koga se izračunava učinak i obračunava iznos zarade. tako da je omogućeno izračunavanje direktnih troškov. Kao takva ona služi organizacionoj jedinici za regulisanje toka proizvodnje. Pored definisanja zadataka/operacija po sadržini i količini može da sadrži i normirano vreme i podatke o početku i završetku određenog broja operacija/komada. posebno se ispostavljaju radionički nalozi. montaži. u radnom nalogu se. Na ovom dokumentu kontrola kvaliteta gotovih proizvoda svojim potpisom potvrđuje da je obavila kvantitativan i kvalitativan prijem gotovih proizvoda/delova. koji su odgovarajućim šifriranjem vezani za radni nalog. Trebovanje materijala je dokument na osnovu koga se uzima potreban materijal iz magacina. broj. kao i overu kontrole. . u za to predviđene rubrike. šifru radnog naloga.“ Grafički centar. Za razliku od napred navedenih dokumenata propratnica nije dokument koji imaju sva preduzeća.“ Grafički centar. Druga strana koverte sadrži sve potrebne poslove. šifru materijala. Povratnica materijala je dokument koji se koristi kada po završetku procesa proizvodnje preostane izvesna količina istrebovanog materija. U radnu listu se unose podaci o stvarno utrošenom radnom vremenu. uzrok zastoja i odgovorno lice. Na osnovu tih dokumenata. prenose odgovarajući podaci.“ Grafički centar. vrednost. odnosno dužinu zastoja u jedinici vremena.

Otpremnica sadrži: broj. analiza i poboljšanje procesa prema ISO 9001 Korak 1 Korak 2 Upravljanje neusaglašenim proizvodima Korak 3 Korak 4 Praćenje i merenje Analiza podataka Poboljšanje Zadovoljenje korisnika Interna provera Stalna poboljšanja Korektivne mere . vrednost. treba da obuhvati sledeće: • treba izvršiti izbor oblasti za poboljšavanje. poboljšanje procesa ide u pravcu: smanjenja vremenskog trajanja procesa. • treba istražiti alternativno rešenja. distribuciji proizvoda. Struktura tačke je koncipirana tako da njene etape i aktivnosti. i to: • projekti prelomnih tačaka. bilo kojom metodom. Tabela 2. • treba da se vrednuje efikasnost i efektivnost postojećeg procesa. • treba da se identifikuju i verifikuju koreni uzroka ”problema”.1. povećanja kvaliteta rezultata procesa. cenu po jedinici. simplifikacije i reinžinjeringa. Koraci i aktivnosti poboljšanja dati su u tabeli 2. Osoblju u organizaciji. jedinicu mere. definisane po srogo utvrđenom redu.Gotovi proizvodi se izdaju na osnovu otpremnice prodajnoj službi. 2. podatke o prodavcu. ISO 9001 metodologija za poboljšanje procesa U ISO standardu mora se model stalnog poboljšanja.” aktivnosti koje sprovodi osoblje u okviru postojećih procesa.4. koja su u skladu sa gore iznetim objašnjenjem korekcije. njegove etape i aktivnosti.Merenje. analiza i poboljšanje procesa. međufunkcionalni timovi. treba dati ovlašćenja. smanjenja troškova. količinu. odabrati i primeniti najbolje rešenje.2. te je to dokument službe marketing. šalje jedan primerak otpremnice. 2 Merenje. ISO METODOLOGIJA ZA POBOLJŠANJE PROCESA Konceptualno. • treba potvrditi da su otklonjeni i ”problemi” i njegovi koreni uzroka ili smanjeni njihovi efekti. U standardu su prihvaćena dva osnovna načina za stalan proces poboljšanja. naziv proizvoda. overu lica koje je isporučilo/primilo proizvode.4. podatke o kupcu. odnosno povećanja efektivnosti i efikasnosti procesa. tako da rešenje funkcioniše i da je ostvaren cilj poboljšanja. analiza i poboljšanje procesa. izvan rutinskih aktivnosti i • manja stalna poboljšanja “korak po korak.6. Postupak merenje. koje je uključeno. veoma je bitno naglasiti da se procesa poboljšanja mora posmatrati zajedno sa preventivnim i korektivnim merama. 2. posmatrati u konteksu cele tačke 8 standarda. zajedno sa robom. tehničku podršku i neophodne resurse za izmene koje su povezane sa poboljšanjem. procesa i proizvoda. Stalno poboljšanje. odnosno proces poboljšanja započinje i završava se preventivnim i korektivnim merama koje dovode do poboljšanja performansi procesa. Prilikom isporuke se kupcu. a to je ono koje će eliminisati korene uzroka ”problema” i sprečiti da se ”problem” ponovo pojavi. U ovom radu se pod efektivnošću podrazumeva kvalitet prosečnog radnog učinak u jedinici vremena. a pod efikasnošću kvalitet prosečnog radnog učinak u jedinici vremena uz minimalne troškove. Takođe. • treba da se zameni stari proces poboljšanim i • treba da se vrednuje efektivnost i efekasnost projekata i razmotri korišćenje njegovih rešenja svuda u organizaciji. racionalnog korišćenje resursa.6. koji vode ka reviziji ili poboljšavanju postojećih procesa ili primeni novih koje obično izvode multidisciplinarni. predstavljaju postupak koji organizacija mora da sledi ukoliko želi da poboljšava performanse sistema. navodeći razlog za rad na tome.

6. rezultati interne provere. predmet i područije provere.Delujte“ (PDCA). Metodologija treba da se primeni na sve procese. podaci dobijeni direktnom ili indirektnom komunikacijom sa kupcima/korisnicima usluge. kako bi se osigura usaglašenost proizvoda. izveštaji različitih medija. treba da utvrdi metode za dobijanje podataka i informacija. Stalna poboljšanja Svaka organizacija je.).8.Praćenje i merenje performansi procesa Praćenje i merenje karakteristika proizvoda Preventivne mere Zadovoljenje korisnika – Organizacija mora da sakuplja i analizira informacije o zapažanju korisnika o tome u kojoj je meri ispunila njegove zahteve. Svaka organizacija mora da prati i meri karakteristike proizvoda/pružene usluge u odgovarajućim fazama procesa realizacije proizvoda. Svako odstupanje parametara od nominalnih vrednosti smatra se neusaglašenošću i zahteva primenu preventivnih i korektivnih mera. Slika 2. kao što je metodologija „Planirajte – Uradite – Proverite . u zavisnosti od specifičnosti svog poslovanja. Praćenje i merenje karakteristika proizvoda Karakteristike proizvoda u svakoj organizaciji definišu se. Izvori informacija i merila zadovoljstva korisnika su: reklamacije/žalbe. prikazuje izveštaj tima za poboljšanje i mera poboljšanja preduzeća "Gibnjara. U ovom delu samo se mora naglasiti da. specificiranim karakteristikama procesa i proizvoda i njihovim trendovima i isporučiocima. proveravači predlažu preventivne i korektivne mere najvišem rukovodstvu preduzeća. Svako odstupanje realizovanih karakteristika od planiranih smatra se da je proizvod neusaglašen. da sprovodi internu proveru sistema/procesa/ključnih aktivnosti po planu i programu provere. definišu metode koji na validan način prikazuju visinu i tendenciju kretanja odabranih parametara i njihovo poklapanje /odstupanje od nominalnih vrednosti. knjiga utisaka. izveštaji o realizaciji. Preventivne i korektivne mere usvaja najviše rukovodstvo." Kraljevo. preventivne i korektivne mere. preispitivanja od strane rukovodstva) koje ih poboljšavaju i utiču na povećavanje efektivnosti i efektivnosti SMK. Organizacije. usaglašenošću sa zahtevima korisnika. analiza parametara procesa/proizvoda/aktivnosti. najčešće na svakih šest meseci. Praćenje i merenje performansi procesa U listi procesa definišu se parametri procesa koji se prate u definisanim vremenskim intervalima (sl. definisala je metode. organizacija mora da preduzme mere. učestalost i metode. ciljevi kvaliteta. Proveravači ne smeju proveravati svoj sopstveni rad. Organizacija. Analiza podataka mora da obezbedi informacije u vezi sa: zadovoljenjem korisnika. procedure. mere i aktivnosti (politika kvaliteta. zahtevi i dokumentacija koja se koriste za poređenja). Interna proveru sprovodi tim za internu proveru.7. prikuplja i analizira odgovarajuće podatke kako bi se dobile validne informacije koje pokazuju efektivnost i efikasnost SMK/procesa/zaposlenog osoblja i njihovo stalno poboljšanje. kriterijumi provere (skup koji čine: politika. Na kraju interne provere tim za proveru podnosi izveštaj o konstatovanim neusaglašenostima i daje ocenu primene SMK. Takođe. Interna provera – Organizacija mora u propisanom roku. Analiza podataka Organizacija mora da utvrđuje. Procesi poboljšavanja treba da prate strukturalni pristup.2. i 2. ankete. koje odgovaraju posledicama ili mogućim posledicama neusaglašenosti. a za njihovo sprovođenje i otklanjanje neusaglašenosti odgovoran je rukovodilac procesa u kome je konstatovana neusaglašenost. Upravljanje neusaglašenim proizvodom Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je proceduru koja se odnosi na identifikovanje neusaglašenim proizvodima/uslugom i upravljanje istim. . specifikacija proizvoda/usluge. ako se neusaglašenost otkrije posle isporuke proizvoda ili pošto je upotrebljen. za svaki proces i ključnu aktivnost. u zavisnosti od svojih potreba. U nalogu za internu proveru definiše se: cilj provere. uz dosledno korišćenje procesnog pristupa. u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom.

(Za više informacija o »stalnom poboljšanju« videti principe menadžmenta kvalitetom. ISO 9004. Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je postupak za korektivne mere koje odgovaraju i delimično ili potpuno otklanjaju uzroke koji dovode do neusaglašenosti. Slika prikazuje i analizu efikasnosti procesa nabavke pomoću definisane mere performanse: učešća cene osnovnog materijala u ceni koštanja proizvoda. Mere performansi procesa nabavke su: odnos neusaglašenog nabavljeni pomoćnog materijala i ukupnog nabavljenog pomoćnog materijala. Izveštaj tima za poboljšanje i mera poboljšanja preduzeća "Gibnjara. Slika 2. Na osnovu izveštaja može se zaključiti da odnos cene nabavljenog osnovnog materijala odstupa od cene koštanja više od propisane vrednosti 60% i da je definisana mera poboljšanja: Mogućnost nabavke materijala od novih isporučilaca po nižoj cen. kao i nabavka osnovnog materijala direktno od proizvođača.34]. Korektivne mere "su mere za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije" [str. prikazan je izveštaj tima za poboljšanje preduzeća "Gibnjara. planiranog." Kraljevo. Preventivne mere "su mere za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene moguće situacije " [str. odnos cene nabavljenog osnovnog materijala i i cene koštanja proizvoda i odnos broja realizovanih i planiranih porudžbina.8.34]." Kraljevo. Na osnovu analize izveštaja može se zaključiti da realizovana vrednost u granicama propisanog.8. u Prilogu „B“) Na slici 2. Svaka organizacija koja je sertifikovala svoj SMK definisala je postupak za preventivne mere koje odgovaraju i delimično ili potpuno otklanjaju uzroke koji dovode do potencijalne neusaglašenosti. .

2.3 Prošireni model SMK zasnovan na procesima pokazuje koliko je standard ISO 9004 širi od standarda ISO 9001. Pod pojmom održivi uspeh organizacije podrazumeva se rezultat sposobnosti organizacije da postigne i održava dugoročno svoje ciljeve .4. Prvo je promenjen naziv standarda Smernice za poboljšanje performansi u Rukovođenje sa ciljem ostvarenja održivog uspeha organizacije .9. Slika 2.6. a okruženje organizacije je kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora i uslova koji mogu imati uticaj na postizanje ciljeva organizacije i njeno ponašanje u odnose na zainteresovane strane. Realizovana vrednost parametra učešće cene osnovnog materijala u ceni koštanja proizvoda u martu mesecu 2.Slika 2. Međutim. ono što je bitno istaći to je da se preduzeće sertifikuje po standardu ISO 9001. ISO 9004:2008 metodologija za poboljšanje procesa Standard ISO 9004: 2008 je pretrpeo velike izmene u odnosu na standard 9004:2000. Preduzeće ne može da se sertifikuje po ovom . a da kada uvede ISO 9001 i ispuni sve zahteve SMK. onda poboljšanje svog sistema/procesa može da obavlja po standardu ISO 9004.Pristup preko menadžmenta kvalitetom.

merenja i analiza Inovacije Primena Poboljšanj e Optimizacij a vremena Proces Rizici Učenje Praćenje Analiza U daljem tekstu će biti opisani samo neki potprocesi procesa iz tačke 8 i tačke 9. inovacije i učenje(tačka 9 standarda ISO 9004) Praćenje. merenje. taktički ciljevi na nivou preduzeća su obično strategijski na nivou pojedinih funkcija. merenje. U tabeli 2. ocenjivanje snaga i slabosti organizacije i mogućnosti i pretnje iz okruženja (SWOT-analiza) i određivanje sadašnjih i budućih tendencija kretanja faktora u okruženju a koja su bitna za organizaciju. taktički i operativni ciljevi pojedinih funkcija. Postupak za određivanje nivoa kvaliteta preduzeća i njegovih funkcija je sledeći: • Definiše se misija i vizija preduzeća. proizvoda i na visok nivo kompetentnosti zaposlenih. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda) Poboljšavanje. Postupak za praćenje. a 9 tačka je Poboljšavanje. inovacije i učenje (tačka 9 standarda) Merenje Ključni indikatori performansi Interna provera Samoocenjivan je Benčmarking Preispitivan je informacija iz praćenja. finansijski i nefinansijski pokazatelji koji imaju zadatak: • da tačno odrede nivo kvaliteta organizacije i njenih pojedinih funkcija. taktički i operativni ciljevi preduzeća koji proizilaze iz misije i vizije. • Definišu se ključni indikatori performansi na nivou pojedinih procesa i funkcija i ostali indikatori. Pri tome. • Definišu se strategijski. Praćenje Najviše rukovodstvo treba da definiše i održava procese za praćenje okruženja. Ključni indikatori performansi TQM je nova poslovna filozofija koja se odnosi na visok nivo kvaliteta: organizacije. • Definišu se strategijski. Kao rezultat usvajanja novih poslovnih ciljeva zahtevaju se brojni kvantitativni i kvalitativni. analiza i preispitivanje (tačka 8 standarda ISO 9004) i poboljšavanje. inovacije i učenje. Tačka 8 standarda je Praćenje. . • Definiše se ključni indikatori performansi na nivou preduzeća. analize i preispitivanje. kao i za upravljanje informacijama neophodnih za identifikovanje sadašnjih i budućih potreba svih zainteresovanih strana.standardu. Tabela 2. U određivanja uspešnosti poslovanja organizacije veoma je važno kako konfliktne ciljeve pojedinih zainteresovanih strana i organizacionih celina preduzeća uskladiti sa misijom.2.2 prikazana je struktura ovih tačaka. • da pozicioniraju organizaciju na njenoj putanji razvoja i rasta i • da izmere doprinos poslovanja pojedinih funkcija na uspešnost poslovanja same organizacije. procesa. merenje. • Preispituju se ciljevi i horizontalno i vertikalno usklađuju. vizijom i ciljevima poslovanja preduzeća.

Brojne su i druge mere performanse i u procesu proizvodnje mogu biti: kvalifikaciona struktura zaposlenih u proizvodnji. vrednost proizvodnje u kooperaciji. upravljanje sistemom kvaliteta ističu nefinansijske pokazatelje. neusaglašeni proizvodi (troškovi i utrošeno vreme). str. odnos broja realizovanih radnih sati i planiranih radnih sati u proizvodnjii. troškova internih i eksternih otkaza i brojnih domaćih i inostranih publikacija mogu se definisati mere performanse preduzeća i svih procesa i potprocesa. Tačka 8. Izbor odgovarajućih ključnih indikatora performansi. strategije i ciljeve. U tački 8. Oni treba da budu konzistentni sa ciljevima organizacije. inžinjerskih i menadžerskih metoda. »[. zahteve zakona i propisa. Pretpostavlja se da će se sve više prihvatati nefinansijski pokazatelji uspešnosti poslovanja. (više o performansama potprocesa i ključnih aktivnost u odeljku 9). prati i predviđa trendove i preduzme korektivne. tačne i pouzdane i upotrebljive za primenu korektivnih mera kad performanse nisu usaglašene sa ciljevima ili ne mogu da doprinesu poboljšanju efikasnost i efektivnost procesa. razvoj novih tehnologija. KPI/indikatori treba da budu takvi da se mogu kvantifikovati i treba da omoguće organizaciji da postavi merljive ciljeve. Pošto merila performansi zavise od uticaja različitih faktora na preduzeće (neki zavise od faktora u sveri tehnologije proizvodnje. Merila rezultata treba da odslikavaju operativnu složenost organizacije.34] Ključni indikatori performansi (KPI) su faktori kojima organizacija može da upravlja i kritični su za njen održivi uspeh. Najviše rukovodstvo treba da izabere KPI kao osnovu za donošenje strateških i taktičkih odluka. Moderan razvoj operativnog menadžmenta. Sve indikatore/pokazatelje posmatrati u funkciji vremena i za njihovo dobijanje koristiti vrednosne veličine izražene u stalnim cenama. U preduzeću treba da se odredi optimalan miks specifičnih finansijskih i nefinansijskih indikatora. U procesu proizvodnje mere performansi procesa koje se koriste u našim preduzećima su: vrednost proizvodnje. odnos planirane vrednosti proizvodnje i realizovane. a neki zavise od pojedinih standarda koje prihvata organizacija. .Jedan od imperativa savremenog poslovanja je da strategijski. troškovi i prosečno vreme rešavanja reklamacije) i ostvareni rokovi isporuke (u %). za sakupljanje i obezbeđenje neophodnih informacija za vrednovanje performansi i efektivno donošenje odluka. procesima i aktivnostima. Merenje i analize procesa treba da se koriste za praćenje ovog napredka. viziju. Mere performansi preduzeća su navedene u odeljku 1. itd.3 standarda 9004:2008 odnosi se na merenje. koji treba obratno da budu konzistentni sa strategijom i i politikama (videti tačku 5.2 standarda ISO 9004). KPI treba dekomponovati kao indikator performansi na relevantnim funkcijama i nivoima u organizaciji da podrže dostizanje ciljeva na najvišem nivou. ostvareni rad (redovni i prekovremeni). Dalje prilikom određivanja KPI treba imati na umu sledeće: • KPI su specifični za svaku organizaciju i treba da odgovaraju prirodi i veličini organizacije i njenim proizvodima. Svako preduzeće mora da pronađe optimalnu ravnotežu merila koju ona smatra odgovarajućom za upravljanje svojim operativnim aktivnostima. Pri izboru KPI organizacija treba da osigura da oni obezbede informacije koje su merljive. reklamacije kupaca na kvalitet (broj. taktički i operativni ciljevi preduzeća i pojedinih njegovih funkcija treba da budu merljive veličine i uporedive u vremenu. identifikuje. • • • • • • • Na osnovu analize rezultata primene statističkih. ali se moraju jednostavno izraziti.3 se kaže „Najviše rukovodstvo organizacije treba da oceni napredak u postizanju planiranih rezultata u odnosu na misiju. kao i metodologija praćenja su kritični za uspeh procesa merenja i analize. kao što su i standardi SMK) treba da budu dinamičke kategorije. politiku. Preduzeća čiji menadžeri razumeju nove indikatore nivoa kvaliteta ujedno će ih najbolje koristiti.2. na svim nivoima i u svim relevantnim procesima i funkcijama u organizaciji. I obratno. preventivne i mere poboljšavanja kad je to neophodno.

