Medicinski fakultet Univerzitet u Nišu

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija

Prof. dr Mirjana Aranđelović 2009.

Prof. dr Jovica Jovanović

MEDICINA RADA Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009. Autori Prof. dr Mirjana Aranđelović Prof. dr Jovica Jovanović Recenzenti Prof. dr Nurka Pranić Prof. dr Miroslav Spasić Prof. dr Konstadin Trićković Izdavač Medicinski fakultet, Niš Za izdavača Prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta ISBN 86-80599-52-2 Odlukom Naučnonastavnog veća Medicinskog fakulteta u Nišu br. 14-74/2-4 od 12. 01. 2007. godine, prihvaćeno je da se rukopis Medicina rada štampa kao udžbenik.

………………………………..……Medicina rada…………………

SADRŽAJ .........................................................................1 1. FIZIOLOGIJA RADA ........................................................... 3
UVOD U FIZIOLOGIJU RADA............................................................................................................................. 1 RADNA OPTEREĆENJA....................................................................................................................................... 1 ZAHTEVI RADA.................................................................................................................................................... 3 NAPOR ....................................................................................................................................................................3 BIOENERGETIKA PRI RADU ............................................................................................................................. 4 TERMOREGULACIJA…………………………………………………………………………………………... 4 KVS U USLOVIMA FIZIČKOG NAPORA.......................................................................................................….5 STRES ......................................................................................................................................................................6 PROFESIONALNI STRES ......................................................................................................................................8 BIOLOŠKI RITMOVI……………………………………………………………………………………………..9 TEŽINA RADA ………………………………………………………………………………………………… 11 ZAMOR…………………………………………………………………………………………………………. 12 PREMOR ……………………………………………………………………………………………………….. 14

2. ZAŠTITA NA RADU........................................................... 15
SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA……………………......................................15 KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA.................... 15 TEHNIČKE MERE ZAŠTITE……………………………….............................................................................. 16 ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE .................................................................................................................17 HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE ...........................................................................................................................17 MEDICINSKE MERE ZAŠTITE ……………………………………………………………………………….18 SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA................................................................................................................….19 ZAKONODAVNO – ADMINISTRATIVNE MERE........................................................................................... 20

3. HIGIJENA RADA …….........................................................22
UVOD U HIGIJENU RADA …………………………………………….……………………............................22 AGENSI FIZIČKE PRIRODE............................................................................................................................... 22 AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE …………………………................................................................................. 23 AGENSI HEMIJSKE PRIRODE ..........................................................................................................................23 INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE .................................................................................................23 AMBIJETALNI MONITORING …………………………………...………..………………………………….24 DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE..................................................................................................….25 OCENJIVANJE RADNOG MESTA.................................................................................................................... 26 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE............................................................................27 ISHRANA I RAD ………………………………….....………………………………………………………….29 VODA I ELEKTROLITI ………………………………..……………………………………………………… 31 KOLEKTIVNA ISHRANA ………………………………………………….…………………………………. 32

4.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.................................. 33
UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.....……………………….……………………............................33 PROFESIONALNA BOLEST............................................................................................................................... 33 POVREDA NA RADU …………………………...........................................................................33 BOLESTI U VEZI SA RADOM............................................................................................................................34 ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI..........................34 PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI …..…………………………….........……..36 LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI...........................................................................................................…..37

………………………………..……Medicina rada…………………

5. AGENSI FIZIČKE PRIRODE..................................................41
UVOD ..................................…………………………………………….……………………............................ 41 TEMPERATURA VAZDUHA............................................................................................................................. 41 BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE........................................................................................... 43 BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE...............................................................................................45 VLAŽNOST VAZDUHA.......................................................................................................................................46 BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI.…………………………..……………………………….47 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI............................................................................................….47 KRETANJE VAZDUHA....................................................................................................................................... 47 BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA................................................................................................48 TOPLOTNO ZRAČENJE ……………………….....………………………………………………………….....48 OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA ….......……………………….………………………………….… 48 BAROMETARSKI PRITISAK …………………………………………….……………...……...……………. 49 RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM …………………….............................................50 BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG BAROMETARSKOG PRITISKA.......................................................... 50 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA....................................................... 51 KESONSKA BOLEST...........................................................................................................................................51 BOLEST AVIJATIČARA......................................................................................................................................52 SINDROM HIPOKSIJE.…………………………...………..…………………………………............................53 VISINSKA BOLEST.........................................................................................................................................….53 OSVETLJENOST.................................................................................................................................................. 55 BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI..........................................................................................................56 ZVUK - BUKA ……………………….....…................……………………………………………………….....57 VRSTE ZVUČNIH POJAVA ………………………… …….…………………………………… 57 PRAG SLUHA I BOLA …………………………………………….……………………...……………....…… 57 TIPOVI BUKE...................…………………………………………….……………………............................... 58 BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE............................................................................................................................. 58 PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST.............................................................................................. 59 EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE………..................................................................................................60 ULTRAZVUK........................................................................................................................................................63 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA…………………………...………..………………………………….64 INFRAZVUK.....................................................................................................................................................….65 VIBRACIJE........................................................................................................................................................... 65 BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA................................................................................................................... 66 VIBRACIONA BOLEST. ……………………….....…………………………………………………………....67 NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE …………………………....................…….…………………………………….71 ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE………………………………………….…………………...………...…….. 71 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENJA.............................................................................. 72 INFRACRVENO ZRAČENJE.............................................................................................................................. 73 BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENJA ...................................................................................74 RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE............................................................................................................75 BIOLOŠKO DEJSTVO RF ZRAČENJA...............................................................................................................75 ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA ………………………………………………….................................. 77 BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA................................................................................................................. 77 LASERSKO ZRAČENJE ..................................................................................................................................... 78 BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA............................................................................................79 JONIZUJUĆE ZRAČENJE....................................................................................................................................81 BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA..………………………...…………...………………….82 AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST).............................................................................................….83 HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)............................................................................................. 84 AKUTNI RADIODERMATITIS...........................................................................................................................85 HRONIČNI RADIODERMATITIS ……………………….....………….……………………………………....86 RADIACIONA KATARAKTA ……………………………….……………...................…………...………… 86 OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM ……………………………………….…….……..87 INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) ……………………...............................................88 VAŽNIJI RADIONUKLIDI.................................................................................................................................. 89 ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA....................................................................................................... 91 VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM.............93

………………………………..……Medicina rada…………………

6. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE .................................................. 94

TOKSIKOKINETIKA.…………………………...………..…………………………………..............................94 APSORPCIJA....................................................................................................................................................….94 DISTRIBUCIJA..................................................................................................................................................... 95 BIOTRANSFORMACIJA......................................................................................................................................96 ELIMINACIJA..........………………….....…................…………………………………………………...…......96 INTERAKCIJA …………………………............................................…….…………………………………… 97 PROCENA RIZIKA...... …………………………………………….……………………..……………...……. .97 BIOLOŠKI MONITORING ..............………………………………….…………………….............................. 97 TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA.....................................................................................................100 TROVANJE OLOVOM....................................................................................................................................... 100 TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA ………....................................................................................................103 TROVANJE ŽIVOM............................................................................................................................................103 TROVANJE KADMIJUMOM………….…………………………...………..………………………………...106 TROVANJE MANGANOM ............................................................................................................................…108 TROVANJE ARSENOM .....................................................................................................................................110 TROVANJE. FOSFOROM ..................................................................................................................................112 TROVANJE BERILIJUMOM …………………......…………………………………………………………...113 TROVANJE SELENOM ……………………………..…....................…….…………………………………...115 TROVANJE HROMOM…………………………………….……………………...………………………….. 116 TROVANJE NIKLOM ........................................................................................................................................ 118 LIVAČKA GROZNICA........................................................................................................................................119 TROVANJA GASOVIMA .................................................................................................................................. 120 TROVANJE HLOROM ....................................................................................................................................... 120 TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA..............................................................................122 TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA …………………………………………………................................122 TROVANJE FOZGENOM ................................................................................................................................. .123 TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA..........................................................................................124 TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM ................................................................................................................. 124 TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA.................................................................................................. 125 TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM ........................................................................................................... 125 TROVANJE CIJANIDIMA ..........................................………………………...……………………………… 126 TROVANJE SUMPOR VODONIKOM............................................................................................................... 128 TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA ............................................................................................... 129 TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA........................................................................................130 ALKANI (PARAFINI). ............………….…………………………...………..………………………………...130 ALKENI (OLEFINI)..........................................................................................................................................…131 ALKINI (ACETILENI) .........................................................................................................................................131 NAFTA ..................................................................................................................................................................131 BENZIN ………………………………………….....…………………………………………………........…...132 ULJA …………………………………………………..…....................…….……...…………………………...133 ASFALT ........................ …………………………………….…………………….…………………………... 133 TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA ......................................................... 134 BENZEN...........................................................................................................................................................…134 HOMOLOZI BENZENA .....................................................................................................................................135 TROVANJE. FENOLOM ....................................................................................................................................136 TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA…..…………………………………….....137 HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA ........…….……………………………….....137 TROVANJE VINILHLORIDOM ………………………….……………………...………..........………….. 139 TROVANJE AROMATIČNIM HALOGENIM UGLJOVODONICIMA...........................................................139 TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA ……..…………………………..…...140 TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA, ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA ................................…143 TROVANJE ETIL ALKOHOLOM .....................................................................................................................143 TROVANJE. METIL ALKOHOLOM................................................................................................................ 144 ETRI ..........................................………………......…………………………………………………………... .144 ESTRI..............................……………………………..…....................…….…………………………………...145 ALDEHIDI .......................………………………………….……………………...…………………………... 145 KETONI ……………......................................................................................................................................... 146
TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................120

...... 186 NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA.................................... 161 ALERGIJSKI FARINGITIS ……………........................................................................................176 BARITOZA.....................................……...........................................................................…...........................................…………………………………………………………............................................................……...................................…………………………....................................………………………………............................... 184 ALERGIJSKI BRONHIOLO-ALVEOLITIS................. 162 TUMORI LARINSA ......…….....................................................……............................................................…………………….....................…165 SILIKOZA.............. 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA...................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM...……………………………… 188 BISINOZA BLUĆA.......................... 162 FUKCIJSKE POVREDE.............................................................................................................................................................. .............. 162 ALERGIJSKI LARINGITIS................................................................................ 160 AEROSINUSITIS ............157 INFEKTIVNI RINITIS …………………………...... PROFESIONALNA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA. 157 IRITATIVNI RINITIS.......................…………………….............................. 160 HRONIČNI SINUSITIS.......................160 POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ........................................................................................................................................................................................ 163 ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA...................................................................................................147 TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA .164 RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA....................................................163 PNEUMOKONIOZE...........………………….........................................................................................................……………………………………………..…159 POLIPOZA NOSA .................................................. 161 FIZIČKE POVREDE...........................................................................................………………………......................................................................................................…..................................................159 ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA....................................................................................…..........................………..............………………….........………………………….175 ALUMINOZA..........................................................................................158 VAZOMOTORNI RINITIS ...... 181 PROFESIONALNA ASTMA..................................161 POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM................................................................................................................................................................171 AZBESTOZA .......………............................................................................................................................................................…...................... 159 RHINOLITHIASIS............................................................................. 159 AKUTNI SINUSITIS............................................................... 177 KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE.........................................………..................... 189 ............... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA....................................…………………………………..................................................................…….......................................................................................................... 173 KAOLINOZA.......................................…..........................153 7.............................179 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HOB ZA PROFESONALNO OBOLJENJE.....................169 SILIKOTUBERKULOZA .................................................................………………………………….........………………………………............................................................................ 161 HEMIJSKE POVREDE ..............................175 SIDEROZA..166 SILIKOANTRAKOZA ........................................………………………………………………………..................................................................................……….....174 PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA.....………………............................................................................………….........................……….............................................…..…………………………… 162 INFEKTIVNI LARINGITIS.........................................................................................................................................………………….......................................……………….......161 IRITATIVNI FARINGITIS................................................................................................................... .................. ............161 MEHANIČKE POVREDE... 178 HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA..................................................................................…......................................................................................................................................................………….....................158 ALERGIJSKI RINITIS ……....................................................................................................................................................……Medicina rada………………… TROVANJE UGLJEN DISULFIDOM .....…………….................................…....................................................................................................................................................................................................161 OBOLJENJA LARINKSA.........................170 REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA .............………….............……………………………………...................................…................................................................................................................................. 171 TALKOZA................157 OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA …....……..181 ASTMA .....................................…... 151 ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA………………………………………………………….................................................................................................................................………………………………....................................….................................. 160 OLFAKTIVNI POREMEĆAJI.......................................................................... 177 STANOZA ...…........................................................157 OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA...............................................................................................................................……...................178 BERILIOZA ................................................................................................ …………………………........................................146 TROVANJE PESTICIDIMA ………………………………………………........……………………………..........................................................

..........……………………......................................................................................………………………….....................……………......192 ERIZIPELOID...............………..........................................…………………………….......202 FILARIJAZA.191 BRUCELOZA..................................................................................................................................................................................................................................................... ..............…………...........................................................................…194 LEPTOSPIROZA..........................212 9..............................................................................213 KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE...............................................................................................……………………………….................................... ..................…................... 202 ANKILOSTOMIJAZA I STRONGILOIDOZA …………………….......................................................................................204 BOTULIZAM…………………………………………………......................198 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA...................……………………………………203 HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM ..................................... ....209 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.............................................................................…194 LISTERIOZA....................................................................................………………………...................................................................................................................................199 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA......................................................................................................….......................................... AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE ................................................199 PAPATAČI GROZNICA..............................................................................................................................................................…………...............................................……………....…203 INFEKTIVNE BOLESTI................................……………197 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA ……............................................................................................ 209 BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA.........................................................................199 GUBA ………………………...............................................…………..............................................................................................................................................................................................................................................…………...........................208 SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)..........................................................................................................................................….........200 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA ………………………………………………...............................……........................................................................………...............................................................…………………………………....................................................................... 214 NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI …………………............................ 209 TETANUS …………………………………………………....................................................................................................................................................203 ABROVIRUSNE INFEKCIJE........................204 AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS..............................................................................................................................198 ŽUTA GROZNICA...................................................................................................................................................................198 DENGA......…………………………........................................................... 211 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA...................................................................................................... 205 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.................................. 202 ŠISTOZOMIJAZA ……….................................................... PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA ................................................................................................................................................…………………….....................................................………………………..............................................................…….......199 KOLERA...........................................................................................………………………………………........................................212 ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA............................................................. 201 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA............................... 213 PODELA KANCEROGENA.......................214 ................... 210 TUBERKULOZA PLUĆA...…...……Medicina rada………………… 8....................................201 TRIPANOZOMIJAZA...................................................................................................................………………........................................................ 191 PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA....………………………………………….....................................................................................................................214 NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI.......................................191 ANTRAKS..................................................193 TULAREMIJA................199 KUGA......................................................... 203 VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE ………………….......................…………………….......213 KANCEROGENEZA..................……..................................196 Q-GROZNICA ………………………………........................................................................................................................................................... 198 KRPELjSKI ENCEFALITIS......................................….................... 213 PROFESIONALNI KANCEROGENI...............................................………...................................................................................203 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA................................................................195 MALLEUS..........................201 LAJŠMANIJAZA ...207 BESNILO.200 AMEBIJAZA...................................................................................……………………………… .....…………………...........................................................................203 KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA ....................................196 PSITAKOZA ………………....................................................................197 IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI …………………….....................……200 MALARIJA …………………………………................................................................. 191 ZOONOZE...........

........................................................................................................................................234 SPOSOBNOSTI VOZAČA……………..........………………………………………...221 IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS............ 245 OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA................ 245 PODELA...................... .................................................................... 234 OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI..........233 STAROST VOZAČA ………………………………………………....................................................………………….....................................................................................................246 OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA.............244 11....................................................................................……....247 BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA............... 222 NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD ………………………….....................................................................................................................................................................247 ...............…………................ 234 POL VOZAČA........221 ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)............................................…………224 DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA ………......................................................................... PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE ..................................................................... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA.......................................................................................................226 SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE…............................................................................................234 PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA..........................................................................................................................................…..............................................245 OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA.225 PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA................. 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA.......................................................217 KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI....………...242 PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU................................................230 PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA.. 237 UTICAJ PUŠENJA CIGARETA …………………................................................................ BOLESTI U VEZI SA RADOM ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................….......................... 232 UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)……………………..................... 220 PROFESIONALNE STIGME …….........................................................................……………………...................................................................... 230 KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU ….....................................................……..................220 KONTAKTNI DERMATITIS.............................................……................................................ 245 FAKTORI RADA.......................................................……………… ……………..................................…………233 VOZAČKO ISKUSTVO ………................................................................................. 224 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA......................................………………………………… 238 UTICAJ BOLESTI...................................239 UTICAJ ISHRANE VOZAČA....................... 218 ETIOLOGIJA.................................................................................................... 226 10..........................……Medicina rada………………… NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFEIONALNI KANCEROGENI...... 227 UZROCI POVREDA NA RADU......................................................................................................................................................………..................………......... 227 FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE..............231 PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU..........................................................................................232 TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU....................................................................................................................................................218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA....................…………………………. 227 DEFINICIJA POVREDA NA RADU....................................... ................................................................................................................................................................................. ..............................…..................................245 FAKTORI RIZIKA........................................223 KONTAKTNA URTIKARIJA …………………………………………………..............................................................................................236 UTICAJ ALKOHOLA.......227 LJUDSKI FAKTOR (TEORIJE O NASTANKU POVREDA NA RADU I SN)..................…...............................................................…….......................................................................................................... ........................................................…....... 246 BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI ……......................................................…......................... 215 PREVENTIVNE MERE.................................................215 NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI...................................................……........................................................................................ 217 8................... PROFESIONALNI TRAUMATIZAM...........……………………………............……………………………….......236 UTICAJ LEKOVA............................. .............………......……………………………………....................................…………………............................243 UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU............................................... …………….......................................................................... ……………..............................................

.................................................................................................271 POTREBNE OSOBINE MENADŽERA.............................................................................249 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA........267 KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU..........................................................................................................251 ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI………………………..................................252 ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE ………………………………….................................................................................................................................262 ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU)................................................................................ LITERATURA..................................... 266 ZAŠTO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU...........................................................................273 15..............255 ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI...............................................................260 PRAKSA MEDICINE RADA I ZAŠTITE NA RADU...............260 PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA............................................271 POTREBNE SPOSOBNOST MENADŽERA ...................................................................………253 ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a ……….........257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA...............................................................264 INTERNACIONALNE ETIČKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA......................................................................................................... 274 ......266 KAKO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU...........................................................................................................................................................……............................................………………………………....................................................................................258 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE.................... ...................……….................................................................................................................................................................................................................. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI........................................................................... 260 PREGLED ETIČKIH PRINCIPA........263 PROPIS ETIČKOG PONAŠANJA AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA MEDICINU RADA.........................................................................................................250 ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI.................................................................................................……...................……Medicina rada………………… 12.............................................................. ETIKA U MEDICINI RADA...........................……....……....... PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU..................................................................... 257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA.........................……......................…................................. 270 DEFINICIJA MENADŽMENTA......................................270 ULOGE I ZADACI MENADŽERA.........................................................................................................................................................267 15.......... POSTUPAKA I SMERNICA......................263 ETIČKI PROPISI AMERIČKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA..........................................................264 14........................................................................................261 ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREĆA LICA......................................261 RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE.270 MENADŽER.................................................................. ......................... 254 ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI.................... 258 13.................250 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU ……............................................................................................................ 248 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE................................................................ 248 KADA SE VRŠI ORS......... 249 OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI......256 ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA ………........ MENADŽMENT U MEDICINI RADA......................................272 POTREBNA ZNANJA MENADŽERA...............................................................................…..................248 OSNOVI PRINCIPI ORS.........

Na početku dinamičkog rada. da bi kasnije počela da proučava i : • Materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima se manipuliše. Fiziologija rada se dakle bavi proučavanjem i rada i čoveka koji radi. Pri tom on koristi svoje sposobnosti. Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno povezana činioca: • Sam rad – koji svojim sadržajem. Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da budu tačno definisani i po vrsti i po intenzitetu i po trajanju. zahteve i štetnosti. Fiziologija rada je u početku istraživala samo uticaj fizičkog rada na organizam. . U slučaju daljeg povećanja intenziteta preopterećenja. a štetnosti proučava higijena rada. • Proučavanjem fizioloških sposobnosti čoveka i veličine fiziološkog napora koji on može da uloži da bi odgovorio na zahteve rada. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu nastaju pod uticajem rada u različitim uslovima.UVOD U FIZIOLOGIJU RADA Fiziologija rada proučava uticaj rada na fiziološke procese u čoveku. ritam i režim rada i odmora. FIZIČKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Fizički rad (rad skeletnih mišića) je glavni uzrok fizičkog opterećenja radom. odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest. Pod fizičkim radom se podrazumeva rad koji čovek obavlja pri savlađivanju tereta i otpora. pri kojoj se dužina mišića menja a tonus ne. radna sredina i dr. Pri uvidu u rad mora da se definiše sadržaj i način rada. radnog mesta i radnog prostora. Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude zdrav. • Radno vreme i režim rada i odmora. funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdravstveno stanje nisu ugroženi i postoji ergonomska ravnoteža. • Kompjuterizaciju I teledirigovano upravljanje tehnološkim sistemima. Početni strmi uspon krive potrošnje kiseonika i srčane RADNA OPTEREĆENJA Obavljanje svakog rada je svojevrsno opterećenje za organizam. mora se precizno. potrošnja kiseonika se naglo povećava. • Odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji. intenzitet i trajanje tog opterećenja. da se pri radu održi homeostaza. • Odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i karijeri. • Radna sredina – koja može da bude stecište raznih otežavajućih. Razlikujemo dinamički i statički fizički rad. dolazi do patološkog reagovanja organizma odnosno premora. režimom i organizacijom predstavlja opterećenje čoveku. Dinamički rad je izotonička kontrakcija. Kod dinamičkog rada ređa je pojava zamora jer stalna kontrakcija i dekontrakcija mišića deluje kao pumpa koja ubrzava cirkulaciju krvi (omogućava dotok hranljivih materija i eliminaciju raspadnioh produkata). a od rada zavisi vrsta. rizičnih ili čak štetnih činioca.Dinamički rad Dinamički rad je rad u toku kojeg dolazi do promene položaja kostiju za koju je mišić pripojen i koji se sa mehaničkog aspekta karakteriše promenom položaja tela u prostoru. psihička i senzorna. Fiziološki opterećenja treba da budu tolika da organizam može na njih da odgovori fiziološkim funkcijama. • Definisanjem zahteva rada. tj. kao i srčani rad i posle nekoliko minuta dostiže nivo na kome se stabilno održava dok traje rad (steady state). u svakom konkretnom slučaju odrediti o kojoj vrsti rada je reč. zbog energetskih potreba. Opterećenje koje ne može da se savlada dovodi do poremećaja homeostaze i predstavlja preopterećenje te dovodi do zamora. Fiziologija rada proučava i kvalitet rada i fiziološke mogućnosti čoveka da savlada njegove najrazličitije oblike i njihove uzajamne odnose. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA PROCESA RADA Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka. Kada su zahtevi rada takvi da čovek uloženim naporom može da ih savlada. Ovakvo upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upućuje na moguća opterećenja. • Otuđenost od sopstvenog rada. U toj smislu fiziologija rada se bavi: • Definisanjem radnog opterećenja. Primenjena fiziologija bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva. znanja i veštine. • Dizajn i konstrukciju pribora za rad. • Čovek koji obavlja rad – koji mora da uloži određeni napor kako bi savladao opterećenja iz rada i štetnosti iz radne sredine. I . Po vrsti opterećenja mogu da budu fizička. sredstva i matrerijal sa kojim se radi.

zatim se vrlo sporo vrća na vrednost u mirovanju. Loša usklađenost individualnih osobina i sposobnosti sa zahtevima posla može dovesti do: • stresa. otežana cirkulacija. bolest). što za rezultat može da ima veoma štetne posledice.Statički rad Statički rad je rad mišića u kome nema premeštanja u prostoru. smanjuje dotok hranljivih materija (kiseonik. Kompenzacija . Ukoliko ovi faktori deluju duže dolazi do psihofiziološke prenapregnutosti (stanje između normalnog fiziološkog i patološkog. Povećana potrošnja kiseonika po prestanku statičkog rada zove se Linhardov fenomen. • neprilagođenog ponašanja (alkoholizam. Individualne karakteristike pojedinca tj. zbog toga što u toku statičkog rada dolazi do povećanja tonusa mišića koji vrše kompresiju na krvne sudove. Po prestanku rada. Reč je o opasnim. koje su neophodne da bi organizam održao određeni položaj u prostoru (dugo stajanje. Multipliciranje .Ukupno štetno dejstvo je veće od zbira pojednačnih štetnih dejstava. glukoza) i smanjuje odvod raspadnih produkata metabolizma (mlečna kiselina) pa se brže javlja zamor. mada u određenim okolnostima njihov uticaj subjektivno može biti doživljen i drugačije. zbog izometrijske kontrakcije mišića. • psihičkih poremećaja (depresija.). sa tendencijom da pređe u patološku formu tj. • anksioznost. • samopouzdanost dr. vlaga. Uspostavljanje stabilnog stanja označava. Akumulacija . • otpornost na stres i frustracije. • • • • 2 . Statički rad predstavlja izometrijsku kontrakciju u toku koje dolazi do povećanja tonusa mišića. vibracije. II . Za vreme statičkog rada. PSIHOLOŠKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Pri proceni psihološkog radnog opterećenja uzimaju se u obzir tri grupe faktora: I . znanje i veštine radnika tj. kod monotonih poslova buka umerenog intenziteta aktivira organizam i pozitivno deluje na učinak. anksioznost) i • psihosomatskih oboljenja (hipertenzija.Međusobno poništavanje više faktora tako da je krajnji efekat manje nepovoljan nego kad bi delovao samo jedan faktor. Ukoliko više faktora deluje istovremeno krajnji uticaj može biti različit. Od posebnog značaja je: • emocionalna stabilnost. Pomenuti faktori deluju negativno na efikasnost i osećaj udobnosti na poslu. osobine radnika koje su definisane ličnosti naslednokonstitucionim osobinama. pa se zove i statički napor jer je spoljni mehanički učinak jednak nuli. potrošnja kiseonika je znatno manja od zahteva za kiseonikom. nedisciplina i dr.). II . Po prestanku rada. ali i od karakteristika ličnosti. potrošnja kiseonika i dalje raste.Nepovoljni uslovi radne sredine U ove faktore spadaju: buka. astma. Psihološki fatori koji deluju na ovakvim poslovima dovode do psihofiziološkog naprezanja čija veličina zavisi pre svega od karakteristika posla (uslova i zahteva). Npr. da je sinergija plućne ventilacije i cirkulcije dovela do izjednačavanja zahteva radnih mišića za kiseonikom i do snabdevanja njime.). U tom trenutku nastaje kiseonički dug. U toku statičkog rada zbog izometrijske kontrakcije otežana je cirkulacija krvi što znači otežano je snabdevanje aktivnih mišića kiseonikom kao i eliminacija mlečne kiseline i ugljendioksida iz aktivnih mišića pa se statički rad obavlja u anaerobnim uslovima što dovodi do stvaranja velikog kiseoničkog deficita pa je po prestanku rada za vraćanje kiseoničkog duga potreban veći utrošak kiseonika. temperatura. rizičnim. kriva potrošnje kiseonika i srčane frekvence postepeno se spušta na vrednost u mirovanju. endokrini poremećaji i dr. uz rizike koji potiču iz radne sredine mogu da pogoduju nastanku prenaprezanja i njegovih negativnih posledica po zdravlje radnika.. pri čemu se stvara veliki kiseonički dug. složenim.Zahtevi posla i njegove organizacionotehničke karakteristike Ovde se može govoriti o direktnom delovanju psiholoških faktora vezanih za karakteristike posla koji dovode do psihosenzornog i psihomotornog opterećenja. • neurotične crte ličnosti. Za to vreme se vraća kiseonički dug. • psihičkog umora. U toku statičkog rada troši se energija za zatezanje određenih mišićnih grupa. Srčana frekvenca nije linearna sa potrošnjom kiseonika kao u slučaju dinamičkog rada. Karakteriše ga: manja energijska potrošnja u odnosu na dinamički rad ali brže dovodi do zamora i premora. visok stepen angažovanja psihofizičkih kapaciteta radnika. stresnim i odgovornim poslovima koji zahtevaju odgovarajuće sposobnosti. intelektualnog i emocionalnog opterećenja. dizanje alata.Ukupno štetno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih štetnih dejstava. • osvetljenost i dr..Fiziologija rada frekvencije uslovljen je nedovoljnim snabdevanjem radnih mišića kiseonikom (krvlju). • depresivno reagovanje. pridržavanje tereta .

zahtevima rada. Stimulusi koji potiču od rada su opterećenja koja pogađaju senzorne organe. razvod braka. zvučna. tako da jedan te isti rad neće postavljati iste zahteve sasvim mladim. Npr. • nivo fiziološkog reagovanja pri uticaju rada (bazalni nivo. Nisu tako česti. Analizom rada može se odrediti koje će funkcije organizma biti izložene uticajima tog rada.Socijalne promene i problemi u svakodnevnom životu porodični problemi. Što je opterećenje veće i napor je veći. porodične obaveze. Na praktičnom nivou moguća su tri pristupa: • profesiografski – zasniva se na opisu i normiranju karakteristika posla. rad sa mikroskopom zahteva određene vidne funkcije.Fiziologija rada Sa druge strane dobra psihosocijalna adaptacija ima pozitivne efekte na zadovoljstvo radnika radom i životim i na ukupno stanje njegovog zdravlja. neke menjaju. sukobi u kolektivu. Npr. Nivo fiziološkog odgovora zavisi od iskustva osobe (učestalost pojave sa istim senzornim opterećenjem snižava mesto obrade inpulsa u nervnom sistemu od gnostičkog ka refleksnom). tj. • diskriminativan – razlika između dva susedna stimulusa mora da bude dovoljno velika da bi se oni prepoznali kao različiti stimulusi. • • • • • • • • • Procena psihološkog opterećenja Univerzalne norme ne postoje pa se procena psihološkog opterećenja zasniva se na praktičnom iskustvu i istraživanjima psihologa i lekara medicine rada. Zato uvek 3 . Razlikujemo: Zahteve za pojedinim funkcijama organizma. a zasnivaju se na specifičnim razlikama u fiziologiji ženskog i muškog organizma. sredovečnim ili starijim radnicima. Ona je uslovljena opterećenjim i štetnostima. Zahteve za određenim polom izvršioca. rad sa fizičkim opterećenjem i rad u pojedinim tehnologijama. Da bi čovek mogao da reaguje na neki stimulus. Zahteve za određenim starosnim granicama izvršioca. Pri utvrđivanju napora mora da se odredi: • granica fiziološkog napora u miru. • individualno psihološki – zasniva se na utvrđivanju profila ličnosti. Svi ovi stimulusi su različiti oblici energije (svetlosna. rad u noćnoj smeni zahteva da radnik ne bude stariji od 55 godina. • epidemiološki – zasniva se na praćenju zdravstvenih posledica do kojih dovodi psihofiziološko radno opterećenje na određenim poslovima. NAPOR Da bi čovek savladao opterećenje koje nameće određeni rad on mora da uloži određeni napor. SENZORNI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA U procesu rada čovek je izložen različitim stimulusima (dražima) koji mogu biti: • direktni stimulsi (od mašina. alata i ljudi) ili • indirektni stimulusi (video i audio zapisi. a ne zanimanje. hemijska. • granica između fiziološkog i patološkog reagovanja. radio i televizija). neke nestaju ili se smanjuju. teškoće u međuljudskoj komunikaciji i loša privredna i ekonomska situacija u zemlji. stambeni problemi. • dovoljno jak – da bi mogao da bude registrovan od strane odgovarajućeg čula. toplotna. Senzorna opterećenja uslovljavaju odgovore koji su poređani na raznim nivoima nervnog sistema. stanja zdravlja i ponašanja radnika. mada svi ljudi ne ulažu isti napor da bi savladali isto opterećenje. fiziološki nivo i rezervni nivo). telefon. ZAHTEVI RADA Zahtevi rada definišu šta opterećenja i štetnosti zahtevaju od organizma radnika. taj stimulus mora da bude: • prepoznatljiv – na osnovu poređenja sa onim što je čoveku poznato iz iskustva. energije) koji deluju na čoveka preko receptora (čula) i koji se u organizmu prepoznaju i PRIMENJENA FIZIOLOGIJA ČOVEKA Primenjena fiziologija čoveka bavi se fiziološkim funkcijama čoveka koji radi. Različite zahteve ženama i muškarcima postavlja noćni rad. problemi na poslu. smrt u porodici. treba analizirati pojedinačno radno mesto. kinetička električna i dr. III . Zavisno od starosti neke funkcije se uspostavljaju. prerađuju i na kraju aktiviraju odgovarajuće efektorne organe. Pored opšteg zdravstvenog stanja rad zahteva i neke posebno očuvane funkcije organa i sitema ili pak neke posebno očuvane ili izražene morfološke karakteristike čoveka.

čime se smanjenje ili povećava produkcija toplote u organizmu.prolazak supstance kroz ćelijsku membranu u smeru manje koncentracije.Fiziologija rada Nalaz bi trebao da sadrži: • stanje organa i sistema koji je izoložen zahtevima rada.podrazumeva fotosintezu. Ovaj izvor energije čini fosfagensku (alaktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta. HEMIJSKA TERMOREGULACIJA Promena intenziteta metabolizma Hemijska termoregulacija podrazumeva regulisanje telesne temperature promenom intenziteta metabolizma. pri čemu se stvara i toplotna energija. predstavlja pretvaranje hemijske energije u mehanički rad.Nivo toplotne produkcije E . to je jedinica utroška energije u mirovanju i odgovara potrošnji kiseonika od 245 ml/min za osobu telesne mase od 70 kg. dostižu svoj maksimum posle nekoliko sekundi i veoma brzo se iscrpljuju. BIOENERGETIKA PRI RADU Vrste rada U živim organizmima odvijaju se tri vrste rada: • hemiski rad . Ovaj izvor energije čini glikolitičku (laktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta. • transportni rad . • ugljeni hidrati.posle 2-4 min. Pošto oslobađanje energije uglavnom zavisi od aerobnih procesa.Toplota koja se oslobađa pri radu S . snabdevanje O2 najčešće postaje zadovoljavajuće i organizam aktivira mnogo efikasniji i dugotrajniji TERMOREGULACIJA Termoregulacija je fiziološki proces kojim se održava telesna temperatura homeotermnih organizama u uskim granicama. Draž se aferentnim mijelinskim vlaknima prenosi u kičmenu moždinu kao niži termoregulacioni centar i u više strukture CNS-a (hipotalamus.5 do 33. disajnih puteva. digestivnom traktu i CNS-u. oksidativni proces stvaranja energije . Žlezde sa unutrašnjim lučenjem Pored neurorefleksnih reakcija. Energetski izvori u organizmu su: • energetski fosfati (ATP i CP). Da bi potrošnja kiseonika mogla da se upoređuje među različitim osobama uveden je pojam metaboličke jedinice (MET). merilo za oslobođenu energiju je potrošnja kiseonika.2ºC merena ispod pazuha. odnosno aktivnost kortikalnih centara CNS-a (psihički rad). • masti i • donekle belančevine.Odavanje toplote radijacijom (zračenjem) C . Zdrav muškarac ima radni kapacitet od 12-15 MET-a.Oksidativnu fosforilaciju. Međutim.Odavanje toplote kondukcijom (provođenjem) K . • vrednost relevantnih parametara tih funkcija. Glikoza . služokoži oka.mobilišu se trenutno. traje duže i ne služi samo za vršenje mehaničkog rada. preoptička area i retikularna formacija).razgradnja glikoze u anaerobnim uslovima (glikolitička fosforilacija ili anaerobna glikoliza) predstavlja energetski izvor koji se sporije mobiliše.Toplota akumuirana u organizmu MEHANIZAM TERMOREGULACIJE Mehanizam termoregulacija zasniva se na Neurorefleksnim reakcijama Reflesksni luk počinje delovanje draži (toplote) na termoreceptore za hladnoću i toplotu koji se nalaze prvenstveno u koži.1 do 37. Energetski fosfati (ATP i CP) . što je preduslov za odvijanje bioloških procesa.9ºC. • stanje relevantnih funkcija izoloženih organa. Oksidativna fosforilacija . Za početak rada i za kratkotrajan rad velikog intenziteta energija se uglavnom dobija anaerobnim procesima pri kojima se kao izvor energije koriste uglavnom energetski fosfati i glikoza. Energetski izvori Intenzitet napora sa kojim se obavlja neki rad utiče na vrstu energetskih izvora koji se koriste. Radni kapacitet Radni metabolizam je energetska potrošnja organizma koji radi i zavisi od opterećenja kome je radnik izložen. Temperatura kože može da varira od 29. već i za energetsku obnovu ATP-a i CP-a. dok unutrašnji organi imaju stalnu temperaturu od 37. u termoregulaciji značajnu ulogu imaju i štitasta i nadbubrežna žlezda.pretvaranje hemiske energije u mehaničku npr. kada potrebe aktivnih skeletnih mišića prevaziđu mogućnost dopremanja kiseonika ponovo se aktivira anaerobni laktatni (glikolitički) mehanizam za oslobađanje dodatne energije.Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R . Produkcija toplote je hemijski proces oksidacije organskih materija u aerobnim uslovima pri čemu se oslobađa toplota. • mehanički rad .8 do 38ºC Termoregulacija je zasnovana na procesu proizvodnje i odavanja toplote. Toplotna ravnoteža može se izraziti formulom: M=E±R±C±K±W±S gde je: M . Receptori za hladnoću su brojniji i smešteni su bliže površini kože. Fiziološka telesna temperatura kod čoveka kreće se od 36.Odavanje toplote konvekcijom (strujanje) W. 4 . aktivnost skeletnih mišića (fizički rad).

Individualne razlike uslovljene su i starošću. Crna rasa daleko bolje podnosi tropske klimatske uslove nego druge rase. u hladnu vodu zbog velike kontaktne površine sa tečnošću dolazi do velikog odavanja toplote. Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili visoke temperature. Kardiovaskularni centar je pod uticajem i viših kortikalnih centara i svesti. manji tečnost. Najveći koeficijenat provođenja toplotne energije imaju čvrsta tela (npr. može veoma uspešno podneti ekstremno visoke i niske temperature. Krvni pritisak se menja zbog dilatacije mišićnih arteriola. jer ga stimuliše i samo saznanje o predstojećem radu. Nakon toga. Konvekcija prestaje ako se temperature vazduha i kože izjednače. EVAPORACIJA (ISPARAVANJE. dok kod ekstremno niskih temperatura dolazi do paradoksalnog smanjenja metabolizma i produkcije toplote. • Pri temperaturi 15-25ºC proizvodnja toplote je stabilna. Ovo strujanje vazduha pospešuje odavanje toplote sa površine kože. to je znak da se. Kada nivo mlečne kiseline u krvi pređe 2 mmol/l. a ako je temperatura okolne sredine veća od temperature površine tela organizam će putem zračenja primati toplotu.).5 KJ toplote. vetar). a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. zdravstvenim stanjem i sl. Kardiovaskularni sistem u uslovima fizičkog napora Metabolički produkti. u prvoj fazi opterećenja stvori se nešto mlečne kiseline dok traje "uigravanje" lanca transportnog mehanizma kiseonika. ZNOJENJE) Isparavanje predstavlja jedini način odavanja toplote kada je spoljna temperatura jednaka ili veća od telesne temperature. Odavanje i primanje toplote zračenjem može se smanjiti adekvatnom odećom ili postavljanjem prepreka (vodeni zastori i sl. Minutni volumen srca i utilizacija kiseonika U mirovanju srce na minut izbacuje zapreminu krvi približno jednaku celokupnoj količini krvi u organizmu (5 litara). polom. Dužim boravkom u nepovoljnim temperaturnim uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim uslovima (aklimatizacija). a najmanji vazduh. na početku fizičkog rada prvi šalju impulse centru u produženoj moždini i regulišu rad kardiovaksularnog sistema. KONVEKCIJA (STRUJANJE) Vazduh neposredno iznad površine kože je nešto topliji od viših slojeva vazduha zbog čega se on penje naviše. Ukoliko se čovek nalazi u sredini koja je hladnija od površine njegovog tela doći će do odavanja toplote iz organizma putem zračenja. Sa daljim povećanjem spoljne temperature dolazi do paradoksalnog povećanja metabolizma. KONDUKCIJA (PROVOĐENJE) Kondukcija je direktno prenošenje toplotne energije sa tela veće na telo manje zagrejanosti pri čemu su tela u kontaktu.Fiziologija rada • Pri spoljnoj temperaturi 0-15ºC metabolizam se ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote. neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi do hlađanja organizma). Period aklimatizacije traje u proseku 10 do 20 dana i u ovom periodu radna sposobnost je smanjena. zbog nagomilavanja mlečne kiseline u krvi. češće su greške u radu i povređivanje. povećanjem intenziteta fizičke aktivnosti) FIZIČKA TERMOREGULACIJA U odavanju toplote učestvuju fizički fenomeni razmene toplote energije i to putem: RADIJACIJE (ZRAČENJEM) Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne nule odaju toplotu zračenjem. ali ova količina se ili iskoristi. povećanjem barometarskog pritiska i smanjenjem temperature okolnog vazduha. pored aerobnih procesa. znoja sa površnine kože utroši se 2. i proprioceptori informišu o promenama u mišićnom tonusu. Odavanje toplote znojenjem je efikasno jedino ako znoj isparava sa površine kože.pri čemu dolazi do transudacije tečnosti kroz zidove krvnih sudova u lumen znojnih žlezda). koje nastaju zbog pada pritiska i sniženja pH krvi. a • Pri temperaturi od 25-30ºC metabolizam se usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje. koji se nakupljaju u aktivnim mišićima i koji signaliziraju metaboličke promene. u snabdevanje energijom uključio i anaerobni metabolizam (laktatni deo kiseoničkog duga). Posle otprilike 30s uključuju se informacije iz hemoreceptora i baroreceptora karotidnog sinusa. Lučenje tečnosti iz organizma odvija se pasivno (putem difuzije) i aktivno (preko znojnih žlezda . Čovek pomoću adekvatne odeće i zagrevanjem ili hlađenjem sredine u kojoj se nalazi. Odavanje toplote konvekcijom povećava se sa povećanjem brzine kretanja vazduha (npr.ili eliminiše. pri čemu se povećanjem plućne ventilacije proporcionalno povećava i količina izlučene vodene pare. Na početku rada. Pri isparavanju 1 gr. ali u situacijama kada su povećani zahtevi za kiseonikom. Regulisanje telesne temperature hemijskim mehanizmom može biti: • nevoljno (spontani tonično-klonični grčevi telesne muskulature) i • voljno (npr. a time i produkcije toplote. Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko organa za disanje. Međutim pri potapanju tela u tečnost npr. minutni volumen 5 .

Ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama. PREMA UTICAJU NA ORGANIZAM Eustres . Povećanje srčane frekvencije u toku rada daje informacije o integralnoj opterećenosti radnika. kada je fizička radna sposobnost ograničena nesposobnošću miokarda da prihvati povećani venski priliv koji potiče uglavnom iz radno aktivne skeletne muskulature. potiču najviše od veće maksimalne frekvencije srca kod mlađih osoba. havarije. U toku dinamičkog mišićnog rada u kome su angažovane velike grupe mišića. pretežno zbog linearnog porasta srčane frekvencije do oko 80% od individualnog maksimalnog aerobnog kapaciteta. pljačke. raznim lišavanjima. 6 .Ukoliko stresni odgovor ostane u granicama zaštitne uloge (upozorenja). ali se smanjuje sa starenjem. Na taj način ukupna potrošnja kiseonika (VO2) može da se poveća 15 . opasnim situacijama. ratovi. Pri izometrijskom statičkom radu srčana frekvencija odmah u početku raste nelinearno. potresi. termoregulaciju. stupanje u brak. revolucije.. nagla promena temperature. gladovanje. saobraćajni udesi. Akcidentalni stresovi Vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode. Opšte je mišljenje da stres nije bolesno stanje već funkcionalno stanje narušene ravnoteže organizma i kratkotrajne psihofiziološke pometnje.: polazak u školu. smrt u porodici. Psihološki stres Izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima. Ona odražava energetsku potrošnju (dinamički rad). poremećaji biološkog ritma itd. Prema medicinskom shvatanju stres je bilo koje štetno dejstvo spoljašnjeg ili unutrašnjeg porekla koje narušava prirodnu ravnotežu organizma. a da miokard. fight or flight response). dok se istovremeno utilizacija kiseonika u tkivima uveća tri puta. progoni. permisivna granica miokarda može biti bitno snižena pri srčanoj insuficijenciji. Uloga samog miokarda u povećanju minutnog volumena za vreme rada od sekundarnog je značaja.18 puta u odnosu na potrošnju u mirovanju. PREMA ŽIVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMA NASTAJE STRES Stres se može definisati kao opšta nespecifična reakcija organizma izazvana nepovoljnim i štetnim uticajima iz spoljne i unutrašnje sredine. interpersonalni sukobi. buka i dr. Psiho-socijalni stres Termin koji se sve više koristi kako bi obuhvatio i psihološku i socijalnu komponentu stresa imajići u vidu da se one najčešće javljaju zajedno. pobuđen Starlingovim refleksom. Ubrzanje iznad 150 udara u minutu posledica je stimulacije simpatikusa (tzv. VRSTE STRESA PREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORA Fizički stres Izazvan energetskim promenama u okolini organizma. koje je moguće razumeti kao reaktivno stanje na granici između zdravlja i bolesti. konfliktima i dr. javlja reakcija prilagođavanja praćena različitim fizičkim i psihološkim poremećajima koji mogu dovesti do nastanka bolesti. psihičku napetost (stresne situacije) i cirkadijalne varijacije. odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom npr. koja iznosi 250 ml O2 / min. Ona se poveća do oko 150 udara u minutu inhibicijom parasimpatikusa. zaposlenje. toksični i infektivni agensi. Biološki stres Izazvan biološkim i fiziološkim činiocima kao što su: povrede. Kod osoba starih 20 godina maksimalna frekvencija srca je oko 200. Veći maksimalni minutni volumen srca i veća maksimalna potrošnja kiseonika kod mlađih u poređenju sa starijim osobama. odlazak u penziju i sl. Smatra se da je porast minutnog volumena srca u toku rada uglavnom posledica većeg venskog priliva. tako da kod osoba starih između 50 i 60 godina iznosi 140. samo unutar određenlh granica može da pojača snagu kontrakcije (sistolni volumen) i učestalost kontrakcija (frekvenciju srca). pubertet. socijalne krize. Distres . udari. Stresna reakcija ima zaštitni karakter. izometrijsko mišićno opterećenje (statički rad). usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. posla i sl. Ta tzv. srčana frekvencija u submaksimalnom području raste linearno. Profesionalni stresovi Vezuju se za posao koji čovek obavlja. tako da se Životni stresovi Vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici. gubitak imovine.Fiziologija rada srca može se povećati za oko 5-6 puta. Netreniranim osobama minutni volumen poveća se uglavnom na račun srčane frekvencije. Socijalni stres Izazvan činiocima socijalne prirode kao što su nagle: društvene promene.. a približavanjem maksimalnom aerobnom kapacitetu postaje nelinearna. adolescencija. Najveća moguća frekvencija srca za vreme obavljanja teškog mišićnog rada zavisi od godina starosti i stanja treniranosti. Mlinutni volumen srca raste linearno sa povećanjem intenziteta rada. gubitak tečnosti. Razvojni stresovi Vezuju se za životne krize i određene periode u čovekovom životu npr.

povećanje konc. Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna luči se jedan od dva transmitera 7 Faza alarma (Šoka) Kada individua postaje svesna prisustva stresogenog faktora i obraća pažnju na njega u cilju definisanja i procene stresora. kao i na krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojne žlezde. Kao što je već rečeno ANS kontroliše hipotalamus ali i kora velikog mozga. a smanjuje u organe koji ne učestvuju u motornoj aktivnosti. Sistemi Sy i PSy deluju recipročno. piloerektorne mišiće i neke krvne sudove). • povećava se nivo glukoze u krvi.Se luči na krajevima većine Sy nervnih vlakan Noradrenalin stimuliše efektorne organe vezujući se alfa i beta receptore na njima. koji izaziva lučenje adrenokorti-kalnih hormona iz kore nadbubrežne žlezde od kojih je najznačajniji kortizol. • povećava se dotok krvi u aktivne mišiće. Stres u roku od ne-koliko minuta dovodi do povećanja lučenja korti-zola i do 20 puta. opstipaciju. Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja) Ovu fazu karakteriše mobilizacija resursa celog organizma radi suprotstavljanja delovanju stresora i razvoju neželjenih posledica. moždanom stablu i hipotalamusu. Kod stresa dolazi do masivne aktivnosti simpatikusa kao rezultat čega dolazi do reakcije celog organizma koja povećava njegovu sposob-nost da obavlja naporan fizički rad i to na više načina: • povećava se krvni pritisak. Smanjuje zalihe proteina u skoro svim ćelijama osim u jetri . Usled sužene percepcije često dolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se druge karakteristike zane-maruju (fenomen tunelskog viđenja). HIPOTALAMUS→SIMPATIKUS→SRŽ NADBUBREGA Acetil-holin (Holinergična vlakna) . Kortizol ima brojne funkcije u kontroli metabolizma proteina.dolazi do porast glikoze u krvi. Vrši se analiza situacije. ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE Autonomni nervni sistem (ANS) kontroliše pre svega viscelarne funkcije organizma. odakle se nakon obrade simpatičkim (Sy) i parasimpatičkim (PSy) nervnim vlaknima šalju odgovori u viscelarne organe čime se kontroliše njihova aktivnost.Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na urbanu sredinu Akulturacioni stres . masti i ugljenihhidrata Stimuliše glikoneogenezu u jetri . Senzorni signali ulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kičmenoj moždini. neverica prema okolini. tes-tiraju se moguća rešenja i donosi konačna od-luka o suprotstavljanju i .Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na drugu kulturu FIZIOLOGIJA STRESA Za fiziologiju stresa važno je poznavati dve neuro-endokrine osovine i to: HIPOTALAMUS→ADENOHIPOFIZA→KORA NADBUBREGA Hipotalamus kontroliše većinu vegetativnih i endokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblike emocionalnog ponašanja. proteina u krvi i jetri. Noradrenalin koji se iz Sy nervnih završeta-ka luči direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-liko sekundi. Hipotalamus luči oslobađajuće i inhibirajuće faktore. dok noradrenalin i adrenalin koje srž nadbubrega luči u krv ostaju aktivni sve dok ne difunduju u tkiva. ali veći-nu organa dominantno kontroliše jedan od njih. Deo Sy pregangliskih vlakana završava se direktno u srži nadbubrežne žlezde. Izgleda da viša područija mozga mogu promeniti delovanje ANS toliko snažno da mogu izazvati i neka oboljenja (peptički ulkus.Se luči na krajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana.dolazi do porasta rezervi glikogena u jetri Umereno smanjuje korišćenje glikoze u svim ćelijama u organizmu . • raste ćeliski metabolizam u celom organizmu. pod čijim dejstvom adenohipofiza luči adrenokortiko-tropin (ACTH). Acetilholin stimuliše efektorne organe vezu-jući se za muskarinske i nikotinske receptore na njima Noradrenalin (adrenergična vlakna) . Lučenje CRF i ACTH nalazi se u direktnoj negativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola u plazmi. Preko ovih vla-kana srž nadbubrežne žlezde stimuliše se na lučenje hormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%) koji se putem krvi prenose u sva tkiva. U fazi stresa luči se kortkotropin oslobađajući faktor (CRF). glikoliza u jetri i mišićima. Svrsishodnost ove reakcije još uvek nije do kraja poznata.Fiziologija rada PREMA FIZIČKOM I SOCIJALNOM KONTEKSTU U KOME NASTAJE Ekološki stres . srčane palpitacije ili čak srčani udar).Koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu. Procesi opažanja i mišljenja su narušeni tako da je otežana objektivna ocena situacije i donošenje pravilnih rešanja. ali su stresni stimulusi nadmoćniji i uvek mogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola. suočavanje sa okolnostima. Tada se na emocionalnom planu uočava zbunjenost. koji kontrolišu lučenje hormona adenohipofize. Urbani stres . Podstiče mobilizaciju masnih kiselina i nji-hov korišćenje za dobijanje energije Ima antiinflamatorno dejstvo i suprimira imunološki sistem Na ovaj način kortizol koji se luči u fazi stre-sa pomaže da metabolički sistem kao izvor ener-gije umesto glikoze koristi masne kiseline. Simpatička stimulacija viscelarnih organa se dakle odvija na dva načina direktno preko simpatičkih nerava i indirektno preko hormona srži nadbubrega koji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa. snaga mišića i mentalna aktivnost.

sa jedne strani i sa druge strane i • individualne karakteristike samog radnika . javljaju se greške. normirani poslovi. Stres na poslu se može opisati kroz dva fenomena: • kvantitativan . • repetitivni i monotoni poslovi . poslovi menadžera.npr. a u daljem toku i neki instiktivni šabloni. Čuvari. usluživanje više ljudi. Faza sloma ličnosti (Faza iscrpljenja i dezintegracije) Dolazi do slabljenja kompenzatornih mehanizama ličnosti. noćni rad. • posao na izolovanim usamljenim mestima . • potpuno i pravovremeno informisanje . rad na pregovaranju. hemikalije. Klinički se manifestuje pre svega simptomatologijom poremećaja neurovegetativnog sistema Prevencija profesionalnog stresa Mere za prevenciju profesionalnog stresa mogu biti veoma različite: • profesionalna selekcija . rad sa učenicaima.osoblja za poslove i zadatke koji nose rizik stresnog reagovanja.Fiziologija rada savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo iz stresne situacije. prosvetni radnici. 8 .pri rukovanju mašinama i uređajima npr. uslužna delatnost). monotoni poslovi (suviše lako) ako se rade pod vremenskom presijom (suviše mnogo). U vezi stim razlikujemo: • fizički profesionalni stres i • psihički profesionalni stres. jednostavni.npr. Tehno-stres Nastaje kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije. • zamorni kontakti sa drugim ljudima . U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo.kada posao predstavlja izvor nedovoljnog opterećenja (suviše malo) ili prevelikog opterećenja (suviše mnogo) i • kvalitativan . Izvori psihičkog stresa Postoji veliki broj pojedinačnih faktora i njihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvori psihičkog stresa na nekom poslu. • organizacioni faktori rada . upravnika. rad sa skupom opremom. • mogućnost nastanka vanrednih situacija. nemogućnost koncentracije. • kompleksno odlučivanje i rešavanje problemaposebno kad je vezano za vremenski rok i druge ljude. javlja se rasejanost.-rad na traci. aktiviraju neke automatske navike. • odgovornost za materijalne vrednosti . nadzornika.gde se radni zadaci ponavljaju u rasponu kraćem od 2 min. • prisustvo faktora radne sredine . Ako sve ovo ne da pozitivne rezultate nastupa treća faza. • poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanim posmatranjem . složenim uređajima. neodređeno radno vreme. pacijen-tima i sl. piloti. depersonalizacijom ličnosti i nemogućnosti samorealizacije novih obaveza i zadataka. prašina. • ograničavanje slobode i inicijative u poslu . • nametnuti ritam rada . kranisti.bez kontakta sa drugim ljudima i bez pomoći npr. kontrola kvaliteta proizvoda. • odgovornost za druge ljude . kao i poslovi koji se obavljaju retko (suviše malo) ali sa izuzetno komplikovanim odlučivanjem (suviše teško) mogu predstavljati stresne faktore. Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo ne razreši stresna situacija dolazi do regresije na mentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu.simultani rad na više mašina. • poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla npr. mikroklima. • loši međuljudski odnosi i • ubrzane promene i inovacije na posla Klinički oblici profesionalnog stresa Sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) Najčeće se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloženi velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari.smenski rad. Klinički se manifestuje emocionalnom tupošću. • neodgovarajuća radna oprema i zaštitna sredstva. poslovi vezani za ritam rada mašine. a u ekstremnim slučajevima mogu se ispoljiti akutni psihički poremećaji ili psihosomatska oboljenja.tj. vozači. a mogućaje i pojava inhibicije i ukočenosti. PROFESIONALNI STRES Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika.svih koji mogu biti izloženi stresu.kada posao radniku pruža nedovoljnu stimulaciju (suviše lako) ili prekomernu stimulaciju (suviše teško) Npr.poslovi koji zahevaju strogu primenu paravila i propisa. Etiologija Za nastanak profesionalnog stresa bitni su: • uslovi i zahtevi posla (Radno opterećenje) . sa druge strane.npr.buka. njegovo doživljavanja samog posla.npr. Ponekad se javlja i intenzivni strah i panika. sa jedne strane i nemogućnosti radnika da se usavrše i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom vremenskom periodu. • akutni profesionalni stres i • hronični profesionalni stres. Uglavnom se izdvajaju sledeći psihološki faktori profesionalnog stresa: • odgovornost za bezbednost ljudi .npr.

strukturalne i organiuacione mere. psihološkom i socijalnom nivou. izdržljivost. fizioloških i psiholoških funkcija. tako i na fiziološkom.duži od 24 sata Detaljnija podela ritmovi visoke učestalosti ritmovi srednje ušestalosti mezo-ritmovi makro-ritmovi mega-ritmovi prema sferi na koju deluju • • • • • • • • • • • BIOLOŠKI RITMOVI Definicija Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima.traju oko nedelju dana cirka-anularni .traju oko 24 sata cirka-septalni.traju oko godinu dana ultra-dijalni . Ovaj ciklus traje 23 dana. vežbe). medicine (Hrono-medicina) i psihologije i fiziologije (Hrono-psiho-fiziologija). • tehnološke.Fiziologija rada • adekvatno znanje i iskustvo . Takve osobe najčešće se obraćaju za psihološku i medicinsku pomoć. kao što su snaga. Osnovne karakteristike kojima možemo opisati neki biološki ritam jesu: • period . • podsticanje individualne stvaralačke aktivnosti.kaći od 24 sata infra-dijalni . • medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i • lečenje u odgovarajućim ustanovama uslovljene oscilacije fizičkih. psihološke izdržljivosti i tolerancije na psihički stres i frustracije. psihološkom i socijalnom planu. Lečenje profesionalnog stresa U situacijama ekstremnog opterećenja koje prevazilaze čovekove normalne kompenzatorne mogućnosti. ali i od situacije i opštih okolnosti u kojima se koriste mere za prevazilaženje stresa. • frekfencija . • aktivan odmor i rekreacija.za suočavanje sa stresnim fakorima i događajima. bioloških. brzina reagovanja i sposobnost koordinacije pokreta. • druženje. • bolja organizacija radnog i slobodnog vremena. • amplituda .razvijanje određenog radnog morala.najbolje oružije u borbi sa iznenadnim teškoćama. koji su značajni kako na biološkom.: Direktna akcija .deo ciklusa ili tačka u ciklusu koja izražava trenutno stanje unutar nekog perioda i • prosečna vrednost Podela Prema vremenskom trajanju: cirka-dijalni .broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti koja se izvrši u određenoj jedinici vremena. kao i od kapaciteta i sposobnosti osobe koja je doživela stres. dolazi do javljanja stresa i patoloških procesa što izaziva pad radne i ukupne aktivnosti. a kritični dani su 1.na psihološkom planu najčešće se primenjuju mehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr. • upoznavanje sa problemima na poslu i u životu. suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje. Ritmovi emocionalne aktivnosti Deluje na sposobnost doživljavanja raznih osećanja i raspoloženja. i 15. . • podizanje samopouzdanja optimizma i opšteg nivoa psihičkog zdravlja. • održavanje pozitivnog raspoloženja. • faza . • učestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima. svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima.Izbegavanje štetnih uticaja.vreme potrebno da neka pojava ili aktivnost izvrši jedan ciklus. Ovaj ciklus traje 28 dana. koja podrazumeva: • razgovor sa poverenjem i naklonjenošću. • program obuke i pripreme . i 12. kondicije. • medicinske i psihološke mere i dr. Značaj bioloških ritmova je veliki jer bez vremenske sinhronizacije velikog broja funkcija u našem organizmu ne bismo mogli raditi i živeti. Periodična promenjivost u živom svetu i ljudskom organizmu postoji na različitim nivoima biološke organizacije. . Izučavanje bioloških ritmova najveću primenu našlo je u okviru biologije (Hrono-biologija). a njihova glav-na funkcija sastoji se u vremenskoj usklađenosti i organizaciji međusobno povezanih procesa. Može se reći da biološki ritmovi služe opstanku i optimalnom odvijanju toka života. počev od nivoa ćelije pa do organizma u celini. • boravak u prirodi na svežem vazduhu.otklon od nultog stanja do maksimalne vrednosti u pozitivnom ili negativnom smeru. • izgradnja poželjnog stila življenja. • informisanje o prirodi stresnih događaja. a kritični dani su 1.koji se mogu sprovoditi na fiziološkom. Ove periodične promene ili vremenski 9 Ritmovi fizičke aktivnosti Deluje prevashosno na fizičku sposobnost organizma. • promena posla. hemijskih. • jačanje volje. • sticanje veština za samokontrolu i vladanje stresom kroz trening i relaksaciju (joga. a posebno na mentalno zdravlje i kreatvivne sposobnosti pojedinca. • pravilno vaspitanje . Razni palijativni modeli . Efikasnost prevladavanja stresa u najvećoj meri zavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremećaja nastalih pod dejstvom stresnih faktora.

Njihovo prilagođavanje nakon desinhronizacije znatno je teže nego li kod stabilnih ljudi. dok uspošnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. Ove promene utiču na radnu efikasnost pa se pilotima preporučuje odmor od 7-15 dana nakon leta.kretanje nebeskih tela itd. Još uvek nije razjašnjeno šta uslovljava ovu sinhronizaciju. Dani u kojima dolazi do prelaska pozitivne faze u negativnu ili obrnuto nazivaju se kritični dani. Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti. Kad je reč o psihičkim sposobnostima konstatovano je da obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima. Normalno je očekivati da radna uspešnost bude slabija u periodu sniženog nivoa aktivacije. ali je isto tako zapaženo da je radna uspešnost slaba i pri izrazito visokom nivou aktivacije. Ovaj ciklus traje 33 dana. • pospanost. Kod njih zbog brze promene vremenskih zona dolazi do neusklađenosti bioloških ritmova sa spoljašnjim vremenskim i socijalnim ritmovima tako da nastupa desinhronizacija praćena nizom simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom putne desinhronizacije: • opšti umor. a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). a druga negativna polovina periode nepovoljnu (minus) fazu. Može se ipak zaključiti da se bolji rezultati na većini radnih zadataka postižu tokom dnevnih smena nego u noćnim smenama. Cirkadijalni ritam i rad u smenama Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je koda radnika koji rade u smenama. koninuirani tehnološki procesi i smenski rad. Telesna teperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h). Poreklo i priroda bioloških ritmova Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (npr. opšta budnost i efikasnost znatno smanjeni. • malaksalost. Zastupnici drugog shvatanja osporavaju ove rezultate time da je nemoguće postići potpunu izolaciju na zemlji (uticaj gravitacije.režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći). Cirkadijalni ritam i radna uspešnost radnika U svojoj dugoj evoluciji čovek je živeo i radio prateći svojom aktivnošću ciklične izmene dana i noći (danju je obavljao razne aktivnosti. a kritični dani su 1 i 17. osobina ličnosti. što se i događa u noćnim smenama. uvođenje veštačkog svetla. Utvrđeno je da i osobine ličnosti imaju uticaja na spontanu desinhronizaciju bioloških ritmova. Ovi ciklusi se grafički mogu prikazati u obliku sinusoide. • opstipacija. • slabljenje apetita. učenja i pamćenja). Naročito su nepovoljni periodi kada se poklope dva ili tri kritična dana. poremetio je ovaj prirodni ritam. magnetno polje. Poremećaj bioloških ritmova kod ljudi sa labilnijim neurovegetativnim sistemom može dovesti do razvoja neuroze i povećati sklonost ka stresnom reagovanju. pri čemu prva pozitivna polovina periode predstavlja povoljnu (plus) fazu. kao i od uslova u kojima se rad obavlja i idividualnih razlika tj. Smatra se da u ovim danima postoji povišena sklonost ka neadekvatnom reagovanju. dok u nepovoljnim periodima obično postiže rezultate koji su na donjim granicama individualnih sposobnosti. Genetska uslovljenost Po jednima biološki ritmovi su genetski programirani (postojanje biološkog sata koji reguliše biološke funkcije u organizmu). radijacija). • bezvoljnost i • blaga depresija. dok je noć bila rezervisana za spavanje). • iscrpljenost. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju. rasuđivanja.8h. nego u noćnom periodu. Sindrom putne desinhronizacije Posebna vrsta cirkadijalnog ritma radne uspešnosti praćena je kod pilota i putnika na interkontinentalnim letovima. Savremeno idustrijsko društvo. Konstatovano je dakle da ritam radnog učinka zavisi ne samo od doba dana već i od vrste radnih zadataka. 10 .Fiziologija rada Ritmovi intelektualne aktivnosti Deluje na intelektualne sposobnosti čoveka (sposobnost razmišljenja. U prilog prvoj teoriji ide činjenica da u uslovima potpune izolacije nakon početne desinhronizacije posle izvesnog vremena većina fizioloških funkcija se uspostavlja na ritam od 24. Reakcija prilagođavanja na spoljne uticaje Po drugima biološki ritmovi predstavljaju reakciju prilagođavanja organizma spoljnim uticajima i promenama u spoljnoj sredini koji su određeni svetlosnim i drugim signalima . Posebno nepovoljno na cirkadijalni ritam deluje rad u toku noći kada su čovekove prirodne psihofiziološke funkcije. U povoljnim periodima čovek može da postigne maksimalne rezultate u granicama svojih realnih mogućnosti.

zanemarivanje društvenih obaveza. Manji radni učinak Istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni.5-20. pa kao jedino rešenje ostaje brza rotacija smena (na 2-3 dana) koja ne pruža šansu za veću noćnu adaptaciju. poremećaj komunikacije i sl.Fiziologija rada Smenski rad je svaka radna aktivnost koja se obavlja van dnevnog radnog vremana. Energetska potrošnja kreće se od 4-6 kJ/min. NEGATIVNI EFEKTI SMENSKOG RADA Raspored smena uglavnom proizilazi iz zahteva posla i socijalnih okolnosti.5 kJ/min. DELATNOSTI SA SMENSKIM RADOM Uslužne delatnosti (zdravstvo. Neke prizvodne delatnosti (industriji gde postoji kontinuirani tehnološki proces npr. pri izrazito teškom fizičkom radu. Prema energetskoj potrošnji rad može biti: • Lak rad 10. Težina nekog konkretnog rada ne bi smela da bude veća od onog koji određeni pojedinac može da realizuje. Češća pojava nezgoda na radu Po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. Mentalni poremećaji neurotskog tipa Češće kod radnika sa labilnim neurovegetativnim sistemom i neurotičara anksioznog ili depresivnog tipa. Polazeći od činjenice da je pod određenim uslovima moguće prilagođavaje bioloških ritmova ako se duže radi u izmenjenom režimu ili u noćnoj smeni. fizički rad sa pretežnom aktivacijom velikih mišićnih masa u aerobnim uslovima. • Umeren rad 15. MODELI SMENA Regularni režim smena Podrazumeva stabilni režim smena npr.). U drumskom saobraćaju većina nezgoda se obično dešava u ranim jutarnjim časovima što se može objasniti pospanošću i uticajem bio-loških ritmova. Zbog toga većina autora smatra da ne može doći do potpune adaptacije na smenski i noćni rad. Tako smenski rad može da dovede do: Poremećaja navike uzimanja hrane Smenski radnici ne jedu redovno. Problem smenskog rada delimično se može rešiti i selekcijom osoba za rad u smenama. PROCENA TEŽINE RADA Procena težine rada u fiziologiji vrši se u cilju: • normiranja radnog opterećenja • programiranja režima rada i odmora • vršenja profesionalne selekcije Procena težine rada može se izvršiti na osnovu određivanje utrošene energije tokom rada.5 kJ/min.0-32. obezbeđenje. Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost.5-26. a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano ili polifazično spavanja).0 kJ/min. godine starosti i stepen uvežbanosti. vojska. a najbolji u popodnevnoj smeni.7 kJ/min. koncentraciju. • Težak rad 20. jedu na brzinu i to hladne obroke i češće konzumiraju alkohol i duvan. a da pri tom ne naruši homeostazu svog organizma. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%. industrija gvožđa). svaka 2-3 dana). stalni rad u noćnoj smeni. U praksi se ovo retko primenjuje pošto potpuno prilagođavanje nije moguće zbog prekida rada tokom vikenda ili za vreme odmora kada se biološki ritmovi vrate na staro. TEŽINA RADA Svaki rad odlikuje se određenim stepenom težine. policija itd. Na energetsku potrošnju dominantan uticaj imaju pol. • Vrlo težak rad 26. a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja.u novije vreme. u miru do 50-80 kJ/min.9-15. Ovakva podela se može primeniti samo na dinamički. saobraćaj. pažnju i druge psihičke funkcije. Poremećaj socijalnog života Narušavanje odnosa u porodici. neki autori kao rešenje problema smenskog rada predlažu model stabilnog ili sporog rotiranja smena. proizvodnja hrane. Težinu rada dakle određuje konkretan rad prema konkretnom čoveku. Neke neproizvodne (činovničke) delatnosti . tako da je na mnogim poslovima nemoguće isključiti smenski i noćni rad. PRAĆENJE DRUGIH POKAZATELJA FUNKCIJA LJUDSKOG ORGANIZMA 11 . nedeljni. Poremećaj spavanja Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3). Rotirajući režim smena Podrazumeva različite modele rotiranja smena (mesečni.

ali ni jedna od njih nije sa sigurnošću objasnila uzrok nastanka zamora.Fiziologija rada Merenjem količine utrošenih kalorija tokom rada.). Tri su osnovne karakristike zamora: • zamor je individualna pojava . te reaguju različitom aktivacijom. fizički rad u toploj radnoj sredini znatno je teži od istog rada u zoni konfora. tako da verovatno ovaj fenomen nastaje kao posledica više faktora. Teorija ugušenja Za rad svake ćelije potreban je kiseonik. učestale pokrete nadražaji se stvaraju sa većom učestalošću i padaju u vreme refrakternosti te se ne mogu sprovesti kroz nerv do mišića. Zamor je pojava koja se još uvek nalazi u domenu fizioloških reakcija organizma. Posle svakog sprovedenog nadražaja sledi vreme kada je membrana nerva depolarizovanaza za vreme kojeg draž bilo koje jačine ne može da se sprovede kroz nerv ni da deluje na mišićno vlakno. jednom smo u stanju umora gladni. • težak rad .. Npr. Pri ovakvom radu gomilanje anaerobnih produkata već posle nekoliko minuta zaustavlja radnu aktivnost. što znači da se ne meri napor. subjektivnim doživljajem itd. rad će biti težak čoveku čije je maksimalno dohvatno polje 210 cm.).rad pri kome je u čitavom toku rada očuvana ravnoteža između potreba i snabde-vanja organizma kiseonikom. U toku rada koji 12 . zahtevi za određenim stepenom fizičke snage. RES. antropometriski zahtevi (telesna težina i visina. Kada rad traje duže ili je naporniji nedostaje O2. • zahtevi za određenim senzibilitetom. anaerobni produkti metabolisali u toku samog daljeg rada. organskih sistema ili organizma u celini prilikom savlađivanja različitih vidova opterećenja.rad kod koga se produkti anae-robne konponente rada kumuliraju i metabolišu tek po prestanku radne aktivnosti. mišićne ćelije ga koriste u toku svog rada za izvođenje kontrakcije. da bi se nakon stvaranja ravnoteže između potreba i snabdevanja. Kod poslova koji zahtevaju brze. Na istom radu zahtevi rada su najčešće mnogobrojni. zamorom. KLASIFIKACIJA TEŽINE RADA Prema ostvarenoj potrošnji kiseonika: • lak rad . Npr.. Ciklus ovakvog rad može trajati do 30 minuta. Kao posledica toga rad se menja po brzini i kvalitetu ili prestaje. mišićna ćelija se guši i organizam se zamara. aerobnog kapaciteta: • lak rad do 25% MAK • umeren rad 25 do 50% MAK • težak rad 51 do 75% MAK • vrlo težak preko 75% MAK • ZAMOR Zamor je fenomen koji nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih organa. Pri radu organizam može maksimalno da obezbedi do 10 puta više kiseonika. rad se meri nezavisno od čovekovog ulaganja i njegove mogućnosti da taj rad obavi.npr.rad koji je u početku anaeroban. mora da se obavlja za svaku situaciju posebno i to uzimajući u obzir sve aspekte rada i napor čoveka koji ga obavlja. odnosno nastaje zamor. koji uz poštovanje pojedinačnih kriterijuma.. • psihološki zahtevi itd. • umeren rad . različiti ljudi ulažu različite napore. a drugi put izgubimo apetit • reverzibilnost unutar 24h -posle odmora osećaj zamora nestaje i sve funkcije se vraćaju u normalu • izazvan je raznim životnim i radnim okolnostima TEORIJE NASTANKA ZAMORA Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju nastanak zamora. Teorija iscrpljenja Mišićna ćelija za svoj rad. Prema procentu angažovanog max. Među zahteve za određenim funkcijama spadaju: morfološki. izdržljivošću. na novom energetskom nivou. Procena težine rada je dakle dinamički posao. Što je broj zahteha veći rad je teži. ELEMENTI TEŽINE RADA Zahtevi rada Određuju težinu rada na više načina. a neće biti težak za čoveka čije je dohvatno polje 250 cm.rad kod koga je energetska potrošnja blizu granice maksimalnog aerobnog kapaciteta. zahtevi za sistemima koji obezbeđuju kiseonik i razmenu materija (KVS. • vrlo težak rad . Teorija promenjene hronaksije Skeletni mišići aktiviraju se putem nadra-žaja koji do njih dolaze preko mijeliniziranih nerava preko neuromuskularne ploče. ako je ručica komande kojom rukuje na visini od 250 cm. koristi E dobijenu razgradnjom ATP-a na ADP i AMP. • zahtevi za receptorima. jer u suštini predstavlja signal koji opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterećenja.. Zato se utrošak energije tokom rada mora konbinovati sa pokazateljima drugih funkcija čovekovog organizma koji učestvuju i menjaju se u toku rada. Za jedan isti rad izražen istom količinom utrošene energije. Može se manifestovati kao lokalni zamor ili kao zamor celog organizma.

Subjektivan doživljaj zamora vremenski zaostaje za promenama koje su se u organizmu dogodile. Izračunava se po formuli: gde je: . Aktivaciona teorija Odnosi se pre svega na umni rad. povećana količina izlučenog znoja.Izmereni maksimalni aerobni kapacitet tog istog radnika. osećaj nelagodnosti ili čak bola. insuficijencije mišićnog krvotoka. pola. a radne situacije doprinose različitim nivoima psihičke tenzije. nastaje zamor i rad prestaje. glikogen). razdražljivost i svadljivost. ćelija se truje.Max. ali imaju dva bitna nedostatka. Po njoj spoljašnja draž (nalog za rad) deluju na koru velikog mozga (aktivira je). Smatra se da se funkcije CNS-a koje su u toku rada angažovane. dolazi do poremećaja akcionih potencijala koji se provode skeletnim nervima. to se i nivo aktivacije menja (od stanja najveće ekscitacije do pospanosti). . pa se metabolizam neobavlja do kraja. FIZIČKI ZAMOR Povećana potreba mišića za O2 i E u toku rada obezbeđuje se povećanjem rada KVS i RES sistema kao i povećanjem iskorišćavanja O2 u mišićima. pojava spontanih pauza. MODERNO SHVATANJE ZAMORA Po ovom shvatanju zamor je centralnog porekla. težak ili se obavlja ubrzanim ritmom. povećana kožna temperatura. Zamor nastaje usled neadekvatne aktivacije.kada se naizmenično u jednom istom centru smenjuju ekscitacija i inhibicija Kako je dejstvo kore i retikularne formacije recipročno. pri čemu se stvara i nagomilava mlečna kiselina koja prouzrokuje bol u mišićima što dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. Klinički znaci fizičkog zamora • • • • • • • • • • • • • • • Psihomotorna usporenost.Vo2 max (predviđeni) 13 FAI=Vo2max (predviđeni)-Vo2max (izmereni)* 100 . Kao posledica ovoga dolazi do poremećaja u ćelis-kom metabolizmu i gomilanje kiselih metaboličkih produkata. Teorija intoksikacije Rad koji traje duže ili je teži nego što aerobni kapacitet osobe može da reguliše. VRSTE FIZIČKOG ZAMORA Zamor pri dinamičkom radu Nastaje kada je u radu angažovano više od 1/7 mišićne mase. Sa druge strane. aerobni kapacitet predviđen na osnovu starosti. Mišići koji obavljaju određeni fizički rad imaju uvežban motorički model kojim najefikasnije obavljaju određeni rad. Tada organizam nije u stanju da obezbedi dovoljno O2 i E. Kada zbog zamora prestanu da rade. Funkcionalni aerobni deficit (FAI) . kiseli metabolički produkti se gomilaju u mišićnim ćelijama što sve dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. paspanost i zaboravnost.Vo2 max (izmereni ) . kreatininfosfat. nespretni i suvišni pokreti. povećan broj treptaja očnih kapaka Subjektivni znaci zamora su veoma značajni za njegovu procenu. pomoćni mišići koji nemaju uvežbane motoričke modele pa rad obavljaju sporije i manje efikasno. povećana frekfencija disanja i pulsa. bezvoljnost i apatičnost. težine i visine radnika . Kada se ove rezerve glikoze i glikogena iscrpe.kada ekscitacija jednog centra izaziva inhibiciju drugog i obrnuto i Autoidukcija . Kad je rad dugotrajan. a preko nje na retikularnu formaciju u kojoj se odigravaju procesi ekscitacije i inhibicije koji indukuju jedan drugog. Lokacija ovih procesa do danas nije utvrđena. pri takvom radu se utroše i energetske rezerve (ATP. iz nekog razloga dezintegrišu i njihovi delovi ponovo integrišu na nekom drugom nivou ili po drugom modelu što se manifestuje kao zamor. rad mogu da preuzmu drugi. povećan traumatizam na radnom mestu. promena raspoloženja. lako povećanje krvnog pritiska. nastupa zamor zbog nemogućnosti zadovoljenja povećane potrebe za kiseonokom u mišićnom tkivu. Smatra se da izometriska napetost preko 20-30% maksimalne izaziva potpunu kompresiju lokalnih krvnih sudova. odnosno inhibicije centara koji su pri radu bili duže ekscitirani.Izražava granicu za fizički napor. Zamor pri statičkom radu Nastaje kada rad od mišića zahteva da ko-riste veliki procenat svoje maksimalne izometrijske moći. Postoje dva tipa ovog procesa Naizmeničana indukcija . Promena brzine i ritma mišićnog rada takođe može da bude uzrok zamora jer se skraćuje vreme dekontrakcije mišića pa on ne stigne da se u potpunosti oporavi. Zbog nemogućnosti aerobnog uključuje se anaerobni metabolizma. opadanje radnog učinka i greške u radu.Vo2 max (predviđeni) . zahteva uključenje anaerobnog kapaciteta u toku koga se metabolizam zaustavlja u Krebsovom ciklusu na nivou pirogrožđene i mlečne kiselčine koje se nagomilavaju u mišićnoj ćeliji. glikoza. organizam se zamara i rad prestaje. iscrpljenost.Fiziologija rada je u skladu sa fiziološkim kapacitetom ta utrošena E se nadoknađuje razgradnjom glukoze iz krvi i glikogena iz jetre.

pa je zato efekat ovakvog odmora bolji. Pri aktivnom odmoru rad se ne zaustavlja već ga obavljaju druge mišićne grupe. pa rade i dalje. PODELA ODMORA PO SADRŽAJU Pasivni odmori U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi. • opadanje intelektualnih funkcija . pojačana razdražljivost. gubitak apetita i smanjenje telesne težine. prvo najfinije. a novi radni dan započinje već umorna. Premor dakle predstavlja patološku pojavu i negativan efekat rada. ekscitacija tog centra (zbog naizmenične indukcije) izazvaće produbljenu inhibiciju centra prvobitnog motoričkog modela. Tada se organizam oporavlja. Za razliku od mišićnog rada kod umnog rada se količina krvi u moždanom tkivu neznatno povećava.Fiziologija rada Osobe koje su veoma motivisane da rade često ne osećaju zamor. Istraživanja pokazuju da je i efikasnost takvog rada veća nego kada je vreme za odmor strogo planirano jer se nikada ne može planirati vreme pauze koje odgovara svim radnicima. U toku njenog traja mišićna ćelija se oporavlja više i brže nego pri običnoj autoin-hibiciji. Postoji nekoliko modela sportsko rekrea-tivnih odmora koji se koriste na početku i kraju radnog vremena ili u pauzama. To su posebni programi vežbanja koje izvode stručnjaci iz tih oblasti. Kada je rad doveo do zamora odgovarajućeg centra. programiranjem nove aktivnosti. tako da preskačući doživljaj zamora. greši i sl. kod premora se osoba danima ne oporavlja. 14 . već biva primorana da na kraće ili duže vreme prestane da radi da bi se odmorila. Predstavlja skup sportsko rekreativnih aktivnosti koje su usme-rene na uključivanje ne zamorenih mišića u rad. tremor. Vreme potrebno za ovakav odmor zavisi od težine i trajanja rada koji je doveo do zamora i može se izračunati po formuli: Dužina potrebnog odmora = Težina prethodnog rada (u Kcal/min) * 100 (u % trajanja prethodnog rada) Aktivni odmor Aktivni odmor je odmor promenom rada odnosno anti-opterećenjem. PSIHIČKI ZAMOR Kod umnog rada preoladavaju psihički fenomeni uz neznatno motoričko angažovanje. Odmor treba da nastupi odmah nakon nas-tanka zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih funkcija. Simptomi umnog zamora isti su kao i zamora drugog porekla. On je efikasniji od pasivnog odmora ukoliko je do zamora došlo usled umnog rada. Prekidu rada prethodi subjektivni doživljaj nekog vida nemoći (radi sporije. Organizacija režima rada gde su ovakve spontane pauze moguće je veoma dobra. nastaje hronični zamor odnos-no premor. Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u potpunosti nestaje u toku 24 sata. pa se ni zamor kod umnog rada ne može objasniti klasičnim teorijama zamora već je verovatnije da objašnjenje leži u aktivacionoj teoriji. odmah dolaze u stanje premora. opadanje interesovanja za rad. Planirani odmori Odmori mogu i da se programiraju u okviru planiranog režima rada i odmora. neurotsko reagovanje ako premor traje duže. a od objektivnih pokazatelja imamo: • sporije i konfuznije rasuđivanje. tj. najbolje je da osoba tada leži. ekscitira neki novi centar. često oboleva usled smanjene otpornosti. a organizam je u stanju mirovanja. osoba se subjektivno bolje oseća.i to redom. tahikardija. Međutim ako se pri nastanku zamora.) ili smetnje somatskog tipa (bolovi. nespretnije. • promena raspoloženja PREMOR Ukoliko rad koji je doveo do akutnog za-mora traje i dalje. malaksalost itd. njegovu ekscitaciju smenjuje faza inhibicije (autoinhibicija) što dovodi do zaustavljanja rada i nastanka pasivnog odmora.). opadanje krvnog pritiska. PODELA ODMORA PO NAČINU NASTANKA Spontani odmor Nastaju u toku samog rada. U principu bolji efekti se postižu kraćim a češćim pauzama. ODMOR Fiziološka odbrana organizma od zamora jeste prestanak rada odnosno odmor. tako da se umni rad ne može meriti količinom utrošenog kiseonika. statičkog rada i dinamičkog rada manjih mišićnih grupa. njih osoba ne planira. zamor postepeno nestaje. stalno je umoran i nemože se odmoriti za 24 h. pa postupno grublje. iscrpljen i zamoren ujutro pre početka rada. KLINIČKI ZNACI PREMORA • • • • • • • • • • Radi bez volje i sa velikim naprezanjem. Suštinu ovakvog odmora je moguće objasniti fiziologijom retikularne formacije. Oni se najčešće planiraju za celu radnu grupu.