. sa ad hock reagovanjima na promene. sa nekim strukturnim reagovanjima na probleme i mogućnosti Nivo 4 Usredsređeno je na balansiranje potreba identifikovanih zainteresovanih strana. proceni i obezbedi potrebne resurse i identifikuje očekivane koristi i moguće rizike. njenih procesa i potprocesa. V-Najbolja praksa (205 poena). tačka 5 sadrži 4 pitanja. IV nivo-Sistemski pristup (164 poena). moraju se pratititi u stalnim cenama u dijagramu rasipanja. a maksimalno 205 poena. Završetak samo-ocenjivanja treba da rezultira planom mera za poboljšavanje i/ili inovacije koji predstavlja ulazni element za planiranje i i utvrđivanje prioritetnih aktivnosti i/ili inovacija koje bi omogućile da se pojedini elementi podignu na viši nivo. U anexu A standarda 9004:2008 dat je upitnik. tačka 7 sadrži 3 pitanja. • benčmarking sa drugim organizacijama. Samoocenjivanje Samo-ocenjivanje je sveobuhvatno i sistematsko preispitivanje aktivnosti organizacije i njenih performansi u vezi sa stepenom njene zrelosti. Stalno poboljšavanje je naglašeno kao deo usredsređenosti organizacije. Prema iskrenim odgovorima organizacije ona se može svrstati u sledeće nivoe zrelosti u odnosu na održivi uspeh: I nivo-Osnovni nivo-neformalni pristup (41poen ). III nivo-Proaktivni pristup (123). svojom ili druge organizacije.52]. i • identifikaciju i davanje prioriteta područjima za poboljšavanje[. Kao primarni cilj se postavljaju performanse najbolje u klasi. tačka 6 osam pitanja. Definisani su i primenjeni procesi za reagovanje na probleme i mogućnosti Nivo 1 Usredsređeno je na proizvode. a koje zavise od specifičnosti poslovanja tog preduzeća. Na šta je usredsređeno najviše rukovodstvo? (Rukovođenje) Nivo 5 Usredsređeno je na balansiranju potreba zainteresovani h strana koje se pojavljuju. Informacije prikupljene iz samo-ocenjivanja se mogu koristiti za: • stimulisanje poređenja i širenje učenja kroz organizaciju (interni benčmarking). U upitniku su prikazana pitanja koja može koristiti organizacija u svom samoocenjivanju. str. Samo-ocenjivanje može pomoći organizaciji da utvrdi prioritete. Preduzeće može imati minimalno 41 poen. akcionare i neke korisnike. II nivo-Reaktivni pristup (82 poena). Devet pitanja se odnose na ključne elemente. Organizacija može da prati kretanje svojih performansi i poređenjem sa najboljom praksom. tačka 8 devet pitanja i tačka 9 tri pitanja. Nivo 2 Usredsređeno je na korisnike i zahteve zakona i propisa. gde je to neophodno. ukoliko su vrednosno izražene. sprovođenjem periodičnog samo-ocenjivanja. a tačka 4 standarda sadrži 4 pitanja. probleme i mogućnosti. U ovam koraku organizacija treba da dodeli odgovornosti za izabrane mere. Mere performansi. • praćenje napretka organizacije kroz vreme. Pitanja se odnose na ključne elemente i pojedine tačke standarda. Ključni element Nivo zrelosti Nivo 3 Usredsređeno je na ljude i neke dodatne zainteresovane strane.Od svih navedenih mera performansi preduzeće treba da izabere samo nekoliko najvažhijih koje će omogućiti stvarno merenje nivoa kvaliteta sistema/procesa/proizvoda. planira i primeni poboljšanje i/ili inovacije. Samo-ocenjivanje treba da se koristi za utvrđivanje snaga i slabosti organizacije na nivou cele organizacije.

Nivo 5 Pristup je Pristup je Pristup je proaktivan i proaktivan. a sprovodi se sa ciljem da se ostvari unapređenje kvaliteta do svetskog nivoa u skladu sa definisanim strategijskim ciljevima organizacije. i koristi se za kontinuelno i inkrementalno poboljšanje onih poslovnih procesa koji imaju najveći uticaj na poslovne performanse i performanse preduzeća. Donošenje odluka je zasnovano na potrebama i očekivanjima korisnika. strana. nivoima. Glavna njegova karakteristika je da je on proces. Međutim.statističke.“ Poređenje se vrši radi poboljšanja performansi sopstvenih procesa koje pozitivno utiču na poboljšanje performansi cele organizacije. Benchmarking (BM) je iterativni proces kojim se uvek iznova vrše podešavanja i prilagođavanja da bi se stvorile nove polazne osnove za kontinuirano poboljšanje ostalih procesa. zaposlenog osoblja i samog proizvoda. U 1985. Nivo 2 Pristup je reaktivan i zasnovan na odlučivanju menadžera na različitim nivoima. Bazira na procesu odlučivanja koji je zasnovan na objektivnim podacima i informacijama. BM nije potpuno nov metod.Ključni element Nivo 1 Pristup je reaktivan i zasnovan na instrukcijama od vrha naniže. istraživanja tržišta. BM predstavlja [1. razvio se kao potpuno drugačiji pristup problemu u potpuno izmenjenim uslovima. Donošenje Donošenje Donošenje odluka je odluka je odluka je zasnovano na zasnovano na zasnovano na potrebi za strategiji razvijanju povezanoj sa fleksibilnošću. sa proaktivan. Šta je potrebno Menadžment da bi se dobili resursima se rezultate? ostvaruje na “ad-hoc” način (Resursi) Menadžment resursima se efektivno ostvaruje. ljudi na svim odluka. sa učešćem ljudi iz donošenje povećavanjem organizacije u odluka su sposobnosti donošenje delegirana. Razvio se iz analize konkurencije istraživanja marketinga. svih procesa u organizaciji. benčmarking. strane. U 1995. crosssection analize . Menadžment Menadžment resursima i resursima se njihovo efikasno Menadžment korišćenje je ostvaruje na resursima se planirano. strategije u potrebama i agilnošću i operativne očekivanjima održivim potrebe i performansam zainteresovanih procese.Više je od prostog poređenja poslovne prakse jedne organizacije sa drugom.. str. način koji efikasno efikasno uzima u obzir ostvaruje. usluga i praksi naspram naših najačih konkurenata ili onih kompanija koje su ponovo zauzele lidersku poziciju. sprovedeno i njihove zadovoljava pojedinačne zainteresovane nestašice. strukturne analize. industrijske špijunaže. Danas sva velika i mala preduzeća koriste ili pokušavaju da koriste BM. Kakav je pristup u liderstvu? (Rukovođenje) Donošenje odluka je Kako se odlučuje o tome zasnovano na neformalnim šta je važno? ulaznim elementima sa (Strategija i tržišta i iz politika) drugih izvora. Xerox ga je prvi primenio i prihvatio kao poslovnu filozofiju. multidisciplinarni pristup. pouzdanosti proizvoda i troškovima. da je orijentisan na procese i da je metod prakse. Naš cilj je superiornost u svim oblastima-kvalitetu. misiju: "BM je kontinuelni proces merenja našeg proizvoda. Nivo zrelosti Nivo 3 Nivo 4 Banchmarking Početkom osamdesetih godina u TQM se razvija specifičan metod-poređenje sa najboljim. a..252] metod istraživanja i opserviranja najbolje industrijske prakse konkurenata koji vode stvaranju superiornih karakteristika. BM je koncept..god od 500 anketiranih kompanija nijedna nije koristila BM. . i orijentisan na visokim ovlašćenja za učenje. godini polovina od 500 anketiranih preduzeća koristila je ovaj metod.

američku nagradu za kvalitet. politiku. Stopa rasta produktivnosti u industriji bila je 3%. Takođe je i Florida Power and Light osvojila sve tri nagrade za kvalitet. Japanska preduzeća su u to vreme na tržištu. organizacione strukture.Rank Xerox korporacija je prvi put upotrebila da bi istražila jedinične troškove proizvodnje. pokazivala superiornost. u borbi za poziciju lidera na svetskom tržištu. vreme od proizvodnje do lansiranja novog proizvoda na tržištu bilo dva puta duže. kao metod kvaliteta. Posle toga je Rank Xerox dobio MBQNA. Da bi se prestigli japanski konkurenti u sledećih pet godina bila je potrebna stopa rasta produktivnosti od 18%. upravljanje totalnim kvalitetom.“ Benchmarking može da se primenjuje na strategiju. je : da je on je proces identifikovanja. Florida Power and Light. Quality Improvement Prototype Award. što ujedno i objašnjava sam pojam. Usled toga može se prihvatitio sledeća definicija BM: aktivnost definisanja. godini na ispod 45% u 1982. da su kvarovi na sto mašina bili sedam puta veći i da su proizvodni troškovi po jedinici bili jednaki prodajnim troškovima japanski preduzeća. japansku nagradu za kvalitet i to je bila potvrda da je lider svetske klase kvaliteta. Profit je opao sa 1149000000$ u 1980. Jovetić). sa ciljem poboljšavanja njenih performansi. sadašnjosti i budućnosti i komparacija tih odabranih parametara sa poslovnim procesima između organizacionih celina preduzeća u samom preduzeću i drugim najuspešnijim preduzeća (S. godini na 600000000$ u 1981. izabrao novu filozofiju poslovanja. u svakom pogledu. Na osnovu navedenih pokazatelje Xerox je morao da razmišljao pre o opstanku. Slično i ostale nagrade u svojim kriterijumima sadrže BM: Deming Prize. analiziranja i merenja karakteristika poslovnih procese. procese. Brojne su i druge organizacije koje u poboljšanju svojih procesa koriste BM pristup: Motorola. poslovne strategije našeg preduzeća u prošlosti. U standardu ISO 9004 BM se definiše na sledeći način: „Benchmarking je metodologija merenja i analize. a premalo na aktivnosti definisanja. Kada je odlučio da primeni BM filozofiju imao je značajne probleme na nivou cele organizacije. škart bio deset puta veći. EFQA-evropsku nagradu za kvalitet i Deming Prize. Benčmarking je geološki termin i znači kotiranje ili merenje u odnosu na reper. President's Quality Award. . Ford Motor Company. Zajedničko za sve definicije BM. Prvi put su te godine otpuštani radnici. zasnovanu na benčmarkingu. Tržišno učešće fotokopir aparata Xeroxa je opalo od 67% u 1976. broj dobavljača/isporučioca bio devet puta veći. Prvi je navedeni termin u oblasti kvaliteta upotrebio Camp. koju organizacija može da koristi u potrazi za najboljom praksom kako unutar tako i van organizacije. karakteristike proizvoda i usluga. Strategijski plan se bazirao na godišnjem porastu produktivnosti po stopi od 8%. koji su se ogledali u sledećem: Tržište fotokopir aparata se utrostručilo. godini.» Poredi svoj proizvodni proces sa Fuji-jem. analiziranja i merenja procesa unutar preduzeća. itd. uspostavljanja i dostizanja standarda izvrsnosti. Toyota. japanskim preduzećem. godini. Xerox-om. Dve trećine kriterijuma Malcom Baldrige National Quality Award za osnovu imaju benčmarking. Tada je Xerox. Karakteristično za sve navedene ove definicije je da su previše koncetrisane na aktivnost poređenja sa drugima. proizvodne i radne prakse. U tom momentu potpuno menja pristup i pravi spesifičan program «kvalitet preko liderstva sa konkurentnim BM. kao ključnim alatom. Kodak. nego o rastu. Rezultati poređenja proizvodnog procesa pokazali su da je: broj neproizvodnih i proizvodnih radnika bio duplo veći nego kod japanskog preduzeća. operacije. Metod je standardizovan. proizvode i strukturu organizacije.

Oni predstavljaju predmet istraživanja. kako bi se izvršila konverzija najboljih praksi u merenje najboljih performansiodređivanje ideal firmi. Reperi za poređenje. njihova adaptacija ili adaptacija njihove dobre budućnosti i njihova implementacija da bi se povećao kvalitet cele organizacije. uvodi. Empirijska analiza ukazuje da se ovaj tip BM najčešće koristi pošto je troškovno najefikasniji.» (Xerox). Poslovni alat i alat kvaliteta za poboljšanje ključnih poslovnih procesa u organizaciji. industrije i šire. moguće partnerstvo između konkurenata. koristan je za planiranje i . prenosi znanje. Konkuretski BM je direktno poređenje dva konkurentska proizvoda. sa ciljem kontinuelnog poboljšanje procesa organizacije i prevazilaženja kvaliteta procesa organizacije sa kojom se vrši poređenje. Empirijska analiza ukazuje da su sledeći razlozi za njegovu primenu: upoznaju se bolje konkurenti. Međutim navedni tip BM ima i mane. njegovih principa. Pod pojmom najbolja praksa podrazumeva se sledeće: «metode koje se koriste u radnim procesima koji za rezultat imaju takve proizvode koji najbolje ispunjavaju zahteve korisnika proizvoda/usluga na određenom tržištu. procesa ili metoda. usluga i prakse. Neprijatelj je na ulici. Traženje i prevazilaženje najboljih iskustava u procesima. precizan. gde oba partnera treba da očekuju dobitak razmenom informacija. benčmark su: najbolji u klasi. podstiče osrednjost. 1991). strategija i vizije preduzeća i kontinuiranu izradu projekata poboljšanja kvaliteta zasnovanih na najboljim iskustvima iz grane. ograničene su njegove mogućnosti za poboljšanje procesa. kreira atmosferu rivaliteta u pojedinim organizacionim celinama preduzeća. koje su utvrđene različitim empiriskim istraživanjima: najbolja funkcionalna celina u jednoj organizaciji ne mora da bude ni osrednja u odnosu na druge najbolje organizacije. usluge. moguće je da se ne porede najbolji procesi. to je učenje kako vodeće kompanije postižu svoje performanse i kako se adaptiraju za primenu u svojoj organizaciji. taktičkih i operativnih ciljeva. prakse i procesa.Struktuiran proces kontinuelnog istraživanja najboljih metoda. neznatno unapređuje performanse ( oko 10%-Texas Instruments. a ne preko stola. Postoje četiri osnovna tipa BM: interni. funkcionalni i generički. lako i brzo se primenjuje. strogo definisan metod koji zahteva kontinuelno određivanje i preispitivanje misije. Takođe. Proces istraživanja i učenja koji obezbeđuje otkrivanje najboljih iskustava. Cilj njegove primene je mogućnost boljeg shvatanja sebe i svog konkurenta i udruživanje snaga protiv ostalih. najbolji u grani i svetska klasa kvaliteta. («Fokus je usmeren na praksu. Svi navedeni pojmovi moraju da se posmatraju u konteksu TQM. procesa. analize karakteristika procesa organizacije i karakteristika procesa organizacije svetske klase. Interni BM je poređenje jednog poslovnog procesa sa drugim u okviru same organizacije. navijačko ponašanje. zaposlenog osoblja i proizvoda/usluge. Istraživački projekat je fokusiran na poslovnu praksu. i ukoliko zaposleni u organizaciji imaju iskustva sa BM. porede se slični procesi. Struktuiran. Kontinuiran proces merenja proizvoda. Primenom ovog tipa BM obezbeđuje se upoznavanje i dublje razumevanja glavnih procesa poslovanja u organizaciji. koje može da utiče na motivaciju zaposlenih i izaziva unapređenje. Američki lanci prodavnica prehrambene robe ga redovno koriste birajući najprofitabilnije radnje za BM.») Partnerski odnos. konkurentski. nema mnogo zalaganja. Takođe. potrebne informacije. ciljeva i rezultata. Pozitivan pristup procesu pronalaženja i prihvatanja u odnosu na najveće konkurente ili one kompanije koje su priznate kao vodeći lideri. Brojni su primeri njegove primene. merenja. njihovu adaptaciju i primenu. Praksa kontinuelnog paralelnog snimanja. strategijskih. industrijski lider po dostignutom kvalitetu procesa. Osnovni cilj njegove primene je da se prenese i proširi najbolja interna praksa na sve organizacione celine u preduzeću.

Pored koristi koje nastaju usled korišćenja ovog BM brojni su i razlozi koji otežavaju njegovu primenu: ukoliko nastanu neki problemi između preduzeća koja se porede teško ih je pravno rešiti. Naravno pored prednosti i šireg spektra primene ima i nedostataka a to su: različite korporativne kulture.postavljanje ciljeva i slična je zakonska i ostala regulativa koja se odnosi na poslovanje organizacije i proizvodnju proizvoda/usluge. Generički benchmarking je veoma teško definisati. 1991). 1991). a dodatno obezbeđuje brojne informacije o različitim tržišnim trendovima. BM tim može biti multifunkcionalan. inžinjerskih i menadžment metoda u poređenje različitih poslovnih funkcija i poboljšanju procesa. vizija. u BM timovima rade najbolji stručnjaci koji su odgovorni za svoje procese i to ne bi trebalo da bude problem. Međutim. Često se navodi da ga je teško primeniti zato što se uobičajene funkcije teško definišu. omogućuje detaljno kvantitativno poređenje i primenu različitih statističkih. sa članovima koji su zaposleni na različitim organizacionim nivoima. Čim se donese odluka da se sprovede BM formira se tim. ne porede se procesi najboljih preduzeća . Svi navedeni nedostaci prethodna dva tipa BM su pozitivne strane ovog tipa. Izbor tipa BM zavisi od procesa nad kojim organizacija odabere da sprovede BM. Svaka funkcija u preduzeću se može raščlaniti na procese i onda porediti. Dizajn i struktura BM tima zavisi od procesa na kome se sprovodi Benchmarking i moraju da mu odgovaraju. ograničen je poslovnim tajnama. velika potreba za pojedinostima. procesa i osobina proizvoda i usluga po odabranim parametrima organizacionih celina u I i II preduzeću izvan same industrijske grane. ceo BM proces treba da započne i da se završi strateškim planom organizacije. jer omogućuje uočavanje aktivnosti koje se obavljaju na superioran način bez obzira na industriju u kojoj postoje. str. ali i detaljnog i pažljivog razumevanja generičkog radnog procesa koji funkcioniše veoma dobro. Sve definicije su nejasne i jedino iz analize načina primene ovog tipa BM može se zaključiti da je on poređenje odabrane strukture i odabranih sistema/procesa u okviru te strukture I i II organizaciji. zahteva više vremena i sredstava. Američki proizvođači u automobilskoj industriji redovno sprovode ovaj tip BM u odnosu na internacionalne konkurente radi višestrukih koristi. ciljevi. Kada se inicijalni BM postupak sprovede. najveću stopu poboljšanja procesa: oko 35% (Texas Instruments. ili u odnosu na rivalske hemijske kompanije u oblasti zaštite životne sredine. Primena ovog tipa BM dovodi do široke konceptualizacije. Za maksimalni povraćaj investicije. Često se primenjuje. strategije i ishodišna tačka strateškog plana se moraju preispitati na osnovu podataka prikupljenih i analiziranih u istraživanju najboljih iskustava. [5. konkurent može da profitira na tuđoj slabosti i relativno je nizak potencijal unapređenja: oko 20% (Texas Instruments. U američkoj praksi brojni su primeri ovog tipa BM. 437]. koji dovode do boljih performansi procesa/proizvoda/usluga i konkurentskih prednost na tržištu. već konkurenti. IBM je želeo da smanji krađe u svojoj organizaciji i poredio se sa kazinima u LAS Vegas-u. Strateški plan pomaže liderima da obezbede okvir i fokus za napore organizacije usmerene na poboljšanje (Wells i Doherty). veličine organizacije i njene zrelosti u primeni totalnog kvaliteta. Inicijativa BM može biti prvi korak u ostvarivaju ovih poboljšanja. Kako empirijska analiza pokazuje ovaj tip BM dovodi do najboljih rezultata i zbog svojih prednosti najčešće se koristi. itd. Funkcionalni Benchmarking je poređenje identične ili slične prakse. ugrožava samostalnost i specifičnost poslovanja preduzeća i naročito specifičnost u odvijanju procesa i primeni metoda. . naročito finansijskih sredstava od predhodna dva tipa. mora da postoji sposobnost vizuelizacije najboljih iskustava.

obaveštenje o najboljoj industrijskoj praksi i njeno istraživanje.10. Zauzeti sistemsko gledište 2. postizanje konkurentske pozicije. PLANIRAJ Odaberi proces na kome se sprovodi Benchmarking Odaberi i pripremi Benchmarking tim Identifikuj Benchmarking patner(e) RADI 4. Odredi funkcionalne ciljeve 7. str. 10. Slika 2. Odredi performanse gapove i snage Camp ističe da BM dovodi do( . Ponovno podešavanje 9. Posle primene BM u Xeroxu merenja odabranih parametara proizvodnog procesa su pokazala znatna poboljšanja koja su se ogledala u sledećem: . 27): adekvatnog utvrđivanja i upoznavanja sa zahtevima kupaca.10 PDCA krug i potprocesi BM DELUJ 1. Skupi i analiziraj podatke 5. uspostavljanje bazičnih ciljeva na osnovu utvrđivanja spoljašnjih uslova.Benchmarking model mora da sledi PDCA –Demingov krug poboljšanja i njegovi potprocesi su prikazani na slici 2. Razviti akcioni plan KONTROLIŠI 8. Informisati se o rezultatima Benchmarkinga 6. determinisanje tačnih merenja produktivnosti. 3.

operativni ciljevi. procesa. korisnicima proizvoda/usluge. • kontinuirano meri i upoređuje ostvarena efektivnost i efikasnost cele organizacije i prati funkcionisanje procese i upoređuju strategije i njihova realizacija u odnosu na najbolje. proaktivan. kao i ciljevi procesa zasnovane na iskustvu i praksi najboljih u klasi. • Povećan je kvalitet gotovih proizvoda Prihvatljivost gotovih proizvoda iznosila je više od 99. gepovi i drugi problemi. • ispitaju procesi u organizaciji. • poveća zadovoljstvo korisnika usluga/procesa i odredi pravac delovanja kako bi se kontinuirano prevazišla njihova očekivanja. • otkriju i pojasne novi ciljevi.Povećanje kvaliteta proizvoda i aktivnosti Škartovi na sto mašina su drastično smanje (10 puta) i dostignut je reper. • pomogne organizaciji da ostvari proboj u poboljšanju procesa. • Smanjenje troškova radnih usluga. institucijama. • odrede očekivanja korisnika usluga/proizvoda i standarde procesa i poslovanja koje su postavili najbolji u grani. • Smanjeni su škartovi na proizvodnim linijama Oštećeni delovi na proizvodnim linijama (delovi na jedan milion) smanjeni su 13 puta (od 4000 na 300). • Povećan je kvalitet prijemne kontrole Škartovi u magacinima materijala i alata smanjeni su za 5%. osoblje i proizvod. meranja. strukturiran proces stalnog praćenja. Na osnovu empirijskih analiza sprovedenih posle primene BM u najuspešnijim firmama. konkurencijom. isto tako i benčmarking procesa. • odrede standardi efektivnosti i efikasnostu procesa izvedeni iz analize najboljih u poslu. inovacije i učenje U turbulentnom okruženju i stalno rastućoj konkurenciji kontinuirana poboljšanja i inovacije su neophodne za održivi uspeh organizacije. kriterijuma i metoda TQM. • ubrza kontinuirani proces unapređenja (CPI) i određivanje kvalitetnijih ciljeva za CPI. utvrđen je njegov pozitivni uticaj na organizaciju. • promoviše timski rad i eliminiše subjektivnost iz odluka kritičnih za opstanak organizacije. • Rast kvaliteta isporučioca U USA i pacifičkim regionima smanjen je njihov broj sa 5000 na 500. • osigura da rezultati poređenja budu relevantni za celu organizaciju i njene funkcionalne celine. procese. analize i poboljšanja. • promoviše partnerski odnos sa različitim preduzećima. • analiziraju dostupni podaci i informacije i utvrde. otkriju uska grla. koji su opali za 30% i • Povećana satisfakcije korisnika proizvoda/usluge za 38% za sledećih pet godina. vodeće organizacije u procesuma ili aktivnostima. isporučiocima i svim zainteresovanim stranama. • kreira osećaj hitnosti promena. • obezbedi pozitivan. Pošto je BM metod TQM vrlo je teško izmeriti i razgraničiti efekte BM na poslovanje i kvalitet organizacije od efekata koje generiše primena svih ostalih principa. osoblja i proizvoda. taktički. • pronađe ko najbolje radi i zatvore gepovi i uska grla i poboljša kvalitet cele organizacije. generalizacijom rezultata. Poboljšanje.5%. Učenje . na bazi raspoloživih činjenica. kako ključnih procesa u preduzeću. • Optimizacija zaliha u prijemnom magacinu i magacinu gotovih proizvoda Ukupne zalihe su smanjene za dve trećine. Na osnovu različitih analiza kontatovano je da BM pomaže da se : • definišu realni i kvalitetniji strategijski.

Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. 46 . str. sve inovacije moraju sadržati stepen noviteta. organizacione strukture. Postoje tri koncepta noviteta . Značajan deo aktivnosti po ovom pitanju je preduzet tokom 1980-ih i 1990-ih godina kada se razvijaju modeli i analitički okviri za proučavanje inovacija. Ova klasifikacija održava najveći mogući stepen kontinuiteta sa prethodnom definicijom tehnološke inovacije proizvoda i procesa koja je korišćena u drugom izdanju Priručnika. Drugo izdanje Priručnika. godine i u velikoj meri se oslanja na velike količine podataka i iskustva koja proističu iz ranijih istraživanja. ili nove organizacione metode u poslovnoj praksi. (2005). tako da je stvorena potreba za novim indikatorima koji treba da „uhvate“ te promene i obezbede donosiocima ekonomskih odluka odgovarajuće alate za neophodne analize. To uključuje značajna unapređenja u 1 OECD and Eurostat. procesna. nove marketing metode. • prepoznaje se značaj inovacija u industrijama koje su manje zavisne od funkcije istraživanja i razvoja (kao što su usluge i niskotehnološka proizvodnja). godine i bilo je fokusirano na tehnološke inovacije proizvoda i procesa u proizvodnji. organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima2. To je dovelo do toga da je zajedničkim snagama OECD-a i Eurostata stvoren Oslo Priručnik koji je samo jedan iz “Frascati porodice” uputstava koji pokriva merenje inovacija i tehnologije. koje je izašlo 1997. procese i njihove interfejsove. poboljšanim razumevanjem inovacionih procesa i uzimanjem u razmatranje šireg okvira (između ostalog obuhvaćen je i sektor usluga). po definiciji. Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. (2005). Poboljšanja. sisteme menadžmenta. ili procesa. Dakle. na mikro nivo. nov za tržište i nov za svet. marketing i organizaciona inovacija. definicije i metodologiju. Oslo Manual. Proizvodna i procesna inovacija su usko povezane sa konceptom tehnološke inovacije proizvoda i procesa. proizvode. • definicija inovacije je proširena tako da uključuje dva dodatna tipa inovacija – organizacione i marketing inovacije i • priručnik sadrži aneks o inovacionim istraživanjima u zemljama koje nisu članice OECD-a i pokazuje činjenicu da rastući broj tih zemalja sada sprovodi inovaciona istraživanja. str. ali je ovo izdanje unapređeno inkorporiranjem iskustava iz ranijih istraživanja.obezbeđuje osnovu za efektivno i efikasno poboljšavanje i inovacije. Inovacija je primena novog ili značajno unapređenog proizvoda (robe ili usluge). ljudske aspekte i kulturu. inovacije i učenje mogu da se primene na: organizaciju. Na osnovu ovako proširene definicije inovacije razlikujemo četiri 4 tipa inovacija: proizvodna. u ISO 9004. (Za više informacija o »stalnom poboljšanju« videti principe menadžmenta kvalitetom. Diskusija o organizacionim i netehnološkim inovacijama je bila uključena u aneks. radnu sredinu i tehnologiju.nov za firmu. godine je zadržalo originalni konceptualni okvir. Prilog „B“) Inovacije Tokom vremena priroda inovacija i sam okvir posmatranja inovacionih aktivnosti je promenjen. infrastrukturu. Oslo Manual. 11 2 OECD and Eurostat. Treće izdanje Priručnika je izašlo 2005. Prvo izdanje Priručnika je izašlo 1992. Proizvodna inovacija je uvođenje robe ili usluge koja je nova ili značajno unapređena posmatrajući njene karakteristike ili nameravanu upotrebu. i veze sa odgovarajućim zainteresovanim stranama. Ovim izdanjem okvir za merenje inovacija je proširen u nekoliko veoma bitnih pravaca1: • stavljen je veći naglasak na ulogu povezivanja sa ostalim firmama i institucijama u inovacionom procesu.

unapređenjem zadovoljstva na radnom mestu (time i radne produktivnosti). Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data. ili određivanju cene.tehničkim specifikacijama delovima i materijalima. To obuhvata sledeće izmene u: tehnologiji ili proizvodu (npr. da podigne kvalitet. ili da proizvodi ili isporučuje nov ili značajno unapređeni proizvod. Inovacione aktivnosti su svi naučni. inovacije u metodama za realizaciju proizvoda. U navedenom standardu se ističe da se održivi uspeh organizacije postiže efektivnim i efikasnim sistemom menadžmenta kvalitetom. organizaciji radnog mesta ili spoljnim relacijama. upravljanjem faktorima dejstva iz okruženja. Takođe i familija ISO 9000 standarda u okviru tačke 9 ISO 9004:2009 stanadarda posvećena je inovacijama. ili inovacije za poboljšavanje stabilnosti procesa i smanjenje varijansi). ili imaju nameru da vode. ka implementaciji inovacija. sa ciljem povećanja prodaje. Procesna inovacija je implementacija nove ili značajno unapređene priozvodnje ili metoda isporuke. Neke inovacione aktivnosti su same po sebi inovativne. ili smanjivanjem troškova isporuke3. pristupanjem korisnim stvarima kojima se ne trguje. Inovacione aktivnosti takođe uključuju istraživanje i razvoj iako to nije direktno povezano sa razvojem specifične inovacije. U njoj se ističe da izmene u okruženju organizacije mogu da zahtevaju inovacije da bi se ispunile potrebe i očekivanja zainteresovanih strana. inovacije u njenom uređenju i organizacionoj strukturi) i sistemu menadžmenta organizacije (npr. organizacioni. procesima (npr. Organizaciona inovacija je implementacija nove organizacione metode u poslovnoj praksi firme. da osigura da se održava konkurentska prednost i da se koriste nove mogućnosti. 3 OECD and Eurostat. već takođe da predviđaju moguće izmene u okruženju same organizacije i životnom ciklusu proizvoda). ugrađenom softveru. 48-51 . ili ostalim funkcionalnim karakteristikama. Ovo uključuje značajne promene u tehnici. ili novo pozicioniranje firminih proizvoda na tržištu. (2005). opremi i/ili softveru. Marketing inovacija je implementacija novog marketing metoda koji uključuje značajne promene u dizajnu ili pakovanju proizvoda. Optimizacija vremena predstavlja balans između hitnosti koja je potrebna u odnosu na resurse koji su raspoloživi za njen razvoj. plasmanu proizvoda. promociji proizvoda. finansijski i komercijalni koraci koji zapravo vode. Namera organizacionih inovacija je da popravi performanse firme smanjivanjem administrativnih ili transakcionih troškova. ostale nisu nove aktivnosti ali su neophodne za implementaciju inovacija.3 posvećena je inovacijama. Organizacija treba da upravlja procesima za inovacije i taj proces mora biti horizontalno i vertikalno usaglašen sa starategijskim. kada se pojavljuju izmene u okruženju organizacije). Oslo Manual. inovacije koje nisu samo odgovor na izmenjene potrebe i očekivanja korisnika i drugih zainteresovanih strana. otvaranje novih tržišta. Marketing inovacije imaju za cilj bolje razumevanje potreba kupaca. str. Dalje se ističe da inovacije mogu da se primenjuju na svim nivoima organizacije. tehnološki. taktičkim i operativnim ciljevima i ostalim procesima i potprocesima u sistemu. Namera sprovođenja procesne inovacije je da smanji troškove po jedinici proizvodnje ili isporuke. Prilikom uvođenju inovacija mora se voditi računa o optimizaciji vremena i optimiziji koristi i troškova. Stoga organizacija treba: da identifikuje potrebe za inovacijama. učenjem i primenom poboljšanja i inovacija Tačka 9. uspostavi i održava efektivan i efikasan proces inovacija i obezbedi resurse u vezi s tim. organizaciji (npr.

Takođe. Prilog A). Dalje se ističe da organizacija treba da oceni rizike koji se odnose na planirane aktivnosti inovacija. Oakland. podrška i nagrađivanje poboljšavanja kompetentnosti ljudi. Da bi jedna organizacija bila „Organizacija koja uči “ ona treba da prikuplja i analizira informacija iz spoljašnjeg okruženja i unutrašnjih i spoljašnjih događaja i izvora i donosi odluke na osnovu rezultata tih analiza Učenje koje integriše sposobnost pojedinaca sa sposobnošću organizacije“ se postiže kombinovanjem znanja.… ). profitabilnost. ukoliko su normativi i planske cene pravilno propisane. Odgovornost za stvaranje povoljnog ambijenta za učenje imaju lideri u organizaciji. Kriterijume TQM i zahtevi standarda ISO 9004:2000 su takvi da preduzeće. str. održavanje i upravljanje procesima za inovacije unutar organizacije utiču: hitnost potrebe za inovacijama. neophodno je da organizacija usvoji strategijski cilj postati i ostati “organizacija koja uči“ i “ učenje“ koje integriše sposobnost pojedinaca sa sposobnošću organizacije“. mora kontinuirano da sprovodi poboljšanje efektivnosti i efikasnosti SM i tako da pozitivno utiče na finansijske rezultate organizacije (ISO 9004:2009. Takođe treba da napravi plan za vanredne situacije. vrši se samo redukcijom troškova nekvaliteta.20) . odnosno nekvaliteta (Crosby. “Organizacija koja uči“ i “učenje “ Za dostizanje održivog uspeha.TROŠKOVI KVALITETA. ukoliko se priča o uspešnosti poslovanja neke firme. rešenost organizacije za inovacije. uključujući razmatranje potencijalnog uticaja na organizaciju izmena i da pripremi preventivne mere za ublažavavanje tih rizika. međusobnih aktivnosti i razmene znanja i unutar i van organizacije. vizijom i strategijama.Na uspostavljanje. Morse.1 DEFINICIJA TROŠKOVA KVALITETA I CILJEVI UPRAVLJANJA FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM Uvođenje sistema troškova kvaliteta (StrK) i upravljanje troškovima kvaliteta (TrK) ima pozitivan uticaj na poslovne rezultate. sa povećavanjem sposobnosti ljudi na svim nivoima (Više videti tabelu A6u ISO 9004. održavanje sistema za učenje i razmenu znanja. Roth and Poston. ciljevi inovacija i njihov uticaj na proizvode procese i organizacionu strukturu. Najviši nivo zrelosti postiže organizacija koja ima proaktivan pristup rukovođenju. Taguchi. stvaranjem povoljnog ambijenta za učenje. To se pozitivno odražava na ekonomičnost. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM. načina razmišljanja i ponašanje ljudi sa vrednostima u organizaciji. rentabilnost. podsticanjem umrežavanja. orijentisan na učenje. rešenost ljudi da odgovore na izazove i da promene postojeće stanje i dostupnost ili pojava novih tehnologija. ukoliko ih sledi. povezivanja. Svi eksperti za kvalitet smatraju da se merenje dostignutog nivoa kvaliteta preduzeća vrši merenjem TrK. kroz proces učenja i razmenu znanja i uvažavanje kreativnosti. Redukcija ukupnih troškova. 3. Navedeno se ostvaruje: stalnom analizom vrednosti organizacije i usklađenosti njenih vrednosti sa misijom. onda se obavezno spominju i stepen redukcije troškova nekvaliteta. podržavanje različitosti u mišljenjima različitih ljudi u organizaciji. pa više informacija o tome videti princip menadžmenta kvalitetom-liderstvo str. efektivnost i efikasnost preduzeća i sistem menadžmenta kvalitetom (SMK). NEUSAGLAŠENOSTI I GUBICI 3.