Projektovanje objekata i opreme 15 . mehanizacije i automatizacije procesa. IV . II . analiziranja svih incidenata itd.Tim koji sprovodi zaštitu I – Preduzeće KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika . Izdvajanje radnika . Funkcija zaštite na radu sastoji se iz mera i aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nesreća i povreda na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad i očuvanje zdravlja radnika. U ostvarenju zaštite na radu učestvuju tri osnovna elementa: Uprava preduzeća mora da ima pozitivan stav prema zaštiti na radu. profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom. Zaštita na radu je sastavni deo organizacije rada preduzeća ili ustanove i obuhvata mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova na radu. tehnolozi. Izolacija rizika . da prati promene u operacijama i tehnologiji i da evaluira rezultate sprovedenih mera. Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem. Radnci su motivisani da učestvuju u procesu ostvarenja zaštite na radu i na taj proces mogu mnogo da utiču ako se pridržavaju propisa o načinu rada. periodičnih pregleda opreme. donošenjem odgovarajućih zakonskih akata iz ove oblasti i kontrolom poštovanja tih zakona preko inspekcijskih organa. Treba da bude integralni deo preduzeća ili ustanove. Ovo se postiže metodama supstitucije. Osnov-ni elementi ovih planova jesu: Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. materijal za edukaciju i obuku radnika u oblasti zaštite. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla. za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. I .Obično se primenjuje pri projektovanju.Stav preduzeća Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu. tim za sprovođenje zaštite i radnici. specijalisti medicine rada i drugi.Zaštita na radu SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA Zaštita na radu podrazumeva niz aktivnosti čiji je cilj otklanjanje opasnosti u tehnološkom procesu i organizacionom sistemu kako bi se rad učinio bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za očuvanje ljudskog zdravlja i materijalnih dobar.je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva. ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa. projektanti. povreda. Da bi se postigli dobri rezultati radnici moraju da se edukuju o značaju i načinu ostvarivanja bezbednih uslova na radu. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije. Ciljeve i mere zaštite definišu uprava. III . da omogući korekcije u tehnološkom procesu i mere zaštite vezane za inoviranje i održavanje procesa rada. za obrazovanje i obuku. Pored toga veliku ulogu u ostvarivanju zaštite na radu ima i država.Procena rizika Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. Zadatak ovog tima je da stvara programe i planove za bezbedne uslove na radu. posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave. lična zaštitna sredstva.Definisanje ciljeva i mera U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća. Preduzeće mora da obezbedi materjalna sredstva za formiranje i rad tima koji sprovodi zaštitu. U mnogim zemljama posebnu ulogu u kontroli primene mera zaštite na radu imaju i sindikati. II – Radnici III . Čine ga inženjeri zaštite na radu i zaštite od požara. Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika.odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme.

Npr. toplotnom i drugim vidovima energije kao i toksičnim i agresivnim hemikalijama. čeličnim kuglicama. Npr. zatim kod primene mašina sa većim intenzitetom buke. pri čemu ako se bilo koji deo tela radnika nađe u ovom snopu automatski dolazi do zaustavljanja rada mašine. Proces segregacije se koristi u radu sa visokotoksičnim materijama.Zaštita na radu TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Odnose se na funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa. gasovima i parama. Ovaj tip ventilacije može se ostvariti dovođenjim i/ili odvođenjem vazduha.podrazumeva odvajanje oruđa za rad u posebne radne prostorije (segregacija). Poklopci. infektivni agensi. Takva tehnološka postrojanja omogućuju rukovanje mašinama i uređajima pomoću automatskih komandi (automatizacija).Ovde fotoelektrični snop svetlosti prolazi ispred zone opasnosti. taložnika i uređaja za prečiš-ćavanje vazduha. automa-tizacija i hermetizacija nije moguća.Izbor energije Prednost se daje električnoj energiji jer nedo-lazi do zagađivanja vazduha produktima sagorevanja i manja je opasnost od požara nego u slučaju primene gasovitih. Opšta ventilacija .podrazumeva angažovanje samo grupe radnika neophodne za izvršenje radne operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u toj sredini nije neophodno. neprijatni mirisi i slično. benzen se zamenjuje manje toksičnim toluenom.vrši se uređajima koji se postavljaju neposredno na mašine i uređaje da bi onemogućili širenje prašine. Vremenska izolacija .postavljaju se oko mašina (uređaja) i onemogućavaju pristup radnika zoni opasnosti. jonizujućim zračenjem i kancerogenim materijama. Uređaji za ručno upravljanje moraju biti tako napravljeni da ne može dođi do nehotičnog uključivanja takvog uređaja. čija je namena da se radnik zaštiti od povređivanja mehaničkom. fizičkih i hemiskih štetnosti.Mehanizacija i automatizacija U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad zamenjuje se radom mašina (mehanizacija). a postoji aerozagađenje Lokalna ventilacija . Recirkulacija vazduha nije dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne visoko toksične materije. pojedinih pogona. VI . pri radu sa štetnim prašinama i dr. I-Odvajanje delova tehnološkog procesa Prostorna izolacija .treba da bude takav da se u granicama tehnoloških zahteva. eketričnom. Zaštitne ograde . što sprečava dospevanje štetnih materija u radnu sredinu uz istovremeno praćenje svih potrebnih parametara preko kontrolnih tabli.Izbor i supstitucija sirovina i pomoćnih materija Izbor sirovina i pomoćnih materija . tečnih i čvrstih goriva. Pri tom se proces odvi-ja u hermetički zatvorenim sistemima (hermetizacija). Oblik sirovina i pomoćnih materija nesme da dovodi do aerozagađenja prašinama. vrata i drugu zatvarači sa blokadom konstruisani su tako da se mašina može pustiti u rad samo kada su ovi zaštitni elementi u položaju zatvoreno. Uređaji sa fotoćelijama . eksplozija. Često se vrši i zamena tehnološkog procesa kako bi se izbeglo dejstvo fizičkih štetnosti npr.nije pogodna za uklanjanje aerozagađenja i osnovna joj je namena da obezbedi optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji.Ventilacija Primenjuje se kada mehanizacija.Mogu biti uzrok povređivanja na radu. Ako je stepen opasnosti veći takvi delovi tehnološkog procesa se izdvajaju u specijalno građene i izolovane prostorije. 16 . uvek odaberu oni materjali koji su najmanje štetni po zdravlje ljudi i tehnološka postrojenja. Primenom mehanizacije. IV . automatizaciji i hermetizacije isključuje se prisustvo radnika na opasnim mestima tehnološkog procesa. gasa ili isparenja po radnoj prostoriji. Ovi uređaji moraju biti prilagođeni antropometriskim karakteristikama čovekovog tela. V . zamena peska bogatog slobodnim SiO2 koji se koristio za peskarenja.Mehanička zaštita mašina Mehanička zaštita mašina postiže se ure-đajima koji predstavljaju konstrukcijski deo mašina. Dobro planirane i izvedene tehničke mere zaštite umanjuju potrebu za uvođenjem drugih zaštitnih mera. uređaja i alata. Uređaji za upravljanje . radioaktivne čestice. čime je sprečen nastanak silikoze. Razlozi za ovo su opasnost od požara. II . u prizvodnji plastičnih masa koriste se sirovine u obliku tableta ili granula (nema aerozagađenja) Zamena ili supstitucija toksičnih materija netoksičnim ili manje toksičnim vrši se u slučajevima kada tehnološki proces to dozvoljava. Sistem se sastoji od ventilacione kape i vodova. III .

Grupni raspored . sluha). Najmanja razlika u intenzitetu zvučnog signala i buke u okolini mesta signalizacije mora da bude 10 dB. Planiranje tehnološkog procesa tako da je što manji broj radnika u kontaktu sa noksama koje nastaju.upozoravaju na neku opasnost (od eksplozije. Liniski raspored . Zaustavljanje mašine.Zaštita na radu ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . Higijena i održavanje u ispravnom stanju ličnih zaštitnih sredstava. III . Radna zona na mašini i uređaju mora biti obojena svtlijom bojom.Znaci bezbednosti Znaci opasnosti . od trovanja. kao i slobodan glavni prolaz. Svetlosni fluks treba da bude usmeren kosoodozgo kako bi se dobio što prirodniji izgled predmeta. U svim slučajevima potrebno je osigurati slobodan prostor oko mašina.). jednostavnija i sigurnija manipulacija predmetima. Ovakvim rasporedom postiže se kraća. Održavaje higijene prostorija i radilišta. Lična higijena radnika. 17 .propisuju određeno ponašanje ili postupak (npr. uključivanje ventilacije. Pokreti se tada mogu izvoditi i mehanički bez gledanja. Mašina je uključena. od visećeg tereta i dr. Ako je predmet koji se obrađuje svetle boje. Zamena prljavih tehnologija procesima koji su mehanizovani.. paralelnim linijama. Uređaji za signalizaciju mogu biti povezani sa uređajima za upravljanje pri čemu aktiviranje signalnih uređaja automatski dovodi do neke akcije u cilju sprečavaja nezgode (npr. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE Izbor lokacije preduzeća u odnosu na aerozagađivače.. automatizovani i hermetizovani. a ostali delovi mašine kontrasnom bojom radi lakšeg uočavanja. Adekvatno uklanjanje otpadnih materija i sekundarnih sirovina.obaveštavaju o postojanju neke opasnosti. Obaveštavajući znaci . predmeta i odeće koji su bili u kontaktu sa radioaktivnim česticama Dezinfekcija i dezinesekcija prostora i odeće Detoksikacija postrojenja i predmeta na kojima ima toksičnih materija. podloga oko tog predmeta treba da je tamnija. Znaci obaveze . V . Kombinovani raspored ima elemente i grupnog i liniskog rasporeda. u obliku slova L i U i na druge načine. Pri tom se koristi princip kontrasnih boja. Loša osvetljenost doprinosi zamaranju vida i može biti uzrok povređivanja i oboljevanja.) i time upozoravaju rukovaoca na neko stanje ili opasnost. Ovako grupisane mašine nisu usklađene sa redosledom radnih operacija pa je transport cik-cak ili u obliku petlje što pogoduje nastanku nesreća.Bojenje mašina Bezbednosne boje i znaci imaju za cilj da brzo privuku pažnju na objekat.Osvetljenost Na mestu rada na mašini ili uređaju treba postaviti takvo osvetljenje da senke ne budu suviše oštre i tamne. II .Razmeštaj mašina Mašine mogu biti postavljene u pravoj liniji.Mašine raspoređene u skla-du sa redosledom operacija za izradu jednog radnog komada koji se kreće u istom smeru.) Znaci zabrane . Dekontaminacija prostorija.zabranjuju ponašanje ili postupak koji bi mogao izazvati opasnost (zabranjen prilaz). disajnih organa. zaštita očiju. ima zagađenja.Mašine razmeštene prema vrstama.Uređaji za signalizaciju Pojedine mašine i uređaji snabdeveni su zvučnim i svetlosnim uređajima za signalizaciju koji se uključuju u određenim situacijam (npr. IV .. a rad na jednoj ne sme ugrožavati rad radnika na drugoj mašini.. Higijena ishrane i obezbeđivanje higijenski ispravne vode za vreme rada.

Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I . Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima.Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu . • Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema • Zahtevi za određenim starosnim granicama • Zahtevi za određenim polom II .čiji nastanak zavisi od načina rada. Ove mere zaštite sastoje se od niza aktivnosti kojima se čuva i unapređuje zdravlje radnika.Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje.Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite. između više kandidata.Zaštita na radu MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Medicinske mere zaštite pružaju zaposleni u medicini rada u skladu sa etičkim principima koje je izdala Međunarodna komisija za zaštitu zdravlja. V . III . Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole. II . a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada). a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima. Za uspešno sprovođenje ovih mera neophodno je da se uporedno izvrši analiza faktora radne sredine i analiza psihofizičkih osobina radnika koje se ispoljavaju u radu i doprinose uspešnom obavljanju profesionalne delatnosti ili predstavljaju rizik od povređivanja i obolevanja. je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne.Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li . II . Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka. To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. materjala i alata kojim se rukuje. Profesionalnih bolesti . proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada.postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da 18 PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA I . spretnostima i interesovanju. RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica. IV . Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto.PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto. PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA I . Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu.Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva. Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta. Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest.PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto.PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima. zadovolji zahteve željenog zanimanja. jedne grupe ili ređe pojedinca. Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine.

prestižom. Beneficirani radni staž . oboljenja i povreda. II . • -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju. 19 . • briga preduzeća i društva o načinu čuvanja dece i školovanju članova porodice.Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku. ugledom i poštovanjem u društvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika. • obezbeđivanje prostorija za odmor. ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu. • Bezbedni uslovi rada i odmora. • organizovan način provođenja godišnjih odmora u objektima preduzeća. SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA Osnovni zadatak socijalne zaštite radnika je obezbeđivanje takvih uslova na radnom mestu i van njega. Osnovna načela socijalne zaštite su omogućavanje bavljenja određenom delatnošću. Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda. MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA I . i sl. Rekreacioni tretmani . a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. Uvođenje zaštitnog obroka . II . III . štetnosti i dr.Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora . radnici moraju MERE ZAŠTITE NA RADNIM biti obavešteni o tome. nego i zadovoljenje potreba za samostalnošću. profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad. ELEMENTI RADNIKA SOCIJEALNE ZAŠTITE • adekvatno rešenje stambenog pitanja radnika i njegove porodice. psihičku. emocionalnu.za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima. rad sa oružjem.Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja.služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada.Zaštita na radu bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim. očuvanje zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim rezultatima i načinom života uz istovremeno sprečavanje nastanka premora.daje se u sledećim situacijama: • -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda.svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada. rad na visini. • obezbeđivanje adekvatne ishrane i napitaka za vreme rada. humanizacija rada i načina života uopšte i solidarnost. podsticanje stvaralaštva i produktivnosti.Obavezne mere • Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja. kao i o načinu zaštite.svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada.razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena . • omogućavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim aktivnostima.Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto. uzimanje hrane. Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne egzistencije. socijalnu. prema čuvanju i unapređenju zdravlja. MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose I . • Periodični pregledi . održavanje lične i higijene radne odeće. • organizovan prevoz do radnog mesta i nazad. koji će osigurati bezbednost na radu. a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. • Prethodni pregledi .).tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje. • edukacija koja će doprineti napredovanju na poslu.

Pružanje prve pomoći i organizovanje službe za spasavanje u slučaju nezgode na radu. • Da mašine. izgrađuje i održava tako da uključuje mere zaštite od opasnosti po život i zdravlje radnika. • Da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim osobinama i sposobnostima radnika. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana je problematika zaštite na radu.Zaštita na radu ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu. Posebni propisi koji ragulišu problematiku iz oblasti zaštite na radu po granama delatnosti. oprema i druga tehnička sredstva. ZAKONSKE MERE ZAŠTITE NA RADU TREBA DA OBEZBEDE • Da se radna sredina projektuje. obaveze poslodavca i dr. Zaštitu životne sredine. mo-gu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika i zaštitu životne sredine. Postupak i uslovi vršenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika. Mere zaštite na radu za građevinske objekte. ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIŠU PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZAŠTITU RADNIKA • • • • • • • • • • • • • Zatitu pri proizvodnji. postavljena i opremljena na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost radnika. Lična zaštitna sredstva i lična zaštitna oprema. • Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu. Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja. obim zaštite. 20 . Higijenske i tehničke mere zaštite. budu projektovana. Zaštitu od jonizujućeg zračenja. alati. Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i oruđa za rad. • Da radne prostorije budu uredne i opremljene na način koji obezbeđuje zdravu životnu sredinu. Zakonom je određeno da je zaštita na radu sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa. a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavlja poslove u optimalnom položaju. • Da se sredstva lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera zaštite na radu. Evidenciju iz oblasti zdravstvene zaštite. prevozu i prometu otrova. prava na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim. Način izdavanja liste o povredama na radu.

uslove odmora i rekreacije. • Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti). hemijskih i biloških. a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta. hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija. • Ultrazvuk. izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. NAČIN RADA U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. 3. 2. • Povećan i snižen barometerski pritisak.UVOD U HIGIJENU RADA Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja. identifikacija i kvantifikacija fizičkih. praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen. PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih. na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija. ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama. Jonizujuće zračenje. AGENSI FIZIČKE PRIRODE U agense fizičke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Klima i mikroklima. . 22 • • • • • Nejonizujuće zračenje. mentalno zdravlje. • Osvetljenost. dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti. Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad. nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu. Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem. Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu. Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori 3. nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada. biološkog i medicinskog monitoringa). 2. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu. Evaluaciju i kontrolu. neadekvatna ishrana. nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine. EKOLOGIJA RADA Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata: 1. • Vibracije. Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine). 4. a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu. radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine. što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. PREDMET RADA U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta. • Zvuk. Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora. to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. • Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog. Kao profesionalno štetni faktori. kasnije i radnom sredinom. ambijentalnog. pored fizičkih. javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu. Otkrivanje. Aerozagađenje (Hemijski neaktivna prašina). Mehanička sila. • Infrazvuk. Električna struja. OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE • Evaluacija. Procenu bioloških zahteva radnog mesta. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. ZADACI HIGIJENE RADA 1.

delovanje). socijalni kontakti. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Gotovo da nema privredne grane gde se čovek ne sreće sa više hemijskih faktora koji pod određenim uslovima mogu biti štetni. virusi. jonizujuće zračenje i dr. temperatura. • Bakterije. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok: • ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr.odnosi se na širu populaciju. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja.karakterističan je za pojedinca. kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. buka i mentalno naprezanje). gotovi proizvodi i otpadne materije. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora: • faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku).nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije. životinje. • Gljive. • ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. politički sistem). 23 . rudarstvu. gljivice. alkohol.). NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa: • mikronivo kućne sredine . kozmetika. • Helminti • Artropode i dr.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE U agense biološke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Virusi. Zbog toga je za ispitivanje prisustva hemijskih supstanci u radnoj sredini neophodno poznavanje celokupnog tehnološkog procesa. Pojam otrovnosti je relativan jer praktično sve hemijske materije u određenim uslovima i okolnostima mogu biti otrovne. vibracije. • Apatogeni . INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. • Protozoe. U odnosu na domaćina. gumarstvu i dr. međuprodukti.). kiseonik.mogu dovesti do infekcije i oboljenja.Izazivaju samo kolonizaciju koja ne šteti domaćinu. hemijske materije u radnoj sredini i sl. U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine.neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi.) • biološki faktori (bakterije. Ovi mikroorganizmi ili njihovi fragmenti mogu izazvati profesionalna oboljenja ili oboljenja vezana za radom. Hemijske materije koje unete u organizam u malim količinama izazivaju hemiske i fizičkohemijske reakcije sa tkivom nazivaju se otrovima. • primarno neesencijalni faktori . tečnom i gasovitom stanju. klima. Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na: • primarno biološki esencijalni faktori . radijacija i dr. • makronivo komunalne sredine . a prema poreklu mogu biti organske i neorganske prirode. • socijalni faktori (međuljudski odnosi. buka i vibracije). voda. • fizčki faktori (zvuk. organiza-cija rada. biološki agensi mogu biti: • Patogeni . ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. naftnoj industriji.mogu izazvati infekciju i oboljenje samo kada je smanjena otpornost domaćina.karakterističan je za grupu radnika. mašinogradnji. Hemijski agensi koji štetno deluju na radnike mogu biti u čvrstom.).odnosi se na populaciju grada ili regiona i • meganivo klimatske zone . • mezonivo radne sredine . odlučivanje. biljke). • hemijski faktori (nutricijensi. Dejstvo hemiskih materija na organizam zaposlenih najčešće se sreće u hemijskoj industriji. vlažnost i sl. duvan. fizička i mentalna aktivnost. • faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. vibracije. U proizvodnom procesu otrovnost mogu pokazivati sirovine. • Oportunistički . INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine.

• Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha. duvanski dim. • Benzen . • Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima. II . čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka. monitoring faktora radne sredine . već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I . formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr. • Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku. • Alkohol dobro rastvara vinilhlorid. • istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr. vlažnosti i temperature vazduha i pesticida. IV . 3.Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost.za zaštitu od požara. • različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. • Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu. • Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije.aditiv trihloretana i trihloretilena • Fosfin i arsin . pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu • Npr. sezone i geografskog položaja. • Npr. • Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno.onečišćenje acetilena • Dioksin .onečišćenje nekih herbicida III . Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući. hemiski i biološki faktori. ultravioletna radijacija i azotni oksidi. • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik. hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). kao što su razni fizički.Prema nameni 1. sinergički ili umanjujući (retko).za zaštitu zdravlja ljudi. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina.Prilikom sagorevanja. Tehnološki monitoring . AMBIJETALNI MONITORING Pod pojmom ambijentalni monitoring podrazumeva se praćenje nekog objektivnog parametra u određenom prostoru. • Mnogi gasovi. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. • Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu. mikroorganizama. • Npr. kadmijum inhalacija i ingestija). ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. Za medicinu rada bitno je praćenje određenih parametara u radnoj sredini koji mogu štetno delovati na zdravlje radnika. kao i veća vlažnost i temperatura vazduha.4-dioksan . II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama. doba dana. • Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska. • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira.za obezbeđenje kvaliteta proizvoda. Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. • istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka). Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine. smenski rad). 2. • Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para. postoje različite kombinovane ekspozicije: • istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr. protivpožarni monitoring .Prema broju parametara koji se prate 24 . gljivice. ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih.hroma). Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine. Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima. aditivni. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi. VRSTE AMBIJENTALNIH MONITORINGA I . Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE • Interakcija sunčeve svetlosti.onečišćenje toluena • 1. • Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida.U slučaju akcidentata. • Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu. • Nastanak fotohemijskog smoga. buka u komunalnoj i radnoj sredini). visoka temperatura.• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. Npr.

BIOLOŠKI MONITORING Ambijetalnim monitoringom ne može se pouzdano odredi interna ekspozicija radnika zato što: • prisustvo materija u vazduhu radne atmosfere ne znači da će one biti i unete u organizam. iskustava iz idustrije i dr. dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO. Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija.Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA. U okviru biološkog monitoringa određuju se: • biomarkeri ekspozicije . • da li su mere tehničke zaštite. po mogućnosti zajedno sa periodičnim medicinskim pregledom tj. Ova lista sadrži: • TWA (Time Weighted Average) . Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje. Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima.Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara.daju rezultate merenja za nekoliko radnih mesta. • grupni . • mogući su sinergički i antagonistički efekati kod ekspozicije različitim agensima. 5 dana nedeljno. sa medicinskim monitoringom.• jedno-faktorski monitoring (jednorodni) . I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD. međutim nemoguće uraditi testove ekspozicije. razne prašine) i druge štetne agense.produkt toksičnog delovanja. • više-faktorski monitoring (kompleksni) . Za neke supstance je.Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada. • količina udahnutog toksikanta zavisi od veličine plućne ventilacije. 25 .primarna supstanca. Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. primenjuju se u radnoj sredini gde se konstantno pojavljuje određeni zagađivač.koji prati samo jedan ili nekoliko relevantnih faktora radne sredine. Ambijetalni monitoring treba da da odgovore na sledeća pitanja: • koji su fizički i hemiski agensi. DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE (MDK i MDD) MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima. metabolit i/ili • biomarkeri efekta .Ministarstvo za zaštitu na radu u USA. tokom radnog veka. • mnoge hemijske materije se pored inhalacije unose u organizam i preko kože ili ingestijom. radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno. Za mnoge toksikante postoje testovi ekspozicije sa vrednostima MDK za biološki materijal (indikatori biološke ekspozicije). stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava.koji prate parametre vezane za celokupni tehnološki proces i fizičke parametre u radnoj sredini. • da li njihove koncentracije prelaze dozvoljene vrednosti prema zvaničnim normama. • kolektivni . • ACGIH. prisutni u radnoj sredini.Prema pokrivenosti Merni instrumenti koji se koriste u ambijentalnom monitoringu mogu biti: • individualni . • NIOSHA. štetni po zdravlje. adekvatne i efikasne.Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju. MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas). III . • koliki je stepen eksterne ekspozicije radnika. • gde su izvori emisije hemijskih agenasa i kakva je kretanje koncentracije tokom tehnološkog procesa. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su: • WHO i ILO. Ambijetalni i biološki monitoring treba sprovoditi paralelno i istovremeno. • radnici mogu biti izloženi istom toksikantu i na radnom mestu i u životnoj sredini.daju rezultate merenja za samo jednog radnika npr.daju rezultate merenja za veći broj ili za sva radna mesta u nekom pogonu. To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme. naročito lokalna i opšta ventilacija. lični dozimetri. • postoje individualne razlike u toksikokinetici u organizam unetih toksikanata.) odnosno biološkim monitoringom. mokraća i dr. CILJ AMBIJENTALNOG MONITORINGA Cilj ambijetalnog monitoringa u medicini rada je kvantifikacija i upoređivanja nađenih vrednosti sa usvojenim normama radi procene rizika po zdravlje zaposlenih u toku radnog procesa. dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA). Ljudski organizam predstavlja individualni monitor toksikanata kojima je izložen tokom 24 sata. • OSHA. epidemioloških studija. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. Zato se pouzdan uvid u internu ekspoziciju može dobiti samo analizom pogodnih uzoraka biološkog materijala (krv. a da im zdravlje ne bude ugroženo.

a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem. prašina. • Intenzitet rizika . resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije.) Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta svrstani su u četiri grupe: • opšti podaci o radnom mestu. ako buka znatno prelazi dozvoljeni nivo ili ako je osvetljenost minimalna onda je intenzitet ovih pojava veliki (ocena 5). Npr. • merenjem merljivih parametara (temperatura vazduha. Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan.odnosi se na intenzitet pojave koja predstavlja rizik. • A1-A2 . trajanju i učestalosti ocenama od nula do pet.Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK. trajanja ili učestalosti pojave koja predstavlja rizik. ocena 1 je ocena za minimum. • maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax.čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije. LKmax) . • minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin.Odnosi se na kancerogene supstance. • Radna sposobnost radnika za određeno radno mesto u odnosu na individualne karakteristike radnika. • Stepen opasnosti kojima je radnik izložen na poslu. mada zbog različite biološke aktivnosti otrova. sredstvima za rad i načinu rada. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću.dovodi do smrti svih organizama. U vezi stim razlikujemo: • koncetracione otrove . adicioni. • Zahtevi radnog mesta koje radnik treba da zadovolji. 26 • podaci o uslovima rada i radne sredine.Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance.čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije. uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama.Ocena rizika Ocena rizika vrši se za svaki rizik posebno po intenzitetu. • hrono-koncentracione otrove .je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama. neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi. ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada. OCENJIVANJE RADNOG MESTA Ocena svakog pojedinačnog radnog mesta u radnoj organizaciji je neophodna iz više razloga: • radi zaštite zdravlja radnika. ako radnik na pneumatskoj . • podaci o osnovnim položajima i aktivnostima radnika pri obavljanju radnih zadataka. Npr. prisilan položaj tela.odnosi se na vreme trajanja pojave koja predstavlja rizik u toku radnog vremena. dimova i para itd. ređe sinergički ili antagonistički. I . Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva. LKmin) . Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. • podaci o predmetu rada. LK50) . koncentracija gasova. Ocena nula znači da neke pojave koja predstavlja rizik nema na radnom mestu. • C (Celing) .opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja). Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta dobijaju se na osnovu: • intervjua sa poznavaocima radnog procesa. opasnost od eksplozije itd. a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom. OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. • radi ocenjivanja radne sposobnosti radnika koji rade na tim mestima. buka. a ocena 5 za maksimum intenziteta. • opservacije radnog mesta koje je obavio tim za analiziranje. • Trajanje rizika .Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti. • S (Skin) . • radi utvrđivaja potrebe za uvođenjem mera zaštite na radu. • srednja letalna doza i koncentracija (LD50. • radi utvrđivanja potrebe za skraćenjem radnog vremena ili uvođenja beneficiranog radnog staža • radi utvrđivanja radnih mesta sa povećanim rizikom i dr.).dovodi do smrti jednog organizma. zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata. • koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/0C20) .• STEL (Short Term Exposure Limits) . Na osnovu ovih podataka procenjuju se: • Rizici po zdravlje radnika (vibracije.

termoelektrane i sl. trajanje i učestalost po skali datoj u Tabeli 1. Industrijski objekti se lociraju na suvom. dok je u blok sistemu objekat pod jednim krovom u većoj zgradi ili nizu zgrada. a posebno u odnosu na stambenu zonu. PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA PRIVREDNOG OBJEKTA Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz više faza: 1. Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska industrija. a ako je prosek manji od 1 ocenom 1. • Učestalost rizika . da budu prizemne ili na sprat. rizičnost se ocenjuje ocenom 5. Uticaj na zdravlje Izuzetno utiče Veoma utiče Utiče Malo utiče Vrlo malo utiče Ne utiče Tabela 2. između 3 i 4 ocenom 4. loša osvetljenost traje celo radno vreme (ocena 5). Kada postoje dve mreže za snabdevanje vodom. Tko se dobija skala procene rizičnosti radnog mesta prikazana u Tabeli 2. Rizičnost radnog mesta Izuzetno rizično radno mesto Vrlo rizično radno mesto Rizično radno mesto Malo rizično radno mesto Vrlo malo rizično radno mesto Radno mesto bez rizika Tabela 1. oceditom. administrativno-kulturna zona 5. U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene jedna od druge najmanje za dvostruku visinu susedne zgrade. dobilo bi ocenu 3. Ova mreža se priključuje na gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor. tehnički prijem. 3. rekreativna zona 4. Npr. 27 . a poželjno je da postoje i zelene površine za odmor i rekreaciju radnika. tehnološka voda. Voda iz ove mreže se može koristiti i za tehnološke potrebe i gašenje požara. U svakoj etapi se vodi računa o zaštiti životne i radne sredine i obezbeđenju zaštite na radu.) lociraju se po posebnim strožim propisima. između 1 i 2 ocenom 2.odnosi se na to koliko se puta pojava koja predstavlja rizik javlja u toku radnog vremena. izgradnja objekta. 2. sa dobrim saobraćajnim vezama sa mogućnošću za odvođenje otpadnih voda i sl. ali je ekonomičnije da se za ove potrebe koristi tzv.Ocena rizičnosti radnog mesta Ocena rizičnosti radnog mesta (stepen opasnosti) vrši se na osnovu dobijenih ocena o uticaju na zdravlje za svaki rizik tako što se izračuna prosečna ocena. Izlaz i ulazi u fabrički krug ne bi trebalo da se ukrštaju sa putevima i prugama.Ocena uticaja na zdravlje Ocena uticaja na zdravlje svakog pojedinačnog rizika vrši se na osnovu ocena koje je taj rizik dobio za intenzitet. locira se tako da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim zonama već obrnuto. dok se manji i manje agresivni industriski objekti mogu locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj samoj. SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE OTPADNIH MATERIJA Snabdevanje vodom U stalnim građevinskim objektima mora se obezbediti vodovodna mreža za vodu za piće i za sanitarne potrebe. II . između 2 i 3 ocenom 3. a vibracije se javljaju samo pri upotrebi bušilice (ocena 3). Ocena 5 4 3 2 1 0 Ocena 5 4 3 2 1 0 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se generalnim urbanističkim planom odrede sledeće zone: 1. Između industrijske i stambene zone formira se zaštitni pojas sa visokim drvećem i zelenilom. komunalno-skladišno-privredna zona Industrijska zona u odnosu na ostale zone. nuklearni reaktori. III . izrada glavnog građevinskog projekta. osunčanom zemljištu. izrada investicionog i idejnog projekta. U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema srodnosti proizvodnje i raspoređuju tako da jedan drugome ne ugrožavaju kvalitet radne sredine i proizvoda.bušilici u toku 8 sati rada aktivno radi sa bušilicom 3 sata. Ukoliko je prosečna ocena između 4 i 5. Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok sistemu. stambena zona 2. 4. one moraju biti strogo odvojen i označene da ne bi došlo do korišćenja tehničke vode za piće i sanitarne potrebe. industriska zona 3. Fabrički krug i saobraćajnice u njemu treba da obezbede normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka.

Trpezarija mora biti zasebna prostorija.8 m. a mikroklimatski uslovi konforni. Na ulazu su umivaonici sa tekućom toplom i hladnom vodom. čisti i dezinfikuje. Ispred ormana postavlja se klupa. Osvetljenost prostorija Zavisi od zahteva radnog mesta prema važećim standardima.Slavine sa vodom za piće Najbolje rešenje je da se voda za piće uzima pomoću higijenskih slavina (npr. kuhinju i trpezariju. a ako postoji opasnost od prolivanja agresivnih hemikalija od nepropustljivog materijala sa nagibom prema slivnicima. Ako postoji opasnost od požara pod mora biti od nezapaljivog materijala.6 m. čekaonicu i sanitarni čvor. Prednost uvek ima prirod-no osvetljenje. vlaga ili oslobađanje toplote stavljaju se uz spoljne zidove. Fontana) u suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju posudu. Mora biti ravan. Provetravanje može biti prirodno i veštačko KUHINJSKI BLOK Ako se hrana kompletno priprema i deli. čija veličina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj smeni.8 m. gladak (ne i klizav). Raspored prostorija Prostorije gde postoji veće aerozagađenje. Zidovi prostorija Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri toplotni i zvučni izolator Ako je potrebno presvlače se keramičkim pločicama ili premazuju masnom bojom do visine od 1. Sve prostorije u kojima borave radnici duže od 2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati. Mora da ima ordinaciju za lekara. izrađen od materijalo koji se lako čisti i pere. POMOĆNE PROSTORIJE Garderobe (odvojene za muškarce i žene) Lociraju se blizu ulaza i služe za smeštaj civilne i radne odeće u gardrobne ormane. 28 U objektima na sprat rastojanje od radnog mesta do izlaznog stepeništa ne sme biti veće od 30 m. Otpadne tehničke vode koje sadrže opsne otrovne. masne ili lako zapaljive materije odvode se posebnima kanalizacionim mrežama uz prethodno prečišćavanje i neutralizaciju u posebnu septičku jamu. Jednu slavinu koristi najviše 60 radnika. odnosno prema broju radnika u najbrojinijoj smeni ako je pauza veća od 30 min. Od suturenskih prostorija po pravilu nije dozvoljeno praviti radne prostorije Tunelske prostorije Tuneli u kojima se radnici kreću ili rade moraju imati veštačku ventilaciju Pod prostorija Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa lokalnog zemljišta. Visina prostorija Mora da bude najmanje 2. administrativnih i drugih tehničkih prostorija mora da bude najmanje 2. Zagrevanje i provetravanje prostorija Treba da stvori konforne mikroklimatske uslove i svede zagađenje na dozvoljeni nivo. kuhinjski blok mora da zadovolji sve građevinske i sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na magacin sirovina. agresivne. ZDRAVSTVENA STANICA Gradi se na ulazu u preduzeće. Ako objekat ima više od tri sprata moraju postojati najmanje dva stepeništa. NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE Veličina prostorija Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m2 slobodne površine poda i 10 m3 vazdušnog prostora. Kupatila (odvojena za muškarce i žene) Ako priroda posla zahteva kupajanje posle rada kupatilo mora imati tuševe sa toplom i . Izuzetno umesto ormarića mogu se koris-titi i vešalice ako je broj radnika manji od 50 i ako je posao čist. odnosno 3 m ako u prostoriji postoji aerozagađenje ili se oslobađa toplota. prostoriju za intervencije. kartoteku. Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog mesta više od 100 m. Visina magacinskih. Izlazi i stepeništa U prizemnim zgradama najbliži izlaz ne sme da bude udaljen od radnog mesta više od 50 m. Osvetljenje treba da bude prirodno. Kod poslova na kojima se radna odeća jako prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu odeću. Zastakljene površine na sunčanoj strani treba obezbediti zastorima ili želuzinama. Podovi i zidovi moraju biti presvučeni materijalom koji se lako pere. pri čemu spoljni zidovi ovih prostorija mogu zauzeti najviše do 40% površine zida. Uklanjanje otpadnih materija Otpadne sanitarne vode i atmosferske padavine iz kruga preduzeća mogu se ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. Rostojanje između ormana i zida ili drugog reda ormana treba da bude najmanje 1m. Odnos zastakljene površine i površine po-da mora biti najmanje 1:8. Mašine koje stvaraju pojedinačno ili zajedno buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji. Broj ormana planira se prema broju radnika u dve najbrojnije smene ako je pauza između smena manja od 30 min.

Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u njoj kraće borave. a ako se neravnoteža produži promeniće se i sastav tela uz mogućnost narušenja zdravlja. sapunom i uređajem za sušenje ruku. Najmanji utrošak energije imaju čiste masti. pol. Zbog toga procena energetskih potreba samo u odnosu na zanimanje nije zadovoljavajuća. Svaki nužnik za muškarce ima po jedan pisoar.godine. Po SZO ukupna energetska potrošnja dobija se kao umnožak potrošnje u mirovanju po jedinici vremena i koeficijenta težine rada. Ona podrazumeva kombinaciju namirnica koje obezbeđuju dovoljan unos svih esencijalnih hranljivih materija neophodnih za očuvanje. Energetske potrebe su onaj unos energije iz hra-ne koji će biti u ravnoteži sa energetskom potroš-njom i koji omogućuje održavanje poželjnog nivoa fizičke aktivnost osobe. Ona ima konforne mikroklimatske uslove i snabdevena je toplim napicima (najčešće čaj).rast i razvoj. Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu obezbeđuje topla voda. U višespratnim objektima nužnici su na svakom spratu. Prostorije za ličnu higijenu žena sa kabinama Na svakih 50 zaposlenih žena dolazi po jedna kabina.ishrana. Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom vodom. a time i potrošnje energije među ljudima različitih profesija. trudnoća i laktacija Patološka stanja operativni zahvati. Ako je unos energije iznad ili ispod potreba pojedinca doći će do promena u energetskim depoima. Odela se vešaju na vešalice i stavljaju u zatvorene garderobne ormane sa otvorima za dovod toplog i odvod vlažnog vazduha. Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10. odnosno 200 m ako su van objekta. Na 30 muškaraca ili 20 žena dolazi po jedan nužnički otvor. Njena vrednost zavisi od veličine telesne mase bez masnog tkiva. 29 . a bez viška kalorija. Sušionice (odvojene za muškarce i žene) Neophodne su u preduzećima u kojima radnici rade u vlazi i vodi. što dozvoljava uključivanje svih dnevnih aktivnosti. a najveći belančevine. Radna sposobnost umnogome zavisi od ishrane. Energetska potrošnja u toku rada Energija utošena tokom rada raste linearno sa težinom rada. sastav tela. odnosno 100 kJ/kg/dan za žene. Fiziološka stanja. FAKTORI KOJI UTIČU NA ENERGETSKU POTROŠNJU Biološke varijabile . genetski faktori. Jedan umivaonik na 4 nužničke kabine. obnovu i rast tkiva. automatizacije i robotike došlo je do ujednačavanja težine ra-da. Broj mesta se planira prema najbrojnijoj smeni. sapunom i uređajem za sušenje ruku.). Obligatorna termogeneza Predstavlja termogenezu nakon obroka. Energetska potrošnja u mirovanju procenjuje se na oko 105 kJ/kg/dan za muškarce. Umivaonici (odvojene za muškarce i žene) Umivaonici se nalaze između garderobe i kupatila. Kod jako prljavih poslova mora se obezbediti 1 tuš na 5 radnika. Uvođenjem mehanizacije. Kod nas se obično koristi termin Specifično dinamičko dejstvo hrane (SDD). Procenat povećanja je različit od 325% zavisno od sastava obroka. ELEMENTI UKUPNE ENERGETSKE POTROŠNJE Energetska potrošnja u mirovanju Predstavlja količinu E koju organizam troši u stanju mirovanja pri temperaturi okoline od 20250C. Prostorije za povremeno zagrevanje radnika Obezbeđuje se za radnike koji rade u uslovima niskih temperatura. rekovalescencija posle infektivnih oboljenja. Ona čini prosečno oko 40% ukupno genergetskog rashoda. kao i kod osoba različite telesne mase. Nužnici treba da budu čučavci. ISHRANA I RAD Pravilna ishrana je neophodna za održavanje dobrog zdravlja svake individue. telesna težina. U zgradama nužnici su na ispiranje sa predprostorom u kome je umivaonik sa teku-ćom vodom. mladih i starih osoba. Ova prostorija mora imati ventilaciju. Spoljni faktori. gde najveći udeo imaju mišići. Nužnici (odvojene za muškarce i žene) Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta više od 100 m. kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20 radnika.hladnom vodom i sapunom. Otuda i razlike u vrednosti kod muškaraca i žena. (hladnjače i sl. temperatura ambijenta. Prostorije za pušenje Prostorija za pušenje mora se obezbediti ako priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik puši na radnom mestu ili u dvorištu. Registruje se kao povećanje metaboličke stope nakon obroka sa maksimumom jedan sat nakon obroka i prestankom četiri sata nakon obroka. slede UH.

ali nekompletne. Pasulj i krompir 34. kao i kod teškog fizičkog rada u toplim pogonima gde se usled povećanog znojenja gubi azot. Masno tkivo Normalan udeo masti u ukupnoj telesnoj masi je do 25% kod muškaraca i 30% kod žena. pirinač. U takvim uslovima čak 45% glikoze može da se obezbeđuje iz belančevina. potkožno masno tkivo sprečava gubitak toplote u uslovima niske temperature i dr. Unos holesterola limitiran je na 300 mg dnevno po mogućnosti i manje. Depoi masnog tkiva nisu posebno zavisni od tipa ishrane. ali ne bi trebao da prelazi 10% ukupnih kalorija. Nakupljanje laktata tokom rada izaziva osećaj zamora i smanjuje radni intenzitet čuvajući na taj način rezerve glikogena od iscrpljenja. Stvaranje ATP iz CP obezbeđuje dodatnu energiju za maksimalne napore još samo za nekoliko sekundi. Depoi ugljenih hidratata UH dostupni kao izvor energije u organizmu nalaze se u obliku glikoze u krvi (3 g). hipoglikemije i znatnog smanjenja radnog kapaciteta. Masti u ukupnom energetskom unosu treba da učestvuju sa 20-35%. mediteranske ishrane koju preporučuje SZO. povrća i voća. Veći deo profesionalnih aktivnosti obavlja se na nižem nivou pri čemu se kao osnovno gorivo koriste slobodne masne kiseline i tako štede glikogenski depoi. Ako se u višku unesu belančevine i UH. Međutim pri dugotrajnim teškim fizičkim poslovima ili pri nedovoljnom unosu UH javlja se manjak UH-rezervi pri čemu organizam pokušava da obezbedi nove količine glikogena razgradnjom belančevina. Unos UH treba da obezbedi 55-60% ukupnih energetskih potre-ba. krompir i pasulj su 30 glavni izvori skroba i čine bazu tz.75 pa to uvećati za 55%).8 g/kg telesne mase dnevno. pri čemu odnos zasićenih i nezasićenih masti treba da bude 1:2. UGLJENI HIDRATI Rezerve ugljenih hidrata u organizmu (glikoza u krvi i glikogen u jetri i mišićima) su ograničene i dovoljne za poludnevnu energetsku potrošnju pri umereno teškoj fizičkoj aktivnosti. Za većinu odraslih ljudi dovoljan je unos od 0. gubitak vode i minerala. povećanja razgradnje telesnih proteina. neophodan je minimalni unos UH. Učešće belančevina kao goriva u uslovima kada su glikogenske rezerve visoke je zanemarljiv (2-5%) pri čemu se uglavnom iskorištavaju cirkulišuće aminokiseline. potreba za proteinima iznosi 0. koji se nalazi u ribama ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. Njihova ukupna energetska vrednost je 7440 kJ što je dovoljno za obavljanje umereno teških fizičkih aktiv-nosti u toku pola dana. Kod mešovite ishrane gde belančevine životinjskog porekla učestvuje sa bar 50%. Namirnice kao što su žitarice. u količini od 100g dnevno.ENERGETSKE REZERVE ORGANIZMA Fosfatna jedinjenja (ATP i CP) U supramaksimalnim naporima E se prvenstveno obezbeđuje iz ATP-a. Riba ima indeks 70.9 g/kg. i kao depoi gli-kogena u jetri (100 g) i mišićima (350g). čime se obezbeđuje konpletno svako-dnevno obnavljanje rezervi UH u organizmu. Višak energije iz UH pretvara se u masti i deponuje kao trigliceridi u masnim ćelijama Namirnice nosioci UH su iz grupe žitarica. u odnosu na jaja se procenjuje biološka vrednost drugih namirnica koje sadrže proteine npr. štiti vitalne organe od mehaničke traume. oni se deponuju u obliku masti MAKRONUTRIJENTI Od svih sastojaka raznovrsnih namirnica. Povećan unos polunezasićenih masnih kiselina iz grupe Omega-3. kukuruz. nagomilavanja ketonskih tela. Belančevine jaja uzete su kao referentne jer je sastav AK u njima najbolji i njima je dat indeks 100. • • • . dovodi do potpunog iscrpljenja ovih rezervi. Namirnice biljnog porekla takođe sadrže esencijalne AK. MASTI Masti deponovane u organizmu odraslog čoveka predstavljaju najveći i u uslovima normalne ishrane neiscrpni rezervoar energije.). Juneće meso 69. Izostavljanje UH iz ishrane samo jedan dan. Učešće belančevina u ukupnom energetskom unosu treba da bude 12-15%. Ova količina masti daje dovoljno energije za jedan do dva meseca umerenih aktivnosti. Za sprečavanje ovakvih metaboličkih promena. Pored toga ona ima i druge uloge. Ukoliko su u ishrani glavni izvori proteina biljnog porekla planirani dnevni unos treba korigovati Faktorom neto proteinske iskoristljivosti koji iznosi 0. samo makronutrijenti (UH. što podrazumeva belančevine jaja. • BELANČEVINE Glavna uloga belančevina u organizmu je gradivna (obnova oštećenih delova ćelija). Najveći deo energije trebalo bi da se obezbedi iz skroba. testenine. čime se menja i nivo rade sposobnosti. Pirinač 57.75 g/kg telesne mase dnevno takozvanih referentnih proteina. Rezerve glikogena u organizmu su podložne promenama zavisno od ishrane.55 (telesna masa X 0. Povećana potreba postoji kod dečaka između 15-18 godine (0. najviše tokom 1 sekunde. masti i proteini) mogu biti iskorišćeni kao izvor energije za mišićni rad.

što je ispod preporučenih vrednosti od 15 mg/dan.2 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal Vitamini grupe B su neophodni kao koenzimi u svim reakcijama stvaranja energije. a time i namirnice koje se tu gaje siromašne u određenim mineralima. Gubitak se nadoknađuje unosom tečnosti (1200 ml). S`obzirom da je naša ishrana siromašna u voću i povrću naročito zimi opravdanim se može smatrati dodatak vitamina C naročito u sezoni zima-proleće.od 0. Voda se gubi urinom (1500 ml). čak ni kod prehlada. znojenjem (600 ml). GVOŽĐE Pod rizikom su naročito žene u generativnom periodu između 20 i 49 godina. ima ga u voću i povrću.0 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal 2. Zbog svega ovoga kod teškog fizičkog rada neophodna je nadoknada tečnosti da bi se sprečio gubitak vode i tako izbegle posledice hipohidratacije. Efikasnost rehidratacije zavisi od količine i učestalosti uzimanja tečnosti. Vitamina B1 . Preporuka za dnevni unos je 800 mg za muškarce i 1200 mg za žene. koji se ne sintetiše u organizmu. niti imaju energetsku vrednost. ali oprezno jer će 31 • • • • MINERALNE MATERIJE • Mineralne materije su neorganska komponenta tela koja čini oko 4 % ukupne telesne mase. tlo. a preostalih 37% su tečnosti kao krvna plazma. • 1. hranom (1000 ml) i stvaranjem tečnosti tokom metaboličkih procesa (300-350 ml). Toksični efekti ne postoje ali nema ni podataka da se velikim dozama postiže poboljšanje radne sposobnosti.6 mg/1000 kcal. Pod rizikom da obole od anemije je 30-50% žena u generativnom periodu. Vitamina B2 . B1 i B2 VITAMIN C Dnevne potrebe za Vitaminom C kreću se od 10 mg (minimum za sprečavanje pojave skrobuta) do 200 mg (koliki je maksimalni kapacitet za resorpciju u tankom crevu).5 l. Vitamin C je moćan antioksidans. a ostali su oligoelementi ili čak ultraoligoelementi od kojih su važniji samo neki. pljuvačka i dr. preko pluća (300 ml) i fecesom (100 ml). Toksični efekti visokih doza vitamina C nisu poznati osim povećane skolonosti ka stvaranju bubrežnog kamenca. Težak fizički rad može povećati potrebu za vitaminom C. a povećano je i odavanje toplote putem znojenja. Pri teškom fizičkom radu preporučuje se unos Vitamina C u dozi od 150-350 mg. ali se bitnim smatraju samo 22. pa otuda i povećana potreba za njima u procesu rada. odnosno 1. odnosno 1. Procenjuje se da žene kod nas unose oko 12 mg/dan gvožđa. • VITAMINI • Vitamini su grupa raznovrsnih hemijskih materija koji niti ulaze u sastav tela. Potrebna količina nalazi se u litru mleka. limfa. Što se sastava tiče najvažnije je dati vodu. Takva situacija je kod nas po pitanju JOD Endemska gušavost u nekim sredinama. a u mastima manje od 25%. • 3. Od ukupne vode u organizmu unutar ćelija se nalazi 63%. VITAMIN B1 i B2 Kao dovoljnim za za sve odrasle osobe smatraju se doze 1. Ukupna količina vode u organizmu održava se u ravnoteži iako su dnevni gubici u mirovanju oko 2. Kod teškog fizičkog rada znojenjem se u toku samo jednog sata može izgubiti 2. KALCIJUM Nedostaje u ishrani razvijenih sredina (kod nas ga ima dovoljno). VODA I ELEKTROLITI • Sadržaj vode u ljudskom telu je 40-60%. ali nije registrovano ni poboljšanje zdravstvenog stanja. Do sada je poznato 13 vitamina. može se dodati i nešto malo NaCl (10-30 mMol/l).02. ali i za drugim hranljivim materijama preko kojih se oni unose. • .8 l vode. njene temperature i sastava. ali koji su neophodni za funkcionisanje organizma. S`obzirom da su ovi vitamini široko rasprostranjeni u namirnicama. U telu postoji preko 60 mineralnih materija.• Kao zaključak možemo reći da osobe sa većim energetskim potrebama treba tu energiju većim delom da obezbeđuju iz ugljenih hidrata. • • • U uslovima povećanog energetskog zahteva raste i potreba za mineralnim materijama. • • • 4. od čega su 7 takozvani makrominerali. to je njihov unos najčešće dovoljan ako se poveća energetski unos.3-3. što znači da nema potrebe za nekim posebnim dodavanjem minerala.5 mg/1000 kcal.4 grama po litru znoja).od 0. Dodavanje nekih minerala je neophodno jedino u sredinama gde su voda. od toga se u mišićima nalazi 65-70%. Pri fizičkom radu ubrzava se i produbljuje disanje. što je rešeno jodiranjem soli. SELEN Za koji još uvek nema globalne suplementacije (preporučuje se unos od 55-70 ng/dan). Pored toga znojenjem se gube i elktroliti Na i K (2. • 2.

D. u vreme kada je zamor najizraženiji. neophodno je obezbediti dovoljne količine hladnih napitaka. Primer: 240g hleba. 3. sira ili jaja. a obilno ručaju i večeraju. Iz svake od ovih grupa mora biti prisutna jedna. riba. A. Objekat. Za svaku grupu određena je osnovna porcija. 30g meda i na kraju kafa kao napitak) ukupno 380 kcal. povrća i voća. Ovaj obrok bi bio pogodan za unos vrednih belančevina. 220g povrća ili 70g leguminoza. KOLEKTIVNA ISHRANA • Pri planiranju ishrane u radnim kolektivima neophodno je prethodno ispitivanje ishrane i stanja uhranjenosti članova kolektiva. kao i procena zdravstvenog stanja zapošljenih. To se postiže povećanjem broja porcija namirnica iz grupe hleba. Mediteranske ishrane) • • • Energetski obroci se planiraju prema težini rada najbrojnije kategorije radnika u firmi. Zato se za manje gubitke preporučuje dodavanje nešto više soli u hranu. 4. Mleko i mlečni proizvodi. Takođe treba voditi računa i o uređenju tog prostora. ČETIRI GRUPE NAMIRNICA OSNOV ZA PLANIRANJE PRAVILNE ISHRANE • Američko dijetetsko društvo predlaže sledeću piramidu pravilne ishrane kao vodič za racionalnu ishranu. 2. Proizvodi od žita. Na drugoj strani kolektivna ishrana treba da obezbedi visoko vredne namirnice radi sprečavanja najčešćih deficita tzv. PRVI OBROK Navike naših ljudi su takve da oni najčešće ne doručkuju. Unos vidljivih masti zavisi od energetskog unosa pri čemu nesme da pređe 35% ukupno unete energije. te nije zanemarljiv elemenat i u stvaranju dobre radne atmosfere. U uslovima povišene temperature okoline ili povećane radiacione toplote. zaštitni obroci sastavljeni od namirnica velike hranljive gustine za pojedine nutrijente. DRUGI OOBROK Drugi obrok bi trebalo dati 4-5 sati nakon početka rada. Kolektivna ishrana treba da obezbedi adekvatnu količinu energije za svaku kategoriju radnika kako bi se sprečilo iscrpljivanje glikogenskih depoa i pojava zamora sa odgovarajućim smanjenjem radne sposobnosti. proizvodi bogati vitaminima B2. Povećanje energetskog unosa preko 2800 cal najvećim delom 70-75% treba da bude u obliku UH. a 10% u obliku belančevina. Ona je često faktor okupljanja. Npr. C i mineralima Fe (iznutrice) Ako postoji rizik od mešanih deficita. Voće i povrće. Vrh piramide Vidljive masti i Šećeri Drugi nivo: Mleko i Meso Prvi nivo: Voće i Povrće Osnova piramide: Žitarice. povećanjem broja obroka i raznovrsnošću namirnica iz iste grupe upotrebljene u jednom obroku. ili prerđevina. Mleko. 150g salate i 130g voća. Žitarice i proizvodi od žita. kao i o načinu serviranja hrane i drugim momentima s`obzirom da hrana nema samo svojstvo da zasiti. sredstvo komunikacije među ljudima. dok je za noćnu smenu dovoljno samo 15%. Zrnasta hrana (čine osnovu tzv. • • • • • Planiranje optimalne ishrane u praksi omogućeno je svrstavanjem namirnica u četiri grupe: 1. 2. 1. jaja.hipertonični rastvor izvući vodu u interstinijum. 30g ulja (mast ili margarin ili buter). kao i učešće određene grupe namirnica u ukupnom energetskom unosu izraženo kao broj osnovnih porcija. Meso. Tokom noći jetra je svoje rezerve glikogena sa 80-100 g svela na 20 grama. tako da u prvu jutarnju smenu dolaze gladni. Energetska vrednost obroka koja se uzima u vreme osmočasovnog radnog vremena treba da pokriva 35-40% dnevnih potreba podeljeno u dva obroka od 15 i 25% Ovo se odnosi na radnike u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. Drugim rečima to bi bio mešoviti obrok mesa i povrća koji bi obezbeđiva ododatnih 20-25% ukupne energije. Zato bi bilo nepohodno na samom početku jutarnje smene obezbediti mali mlečnougljenohidratni obrok (10-15 minuta pre početka rada dati koktel od 200ml jogurta i 200ml voćnog soka. 100g mesa ili ribe. mogu se pratiti preporuke o minimalnom unosu (1200 kcal). a poželjno je i više namirnica u količini koja je proporcionalna energetskim zahtevima. minerala i vitamina koji bi mogli nedostajati. restoran i kuhinja za pripremu obroka treba da zadovoljavaju osnovne higijenske norme. • 32 .

Postojanje profesionalne bolesti utvrđuju organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti. Činjenici da se slični poremećaji mogu dokazati i u eksperimentu na životinjama II . Da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada 3. na predlog fonda. Za postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi predviđeni listom profesionalnih bolesti. Prijavu profesionalnih bolesti popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala oboljenje. ali je za utvrđivanje profesionalne bolesti potrebna i morfološka ili funkcionalna promena na bar još jednom organu ili sistemu.KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI I VREME EKSPOZICIJE • Dužina izloženosti noksi može uticati na veličinu poremećaja zdravstvenog stanja pa je minimalna dužina ekspozicije kod nekih bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti.KRITERIJUMI ZA UZROČNOST Zasnivaju se na: 1. pod uslovom da je nastanak povrede 33 • . Mogući kriterijumi . Višim koncentracijama agenasa ili njihovih metabolita kod eksponovanih radnika 4. Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi na listi prof.Radi se o profesionalnim bolestima za čije su utvrđivanje neophodne promene na najmanje tri organa ili sistema. 3. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi: 1.Znače da je neko stanje ili poremećaj verovatno posledica uticaja profesionalnog štetnog faktora. Da se radi o određenim bolestima 2. kao i uslovi pod kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. 2. Postojanju povezanosti između intenziteta ekspozicije i veličine poremećaja zdravlja 3.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU PROFESIONALNA BOLEST ZAKONSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti obuhvataju određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim u našoj zemlji utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja. Prijave profesionalne bolesti i Medicinske dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Niša ili Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd) MEDICINSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem radnika. iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao 4. • Vremensko trajanje poremećaja zdravlja je kod nekih profesionalnih bolesti definisano u Listi ali samo u slučaju kada se poremećaj može popraviti bez ikakvih posledica. To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta.KRITERIJUMI ZA MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE 1. POVREDA NA RADU ZAKONSKA DEFINICIJA POVREDE NA RADU Povreda na radu je povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom. Da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osiguran. To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. Postojanju statistički značajne povezanosti između ekspozicije štetnom agensu i oštećenja zdravlja 2. III . KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE BOLESTI I . Pravilnikom je utvrđeno 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju ove bolesti pojavljuju. Sigurni kriterijumi .Znače da je pojava jedne morfološke promene na jednom organu ili sistemu dovoljna za utvrđivanje profesionalne bolesti. Verovatni kriterijumi . bolesti Profesionalne bolesti. kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela.

6. pa se nastanak ovih bolesti ne može neposredno vezati za obavljanje poslova. na putu preduzetom radi izvršenja radnih zadataka i na putu preduzetom radi stupanja na rad. pri vršenju obavezne vojne službe i pri obavljanju drugih poslova i zadataka za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg društvenog interesa. 3. očna. 4. 3. za vreme obavljanja poslova odnosno radnih zadataka ili u vezi sa njima. 2. Posebne mere preventivne zaštite u nekim vidovima specifične zdravstvene zaštite 3. Privremena nesposobnost za rad. • Povredom na radu smatra se i : 1. ishemijska bolest srca i CV-bolest) Bihevioralni poremećaji (anksioznost. bolni sindrom vrata i gonjih ekstremiteta. emfizem. Bolesno stanje. Povreda koju osiguranik pretrpeo na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto. pri obavljanju javnih i drugih društvenih funkcija ili građanskih dužnosti na poziv državnih i drugih ovlašćenih organa. Smrt. Multikauzalne su geneze i nisu specifične za određenu profesiju. Određena prava iz zdravstvenog osiguranja zaposleni ostvaruju preko svojih poslodavaca (naknadu zarade za prvih 60 dana sprečenosti za rad i specifičnu zdravstvenu zaštitu utvrđenu zakonom) PRAVA IZ PENZIJSKO-INVALIDSKOG OSIGURANJA • Ostvaruju se ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smanjenje 6. 3. U bolesti u vezi sa radom spadaju: 1. komplikacijama i ishodu.uzročno vezan za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka. Povreda osiguranika nastalo kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile. DEFINISANJE POVREDE NA RADU SA STANOVIŠTA POSLEDICA • • • Povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja. sindrom sagorevanja. trenutno ili na duže vreme. Naknada troškova sahrane. Narušenje fizičkog integriteta podrazumeva oboljenje. Povreda koju osiguranik pretrpi pri obavljanju poslova i zadataka u vezi sa akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća. slušna i druga pomagala 4. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad • Naknada putnih troškova u vezi sa lečenjem i rehabilitacijom 7. astma) Oboljenja KVS (hipertenzija. fizilku bol i smrt Narušenje psihiškog integriteta podrazumeva poremećaj psihičkog zdravlja sa trajnim ili vremenski ograničenim posledicama. Telesno oštećenje. • Povredom na radu može se smatrati samo povreda izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji i vremenska i prostorna povezanost sa obavljanjem tog posla. 34 . 4. telesno oštećenje (lakše ili teže). radniku se obezbeđuje: 1. na sanitarne sprave. osteoartroza) • ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA • U slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja. Hronična nespecifična oboljenja organa za disanje (bronhitis. 2. Gubitak radne sposobnosti. Povrede na radu su dakle posledica jednokratnog delovanja uzročnika. Posledica profesionalnih bolesti i povreda na radu mogu biti: 1. fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti. uzastopnog delovanja uzročnika. Potpuna zdravstvena zaštita 2. Pravo na protetička i ortopedska sredstva. mentalne bolesti) Oboljenja lokomotornog sistema (lumbalni sindrom. 5. 2. a profesionalne bolesti su rezultat trajnog. • • BOLESTI U VEZI SA RADOM • Su bolesti uzrokovane noksama koje se sreću i u opštoj životnoj sredini. ali je njihova učestalost u određenim profesijama znatno veća pa se smatra da su profesionalne štetnosti i radni uslovi kofaktori u njihovom nastanku i favorizujući faktori u njihovom toku. tehnostres. Smanjenje radne sposobnosti. Pravo na zubno-protetičku pomoć i zubno-tehnička sredstva 5.

Izgubljena zarada zbog delimične ili potpune nesposobnosti za rad posle lečenja 4. kao i procena oštećenja ili gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih • • sistema. Pored dobrog poznavanja tehnološkog procesa (opisa) i podataka o profesionalnih štetnosti dobijenih ambijentalnim monitoringom. odnosno dijagnostikovanje bolesti. • 3. • PRAVO NA MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE Materijalna šteta u slučaju smrti radnika 1. Troškovi lečenja 3. 3. PRAVO NA POMOĆ I NEGU PRAVA IZ RADNOG ODNOSA 1. Troškovi lečenja 2. Prisilni položaj pri radu i dr. Gljivice i dr. Biološke prirode – Virusi. a poznavanje tih noksi prvi je korak u rešavanju postavljenih zadataka. • 2. Prekomerni intenzitet rada. bez obzira na to dali to oštećenje prouzrokuje ili ne pruzrokuje invalidnost. Paraziti. Bakterije. što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potrerba. Metali. Izgubljena zarada 2. 2. Nefiziološki uslovi rada . Strujanje vazduha. bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela. Naknada za strah UTVRĐIVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI • Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka patološkog stanja. • Delovanje profesionalnih štetnosti potpomažu: 1. 2. Troškovi sahrane Materijalna šteta u slučaju telesne povrede i narušenog zdravlja 1. Naknada za duševnu bol (zbog naruženosti. Pesticidi. PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smrt radnika. Fizičke prirode – Temperatura. kao i način izvođenja rada. Vlaga. Specijalni uslovi na radnim mestima (vrsta tehnološkog procesa. 1. Organski rastvarači. telesno oštećenje ili smrt osiguranika. za utvrđivanje 35 . opšta tehnička i lična zaštita i dr) 4. a koji mogu uticati na oštećenje zdravlja. PRAVO NA NOVČANU NADOKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE Pod telesnim oštećenjem podrazumeva se narušenost fizičkog integriteta i opšte životne sposobnosti. Delovanje ovih profesionalnih štetnosti na radnike omogućuje 1. Statička opterećenja i preopterećenja pojedinih organa. količini odnosno intenzitetu i deluju na takav način i tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno oštećenje organizma. tj. Loša odnosno nepotpuna organizacija rada. Plastične mase. članovi domaćinstva stiču pravo na porodičnu penziju. • • 4. Nokse koje se pojavljuju pri radu mogu biti: 1. Individualne razlike u otpornosti i osetljivosti radnika. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI • Su svi štetni činioci kojim je radnik izložen u toku rada. RADNA ANAMNEZA • Uzroci i izvori povreda na radu najčešće su očigledni. Buka. što zahteva poznavanje njihovog međusobnog reagovanja i udruženog štetnog delovanja na organizam. • PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi gubitak radne sposobnosti. Izgubljena zarada za vreme lečenja 3. gubitak. 2. Opšti higijenski uslovi na radnim mestima 3. Profesionalna oštećenja nastaju kada se nokse pojavljuju u takvom obliku. Vibracije i dr. Gasovi.ili gubitak radne sposobnosti (invalidnost). Zračenje. Oštećenje zdravlja nastaje delovanjem specifičnih noksi iz radne sredine. Naknada za fizičku bol 2. Trajno gubljenje ili smanjenje mogućnosti za dalji razvoj i napredovanje PRAVO NA NE-MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE 1. osnovni su zadaci lekara medicine rada. 2.Prekovremeni rad. Loša ventilacija itd Najčešće se radi o istovremenom delovanju više profesionalnih štetnosti. Takođe je neophodno dobro poznavanje tehnološkog procesa rada. Pritisak. Nepovoljni higijensko-tehnički uslovi u radnoj prostoriji – Nedovoljna kubatura. zbog teške invalidnosti ili smrti bliskog lica) 3. Neracionalni sistem rada. Dokazati uzročnu povezanost nekog hroničnog patološkog stanja ili bolesti sa radom najčešće nije jednostavno. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju u punom iznosu. bez obzira na dužinu radnog staža. Hemijske prirode – Prašine.

2.profesionalnih bolesti neophodno je od samog radnika uzeti anamnestičke podatke o radu. 5. Knjiga prijave profesionalne bolesti 2. Pri postavljanju konačne dijagnoze neophodno je isključiti sve druge etiološke faktore koji mogu dovesti do sličnih patoloških stanja.IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM PEIODIČNOM PREGLEDU • Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrđene profesionalne bolesti (ili sumnja) posle periodičnog pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI KONVENCIJA BROJ 121 • Imajući u vidu značaj profesionalnih bolesti Međunarodna organizacija rada (MOR) donela je Konvenciju broj 121 . koju je SFRJ ratifikovala.Testovi kojima se mogu otkriti rani štetni efekti profesionalnih noksi.VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE 1. Prijava se podnosi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze profesionalne bolesti ili sumnje na profesionalnu bolest. Unese u svoje zakondavstvo opštu definiciju profesionalnih bolesti dovoljno široku da bi obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu ove konvencije. V . o odsustvovanju sa posla i o tome dali pacijent sme opet biti izložen istoj ili sličnoj profesionalnoj štetnosti. Konvencija obavezuje zemlju potpisnicu da između ostaolog: Propiše listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove konvencije i koje će biti priznate kao profesionalne bolesti. 1. na bazi medicinske i druge dokumentacije.REŠENJE O STICANJU PRAVA PO OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI • Donosi Republički fond penzionog i invalidskog osiguranja. 1. • Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i priznavanju bolesti za profesionalnu II .01. Knjiga utvrđenih profesionalnih bolesti pri periodičnom pregledu radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovim rada. specifična je delatnost medicine rada i spada u domen ocenjivanja radne sposobnosti. DIJAGNOZA • Primenjuju se svi invanzivni i neinvanzivni dijagnostički postupci i procedure koji se primenjuju i u drugim granama medicine. glasnik RS 105/2003) SPECIFIČNOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA PROFESIONLANIH BOLESTI 36 . Otkrivanje oštećenja u subkliničkoj fazi omogućava prekid daljeg izlaganja profesionalnim štetnotima. u kalendarskoj godini za proteklu godinu 3. VAŽEĆE ZAKONSKE OBAVEZE U NAŠOJ ZEMLJI I . LEČENJE • Specifičnosti u terapiji profesionalnih oštećenja svodi se na prekid daljeg delovanja profesionalnog uzročnika i eventualno ubrzano eliminisanje uzročnika iz organizma (terapija helatima). Da obezbedi službe preventivne mere protiv nesreća na poslu i profesionalnih bolesti.PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI (Sl. Izveštaj o profesionalnim bolestima Dostavljaju Republički zavodi Saveznom zavodu do 31. 3. • Biomarkeri efekta . Da obezbedi službe rehabilitacije koje treba da pripreme onesposobljeno lice da se ponovo vrati na svoj raniji posao ili ako to nije moguće da obavlja neki drugi posao Da preduzima mere za olakšavanje zapošljavanja onesposobljenih na odgovarajućim poslovima. 6. Cilj je što ranije utvrditi morfološki supstrat oštećenja organa ili sistema. Propiše listu bolesti koja bi se dopunila odredbama koje omogućavaju da se ustanovi profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u propisanim uslovima. III . 2. • Odluka o trajanju prekida kontakta sa uzročnikom. Podaci se uzimaju za sve poslove koje je radnik obavljao tokom svog radnog veka.O davanju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti 1934 godine. 4. Istovremeno se popunjava i Prijava profesionalnih bolesti nadležnom zavodu. glasnik RS br. kao i početni ispad neke funkcije.72/2006) • Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za svaku bolest posebno) i preko poslodavca dostavlja filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. IV . koji je do oštećenja doveo. pre kliničkih manifestacija bolesti. Biomarkeri ekspozicije – Specifični biološki testovi kojima se može otkriti postojanje profesionalne štetnosti ili produkata njene transformacije u organizmu.PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl.

Poslodavcu. Arbitraža treba da je u kompetenciji referentne zdravstvene ustanove za medicinu rada. Jetra. zašto govoriš i kako to razume bolesnik. BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM Red br. • Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod uticajem profesionalnih štetnosti jedan je od osnovnih uslova za blagovremeno i tačno dijagnostikovanje profesionalne bolesti. ekspozicija P ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi. službi zaštite na radu. 6. njegovi rođaci i drugi ljudi. • Zato kada razgovaraš sa bolesnikom o njegovoj bolesti misli šta govoriš. Bubrezi. 8. 7. podatke o kretanju u službi i podatke o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada. inspekciji i sl. Krv i krvotvorni organi. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema Kosti. kome govoriš. Nervni sistem. Respiratorni sistem. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji bubrega ili kostiju ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Cd ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organska sistema RES.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja ili specifična ekspozicija Pb ili njegovim jedinjenjima oštećenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) nervnog sistema ili CNS-a ili bubrega Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem ekspozicija Hg ili njenim jedinjenjima nervnog sistema ili bubrega ili najmanje tri od ostalih (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organa i sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji krvi i krvotvornih organa ili nervnog sistema ili dva ekspozicija As ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) od sledećih organa: Srce. Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim promenama na ekspozicija Be ili njegovim jedinjenjima plućima ili specifičnim oštećenjem druga dva organa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) ili orgnska sistema. 11. Srce Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji nervnog sistema ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Mn ili njegovim jedinjenjima organskih sistema Jetra. Informacija o zdravstvenom stanju radnika pojedinca može biti dostavljena samo radniku lično i njegovom ordinirajućem lekaru.• Dijagnozu treba da postavlja specijalista medicine rada. sopštavanje dijagnoze i ocena radne sposobnosti – sve to može izazvati sumnju bolesnika i deontološke probleme. 2. ETIČKI I DEONTOLOŠKI PRINCIPI • Prijem radnika na posao.0. 1. LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI 1. koji pored medicinskih činjenica poznaje i uslove na radnom mestu obolelog. Profesionalna bolest Trovanje olovom ili njegovim jedinjenjima Trovanje živom ili njenim jedinjenjima Trovanje arsenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje fosforom ili njegovim jedinjenjima Trovanje manganom ili njegovim jedinjenjima Trovanje berilijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kadmijumom ili njegovim jedinjenjima Selenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje vanadijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Hromom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Niklom ili njegovim jedinjenjima 1.1. Zakon nalaže obavezne Periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. . informisanje o uslovima na radu i načinu zaštite na radu od profesionalnih štetnosti. mogu biti dostavljani samo zdravstveni podaci za grupu radnika. 10. Jetra. Bubreg. 3. Krvi i krvotorni organi Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Se ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija V ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Cr ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Ni ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) 37 5. 9. Krv i krvotvorni (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organi. slanje u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne bolesti. Jetra. 4.

23. sluzokožama i respiratornom njihovim jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija sumporu ili njegovim efektom na koži. 13. ili tri od ostalih organa ili organskih sistema .TROVANJA GASOVIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija halogenim elementima ili efektom na koži. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili Poslovi i radna mesta na kojima postoji specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili ekspozicija nitro i amino derivatima organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. 16. Jetra. 26.TROVANJA RASTVARAČIMA Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima sistema Krv i krvotvorni organi. 1. Jetra.2. 20. Srce i ekspozicija ugljenmonoksidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) krvni sudovi.3. 15. sluzokožama i respiratornom ekspozicija azotnim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) sistemu Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema CNS. Krv i krvotvorni organi. sluzokožama i respiratornom jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji efektom na koži. 14. jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Štitasta žlezda. 19. ekspozicija ugljendisulfidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) PNS. ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi i Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva ekspozicija halogenim derivatima od sledećih organa ili organska sistema Krv i ugljovodonika krvotvorni organi. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim ekspozicija cikličnim ugljovodonicima ili oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih njihovim homolozima sistema Krv i krvotvorni organi. Krv i krvotvorni organi Klinička slika trovanja sa asteno-vegetativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji manifestacijama i specifičnim oštećenjima dva od ekspozicija cijanu ili njegovim sledećih organa ili organska sistema Nervni sistem. Bubrezi i Nervni sistem (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organska sistema Organ vida. 1. 22. 17. Jetra. CNS. 25. 27.12. 18. 24. 21. Jetra. Trovanje cinkom ili njegovim jedinjenjima Trovanj bakrom ili njegovim jedinjenjima Trovanje aluminijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kobaltom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kalajem ili njegovim jedinjenjima Trovanje antimonom ili njegovim jedinjenjima Profesionalna bolest Trovanje halogenim elementima i njihovim derivatima Trovanje sumporom ili njegovim jedinjenjima Trovanje azotnim jedinjenjima Trovanje ugljenmonoksidom Trovanje cijanom ili njegovim jedinjenjima Trovanje alifatičnim uglovodonicima Trovanje cikličnim uglovodonicima ili njihovim homolozima Trovanje nitro i amino derivatima ugljovodonika Trovanje halogenim derivatima ugljovodonika Trovanje ugljendisulfidom 38 Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Zn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Cu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Al ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Co ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sb ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Red br.

35. 31.ličnom biodozimetrijom ili merenjem radioaktivnosti urina) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nejonizujućem zračenju (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta kesonaca.TROVANJA PESTICIDIMA Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima koji nisu Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim obuhvaćeni pod drugim tačkama oštećenjima dva organa ili organskih sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima jonizujućeg zračenja (dokaz o trajnanju ekspozicije najmanje 5 godina i intenzitetu ekspozicije . 30.4. importovane bolesti: visusne. Dokaz o progresiji oštećenja sluha tokom rada u buci. 36. 37. estrima ili etrima ili aldehidima ili ketonima krvotvorni organi. sa dnevnim nefiziološkom položaju opterećenjem od najmanje 1/3 radnog vremena) Klinička slika sa morfološkim lezijama meniskusa i funkcionalnim promenama kolenog zgloba 3. Klinička slika sa morfološkim ili funkcionalnim promenama na vaskularnom i neuromuskularnom ili koštanom sistemu Klinička slika hroničnog zapaljenja lakatne ili ramene ili prepatelarne burze sa umanjenjem funkcije zahvaćenog zgloba Klinička slika sa morfološkim znacima hronične kompresije i funkcionalnim ispadima Klinička slika paralize perifernog nerva 29.0.0. etrima. ronilaca i letačkog osoblja (dokaz o ponovljenim naglim dekonpresijama) Poslovi i radna mesta na kojima se dolazi u kontakt sa bukom preko dozvoljenog nivoa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija vibracijama (dokaz o trajanju ekspozicije najmanje 5 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinička slika sa morfološkim i funkcionalnim promenama u krvi i krvotvornim organima ili koži (ulcerozni radiodermatitis) ili očnog sočiva (katarakta) ili hipotireoze izazvane radioaktivnim jodom Morfološke i funkcionaln promene na organu vida (katarakta) Ponovljene vazdušne embolije i ispadi funkcije CNS ili miokarda ili pluća ili koštanog sistema Obostrano perceptivno oštećenje sluha preko 30% po Fowler-Sabineu. od sledećih organa ili organska sistema Krv i 28. 32. 40.Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Trovanje alkoholima ili ekspozicijaalkoholima. 33. 2.BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIČKIM DEJSTVOM Red br.najmanje 5 godina. bakteriske. parazitarne Antropozoonoze Poslovi osoblja na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski ili epidemiski Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti Klinička slika tropskih bolesti (dokaz o kontaktu sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika antropozoonoza (dolazak u kontakt sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) 39 . Jetra. estrima. 38. Tropske. Bubrezi i Nervni sistem aldehidima ili ketonima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Trovanje pesticidima koji nisu obuhvaćeni po drugim tačkama Pravilnika Profesionalna bolest Oboljenja izazvana jonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana nejonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana povišenim ili sniženim atmosferskim pritiskom Oboljenja izazvana bukom Oboljenja izazvana vibracijama 1. Hronični burzitis Poslovi i radna mesta na kojima postoji zglobova nastao usled dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i pritisak na burze (najmanje 5 godina) dugotrajnog pritiska Poslovi i radna mesta na kojima postoji Sindrom karpalnog dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan tunela pritisak na šaku i podlakticu Paraliza nerava usled Poslovi i radna mesta na kojima postoji dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i dugotrajnog pritiska pritisak na periferni nerv Poslovi i radna mesta na kojima postoji Oštećenje meniskusa opterećenje kolena u nefiziološkom kolena usled dugog položaju (dokaz o trajanju optrećenja opterećenja u kolena . 34. BOLESTI PROUZROKOVANE BIOLOŠKIM DEJSTVOM 39.

47. 43. 44. pozitivni imunološki testovi. pozitivnim nespecifičnim i specifični bronhoprpvokativni testovi. Astma 51.0. lana i konoplja. Profesionalna bolest Silikoza pluća Siliko-tuberkuloza Azbestoza pluća Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalima Bisinoza pluća Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija azbestnim vlaknima (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi proizvodnje i obrade tvrdog metala(dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. poremećaj ventilacije pluća srednjeg stepena.41. Egzogeni alergijski bronhoalveolitis Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva Hronični opstruktivni bronhitis 52. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. dokaz o progresiji oštećenja pluća tokom rada. Klinička slika bisinoze u drugom i trećem stadijumu bolesti Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada.0. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. Maligne bolesti Poslovi i radna mesta gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim materijama Klinička slika malignog oboljenja prouzrokovanog jonizujućim zračenjem ili UV-zračenjem ili hemiski sigurno dokazanim kancerogenima (I grupa IARC) 40 . Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Kontaktni dermatitis eksponovani alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Recidivantna eksponovani alergogenim materijama urtikarija (dokaz ekspoziciji) Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima Klinički slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima 6. Klinička slika sa specifičnim Ro-promenama na plućima. 55. 4. 50. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 48. BOLESTI KOŽE 54.0. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 42. dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač. posebno u početnim fazama prerade (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije najmanje 10 godina) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontakta sa materijamakoje izazivaju alergijsko ili iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspozicij) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani alergogenim materijama (dokaz o ekpoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontatkta sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i tejanju ekspozicije najmanje 10 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 46. 45. u slučaju kada je bronhoprovokativni test kontraindikovan. sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV12%). profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. MALIGNE BOLESTI 56. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 5. 53. profuzije 1/1. 49. Virusni hepatitis Parenteralne infekcija virusom SIDE Tuberkuloza Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa TBC bacilom Klinička slika hepatitisa (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika AIDS-a (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika tuberkuloze prouzrokovane bacilom tuberkuloze rezistentnim na antituberkulozne lekove. pozitivan specifični bronhoprpvokativni test i specifične imunološke promene Klinička slika sa izraženim promenama na gornjim disajnim putevima i pozitivnim ekspozicionim i specifičnim imunološkim testovima Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa. kao i znacima aktiven tuberkuloze pluća Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Normalan spirometriski nalaz pri zaposlenju.BOLESTI PLUĆA Redb r.