. trošak nekvaliteta i kako bi se dugoročno. • merenje i praćenje eksternih i internih otkaza. U istom standardu se preporučuje da se svi troškovi u preduzeću evidentiraju i analiziraju prema aktivnostima. standarda 9001 odnosi se na merenje. U standardu ISO 10014:2008 se navode tri kategorije troškova i to: troškovi prevencije. mašine itd. Troškovi ocene su troškovi koji nastaju usled ispitivanja. u preduzeću (dorada proizvoda. trošak nekvaliteta. lošeg rada radnika. odgovarajuće statističke tehnike i donošenje odluka i preduzimanje mera prema rezultatima logičkih analiza. usluga vrši se procesom/postupkom i potprocesima/koracima definisanim tačkom 8 standarda i prikazanim u tabeli 2. rezultata zadovoljenja kupaca. a koji utiču na ukupno poslovanje. efektivnosti i efikasnosti organizacije i ekonomičnosti kvaliteta. Troškovi eksternog otkaza su troškovi koji nastaju usled loše organizacije rada kada je proizvod isporučen kupcu ili usled lošeg rada drugih).). škart. servisiranje proizvoda. iterativnim postupkom.Tačka 8. ili vraćanja. parametri sistema/procesa/proizvoda/usluga/učinka/poslovnog uspeha . kao ravnotežu iskustvu i intuicije. . Troškovi ili gubici nastaju usled internog i eksternog otkaza. analizu i poboljšanje. procesa.1. kao što su: validne metode analize. proizvoda. ocenjivanja i otkaza. U okviru tačke analize obuhvata analizu podataka i analizu informacija koje se koriste za određivanje trendova operativnog učinka. kontrolisanja ili provere radi ocenjivanja da li se održava utvrđeni kvalitet. ključne karakteristike. troškova neusaglašenosti procesa i gubitaka kvaliteta kako bi se stvorila osnova za interne programe unapređenja SMK i njegovih procesa. kako bi se smanjila neusaglašenost/gubitak. Analiza podataka može doprineti utvrđivanju korenitih uzroka postojećih ili potencijalnih problema i. proizvoda. tako da se zatim prema tipu i vrsti procesa/potprocesa/aktivnosti i organizacionoj šemi definišu vrste Trk u okviru kategorije. • dobijanje informacija-elemenata za obezbeđenje i unapređenje kvaliteta roba i usluga i • dobijanje potrebnih informacija za usklađivanje ulaganja u kvalitet i postignutih rezultata. Troškovi prevencije su troškovi koji nastaju sa ciljem da se spreči otkaz sistema. pa su troškovi internog otkaza troškovi koji nastaju usled otkaza proizvoda ili usluge da ispune specificirane zahteve kvaliteta usled loše organizacije posla. prema tome.i njihovih performansi su definisani i određena je njihova nominalna vrednost koja je merljiva veličina. Svako odstupanje određene karakteristike od njene nominalne. Navedena tačka u okviru merenja i praćenja obuhvata merenje performansi sistema/procesa/proizvoda/usluga. predstavljaju smernicu za odluke o korektivnim i preventivnim merama koje su potrebne pri poboljšanjima. Pored navedenih ciljeva cilj analize finansijskih rezultata sistema kvaliteta je: • izrada odgovarajućih analiza koje ukazuju na značajne probleme u svim organizacionim delovima. Poboljšanje karakteristika procesa.. Istaknuto je da odluke koje se zasnivaju na činjenicama zahtevaju efektivne i efikasne mere. itd. Struktura tačke 8 data je u tabeli 2.1. Dalje se u navedenoj tački standarda daje polazna struktura finansijskih pokazatelja: Generalizovano tumačenje tačke 8 standarda je sledeći. finansijskog i tržišnog učinka. izjednačila tekuća vrednost karakteristike sa nominalnom. troškovi garancije. željene vrednosti je gubitak.

Međutim. koji se odnosi na materijal. Tabela 4. U ovako definisanu matricu uključuje se vremenska komponenta. Iz svega navedenog proizilazi da preduzeće samostalno i slobodno u okviru navedenih kategorija troškova određuje elemente troškova-strukturu troškova i može koristiti jedan od tri pristupa u definisanju modela troškova. vezane za radni nalog. Gubici.Uvođenje i primena sistem troškova kvaliteta (STK) i upravljanje istim određeno je mrežom procesa konkretnog preduzeća. 4. Usaglašenost procesa se utvrđuje preko odabranih parametara ulaza. Polazna struktura troškova može se definisati i preko gubitaka.2 (više o troškovima kvaliteta u odeljku 9). DEFINISANJE MODELA TRK U definisanju modela finansijskih pokazatelja SMK može se poći i od analize procesa. Zajedničko za ove modele je da se za sve funkcije u preduzeću definišu vrste troškova kvaliteta u okviru kategorije. parametre faza procesa i parametre izlaza koji se odnose na izlaz. Zatim se prema tipu i vrsti procesa i organizacionoj šemi definišu vrste TrK u okviru kategorije. Mesto i kategorija TrK prema funkcijama u preduzeću . a samo neki troškovi kvaliteta za proizvodnu funkciju prikazani su u tabeli 4. metode. U literaturi su poznata tri modela troškova kvaliteta i to: po mestu nastanka. a može koristiti i kombinovani pristup. U definisanje modela TrK postupak je sledeći: detaljno se definišu svi TrK u preduzeću prema kategorizaciji standarda ISO 10014:2008. i umanjene za trebovani materijal. a može se uključiti i dimenzija proizvod-kombinovani model. sada nevažećem standardu JUS ISO 9004-1. U tom slučaju troškovi mogu biti troškovi usaglašenosti i neusaglašenosti procesa. Gubitak je vrednost celokupne proizvodnje u vremenu. uključujući i statističke. proizvod/ uslugu/informaciju/dokument. Tako se dobija dvodimenzionalna matrica strukture. prema ranijem. Merljivi gubici su troškovi nekvaliteta. merenja i okolinu.1. Svako odstupanje tekuće vrednosti parametra od nominalne je gubitak i ukoliko je on merljiv postaje trošak nekvalite. mogu biti merljivi i nemerljivi. ljude. energiju i neutrošeni rad radnika i mašine. Troškovi kvaliteta prema mestu i kategoriji dati su u tabeli 3. svi gubici se mogu oceniti pomoću različitih metoda. i tako postati merljivi. mašine. po nosiocu i po vrsti upotrebe. i načinom funkcionisanja njegovog SMK.2. Primer: zastoj u procesu proizvodnje se može vezati za radni nalog.

ispitivanja i proveravanja koji nastaju usled proveravanja rada svih mašina. Nabavka časopisa. Troškovi ocene kvaliteta u proizvodnji Prijem materijala.Tabela 4. karakteristika tražnje. priprema i sprovođenje osposobljavanja zaposlenih u proizvodnji na svim nivoima. projektovanje i razvoj. U slučaju kada su gubici materijala sastavni deo kontrole i ti troškovi moraju da budu obuhvaćeni. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------itd.2. Linijska/procesna i međufazna kontrola Troškovi kontrolisanja. proizvoda. softvera. …i definišu se u saradnji sa funkcijom istraživanje. Troškovi internih i eksternih otkaza . stručnih knjiga Izrada normativa materijala u procesu proizvodnje Normativ materijala utvrđuje se u zavisnosti od tipa proizvodnje. opreme i rezervnih delova iz magacina Preuzimanje materijala. opreme i rezervnih delova i njihovo kontrolisanje i sortiranje iz magacina koje se sprovodi radi utvrđivanja prihvatljivosti za korišćenje. Neki finansijski pokazatelji SMK u proizvodnji (više o njimu odeljku 9) Preventivni troškovi kvaliteta Stručno osposobljavanje osoblja Razvoj. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------itd. kao i troškove povećanja nivoa kvaliteta obrazovanja zaposlenih i programa stručnog osposobljavanja za različite aktivnosti proizvodnje.

4. Upravljanje TrK je horizontalan proces. neusaglašenosti i gubitaka. kao nova procedura. kao odgovor na zahtev standarda. *u preduzeću je urađena nomemklatura rada i materijala. itd. Sistem troškova kvaliteta opisuje potprocese upravljanja troškovima kvaliteta i to: identifikacija i raspoređivanje troškova kvaliteta. odgovornost i ovlašćenja odgovornih lica. uključeno je sledeće: odgovornost i ovlašćenja rukovodstva. • da se odredi njihova zakonitost kretanja u dužem vremenskom periodu i oceni kretanje TrK u budućem periodu. način i vrsta izveštavanja i merenje. izveštavanje o troškovima kvaliteta. troškova neusaglašenosti i troškova internih i eksternih otkaza. Evidentiranje troškova kvaliteta. Cilj usvajanja ovakvog modela je da se: • odredi iznos TrK prema vrsti u okviru kategorije po procesima i organizacionim celinama. što predstavlja meru nekvaliteta i • da se definišu korektivne mere. Poslovnik o kvalitetu U Poslovnik o kvalitetu može se. analiziranje troškova kvaliteta i preventivne i korektivne mere. tako da postupak opisuje faze upravljanja istim. Postupak U postupak. . Odluku da uzrok zastoja loše nabavljeni MDROAP donosi generalni direktor. Sistem troškova prevencije i ocenjivanja. Formiranje analitičkog kontnog plana Analiza troškova kvaliteta. cilj uvođenja STrK upravljanje istim. Korektivne i preventivne mere.3. *pored izračunavanja apsolutnih troškova periodično se obračunavaju i relativni troškovi. Uputstva: Raspoređivanje troškova kvaliteta. odabrani model TrK. dokumenta SK. Postupak. Plan i analiza daju cenu rada radnika Rukovodilac proizvodnje obračunava trošak Gubitak nastao usled otkaza nabavljenog MDROAP Zastoji u procesu proizvodnje koji nastaju usled otkaza loše nabavljenog MDROAP ili njegovog otkaza u garantnom roku. • da se odredi odstupanje modeliranih vrednosti TrK konkretnog preduzeća od prihvaćenih u teoriji. po grupama proizvoda ili po proizvodu. a trošak obračunava finansijski sektor. analiza i poboljšanje. evidentiranje i obračun troškova kvaliteta. DOKUMENTA SISTEMA TROŠKOVA KVALITETA Dokumenta STrK su: Poslovnik o kvalitetu. Gubitak je izgubljena dobit. uključiti procedura: Finansijski pokazatelji sistema menadžmenta kvaliteta. • da se odrede generatori TrK u kritičnom momentu. Izveštavanje o troškovima kvaliteta. *troškovi se izračunavaju u stalnim cenama ili u evrima. Rukovodilac proizvodnje određuje izgubljeno vreme kao razliku između planiranog i utrošenog vremena.Izgubljeni rad Razlika između planiranog rada i ostvarenog prema kvalifikaciji zaposlenih u proizvodnji.

Podataka o utrošcima i troškovima kvaliteta od svih funkcija u preduzeću do knjigovodstva i plana i analize. Informacije o troškovima kvaliteta od finansijske funkcije do svih funkcija ili organizacionih celina u preduzeću ( sa povratnom spregom ).Upustva se odnose na vertikalne procese. šifre troška kvaliteta.1). Povratnih informacija o sistemu troškova i troškovima kvaliteta od Kolegijuma do svih funkcija u preduzeću ili organizacionih celina. nesmetani protok: • Informacija o politici. • • • • . planovima kvaliteta. tj. odnosno ovo uputstvo prikazuje: detaljne definicije vrste troškova u okviru kategorije prema organizacionim celinama preduzeća. poslovniku. Organizaciona šema preduzeća prikazuje poziciju svakog organizacionog dela ili funkcije u sistemu troškova kvaliteta. Organizacione šeme preduzeća. sinhronizovanu povezanost aktivnosti i procesa i hijerarhijsku uspostavljenu odgovornost pojedinih službi u praćenju troškova kvaliteta (slika 4. ako je ona ustanovljena po funkcionalnom principu. koji definišu aktivnosti i odgovornost pojedinih funkcija u preduzeću i oni su: Raspoređivanje troškova kvaliteta. troškovima kvaliteta i preventivnim i korektivnim merama za troškove kvaliteta od kolegijuma prema svim funkcijama u preduzeću ili organizacionim celinama u preduzeću. njihove međusobne horizontalne i vertikalne veze i odnose u organizacionoj strukturi firme. treba da omogući: nesmetan protok informacija i dokumenata. konta i dokumenta koja omogućuju evidentiranje troška kvaliteta. Svih dokumenata i to kako dokumenata sistema kvaliteta isto tako i dokumenata koji služe za evidentiranje troškova kvaliteta.Ovim uputstvom se na osnovu organizacione šeme preduzeća i usaglašene strukture troškova kvaliteta raspoređuju određene vrste troškova kvaliteta na mesta njihovog nastajanja.

Ovde je data forma Dokumenta za evidentiranje troškova kvaliteta. 1. Analiza troškova kvaliteta. U analizi troškova kvaliteta u preduzeću mogu se koristiti dve metode: Pareto i analiza vremenskih serija.uputstvo definiše način sprovođenja analize. I model TrK-vertikalni model Evidentiranje troškova kvaliteta. Mesečni i kvartalni izveštaji imaju istu formu. kvartalno i godišnje.Slika 4. Formiranje analitičkog kontnog plana. Cilj korišćenja navedenih metoda je da se utvrđivanjem generatora TrK omogući donošenje odgovarajućih preventivnih i korektivnih akcija za smanjenje vrednosti pojedinih elemenata troškova i za iznalaženje njihovog optimalnog odnosa. U postupku je definisano da se izveštavanje vrši mesečno.ovim uputstvom se definiše način.ovim uputstvom se propisuje sintetički i detaljan analitički kontni plan za knjiženje troškova kvaliteta. . vreme i nosioci evidentiranja i postupak za evidentiranje TrK. U upustvu su data i dokumenta koja omogućuju evidentiranje TrK i funkcija u kojoj nastaje trošak kvaliteta i koja se zadužuje za njegovo evidentiranje.

organizacione šeme preduzeća i usvojenog modela troškova kvaliteta nastaje uputstvo Izveštavanje o troškovima kvaliteta. C. troškova ocene kvaliteta i eksternih i internih otkaza (godišnjih)-pomoću statističke metodologije prilagođavanja hiperpovršina empirijskim podacima. preventivni. Odluku o sprovođenju preventivnih i korektivnih mera donosi najviše rukovodstvo na predlog rukovodioca funkcije u kojoj je trošak nastao. troškovi ocene kvaliteta i eksterni i interni otkazi analiziraju se i pomoću statističke metode analize vremenskih serija . gde se empirijskim podacima prilagođava teorijska hiperpovršina. ukupnih. ukoliko je veliko odstupanje. Nije problem ako visoki TrK iz oblasti A opadajupravilno deluju preventivne i korektivne mere. forma.. Izveštaji su sledeći: Izveštaj knjigovodstva planu i analizi za vremenski period od----do----. Odrede se troškovi u oblasti A. ABC dijagram-Pareto analiza . Problem je ako niski troškovi počinju da rastu. dinamika i odgovornost za izradu i distribuciju izveštaja o troškovima kvaliteta. a preventivni blago rastuću pravu i TrK ocene kvaliteta da slede horinzontalnu pravu (slika 4. Izveštavanje o troškovima kvaliteta Kao rezultat prethodno navedenih analiza. Takođe. Izveštaj o rezultatima vremenskih serija.Pomoću Pareto analize analizira se struktura troškova u jednom momenti. Izveštaj o vremenskim serijama-prikazuju se i analiziraju TrK iz oblasti A u pet uzastopnih perioda (dijagram rasturanja i indeksi).funkcionalne metode. Onda se odrede tendencija kretanja TrK iz oblasti A za pet uzastopnih perioda i uporedi se njihov nivo pomoću stope rasta. Odnos između modeliranih vrednosti hiperpovršina i priznatih u teoriju predstavlja meru kvaliteta ili nekvalitet. utvrđeno da ukupni troškovi i eksterni i interni otkazi treba da slede hiperbolu. Uputstvom se definiše oblik. B. Razlog za primenu ove metode je sledeći: u teoriji je. preventivnih. rukovodilac organizacione celine u kojoj je trošak nastao stara se o sprovođenju preventivne i korektivne mere i o dejstvu korektivne mere na trošak periodično obaveštava Kolegijum. Korektivne i preventivne mere Ovo upustvo definiše: • troškove (ne)kvaliteta. na osnovu empirijskih istraživanja. . • uzročnike i faktore nastanka troška po važnosti. • funkcije u preduzeću uzročnike nastanka problema i • preventivne i korektivne mere po značaju uticaja na trošak. Ukupni TrK.2).