Temperatura tela . povećan i snižen barometarski pritisak. sa uporednim merenjem u spoljašnjoj sredini. Insolacija 2. Toplotno zračenje Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i 1. jonizujuća i nejonizujuća zračenja. buka. • • Pre nego što se pristupi ispitivanju elemenata mikroklime treba se upoznati sa geografskim i geološkim osobinama mesta gde je lociran proizvodni pogon. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju zavisno od promena u prirodi. To se postiže putem: 1. hemijski neaktivna prašina i drugo. U uslovima mikroklimatskog konfora odavanje toplote iznosi: 1. 2. • Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je otkrivanje i otklanjanje postojećih negativnih mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog konfora. Temperatura vazduha 2. Pri niskim temperaturama udeo kondukcije (provođenja) i zračenja u odavanju toplote znatno je veći nego udeo isparavanja.5 metara od poda. Kretanje vazduha 4. Evaporacijom (isparavanjem) 10-33% Kada temperatura radne sredine dostigne temperaturu ljudskog tela. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet veštačke klimatizacije u prostorijama i sam tehnološki proces proizvodnje U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih) uslova u radnoj sredini. Reomirova. Farenhajtova. na osnovu čega se daje ocena i zaključak o nađenom stanju mikroklime i eventualno predlažu mere za poboljšanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova.Količina energije tela koja je uslovljena brzinom kretanja molekula u njemu. za vreme rada ventilacionih i drugih uređaja.2-1. zavisi i učešće pojedinih faktora termoregulacije koje poseduje čovekov organizam. Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih faktora najbolje je njihovo kontnuirano praćenje. Konvekcijom (strujanjem) 14-33% 3. osvetljenost. Merenje se obično vrši na visini od 1. sredini i kraju radnog vremena. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad Pod klimom jednog kraja odnosno mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup prosečnih vrednosti fizičkih faktora u toku određenog vremena u dotičnom kraju odnosno u nekom zatvorenom prostoru. U radnoj prostoriji površine do 100 m2 merenje se vrši najmanje na jednom mestu i za svakih sledeđih 100 m2 na još po po jednom mernom mestu. mikroklimatski uslovi su manje podložni promenama. Apsolutna skala. merenja treba vršiti u različitim godišnjim dobima. Barometarski pritisak 3. znatno se povećava udeo znojenja u odavanju toplote. Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i upoređuju sa propisanim normama. Merenje se vrši na radnom mestu u zoni rada. Najvažniji faktori u ovom konpleksu su 1. Radijacijom (zračenjem) 44-59% 2. ako za to nepostoje tehnički uslovi.AGENASI FIZIČKE PRIRODE UVOD • U agense fizičke prirode ubrajaju se faktori klime i mikroklime.Stepen zagrejanosti tela koja zavisi od količine toplotne energije koju to telo sadrži. vibracije. • • • • • • • TEMPERATURA VAZDUHA • • Toplota tela . U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. • Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni projekta za izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih pogona.Za određivanje stepena zagrejanosti koriste se četiri temperaturne skale: Celzijusova. električna struja. mehaička sila. kao i sa tehnološkim procesom u celini. Vlažnost vazduha 3. Temperaturne skale . Atmosferske padavine Čovek u procesu rad može biti izložen manje ili više nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine. Periodičnih ispitivanja i ocene mikroklimatskih uslova. na početku. u različitim fazama tehnološkog procesa. ako je ova zona široka merenja treba vršiti na više mesta ili tamo gde radnik najviše boravi. 41 • • . u toku dana i noći.

Opšta slabost . PREVENCIJA • Zaštita glave od direktnog dejstva sunca.Glavobolja . Objašnjavaju se smanjenjem količine krvi u unutrašnjim organima.Povećana telesna T .Vrtoglavica . fosfora. suva. 43 .Koža crvena. Zbog intracelularne dehidratacije ćelije propadaju.Ubrzan puls i disanje . • Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog oblika. povraćanje . lipida.Šum u ušima . Kao posledica dejstva visokih temperatura može doći do toplotnog udara.Pad krvnog pritiska .Vrtoglavica . pa se u ekstracelularnoj tečnosti nalaze produkti raspadanja. KLINIČKA SLIKA I . TOPLOTNI GRČEVI ETIO-PATOGENEZA • Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih spoljnih temperatura i u toplim pogonima kod radnika koji obavljaju težak fizički rad. topla i cijanotična . ali se brzo razvija: . ponekad cijanotična.Ubrzano i površno disanje. GITa.Pojačano znojenje .Bolni grčrvi u rukama i nogama . • TOPLOTNI UDAR ETIO-PATOGENEZA • Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su izložene težem fizičkom radu u toploj i vlažnoj sredini.TEŽAK TOPLOTNI UDAR • Nastaje kao posledica gubitka tečnosti i elektrolita putem znojenja.BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE • U uslovima toplotnog diskonfora organizam nastoji da se oslobodi viška toplote pa dolazi do širenja krvnih sudova u koži u koju se sliva topla krv iz centralnih delova organizma.Telesna temperatura normalna ili snižena .Krvni pritisak obično snižen . što dovodi do cirkulatornog šoka.LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost) .Smrt ako se ne pruži pomoć SUNČANICA ETIOPATOGENEZA • Poremećaj termoregulacije koji nastaje direktnim dejstvom sunčevih zraka na otkrivenu glavu. topla i vlažna .Plitak gubitak svesti do duboke kome . Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%) prodire do tvrde moždanice izazivajući njenu hipertermiju sa pratećom hiperemijom moždanica i mozga.Povišena T (38-390) .Opšta slabost .Glavobolja .Znojenje . KLINIČKA SLIKA .Hipertermija do 420C . Alkalna rezerva se smanjuje i pH opada.Mučnina.Podrhtavanja i grčenja raznih grupa mišića .Fascikulatorna podrhtavanja mišića . pa nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije krvnih sudova u koži. ureje i mokraćne kiseline. • Osnovni poremećaj je intra i ekstracelularna dehidratacija. čime se smanjuje njihovo snabdevanje kiseonikom.Moguće su epileptiformne i tetaniformne krize .Crvenilo lica .Rad srca ubrzan.Koža bleda.Žeđ .kod teških oblika . • Može se ispoljiti u vidu lakog ili teškog poremećaja termoregulacije. POREMEĆAJI FUNKCIJE KVS-a.Ubrzan i slabo punjen puls .Treperenje pred očima . Produkti raspadanja ćelija i povećana temperatura narušavaju termoregulacionu funkciju hipotalamusa.Zastoj rada srca i disanja i smrt. nos ušiljen . II .Glavobolja . suva. šećera. U krvi se povećava sadržaj kalijuma. tonovi tihi .Treperenje pred očima . KLINIČKA SLIKA .Cheyne-Stokes disanje . • Osnovni poremećaj je povećan gubitak soli iz organizma putem znojenja.Povećanje količine Er i Hg uz smanjenje hlorida. • Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99% toplotne energije apsorbuje se u koži i kostima glave.Žeđ .Koža bleda.Poremećaj svesti sve do duboke kome . CNS-a I BUBREGA ETIOPATOGENEZA • Javljaju se kod lica koja duže rade u toplim pogonima.Slabost . toplotnih grčeva i sunčanice.

5.• Smanjenje cirkulišuće krvi u oblasti splenikusa narušava funkcije organa za varenje. poklopci i sl. GIT-a . PRAVILNA ISHRANA . i kobaltnim staklima za zaštiu očiju. jetre i endokrinih žlezda . LEČENJE POREMEĆAJA NASTALIH DEJSTVOM VISOKE TEMPERATURE 1. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. III . • 3. Neurastenija 2. zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja.) EKRANIZACIJA Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese. Smanjena sekretorna funkcija želudca 4. ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. II . RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Podrazumeva veći broj pauza u toku rada. Disfunkcija bubrega. IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja IZBOR ENERGENATA Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) MEHANIZACIJA. Hipotonija 3. adrenalin kod zastoja srca.Oboljenja CNS-a. livci. lan) Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad pri livenju. staklari). • 2. • RADNA ODELA Od prirodnih materijala (pamuk. • SKRAĆENJE EKSPOZICIJE Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi. • 4.) OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. • 2. a vazduh suv. Postavljanje u ležeći položaj sa glavom naniže Hlađenje – Tuširanje. Iznošenje na svež vazduh. used čega se hrana duže zadržava u želudcu i crevima. Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature. RES-a. kupanje ili hladne obloge (voda nesme biti niža od 250C). kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad. • PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: . • 4.Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti. topljenju i gašenju požara.TERMIČKE OPEKOTINE – Kod radnika koji rade sa rastopljenim metalima (kovači. • • 2. RUKAVICE OD AZBESTA Za zaštitu ruku od plamena. KLINIČKA SLIKA 1. TOPLOTNA IZOLACIJA Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata.ERITHEMA AB IBNE – Specifične promene na koži nastale kao posledica dejstva toplotne radijacije. LOKALNE PROMENE NA KOŽI Mogu biti izazvane termičkom radijacijom i kontaktom sa vrelim tečnostima i čvrstim predmetima. HIDROPROCEDURE Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija.Anemije 44 . PNS-a. vazdušne zavese i dr. I . KVS-a. Sve to dovodi do poremećaja u funkciji GIT-a i bubrega. • 3. 2.Teži poremećaji termoregulacije . KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice. sedativi kod uznemirenih. • 6.URTICARIA E CALORE – Kod rada u sredini gde je temperatura visoka. Rehidratacija slanom vodom per-os ili infuzija fizioloških rastvora soli – kod grčeva Simptomatska terapija – Kiseonik kod cijanoze. vrat i ramena.Opravak posle operacija i oboljenja . 2. AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. • 5. Unošenjem veće količine vode per-os smanjuje se baktericidna sposobnost želudačnog soka. • HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. 3. 4. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA Za zaštitu varilaca i kovača.Oboljenja bubrega.

usled čega može doći do delimičnog ili potpunog izumiranja tkiva. Patoanatomski supstrat za sva lokalna oštećenja niskom temperaturom čine: 1. • OPŠTA HIPOTERMIJA (Bela smrt) • Može nastati kod pomoraca i pilota koji su doživeli udes u zimskom periodu. • • 6. . Spoljne temperature. PROMRZLINE DRUGOG STEPENA • Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili lako zamućenom tečnošću. Niskim temperaturama su izloženi radnici koji rade na otvorenom prostoru. • • • 2. u hladnjačama. ako se nađu u vodi ili nenastanjenim predelima. 2. Nastaje kada temperatura tela padne ispod 350C. genitalije i drugo.2. koja remeti metabolizam ćelija. TOPLI NAPICI 3. 3. Kreću se u intervali od 12-280C. • • • 2. nos. otežani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti. nekroza kiva prodire ponekad sve do kosti. Brzina nastanka opšte hipotermije zavisi od: • 45 . • 5. LEČENJE 1. ANGIO-NEUROZA 2. REKREACIONI TRETMANI Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. srednje težak ili težak). OBLITERIRAJUĆI ARTERITIS hladna. Najčešće su promrzline nogu (80-90%). AKUTNE PROMRZLINE Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -500C). NORMATIVI • Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini zavise od: Vrste rada (lak. BLEDILO PRSTIJU Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj temperaturi. HRONIČNE PROMRZLINE Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150C). Patogeneza je bazirana na poremećajima cirkulacije krvi i pratećoj hipoksemiji tkiva. Klinički na delovima stopala koji su izloženi pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala. velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl. PROMRZLINE PRVOG STEPENA • U fazi hlađenja koža je intenzivno bleda i BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline) • • Promrzline su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva hladnoćom. PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OŠTEĆENJA TKIVA 1. a pri tom su prisutne i druge štetnosti. POSEBNI OBLICI PROMRZLINA 1. 4. a zahvata jedan prst ili više njih. EDUKACIJA RADNIKA U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura. ANGIO-SPAZAM ili 3. a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i otok • Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem kože u kasnijoj fazi. Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji. PROMRZLINE TREĆEG STEPENA • Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadržajem. LOKALNO ZAGREVANJE 2. Klinički bledilo i hladnoća kože. koji dugo rade u stojećem položaju. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIČKOM TOKU 1. ruku (5%). • • • ROVOVSKO STOPALO Sreće se kod vojnika i radnika izloženih niskoj temperaturi i vlazi. čijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju. parastezije. • Posle nekoliko nedelja između izumrlog i zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i periodični ) SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke. Npr.Graviditet RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom. pri napuštanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zaštitne opreme otrgne. • 3. a ostalo otpada na uši.

u tom trenutku počinje kondenzacija vodene pare tj njeno pretvaranje u kapljice vode. VLAŽNOST VAZDUHA • 1. vlažnost. Što je temperatura vazduha veća to je i Mv veća. Usporeno i površno disanje 4. 3. Slabljenje refleksa 2. Za vreme pauze obezbediti radniku topao kaloriski adekvatan obrok. Mišićno podrhtavanje.je količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu u momentu merenja i izražava se u gramima po 1 m3 vazduha.Oboljenja bubrega . KABANICE .Endokrini poremećaji . OBUĆA postavljene krznom. 3.je maksimalna količina vodene pare. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1.Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure.za zaštitu od kiše. Ako je to temperatura čovečjeg tela onda govorimo o fiziološkom deficitu zasićenja. Unutrašnjih faktora: zamor. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.Hronična respiratorna oboljenja . RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM SKRAĆENJE EKSPOZICIJE I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA EDUKACIJA RADNIKA . REKREACIONI TRETMANI . Deficit vlažnosti (Dv) . Potrebno je takođe i više kraćih pauza kada će radnik uzimati tople bezalkoholne napitke. odevenost. 4. Apsolutna vlažnost (Av) . LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1.je odnos između apsolutne i maksimalne vlažnosti izražen u procentima Rv % = (Av / Mv) x 100. Dv = Mv – Av.Metabolički poremećaji . 2. 5. 5. Postepeno zagrevanje celog tela 2.je temperatura pri kojoj počinje kondenzacija vodene pare iz vazduha. RUKAVICE. DRUGA FAZA HLAĐENJA • Pri dužem delovanju niskih temperatura. LEČENJE 1. Kardiopulmonalna reanimacija. poremećaj metabolizma.KVS-oboljenja . Povećanje krvnog pritisaka i srčane frekfence 5. Nadražaja simpatikusa 3. KAPE.Neurovaskularni poremećaji . ZAŠTITA OD NISKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. nispavanost. U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja ili veća količina vodene pare što čini vlažnost vazduha. Javlja se disfunkcija CNS-a. strujanje vazduha. PRVA FAZA HLAĐENJA 1. Maksimalna vlažnost (Mv) . Smanjenje krvnog pritiska i srčane frekfence 5. hladnoće. kao posedica dekonpenzacije termoregulacije javlja se 1. • 2.Kahektični rekovalescenti . 46 . loša ishrana.je razlika između maksimalne i apsolutne vlažnosti za datu temperaturu. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama su: . Snižavanjem temperature vazduha snižava se i maksimalna vlažnost i u jednom trenutku ona se izjednačava sa apsolutnom vlažnošću. • 4.Oboljenja koštano-mišićnog sitema . Spazam krvnih sudova kože i sluzokože 2. Relativna vlažnost (Rv) .Starije osobe sa poremećajem cirkulacije.od kože. . koju vazduh može da sadrži na određenoj temperaturi. Ubrzanje disanja 6. rekovalescencija. Tačka rose . gubitak svesti.O značaju primene mera zaštite i štetnosti konzumacije duvana i alkohola. Relativna vlažnost u tom trenutku je 100 %.Osobe koje su ranije prelažale promrzline . Relativna vlažnost predstavlja u stvari stepen zasićenja vazduha vodenom parom. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Pri čemu će se radniku omogućiti da za vreme pauze boravi u toplom prostoru za to namenski izgrađenom. TOPLOTNA IZOLACIJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE PROCES RADA U ZAGREJANE PROSTORIJE 2. što vodi u smrt.1. Spoljnih faktora: spoljna temperatura. 3. vetra. 2. Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije 4. ODELA. Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada 6. Smanjenje osetljivosti 3. 2. BUNDE. vlage i drugih nepogoda.

VRSTE VENTILACIJA PRIRODNA VENTILACIJA • Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdušnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. što zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone. Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrat. Brzina kretanja vazduha izražava se u metrima u sekundi. ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. Otvori na vetrovitoj strani zida. Ovde spadaju 1. te su kod njih česta: KATARALNA I DRUGA ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Što ponekad zahteva promenu radnog mesta.50C (temperatura tela). U prirodi kretanje vazduha može biti: 1. • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI • Suv vazduh pri visokim i niskim temperaturama ubrzava isparavanje tečnosti sa sluzokože. Za fiziološki optimum uzima se relativna vlažnost od 40-60%. Leti se otvaraju niži otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gušći vazduh ulazio u prostoriju. gljivična.). a često i nagon na kašalj. pečenje. 3. pri čemu povećana vlažnost potpomaže njihov nastanak. Razvoj. • • KRETANJE VAZDUHA • Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdušnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih površina. grebanje grla. • Ova oboljenja uglavnom su posledica udruženog dejstva vlage i niske temperature. velika grupa adenovirusa itd. Fiziološka relativna vlažnost (FRv%) . REUMATSKA OBOLJENJA 2. zbog čega dolazi do promene prokrvljenosti sluzokoža i promena u sekreciji. ali se dozvoljavaju i šire granice od 30-70%. Vrtložno • BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI MIKROBIOLOŠKA OBOLJENJA 1. MIŠIĆNA OBOLJENJA 4. Vertikalno (turbulencija) Prema karakteru kretanje vazduha može biti: 1. Neki ljudi veoma teško podnose suv vazduh. ALERGIJSKA OBOLJENJA • Visok procenat vlage i spoljne temperature potpomaže razvoj brojnih alergiskih oboljenja. a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se sprečio ulazak hladnog i vlažnog vazduha. opstanak i prenos izazivača ovih oboljenja na čoveka direktno zavisi od prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi izazivači osetljivi na sasušenje. 2. Horizontalno (vetrovi) 2. • BAKTERIOLOŠKA OBOLJENJA VIRUSNA OBOLJENJA GLJIVIČNA OBOLJENJA PARAZITARNA OBOLJENJA • • • Visoka vlažnost pogoduje razvoju mikroorganizama pa su češća razna bakteriska. parazitarna i virusna oboljenja.6. 4. KOŠTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA 3. Niska temperatura praćena visokim procentom vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i širenje virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva (influenca. PREHLADNA OBOLJENJA i dr. Poznato je da u objektima gde su vlažnost i temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica plesni i drugih mikroorganizama koji mogu izazivati alergiska oboljenja. dovodi do njihovog sušenja i hlađenja.je procentualni odnos između apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36. Usmereno 2. • • BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA RADOM VEŠTAČKA VENTILACIJA • Veštačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji 47 . NORMATIVI Poželjno je da u toplim pogonima relativna vlažnost vazduha bude na donjoj granici fiziološkog optimuma. prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore. Osobe izložene suvom vazduhu osećaju suvoću. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati želuzine ili specijalne zavese kojima se reguliše veličina otvora.

Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada. topli izvori).ako pokriva celu prostoriju. ovlažiti ili osušiti). 2. Ovo je najbolji vid veštačke ventilacije jer se automatski regulišu mikroklimatski uslovi.INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME 1. BIOLOŠKO DEJSTVO TOPLOTNOG ZRAČENJA • Biološko dejstvo toplotnog zračenja zasniva se na termičkim efektima. Jačina toplotnog zračenja . LOKALNA .izražava se u džulima ili kalorijama na 1 cm2 u minuti J/cm2 / min. BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA • • Strujanje vazduha je poželjno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0. • NORMATIVI • Propisane norme za energiju toplotnog zračenja na radnim mestima zavise od površine tela koja je izložena zračenju.0 m/s. Najveću moć odavanja i apsorpcije toplotnog zračenja imaju crna tela. Dozvoljena energija zračenja max. 35W/m2 max. a u letnjem periodu i do 5 m/s). 2. Indeks očekivane četvoročasovne količine znoja (P4SR) 2. niti daje potpunu sliku o uticaju na razmenu toplote između čoveka i okoline. • I . 70 W/m2 max. Korigovana efektivna teperatura IZVORI EKSPOZICIJE • U raznim proizvodnim pogonima čovek je izložen toplotnom zračenju. Najveći neželjeni efekti su pri zagrevanju glave. Indeks temperatura globus i vlažnog termometra (WBGT) II . a na otvorenom prostoru ovo zračenje dolazi od sunca. hladnom i vlažnom strujanju vazduha može doći do LOKALNOG ILI OPŠTEG HLAĐENJA TELA.5 m/s. Energija toplotnog zračenja . 100 W/ m2 NORMATIVI 1.nekog tela zavisi od njegove temperature i površine. Operativna temperatura 2.ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr. Efektivna temperatura 4. Količina odavanja toplote putem zračenja proporcionalna je četvrtom stepenu apsolutne temperature Talasna dužina toplotnog zračenja koje emituje neko telo smanjuje se sa povećanjem njegove T.INDEKSI TOPLOTNOG STRESA 1. • Kod veštačke ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju može se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi. 4.dovode čist vazduh u prostoriju. a gubiće toplotu putem zračenja samo ako je temperatura okoline niža od 27-280C (temperatura spoljnih slojeva odeće). Emituju ga sva tela čija je temperatura iznad apsolutne nule tako što se deo toplotne energije tela pretvara u toplotno zračenje. TOPLOTNO ZRAČENJE • Toplotno zračenje je EM-zračenje koje pripada spektu IC-zračenja. Veštačka ventilacija može biti: 1. Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom. a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije. OPŠTA . 3. OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA • Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije dovoljni pokazatelj. Bilo je mnogo pokušaja da se faktori mikroklime integrišu u jednu numeričku vrednost koja će izraziti uticaj mikroklime na termičko stanje organizma. Standardna temperatura 3. Tako se došlo doodgovarajućih ideksa: 1.2 do 1. postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreću se u intervali od 0.5-1. Površina tela izložena zračenju 50% i više 25 do 50% ispod 25% • Pri IC-zračenju iznad 100 W/m2 neophodna je upotreba individualnih sredstava za zaštitu lica i glave. Organizam čoveka će apsorbovati radiacionu 48 . zbog čega se to telo hladi. Za normiranje mikroklime treba uzeti sve njene parametre. Efekti zavise od talasne dužine. vremena izlaganja i dela tela koji je izložen zračenju. toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog zračenja okolnih predmeta bez obzira na temperaturu okolnog vazduha.

a relativna vlažnost smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice konfora. Dalji pad pO2 (povećanje visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka kiseonika u vazduhu.) Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i u atmosferi u odnosu na gustinu.300C Pri tom obavezno je da se brzina kretanja vazduha poveća za 0. Za težak rad 12 . Pri tom se subjektivno mogu osećati posledice mikroklimatskog diskonfora ali bez oštećenja zdravlja. pored toga kao jedinica za pritisak koristi se i Milimetri živinog stuba. vlagu. Kretanje vazduha 0. uzimaju se u ubzir i 1. U tropskim i subtropskim zonama temperaturne granice za vazduh u radnim prostorijama pomeraju se: 1.180C 4. Indeks prognoziranog stepena nezadovoljnih (PPD) Lokalni diskonfor usled usmerenog strujanja • III . odnosno 101.210C 3. a po međunarodnom mernom sistemu jedinica za pritisak je Paskal. Na nivou mora prosečan atmosferski pritisak iznosi jednu atmosferu (760 mmHg.18 .5. Razlike u temperaturi između zidova i vazduha 2. 2. masu i pritisak. koji su sastojci vazduha. saobraćajnim sredstvima. kretanje vazduha i toplotno zračenje.230C 2. Povremena radna mesta.Mesto na kome radnik provodi više od 50% radnog vremena ili 2 sata neprekidno u toku radnog vremena 3. NORMATIVI • Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih parametara. Stalna radna mesta . brodovima i drugim mestima gde dolazi o izraženijeg hlađenja i zagrevanja zidova koji okružuju radni prostor.0. ali se promene nalaze u granicama fiziološkog prilagođavanja. Razlike u temperaturi na različitim visinama u prostoriji • Ovo je naročito bitno u podzemnim objektima. Za umereno težak rad 15 . pritisak i parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa povećanjem dubine povećava se gustina i parcijalni pritisak gasova) • • • • • Parametri mikroklime određuju se za 1.6 m/sec Optimalne vrednosti efekivne temperature iznose: 2. Na osnovu formule možemo zaključiti da se oksigenacija krvi može povećati povećanjem • • 49 . Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji stub vazduha vrši na površinu od 1cm2 i jednak je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova. po formuli pO2 = (B*21)/100. Za lak rad 31 . pO2 za različite visine izračunava se iz barometarskog pritiska (B) na određenoj visini i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu (21%). DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih faktora koji dovodi do naprezanja termoregulacionih mehanizama i promena u fiziološkim sistemima.OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr. Temperatura vazduha 18 . • U posebnim uslovima. Za težak rad 29 . ali se njegov parcijalni pritisak (pO2) sa visinom smanjuje.1m/s.Predstavlja prostor do 2 metara visine iznad nivoa poda ili platforme. azot i dr. 6. Za srednje težak rad 30 . kao i sa povećanjem nadmorske visine. što se oseća kao prijatan toplotni konfor. Za lak rad 17 .3 kPa) Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa povećanjem temperature vazduha i količine vodene pare u njemu.320C 2. OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos fizičkih parametara mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih poremećaja i naprezanja termoregulacionih mehanizama. Radni prostor .150C • FIZIČKE ZAKONITOSTI Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je prilično stala oko 21%.310C 3. Na visini od 3000 metara pO2 pada na 110 mmHg što još uvek obezbeđuje 93-94% oksihempglobina. Pritisak se u meteorologiji izražava u Milibarima ili Atmosferama. • Optimalni uslovi i zone udobnosti određivani su na osnovu izjava većeg broja ispitanika o osećaju konfornosti u odnosu na temperaturu. mora se voditi računa i o klimatskoj zoni. BAROMETARSKI PRITISAK • • Gasoviti omotač zemljine kugle (atmosfera) ima svoju gustinu. • Optimalni mikroklimatski uslovi podrazumevaju: 1. pri čemu se proporcionalno smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj smeši (kiseonik.

• Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura kod koje se pritisak zasićene vodene pare izjednači sa barometarskim pritiskom.ZAMOR PRI DISANJU II . Pritisak zasićene pare zavisi od temperature tečnosti i pritiska iznad površine tečnosti • podvrgavaju komprimovanom vazduhu. Smanjenjem atmosferskog pritiska povećava se obim gasova u zatvorenom prostotu • Povećanje obima (širenje) gasova u zatvorenim telesnim šupljinama usled smanjenja barometarskog pritiska pri penjanju na velike visine. Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori se vrši postupna dekonpresija (smanjenje pritiska) sve do njegovog izjednačavanja sa pritiskom spoljnog vazduha. udisanje 100% O2) ili povećanjem ukupnog pritiska. 50 . III . brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do oslobađanja azota u vidu mehurića u telesnim tečnostima. nakon čega silaze u osnovnu komoru i rade. kiseonikom i veštačkom gasovitom smešom.RAD U KESONIMA • Kesonski radnici izvode građevinske radove ispod površine vode ili tla sa podzemnim vodama. Sa povećanjem barometarskog pritiska procenat rastvorenog azota se povećava. a simptomatologija zavisi od lokalizacije embolusa u tkivima. ispoljava se kao visinski meteorizam. Da bi se sprečio prodor vode u osnovnu komoru kesona se ubauje komprimovani vazduh čiji je pritisak jednak pritisku vode na dubini izvođenja radova. visinski sinuzitis i otitis.Sve do potpunog prestanka disanja EPILEPTIFORMNI GRČEVI .HIPEROKSIJA • Hiperoksija predstvlja povećanje količine rastvorenog O2 u krvi. 5. Vreme dekonpresije je najkritičniji period boravka u kesonima.BLOKADE DISANJA . a sa smanjenjem pritiska se smanjuje. a radnici se pri ulasku i izlasku iz zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji odnosno dekonpresiji.RONILAČKI APARATI • Ronilački aparati mogu se podeliti na one sa vazduhom. • Povećanjem atmosferskog pritiska povećava se pO2 u udahnutom vazduhu što dovodi do hiperoksije. Takav pritisak vlada na visini od 19200 metara. Radnici pre početka rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno 1.Pojave hijelinizacije pluća RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM I . BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG PRITISKA • Povećanjem spoljnog pritiska otežava se inspirijum. 2. Pri blagom i postepenom smanjenju barometarskog pritiska dolazi do oslobađanja azota iz krvi i on se preko pluća izbacuje izdahnutim vazduhom.Oštećenja alveolarnog epitela . U zvono se ubacuje konprimovani vazduh.Ukoliko su razlike izrazito visoke. Radovi se izvode u čvrstoj komori (kesonu) koja se spušta u vodu (ukopava u tlo). • Deo skafandera koji štiti telo izrađen je od gumiranog platna pojačanog metalnim oklopom.RONILAČKO ZVONO • Ronilačko zvono služi za obavaljanj radova pod vodom.pri pritisku iznad dve atmosfere GUBITAK SVESTI OŠTEĆENJE PLUĆA . Izaziva niz poremećaja kao: BRADIKARDIJA BRADIPNEJA . uz istovremeno povećanje otpora u respiratornim putevima (zbog povećane gustine vazduha koji se udiše) što zajedno dovodi do: I .pri dugotrajnom udisanju O2 pod povećanim pritiskom u vidu . III . 3. IV .RONILAČKI SKAFANDER • Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u unutrašnjost zaštitne kacige kroz cev sa površine. sve do izjednačavanja sa pritiskom u osnovnoj komori kesona. Na toj visini dolazi do hladnog ključanja telesnih tečnosti (prelaska vode i telesnih tečnosti u gasovito stanje). Tačka ključanja vode za temperaturu od 26.Edema pluća (ređe) . II .50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. Količina ratvorenog gasa u nekoj tečnosti je proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i pritisku koji vlada iznad površine te tečnosti.Inflamacije disajnih puteva . Međutim pri naglom smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu.volumenskog procenta kiseonika (npr. Oslobođeni mehurići obrazuju Aeroemboluse u raznim tkivima. • Najveći značaj od svih rastvorenih gasovu u krvi i telesnim tečnosima ima azot. 4.

Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska (npr. naglo izranjanje. Uzrokuje Naduvenost. Dekompresioni sindrom može se manifestovati kao kesonska bolest i bolest avijatičara. drugih sindroma nema. mijelinski omotač nerava i sl). Ova pojava se naročito često sreće kod zapušenosti Tube auditive i komunikacija između paranazalnih šupljina. dok kod avijatičara mogu da se jave sva četiri sindroma.6. HIPERBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa povišenim u sredinu sa KESONSKA BOLEST • Kesonska bolest nastaje pri naglom prelasku iz sredine sa povećanim u sredinu sa normalnim barometarskim pritiskom što se u praksi može desiti kod naglog izranjanja ronioca i podmornica kao i pri brzoj dekompresiji 2. 51 . • • • • SINDROM VISINSKOG TKIVNOG EMFIZEMA • Nastaje usled hladnog vrenja tečnosti pri sniženom barometarskom pritisku (prelaska telesnih tečnosti u gasovito stanje). kod avijatičara pri penjanju na velike nadmorske visine). Pri naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju ronioca i podmornica). Bolove. • SINDROM HIPOKSIJE Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše.javlja se usled povećanja količine rastvorenog azota u organizmu nastalo kao posledica povećanja atmosferskog pritiska. • Za vreme boravka u sredini sa višim barometarskim pritiskom povećava se saturacija krvi i tkiva azotom. naglo penjanje na veliku visinu) dolazi do burnog oslobađanja azota u tkivu u vidu mehurića koji vrše kompresiju na okolne kapilare čime remete cirkulaciju i izazivaju ishemiju. • SINDROM IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) • 1. BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA • Kao posledica prelaska iz sredine sa višim u sredinu sa nižim barometarskim pritiskom može doći do četiri vrste poremećaja (sindroma) u organizmu čoveka. cevaste kosti. AZOTNO PIJANSTVO .50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. GASTROINESTINALNA NADUVENOST (Visinski meteorizam) • Nastaje zbog širenja gasova u želudcu i crevima. Mehurići azota mogu se mogu naći i u samim krvnim sudovima. Takav pritisak vlada na visini od oko 19200 m. Pri postupnom smanjivanju barometarskog pritiska azot se oslobađa iz tkiva i putem linfe i krvi dospeva u pluća. Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom. DENTALGIJA • Nastaje usled širenja gasa u šupljim ili slabo saniranim karioznim zubima. BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS • Nastaje zbog širenja gasova u srednjem uvu i sinusima. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. 1. Ovaj sindrom nastaje kod: HIIPOBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa sniženim barometarskim pritiskom (Npr. normalnim barometarskim pritiskom (Npr. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. Do oboljenja dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim šupljinama koji izaziva transudaciju tečnosti i zapaljenje. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. češće venskim. a može nastati i Kolaps 2. Kao posledica ishemije nastaju poremećaji tkivnog metabolizma u intracelularnim prostorima što u krajnjem slučaju dovodi do nekroze tkiva. odakle se izbacuje u spoljnu sredinu. Rastvorljivost azota najveća je u lipidima zbog čega se pri dekompresiji prvi poremećaji javljaju upravo u tkivima koja su bogata lipidima (potkožno tkivo. Tačka ključanja vode za temperaturu od 36. ali i arteriskim što ima za posledicu gasnu embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta začepljenja zahvaćenog krvnog suda. • SINDROM ŠIRENJA GASA • Nastaje usled širenja gasova zatvorenih u telesnim šupljinama pri snižavanju spoljnog pritiska. Na toj visini nastaje hladno ključanje telesnih tečnosti. 3. Po drugoj teoriji stvoreni mehurići azota dovode do kidanja masnog tkiva pri čemu oslobođene kapljice masti linfnim putem dolaze u krvotok i začepljuju sitne krvne sudove (masna embolija).

zglobovi.Afazija .Edem pluća .Nistagmus .Suv i uporni kašalj .Tahikardija .Deformirajuće osteoartroze (kasnije). srce itd.Monoplegije .Pareze i paralize mišića lica . • • • • BOLEST AVIJATIČARA (Subatmosferska dekompresiona bolest) • Nastaje pri veoma naglom smanjenju atmosferskog pritiska npr kod pilota kada lete u otvorenim kabinama ili usled poremećaja hermetičnosti kabina vazduhoplova.Parastezije .Emfizem. pluća.Hladan ljigav znoj 1.Afazija .Paraplegije .Bolovi u mišićima i zglobovima (naročito u kolenima i rukama) .Bolovi u zglobovima ekstremiteta . trajanaja dekonpresije.Svrab. 2.Žarišta aseptične nekroze . OSTEO-MIO-ARTIKULARNI OBLIK (Najčešći oblik) .Hemiplegije .Cijanoza .Kvadriplegije (retko) 4. U osnovi oboljenja je oslobađanje mehurića azota koji oštećuju lokalno tkivo i izazivaju embolizaciju krvnih sudova što dovodi do nekroze zahvaćenih tkiva i organa (koža. toraksa i ekstenzornih strana podlaktica . Na rendgenskom snimku se vide . Nakon kratkog asimptomatskog perioda javljaju se bolovi i različite smetnje u zglobovima. • PERAKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma odmah nakon izlaska iz kesona Kod ove forme bolesti može se naći veliki broj gasnih mehurića u cirkulaciji koji ispunjavaju venski sitem i desno srce.Paralize .Poremećaj vida i sluha • Periferne pareze i paralize Nastaje usled lezija u kičmenoj moždini .Hemianopsija i dr. 3.Dispneja .Bolovi u jednom ređe više zglobova i mišićnih grupa. lokalizacije gasnih mehurića. KARDIOPULMONALNI OBLIK (Najteži oblik) • Nastaje posle naglog akcidentalnog izranjanja i eksplozivne dekonpresije rekonpresivnog uređaja.Vtrtoglavica .Svrab i peckanje kože vrata.Poremećaj koordinacije pokreta . . • 1. .Poremećaj govora .Polja osteoskleroze u zglobnim glavama dugih cevastih kostiju . • AKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma nekoliko časova po izlasku iz kesona . mišići. PARALITIČKI OBLIK • Centralne pareze i paralize Nastaje usled lezije moždanih živaca: .Poremećaj sluha .Pojava bledoljubičastih mrlja na koži (marmorizacija).Psihički poremećaji . .• radnika koji rade u kesonima po čemu je oboljenje i dobilo ime. • • KLINIČKI OBLICI PREMA NASTANKU I TOKU BOLESTI 1. HRONIČNI OBLIK Nastaje kao posledica prethodnog akutnog oboljenja ili kao primarna hronična bolest usporenog toka Oštećenje koštano zglobnih struktura .).Vrtoglavica . 3.Oduzetost ekstremiteta 52 .Skotomi .Dispneja . Manifestuje se: SIMPTOMIMA IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) Počinju da se javljaju tek pri penjanju na visinama većim od 7000 metara Mogu biti raznovrsni što zavisi od brzine penjanja.je dominantni poremećaj.Bolovi u uhu .Prolazno slepilo i dr 2. pećenje i urtikarije na koži .Cijanoza . KLINIČKI OBLICI PREMA LOKALIZACIJI PROMENA KOŽNI OBLIK (Najlakši oblik) . .Grčevi .Bolovi iza grudne kosti .Neuralgije .Opšta slabost . kosti. nervni istem.Filifoman jedva pipljiv puls .

Gubitak svesti. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. Simptomi visinske bolesti nastaju kao posledica hipoksije do koje je došlo usled smanjenja pO2 u udahnutom vazduhu koji je pak nastao zbog smanjenja atmosferskog pritiska na većim visinama. CNS-a.za pilote i kosmonaute.Dentalgije SIMPTOMI HLADNOG VRENJA TEČNOSTI . • EEG . VISINSKA BOLEST • Visinska bolest nastaje pri postupnom penjanju na velike nadmorske visine (najčeše obolevaju piloti).2.Hiperventilacije . bubrega. 4.Glavobolja i Vrtoglavica . • Utvrđeno je da postoji različita osetljivost na hipoksiju što je bitno kod profesionalne selekcije. Ovakav radnik nije sposoban da nastavi svoj posao.Tahikardija. a može nastati i Kolaps . 2. Radna sposobnost zavisi od težine oboljenja i stanja funkcije lediranog organa ili sitema.pre poletanja čistim kiseonikom u trajanju od 30-40 min.kabine i individualnog odela Pravilno sprovođenje dekompresije . GIT-a.Opšta slabost i adinamija .Sporiji talasi snižene amplitude • EKG . 5. nemogućnost koncentracije. denivelacija ST segmenta. • LABORATORIJA . jetre. Radna anamneza Klinička slika LEČENJE DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. Nagli gubitak svesti . Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše.Ispoljava se nizom poremećaja pre nego što bolesnik izgubi svest.Javlja se mlečna i pirogrožđena kiselina. smanjuje se procenat Oksih-Hb i pH krvi. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD DEKOMPRESIONOG SIDROMA • 1.Poremećaj fine koordinacije pokreta .Na ovim poslovima ne treba primati osobe sa oboljenjima KVS-a. RES-a. Ukoliko se radi o lakšoj formi kesonske bolesti (Muskularni oblik) radna sposobnost nije umanjena Kod teže forme (Encefalo-miopatije) sa reziduama radna sposobnost je bitno umanjena.Visinski meteorizam (Naduvenost i Bolovi u želudcu i crevima. veća samo zdrave ljude starosti 20-40 godina. antiaritmici). 3. kardiotonici. 2. 2.Visinski tkivni emfizem . niti da radi na poslovima gde može doći do brze promene pritiska Kod izrazitih motonih i trofičkih poremećaja.Barotitis media i barosinuzitis . sluha.pri izronjavanju i izlasku iz kesona. snižena amplituda R i T zubca.Euforija ređe Depresija . Rekompresija Kiseonik pod povišenim pritiskom Siptomatska terapija KLINIČKA SLIKA . 3. psihička i fizička slabost i sl. centra za ravnotežu. 2.tek na visinama većim od 19000 metara. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. • 3.Povećanje minutnog volumena .Pad oštrine vida i slabljenje akomodacije . Presurizacija . • SINDROM HIPOKSIJE 53 . Specijalna odela . Topli napici i laka fizička aktivnost još 1-2 sata nakon izvršene dekonpresije Profesionalna selekcija . 3. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m.Hiperkapnija usled hiperventilacije . 6. osećaj težine u glavi. SIMPTOMI ŠIRENJA GASA . PREVENCIJA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Posle težih oblika hipoksije mogu se javiti glavobolja. 2. LEČENJE • Davanje kiseonika (čist ili karbogen) i Simptomatska terapija (analgetici. oboleli nije sposoban ni za kakav rad. Kolaptoidna forma . Denitrogenizacija . Takvim licima treba zabraniti letenje i druge aktivnosti koje su vezane za psihički i fizički napor.Karakteriše se naglim brutalnim gubitkom svesti bez prethodnih simptoma.Poremećaj sluha (kasnije) . DIJAGNOZA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. duboka koma i smrt KLINIČKE FORME 1.

Stomatološki pregledi III . LIČNA HIGIJENA ISHRANA • 3. Akutna stanja poremećaji zdravlja II . Oboljenja KVS 2. 4.Na svaka 24 meseca 3. a ženama nije dozvoljen. • ZAŠTITA OD IZMENJENOG BAROMETARSKOG PRITISKA HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. Miokarda 3. . Epilepsija 6.Svakog dana pre početka rada 2. Čulo vida RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA 1. Ispad u funkciji bar jednog od sledećih organa i sistema: 1.nakon lečenja u cilju procene sposobnosti za nastavak rada na istom mestu 5.Kašalj sa iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka . Koštano-zglobnog sistema 54 . Kontrolni pregledi .PROFESIONALNA SELEKCIJA • Pod povećanim pritiskom dozvoljen je rad radnicima od 18 do 45 god. Na rendgenskom snimku pluća vidi se simetrično zasenčenje oba plućna krila. Oboljenja RES 3. Periodični pregledi . Audio-vestibularni aparat 6. • 2.Edem pluća . HRONIČNA VISINSKA BOLEST PLUĆA 2. Dokaza o ponavljanim gasnim embolijama najmanje dva puta na osnovu medicinske dokumentacije. Poremećaj vestibularnog aparata 10. PNS) 2.Zujanje i bol u ušima VISINSKI PLUĆNI EDEM Nastaje kao posledica povećane permeabilnosti krvnih sudova i nagomilavanja tečnosti bogate proteinima u alveolama. Oboljenja bubrega i urinarnih puteva 4. Vanredni pregledi .Hemoptizija . Dnevni lekarski pregledi .Bol u grudima .PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. 2.Tahipneja i Tahikardija .Tahikardija. Opšti pregled ORL pregled (obavezno ispitivanje sluha i ravnoteže) Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Radiografija karlice i kolena na tri godine posle desetogodišnje ekspozicije (asepične nekroze) AKUTNA VISINSKA BOLEST .Povećana telesna T . ronioca i letačkog osoblja za koja postoje dokazi o ponovljenim i naglim dekompresijama. Oboljenja CNS i PNS 5.PROGLAŠAVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • 4.Cijanoza . Pluća 4.Crvenilo u licu . ADEKVATNA I HIGIJENSKI ISPRAVNA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I .Dispneja . VIsinska bolest manifestuje kao: klinički može da se 5. VISINSKA PLUĆNA HIPERTENZIJA Nastaje zbog hipoksijom izazvane vazokonstrikcije manjih plućnih arteriola i povečanja otpora u njima. Koštanozglobna i mišićna oboljenja 8.• 1.Pritisak u grudima .U slučaju pojave simptoma i znaka pri konpresiji i dekonpresiji 4. 3.Promena psihičkog stanja .Srčana dekonpenzacija -Gubitak svesti zbog smanjenje minutnog volumena srca -Stenokardične tegobe zbog ishemije miokarda Na rendgenskom snimku pluća vidi se proširenje srca. • Kontraindikacije za rad pod uslovima izmenjenog pritiska su 1. Nervni sistem (CNS. KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA • • • Radna mesta kesonaca.Glavobolja .Dispneja . Hronična oboljenja srednjeg uva i Eustahijeve tube 9. starosti. Klinički se manifestuje kao: . Alkoholizam 7.

INDIREKTNA . indirektno i kontrastno. • 1. • KOEFICIJENT PRIRODNE OSVETLJENOSTI • Koristi se za ocenu pririodne osvetljenosti. • • VEŠTAČKA OSVETLJENOST Izvori veštačkog osvetljenja su I .Jedan luks je nivo osvetljenosti koju daje svetlosni fluks od 1 lumena na površini od 1 m2. • Uglavnom su izrađene od volframa (jedna.Ako dolazi sa krova ili .EDUKACIJA RADNIKA • SOCIJALNE MERE ZAŠTITE I . Jaka osvetljenost može dovesti do zaslepljenja usled bleštanja.Ako dolazi sa zidova . a pojedine delove spektra kao boje. Ukupan spektar vidljivog zračenja oko prima kao belu svetlost.KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U ZDRAVSTVENO-REKREATIVNIM CENTRIMA • Pod stručnim nadzorom uz odgovarajući tretman 6.STRIKTNO POŠTOVANJE PRAVILA ZA RAD U USLOVIMA IZMENJENOG PRITISKA 7. On predstavlja odnos između unutrašnje i spoljne osvetljenosti merene u isto vreme na jednakoj horizontalnoj ravni izražen procentualno. KOEFICIJENT REFLEKSIJE Odnos odbijene svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima (sposobnost površine da odbije svtlost) KOEFICIJENT APSORPCIJE Odnos absorbovane svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima. SVETLOSNI TOK (Fluks) Energija zračenja koja dolazi od svetlosnog izvora (Svetlosna energija) i izaziva svetlosni osećaj.LAMPE SA UŽARENIM METALNIM NITIMA 5. Bela svetlost predstavlja najprirodniji podražaj čula vida i treba je koristiti kad god je to moguće za osvetljenje radnih mesta.Kada sunčevi zraci padaju na radnu površinu ili 2. 4. dve ili tri spirale). Čovečije oko registruje EM-zaračenja talasne dužine 400780 nm tz. OSVETLJENOST Gustina svetlosnog fluksa na određenoj površini (jedinica je luks) Luks (lx) . Za uočavanje predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u pravcu očiju. SJAJNOST (Svetlina) • Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa neke površine i ona nezavisi toliko od energije upadne svetlosti koliko od sposobnosti površine da odbija svetlost. • ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE I .Kada dolaze od difuznog svetla nebeskog svoda i svetlosti koja je reflektovana. NADSVETLA tavanice 2. OSVETLJENOST • Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom čovek ostvaruje se čulom vida.Rad pod izmenjenim barometarskom pritiskom predstavlja radno mesto sa posebnim uslovima rada IV . Zableštavanje može biti direktno. KOMBINOVANA sa zidova i plafona. Za dobro viđenje neophodan je odgovarajući intenzitet i kvalitet osvetljenosti. SVETLOST Predstavlja bilo koje zračenje iz vidljivog dela spektra koje može registrovati čulo vida. Dolazi od sunca i može biti DIREKTNA .OBEZBEĐIVANJE PRAVILNE ISHRANE II . vidljivo zračenje koje se nalazi između IC i UV zračenja.Ako u isto vreme dolazi 3. dok se kvalitativna strana određuje kontrastom osvetljenja. VRSTE OSVETLJENOSTI PRIRODNA OSVETLJENOST • 1.jedna kandela je jačina svetlosti koja dolazi od tačkastog crnog tela na temperaturi topljenja platine (2045 K) pri pritisku od 101325 kPa i prostornom uglu od 1 steradijana. Jedan lumen predstavlja svetlosnu energiju koju daje tačkasti izvor jačine jedne kandele (cd) u prostornom uglu od 1 steradijana (sr). KOEFICIJENT PROPUSTLJIVOSTI Označava prohodnost nekog materijala za svetlost i predstavlja odnos propuštene svetlosne energije prema upadnoj energiji izražen u procentima. • 8.je jedinica svetlosne energije. • Koeficijent dnevne osvetljenosti određuje kvantitativu stranu osvetljenosti. Lumen (lm) . • 2. JAČINA SVETLOSNE ENERGIJE Gustina svetlosnog fluksa u prostoru (jedinica je kandela) Kandela (cd) . a mogu biti vakumirane ili 55 . dolazi u prostoriju može . • • Prema tome odakle biti u vidu 1. BOČNA 3.

Narušava psihofizički konfor 2. kripton. BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI • Svetlost pored toga što omogućava čoveku da vidi predmete. utiče i na stanje viših psiholoških funkcija i fiziološke procese u organizmu. KOMBINOVANA OSVETLJENOST • Podrazumeva istovremeno korišćenje prirodnog i veštačkog osvetljenja. (termičko i OŠTEĆENJE RETINE fotohemijsko). • 2. zidovima ili samim radnim mestima. Prema pritisku gasova i para kojima su napunjeni ovi izvori se dele na: Izvori niskog pritiska (Luminiscentne lampe) npr. Ove lampe daju ravnomerniju osvetljenost. argon). U upotrebi su i halogene lampe punjene jodom koje su ekonomičnije. Crveno-oranž ubrzava nervno psihičke reakcije 2. Prolaskom struje kroz gas ili metalne pare dolazi do EM zračenja vidljivog i UV dela spektra. Žuto-zelena deluje umirujuće 3. Izvori visokog pritiska Najekonomičniji.punjene gasovima (dugotrajnije) koji ne stupaju u reakciju sa metalom (azot. veliki.SVETLOSNI UREĐAJI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM • • 1. Osvetljenost treba da bude ravnomerna u prostoru i nepromenjivog intenziteta tokom vremena. Kvalitet svetla treba da bude što bliži prirodnom osvetljenju. SVETLOSNE ARMATURE • Imaju važnu funkciju u raspodeli svetlosne energije. a uz to daju svetlost visokog intenziteta. Relativno novijeg datuma su lampe visokog pritiska punjene Ksenonom koje zbog velikog UV-zračenja moraju biti zaštićene silicijumskim staklom debljine bar 2 mm. Plava deluje deprimirajuće Delovi mašina koji mogu uzrokovati povrede ne bi smeli biti obojeni tamnim i hladnim bojama Kao posledica neadekvate osvetljenosti može doći do: ZABLEŠTAVANJE Smanjenje ili nemogućnost viđenja samo za vreme dok traje vizuelni stimulans. hladnog i dnevnog svetla. Adekvatna osvetljenost 1. Boje takođe imaju psihološko dejstvo o čemu treba voditi računa pri uređenju radnih prostorija i mašina 1. toplog belog. mali. Osvetljenost na radnom mestu mora da zadovolji četiri osnovna zahteva. pa su pogodni za osvetljavanje velikih površina i radnih mesta gde se traži visok nivo osvetljenosti. Povećava produktivnost rada Neadekvatna osvetljenost 1. • Kod kombinovanog osvetljenja veštačko osvetljenje predstavlja dopunu prirodnom osvetljenju. ZASLEPLJENOST Smanjenje ili nemogućnost viđenja koje traje i neko vreme nakon ekspozicije. Izvori svetlosti sa električnim pražnjenjem su lampe i cevi u kojima svetlost nastaje kao posledica električnog pražnjenja u gasu ili parama metala. svetlost je po spektru bliža prirodnoj. Mogu biti postavljene na plafonu. NORMATIVI • 1. Mana im je što emituju svetlost uskog spektralnog područija. • 3. manje zamaraju oči. srednji. II . imaju povoljniji psihofiziološki efekat na organizam i ekonomičnije su od lampi sa užarenim metalnim nitima jer se nezagrevaju. Prema kvalitetu svetlosti luminiscentne lampe se mogu podeliti na lampe belog. i 3. Deluje tonzilirajuće na organizam 2. Ovi zhtevi svrstani su u 6 kategorija (veoma mali. Ove lampe daju topliju sevetlost ali su neekonomične jer najveći deo energije odlazi na toplotu. • • • • • 2. Pomoću njih se na radnim mestima može ostvariti direktna. indirektna ili difuzna svetlost. • • 1. čime se utiče na kvalitet osvetljenosti na radnom mestu. 56 . Dovodi do bržeg zamora vida i njegovog oštećenja 3. što se može popraviti kombinacijom sa svetlošću iz lampi sa metalnim nitima koja treba da čini 10-25% ukupne svetlosti. veoma veliki i izvanredno veliki. Nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve dotičnog radnog mesta. 2. Smanjuje produktivnost i pogoduje povređivanju. Izaziva osećaj ugodnosti i raspoloženja 3. UV deo spektra se pretvara u vidljivi deo spektra pomoću flurescentnog praha kojim se oblažu ove lampe. punjene živinim parama.

Merna jedinica je Son. • 6. INTENZITET ZVUKA (Io) Predstavlja brzinu prenošenja zvučne energije kroz jediničnu površinu koja je upravna na pravac prostiranja zvučnih talasa. Dijapazon vrednosti Io i Po između praga sluha i praga bola je ogroman pa se umesto njih koriste logaritamske veličine 1.srednja vrednost zvučnih pritisaka u nekom vremenskom intervalu i 2. Nivo zvučnog pritiska (Lp) – dobija se po formuli Lp = 20 x log10 P / Po jedinica je dB.SLOŽENOPERIODIČNI ZVUK • Sastavljeni iz većeg broja prostoperiodičnih zvukova (frekfentne konponente. Šumovi su najčešći zvuk u životu. • 2. Prosečna vrednost . Osvetljenost treba da bude takva da nedovodi do zableštenja.BUKA • Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem čestica čvrstih. • 5. • NEPERIODIČNE ZVUČNE POJAVE (Šumovi) • Odlikuju se slučajnim promenama zvučnog pritiska u toku vremena i te se pojave nikada ne ponavljaju na isti način. • 4. ZVUK . 2. Razlikujemo: I . harmonici) koji čine njegov frekfentni spektar.Slobodno zvučno polje . Efektivna vrednost .ako se zvučni talasi slobodno prostiru u svim pravcima od zvučnog izvora. koji se izražava u Paskalima (Pa). Pojam zvučnog polja obično se vezuje za vazdušni prostor koji okružuje izvor zvuka i kroz koji se zvučni talas prenosi do čula sluha čoveka. Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u nekoj tački zvučnog polja. SUBJEKTIVNE VELIČINE ZVUKA 1. tečnih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastičnosti. 2. • 8. izražava se u Vatima po m2 (W/m2). Glasnost – Veličina osećaja koja se javalja pod dejstvom zvuka. ZVUČNI PRITISAK (Po) U svakoj tački zvučnog polja pod dejstvom zvučnog talasa dolazi do promena u pritisku. • 57 . koja se superponira 9. • 3.kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata trenutnih zvučnih pritisaka u vremenu. izražava se u Vatima (W).Longitudialni.4. • na stalni atmosferski pritisak naziva se zvučnim pritiskom (Po). Frekfencu i Amplitudu. ZVUČNO POLJE Deo prostora oko zvučnog izvora kroz koji se prostiru zvučni talasi.t. 1. subjektivni A filter. Ovde nema smisla govoriti o pojedinačnim frekventnim komponentama. pa one imaju svoju Periodu. • PRAG SLUHA I BOLA • Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja slušni osećaj naziva se prag sluha.ako se zvučni talasi višestruko reflektuju od površina prepreka. Nivo glasnosti – Merna jedinica je Fon 3. već samo o užim ili širim opsezima frekvence iz celokupnog frekventog spektra zvučne pojave. II . Nivo buke – predstavlja korigovani nivo zvučnog pritiska dobijen propuštanjem signala buke kroz tz. IZVOR ZVUKA Mesto na kome čestice pod dejstvom neke sile započnu oscilatorno kretanje. ZVUČNI TALASI Nastaju prenosom oscilatornog kretanja čestica zvučnog izora na čestice okolne sredine. Mogu biti I .Transverzalni . jedinica je dB. Buka predstavlja svaki zvuk koji kod čoveka izaziva subjektivni osećaj neprijatnosti. 7. II .ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši upravno na pravac prostiranja z.ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši se u pravcu prostiranja zvučnih talasa II . BRZINA PROSTIRANJA ZVUČNIH TALASA Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u vazduhu 343 m/s) ZVUČNA ENERGIJA Kinetička E oscilatornog kretanja čestica izvora zvuka prenosi se na čestice okolne sredine. Merna jedinica je Decibel A (dBA). VRSTE ZVUČNIH POJAVA PERIODIČNE ZVUČNE POJAVE Kod kojih se vrednosti trenutnih zvučnih pritisaka posle određenog vremenskog perioda ponavljaju na isti način. tako da i prostor oko izvora zvuka ima određenu E (zvučnu E) koja se izražava u Džulima (J) ZVUČNA SNAGA Ukupna zvučna E koju zvučni izvor stvara u jedinici vremena. Nivo zvučnog intenziteta (Li) – dobija se po formuli Li = 10 x log10 I / Io. a vrednost Po i Io koje dovode do osećaja bola naziva se prag bola.Difuzno zvučno polje .PROSTOPERIODIČNI ZVUK • Najednostavniji oblik periodične zvučne pojave za koji možemo definisati 1. I .

ISPREKIDANA BUKA – buka koja traje više od 1 sec sa više prekida u toku trajanja. • 7. IMPULSNA BUKA – jedan ili više odvojenih akustičkih inpulsa koji traju kraće od 1 sec. medija i timpani. a odatle do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka. Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje osciluju pri vrlo visokim frekfencijama. TIPOVI BUKE PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA 1. BUKA PROMENJIVOG NIVOA– ako se nivo menja u opsegu većem od 5 dB. a između skale medije i timpani nalazi se Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ. • INTENZITET BUKE Buka većeg intenziteta dovodi do bržeg oštećenja sluha. 2. razdražljivost i nemiran san. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA (Kontinuirana buka) . Ako buka pređe 130 dB oštećenja su praktično momentalna. vremenska promenjivost i usmerenost buke su faktori koji utiču na veličinu i progresiju oštećenja sluha. • PREMA NIVOIMA INTENZITETA 1. • 5. Bazilarna membrana kortijevog organa je sastavljena od 2000 niti. • BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE MEHANIZAM REGISTROVANJA ZVUKA • Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato počinje da osciluje. a Io i Po izmerene vrednosti. • 6. dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri niskim frekfencijama. DUŽINA EKSPOZICIJE Povećanjem dužine ekspozicije povećava se i stepen oštećenja. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne ćelje. • BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB) Dobro se podnosi i ne izaziva oštećenje sluha. koje su zategnute. elastične i nejednake dužine pa zato mogu da osciluju u različitim frekfencijama. Samo kod jako osetljivih osoba može da izazove lakšu uznemirenost. BUKA TREĆEG STEPENA (90-110 dB) Kod većine ljudi izaziva teške neurovegetativne smetnje i progresivni trajni gubitak sluha u relativno kratkom vremenu. glavobolju. Izmeđi skale vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli. gde je usled refleksije zvuka oštećenje sluha veće. odnosno zvučnog pritiska na pragu sluha. Pokreti membrane ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta 58 . Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine. Na ovaj način je raspon između praga sluha i praga bola sveden na samo 130 dB što omogućava prikaz celog čujnog područja čoveka na jednom dijagramu. SPEKTAR BUKE Visokofrekventna buka brže dovodi do oštećenja od niskofrekfentne. 4. Ovu buku obično prate i vibracije. • 3. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih brže dolazi do nastanka i progresije oštećenja sluha. KARAKTER BUKE Stalnost i isprekidanost buke. Višegodišnje izlaganje ovoj buci izaziva trajno oštećenje sluha lakog stepena na visoke tonove. • unutrašnjeg uha. • • 3. 3. Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli. USLOVI RADA Rad na otvorenom prostoru je manje rizičan u odnosu na rad u zatvorenoj prostoriji. GODINE STAROSTI Mlađi ljudi su otporniji na dejstvo buke od starijih.Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka. 4. BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB) Pri kojoj se već uočavaju i neurovegetativne smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na celom telu. ČINIOCI KOJI UTIČU NA NASTANAK AKUSTIČKE TRAUME 1. • 2. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do odgovarajućeg centra u CNS-u. • 2. • 4.čiji se nivo menja u opsegu do 5 dB. BUKA ČETVRTOG STEPENA (110-130 dB) Ovu buku čovek ne može dugo da izdrži jer izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge poremećaje.

12. povećava se broj oštećenih neurosenzornih ćelija dgovornih za prijem i prenošenje zvučnih utisaka. nastaju spazmi završetka auditatibne arterije. da bi se posle nekoliko stati odmora sluh vratio na normalnu vrednost. ženski i dečiji glas koji sadrži visoke tonove. ima neprekidno zujanje u ušima i veće psihičke smetnje. tokom dužeg perioda ekspozicije kao što je industriska buka. KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE GLUVOĆE 1. 10. ali slabije čuje šapat. a patološki mehanizmi se odigravaju u unutrašnjem uhu.Građevinarstvo . HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA AUDITIVNE ARTERIJE • Tok ovog oštećenja je progradijentan. DUVANA I KOFEINA • • AKUTNE AKUSTIČKE TRAUME • Nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta (npr. 2. 3.Metaloprerađivačkoj industriji . On ne čuje tihi govor i šapat. Radnik čuje govor ali ga nerazume. 13. Može se javiti PROVALA BUBNE OPNE KIDANJE VEZA IZMEĐU SLUŠNIH KOŠĆICA OŠTEĆENJA SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA • 1. 59 . PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI ILI GLUVOĆE Dolazi do definitivnog oštećenja sluha. koja može za kratko vreme da izazove ozbiljne patološke promene. Ovaj patološki proces zahvata i nervne završetke i sama vlakna slušnog nerva. ireparabilan i neizlečiv degenerativni proces.Tekstilna industrija . • • 2. KLINIČKA SLIKA 1. 11. PERIOD LATENCIJE U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje jer je došlo do adaptacije čula sluha na povećanu buku. ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA 2.Kamenolomima • • 4. Stalnim izlaganjem zvučnim oscilacijama. PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUŠNOG DEFEKTA Karakteriše se privremenom hipoakuzijom za visoke tonove. Lezija je u delu slušnog organa za visoke frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz). Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je prvi na udaru zvučnih talasa on prvi strada pa se prvo javlja oštećenje sluha na 4000 Hz. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE Oštećenje sluha se širi prema visokim i niskim tonovima. Radnik dobro čuje glasan govor. perciptivnog tipa. Slušni zubac se produbljuje. proširuje i zahvata slušno područije od 1000-8000 Hz sa oštećenjem sluha do 60 dB i više. Ova faza traje nekoliko meseci ili godina. Ovako započeti proces na čulnim ćelijama Kortijevog organa je progradijentan. koja snabdeva receptorne ćelije Kortijevog organa krvlju. • 9. Čulne ćelije Kortijevog organa kao visoko diferentovane ćelije su jako osetljive na hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi do njihovog nepovratnog propadanja.Železarama . 2. Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz slušni skotum u opsegu 3500-5000 Hz i oštećenjem sluha od 30-40 dB. • • • 3.Avijaciji i brodogradnji .Rudnicima . pri eksplozijama). PRISUSTVO DRUGIH ŠTETNOSTI Potvrđeno je sinergično dejstvo vibracije i buke i njihov kumulativni efekat. pa vremenom dolazi do gluvoće. tako da skotom zahvata područije od 2000-8000 Hz sa oštećenjem sluha od 50 dB. Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i gluvoće. UPOTREBA OTOTOKSIČNIH LEKOVA I SREDSTAVA PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I VIRUSNE INFEKCIJE STANJE VASKULARNOG SISTEMA I VASKULARIZACIJA UNUTRAŠNJEG UVA STANJE NEUROVEGETATIVNOG SISTEMA UZIMANJE ALKOHOLA. Obostrana. Usled dejstva buke na vegetativni nervni sistem (Povećanje tonusa simpatikusa). HRONIČNE AKUSTIČKE TRAUME (PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST) ETIOLOGIJA • Javlja se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena. • PATOGENEZA • Dominantan mehanizam nastanka oštećenja kod hronične akustičke traume je: 1. Povećana ekspozicija postoji u: .Industriji oružja . simetrična.8.

2. RAĐANJE NOVOROĐENČADI SA MANJOM TELESNOM TEŽINOM ČEŠĆI SPONTANI POBAČAJI – naročito ako je buka udružena sa vibracijama DISMENOREIČNE TEGODE DEJSTVO NA GIT 1. 4. PILOROSPAZAM POREMEĆAJ LUČENJA ŽELUDAČNE KISELINE ČEŠĆA POJAVA ČIRA NA 12TOPALAČNOM CREVU 60 .Lična anamneza .Podatak o radu na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci. 3. 4. 5. Posredstvom retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a. 2.Obratiti pažnju na ranija oboljenja čula sluha i uzimanje ototoksičnih lekova. ANAMNEZA . • POVEĆANJE KRVNOG PRITISKA Objašnjava se povećanje tronusa simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta krvnog pritiska POVEĆANJE SRČANE FREKVENCE. DEJSTVO NA NERVNI SISTEM 1. ušne školjke). 3. Po prestanku izloženosti slušni defekt se zadržava i ne širi više. 3. 2. 2. 4. 3.Značajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i cigareta. NEVOLJNOST. POVEĆANO LUČENJE HORMONA NADBUBREGA (kortizola. 5. 7. DEJSTVO NA ČULO VIDA • 1. centar za KVS i cetri za unutrašnje organe i sisteme itd.Socijalna anamneza . • 3. 3. DEJSTVO NA ENDOKRINI SISTEM 1. 2. • izazvane stimulacijom β receptore u masnom tkivu (pojačana lipoliza). centar pojedinih pokreta. . Profesionalna gluvoća je neizlečiva i Slušni aparati ne pomažu. a kasnije i u nižim frekvencijama. 6. Usled razdraženja talamusa i retikularne formacije kao i zbog spazma ogranka arterije centralis retine. trigliceridai i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. KLINIČKA SLIKA • Oslabljen sluh i tegobe koje potiču od ekstraauditivnih efekata buke. kao što su centar za vid. U početnoj fazi bolesti ispitanik ne čuje šapatni govor. ANKSIOZNOST I OSEĆAJ NESIGURNOSTI NARUŠAVANJE PSIHOMOTORNE RAVNOTEŽE (Dovodi do povećanja broja grešaka pri radu) OŠTEĆENJE MENTALNIH FUNKCIJA SMANJENJE PRECIZNOSTI I KOORDINACIJE POKRETA VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEŽE DIJAGNOZA 1. 6. 4. POREMEĆAJ BIOELEKTRIČNIH POTENCIJALA MOŽDANIH ĆELIJA (EEG-promene) RAZDRAŽLJIVOST. Ovim se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na organizam. 6. KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG PROTOKA Objašnjava se pojačanom β-adrenergičkom aktivnošću simpatikusa i istezanja zidova desnih pretkomora POVEĆANJE RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE I KORONARNE BOLESTI Zbog povečanja holesterola. 5. • 2. 3.AUDITIVNI EFEKTI BUKE • Zvučni impulsi nastali i unutršnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u. Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih frekvenci. a u završnoj glasan govor. SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA SUŽENJE VIDNOG POLJA DILATACIJA ZENICA SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIĐENJA U MRAKU SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI POJAVA RELJEFNOG VIĐENJA EKSTRA .Radna anamneza . . 5. Profesionalna nagluvost se povećava pod stalnim uticajem buke (Progradijentno oboljenje). ISHEMIJA MIOKARDA VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA Javlja se spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija (prsti.Kriva koštane sprovodljivosti prati krivu vazdušne sprovodljivosti. adrenalina i noradrenalina) POVEĆANO LUČENJE TIROKSINA POJAVA INTOLERANCIJE NA GLUKOZU DEJSTVO NA KVS 1. gliko i mineralokortikoida DEJSTVO NA REPRODUKTIVNI SISTEM 1. 8. 2.

Primena akustički zaklona . simetrično oštećenje. Sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta. Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje konpenzuje. 5. 4.SMANJENJE POBUDNIH SILA 1. 4.Takve osobe nisu sposobni da rade u bučnoj sredini Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustrvu i godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. 61 . pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate. II . Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju. perceptivno oštećenje). 3. Projektovanje prostorija u kojima ne sme biti buke na tihoj strani zgrade ili u centralnom delu zgrade 5.KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU 1.supstituciju tehnološkog procesa npr. Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj skali. potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa. zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd. 2. 5. Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne elemente. kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fovleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta) . ZAŠTITA NA PUTANJI ZVUKA I . Postavljanje izvora buke što dalje od mesta prijema zvuka 2. 3. 4. (U nedostatku nultog audiograma. nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa. ili veštački (građeni sa tom namenom) 3. parkovi). POVEĆANJE LEUKOCITA POVEĆANJE LIMFOCITA POVEĆANJE NEUTROFILA POVEĆANJE TRANSAMINAZA POVEĆANJE FOSFATAZA POVEĆANJE HOLESTEROLA. 2. Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se 2. KRITERIJUMI DA SE OŠTEĆENJE ČULA SLUHA PRIZNA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1.Prirodni (brda. TGL I LDL 4. karakterističan skotom na 4000 Hz. Izbegavanje štetne refleksije . šume. 4. Zamena klipnih motora turbinskim motorima.KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTOTU 1.PROMENA REŽIMA RADA • Podrazumeva konstrukcione izmene tj.PROMENE U KRVNOJ SLICI 1. 2. 3. Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci. Smanjenje sile udara i sile trenja Balansiranje pokretnih masa Centriranje i podmazivanje ležišta. Karakterističan audigram (bilateralno.Zvuk se najčešće reflektuje od fasada višespratnica 4.čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk. 6. 3.PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE 1. Postavljanje zvučnih izvora u najniži deo zgrade . Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave. prenosa i sl Ugradnja rezonatornih sistema OCENA RADNE SPSOBNOSTI 1. Promena frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove mase. Primena zvučne izolacije pri konstrukciji prozora i vrata II . 2. III . 6. Izbor građevinskih elemenata za zidove i međuspratne konstrukcije. ZAŠTITA OD BUKE ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA I . Grupisanje i odvajanje bučnih od tihih prostorija unutar jednog objekta. uzimanje ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku. čulo sluha se smatra očuvanim u momentu zapošljavanja). 2. osovina. 3.

Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva 6. Čep od vate smanuje buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB na visokim ν. • Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci visokog intenziteta su 1. Otoskleroza 5. Dele se na 1. ZAŠTITA NA MESTU PRIJEMA ZVUKA (LSZ) • Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB. Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju 3. a ako se radi o ljudima mlađim od 35 god. Postojeća nagluvost • Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) Savetuje se medicinski nadzor. a da istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija. Mogu se koristiti više puta. Naušnice smanjuju nivo buke za najmanje 25 dB. Sastoje se od dve školjke i elastičnog polukružnog nosača. Čepovi od staklene vune • Staklena vuna prečnika oko 1 mikrometar je pogodnija za izradu čepova jer se lakše oblikuje. Čepovi od vate • Za zaštitu sluha često se koristi obična vata od koje se formira čep za slušni kanal. Za zaštitu od buke koriste se: glave. Prethodni pregledi • Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci treba ispitati njihovu eventualnu individualnu preosetljivost na buku zašta postoje brojni Testovi zamora sluha kojima se prati privremeno spuštanje praga sluha i vreme 62 . ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . Okluziona . da što manje smetaju radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti.5. Proizvode se u više veličina. Nedostatak im je što posle određenog vremena ne prijanjaju uz slušni kanal pa se moraju promeniti. Šlemovi sa naušnicama koriste se za zaštitu od buke čiji nivo ne prelazi 110 dB.NAUŠNICE (ŠTITNICI) • Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa ušnom školjkom. 2.Predstavlja kontraindikaciju za rad u uslovima buke. koji nisu lako zapaljivi. II .koja naležu na predeo glave oko uva. a elastični polukružni nisač od jedne ili dve elastične trake savijene prema obliku lobanje i povezane tako da se mogu podešavati prema veličini MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . Zatvaranje zvučnih izvora u komore čija je konstrukcija odvojena od konstrukcije zgrade. alergiskih i iritativnih reakcija. lako se održavaju (peru i dezinfikuju). U poslednje vreme se proizvode čepovi sa nekoliko tankih pregrada koje formiraju više zatvorenih prostora koji prigušuju zvuk. predlaže se promena radnog mesta • Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) Obavezna je promena radnog mesta • Gubitak sluha trećeg stepena (preko 60 dB) . bolje prijanja. IV . I . Bolje prijanjaju uz ušni kanal jer su fiksirani pomoću elastičnih držača. II . nego imati jednu dužu pauzu u toku radnog dana. Bolji čep se dobija kada se vata pomeša sa voskom ili nekim drugim plastičnim materijalom.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga zanimanja.ZAŠTITNE KACIGE • Pokrivaju u vidu šlema najveći deo glave i vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB. svraba. • Dobrim čepovima zvuk se može prigušiti i za preko 30 dB. 3. Školjka potpuno obuhvata ušne školjke. 6. Čepovi od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB.ČEPOVI (ANTIFONI) 1. Oni smanjuju i koštanu provodljivost. Primenjuju se u kombinaciji sa štitnicima i antifonima. ne puštaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi tela. Oštećenja labirinta 4. 2. Školjka se sastoji od tela školjke i jastučića.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1.ZAŠTITNA ODELA • Koriste se kada je potrebno zaštititi sve organe ljudskog tela od intenzivnog zvuka. Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha 2.RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA • Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od buke. ne iritira kožu. Opturaciona . sa eksponiranim radnim stažom ispod 5 godina.predviđena za spoljni ušni kanal. Povećanje apsorpcije. zašta obično nepostoje higijenski uslovi. Fabrički čepovi • Prave se od materijala koji loše prenose zvuk. bola. Čepovi služe i za zaštitu od UZtalasa. a jastučići omogućuju prijanjanje školjke uz glavu i ne smeju smetati nošenju naušnica. III . ne nadražuju ušni kanal.

merenje dubine i praćenje riba. 4. Isprekidani 3. 5. a za buku intenziteta 115 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 7 min. insekata. tečne i gasovite). nekima on služi za orijentaciju. oluje. delfini. dok frekfencija ostaje ista. 1. Impulsni • 1. Nivo pritiska ultrazvuka . • III . refleksije i drugih fenomena. Ako postoji potreba sporazumevanja govorom na udaljenosti od 4 m dopušteni nivo je 50 dB(A).izražava se u dB. U daljinskim upravljačima za TV. a kod radnika koji su tek počeli da rade i svakodnevno. VRSTE UZ TALASA 1. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • • • • • • Pavilnikom su određeni normativi za zaštitu od buke. a za buku od oko 4000 Hz gornja granica je 80 dB. • VEŠTAČKI Neka svojstva UZ kao što su zagrevajuće. 6. 4. ptica. • potrebno za oporavak sluha (normalno se oporavak završi unutar dva sata od izlaganja buci). Za određivanje daljine kod fotokamera U aparatima za rasterivanje glodara. Pri promeni brzine prostiranja menja se talasna dužina UZ-talasa. metode i uslovi merenja i analize buke Za zaštitu sluha od oštećenja bukom određena je granica od 86 dB(A). ispitivanje podvodnih reljefa. kitovi. Mnoge životinje (slepi miševi. Nivo intenziteta ultrazvuka . pasa i dr. Periodični pregledi Imaju za cilj praćenje stanja sluha. 2. bušenje i obradu metala. Audiogram je obavezan kako bi se tokom periodičnih pregleda poređenjem audiograma odredio stepen napredovanja oštećenja sluha. industriji kao i u svakodnevnom životu: Za otkrivanje podvodnih objekata. ULTRAZVUK • Ultrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini frekfencija iznad gornje 63 .UTVRĐIVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • Rada mesta na kojima buka prelazi nivo od 85 dB(A) su radna mesta sa posebnim uslovima rada. Kroz živo tkivo prostiranje UZ-talasa je neujednačeno zbog nejednake gustine i različitih karakteristika sredine. Vanredni pregledi Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog intenziteta ili nakon oboljenja slušnog aparata koji mogu doprineti gubitku sluha. Radnika treba upoznati sa dodatnim štetnim dejstvom buke van radnog mesta. u alarmnim sistemima protiv provala. Za sečenje. neki insekti) proizvode UZ. UZ se u vidu mehaničkih talasa prenosi kroz sve elastične sredine (čvrste. IZVORI ULTARAZVUKA • • PRIRODNI U prirodi ultrazvučni talasi stvaraju se u toku grmljavine. • Na ovakvim radnim mestima ukoliko se tehničkim i ličnim zaštitnim sredstvima nivo buke ne može smanjiti ispod 85 dB uvodi se i Skraćenje vremena ekspozicije.• 2.izražava se u W. ali ne se ne prostire kroz vakum. BITNE VELIČINE Ukupna snaga UZ izvora . IV . rasipanja.izražava se u dB. Kontinuirani 2.izražava se u W/m2. Pri prolazu kroz materijalnu sredinu dolazi do slabljenja UZ talasa zbog apsorpcije. Intenzitet ultrazvuka . U većini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo buke za osmočasovno radno vreme je do 90 dB(A) Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100 dB. U gasovima i tečnostima širi se u vidu longitudialnih talasa. 3. dok se u čvrstim telima može širiti i u vidu transvrezalnih talasa. 2. kavitaciono. otvaranje daljinski vrata. Ako je buka iznad 90 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 4 sata. • 3. medicini. 3. kao i sa mogućnošću oporavka privremenog gubitka sluha. Kotrola sluha kod radnika izloženih buci treba da se vrši u intervalima ne dužim od 6 meseci.ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA • Usmerena je na značaj i neophodnost nošenja ličnih zaštitinih sredstava i njihovu redovnu i pravilnu upotrebu. bure i drugih nepogoda. osobina da se odbija i vraća ka izvoru (Doplerov efekt) našla su svoju primenu u tehnici. mehaničko. UZ se kroz čvrstu i tečnu sredinu relativno dobro prenosi dok ga vazduh brzo apsorbuje. Brzina prostiranja UZ talasa zavisi od karakteristika sredine kroz koju prolazi. Za čišćenje metalnih delova potopljenih u UZ kadu. • granice čujnosti ljudskog uva (iznad 16000 ili 20000 Hz). zavarivanje.

Kod postojanja direktnog kontakta. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. • HLADNOĆA I UTRNULOST PRSTIJU Po prestanku ekspozicije ULTRAZVUČNA BOLEST Podrazumeva niz promena koje se javljaju kod ljudi dugotrajno izloženih dejstvu UZ iz vazduha nižih frekfencija (preko 100 dB) i buci većeg intenziteta. • Biološko dejstvo ultrazvuka može biti: 1. u hirurgiji (UZ nož i kauter). Umor i poremećaj sna 4.sa elementima kao pri ekspoziciji buci. 4. zujanja i bola u ušima 2. • U medicini u Dg i Th svrhe. KACIGE I ANTIFONI. U slučaju direktnog kontakta čoveka sa čvrstim telom ili tečnošću kroz koji se širi UZ on prodire u telo sa veoma malo gubitka. OSEĆAJ PARASTEZIJE ILI SVRABA Pri kratkotrajnoj izloženosti malim intenzitetima UZ MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. 3. BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA Ultrazvučni talasi koji dopiru do čoveka šireći se kroz vazduh najvećim delom se reflektuju od površine tela tako da u organizam čoveka ulazi svega 0. KVSoboljenja. IZBOR UREĐAJA SA NAJMANJIM INTENZITETOM UZ 3. Ultrazvučni aparati koji se koriste u ove svhe su veštački izvori ultrazvučnih talasa. KVS. KAVITACIONO • UZ talasi velikog intenziteta koji se prenose u telo direktnim kontaktom usled svog mehaničkog dejstva mogu dovesti do stvaranja malih šupljina u biološkoj sredini (kavitacija) zbog naglog zgušnjavanja i razređivanja čestica sredine. 2. • 5. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa ultrazvukom su: oštećenja nerava . Manifestuje se 1. Muka i povraćanje 5. TERMIČKO • Prolazeći kroz biološku sredinu UZ-talasi se apsorbuju i slabe transformišući se u toplotu. 2. • • ZAŠTITA OD ULTRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. 2. AUTOMATSKA I DALJINSKA KONTROLA U cilju eliminisanja direktnog kontakta sa izvorom UZ . Osećaj neprijatnosti.Pri vazdušnom prenošenju ultrazvuka. 3. punoće. POSTAVLJANJE EKRANA OD METALNIH PLOČA OBLOŽENIH GUMOM • • Smatra se da UZ intenziteta ispod 110 dB ne može da izazove značajnije neželjen zdravstvene efekte. • Sa povećanjem frekfencije UZ talasa dolazi do povećanja njihove apsorpcije u tkivu. da bi na prelazu između mekih tkiva i kostiju ponovo došlo do odbijanja najevćeg dela UZ talasa (sredine različite gustine) i malog prodiranja u kosti. Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu 6. koja se javljaju pri direktnom. Bol u slepoočnicama i glavobolja 3. KLINIČKE MANIFESTAIJE DEJSTVA ULTRAZVUKA 1. U zavisnosti od enregije talasa ovo kretanje može da dovede do deformacija i promena u strukturi tkiva. Mnogi autori osporavaju postojanje ove bolesti kao posebnog entiteta.1% upadne energije zračenja. čulo sluha i vestibularne funkcije.Oblaganje čvrstih predmeta kroz koje se prenosi UZ i sa kojima radnik dolazi u kontakt materijalom koji apsorbuje ultazvučne talase. kao i kratkotrajno izlaganje UZ iz vazduha intenziteta do 120 dB. za skidanje zubnih naslaga.7. IZOLACIJA UZ UREĐAJA U POSEBNE PROSTORIJE 4. GUMENE RUKAVICE SA PAMUČNOM POSTAVOM . • • 64 . 2.Ukoliko se UZ prenosi kroz tečnost (UZkade) ne treba uranjati ruke u kadu sa tešnošću . a velikog intenziteta. • 2. oštećenja sluha. dugotrajnom i ponavljanom izlaganju UZ niskih frekvencija. Prolazno oštećenje sluha Navedene smetnje objašnjavaju se dejstvom UZ na nervni sistem. PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI Prethodni i periodični pregledi . MEHANIČKO • UZ-talasi izazivaju mehaničko kretanje čestica u tkivima kroz koje prolaze. • ZAGREVANJE TELA Javlja se pri izlaganju UZ preko 140 dB ANGIO-DISTONIČNI SINDROM I POLINEURITIS RUKU Oštećenja perifernih nerava i vaskularnih struktura prstiju šaka i podlaktice.