2. Odnos između troškova kvaliteta.Slika 4. sposobnosti proizvoda i satisfakcije kupaca .

Standarda ISO 9004 kaže se da najviše rukovodstvo mora da definiše metode za merenje performansi organizacije radi utvrđivanja da li su ostvareni planirani ciljevi. • eksterna merenja kao što su poređenje sa konkurencijom i vrednovanje preko treće strane. Brojna preduzeća koja su uvela SMK u dokumentima SMK navode performanse procesa. osoblja u organizaciji i ostalih zainteresovanih strana. merenje performansi procesa u celoj organizaciji. analizu i poboljšanje. taktički ciljevi na nivou preduzeća su obično strategijski na nivou pojedinih funkcija. da pozicioniraju organizaciju na njenoj putanji razvoja i rasta i da izmere doprinos poslovanja pojedinih funkcija na uspešnost poslovanja same organizacije. efektivnost i efikasnost osoblja u organizaciji. Jedan od imperativa savremenog poslovanja je da strategijski. • Definiše se mera performansi na nivou preduzeća. Kao rezultat usvajanja novih poslovnih ciljeva zahtevaju se brojni kvantitativni i kvalitativni. • Definišu se mere performansi na nivou pojedinih procesa i funkcija. • Definišu se strategijski. Tačka 8.5 PERFORMANSE PROCESA I NJIHOVO MERENJE TQM je nova poslovna filozofija koja se odnosi na visok nivo kvaliteta: organizacije. U ove metode spadaju: • analiza finansijskih pokazatelja. produktivnost. U tački 5. U okviru tačke analize obuhvata analizu podataka i analizu informacija koje se koriste za određivanje trendova operativnog učinka. • ocena zapažanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana o performansama isporučenog proizvoda i • merenje ostalih činilaca uspeha koje identifikuje rukovodstvo (str. Njihova kontinuirana. standarda 9001: 2000 i 9004:2000 odnosi se na merenje.1. veoma uopštene. • ocena zadovoljenja korisnika. performanse procesa: sposobnost. finansijskog i tržišnog učinka . vreme odziva. efektivnosti i efikasnosti organizacije i ekonomičnosti kvaliteta. Navedena tačka u okviru merenja i praćenja obuhvata merenje performansi sistema/procesa/proizvoda/usluga. vizijom i ciljevima poslovanja preduzeća. smanjivanje gubitaka i raspodeljivanje troškova i njihovo smanjivanje [ISO 9004:2000].1. Struktura tače 8 data je u tabeli 1. U standardu se predlažu sledeće. finansijski i nefinansijski pokazatelji: koji imaju zadatak da tačno odrede nivo kvaliteta organizacije i njenih pojedinih funkcija. prihvatljivost i sposobnost procesa. • Definišu se strategijski. merljivi aspekti sigurnosti funkcionisanja. taktički i operativni ciljevi preduzeća i pojedinih njegovih funkcija treba da budu merljive veličine i uporedive u vremenu. periodična kontrola treba da obezbedi propisani kvalitet procesa: stabilnost. taktički i operativni ciljevi preduzeća koji proizilaze iz misije i vizije. U određivanja uspešnosti poslovanja organizacije veoma je važno kako konfliktne ciljeve pojedinih zainteresovanih strana i organizacionih celina preduzeća uskladiti sa misijom. • Preispituju se ciljevi i horizontalno i vertikalno usklađuju. procesa. iskorišćenost tehnologija. 24). proizvoda i na visok nivo kompetentnosti zaposlenih. taktički i operativni ciljevi pojedinih funkcija. Postupak za određivanje nivoa kvaliteta preduzeća i njegovih funkcija je sledeći: • Definiše se misija i vizija preduzeća. rezultata zadovoljenja kupaca. Pri tome. trajanje ciklusa ili protok.

kao što su i standardi SMK.2. preporuka standarda [ISO 9004:2000] i brojnih domaćih i inostranih publikacija mogu se definisati performanse preduzeća i svih procesa i potprocesa. odnos broja realizovanih radnih sati i planiranih radnih sati u proizvodnjii. izbalansirano. upravljanje sistemom kvaliteta ističu nefinansijske pokazatelje. itd. • Pretpostavlja se da će se sve više prihvatati nefinansijski pokazatelji uspešnosti poslovanja. . • Pošto merila performansi zavise od uticaja različitih faktora na preduzeće (neki zavise od faktora u sveri tehnologije proizvodnje. finansijske i komercijalne performanse.4 kaže se da organizacija rezultate analize podataka može da koristi da bi utvrdila ekonomičnost kvaliteta. Performanse preduzeća su navedene u odeljku 1. Performanse.1 ističe se da rukovodstvo treba da obezbedi da se koriste efektivne i efikasne metode kojima se identifikuju oblasti za poboljšanje performansi sistema kvaliteta. navodi se da merenje performansi procesa treba da. ali se moraju jednostavno izraziti. • Odrediti optimalan miks specifičnih finansijskih i nefinansijskih indikatora. kao i zadovoljenje korisnika i ostalih zainteresovanih strana. U tački 8. U tački 8. Preduzeća čiji menadžeri razumeju nove indikatore nivoa kvaliteta ujedno će ih najbolje koristiti.2 Korektivne mere ističe se da planiranje korektivnih mera treba da obuhvati vrednovanje značaja problema i treba da se ostvaruje na osnovu potencijalnog uticaja na aspekte kao što su: troškove rada. a koje zavise od specifičnosti poslovanja tog preduzeća. Svako preduzeće mora da pronađe optimalnu ravnotežu merila koju ona smatra odgovarajućom za upravljanje svojim operativnim aktivnostima. treba da budu dinamičke kategorije. ukoliko su vrednosno izražene.5. razvoj novih tehnologija. obuhvati potrebe i očekivanja zainteresovanih strana.1. inžinjerskih i menadžerskih metoda. Neke performanse procesa proizvodnje su: kvalifikaciona struktura zaposlenih u proizvodnji. Primeri merenja su i smanjivanje gubitaka i raspoređivanje troškova i njihovo smanjivanje. reklamacije kupaca na kvalitet (broj. troškova internih i eksternih otkaza. U procesu proizvodnje performanse procesa koje se koriste u preduzećima su: vrednost proizvodnje. troškovi i prosečno vreme rešavanja reklamacije) i ostvareni rokovi isporuke (u %). troškove neusaglašenosti. vrednost proizvodnje u kooperaciji. Moderan razvoj operativnog menadžmenta. moraju se pratititi u stalnim cenama u dijagramu rasipanja. • Merila rezultata treba da odslikavaju operativnu složenost. ostvareni rad (redovni i prekovremeni). (više o performansama potprocesa i ključnih aktivnost u odeljku 9) Prilikom određivanja performansi treba imati na umu sledeće: • Sve pokazatelje posmatrati u funkciji vremena i za njihovo dobijanje koristiti vrednosne veličine izražene u stalnim cenama. odnos planirane vrednosti proizvodnje i realizovane. neusaglašeni proizvodi (troškovi i utrošeno vreme). Na osnovu analize rezultata primene statističkih. sigurnost funkcionisanja i bezbednost. performanse proizvoda.U okviru tačke 8. U tački 8.2.2.2. Od svih navedenih performansi preduzeće treba da izabere samo nekoliko najvažhijih koje će omogućiti stvarno merenje nivoa kvaliteta sistema/procesa/proizvoda. a neki zavise od pojedinih standarda koje prihvata organizacija.

• CCP-utvrđivanje kritičnih kontrolnih tačaka u procesu proizvodnje i definisanje preventivnih mera u kojima se rizik proizvodnje i nastanak potencijalno opasne hrane uklanja ili svodi na prihvatljivu meru. Kontrola kvaliteta pomoću sistema HACCP podrazumeva aplikaciju osnovnih načela higijene namernica od početka lanca proizvodnje. Jedna od glavnih osobina pristupa HACCP-sistema je njegova multidisciplinarnost. veterinarske i humani medicine. kako da razviju sopstveni sistem za proizvodnju bezbednih proizvoda i integrišu SMK i HACCP sistem i principe. vrednovanju i upravljanju potencijalnim opasnostima vezanim za hranu. tehnologije. tako da je napravljen sistem i usvojeni standardi u koje je ugrađen sofisticirani sistem kontrole kvaliteta namernica nazvan Hazard Analysis and Critical Control Points (HACCP). transporta. Standardi ISO 15161 daje uputstvo za primenu standarda ISO 9001 u proizvodnji hrane i pića i odnosi se na sve aspekte njihovog kvaliteta. potrošače proizvoda. Predmet i područje primene ISO 22000 isključivo je problematika upravljanja procesima koji treba da osiguraju bezbednost poljoprivredno prehrambenih proizvoda. hemije. Njegove glavne karakteristike su da je naučno zasnovan. oceni na kojim . u kojima bi mogle da nastanu neželjene situacije i koje bi mogle da ugroze zdravlje ljudi. hemijske i fizičke agense koji se mogu naći u hrani i negativno delovati na zdravlje potrošača. HACCP plan sadrži: početnu i završnu tačku procesa koji je pokriven planom. Punu podršku ovom konceptu dala je i EU u svom dokumentu 93/43 EEC. skladištenje i distribuciju proizvoda i druge informacije vezane za obezbeđenje bezbednog proizvoda.6. njihove obrade. Suština HACCP sistema je da se definišu i odrede kritične kontrolne tačke. opis proizvoda i njegove upotrebe. jer su kod ovog pristupa potrebna različita znanja i to: iz oblasti poljoprivrede. od njive do trpeze. tipove opasnosti za bezbednost hrane. Glavni cilj HACCP plana je da se identifikuju potencijalne opasnosti. HACCP je sistemski pristup identifikaciji. STANDARDI ZA POBOLJŠANJE PERFORMANSI PREHRAMBENIH PROIZVODA I PIĆA – HACCP sistem i principi Poslednjih godina dosta se pažnje poklanja kontroli kvaliteta postupaka za proizvodnju prehrambenih proizvoda. pakovanja. Ovi standardi se međusobno dopunjuju: ISO 15161 ukazuje na mogućnost kako HACCP sistem može da bude integrisan u principe i zahteve SMK. manipulacije. proizvodnje osnovnih i pomoćnih sirovina (veštačka đubriva). a 1994. dokumentovan je i proverljiv i omogućuje da se identifikuju i prate i kontrolišu opasnosti koje predstavljaju naročito visok rizik za bezbednost hrane. mikrobiologije. analiza rizika i kritične kontrolne tačke.godine dokumentom 94/356 EC. Značenje akronima je sledeće: • HA-identifikacija i analiza specifičnih opasnosti. Najzad. Da bi se primenili HACCP principi i HACCP sistem definiše se i usvaja HACCP plan. tip pakovanja. deluje preventivno. čuvanja i prodaje proizvoda. koristi ocenu rizika kao alat. prerade. značajnu podršku HACCP sistemu pružila je ISO organizacija izradom standarda ISO 15161 i ISO 22000. u celokupnom ciklusu proizvodnje prehrambenih proizvoda. Takođe. a ISO 22000 upućuje sve učesnike u lancu proizvodnje hrane. preporučuju ga za implementaciju u SMK. tehnologije hrane i zaštite životne sredine. Podrazumeva kontrolu svih procesa u proizvodnji na mikroorganizme. i kontrolu kada se on isporuči potrošaču. sistematičan je.

jestivi delovi(organi). Meso i prateća tkiva Primarno obrađeni i ohlađeni trupovi. svinjska užička pršuta Odgovornost Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Proizvodnja mesa od ovaca HACCP PLAN02 Rasecanje svinjskih polutki HACCP PLAN03 Proizvodnja proizvoda Proizvodnja od mesa suvomesnatih proizvoda HACCP PLAN04 Proizvodnja suvih slanina HACCP PLAN05 Proizvodnja fermentisanih kobasica HACCP PLAN06 Proizvodnja sterilisanih konzervi HACCP PLAN07 Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Rukovodilac Službe proizvodnje mesa Rukovodilac prerade mesa Službe Zlatiborska slanina. a za svaki potproces je navedena i šifra HACCP plana i odgovorno lice. U cilju jasnijeg i preciznijeg uvida u preduzeću IM “ Zlatibor. hemijska i fizička kontaminacija hrane sprečava u potpunosti ili bar drži pod kontrolom i ne dozvoljava da prekorači definisan nivo prihvatljivosti. sudžuk Goveđa pašteta Rukovodilac prerade mesa Rukovodilac prerade mesa Službe Službe Rukovodilac prerade mesa Službe Smernice Codex Alimentarius (FAO/WHO).mestima proizvodnog procesa one dovode do visokog rizika za bezbednost hrane. Tirolska slanina Čajna kobasica. utvrđuju dvanaest koraka za primenu sedam principa koji se mogu grupisati u dve osnovne faze: faza uvođenja i faza realizacije. kao i u kojim tačkama je moguće tu opasnost kontrolisati (značajno smanjiti ili eliminisati). preradom i prometom hrane treba da razvijaju i primenjuju sistema za svaki poseban proces/proizvod. makrokonfekc. Inicijalni koraci za uvođenje HACCP-a su slični kao za uvođenje svih ostalih standarda i prikazani su u sledećoj tabeli: Tabela 2 Procedura za razvoj i implementaciju HACCP koncepta Faze P Koraci Obuka i formiranje tima za razvoj HACCP . Subjekti koji se bave proizvodnjom. prateća tkiva Goveđa užička pršuta.“ AD Čajetina izvršeno je grupisanje procesa i potprocesa. Zakona o hrani. Usled navedenog se HACCP plan se fokusira na CCP u kojima se mikrobiološka. Sremska kobasica. Proces Proizvodnja mesa Potproces sirovog Proizvodnja mesa od goveda HACCP PLAN01 Proizvod Primarno obrađene i ohlađene polutke/četvrtine. jestivi delovi(organi) Obrađeni osnovni delovi svinjskog trupovi (polutki).

Biološke opasnosti su organizmi ili agensi biološkog porekla čije prisustvo može da prouzrokuje da proizvod bude . hemijske i fizičke. distribucije do konzumiranja i karakterizaciju opasnosti.) Opis proizvoda treba da pruži koncizan pregled informacija o najvažnijim karakteristikama proizvoda ( fizička i hemijska svojstva. Takođe je važno utvrditi potencijalne korisnike proizvoda i. ukoliko je to potrebno.Svo zaposleno osoblje preduzeća koje proizvodi hranu mora da prođe obuku za primenu HACCP. kao i posledica direktne i indirektne kontaminacije na bilo kojoj tački proizvodnog procesa. stari. Opis proizvoda i definisanje njegove upotrebe HACCP tim mora da sastavi opis svakog proizvoda posebno na koji se odnosi HACCP plan.R I P R E M A R E A L I Z A C I J A Princip I Princip II Princip III Princip IV Princip V Princip VI Princip VII Opis namernica/proizvoda koji su predmet kontrole Utvrditi i opisati način upotrebe proizvoda i potrošača Izrada dijagrama toka procesa Verifikacija dijagrama toka procesa Praćenje i analiza opasnosti Utvrđivanje CCP Utvrđivanje kritičnih granica za svaku CCP Utvrđivanje sistema praćenje za svaku CCP Utvrđivanje korektivnih mera Utvrđivanje postupka verifikacije Utvrđivanje upravljanja dokumentima i zapisima Obuka i formiranje tima za HACCP. posebno se osvrnuti na korišćenje proizvoda od strane osetljivih grupa u populaciji (beba. Faza realizacije Princip I – Analiza opasnosti uključuje dva glavna elementa: identifikaciji potencijalnog opasnosti u svim fazama proizvodnje hrane. Dijagram toka procesa mora da se sastavi za svaki proizvod ili grupu proizvoda na koju se primenjuju HACCP principi. bolesni. itd. Identifikacija opasnosti podrazumeva da HACCP tim treba da identifikuje i precizno navede sve opasnosti za koje se osnovano očekuje da mogu biti povezane sa proizvodom. Po svojoj prirodi opasnosti mogu biti biološke. koja je prilagođena njihovim odgovornostima.). način pravilne upotrebe itd. Izrada dijagrama toka procesa Dijagram toka procesa treba da se konstruiše tako da opiše svaku aktivnost i korak u proizvodnji hrane. HACCPtim je multidisciplinaran tim stručnjaka koji mora da poseduje sva specifična znanja o datim proizvodima i procesima i opšta znanja iz oblasti upravljanja kvalitetom i higijene hrane. Za svaku proizvodnu operaciju u HACCP planu treba da se razmotre koraci koji joj prethode i koji slede iza nje. Obuku osoblja treba da izvode kvalifikovani pojedinci iz preduzeća i odgovarajući konsultanti. sirovine i poluproizvodi koji se koriste u njegovoj upotrebi. trudnice. male dece. od mesta proizvodnje sirovine preko prerade.

d. ali čije prisustvo može da dovede do povreda ili do štetnih efekata kod ljudi nakon konzumiranja.nepodesan ili opasan za konzumiranje. itd. temperatura komore i kalibrisanje termometra. predstavlja CCP.) koja se normalno ne očekuju u hrani. kontrolnih mera za kontrolu jedne opasnosti. a nekada se više opasnosti mogu kontrolisati jednom. U tom preduzeću su određene i šifrirane CCP. virusi. predstavnik rukovodstva za kvalitet će. Biološke opasnosti mogu dospeti u proizvod u toku njegove obrade i prerade iz sredine u kojoj se proizvodi hrana. a uz konsultacije sa veterinarskom inspekcijom. paraziti i prione (posebni proteini koji izazivaju neke bolesti kod ljudi i životinja). CCPs (Critical Control Points) je tačka. koje moraju da budu postignute da bi se u svakoj kontrolnoj tački garantovao uspeh. Važno je napomenuti da je nekad neophodno primeniti nekoliko preventivnih. Na osnovu toga određuju se preventivne mere za kontrolu rizika. iz sastojaka koji se dodaju u proizvod ili od ljudi koji su uključeni u proizvodni proces. a koji su opasni po zdravlje ljudi. sušenje i fermentacija. Za svaku opasnost visokog rizika mora da postoji jedna ili više CCP. Hemijske opasnosti su ostaci supstanci koje imaju farmakološko dejstvo i/ili njihovi metaboliti. U preduzeću IM „Zlatibor“a.Određivanje kritične kontrolne tačke. kontrolom identifikovana opasnost visokog rizika u procesu proizvodnje može eliminisati ili određenim merama svesti na prihvatljiv nivo. plastika.Čajetina definisane su četiri CCP. Mnoge se hemijske supstance i dodaju hrani u cilju poboljšanja nekih njenih svojstava ili da se uspori njeno kvarenje. ostaci kostiju. Karakterizacija opasnosti podrazumeva da mora da se odredi koje su opasnosti od posebnog značaja i čija je priroda takva da je njihova eliminacija ili redukcija na prihvatljiv nivo od suštinske važnosti za proizvodnju bezbedne hrane. u kom je identifikovana opasnost. korak ili postupak u procesu proizvodnje gde se nadzorom. U slučaju odstupanja od kritičnih granica. istom kontrolnom merom. U CCP se prati relativna vlažnost komore. Fizičke opasnosti su „strana tela“ (staklo. Kritične granice su relativna vlažnost komore za dimljenje i fermenta u početnoj fazi zrenja 90% uz postepeno snižavanje na 75%. pesak. Biološke opasnosti su mikroorganizmi (bakterije. drvo. doneti odluku o proglašenju proizvoda neispravnim ili uslovno upotrebljivim. U cilju identifikovanja CCP koristi se stablo odlučivanja koji omogućuje da se. U preduzeću „Voda Vrnjci“ se uzimaju slušajnom metodom na definisanim mestima uzorci mineralne vode i kontrolišu interno i eksterno u laboratorijama. u zavisnosti od nivoa i vremena odstupanja. Eliminisanje opasnosti se vrši kuvanjem hrane (određena visina temperature i dužina izloženosti proizvoda propisanoj temperaturi) i tako se uništavaju mikroorganizmi. determiniše da li određeni korak u procesu proizvodnje.Utvrđivanje graničnih vrednosti ili kritični limit. Temperatura komore za dimljenje i fermenrtaciju u početnoj fazi zrenja ne iznad 240C. Kritična granica je je najviša ili najniža vrednost određenog parametra koja je prihvatljiva da bi se smatralo da je proces na prihvatljivom higijenskom nivou kao preduslov da bi proizvod bio bezbedan. gljivice). Hrana može da sadrži ostatke mnogobrojnih hemijskih supstanci uključujući hemikalije koje se koriste u poljoprivredi ili supstance koje su posledica kontaminacije životne sredine iz industrije. kamenje. hemijske supstance koje se koriste da poboljšaju rast životinja ili da ih leče od različitih bolesti. vrši se zamrzavanjem hrane. sprečavanje razvoja opasnih mikroorganizama. Kada se ova . Opasnost naročito visokog rizika je opasnost čija je verovatnoća poljavljivanja visoka i/ili ima ozbiljne poledice po zdravlje potrošača. Kritična kontrolna tačka CCP-4B je: dimljenje. dlaka. a prevencija opasnosti. na predlog rukovodioca Službe prerade mesa. u okviru algoritamske šeme odgovaranjem na pitanja sa da ili ne. ostaci metala. tehnička služba interveniše i otklanja kvar kod rashladnih uređaja. mesto. Princip II . Korektivne mere su: u slučaju odstupanja od kritičnih granica. Princip III .

Kritične granice ne mogu biti manje precizne ili blaže od primenljivih vrednost za takav procesni korak. Princip V . Zapisi se odnose na aktivnosti u monitoringu nad CCP. Princip IV . Procedure i uputstva se odnosi na analizu opasnosti. • kod periodičnog monitoringa frekvencija kontrole u CCP mora biti dovoljno česta da garantuje da je CCP pod kontrolom. procese rada i osoblja. određivanje CCP i utvrđivanje kritičnih granica. odnosno higijene.Utvrđivanje korektivnih aktivnosti kada monitoring pokazuje da u određenoj CCP kontrolne mere nisu korektno sprovedene. kao i procedura za čuvanje dokumenata i zapisa.vrednost prekorači smatra se da CCP nije pod kontrolom. • monitoring treba da obezbedi potrebne informacije na vreme. Da bi monitoring bio uspešan mora da se obezbedi sledeće: • izabrane procedure za monitoring moraju biti takve da mogu da otkriju gubitak kontrole u CCP. potrošače i one koji vrše kontrolu bezbednosti proizvoda. kao i proveru programa upravljanja. Ocenjivanje se vrši u tri dela: preispitivanje postavljenog HACCP plana za dati proizvod. čija primena počinje onog momenta kada se ustanovi da je došlo do prekoračenja kritične granice u CCP. Sertifikacija se odvija po istim opštim pravilima i postupku kao i sertifikacija SMK. kao i modifikacije koje su naknadno unete u HACCP-sistem. čuvanja dokumenata i zapisa i ukupno obezbeđenje kvaliteta. provera funkcionisanja dobre proizvođačke prakse.Utvrđivanje postupka za verifikaciju koji uključuje dodatna testiranja i procedure u cilju potvrde da je program bio efikasan. Monitoring utvrđuje da li je posmatrani proces pod kontrolom kako bi se preduzele preventivne mere. pravilnici). • moraju da postoje zapisi o sprovedenom monitoringu i • mora da postoji procedura za kalibraciju merne opreme. uptstva i zapisi za preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane. • spreči da potencijalno škodljiva hrana dođe do potrošača i • spreči da se ponovo desi odstupanje.provera uspešnosti funkcionisanja nakon implementacije plana. standardi kompanije. . Dokumentacija su pisane procedure. upustava i zapisa. HACCP sistem se mora adekvatno i redovno proveravati da bi se obezbedila njegova efektivnost i potpuna usklađenost između onoga što je planirano i onoga što se stvarno dešava u vezi bezbednosti hrane u konkretnom preduzeću. Kritični limit se određuje prema odgovarajućim propisima (državni zakoni. Obuhvata i proveru objekata i opreme za proizvodnju. odstupanja od kritičnih granica i korektivne mere vezane za njih. a koje služe da se: • ponovo uspostaviti kontrola nad CCP. Princip VI . Provera sistema se sastoji iz dva dela: • validacije-provera tačnosti i kompletnosti plana pre nego što je plan implementiran i • verifikacije.Uspostavljanje dokumentovanih procedura. Specifične korektivne mere moraju biti razvijene za svaku CCP u HACCP-sistemu.Utvrđivanje sistema za praćenje primenjenih mera u CCP. Korektivne meru su prethodno planirane mere. Preduzete korektivne mere moraju takođe da uključuju odgovarajuće uklanjanje ili ponovu preradu neusaglašenih proizvoda. Dokumentacija ukupnog sistema bezbednosti hrane u preduzeću obuhvata dokumentaciju koja se odnosi na preduslove programa i dokumentaciju koja se odnosi na HACCP plan. • podaci dobijeni monitoringom treba da se procenjuju od strane stručnjaka. Princip VII .

Ministri EU su 2003. što nedvosmisleno ukazuje da su HACCP-principi uključeni u zakonsku regulativu i postali su obavezni za sve subjekte u proizvodnji hrane na teritoriji R Srbije. preteranog korišćenja aditiva. • Izdavanjem ovlašćenja ocenjivačima senzorskih svojstava hrane za određene proizvode. godine standardi bezbedne hrane. U Delu Zakona. • Metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta hrane . dobre higijenske prakse (GHP-Good Hygiene Practices).Počevši od januara 2006. kao i sastav hrane. data su uputstva za dobru proizvođačku. hormona. U Evropskoj Uniji ovi standardi su prvo nazvani EUREPGAP. godine temeljno izmenjen novim. pesticida. su spremni da plate više za takve proizvode. Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka CCP (HACCP).86] 7. Takođe se bliže propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane i to za: • „Klasifikacija. a to je “mogućnost praćenja hrane od njive do trpeze”. fizičko-hemijska i senzorska svojstva sirovina. godine deneli politiku. GLOBALGAP je međunarodni komercijalni standard. dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi hrane. koji su uveli i novi koncept. GLOBALGAP propisuje uslove proizvodnje. uvođenja genetski modifikovane hrane. hemijska. u prvom redu HACCP. str. kao odgovor na povećanu zabrinutost . • Fizička. • Fizička. dovela je do nezadovoljstva potrošaca i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. kategorizacija i naziv proizvoda. dobre poljoprivredne prakse (GAP-Good Agricultural Practices). njenoj stručnoj kontroli i upravljanju životnom sredino. a kasnije se koriste pod imenom Global GAP (The Global Partnership for Good Agricultural Practice) standardi. podizanja nivoa svesti o pravu potrošača na ovakvu vrstu zaštite i neophodnost postojanja sistema dokumentovanog kvaliteta kod svakog proizvođača hrane za tržište. hemijska. higijensku praksu i HACCP i nacionalne mere. za oblast poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje i prodaje zdrave hrane. Potrošači su jasno dali do znanja da. Posebno je istaknuta pažnja za smanjenjem gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji. kao i vrstu i količinu sirovina. Ministarstvo poljoprivrede RS u 2006. postaju obavezujući na tržištima EU Svetske trgovinske organizacije. U cilju poboljšanja stanja.Good Manufacture Practices). Ceo sistem stavljen je u službu potrošača pod načelom da svako ima pravo na kvalitetnu i bezbednu hranu. Napominjemo da standardi u poljoprivrednoj praksi nisu zakonski obavezujući. Ovom politikom podvlači se značaj održivosti poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje zdrave hrane korišćenjem dobre prakse (GMP. serije prezentacija po lokalnim privrednim komorama u cilju promocije Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane. GLOBAL GAP Usled povećane zabrinutosti potrošača za kvalitet hrane (bolesti ludih krava. godini je pokrenulo je promotivnu akciju pod nazivom "Mislite na vreme" koje predviđa emitovanje TV i radio spotova. • Pakovanje i deklarisanje i • dodatne zahteve za označavanje hrane.).godine. ceo sistem kontrole proizvodnje hrane u EU je od 2000. • Elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji hrane.Higijena hrane i hrane za životinje određeni su uslovi higijene hrane. U junu mesecu 2009. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u toj godini je oko 650 preduzeća bilo u procesu implementacije ili je sertifikovalo integrisani ISO 9001/HACCP. „ [ broj41. fizičko-hemijska i senzorska svojstva. pošto je nastao 1997. strožijim zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani). propise i standarde. antibiotika itd. godine usvojen je Zakon o bezbednosti hrane. ali ipak predstavljaju najbitniji uslov za ulazak na tržište Evropske unije. mehanizme inspekcije i sertifikaciju proizvoda. ukoliko je garantovana ispravnost poljoprivrednih proizvoda.

U Srbiji. Ciljevi standarda GLOBALGAP : • bezbednost hrane primenom HACCP principa. Standard je zamišljen da pruži garanciju maloprodaji i potrošacima. meda. potprocesima i aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji. integrisane sigurnost u gajenju stoke (Integrated Farm Assurance-IFA). svim poljoprivrednim proizvođačima. na inicijativu velikih supermarketa (Euro Retailer Produce working Group). GAP-dobra poljoprivredna praksa je propisana od strane međunarodnih institucija.potrošača. • optimalna upotreba prirodnih energetskih resursa. ribarstva. dobra poljoprivredna praksa nije izdvojena kao zaseban dokument. Cilj ove inicijative je da razvije uvođenje i sertifikaciju poljoprivredne proizvodnje i isporuke poljoprivrednih proizvoda prema specificiranim standardima i pravilima.godine primena GAP je zakonska obaveza i uslov za pristupanje na tržišta EU i sveta. Komponente Global GAP su: • proizvodnja hrane u kontrolisanim uslovima. • odgovornost prema društvu i • upravljanje zaštitom životne sredine. Namenjen je proizvodnje. Principi standarda GLOBALGAP : • proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda. Obuhvata proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda i aktivnosti nakon berbe. • podrška ekonomski prihvatljivoj poljoprivrednoj proizvodnji. povrća. • zaštita životne sredine. • zdravlje i bezbednost zaposlenih. • korišcenje principa dobre poljoprivredne prakse. već se nalazi u okviru zakona i pravilnika o poljoprivrednoj proizvodnji. kao što je Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama – FAO. Od 2005. kafe. tako da se štiti kvalitet vazduha. kao i tome da su preduzete sve mere i kontrole da bi proizvod bio bezbedan po zdravlje potrošača. GLOBALGAP obuhvata sisteme sertifikacije voća. Time se osigurava dugoročna efektivnost i efikasnosti poboljšava zdravlje i dobrobit ljudi. upravljanje zaštitom od štetočina i uvođenje i održavanje SMK. stočarske proizvodnje. cveća i ukrasnih biljaka. • primena HACCP principa i osiguranje bezbednosti hrane. 1997. • briga o socijalnom stanju zaposlenih i • briga o životinjama (gde je primenljivo) i o životinjama na poljoprivrednom dobru. bez obzira na vrstu i veličinu njihove Evropska dobra poljoprivredna praksa odnosi se na upravljanje procesima. zemljišta i vode i čuva prirodno stanište biljnih i životinjskih vrsta. • kombinovanje najboljih dostupnih profitabilnih praksi i • poboljšanje životnih uslova lokalnih zajednica. . • zaštita životne sredine. integrisane poljoprivredne proizvodnje i koji se primenjuju u više od 45 zemalja u svetu.

iako nije ispunjena ni jedna preporuku. analiza rizika -procene rizika. komunikacije) dok treći. ali da su ispunjeni navedeni procenti primarnih i sekundarnih obaveza). isto kao i u upravljanju SMK i u uvođenju i primeni HACCP-sistema i principa. neispunjava i neprimenljivo. Važan deo potrebne dokumentacije za sertifikaciju GLOBALGAP-a je svakako izrada akcionih planova. daje pregled opštih zahteva.Primena principa HACCP omogućava da se kritične kontrolne tačke na vreme indentifikuju i tako otklone moguće opasnosti po bezbednost hrane. drugi dokument. evidentiranje i interna provera. Opšta pravila. upravljanja rizikom. istorija i upravljanje lokacijom. zahtevi vezani za upotrebu đubriva (jasno dokumentovan način upotrebe . Kriterijumi za ispunjavanje su opis aktivnosti potrebnih za usaglašavanje sa standardom i uslov. Kontrolna lista. Zahtevi koje poljoprivredna proizvodnja treba da zadovolji su: mogućnost utvrđivanja porekla. potrebno je da inspektor pozitivno odgovori na : * 100% od primarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) * 95% od sekundarnih kontrolnih tačaka (primenljivih) * Postojanje što većeg broja preporuka za koje nije definisan minimum ( znači da.vrsta. aktivnosti. mesto i učestalost). bezbednost i socijalna zaštita radnika i zaštita životne sredine.crops base. pravila i principa HACCP i kontrolnih lista sa akcentom na modulu kome pripada njegova proizvodnja.fruit and vegetables) – Kontrolne tačke i kriterijumi za ispunjavanje (sva poljoprivredna dobra. Akcioni plan je vrsta vodiča. radni dokument. Prva dokumenta standarda. Kontrolna tačka je pitanje na koje inspektor može odgovoriti sa : ispunjava. Proizvođač koji želi da izvrši sertifikaciju svoje proizvodnje treba da obezbedi dokumenta koja dokazuju da je ispunio obavezne zahteve i pružaju specificirane informacije u oblasti opštih pravila. koji vodi kroz celokupan proces implementacije . može da se koristi za ocenjivanje i samo ocenjivanje. HACCP. Kontrola proizvodnje voća i povrća obavlja se kroz tri modula : • modul za sva poljoprivredna dobra koji sadrži kontrolne tačke primenljive za svaku vrstu poljoprivredne proizvodnje i za stočarstvo. poljoprivrednik mora da usaglasi proizvodnju sa pravilima sledećih dokumenata : • EUREPGAP General Regulations – Opšti pravilnik . daje detaljan opis zahteva za dobru poljoprivrednu praksu i kriterijume za prihvatanje (specificiranje rizika. kontrole koje omogućavaju sprečavanje pojave opasnosti). odnosno reakcija u slučaju pojave kritičnih tačaka sastoji se u sledećem: analiza rizika (definiše potencijalne probleme) i kritične kontrolne tačke (mere. da bi se dobio sertifikat GLOBALGAP. zaštita useva. vrste i podloge. žitarice. može da se dobij sertifikat GLOBALGAP. Preventivno uklanjanje. • EUREPGAP Control Points and Compliance Criteria (All farms. voće i povrće) • EUREPGAP Checklist – Upitnik Postoji poseban spisak kontrolnih tačaka i kriterijuma za svaki modul posebno. USLOVI za primenu standarda GLOBALGAP su: Da bi se dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan. Iz navedenog prioizilazi da je HACCP sistem uklopljen u Global GAP standard. zemljište i supstrati. • modul za biljne kulture-koji je formulisan za kontrolu biljnih proizvoda i • modul za voće i povrće-koji predstavlja ček-listu za proveru poljoprivrednih proizvoda koji se svrstavaju u voće i povrće. navodnjavanje i đubrenje.

Da li se radi ono što je specificirano? Da li ispunjava planirano? • uključenje svih mogućih promena u plan. aktivnosti koje treba preduzeti za izvršavanje ciljeva. timski rad. Planiranje podrazumeva definisanje vremenskih rokova. a kasnije i aktivnosti. Sertifikacija može da se obavi na sledeće načine: sertifikacija individualnog poljoprivrednika i sertifikacija udruženja poljoprivrednika. Sertifikat važi godinu dana. Važenje sertifikata može da se produži do maksimalno tri godine.Važno je znati šta treba da se postigne u toku rada i koje je rešenje idealno za otklanjanje nastalog problema. kao i planiraju aktivnosti za rešavanje istih. . rezultati i mere ocene efikasnosti rezultata. odnosno vreme početka i završetka neke aktivnosti. Tada se svi članovi udruženja lakše organizuju za dobijanje sertifikata i za njegovo održavanje. Zato je važno definisati CILJ. • merljive i realne ciljeve u ostvarivanju akcionog plana. aktivnosti i osobu koja će biti obaveštena čim zadatak bude gotov: • resursi potrebni u izvršavanju cilja (ljudi. • plan za procenu rezultata. • izjava o viziji Postavite je na prednju stranu. kao i krajnje rokove. Akcioni plan određuje ŠTA ce biti urađeno. definišu: potrebni resursi. listu partnera i vreme potrebno za izvršenje projekta. Proveru uvedenog sistema standarda obavlja odgovarajuce sertifikaciono telo. • jasno specificiran cilj. Za svaki od ciljeva akcionog plana treba da se opišu: zadaci. Elementi plana su: Uvek na početku treba da se napiše kratka izjavu o problemu (aktivnosti) koji treba da se reši. nakon čega sledi inspekcijska provera. Nakon njihovog razmatranja. Ukoliko se nosioci sertifikata iz bilo kojih razloga ne pridržavaju propisanih zahteva. Osnovni elementi koje treba uneti u akcioni plan : • naslovna strana mora da uključuje naziv projekta. Zato se preporučuje otvorena komunikaciju. Za svaki novi cilj napravite poseban plan koji će razdvojiti odabrane strategije.standarda. sertifikat im se može oduzeti. odgovornost za izvršavanje aktivnosti i zadataka. se proizvođačima preporučuje da se organizuju i formiraju udruženja ili zadruge i da se učlane u Gransku asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane. Zato. i to pomoću pitanja iz upitnika GLOBALGAP-a. • kominukacija-svi ušesnici u projektu moraju da znaju da je ovo dokument koji može biti verifikovan. Samostalna sertifikacija izuzetno je skupa i traži uključenje i internih i eksternih stručnjaka.sredstva). . sagledavaju se mogući problemi i mogućnosti za njihovo rešavanja. Važno je dobro isplanirati svaki korak. Treba odredite vremenski raspored za izvršavanje zadataka. kada sledi ponovno ocenjivanje. Postavljanjem vremenske granice stavljaju se u prvi plan predviđeni i alternativni planovi. • odgovornost za svaki deo projekta. • strategije: treba definisati i opisati korake.vreme. KO će to uraditi i KADA. Za izradu plana potrebne su informacije i njihova detaljna analiza.