3. 7. 4. Patogenetski mehanizami dejstva IZ na čoveka još uvek nisu dovoljno proučeni. a radnici snabdeveni ličnim zaštitnim sredstvima. nivo pritiska ZAŠTITA OD INFRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Granična vrednosti izražene u nivou zvučnog pritiska obuhvataju područje od 75-110 dB za kontinuiranu ekspoziciju tokom osmočasovnog radnog vremena. hodova ili udara. Smatra se da je prirodni IZ značajan za bioritam čoveka. Zaštitne kacige su neophodne ako se radi o ekspoziciji infrazvuka od oko 8Hz zbog dejstva na mozak Potrebna je i zaštita grudnog koša i abdominalnih organa koji su takođe osetljivi na ovu energiju.Po prestanku ekspozicije može. brzina. 8. 12. Zavisno od oblika putanje po kojoj se vrši vibraciono kretanje može biti pravolinisko ili ugaono. 3. U industriji kod mašina velike snage pri malom broju obrtaja. Prirodu IZ karakterišu pomeraj. ZAKONO-ADMINISTRATIVNE MERE • Dozvoljeni nivo zvučnog pritiska IZ u oktavnim pojasevima sa centralnim frekfencijama od 2. Javlja se: 1. Pri planiranju zaštite važno je izvršiti merenja infrazvuka i frekfentnog područija. • • VIBRACIJE • Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela (dela tela) pri čemu se telo (deo tela) naizmenično kreće u dva suprotna smera u odnosu na svoj ravnotežni položaj.8 i 16 Hz iznosi 105 dB. Kod ventilatora. Pretpostavlja se da se radi o mehaničkom dejstvu IZ-talasa na čulo sluha i mehanoreceptore u koži. 2. • • • • • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Za zaštitu od infrazvuka primenjuju se ista lićna zaštitna sredstva kao i za buku. kroz vazduh. pri zemljotresima itd. 5. ubrzanje. OSTALI SIMPTOMI 1. 1. 10. nivo intenziteta. Prolaznim ispadima u pragu čujnosti . Izbor postrojenja koje ne stvara infrazvuk Izolacija mašina ili uređaja u posebne prostorije Apsorpcija infrazvuka • IZVORI EKSPOZICIJE Infrazvučni talasi nastaju pri mehaničkom i turbulentnom kretanju gasova i tečnosti. 6. 2. 65 . U toku kretanja i udara morskih talasa. Prema frekvenciji vibracije mogu biti: visokofrekventne. 3. Zamor Malaksalost Pospanost Kašalj Glavobolja Snižen apetit Muka i bol u želudcu Poremećaj ravnoteže Pritisak u grudima i abdomenu Umor i nedostatak koncentracije Osećaj suvoće i grebanja u ždrelu Uznemirenost i razdražljivost ili tromost i apatija INFRAZVUK • Infrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini ispod donje granice osetljivosti ljudskog uva (ispod 16 ili 20 Hz). pritisak i bolovi u ušima Izaziva IZ frekfenca 5-10 Hz. 2. 2. • • SIMPTOMI OD STRANE ČULA SLUHA 1. 9. vodu i po zemljinoj površini. 11. Pri kretanju transportnih sredstava. BIOLOŠKO DEJSTVO • Infrazvuk može da prodire u organizam čoveka preko vazduha ili putem direktnog kontakta sa čvstim površinama i tečnostima. Granične vrednosti mogu da budu i više ako je dnevna ekspozicija kraća. kompresora. a preko perifernih nerava na CNS i neurovegetativni sistem. Osećaj punoće. FREKFENCIJA VIBRACIJA • Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i izražava se u Hz. 4. a ukupni nivo je ograničen na 110 dB. Širi se u vidu talasa koji mogu da se prostiru na veoma velika odstojanja.4. Za čoveku najveću opasnost predstavlja područje infrazvuka od 8 Hz jer se poklapa sa alfa ritmom bioelektričnih struja u mozgu. zvučni pritisak. dovoljno velikog intenziteta. agregata. pri kretanju lavina. srednje frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz potresi).

Šumarstvo 2. lokalne ručne vibracije. Yh i Zh) koje se seku u predelu treće metakarpalne kosti šake. izražava se u metrima i neprekidno se menja pa se radi merenja definišu neke stalne veličine pomeraja kao što su: .najveće rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne tokom vibriranja . središnja frekvenca (oktavna analiza). • I za ubrazanje se definišu: trenutno ubrzanje. Tunelogradnja itd Vibrirajući alati mogu biti stabilni i mobilni. Tekstilna industrija 6. Pravci delovanja opštih vibracija određeni su prema trima anatomskim osama čoveka (X. pneumatske prese Električua energiju . Rudarstvo 3. • OPŠTE VIBRACIJE Javljaju se kada se čovek nalazi u vibrirajućem medijumu i deluju na celo telo npr. sa udarno-odbojnim ili rotacionim dejstvom.Maksimalni pomeraj . 2. frekventna analiza). Drvna industrija 5. Y i Z) koje se seču u predelu srca. gde je pravac delovanja određen pravouglim koordinatnim sistemom koga čine tri ose (Xh. POMERAJ VIBRACIJA • Rastojanje tela od njegovog ravnotežnog položaja. izražava se u m/s2. Frekventni intervali u kojima se vrše merenja zovu se oktave koje se mogu podeliti na terce.posebna vrsta srednje vrednosti 3. • • 1. • IZVORI EKSPOZICIJE Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne primenjuje neki od vibrirajućih alata 1. sa različitim frekfencijama. Periodične vibracije mogu biti: . konbajneri. 1. Metalurgija 4. a ostali su viši harmonici NEPERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se promene karakterističnih parametara (pomeraj.. 4. izražava se u m/s. stim što se ovde mora izračunati i statistička srednja vrednost. I kod slučajnih vibracija osnovna veličina koja se meri je efektivna vrednost izabranog parametra. BRZINA VIBRACIJA • Rastojanje koje vibrirajuće telo pređe za jedinicu vremena. • I za brzinu se definišu trenutna brzina. 2.Srednji pomeraj . Zato kod njihovog ispitivanja nema smisla govoriti o pojedinačnim frekfentnim konponentama već o užim ili širim intervalima frekfencija. kondukteri. • PERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se oscilatorno kretanje tela posle određenog vremenskog intervala ponavlja na isti način. traktoristi. Harmonik sa najnižom frekfencom je osnovni harmonik.rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne u određenom trenutku . • 2. .Trenutni pomeraj . ubrzanje) u toku vremena dešavaju slučajno. srednja brzina i efektivna brzina.motorne testere. • VRSTE VIBRACIJA 1.Složenoperiodične . odnosno većeg broj frekfentnih konponenti ili harmonika.Apsolutni srednji pomeraj . a broj perioda u jedinici vremena je frekfenca periodične oscilacije. Svaka oktava je određena graničnim frekvencama. kada sedi. koji se mogu izdvojiti iz ukupnog frekfentnog spektra (spektralna tj.uzima apsolutne vrednosti trenutnih pomeraja (ne može imati vrednost 0). Kao pogonsko sredstvo koriste Komprimovani vazduh Pneumatski čekić i pištolji. leži ili stoji na nekoj vibrirajućoj potpornoj površini. Kamenolomi 7. u suprotnom imamo nestacionarne slučajne vibracije koje su najteže za ispitivanje. . UBRZANJE VIBRACIJA • Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici vremena. Putogradnja 9. nema ponavljanja.Prostoperiodične – Oscilatorno kretanje se vrši samo sa jednom učestalošću . kompresori i dr.Razne bušilice i brusilice Tečno gorivo . Ukoliko su statističke srednje vrednosti određene u različitim vremenskim intervalima približno iste slučajne vibracije se nazivaju stacionarnim.• Ljudsko telo percipira i apsorbuje vibracije od 11000 Hz. brzina. Vracijama su izloženi radnici koji rade sa pomenutim alatima. maksimalna brzina. kao i profesionalni vozači. maksimalno ubrzanje i efektivno ubrzanje. • BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA 66 . ali je uobičajeno da se za njenu identifikaciju upotrebljava tz. LOKALNE VIBRACIJE Deluju na pojedine delove čovečijeg tela npr. radnici na građevinskim mašinama i sl. Najkraći vremski interval u kome se vibraciono kretanje ponovi je perioda.srednja vrednost trenutnih pomeraja u nekom vremenskom intervalu. 3. Građevinarstvo 8. 2.Oscilatorno kretanje je sastavljeno od većeg broja prostoperiodičnih vibracija.Efektivni pomeraj .

3.Kostiju. TONUSA I REFLEKSA MIŠIĆA PROMENA MIŠIĆNE SNAGE KLINIČKA SLIKA 67 . Nastanak vaskularnih poremećaja objašnjava se dejstvom vibracija na lokalne adrenoreceptore (α-1. 2.Krvnih sudova i srca . dok su na niskofrekfentne vibracije (potrese) posebno osetljive koštano-zglobne i mišićno-aponeurozno-tendinozne strukture posebno kod duže kontinuirane ekspozicije potresima. 2. sa smanjenjem broja nervnih vlakana i perineuralnom fibrozom. Degenerativne promene u kičmenoj moždini .Kapilari su atonični.Nevnog sistema . Najefikasniji prigušivači vibracija u organizmu su zglobne i vazdušne šupljine.Senzibiliteta . kada odgovor α-1 receptora slabi uz istovremenu blokadu β-2 receptora.Usled poremećaja u CNS-u • Strukturne promene koje se mogu videti u nervnom sistmu 1.DIREKTNOG MEHANIČKO DEJSTVAO VIBRACIJA • Koje izaziva odgovarajuće traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja II . Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni delovi ekstremiteta i predeo trbuha. Hipertrofija mišićnog sloja zida krvnih sudova .U početku usled nadražaj α-1 receptora koji dovodi do vazokonstrikcije ANGIODISTROFIČNE PROMENE . Zglobova i Mišića . Moguća je i pojava rezonancije vibracija u organizmu tako da i vibracije malih amplituda mogu dovesti do opsežnih poremećaja u unutrašnjim organima. Strukturne promene koje se mogu videti na krvnim sudovima 1. I .Želuca .INDIREKTNOG RAZDRAŽUJUĆE DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE • Razdražujuće dejstvo vibracija na nerve i nervne zavretke preko složenim reflektornim mehanizama utiče na različite delove nervnog sistema kao posledica čega mogu nastati razni poremećaji na nivou: . trofičkim i vaskularnim poremećajima. MIŠIĆNI POREMEĆAJI 1. SMANJENJE RAZDRAŽLJIVOSTI. deformisani.Metabolizma i dr. Polineuritis perifernih nerava . VASKULARNI POREMEĆAJI • 1. redukovani sa povećanom propustljivošću Funkcionalni poremećaji krvnih sudova kompromituju cirkulaciju što ima za posledicu trofičke promene u koži. Na visokofrekfentne vibracije su posebno osetljive neuro-vaskularne strukture u organizmu. 2. 2. Smatra se da morfološke i funkcionalne promene koje se javljaju nastaju kao posledica 1.Endokrinog sistema . Svako tkivo može biti dobar provodnik vibracija pa se tako potresi recimo mogu preneti sa ruku sve do kičmenog stuba i trbuha. • • VIBRACIONA BOLEST PATOGENEZA • • Patogeneza vibracione bolesti nije do kraja razjašnjena i zavisi od brojnih faktora. ASTENIČNA I NEURASTENIČNA STANJA . dok vibracije male frekvence.sa propadanjem nervnih ćelija i reakcijom glije. mišićima. Hiperemija sudova i edem pojedinih neurona u velikom mozgu. ANGIOSPASTIČNE PROMENE .sa subokluzijom i okluzijom 2.Usled oštećenja perifernih nerava sa senzitivnim i motornim ispadima u vidu polineurotičnog sindroma praćenog raznovrsnim senzitivnim. Vibracije visoke frekvence i male amplitude imaju veliku brzinu ali se brzo apsorbuju pa im je domet mali.vida i ravnoteže . Fibrotične promene u zidu krvnog suda 4. NEUROLOŠKI POREMEĆAJI MONO I POLI NEUROPATIJE .Slika demijelinizirajuće neuropatije.Čula sluha. 2. Ovi poremećaji prolaze kroz više stadijuma: Vazomotorna faza – početna faza koju karakterišu funkcionalni prolazni spazmi Vazospastična faza – javlja se naizmenično spastičo i atonično stanje kapilara Vazoparalitična faza .U odmaklim stadijumima. 3.• • • • • • • Oštećenja koja izazivaju vibracije najizrazitija su na samom mestu njihovog delovanja. Hijelinizacija u arterijama • 1. Prisustvo aneurizmi 3. tetivama i aponeurozama ali je moguća i generalizacija vaskularnih poremećaja.Kože . β-2). i velike amplitude imaju malu brzinu ali se slabo apsorbuju pa im je domet veliki.

• TROFIČKE PROMENE 1.na rubovima zglobnih površina kao regenerativni proces hrskavice SKLEROTIČNE PROMENE I CISTIČNA RASVETLJENJA U KOSTIMA DEFORMIŠUĆA SPONDILOZA OSTEOPOROZA . 3. • 2. odnosno na celo stopalo ili podkolenicu. što uslovljava proliferaciju osteoklasta i nastanak osteoporoze. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA TOPLOTU Slabije je izražen u odnosu na prethodna dva. 3. raslojavanje i fragmentacije) STVARANJE OSTEOFITA . na radnik pored vibracija deluje i buka. Dolazi do: OŠTEĆENJE ZGLOBNIH HRSKAVICA (fisure. što dovodi do još bržeg i težeg oblika profesionalne gluvoće. uz • 4. POREMEĆAJ SENZIBILITETA • 1. Međutim kasnije ona sve više opada uz istovremeno smanjenje i izdržljivosti mišića.Zbog kompresije krvnih sudova i ishemije u mišićima. • • 2.Ispoljavaju se u vidu preterano suve kože ili preteranog znojenja šaka. 1. ZARAVNJENJE KOŽNIH NABORA I RAGADE NA KOŽI HIPOTROFIJA I ATROFIJA MIŠIĆA ŠAKE FENOMEN PRAZNIH PRSTIJU . Javlja se postepeno sniženje svih vidova kožnog senzibiliteta bez jasnih granica izraženije distalno.Pri palpaciji jagodica prstiju uočava se nedostatak turgora uz utisak da postoji višak kože na tom delu prsta i osećaj da je kože nalegla na kost distalne falange DUPUYTRENOVA KONKRATURA 3 I 4 PRSTA TENDO-ANGINITIS . PAREZE I PARALIZE I SINDROM KARPALNOG TUNELA .U najtežim slučajevima. 6. 8. OSTEOMI. u krvnim sudovima kostiju javlja se refleksna vazodilatacija sa usporavanjem cirkulacije i padom pH.. Ograničenom pokretljivošću. Bolovima u miru i pri pokretima.. RAYNAUDOV SINDROM • Oboljenje u čijoj se osnovi se nalaze morfološki i funkcionalni poremećaji u malim krvnim sudovima i perifernim nervima ruku nastalih dejstvom vibracija. za vreme odmora i pri palpaciji 2. Može da ide do potpune anestezije. Sa druge strane utvrđeno je da dugotrajno dejstvo vibracija pojačava štetno dejstvo buke.Recidivirajući i hronični. nekad i noću. 5. POREMEĆAJ VESTIBULARNOG SISTEMA 1.ređe se javljaju. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA BOL U početku se javlja samo na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. HIPO ILI HIPERHIDROZA . Najmanje izraženo. 3. POREMEĆAJ VIDA Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku preciznost uz istovremeno dejstvo vibacija zapažena je pojava dvosrukog vida. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA VIBRACIJE Obično prvo javlaj i predstavlja rani simptom oboljenja. koji dovode odgovarajućih lokalnih promena. 4. 3. 6. HIPERKERATOZE. 7. obično kod visokofrekventnh vibracija.Prvih godina rada sa vibrirajućim alatima zapaža se izvesno povećanje mišićne snage. 5. degeneracije. metakarpofalagealnim i lakatnim zglobovima. SMANJENJE TAKTILNOG SENZIBILITETA 4. 2. Međutim sniženje percepcije zvučnih nadražaja u niskim frekvencijama se pripisuje uticaju vibraija. 3. Pored toga utvrđeno je postojanje izrazitog spazmana krvnim sudovima mrežnjače pod uticajem vibracija. SEKRETORNI POREMEĆAJI 1. POREMEĆAJ FUNKCIJE ČULA SLUHA. POSTEPENA ATROFIJA MALIH MIŠIĆA ŠAKA • 5. stvaranja mreže pred očima i slabijeg vida. POJAVA CISTI I FRAKTURA U KOSTIMA OKOŠTAVANJE TETIVA Koštano zglobne promene praćene su 1. Oslabljenom grubom motornom snagom 3. 2. u zavisnosti od pravca širenja vibracija. VIDA I RAVNOTEŽE • POREMEĆAJ SLUHA Kod rada sa vibrirajućim alatima. GANGRENOZNA STANJA . EDOSTOZE I EGZOSTOZE ASEPTIČNA NEKROZA. da bi se kasnije proširilo na celu šaku ili čak podlakticu. 68 . Kada postoji protiče po tipu rukavica i čarapa. KOŠTANO-ZGLOBNI POREMEĆAJI • Promene su najčešće na kostima zglobova ručja. koje se preko kostiju prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. ali se mogu javiti i na drugim kostima.

Karakteriše se generalizacijom vaskularnih poremećaja nastalog kao posledica oštećenja viših delova CNS-a koji reguliše funkcije vaskularnog sistema. Otuda postoji osećaj nabreklosti. Za vreme napada osećaj za bol. • Kasnije dolazi do Hipertrofije mišićnog sloja i nastanka fibrotičnih promena u zidovima k.PRVI STADIJUM 1. Napadi traju od nekoliko minuta do jednog sata i završavaju se reaktivnom hiperemijom. PATOGENEZA Početna faza oboljenja kod koje dolazi samo do preteranog Vazospazma malih krvnih sudova reverzibilnog karaktera.REVERZIBILNA FAZA 3.TREĆI STADIJUM 1. 4. čak i njen potpuni gubitak. ujutru ali i pri psihičkim stresovima i uznemirenosti. • I . Bledilo se obično javlja pri provociranju hladnoćom. glavobolje i omaglice • Veoma su izraženi i rasprostranjeni poremećaji senzibiliteta. • Vaskularni poremećaji ispoljavaju se ne samo na rukama već bivaju izraženi i na nogama • Angiospastičke krize mogu zahvatiti koronarne i cerebalne krvne sudove pa se mogu jeviti anginozni bolovi. Sniženje vibracionog senzibiliteta 5.DRUGI STADIJUM 1. Subjektivno Zamor. mravinjanja. 3. • Sa napredovanjem bolesti dolazi do potpune okluzije krvnih sudova što dovodi do trofičkih poremećaja kože. 2. Nastale promene su praktično ireverzibilne i uslovljavaju znatno smanjenje radne sposobnosti. Pojava otoka i osećaj zatezanja i napetosti u prstima 4. 5. Sniženje senzibiliteta zahvata sve prste šaka i širi se na predeo podlaktice 5. 7. 6. 5. dodir i temperaturu su znatno smanjeni. sudova što dovodi do smanjenja njihovog lumena čemu doprinosi i sekundarna tromboza. U mišićima se palpiraju izraženi bolni čvorovi u predelu podlaktice i lopatice III . • 1.IREVERZIBILNA FAZA • Gde postoji Stalna anatomska opstrukcija malih krvnih sudova tako da se i posle zagrevanja neuspostavlja cirkulacija pa samim tim ni normalna pletizmografska kriva. Parastezije u rukama (osećaj trnjenja. Vazospazam se ovde smenjuje sa vazodilatacijom krvnih sudova pri zagrevanju II . Česta je cijanotična prebojenost kože i pojačano znojenje šaka 4. SPINALNI SINDROM 69 . CEREBRO-VASKULARNI SINDROM • Nastaje kao posledica dejstva opštih vibracija koje dovode do generalizacije vaskularnih poremećaja usled oštećenja u CNS-u i vegetativnim centrima koji regulišu vaskularni tonus. 4. 9. Lake promene trofike mišića ramenog pojasa II . 8. Temperatura kože šaka je snižena Kod nekih se javljaju grčevi u prstima Senzibilitet je znatno snižen Pojava asteničnih i neurasteničnih reakcija Poremećaj funkcije KVS-a Hiperfunkcija tireoideje Poremećaji metabolizma KLINIČKA SLIKA I . Bolovi i parastezije su jače izraženi i postojaniji su 2. 2. Intenzivni bolovi u rukama IV . 3. • Smatra se da je prvi odgovor na vibracije relaksacija malih krvnih sudova i povećan permeabilitet njihovih zidova što za posledicu ima nagomilavanje tečnosti u njihovoj okolini. Napadi belih prstiju . Lako izraženi bolovi u prstima i rukama 2.mogućnost generalizacije vaskularnih poremećaja u završnom stadijumu bolesti.ČETVRTI STADIJUM • Retko se sreće. Nastavljanjem rada sa vibrirajućim alatima napadi bledila prstiju su češći. Temperatura kože prstiju pa čak i čitave šake je snižena 3. 2. 5. a objektivno otok u prstima koji konprimira nervne završetke i dovodi do osećaja utrnulosti. 4. napadi vrtoglavice. jedne ili obe ruke. često uz osećaj intenzivnog bola. Krajnji ishod obliteracije krvnih sudova prstiju su gangrenozne promene.najpre zahvta jagodice a potom i srednje i proksimalne članke jednog ili više prstiju. ukočenost i umrtvljenosti) naročito van rada 3. Glavobolja i Nesvestica Mučnina i Povraćanje Gubitak ravnoteže i Vrtoglavica Bolovi tipa stenokardije Bolovi u nogama i Poremećaj sna Objektivno Labilnost pulsa i pritiska EKG znaci poremećaja koronarne cirkulacije Poremećaj senzibiliteta Vegetativni poremećaji Znaci vegetativnog polineurita na nogama • 1.

Da su na radnom mestu prisutne vibracije kao profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti . nekada nogu. Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen može se postaviti dijagnoza Profesionalna osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio prof.Obostrani EMNG ispad senzibiliteta na n. Antivibracione rukavice . kožni senzibilitet je očuvan.Radiografske promene na kostima laktaepikondilitis Poremećaji na neuromuskularnog sistema podrazumeva: . Pri tom nema nikakvih bolova. Siringomijeloidna forma . Nalik je na segmentarne poremećaje. klečanj ili sedenje Izrađene su takođe od materijala koji amortizuje vibracije. Rtg-distalnih delova ekstremiteta i ortopedski nalaz. 5.Od specifičnih pregleda ispituje se Periferna cirkulacija.Kararkteriše se rasprostranjenim poremećajima senzibiliteta ruku. Amiotrofična forma . 2. Prethodni pregledi . 4. Vazodilatatori Analgetici Vitaminski preparati Fizikalne procedure Sredstva sa tonizirajućim dejstvom Sredstva sa antiinflamatornim dejstvom • ZAŠTITA OD VIBRACIJA I . 3.Što podrazumeva: . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIBRACIONE BOLESTI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da bi se vibraciona bolest proglasila profesionalni oboljenjem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: POZITIVNA RADNA ANAMNEZA .Hipotrofija hipotenara ili tenara uz atrofiju kože. Radne cipele .) • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Lice obolelo od vibracione bolesti nije sposobno za dalji rad sa vibracijama kao ni za precizne manualne poslove i druge poslove koji zahtevaju veće fizičko angažovanje. a radna sposobnost je očuvana.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. postavljene su filcom. KOMPENZATORNA FORMA VIBRACIONE BOLESTI • Jedina manifestacija oboljenja je sklonost ka akro-spazmima.medianus ili n. neuropsihijatriski nalaz. egzostoze.Od kože sa đonom od gume koja amortizuje vibracije. LEČENJE 1. Duboki refleksi su oslabljeni ili isčezavaju. neurotropnim i osteotropnim noksama i rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. IZRAŽENE TIPIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE POREMEĆAJ PERIFERNE CIRKULACIJE (obavezno) .Postepeno dolazi do progresivne mišićne atrofije gornjih ekstremiteta.Nastaje kao posledica organskog oštećenja kičmene moždine. Periodični pregledi . čarape. nema poremećaja trofike. Nastaju pareze perifernih živaca. Ovakvi bolesnici mogu dugo da nastave svoju profesionalnu delatnost • . ramenog pojasa. ulnaris ili . javlja se po tipu rukavice. 2.Pozitivan kapilaroskopski nalaz 1.Radiografske promene na kostima ručja (artroze. II . Ova forma bolesti se obično javlja kod osoba sa dobro razvijenim mišićnim sistemom i stabilnim VNS. 6.Pozitivan pletizmografski nalaz POREMEĆAJ NA KOŠTANOM ILI NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar jedan) Poremećaji koštanog sistema podrazumevaju: . kontakt sa vaskulotropnim. aseptične nekroze ili ciste) ili .Izrađuju se od kože. 3. 3. a između ova dva sloja je materijal koji amortizuje vibracije Asure za stajanje. • 4.dokaz o ekspoziciji od najmanje 5 godina.Su obavezni jednom godišnje.MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1.Napade belih prstiju ili sniženje temperature kože (ispod 250C) . 2. Promenu radnog mesta treba sugerisati i u slučaju postavljanja dijagnoze Expositio cum vibratio prof. nogu i grudnog koša. Razlikujemo dve forme 1. 2. 70 . imaju za cilj sagledavanje dejstva vibracija. kaputa 2.

3.Oboljenje sluha i vestibularnog aparata .Radnici u solanama .Oboljenja CNS i PNS .Putari .0 mm Radiofrekfentno λ = 1. UV-B područije (λ = 280-315 nm) Područije eritema kože 3.Radnici na održavanju pruga . 4. III .Psihički poremećaji (Psihoneuroze) . 2. Ovo zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 100 do 400 nm i zauzima mesto između rendgenskog zračenja i vidljive svetlosti. 3. 3. Prirodnom UV zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru . VEŠTAČKI IZORI UV ZRAČENJA • USIJANI IZVORI Tungstenske i Halogene lampe IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE Živine lampe.Zemljoradnici . 5. najveći deo ovog zračenja apsorbuje se u atmosferi.Radnici na dalekovodima . 4. • 4. Prema ovim standardima dozvoljena vrednost za opšte vibracije je 1-80 Hz.Oboljenja koštano-zglobnog sistema . Za određivanje UV zračenja uglavnom se meri Zračna snaga . UV-A područije (λ = 315-400 nm) Područije crne svetlosti 2. 2.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Našim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije vibracijama. 3. 5. 2. 4. Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko ruku i koje deluju na celo telo.ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. 4. 3. Elektrolučno zavarivanje FLURESCENTNE LAMPE Fluorescentne cevi. Zračna ekspozicija . UV-C područije (λ < 280 nm)Germicidno područije • 1. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa vibrirajućim alatima su: .Endokrini poremećaji . • 1. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI UV ZRAČENJA 1.Mornari i ribari . 2. ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE • UV zračenje ima najveću energiju fotona u odnosu na ostala nejonizujuća zračenja tako da je biološki i najaktivnije. 5.Planinari i skijaši i sl. Deli se na: 1.SOCIJALNE MERE ZAŠTITE • IV . 1. 6.Trudnoća ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA Upoznavanje radnika sa štetnostima Značaj primene mera zaštite Uticaj pušenja i konzumacije alkohola Značaj pravilne ishrane i dr. • • NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE • Nejonizujuće zračenje obuhvata deo spektra EM zračenja koje nema energiju fotona dovoljnu da izazove jonizaciju u živom tkivu.Građevinski radnici . 2. ali ne dovoljno da izazove jonizaciju.Oboljenja nerava . Fluorescentni sunčani emiteri. UV emiteri sunčeve svetlosti LASERI i dr.Geometri . 71 . 1. Fleš cevi. Područije nejonizujućeg zračenja obuhvata: TALASNA VRSTA ZRAČENJA DUŽINA Ultravioletno zračenje λ = 100-400 nm Vidljiva svetlost λ = 400-780 nm Infracrveno zračenje λ = 780 nm-1. a za lokalne 81000 Hz. SUNCE Prirodno UV-zračenje potiče od sunca.• • 1. naročito u ozonu tako da do zemljine površine dopire samo UV zračenje talasne dužine veće od 290 nm.0 mm-3000 m zračenje Elčektrična i magnetna λ = 1-10 km polja Lasersko zračenje 1. RANO OTKRIVANJ PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA Opšti pregled Kožna termometrija Radiografija šaka na 5 godina Pletizmografija ekstremiteta Dinamometrija Organizovan prevoz Adekvatna ishrana Boravak u zagrejanim prostorijama Godišnji odmor uz organizovan preventivni fizikalni tretman.ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2).Oboljenja krvnih sudova i srca .

POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE • Izlaganje UV-B zračenju dovodi do češće pojave 1.Neelastična. U prehrambenoj.Dolazi do zapaljenja vežnjače (konjuktivitis) i oštećenja i ljuštenja površine 72 . pri čemu promene nastaju već pri izlaganju veoma maloj dozi zračenja. 4. III . 2. IV . HIPERPIGMENTACIJA I HIPERPLAZIJA EPIDERMA • Za razliku od UV-B zraka. OPEKOTINE.Pojačane pigmentacije . hrane i vode 4. Održavanju biološkog tonusa i opšte otpornosti organizma Pojačavaju izlučivanje pojedinih hormona Povećavaju tonus simpatiko-adrenalnog sistema i mitohondrijalnu aktivnost Baktericidno. 2.kasnije . BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENjA • • UV zračenje u maloj meri prodire u organizam.Taleangiektazije. OŠTEĆENJA OKA I . 3. OŠTEĆENJE KOŽE I . Radnici na fotohemijskim procesima itd • UV-zračenje je našlo svoju primenu 1. Fototoksične reakcije (Iritacija) Ispoljavaju se u vidu: .Eritema . U osnovi biološkog dejstva leži apsorpcija energije zračenja i njena transformacija u živom tkivu u fotohemisku i toplotnu energiju. tako da uglavnom izaziva promene na koži i očima. U elektrozavarivanju i obradi metala 2. germicidno i virusicidno dejstvo.Vezikula .FOTOSENZIBILIZACIJA KOŽE Pojava preosetljivosti kože prema UV zračenju. 5. . Karcinoma spinoznih i bazalnih ćelija 2. herpesa. Fotoalergijske reakcije (Alergija) Ispoljava se o obliku .Kebnerov fenomen. U proizvodnji svetlosti pomoću flurescentnih lampi.Eritema (pločasti ili difuzni) Nastaje usled senzibilizacije na neke hemijske supstance koje se stvaraju pod dejstvom UV zraka. hemiskoj i farmaceutskoj industriji 3. maligni melanom ) manifestuje na otkrivenim delovima tela kod osoba koje su duži niz godina radile na otvorenom prostoru ili su bile izložene veštačkim izvorima ultravioletnog zračenja. • Patogeneza . • EGZOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA ispoljava se u dva oblika: 1. gruba i smežurana koža . Apsorpcija fotona zračenja dovodi do ekscitacije molekula (podizanje na viši energetski nivo) pri čemu se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju tkivo. Fizioterapeuti i kozmetičari 3. Fotosenzibilizacija može biti endogenog i egzogenog porekla.Veštačkom UV zračenju su eksponovani: 1. Zavarivači 2. UV-A zraci izazivaju hiperpigmentaciju bez prethodnog eritema.ERITEM. Laboratorisko i medicinsko osoblje 6.AKUTNI FOTO-KERATO-KONJUKTIVITIS (Snežno slepilo) • Etiologija . Štampari 5.Pogoršanja nekih sistemskih bolesti kao što su lupus i herpes. Defektoskopisti 4.Javlja se kod izlaganja UV-B zračenju (najčešće kod varioca). • 1. Manifestuje se oštećenjem vezivnog tkiva. suva.Papula .UV-B zraci pretvaraju ergosterol u vitamin D u koži. Malignog melanoma kože (naročito kod ljudi svetlije kože).Pojava pega .PRERANO STARENJE KOŽE • Javlja se kod dugotrajnog izlaganja UV-B zračenju. • ENDOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA Javlja se kod osoba koje boluju od limnfagranulomatoze. folikularne keratoze KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE IZAZVAN UV-ZRAČENJEM ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da se maligno oboljenje kože (nemelanomski rak kože.Hiperplazija i ljuštenja kože .Urtikarije . Za sterilizaciju vazduha. U defektoskopiji 5.Ekcema . Pored toga što UV-zračenje može da ima štetne posledice po zdravlje ono ima i korisna svojstva Prevencija rahitisa . i nekih ekcema pri čemu izlaganje UV zracima dovodi do pogoršanja ovih bolesti .Vezikula ili Bula . II .

Unošenje veće količine tečnosti Primena atiinflamatornih preparata (steroidnih i nesteroidnih) Kod fotooftalmije . mutageneze i verovatno do započinjanja kancerogeneze. osetljivost na svetlost (fotofobija).UBRZAVA STARENJE SOČIVA I NASTANAK KATARAKTE • Dugotrajnog izlaganja UV-A zračenju.Posle latentnog perida od 4-6 sati javlja se pečenje. • SUNCE Prirodno IC.Mirovanje u mraku .Radnici na održavanju pruga .PTERIGIJUM I KARCINOM SPONGIOZNIH ĆELIJA KONJUKTIVE • Kod dugotrajnog izlaganja zračenju. 1. 3. 6. 7. Primena zaštitinih kožnih preparata .Radnici na dalekovodima . • • LEČENJE VEŠTAČKI IZVORI IC ZRAČENJA 73 . Klinička slika . Lečenje .Oboljenja kože i preosetljivost kože na UVzračenja .Građevinski radnici .Graviditet Oštetćenja izazvana dejstvom UV zraka nalaze se na listi profesionalnih oboljenja. III .Hladne obloge .Psihoze i neuroze . Prirodnom IC zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru: .Mornari i ribari . 2.zračenje potiče od sunca.Putari .Nesposobnost za rad traje 2-3 dana.Geometri .Radnici u solanama . Izbegavanje preteranog izlaganja zračenju Postavljanje ekrana ispred izvora zračenja i povećanje rastojanja od izvora zračenja Upotreba ličnih zaštitinih sredstava Naočare sa posebnim filterima.Talasne dužine 7801400 nm 2.Planinari i skijaši i sl. pa se još naziva i toplotnim zračenjem Što je teperatura tela veća emituju se IC-zraci zraci manje talasne dužine.koji apsorbuju UV zrake i sprečavaju njihovo prodiranje u kožu. • • DEJSTVO NA GENETSKI MATERIJAL I . Vežnjača je otekla i hiperemična.AKTIVACIJA RAZLIČITIH GENA I NEKIH VIRUSA • Uključujući i HIV virus. blefarospazam i suzenje. IC-A (Kratko) .ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2) II . Uljanog rastvora vitamin A i Antibiotske masti Ocena radne sposobnosti . IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI IC ZRAČENJA 1. Zračna snaga . 3.Ukapavanje uljanog rastvora vitamina A i D . INFRACRVENO ZRAČENJE • IC zračenje ili tamno toplotno zračenje u spekru EM zračenja zauzima mesto između Radiofrekfentnog (mikrotalasnog) zračenja i vidljive svetlosti.ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. Ovo zračenje potiče od energije tolotnog kretanja (vibracije i rotacije) atoma i molekula tela zagrejanih iznad apsolutne nule. 5. Zračna ekspozicija .Talasne dužine 3000 nm-1mm Za određivanje IC zračenja uglavnom se meri: 1. II .Talasne dužine 14003000 nm 3. osećaj peska u očima.Oboljenja KVS-a . • MERE ZAŠTITE 1.Nošenje tamnih naočara. zaštitne maske Skraćenje vremena ekspozicije Kotrolni i periodični pregledi radnika izloženih UV zračenju Profesionalna orijentacija i selekcija Kontraindikacije za rad sa UV-zračenjem su: . IC-B (Srednje) .Oboljenja CNS-a .• • • epitela rožnjače (keratitis) čime se razgolićuju počeci senzitivnih nervnih vlakana.Lokalna aplikacija Anestetik. IC zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 780 nm do 1.0 mm koje se deli na tri opsega 1.Zemljoradnici . Promene traju 1-5 dana i prolaze bez posledica. bol. IC-C (Dugo) . 4. Pri prolasku kroz atmosferu intenzitet ovog zračenja se smanjuje naročito onog sa talasnom dužinom preko 1000 nm.Oštećenje očnog sočiva i oboljenja oka . 2.FOTOHEMISKE MODIFIKACIJE GENETSKOG MATERIJALA • Oštećuje DNK lance može da dovede do smtri ćelije ili do hromozomskih aberacija.

topionicama i livnicama.za zagrevanje određenih delova tela. Obično nastaje usled trenutne ekspozicije jakom izvoru zračenja pri čemu zaštitni mehanizmi (okretanje glave i zatvaranje kapaka) ne stignu da reaguju npr. najpre se u zadnjem delu sočiva stvore vakuole. 1. Cu Automatizacija i povećanje rastojanja između radnika i izvora zračenja Skraćenje vremene ekspozicije Zaštitne kapuljače od azbestne i pamučne tkanine sa aluminijumskom folijom Zaštitne naočare sa kobalt staklima koja se izrađuju u 14 različitih zasenjenja zavisno od vrste radova. Za određivanju položaja i broja ljudi (u vojsci) 4. APSCES ZNOJNIH ŽLEZDA OŠTEĆENJA OKA IC-A ZRACI .Stakloduvači . Katarakta izazvana dejstvom IC zračenja nalazi se na listi profesionalnih bolesti. Cr.nastaje brzo po izlaganju zbog vaskularne dilatacije 2. tekstila. 8.Valjaonice . Ishranu prilagoditi energetskim potrebama i klimatskim uslovima. Ni.mogu izazvati: 1. Često se javlja u industriji stakla. 74 . U fizikalnoj medicini .Kovačnice . laser. KATARAKTA • Nakon višegodišnje ekspozicije. 3. 4. koja kasnije prelaze u zrnasta zamućenja koja na kraju zahvate celo sočivo. ATROFIJA KOŽE 9.Varioci .tumori i hladnih zona opstrukcija cirkulacije) 6.Sušare . 5. U medicini Termografija (otkrivanje vrućih zona . U industriji boja. 3. OŠTEĆENJA KOŽE • Kožne promene nastaju pod dejstvom IC-A zraka (IC-B i IC-C su bezopsni). IC-C ZRACI . 6. ZAPALJENJE KAPKA. LZS (Zaštitna odeća od pamuka svetle boje. TOPLOTNI ERITEM .Ne prolaze kroz medije oka. TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Nastaje zbog toga što očno sočivo fokusira IC zrake na retinu izazivajući termičku koagulaciju na njoj posle čega nastaje ožiljak koji za posledicu ima skotom sa definitivnim oštećenjem centralnog vida. Za praćenju položaja nebeskih tela 5. Nastaje zbog hiprtermije.Visoke peći .Fizioterapeuti IC-zračenje je našlo svoju primenu u: 1. hiperemije i vazodilatacije krvnih sudova moždane opne. Za vreme odmora omogućiti tuširanje i uzimanje napitaka 4. • MERE ZAŠTITE MERE ZAŠTITE KOD RADA NA OTVORENOM PROSTORU 1. TALEANGIEKTAZIJE I DESKVAMACIJA 7.Ložionice . KONJUKTIVITIS I SUVO OKO IC-B ZRACI . Za detekciju požara 3. lekova.Radnici na pečenju cigle.Radnici na sušenju uglja . kože. Zaštita glave kapama i šeširima) 2.Pri dugotrajnoj izloženosti IC zračenju 4. MREŽASTA APIGMENTACIJA 6. snažni reflektori. duže gledanje u sunce 2.mogu izazvati 1. RETIKULARNI DERMATITIS .mogu izazvati IC-A zraci većeg intenziteta 3. hrane i automobila 2. cementa i kreča .Livnicama . Smanjenje temperature izvora zračenja Postavljanje zaštitnih ekrana od Al. BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENjA SUNČANICA • Izaziva je IC-A zračenje. • ZAGREJANI I USIJANI IZVORI IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE LASERI (CO2) Veštačkom IC zračenju su eksponirani radnici u toplim pogonima: . 2. Većinu poslova organizovati u jutarnjim časovima 3. KERATOZA I VARUKOZNE TVOREVINE MERE ZAŠTITE KOD RADA U ZATVORENOM PROSTORU 1. SMEĐA PIGMENTACIJA KOŽE (Mramorizacija) 5.Topionice . OPEKOTINE .1. 2.