već dugi niz godina. G (verifikacija jedinica) i H (potpuno obezbeđenje kvaliteta). uređaji pod pritiskom i uređaji koji rade u potencijalno eksplozivnim sredinama. Ministarstvo za poljoprivredu finansijski pomaže u finansiranju uvođenja ovog standarda. to podrazumeva da je proizvod i u pogledu pojedinačnih performansi usaglašen sa odgovarajućim odredbama ovih direktiva.Global GAP standard nije obavezan na našem tržištu. tj. izbor jednog modula ne isključuje mogućnost primene i drugih ("modul C je dizajniran tako da može da se koristi u kombinaciji sa modulom B"). C (usaglašenost sa znakom). 2. dečije igračke (1988. usaglašenosti sa njom. U predmetu svake direktive dati je detaljan spisak proizvoda i precizno su definisani zahtevi za bezbednost koji moraju biti ispunjeni pre nego što se proizvod označi CE znakom i plasira na tržištu zemlje članice. telekomunikacioni terminal uređaji.). što treba da doprinese boljim izvoznim rezultatima poljoprivrede.). Za ocenjivanje usaglašenosti direktiva daje precizno definisane zahteve u članovima od 2 do 14. proizvodi za konstrukciju (1988). uređaji na gas i tečna goriva (1990. ali zajednički su im sledeći zahtevi: 1. po specificiranim pravilima. medecinski uređaji. mašine (1989.). godine je prvi put sertifikovan paradajiz proizveden po Global GAP standardu preduzeće " IBR Tomato. jednostavni teretni plovni objekti (1987. 3. ali je obaveza na tržištu EU.European Conformity) koja se stavlja na proizvod proizvođač ili onaj koji je odgovoran za plasiranje prizvoda na tržištima zemalja EU jemči da njegov proizvod ili/i proizvodnja ili podsklopovi tehnički ispunjavaju zahteve za bezbednost građana i zaštitu životne sredine. b) preduzeće može da nominuje i pojedine podsklopove proizvoda i u tom slučaju se . elektromagnetna podudarnost (1989. ostvarila suficit od 600 miliona dolara." Oznakom CE (skraćenica pojma evropske usaglašenosti. Takođe se očekuje usvajanje Zakona o bezbednosti hrane u koji će biti uključena zakonska obaveza: sertifikacija poljoprivredne proizvodnje po zahtevima standarda Global GAP-a. itd.). F (verifikacija proizvoda). bojleri za toplu vodu na ugalj i gas (1992. Takođe. modul B (CE znak-ispitivanje). D (obezbeđenje kvaliteta proizvodnje). neautomatski merni instrumenti (1990. Direktiva važi samo na tržištima zemalja članica EU. a) u slučaju kada je proizvod podvrgnut direktivama. Preduzeće bira modul po kome će da sertifikuje svoj proizvod i/ili proizvodnju i može da izabere sledeće module: A (interna kontrola proizvoda).).). medicinski uređaji koji se ugrađuju u telo (1990. koja je u godini 2008. Moduli su kompatibilni.). U septembru mesecu 2008. Do sada usvojene direktive se odnose se na sledeće proizvode: električna oprema dizajnirana za upotrebu pod određenim električnim naponom (1973.). Detaljni zahtevi su specificirani u članovima pojedinih direktiva i variraju od direktive do direktive. E (obezbeđenje kvaliteta proizvoda). 7. U toku prethodnih dvadeset godina usvajene su i objavljene direktive koje se odnose na potencijalno rizične proizvode i koje odmah postaju obavezujuće za sve države članice. Obeležavanje se vrši CE-oznakom Zemlja članica treba da pretpostavi da proizvodi koji imaju CE znak odgovaraju zahtevima ovih direktiva. na tržištima država EU gradi se "harmonizovano tehničko zakonodavstvo. uključujući i lokalne zahteve za njihovu usaglašenost (1991.).). STANDARDI ZA POBOLJŠANJE PERFORMANSI PROIZVODA – CE znak Definisanjem evropske tehničke regulative i ocenjivanjem.). " Martinovci. lična zaštitna oprema (1989. preduzeće mora da uradi detaljnu i preciznu tehničku dokumentaciju kojom dokazuje usaglašenost. uključujući i proceduru za ocenu usaglašenosti.

“ što znači da navedene direktive EU važe i u Srbiji. preko sertifikacionog tela (EU daje spisak sertifikacionih tela u Official Journal of the European Communities). 6. Tehnička dokumentacija mora da bude urađena tako da potvrđuje usaglašenost sa zahtevima direktive. Ukoliko se utvrdi da je CE znak dodeljen neispravno. Proporcije znaka se moraju poštovati i ne sme se znak uvećavati niti menjati. proizvodnjom i svojom funkcionalnošću. proizvođač mora biti primoran da napravi proizvod podudaran sa zahtevima koji se tiču CE znaka i otkloni uočeni neusaglašenosti sa zahtevima standarda. potvrđuje da proizvod/proizvodnja (dizajn i redosled obavljanja operacija) odgovara tipu opisanom sertifikatu CE ocenjivanja. Zakona se navodi: „Ako ne postoje odgovarajući posebni propisi iz člana 2. Takođe moraju biti uključeni određene zapisi koje se odnose na merenja usaglašenosti. kada je to potrebno. kao i vršenje nadzora. pod redovnim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe. a u granicama delatnosti koju obavlja preduzme aktivnosti i mere koje će mu omogućiti da: • blagovremeno izvrši analizu i procenu rizika koje bi ti proizvodi mogli da predstavljaju. 7. “ Opasan proizvod je svaki proizvod koji nije bezbedan u smislu ovog zakona. koji je primeren upotrebi proizvoda i koji se smatra prihvatljivim i usklađenim sa visokim nivoom zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i drugih korisnika. odnosno čija je upotreba predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. Svaka zloupotreba CE znaka je zabranjena. 5.4. da proizvod odgovara dizajnom. 9. „Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda“ uređuje se opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište. 11. Proizvođač je dužan da obezbedi tehničku dokumentaciju. Ona mora da dokazuje. Proizvođač mora u svakom trenutku da garantuje da njegov proizvod ispunjave zahteve odabrane direktive. uklučujući period u kome se proizvod upotrebljava. proverava usaglašenost sa zahtevima samo za te podsklopove. Ozbiljan rizik je svaki rizik koji zahteva hitno postupanje nadležnih organa. onoliko koliko je zahtevano. ne predstavlja nikakav rizik ili predstavlja minimalan rizik. „Bezbedan proizvod. po ovom zakonu. . instaliranje i zahteve u pogledu održavanja. proizvod se smatra bezbednim ako ispunjava zahteve srpskih standarda kojima se preuzimaju harmonizovani evropski standardi doneti radi ispunjenja opšteg zahteva za bezbednost proizvoda. obaveze proizvođača i distributera. Ne sme se staviti CE znak na proizvod sa ciljem da se obmanu potrošači. Urađen je crtež CE znaka na milimetarskoj hartiji . Provera EC je procedura gde proizvođač. Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik mora na svaki proizvod da otisne CE-znak. 8. Ona mora biti u svojini proizvođača ili njegovog ovlašćenog distributera na teritoriji Zajednice kako bi bila dostupna ovlašćenim proveračima. u zavisnosti od svojstava proizvoa. uključujući i rizik čije se posledice ne ispoljavaju odmah kada se proizvod koristi. je svaki proizvod koji. nego se ozbiljnost mogućih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika i učestalost njihovog pojavljivanja procenjuje. kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevima za bezbednost. ovog zakona. Proizvođač treba da izvrši sva potrebna i neophodna merenja za proces proizvodnje da osigura da se proizvod poklapa sa tipom opisanim u CE-ispitanoj sertifikaciji. uslovi i način informisanja i razmena informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlje po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. Svaki drugi znak stavljen na proizvod ne sme ugroziti vidljivost i čitljivost CE znaka. Proizvođač je obavezan da. U članu 7. Određene komponente CE znaka moraju imati istu vertikalnu dimenziju koja ne sme biti manja od 5 mm. kao i puštanje u rad. Tamo gde se nastave neusaglašenosti zemlja članica mora da zabrani plasiranje proizvoda na tržištu i da utvrdi da je proizvod povučen sa tržišta. 10.

top menadžmentu organizacija. Serija standarda OHSAS 18000 obuhvata: • OHSAS 18001-sisteme upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu nastala je usled potrebe za upravljanjem bezbednošću u radnoj sredini • OHSAS 18002:2000-dodatak standardu i predtavlja smernice za primenu Ova serija standarda kompatibilna je sa standardom za upravljanje kvalitetom ISO 9001 i sa standardom za upravljanje zaštitom životne sredine ISO 14001. • privlači strane ulagače. Aktivnostima i mere koje proizvođač mora samoinicijativno da preduzme su sledeće: ukazivanje na proizvodu ili ambalažu gde treba da stoje podaci o proizvođača. • smanjuje troškove proizvodnje. • pruža zaštitu od mogućih povreda.• • upozori potrošače i druge korisnike na procene rizika i opozove i povuče proizvode sa tržišta sa ciljem otklanjanja ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo. OHSAS standard propisuje zahteve za upravljanje zdravljem i bezbednošću na radu i omogućuje organizacijama da upravljaju rizicima po zdravlje i bezbednost na radu. • redukuje troškove osiguranja zaposlenih. • povećava svest zaposlenih o međusobnom uticaju u toku rada. je postala obaveza da obezbede uslove za bezbedan i zdrav rad zaposlenih. tačnije 25. • povrede na radnom mestu svodi na minimum ili ih eliminiše. • povećava motivaciju zaposlenih. 8. preduzeća itd. obradi informacije. • povećava efektivno radno vreme smanjenjem akcidentnih situacija. • doprinosi spremnosti kompanije da pravovremeno otkloni opasnost. vodi registar reklamacija i informiše distributera o preduzetim merama. a kada je to potrebno i neophodno proizvođač treba da ispita uzorke proizvoda na tržištu. OHSAS 18001:2007 BSI-British Standard Institute definiše ON&Ѕ sistem menadžmenta kao ‘’deo globalnog sistema menadžmenta koji olakšava menadžment ON&Ѕ rizicima povezanim sa biznisom .1. • usklađuje radne procese kompanije sa zakonskim propisima.. OHSAS je skraćenica za Occupational Health and Safety Assessment Series. tj. tako i posetiocima. Prednosti organizacija sa sertifikovanim sistemom OHSAS su sledeće: • poboljšava ugled firme (ili eventualno smanjuje rizik zbog lošeg publiciteta). kao i kontinualno poboljšanje. kako zaposlenima.g. • pruža prednost na lokalnom i međunarodnom tržištu i • uliva poverenje korisnicima/kupcima da postoji opredeljenost upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu koja se može dokazati 8.novembra. poslodavcima. institucija. OHSAS 18000 Usvajanjem Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu krajem 2005. odnosno na nivo da on postane bezbedan proizvod.

praksu. da je moguće pružiti dokaze o tome da se OHSAS odnosi na celu organizaciju. Transparentan i efektivan proces zaštite i bezbednosti zaposlenih na radu potpomaže komunikaciju i saradnju sa nadležnim inspekcijama. Ovaj standard definiše organizacionu strukturu. a standard (po izdanju 2007. Sistem pruža objektivne dokaze o odgovornoj brizi za zaposlene čime se smanjuje mogućnost rizika od nesreća i narušavanja zdravlja.) za ocenjivanje Sistema menadžmenta zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu zaposlenih. planiranje aktivnosti. da je naglasak na preventivi. ostvarivanje. odgovornosti.godine). primenu. OHЅAЅ 18001 se referencira i koristi materijal iz tog standarda. OHSAS 18001 pruža zaštitu zaposlenima. Implementacijom ovog standarda preduzeće stiče poverenje zainteresovanih strana uveravajući ih da je rukovodstvo opredeljeno da ispunjava zahteve iz politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. Zato je potrebno sistematsko praćenje i otklanjanje svih mogućih opasnosti na radnom mestu. smanjuje nesreće i probleme zaštite zdravlja na radu. a ne na korektivnim merama. aktivnosti planiranja. • kontrola sistema. procese i resurse za razvijanje i postizanje. Na svakom radnom mestu postoje određene opasnosti po zdravlje zaposlenih. preispitivanje i održavanje OH&Ѕ politike organizacije’’. Britanski institut za standarde publikovao je britansku verziju standarda OH&Ѕ sistemima menadžmenta za zdravlje i bezbednost (VЅ 8800). resusrse za razvoj. razvoj i implementacija sistema zaštite zdravlja zaposlenih. procedure. To uključuje organizacionu strukturu. prakse. gde je veći naglasak stavljen na važnost zdravlja. čime se smanjuju gubici izazvani bolestima i povredama zaposlenih. Definisan je u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC Direktivama. • periodična revizija sistema i . procedure. odgovornosti. Osnova ovog sistema je sigurnost zaposlenih na radnom mestu koja se postiže uz pomoć sledećih koraka: • određivanje opasnosti u skladu sa zakonskim propisima. Pomaže u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost na radu zaposlenih i posetilaca. a ne samo na procese za koje postoje zakonski propisi ili zone velikih rizika i da koncept OHSAS standarda uključuje proces stalnog poboljšanja. OHSAS 18001:2007 predstavlja sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Pored toga. OHSAS 18001 je specifikacija ( po izdanju iz 1999. Razvijen je kao odgovor na potrebu organizacija da na efikasan način ispune svoje obaveze vezane za zaštitu i bezbednost zaposlenih na radu. • planiranje. preispitivanje i održavanje politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu. • određivanje ciljeva.organizacije. odštete u slučaju povrede na radu ili bolesti izazvane nepovoljnim uslovima za rad su velike i mogu finansijski opteretiti kompanije. Sistematski pristup identifikaciji opasnosti i upravljanju rizicima doprinosi zdravijoj i sigurnijoj radnoj okolini. • obuka zaposlenih o opasnostima radnih mesta.

jer definisanjem politike i ciljeva kvaliteta imamo stalno prisutan PCDA ciklus. Za uspešno funkcionisanje OHSAS-a od velikog je značaja obaveštenost zaposlenih o opasnostima. • upravljanje dokumentacijom i zapisima. OHЅAЅ 18001 ima neke zajedničke zahteve sa ISO 9001 i to su: • politika zdravlja i bezbednosti zaposlenih. odnosno opšti zahtevi: • politika OH&Ѕ. tj. • primena i sprovođenje. • planiranje. ima još 6 elemenata gde su uglavnom definisani zahtevi sistema upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu. Osnovni pristupni metod za primenu sistema upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu izgleda na sledeći način: Slika 8. njihovo poznavanje zaštitnih mera i pružanje prve pomoći. referentnih publikacija. • provera i korektivne mere i • preispitivanje od strane menadžmenta Svi ovi elementi predstavljaju dinamičan sistem. gde bezbednost i zdravlje na radu su salno prisutni kao živi organizam.• sertifikacija. Veoma je bitno da je struktura OHSAS 18001 prihvaćena od strane PDCA modela. predmeta i područja primene. Osnovni elementi OHЅAЅ standarda su: • pored prva tri elementa. termina i definicija. ekologija). . • preispitivanje od strane rukovodstva. Model sistema uprava Prilikom sertifikacije posebna pažnja se pridaje određivanju stepena opasnosti na radnom mestu i uspostavljanju zaštitnih mera radi smanjenja ili eliminisanja istih. Smatra se da standardna struktura OHSAS 18001 predstavlja kombinaciju sa ostalim upravljačkim sistemima (SMK.1.

OHSAS 18001 se uspešno implementira u: • svim granama industrije. • računovodsvenim preduzećima i • svim kompanijama iz oblasti uslužnih delatnosti. u odnosu na opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima na kojima se obavljaju aktivnosti zaposlenih. upravljanje neusaglašenostima i korektivne i preventivne mere. ovlašćenja i nadležnosti. planiranje. Ciljevi: • stvaranje sistema menadžmenta sigurnošću na radu (AMЅ) radi minimiziranja rizika u odnosu na zaposlene i druge zainteresovane strane koje bi u vezi sa organizacijom mogle biti izložene rizicima zaštite na radu • stalno poboljšanje AMЅ • usaglašenost sa sopstvenom sigurnosnom politikom • upoznavanje okruženja sa ovom usaglašenošću • sertifikacija/registracija AMЅ od strane eksterne organizacije ili • definisanje sopstvenog nivoa zaštite na radu i potvrda usaglašenosti sa postojećom OHSAS specifikacijom Kriterijumi Sistem menadžmenta OHSAS 18001 sadrži zahteve u odnosu na sistem menadžmenta sigurnošću na radu pomoću kojih organizacije mogu upravljati svojim rizicima zaštite na radu i poboljšati svoje rezultate. Za sertifikaciju. DEFINISANJE I PROCENA RIZIKA U HACCP-sistemu. je: da se aktivnosti bezbedno obavljaju. da se nakon incidenta preispitaju procenjeni rizici i da se propišu odgovornosti. u skladu sa standardom OHSAS 18001. • pomorskim kompanijama. praćenje i merenje performansi. preduzeće mora ispuniti sledeće kriterijume: • stvaranje sigurnosne politike. Cilj procene rizika na bezbednost i zdravlje na radu. OHSAS specifikaciju može primeniti svaka organizacija.• • • • • resursi. zadaci. • sprovođenje analize rizika. . • integracija zahteva u procese u preduzeću i • interni auditi i periodična ocena od strane najvišeg rukovodstva. odgovornosti i ovlašćenja. da se procene rizici i da se svedu na prihvatljiv nivo. da se izvrši ponovna procena rizika ako je neophodno. • hotelima i turističkim organizacijama. akcenat se stavlja na definisanju rizika i proceni rizika i zato ćemo to u ovom delu malo opširnije objasniti. kao i svoj zakonskoj regulativi. postavljanje ciljeva i stvaranje programa za smanjenje broja nesreća na radu. GLOBAL GAP-u i u OHSAS-u. koja je povezana sa ovim sistemima i standardima. vrednovanje i usklađenosti (interne provere). • tehničkim kompanijama.

snimanje radnih mesta. definisanje opasnosti i štetnosti. osobe koje rade na tom radnom mestu. Snimanje organizacije rada O radnim mestima je potrebno prikupiti dovoljno informacija i to: lokaciju radnog mesta. narušavanja zdravlja. Da di se dobro procenio rizik potrebno je da se analiziraju i kontinuirano prate i redovni i povremeni poslovi. Ovaj termin u svoje značenje uključuje i ''samo što se nije desio''. štete ili drugih gubitaka. Postupak procene rizika na bezbednost i zdravlje na rad započinje donošenjem odluke o početku procene rizika.U svim sertifikovanim preduzećima dokument kojim se upravlja rizikom je postupak i njegova primena obavezna u svim poslovnim funkcijama. itd. Definicije Akcident-neželjeni događaj koji dovodi do smrti. da li je to radno mesto sa posebnim uslovima rada ili sa benificiranim radnim stažom. Ocena rizika-sveobuhvatan proces procene veličine rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne. Opasnost-izvor ili situacija koja može dovesti do štete u vidu povrede ili narušenog zdravlja. Takođe se zbog procene rizika angažuje i Medicina rada. koji je rukovodilac tima. Isto kao i kod primene HACCP principa aktivnosti na proceni rizika započinju opisom tehnološkog i radnog procesa. Svaka opasnost ili štetnost ima svoju šifru. Za proveru primene ove procedure odgovoran je Predstavnik rukovodstva za OH&S. opremu i materijal koji se koriste. 02. Poželjno je da se obavi i razgovor sa zaposlenima koji se nalaze na tim radnim mestima. Tehnološki proces podrazumeva poslove za koje je zadužen radnik na određenom radnom mestu. . narušavanja okoline radnog mesta ili kombinacije istih. tehnička lica koja dobro poznaju proces rada. snimanje organizacije rada.. imenovanjem predstavnika rukovodstva za bezbednost i zdravlje na radu.. definisanje i usvajanje akta o proceni rizika i praćenje. Ponovnoj proceni rizika se pristupa ako dođe do teške pojedinačne ili kolektivne nesreće ili smrti i za nju snosi odgovornost i lice za bezbednost i zaštitu na radu jer se smatra da nije dobro procenilo rizik i da nije predvidelo opasnost (štetnost). Rizik-kombinacija verovatnoće i posledice(a) specifičnog opasnog događaja koji se dešava. štete imovine. Postupak procene rizika sastoji se iz sledećih aktivnosti: opis tehnološkog i radnog prostora. . Definisanje opasnosti i štetnosti Identifikacija opasnosti i štetnosti se obavlja po radnim mestima i one se posebno identifikuju za svako radno mesto i za svaku aktivnost. Incident-događaj koji je uzrok akcidenta ili koji ima mogućnost da dovede do akcidenta. i formiranjem tima. povrede. procena rizika. Šifre se kreću od broja 01. da li postoje povrede ili oboljenja u vezi sa radom. predstavnici sindikata i predstavnici zaposlenih. Tim sačinjavaju: predstavnik rukovodstva za bezbednost i zdravlje na radu. Za neposrednu primenu u ograncima i pogonima odgovorni su Saradnici za beѕbednost i zdravlje na radu. i ove šifre učestvuju u rangiranju rizika. tehnološki proces za elektromontera 2 za održavanje niskog napona su operativni procesi za održavanje niskonaponske mreže.. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu u svakom preduzeću se mora imenovati osoba koja će sprovoditi određene aktivnosti i zahteve Zakona. a u preduzećima koja su sertifikovana po OHSAS-u za doslednu primenu ove procedure je odgovoran Stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu. Na primer u EPS-u. koje se mere zaštite koriste.

oštećenje zdravlja i oboljenja zaposlenih. Aktom o proceni rizika sagledava se organizacija i proces rada sa procenom rizika od povreda. • snimanje i opis radnog mesta. Procenu rizika vrši stručni tim društva. Procena rizika se zasniva na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada. grupu spadaju ostale opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima i mogu biti: opasnosti i štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima. prikuplja se dokumentacija potrebna za procenu rizika. 2.. trovanje). rad sa životinjama rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom i druge opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti na radnom mestu. Takođe propisane su i moguće posledice koje se mogu desiti i to za svaku opasnost i štetnost posebno. fizičke štetnosti (buka. Posledice se mogu rangirati od običnih posekotina i razderotina pa čak i do teških oštećenja nervnog i vegetativnog sistema ili teških preloma ekstremiteta ili kičme sa trajnim ili fatalnim ishodom. biološke štetnosti (infekcije. Za svaku radnu aktivnost propisane su opasnosti i štetnosti sa kojima se radnici mogu suočiti. gušenje. . četvrtu. po sledećim koracima. Tako se sagledava organizacija rada. U treću grupu spadaju štetnosti psihofizički napori koji su uzročno vezani za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja i mogu biti sledeći: napori ili telesna naprezanja i nefiziološki položaj tela. određuju se procenjivači i prilaže se njihov spisak.Postoje tri grupe opasnosti koje se dalje mogu raščlaniti. vibracije). radni procesi. U drugu grupu spadaju štetnosti vezane za organizaciju rada koje se mogu klasifikovati na sledeći način: prekovremeni rad.). radna mesta. sredstva za rad. daju se faze i rokovi za izvršenje procene rizika. vlažnost). Postupak procene rizika odvija se po po strogo utvrđenom redu. prašina i dimovi (udisanje. 3. • snimanje organizacije rada. U poslednju. oboljenja i oštećenja zdravlja na radnim mestima i u radnoj sredini i utvrđuju se mere za otklanjanje i smanjivanje rizika u obimu kojim se sprečava povreda na radu. Koordinacija između procenjivača rizika vrši se na povremenim sastancima.. Procena rizika obuhvata: • opšte podatke o poslodavcu • opis tehnološkog i radnog procesa. opekotine. 4. Štetnosti se mogu grupisati u četiri različite grupe i to: štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada: hemijske štetnosti. opasnosti koje se pojavljuju vezano za način rada. • zaključak i • izmene i dopune Akta o proceni rizika i provera efikasnosti primene Akta o proceni rizika. sirovine i materijali koji se koriste kao i drugi faktori. rad u smenama i skraćeno radno vreme. Identifikacija opasnosti i štetnosti se obavlja po radnim mestima i one se posebno identifikuju za svako radno mesto.: 1. njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. izlaganje mikroorganizmima i alergenima) i štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura. opis sredstava za rad. Opasnosti su: opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad. Otpočinje donošenjem odluke i određuje se datum završetka procene. organizaciju rada i karakteristike radnog mesta i opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije. Procena rizika Vrednovanje rizika se obavlja u odnosu na svaku identifikovanu opasnost i štetnost i to na osnovu Akta o proceni rizika. određuju se metode za vršenje procene rizika.

Njeni elementi su: verovatnoća nastanka opasnosti. IV i V na petostepenoj skali. a putem razmena informacija preko tehničkih sredstava komunikacije. II kvantitativno rangiranje stanja radne okoline. kao i broj zaposlenih koje ta radna mesta obuhvataju u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo. niti sa C na trostepenoj skali jer na tim poslovima nije dozvoljen rad. verovatnoće i težine mogućih posledica i na trostepenoj i petostepenoj skali u EPS-u. održava se koordinacija između procenjivača rizika-vrši je rukovodilac stručnog tima prema planu. 1 2 3 4 4 5 Naziv radnog mesta sa povećanim rizikom Dežurni el. kao i moguća posledica i da je to rangirano.16 08.monter PDC4 Dežurni el. V određivanje mera rizika-proizvod ranga verovatnoća nastanka opasnosti.monter za održavanje EEO5 Vodeći el.monter 1 za održavanje VN i SN Šifra opasnosti 08.5. anketiranjem. smatraju se radnim mestima sa prihvatljivim rizikom. po šiframa opasnosti i štetnosti. U tabeli dat je spisak radnih mesta sa povećanim rizikom. Radna mesta sa rangovima rizika I i II na petostepenoj skali. odnosno moguću opasnost i štetnost na radnom mestu i u radnoj okolini.16 08. Verovatnoća nastanka opasnosti zavisi od izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima i od stanja radne okoline. To znači da je za svaku radnu aktivnost određena moguća opasnost ili štetnost. kao i šifre opasnosti (štetnosti) na osnovu kojih je utvrđeno radno mesto sa povećanim rizikom: Broj zaposlenih na tom radnom mestu 14 9 2 9 R. odnosno sa rangovima rizika B i C na trostepenoj skali. 6. procenjivači se međusobno informišu (informisanje je periodično-na sastancima). štetnosti i ranga težine mogućih posledica. U prilogu je dato celokupno rangiranje rizika.monter za održavanje VN6 i SN7 El. VI rangiranje rizika.16 08. Prozvod ranga izloženosti i ranga stanja okoline određuje meru verovatnoće nastanka opasnosti. informisanje i konsultovanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama Metode za procenu rizika Za procenu rizika na radnim metima i radnoj okolini koristi se modifikovana AUVA metoda.16 PDC-područni distributivni centar EEO-elektroenergetski objekat 6 VN-visoki napon 7 SN-srednji napon . Konkretno se razrađuje za svako radno mesto i 8. odnosno sa rangom rizika A na trostepenoj skali. intervijuima. III rangiranje verovatnoća nastanka opasnosti. pribavljaju se informacije za procenu rizika od zaposlenih-neposrednim razgovorima. Postupak procene rizika odvija se po sledećim koracima: I kvantitativno rangiranje izloženost zaposlenih opasnostima i štetnostima. Bitno je napomenuti da nijedan proces rada. 7. niti bilo koja aktivnost u preduzeću ne može se rangirati sa IV ili V na petostepenoj skali. Radna mesta sa povećanim rizikom su radna mesta sa rangovima rizika III. odnosno rad se mora prekinuti. rangovima stanja životne sredine. IV određivanje težine mogućih posledica za svaku verovatnoću nastanka opasnosti. odnosno štetnosti i težina mogućih posledica.b. Rang rizika se određuje za svaku identifikovanu.

monter 2 za održavanje VN i SN El. radnici moraju da ispunjavaju uslove utvrđenje Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.16 08. priključak i kontrolu MM El.16 08.16 08.16 08. U opšte mere spadaju: • obavezno održavanje opreme i instalacija u ispravnom stanju i obavljanje pregleda i ispitivanja istih u rokovima propisanim od strane isporučioca opreme.monter 3 za održavanje NN Vodeći el.16 08. ali ih nema konkretno u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo.16 08. Takođe je poslodavac dužan da vodi službenu evidenciju.16 08. Mere mogu biti: organizacione.16 08.monter 2 za održavanje EEO El.monter 3 za održavanje EEO Vodeći el.monter 2 za održavanje NN El.monter za zaštitu El.monter 3 za održavanje VN i SN Vodeći el. priključak i kontrolu MM9 El.monter za pregledanje. opšte zdravstvene mere za smanjenje rizika na radnom mestu i posebne mere. Zatim je potrebno ponovo proceniti rizik. energije Električar za kontrolu u prodaji elektične energije El.16 08.16 U tabeli radna mesta sa povećanim rizikom.16 08.monter 1 za održavanje NN El. U organizacione mere spadaju: obezbeđenje uslova za bezbedan rad.16 08.16 08. smanjenje i sprečavanje rizika Kada se utvrdi da rizik nije prihvatljiv moraju se odmah preduzeti mere koje se odnose na eliminisanje rizika ili ako to nije moguće na dovođenje rizika na prihvatljiv nivo. sistematizacijom radnih mesta ''Elektrosrbije'' Kraljevo.16 08. opšte mere. kod kojih pored broja radnika stoji kosa crta. predviđena su.monter 1 za održavanje EEO El. 8 NN-niski napon . Mere za otklanjanje.monter za održavanje NN8 El.monter za pregledanje.5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 El.16 08. Definisani su za svaku grupaciju radnih mesta kao i prioriteti u otklanjanju rizika.16 08.monter za merenje i zaštitu 0 0 5 9 7 0 3 14 2 0 0 6 4 / 3 / / / 08. U svim preduzećima propisane su mere za smanjenje rizika na radnim mestima. priključak i kontrolu MM Električar za pregledanje.monter za održavanje EEO El.16 08.monter za merenje El.16 08. kao i posebne zdravstvene uslove predviđene ovim aktom.monter za tehničke poslove u prodaji el.

preporuke i naredbe. tranformatorska ulja. koje se odnose na njihova radna mesta. Valjevo se klasifikuju prema težini povreda i u narednoj tabeli dat je prikaz povreda na radu u periodu od 2003. Praćenje Povrede na radu. moraju da se upute na periodičan pregled koji pored opšteg obuhvata i specifičan pregled na 12 (24) meseci. u skladu sa važećim propisima o zabrani pušenja.g 7 3 / / 2005. izrada uputstava i radnih procedura za bezbedan rad za sve radne operacije i za sve tipove opreme za rad ili uređaja. Tako da se vodi evidencija o: incidentima/akcidentima/povredama i oboljenjima. merenje uslova na radnom mestu i u radnoj okolini u radnim i pomoćnim prostorijama. čije su specifičnosti diktirane rizicima koje je identifikovao Akt o proceni rizika. Postoje i posebne mere za smanjenje rizika i one se odnose na tačno poštovanje određenih procedura pri radu zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom. obukama. Njega usvaja najviše rukovodstvo preduzeća. sve opasne materije moraju se zameniti drugim materijama koje nemaju ta svojstva i u objektima koji se koriste za radne i pomoćne prostorije treba da se odrede posebne prostorije za pušače. pri izmenama Pravilnika i pri uvođenju nove opreme i sredstava za rad. na radnim mestima sa povećanim rizikom. opasne materije. U opšte zdravstvene mere za smanjenje rizika na radnom mestu spadaju: prethodni lekarski pregled. vanredni kontrolni lekarski pregled. evidencija o svim materijama koje se koriste u procesu rada. Za radna mesta na kojima su prisutne hemijske štetnosti treba posebno organizovati lekarski pregled. a naročito za hemijske materije. obavezno teorijsko i praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad na radnom mestu i to pre svakog raspoređivanja zaposlenog na radno mesto. bolestima vezanim za rad i povredama na radu i zdravstvena edukacija zaposlenih. pogonske materije. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenoom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. a ako se desi smrtna povreda ponovo se procenjuju rizici. Zaposleni. Nakon svake teške pojedinačne ili kolektivne povrede ponovo se preispituju identifikovani rizici.g 5 2 / / 2004.godine : Težina povreda Lake Teške Smrtne Kolektivne 2003. periodični lekarski pregled (opšti i specifični). vođenje evidencije o profesionalnim bolestima. do 2007. Povrede na radnom mestu u „Elektrodistribuciji”. radne procedure.g 5 1 / / . Donošenje zaključka Kada se završi procena rizika nastaje Akt o proceni rizika.g 8 3 / / 2007. a i zdravstvenim uslovima koje moraju da ispune zaposleni na tom radnom mestu.g 10 1 / / 2009.g 5 2 / / 2006. Svi zaposleni moraju da poznaju i poštaju uputstva za bezbedan rad.• • • • • • • obavezan pregled i ispitivanje opreme i sredstava za ličnu zaštitu. periodičnim pregledima opreme i pregledu opasnih materija.g 10 1 / / 2008. incidente i oboljenja u vezi sa radom prate lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Ukupne Ukupan br izgubljenih radnih dana zbog povreda na radu

7 164

10 254

7 286

11 249

11 140

11 446

6 127

Pored toga što se povrede na radu klasifikuju i evidentiraju po težini, evidentiraju se i klasifikuju i po mestu nastanka (na radnom mestu ili van njega), zatim po kvalifikaciji radnika, pa po povređenom delu tela, po mesecima, po danima, prema radnim satima, prema starosnom dobu. U 2009.g u ''Elektrodistribuciji'' Valjevo bilo je 7 incidenata, od toga: • U 1 incidentu nije bilo povreda zaposlenih. • U 5 incidenata je bilo 5 povreda zaposlenih. • U 1 incidentu je bila teška povreda zaposlenog. U 2009.g u ovom preduzeću je izvršeno osposobljavanje za bezbedan rad na sledeći način: • 11 radnika za poslove vezača tereta i signaliste, • 6 radnika za rad sa motornom testerom, • 1 radnika za poslove dežurnog elektromontera PDC-a, • 99 radnika za pružanje prve pomoći, • 43 radnika je vršena provera znanja za rukovodioca radova, • 88 radnika je upoznato sa opasnostima i štetnostima po aktu o proceni rizika, • 1 radnika za poslove uklopničara, • 2 radnika za poslove tehničkog merenja i • 186 radnika iz protiv požarne zaštite Dijagram toka

ПОЧЕТАК

ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Директор Друштва 5.1 Доношење одлуке Одлука

Одлука, техничка документација, документација ИМС Тим за процену ризика 5.2 Опис технолошког и радног процеса

Систематизација радних места Документа о организацији

Тим за процену ризика 5.3 Снимање организације рада

Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, Сл. Гласник РС 72/2006

Тим за процену ризика

7 Доношење закључка Запис о неусаглашености Решење инспектора Запис о инциденту Лице за безбедност и здравље на раду 5. Методологија Службе за квалитет и заштиту 5. Корективне / превентивне мере Акт о процени ризика Директор Друштва 5.5 Процена ризика Акт о процени ризика Акт о процени ризика Директор Друштва 5.8 Праћење Корективне / Изјава директора да применити све потре мере за безбедан и зд рад .5.6 Мере за откла и спречавање ризика.4.

zdravstvene ustanove. korektivne i preventivne mere) • Procesi realizacije usluga (koji se sastoje od ugovaranja i preispitivanja zahteva korisnika. odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. održavanje elektroenergetske mreže. koja se može razlikovati od države do države. Određena je i visina kazni za svakog prekršioca ponaosob. kroz smanjenje neusaglašenosti usluge. sa svim neophodnim elementima jer je akt o proceni rizika zakonska obaveza. On reguliše prava. osposobljenost. U Zakonu je predviđeno i organizovanje poslova bezbednosti i zaštite na radu. kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini. kao i poslovi i obaveze lica z abezbednost i zdravlje na radu. izbora pouzdanih isporučioca i nabavka. kao i polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zaštite na radu i poslova odgovornog lica. zakonski regulisana. Definisan je i inspekcijski nadzor. isporuku električne energije i naplatu i utvrđivanja zahteva i zadovoljstva korisnika) • • • • • Ključne karakteristike integrisanog sistema su: preventivno delovanje na sve neusaglašenosti procesa isporuke električne energije kupcima potpuna. zatim prava i obaveze prestavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. planiranje opštih i posebnih ciljeva. kroz smanjenje ekoloških incidenata i akcidenata i kroz smanjenje povreda na radu i odsustva radnika zbog bolovanja i . To su: • Procesi upravljanja kvalitetom i zaštitom (koji obuhvataju preispitivanje funkcija sistema od strane rukovodstva. svest i obuku zaposlenih. Zakonom o bezbednošću i zdravlju na radu uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima.Zakonska regulativa Pri uspostavanju OHSAS sistema obavezno se mora uzeti u obzir važeća zakonska regulativa. Određeno jei na koji način poslodavac treba da vodi evidenciju. radi sprečavanja povreda na radu. internu proveru. obradu žalbi korisnika. EMS i OH&S. pravno lice ili odgovorno lic eu pravnom licu ili lice za bezbednost i zaštitu na radu i za zaposlene ako učine (naprave) prekršaj. dok se primena OHЅAЅ-a posmatra kao preventiva i stalno unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu. obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih. Integrisani sistem (IMS) ima dve osnovne zajedničke komponente. ulaznu kontrolu i magacinsko poslovanje. [7. Važeća zakonska regulativa kod nas je ''Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu'' i ona predstavlja zakonsku kategoriju dok je OHSAS nadgradnja koja može da obezbedi gore navedene koristi. zaštita životne sredine i procene rizika zdravlja i bezbednosti na radu uključivanje aspekata životne sredine i procene rizika zdravlja i bezbednosti na radu smanjenje troškova poslovanja i povećanje dobiti. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenoom rizika od povreda i (ili) oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci su u obavezi da urade Akt o proceni rizika. kao i upravljanje dokumentima QMS. Na kraju su definisane i novčane kazne za poslodavce. profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. član 4] Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini. kako i kada da sarađuje sa nadležnom inspekcijom.

• stalno poboljšanje sistema preduzimanjem preventivnih i korektivnih mera za otklanjanje uzroka neusaglašenosti. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->