RF talasi mogu da se šire kroz sve sredine uključujući i bezvazdušni prostor. 4.Poremećaji ravnoteže . za tuširanje nakon VEŠTAČKI IZVORI RF ZRAČENJA 1. RF zračenje je EM zračenje frekvencije od 100 kHz do 300 GHz.Oboljenja kože . Manifestuju se crvenilom na koži. Prethodni i kontrolni periodični pregledi eksponovanih radnika PRIMENA RF ZRAČENJA • • • • • U telekomunikacijama: TV. • CRVENILO.Kardiovaskularna oboljenja . Radari. RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE • • • • • 1. 6. Da bi došlo do zagrevanja tkiva intenzitet zračenja mora da bude preko 10 mW/cm2. snažni radari i neki komunikacioni sistemi). Bitne fizičke velilčine koje se odnose na RFzračenje su: FREKFENCIJA TALASNA DUŽINA BRZINA PROSTIRANJA TALASA . • Najveće zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekvencije 30-300 MHz jer se najviše apsorbuje u telu. Količina apsorbovane energije zračenja zavisi od njegove frekvencije. 7. Radiolokacija. Stvaranje uslova završetka posla. • • I . SUNCE I DRUGA NEBESKA TELA ZEMLJA SAM ČOVEK 75 . Radioveze. 3. 2.LOKALNA HIPER-TERMIJA • Površinsko zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekfence preko 2000 MHz i manje od 30 MHz 1. pojavom IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI RF ZRAČENJA 1. 3.Oboljenja nervnog sistema . Radiodifuzija.4 W/kg. II . • BIOLOŠKO DEJSTVO RADIOFREKFENTNOG ZRAČENjA TERMIČKI EFEKTI Većina apsorbovane energije RF zračenja u tkivu transformiše se u toplotu. OPEKOTIN I NEKRIZA KOŽE Opekotine se javljaju pri lokalnom ozračivanju visokim intenzitetima RF zračenja. Radionavigacija U industriji: Industrijski RF grejači.Zavisi od sredine kroz koju prolaze JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA izražava se u Volt na metar V/m JAČINA MAGNETNOG POLJA Izražava se u Amper na metar A/m INTENZITET ZRAČENJA Količina energije koja padne na jedinicu površine W/m2 SPECIFIČNA STOPA APSORPCIJE ZRAČENJA (SAR) Predstavlja stopu apsorpcije zračenja u jedinici mase tkiva (W/kg). OTVORENA OSCILATORNA KOLA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.7. Zbog nastalog kretanja dolazi do međusobnog sudaranja i trenja te se tkivo zagreva. Energija RF zračenja u živom tkivu dovodi do povećanja brzine kretanja jona i slobodnih elektrona.Hronična oboljenja RES-a .Neuroze.OPŠTA HIPERTERMIJA • Nastaje usled termičkog opterećenja organizma koje regulacioni mehanizmi ne mogu da kompenzuju.Hronična oboljenja bubrega i jetre. MIKROTALASNO ZRAČENJE . Do ozbiljno oštećenje organizma može doći ako se čovek nađe u glavnom snopu zračenja u blizini izvora velike snage (radio i TV odašiljači. Industrijske mikrotalasne peći U medicini: Uređaji za kratkotalasnu i mikrotalasnu dijatermiju U naučno istraživačkom radu U domaćinstvu: Mikrotalasne peći 2. Uvedena je za procenu biološkog dejstva RF zračenaj. 2.Je RF zračenje frekvenca od 300 MHz do 300 GHz.Kontraindikacije za rad sa ICzračenjem su: . 5.Oštećenje očnog sočiva . intenziteta i polarizacije. Biološki efekti RF zračenja javljaju se na SAR od 1 . RF zračenje se širi u vidu talasa pri čemu električno i magnetno polje stoje upravno jedno na drugo. Termički efekti RF zračenja zavise od količine apsorbovane energije zračenja kao i od osobina živog tkiva. Profesionalna orjentacija i selekcija radnika . psihoze i kolapsna stanja .

spazma respiratorne muskulature. Neki autori navode da RF zračenja dovodi do: NEUROPATIJE I POREMEĆAJA SENZIBILITETA NA PRSTIMA U slučajevim ponovljenog lokalnog izlaganja ruku nešto nižim intenzitetima zračenja. reflektuju ili slabe energiju zračenja (zaštitni ekrani i sl. umor. Vanredni i kontrolni pregledi • Obavljaju se ako se sumnja da je radnik izložen većem inenzitetu zračenja. razdražljivost. vezikula.izazovanog RF-zračenjem frekfencije ispod 1MHz zbog stvaranja indukovanih struja u organizmu koje stimulišu nervne i mišićne ćelije. Ograničavanje pristupa zonama radiofrekfentnog zračenja visoke snage (radarske antene. 3. 3. • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. analiza hromozomskih aberacija. 3. Oblaganje izvora zračenja. • 1. 4.Nervni sistem (glavobolja. 3.• • 2. Objašnavaju se . SKAKANJE VARNICA • Zračenje fekfenca od 300 Hz do 100 kHz ukoliko se u polju zračenja nađe neki veći metalni predmet može usled pražnjenja elektriciteta da dovede do skakanja varnica i 76 . intersticijalnim edemom. a pri jačim pražnjenjima do gračevitog stezanja provodnika. pa i smrti. 2. Prethodni pregledi • Obavezan je oftamološki pregled sa posebnim osvrtom na sočivo 2. kao i nakon 3. Ovakva oštećenja izazova RF zračenje frekfence 400-2000MHz • • 5. Lokalne termičke povrede Hlađenje rane fiziološkim rastvorom Čišćenje i debridman tkiva Antibiotici po potrebi Postraumatski stres i hipertenzija (nakon akcidenata) Antihipertenzivi Anksiolitici Kraći psihijatriski tretman Usled zagrevanja testisa POREMEĆAJ FUNKCIJE OVARIJUM Usled zagrevanja ovarijuma OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH TKIVA I ORGANA (Vrele tačke) Nastaje usled fokusiranja zračenja u dubini tkiva i organa (vrele tačke) pri čemu usled zagrevanje mogu nastati ozbiljna oštećenja tkiva i organa. POREMEĆAJ SPERMATOGENEZE osećaja peckanja i bola.Kardiovaskularni sistem (bradikardija. 2. labilnost TA) POREMEĆAJ IMUNOLOŠKOG SISTEMA LIMFOBLASTA TRANSFORMACIJA LIMFOCITA 1. (Maksimalni nivo izlaganja za opseg frekvencija od 30 MHz do 300 GHz iznosi 1 mW/cm2). aluminijum. mada po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja.Poremećajem ćeliskog membranskog potencijala i sinteze i transkripcije DNK NEURASTENIČNI SINDROM Konpleks siptoma i promena pretežno na nervnom i KVS sistemu koji su opisali autori iz istočnih zemalja 60-tih godina ali većina drugih autora nije našla ove promene. 2. kao i opekotina po koži. 7. Ugradnja uređaja koji apsorbuju. . 8. sanacija pukotina u oklopu i dodatno oklapanje izvora zračenja. kapuljače i rukavice protkane metalnim nitima (bakar. 2. slabost. ali je evidentno da oni postoje. mesing) Zaštitne metalizirane naočare MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . KATARAKTA Očno sočivo je veoma osetljivo na zagrevanje RF zračenjem. poremećaj sna.). Smanjenje snage emitovanja za vreme radova na održavanju pomenutih uređaja. 6. kardiološki i neuropsihijatriski pregled. Automatsko upravljanje uređajima sa mesta udaljenog od izvora zračenja. NETERMIČKI EFEKTI • Netermički efekti RF zračenja niskih intenziteta nisu dovoljno objašnjeni. . LEČENJE • 1. Smanjenje intenziteta zračenja na samom izvoru. 5. • 2. 4. Zaštitna odela.Poremećajem funkcije nervnih i mišićnih ćelija . MERE ZAŠTITE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Kontrola intenziteta RF-zračenja na radnim mestima bar jednom godišnje. malaksalost. Periodični pregledi • Pored oftamološkog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća. 1. 4. smanjenje libida) . Supstitucija generatora koji su izvor intenzivnog zračenja manje snažnim uređajima. 3. pa i koagulacionon nekrozom.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. TV-tornjevi).

Elektroinženjeri 4. Jačina magnetnog polja .• sprovedenog lečenja i prekida ekspozicije u cilju kontrole efekata primenjenih mera. a zavisi i od atmosferskih prilika. • Horizontalna komponenta zemljinog magnetnog polja je najveća na ekvatoru. Radnici na elktričnim indukcionom pećima 8. U zoni gde je intenzitet zračenja 1-10 mW/cm2 zabranjeno je zadržavanje bez zaštitne opreme duže od 15 minuta u toku radnog dana odnosno 24 časa. Radnici na održavanju prenosnih i distributivnih linija i transformatora 10.Graviditet Jačina električnog polja . Livci 6. 3.u biološkom materijalu slična je kao u vazduhu. a vertikalna na polovima. ELEKTRIČNE INSTALACIJE • U stanovima od toka naizmenične struje frekvence 50 Hz.nastaje oko naelektrisanih čestica u mirovanju.predstavlja proizvod jačine magnetnog polja i magnetne propustljivosti ( Tesla-T). PRIRODNO ZEMLJINO ELEKTRIČNO POLJE Potiče od naelektrisanja zemlje i njenog omotača i ima srednju vrednost oko 130 V/m. Vozovođe i radnici na održavanju električne železnice BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA • PROMENJIVO ELEKTRIČNO POLJE Promenjivo električno polje ekstremno niskih frekvenci dovodi do stvaranja električnog 77 . • DODATNE MERE ZAŠTITE 1. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Vrši se prema stepenu izraženosti sekvela. Elektrotehničari 5. PRIRODNO ZEMLJINO MAGNETNO POLJE • Potiče od zemlje kao velikog magneta.jedinica je amper po metru (A/m) Magnetska propustljivost . VEŠTAČKI IZVORI E I M POLJA 1.Zamućenje sočiva . 1. Radnici na proizvodnji električne energije 9. II .Endokrini pormećaji . Kontrolni pregledi su neophodni barem jednom godišnje. 2. • ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA • • Električno polje (E) .nastaje oko naelektrisanih čestica u kretanju (električna struja). 4. Radio i TV serviseri 7. 2.Organske lezije i funkcionalni poremećaji CNS-a .PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Kontraindikacije za rad sa izvorima ovih zračenja su: . Zabranjen je rad bez lične zaštitne opreme u zoni gde je intenzitet zračenja 10 i više mW/cm2. Električari 3. Elektromagnetna polja mogu biti: Statička .Poremećaji hematopoeznog sistema .jedinica je volt po metru (V/m). Zavarivači 2.javljaju se oko provodnika jednosmerne struje i oko stalnog magneta Promenjiva . 2. Nalaz stečenih promena na očnom sočivu je kontraindikacija za dalji rad sa izvorima RF zračenja. Bitne fizičke veličine koje se odnose na električna i magnetska polja jesu: • 1.Maligna oboljenja . 2. 2. • Varira u toku dana i godišnjeg doba. 2. Skraćenje ekspozicije Skraćenje radnog vrmena Produženje godišnjeg odmora ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE 1. • Promenjivim E i M poljima ekstremno niskih frekfencija (ELF) od 0 do 300 Hz su u najviše izloženi 1. 3. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI E I M POLJA 1.Tuberkuloza . RAZNI ELEKTROMAGNETI • Poebno su opasni oni velike snage koji se najviše se koriste u industriji i energetici.javljaju se oko provodnika sa naizmeničnom strujom. Magnetna idukcija . Magentsko polje (M) .

Ove struje su neujednačene. • 1. ELEKTRONSKE INTERAKCIJE • OSTALA BIOLOŠKA DEJSTVA EM POLJA • 1. 3. Za kratkotrajno izlaganje ili za izlaganje samo ekstremiteta 3 T. hemijska. Veliki broj istraživanja bio je usmeren na moguće kancerogene efekte E i M polja ali za sada još uvek nema dovoljno dokaza za to. 2. neon.Ekstrasistole pa čak i ventrikularne fibrilacije. helijum. ZRAČNA EKSPOZICIJA . Pri dodiru ovakvih predmeta dolazi do pražnjenja elektriciteta u vidu varnica koje izazivaju peckanje i bol.) koja izazova prelazak atoma aktivne materije sa osnovnog na neki viši energetski nivo. Dozvoljene jačine statičkog električnog polja iznosi 40 kV/m. IC i vidljive svetlosti. optička i dr. 2. STIMULACIJA EKSCITABILNIH TKIVA • 3. Gornji dozvoljeni nivo izloženosti statičkom M polju iznosi: 1. 2. mada neki laseri mogu da emituju i jonizujuće zračenje. POREMEĆAJ RADA PES-MEJKERA • 3. ali su najjače neposredno ispod površine tela. LASERSKI APARATI • Svaki laser u sebi sadrži aktivnu materiju (npr. PROMENJIVO MAGNETNO POLJE • Promenjivo M polje prolazeći kroz tkivo dovodi do stvaranja električno polje u telu koje indukuje električne vrtložne struje u organizmu koje teku u obliku zatvorenih petlji. Za dugotrajno izlaganje celog tela 0. Promenjivo magnetno polje može izazvati: SVETLUCANJA (svetloplavo ili svetložuto) • • • 1. Mogu izazvati EM polja većeg intenziteta. Pri silasku ovih atoma na osnovni energetski nivo emituju se fotoni iste energije i u fazi jedan za drugim. argon.5 mT.06 T. 2. SKAKANJE VARNICE U jačem EM polju dolazi do nakupljanja elektriciteta na većim neuzemljenim predmetima. 3.• polja na površini čovekovog tela i električno polje u telu koje indukuje električne struje u organizmu. U biološkom materijalu pod dejstvom E polja dolazi do stvaranja dipola u atomima i molekulima unutar ćelija koji sa slobodnim jonima u ekstracelularnoj tečnosti teže da se postave duž linija sile električnog pollja. a i skupo).Ukupna energija zračenja koja pada na jedinicu površine J/m2 STATIČKO MAGNETNO POLJE • Pri izlaganju statičkom M polju takođe se javljaju električne struje u telu čoveka usled kretanja krvi ili kretanja čoveka u polju: • Ovakvo polje može da izazove: 1. rastvori organskih boja i dr. MOGUĆE KANCEROGENO DEJSTVO • 78 . Udavaljanje od izvora Skraćenje vremena izlaganja Oklapanje izvora i ekranizacija za E polja (za M polja ovo je malo efikasno. što znači da je DNK pri sniženom nivou melatonina osetljiviji. rubin. MERE ZAŠTITE 1.Snaga zračenja koja pada na jedinicu površine W/ m2 2. POREMEĆAJ RADA SRSCA . NORMATIVI • Gornji dozvoljeni nivo E i M polja frekvencije 50/60 Hz za profesionalno izlaganje iznosi: 1. Za osmočasovno izlaganje 10 kV/m i 0. Električno polje jačine 10-30 kV/m .) koja je zatvorena između dva ogledala (jedno koje ima osobinu potpune refleksije i drugo koje je delimično prozračno). LASERSKO ZRAČENJE • Laser je izvor EM zračenja čije su talasne dužine uglavnom iz oblasti UV. VIĐENJE SVETLEĆIH KRUGOVA I 2. U aktivnu materiju se spolja dovodi ekscitaciona energija (elketrična. 2. MAGNETSKU ORJENTACIJU NEKIH MOLEKULA 2.može da izazove: OSEĆAJ DIKONFORA VIBRACIJU KOSE PECKANJE ISPOD ODEĆE Nađeno je da M polje suprimira produkciju melatonina u epifizi. Bitne fizičke veličine vezane za lasersko zračenje su: 1. Melatonin je supstance koja sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala na DNK. Za dvočasovno izlaganje 30 kV/m i 5 mT. OZRAČENOST .

KARAKTERISTIKE LASERSKOG ZRAČENJA 2. 3. Ovo je našlo primenu u razbijanju kamena u bubregu.Za incizije i zavarivanje tkiva . FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE SOČIVA . Prođe bez znatnijeg gubitka energije 3.znači da se radi o zračenju samo jedne tačno određene talasne dužine. zraci usmereni i paralelni ili skoro paralelni. Raseje 79 .znači da je laserski zrak kompaktan. • 2. BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA • Lasersko zračenje u zavisnosti od talasne dužine i osobine tkiva.Vzuelni efekti na estradi . FOTOHEMIJSKI EFEKTI Nastaju kad se usled apsorpcije energije laserskog zračenja molekuli u tkivu podignu na viši energetski nivo čime se olakšava njihova interakcija sa drugim hemijskim strukturama. Ovo je našlo primenu u dijagnostikovanju tumora. pravoliniskog i strogo usmerenog zraka.Za razbijanje kamena u bubregu U svakodnevnom životu . MONOHROMATIČNOST . sušenje tkiva (vaporizacija) ili ugljenisanje tkiva. II .• Prolazeći kroz aktivnu materiju između dva ogledala.Za navođenje raketa U trgovini .znači da je laserski snop usklađen. Osnovni vidovi interakcije laserskog zračenja sa živim tkivom jesu: ZAGREVANJE TKIVA Nastaje pri transformacije energije laserskog zračenja u toplotu kao posledica čega mogu da nastanu opekotine. • • 1. • 6. IZVORI EKSPOZICIJE • Povećana ekspozicija laserskom postoji u sledećim delatnostima: zračenju 3.Za biostimulaciju .Za očitavnje bar kodova U medicini .OŠTEĆENJE ROŽNJAČE 1. LASERE SA KONTINUIRANIM REŽIMOM RADA 2. OŠTEĆENJA OKA I . može da se: 1. Odbije od površine tkiva 2. RUPURA ROŽNJAČE . • U zavisnosti od režima rada razlikujemo: 1. • 5. • U građevinarstvu .Kad daljinomera . što izaziva oštećenje tkiva.Za nivelisanje terena U štamparijama . 2.Kod ofset štampe . broj fotona se višestruko povećava sve dok neizbije kroz poluprozračno ogledalo u vidu tankog. TERMIČKO OŠTEĆENJE SOČIVA Izaziva lasersko zračenje iz IC spektra. pri tom dolazi do naglog stvaranja visoke T i mehaničkog udarnog talasa što rezultira veoma velikim oštećenjima. KOLIMISANOST .Za otkrivanje malignoma . npr.Očitavanje kompakt diskova • 4. Apsorbuje Apsorpcija u tkivu podrazumeva pretvaranje energije fotona laserskog zračenja u neki drugi vid energije što izaziva određene biološke efekte uključujući i oštećenje tkiva naročito očiju i kože.Može je izazvati lasersko zračenje iz UV i IC spektra.Za ispitivanje i lečenje oka .Kao optički čitači U vojne svrhe . da je prostorno i vremenski usaglašen. FLURESCENCIJA Pojava da posle apsorpcije energije laserskog zračenja u tkivu (kome je dodata strana supstanca). KOHERENTNOST. RASKIDANJE MOLEKULSKIH VEZA Nastaje kada u tkivu dođe do direktnog transfera energije laserskog zračenja u energiju koja drži molekul u celini. 4.Za merenje daljine .Za držanje pravca u tunelogradnji . JONIZACIJA Neki laseri velike snage iz područija nejonizujućeg zračenja mogu u živom tkivu dovesti do jonizacije zbog apsorpcije više od jednog fotona u tzv.OŠTEĆENJE SOČIVA (Akutna katarakta) 1. multi-fotonskom procesu.Izaziva lasersko zračenje iz UV spektra. LASERE SA IMPULSNIM REŽIMOM RADA • 4. a pri tom mogu da se stvaraju i slobodni radikali. POJAVA UDARNOG TALASA Javlja se kod upotrebe lasera sa kratkim trajanjem impulsa. fotohemijsko oštećenje rožnjače i mrežnjače oka. te nastaje raskidanje veza i cepanje molekula. pri čemu se fokusiranjem postiže velika gustina snage na maloj površini. tj. dolazi do re-emitovanja vidljive svetlosti. određene talasne dužine (Laserski zrak).

3. TERMIČKA KOAGULACIONA NEKROZA 3. Oko ne treba prekrivati 2.OŠTEĆENJE MREŽNJAČE 1. MEHANIČKO OŠTEĆENJE I RUPTURA MREŽNJAČE • Mogu izazvati impulsni laseri velike snage usled naglog isparavanja vode u tkivu pod dejstvom visoke temperature ili usled pojave udarnog talsa. 2. Pojava električnog šoka i masivnih opekotina Stvaranje parazitnog X zračenja Stvaranje ozona Nastajanje požara LEČENJE I . a princip lečenja je isti kao i kod savake druge opekotine.Psihoze i neuroze . a gubitak oštrine vida zavisi od veličine povrede i njene blizine fovei (ozlede na fovei dovode do potpunog slepila). III . NERAVA I MIŠIĆA SEKUNDARNI BIOLOŠKI EFEKTI 1.POVREDE MREŽNJAČE 1. • Ozleda na mrežnjači stvara ožiljak i skotom. IV . OŠTEĆENJE KOŽE 1. Ocena radne sposobnosti kod povreda kože (ožiljci) uglavnom ne izazivaju veće funkcionalne smetnje. Metalne površine treba da budu crne ili tame boje sa takođe lošom refleksijom 6. Pri krvarenju u staklastom telu glavu prvih nekoliko dana držati podignuto 3. 3.• Kao posledica rupture i ožiljka na rožnjači može doći do gubitka vida ili smanjenja oštrine vida.ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. 3. Automatizacja rada sa laserskim uređajima 4.Izaziva lasersko UV zračenje Izaziva lasersko zračenje λ veće od 400 nm OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Ocena radne sposobnosti kod povreda oka izazvanih laserskim zračenjem vrši se nakon završetka lečenja na osnovu stanja oštrine vida i drugih vidnih funkcija.Poremećaji endokrinog sistema (dijabetes.Hronična oboljenja pluća i srca .Oštećenja kože . OŠTEĆENJE KOŽE SA VAPORACIJOM I OŽILJKOM . Na prozore se stavljaju zastori crne boje II . Pravilno održavanje opreme 5. 2. hipotireoidizam) . 4.Graviditet . Sa estetskog aspekta ožiljci na koži lica mogu biti značajniji.OPEKOTINE KOŽE Obično nisu duboke. TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE (Opekotine) • Izazva lasersko zračenje iz vidljivog i IC dela spektra. U slučaju perforacije rožnjače oko se pokriva posebnim štitnikom i ne stavljaju se kapi II . Profesionalna orijentacija i selekcija • Kontraindikacije za rad sa laserima su: .kasnije ako ne dođe do resorpcije krvi III .LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. Pokrivanje povređenog oka gazom 3. MERE ZAŠTITE I .ZABLEŠTAVANJE I ZASLEPLJIVANJE • Mogu izazvati laseri manje snage. Prethodni pregledi . Ograničavanje pristupa u opasnim zonama KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE KATARAKTE IZAZVANE DEJSTVOM NEJONIZUJUĆEG 80 . Izolacija laserskih uređaja u specijalno građene prostorije 3.MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Vitrektomija . ERITEM. Obuka radnika III . Lokalno midrijatici i antibiotici 2.Posle akcidenata 4.Jednom godišnje 3. Tehnička kontrola svih delova lasera 2. 2.TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.Izazivaju jaki impulsni laseri • OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA.Oboljenja oka (posebno sočiva) .Maligna oboljenja kože i drugih organa . 2. Periodični pregledi . Zaštitna odeća i rukavice tamne boje 3. Zaštitna maska za lice IV .gde posebnu pažnju treba obratiti na oftalmološki pregled i pregled kože 2. Površine podova i zidova treba da budu od materijala sa lošom refleksijom 5.POVREDE ROŽNJAČE 1. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Izazva lasersko zračenje iz UV i kraćih λ vidljivog dela spektra. Korišćenje upozoravajućih signala i natpisa Poštovanje strogo propisanih radnih postupaka 4. OPEKOTINE I HIPER PIGMENTACIJA .Hronična oboljenja CNS-a. Zaštitne naočare 2. Vanredni pregledi .

EKSPOZICIONA DOZA JZ (X) . Na svom putu neutroni predaju velike iznose energije. 3. Neutroni se emituju iz jezgra atoma koje je postalo nestabilno bilo zbog fisije kojoj je jezgro podleglo. 2. Jedina razlika između ove dve vrste jonizujućih zračenja je u tome što gama zračenje potiče iz jezgra atoma. Ako se taj proces dešava u nekoj ćeliji tkiva kao posledica nastale jonizacije pojavljuju se biološki efekti. JAČINA APSORBOVANE DOZE JZ (D. JONIZUJUĆE ZRAČENJE • Jonizujuće zrčenje je zračenje koje se sastoji od EM-talasa ili čestica koje raspolažu kinetičkom energijom dovoljnom da proizvedu jonizaciju supstance kroz koju prolaze. Najznačajnije fizičke veličine koje definišu jonizujuće zračenje (JZ) jesu: APSORBOVANA DOZA JZ (D) . Pokazuje sposobnost apsorbovane doze zračenja da izazove oštećenje u organizmu. Priraštaj ekspozicione doze u vremenskom intervalu (X. β-čestice su veoma male pa imaju veliku prodornu moć (nekoliko cm). 4. 2. =dX/dt). ali na svom putu proizvode mnogo manju jonizaciju od alfa čestica.) Jedinica je Grej u sekundi (Gy/s) Priraštaj apsorbovane doze u vremenskom intervalu (D. VRSTE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. Gama zračenje kao i Xzračenje ima veliku prodornu moć i veliki domet. RENDGENSKO ZRAČENJE • 5. Zbir svih jona istog znaka (dQ) koji nastaju jonizacijom vazduha u elementu zapremine vazduha mase (dm) pri transformisanju energije upadnog fotona (X=dQ/dm). Prosečan broj spontanih dezintegracija atoma radioaktivnog izvora koje se desi u jedinici vremena. Radijum se dezintegriše na Gas radon i Jezgro atoma helijuma (dva protona i dva neutrona) koje predstavlja alfa česticu. Odlikuju se velikom prodornošću. Zbog velike mase alfa čestice izazivaju vrlo gustu jonizaciju. pa je zaštita od spoljnog zračenja laka. EFEKTIVNA DOZA (E) Zbir svih ekvivalentnih doza u svim organima i tkivima korigovanih težinskim faktorima tkiva. 7. =dD/dt). X zračenje je elektomagnetno zračenje koje se proizvodi u rendgenskim cevima na taj način što se zagrevanjem katode emituju elektroni koji se zatim visokim električnim naponom usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. GAMA ZRAČENJE • 6. velika opasnost postoji ukoliko dođe do unutrašnje kontaminacija. Vreme za koje se desi dezintegracija jedne polovine atoma nekog radioaktivnog izvora. AKTIVNOST (A) . Da postoje poremećaji vidnih funkcija. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 8.Jedinica je Bekerel (Bq) ili Kiri (Ci). Da je radnik radio u uslovima izloženosti najmanje 5 godina. 81 . Beta čestice su brzi elektroni koji se emituju iz jezgra atoma nekih radionukleida. VREME POLURASPADA (T 1/2) 2. a od ostatka atoma nastaje pozitivan jon. 3. Jednaka je proizvodu apsorbovana doze (D) i faktora kvaliteta (Q). bilo nakon sudara sa brzim naelektrisanim česticama. ali im je zato prodornost mala (50 µm u tkivima). Nastaju pri transformaciji neutrona u jezgru u proton pri čemu se emituje negativni elektron ili pri transformaciji protona u neutron pri čemu se emituje pozitivan elektron (pozitron). Da postoji obostrana progredijentna centralna katarakta.Jedinica je Kulon po kilogram ili Rendgen. EKVIVALENTNA DOZA (H) . JAČINA EKSPOZICIONE DOZE JZ (X. 5. ) Jedinica je Kulon po kilogramu u sekundi (C/kg/s).Jedinica je Sivert (SI= J / kg). a X. Energiju jonizujućeg zračenja koja se apsorbuje po jedinici mase (D=dE/dm).ZRAČENJA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. ALFA ZRAČENJE • Alfa čestice se emituju u toku dezintegracije jezgara atoma nekih teških elemenata npr. tako da proizvode velike radiobiološke efekte. BETA ZRAČENJE • • 1. 4. EM-zračenje nešto kraće talasne dužine od Xzračenja.Jedinica je Grej (1Gy = 1J/1kg). Pri jonizaciji iz atoma sredine izbacuju se orbitalni elektroni kao negativni joni.zraćenje iz njegovog omotača. NEUTRONSKO ZRAČENJE • 3.

POREKLA Od značaja su oni čije je vreme poluraspada izuzetno dugo kao što su 40K.U radiografiji i defektoskopiji .Ugrađuju se u gromobrane i javljače dima . Genska mutacija u somatskim ćelijama dovodi do poremećajem sinteze belančevina. hormoni.U proizvodnji plastičnih masa . Pri tom se sva energija zračenja deponuje u malom delu hromatina i DNK što izaziva velike promene na genetičkom materijalu .U industriji svetlećih boja i satova . Kao posledica ovakvih promena proteini gube svoju osnovnu funkciju što dovodi do brojnih poremećaja zavisno od vrste proteina (enzimi.Radnci u nuklearnim reaktorima i centralama Najčeći radionukleotidi u profesionalnoj ekspoziciji su J-131. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZVORA .Za merenje gustine i debljine materijala . DEJSTVO JZ NA UGLJENE HIDRATE Visoke doze JZ mogu da dovedu do razlaganja molekula UH na razne produkte.Pod dejstvom jonizujućeg zračenja najčešće dolazi do Kidanja bočnih lanaca u molekulu protina (na slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama) što može da dovode do promena u redosledu AK u peptidnom lancu i do kidanja slabih. DEJSTVO JZ NA NUKLEINSKE KISELINE . J-125. Mutacije u somatskim ćelijam mogu da izazovu aktivaciju ćelijskih onkogena i time započnu kancerogenezu (sinteza izmenjenih belančevina koje deluje kancerogeno). Molekuli ugljenih hidrata mogu da budu razloženi na subjedinice ili prekinuti. PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZVORA 4. KOSMIČKO ZRAČENJE • Stvara se u svemiru i prodire kroz atmosferu sve do površine zemlje. Apsorbovana energija zračenja ovde direktno dovodi do jonizacije. • BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. RAD NUKLEARNIH POSTROJENJA I AKCIDENTI NA NJIMA 3.1. 4.dovodi do naslednih genetskih bolesti.Sobzirom da je difuzija slobodnih radikala u jedro mala predpostavlja se da jonizujuće zračenje oštećuje DNK direktnim dejstvo u slučaju kada radioaktivne čestice prolaze kroz samu DNK ili hromatin. INDIREKTNO DEJSTVO JZ 3. ima ih i u veštačkom đubrivu. Jonizujuće zračenje izaziva jonizaciju vode pri čemu nastaju veoma reaktivni slobodni radikali (H. HO2. 2. Uglavnom ga čini neutronsko i gama zračenje. antitela). ZAVISNOST BIOLOŠKOG EFEKTA OD DOZE ZRAČENJA 82 . 1.Radnici u proizvodnji i servisiranu rendgen aparata . pri čemu nastaju oštećenja u vidu radiacionih grozdova.U medicini za dijagnostiku i lečenje . laboratorije) .U laboratorijama (RIA i dr. 2. tercijalnu i eventualno kvaternarnu strukture proteina što dovodi do promena u njihovoj konfiguraciji. 238U. Tc-99m i Tricijum.U hemijskoji i frmaceutskoj industriji . RADIONUKLEIDI ZEMALJSKOG • Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu jonizacije vode u organizmu. H2. O2 i H2O2) koji reaguju sa organskim molekulima u ćelijama pri čemu dolazi do kidanja molekuskih veza i stvaranja organskih slobodni radikala od ostataka molekula. 232Th od manjeg su značaja 87Rb i 235U. DEJSTVO JZ NA LIPIDE . Organski slobodni radikali stupaju u reakciju sa drugim radikalma stvarajući nove tipove molekula koji nemaju normalnu biološku funkciju. • • 2.genske mutacije. • DIREKTNO DEJSTVO JZ Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu direktnog jonizujućeg dejstva zračenja na organske molekule u organizmu. VEŠTAČKI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. Od svih kosmogenih radionukleotida jedino 14 C zaslužuje pažnju. nekovalentnih i nepolarnih veza koje održavaju sekundarnu. 1.U metaloprerađivačkoj i vojnoj industriji . DEJSTVO JZ NA PROTEINE . Tehnološki izmenjeni prirodni izvori jonizujućih zračenja nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja. a posebno je značajan gas radon koji se oslobađa iz zemljišta i građevinskog materijala u atmosferu gde se zadržava. OH. a 2. UPOTREBA I PROBE NUKLEARNOG ORUŽJA 2. Genska mutacija u gametima .Slobodni radikali nastali dejstvom JZ dovode do degradaciju lipida. Zavisi od nadmorske visine (povećava se sa visinom) i geografske širine.U duvanskoj i prehrambenoj industriji .

Krvarenja iz prirodnih otvora .5 Gy.Krvavi prolivi i povraćanje krvavog sadržaja .1. Leukocitoza u početku nastaje zbog ubrzanog otpuštanja leukocita iz rezervnih marginalnih odeljaka. Karakteriše ga: . KVS-a i RES-a.Tahikardija .Povišena temperatura (ponekad). zbog toga vrlo brzo može doći do potpunog nestanka linfocita.Kod nestohastičkih efekata. akceleratorima u nuklearnim centralama u nuklearnoj medicini. Ovde postoji prag doze ispod koje nema efekta.Leukopenija .Kod stohastičkih efekata. a apsolutna 10 Gy AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST) • Nastaje posle kratkog relativno ravnomernog ozračivanja celog organizma velikim dozama jonizujućeg zračenja što je moguće pri raznim akcidentima na reaktorima. što izaziva potpuni slom mehanizme odbrane organizma.Povišena temperatura .Anoreksija . II .Inkoordinacija pokr eta • Ova faza traje 10-tak dana i završava se najčešće letalno.PRODROMALNI STADIJUM • Počinje 2 do 24 časa posle ozračivanja i traje 1-4 dana.Otežano disanje . Za depresiju eritrocitopoeze dovoljna je doza od 1-1.Sekundarne infekcije . Trombocitopenija Ispoljava se rano već posle 2-3 dana i doprinosi razvoju hemoragičkog sindroma Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju Limfocit je najosetljivija zrela ćelija u krvi.MANIFESTNI STADIJUM KRV . i kancerska oštećenja.Limfopenija .Poremećaji svesti . kao i pri upotrebi nuklearnog oružija. Za depresiju pluripotentne ćelije čijom diferencijacijom nastaju sve krvne ćelije potrebna je doza od svega 1 Gy.Bolovi u trbuhu u vidu grčeva .Krvarenja iz kože .Anemija 1. usled nepravilne distribucije radioaktivnog otpada i drugim mestima gde se koriste izvori jonizujućeg zračenja. Anemija Javlja dosta kasnije sobzirom da eritrociti u perifernoj krvi žive oko 120 dana. • U ovom stadijumu mogu se registrovati laboratorijski pokazatelji oštećenja ćelija i tkiva.Grčevi mišića . II .Dijareja . IV . Plazma izlazi u lumen creva. 2. III .HEMATOLOŠKI OBLIK (0. Granulocitopenija nastaje kasnije pošto se rezerve leukocita potroše sobzirom da su matične ćelije nesposobne za dalje razmnožavanje i samoobnavljanje. U zavisnosti od doze ozračivanja razlikujemo tri oblika akutne radiacione bolesti: Kosna srž je jedno od najosetljivijih tkiva na dejstvo jonizujućeg zračenja. DIJAGNOZA 83 .Muka . Anemija se može javiti ranije usled krvarenja.LATENTNI STADIJUM • Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme pacijent se dobro oseća. Npr genetska.Opštom slabost . • • • 2. Prag zavisnosti . 3. Srednja smrtna doza za ljude je 4 Gy. Posle dejstva zračenja nastaje: Leukocitoza koja brzo prelazi u granulocitopeniju. Ovde nepostoji prag doze tako da svaka pa i najmanja izloženost zračenju može dovesti do oštećenja.NERVNI OBLIK (preko 20 Gy) • Doza od preko 20 Gy dovodi do oštećenja CNS-a. tako da i male doze zračenja dovode do poremećaja produkcije krvnih ćelija.STADIJUM OPORAVKA • Traje više meseci. • .Povraćanje . pa se epitelne ćelije ne obnavljaju tako da nastaju prazni prostor između crevnih resica. Linearna zavisnost .Trombocitopenija . Npr benigna oštećenja kože i katarakta. KLINIČKI OBLICI BOLESTI • • I . teratogena. a iznad koje se efekti javljaju i postaju sve jači sa porastom doze. • 4. laboratorijama. KLINIČKI STADIJUMI BOLESTI I . a bakterije prodiru u krv.Sepsa .5-8 Gy) III .DIGESTIVNI OBLIK (8-20Gy) • Matične ćelije crevnog epitela su veoma radiosenzitivne što dovodi do njihovog brzog propadanja.

analgetici. • 5. Prvo se javlja prolazna vazodilatracija zbog čega dolazi do jačeg protoka krvi i hiperemije. antipiretici. • 3. • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). antiaritmici itd. 4. elastična vlakna postaju kruta tako da širina lumena krvnog suda ne može da se menja . ekskreta i dlaka spektrometrijski.Pri radu sa otvorenim izvorima (interna kontaminacija). a njihova radna sposobnost za ostale poslove zavisi od stepena oštećenja organizma. • 2. Gornja granica malih doza različita je za različita tkiva HRS je skup simptoma i znakova koji su posledica efekata malih doza jonizujućeg zračenja na dva ili više radiosenzitivna tkiva. LEČENJE KRVARENJA Transfuzija koncentrovanih trombocita.Pri radu sa zatvorenim radioaktivnim izvorima ili 2. pri čemu se javljaju patološki kumulativni efekti malih doza. Sledi povećanje propustljivosti malih arterija zbog čega nastaje edem.• 1. • 5. posle radioterapije ginekoloških malignoma. • 3. • 1. Na gornjoj granici malih doza počinju da se javljaju različita radiaciona oštećenja. kad se javlja prelom vrata femura. ovi ljudi nisu sposobni za rad u zoni jonizujućeg zračenja. Spoljašnjeg ozračivanja . Endotel zadebljava pa se lumen i dalje sužava. ANAMENSTIČKI PODACI O OZRAČIVANJU KLINIČKA SLIKA Intenzitet i vreme pojave prvih simptoma. dekontaminacija creva. Pri profesionalnoj ekspoziciji radnici primaju male doze koje su limitirane zakonom. Male doze .su doze bliske prirodnom fonu. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Ako dođe do izlečenja. Opisani način poremećaj prokrvljenosti može da zahvati razna tkiva. 2. 4. higijena. • • LEČENJE 1. Posledice ovoga su: OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU 84 . antibiotici. Može nastati kao posledica 1. Tkivo u okolini postaje ishemično pa nastaje nekroza. dužina latentnog perioda LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. Unutrašnja površina krvnog suda zbog ovih promena postaje neravna pa se na njoj stvaraju trmbi koji začepe lumen krvnog suda tako da cirkulacija prestaje. PARENTERALNA ISHRANA Sa uključivanjem elektrolitnih rastvora. SIMPTOMATSKA TERAPIJA antiemetici. • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA • Radiaciona bolest predstavlja povredu na radu ljudi koji rade u zoni jonizujućeg zračenja i priznaje se za profesionalno oboljenje pod sledećim uslovima: Pozitivna radna anamneza i klinička slika Radiotoksikološka i dozimetriska ispitivanja Specifične promene u krvi i Specifične hromozomske aberacije Ukoliko se od ovih osoba kasnije pojave maligna oboljenja. koji se prvenstveno ispoljavaju na enzime unutar ćelija kosne srži i periferne krvi. 3. • OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG TKIVA • Dugotrajno kontinuirano izlaganje malim dozam jonizujućeg zračenja može dovesti do iscrpljenja mehanizama za prevenciju oštećenja. transplatacija kostne srži. Npr. 2. oboljenja hematopoeznog i respiratornog sistema i katarakta treba ih smatrati profesionalnim oboljenjem. U ćelijama zida krvnog suda nastaje degeneracij. HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (HRS) • Hronična ekspozicija predstavlja kontinuiranu ili intermitentnu izloženost uticaju jonizujućeg zračenja duže od 5 god. OŠTEĆENJE KOSTIJU PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU • • Česte su nekroze koje dovode do patoloških preloma. • 4. • Pri akutnom ozračivanju jonizujućim zračenjem brojni poremećaji nastaju kao posledica oštećenja krvnih sudova u organizmu. Unutrašnjeg ozračivanja . PROFILAKSA I LEČENJE INFEKCIJA Sterilni uslovi. • HOSPITALIZACIJA U aseptičnim uslovima uz apsolutni fizički i psihički mir. BIODOZIMETRIJA Merenje radioaktivnosti sekreta. i ona je najčešće profesionalna.

pazušne i pubične dlake). MIJELODISPLASTIČNOG SINDROMA 8. poremećaj kinetike i dr. MIJELOFIBROZA 6. Poremećaj u granulocitima • Funkcija granulocita je poremećena usled smanjene ktivnosti njenih enzima. LEUKEMIJA 10. LJUBIČASTA BOJA KOŽE I OTOK SA BOLOM . AKUTNI RADIODERMATITIS • • Nastaju kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja u kratkom vremenskom periodu. EROZIJE .koje prolaze za 8-12 nedelja ostavljajući • • 5. • Kao posledica dugotrajne ekspozicije jonizujućem zračenju vremenom dolazi do hipoplazije koštane srži sa hroničnim citopenijam. Poremećaji u eritrocitima • Životni vek eritrocita je skraćen (zbog poremećaja u procesu glikolize). Radna sposobnost .Radna sposobnost posle izlečenja je očuvana (nema posledica). 7. • RADIODERMATITIS ULCEROSA (Doza od 12-15 Gy) Nakon latentnog perioda od 1-2 dana javlja se: . • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). KLINIČKA SLIKA LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. MIJELOSKLEROZA 7. . što dovodi do konpenzatornog povećanja produkcije eritrocita koja posle dužeg vremena dovdi do hipoplazije eritrocitne loze. ANEMIJA 2. SUVU. 3. POVIŠENA TEMPERATURA. LEUKOPENIJA I LEUKOCITOZA 3. Kao posledice oštećenja hematopoeznog sistema malim dozama zračenja može doći do nastanka: 1.I . • Poremećena je sinteza Hg zbog slabijeg ugrađivanja gvožđa u hem. U zavisnosti od primljene doze zračenja razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: RADIODERMATITIS ERYTHEMATOSA (Doza od 4-8 Gy) 1.Ubrzo se pojavljuje 1. skraćenje životnog veka. Poremećaj u trombocitima • Smanjena aktivnost enzima trombocita može uticati na njihovu ulogu u procesu hemostaze. 2. BELU I OSETLJIVU KOŽU • Radna sposobnost . Poremećaj u limfocitima • Linfociti su veoma radiosenzitivni zbog obilnog DNK materijala. TROMBOCITOASTENIJA 5. 1. RADIODERMATITIS BULOSA (Doza od 8-12 Gy) 1. TROMBOCITOPENIJA 4. 8. ERITEM. OSEĆAJ PEČENJA I TOPLINE 2. 2. 4.POREMEĆAJ U METABOLIZMU ZRELIH KRVNIH ĆELIJA • Opadanje njihove funkcije.Posle nekoliko dana nastaju prskaju pa nastaju 3. Oštećenja DNK uzrok su nastanka leukemičnog klona ćelija. .posle 2-3 nedelje i traje 1-3 • nedelje (zahvata kosu. RADNA ANAMENZA Anamnestički podatak o radu sa radioaktivnim izvorima. ali im je opšta radna sposobnost za druge poslove najčešće sačuvana. fibroze i displazije koštane srži. koji 4.Lica koja su bolovala od II stepena trajno su nesposobna za rad u zoni jonizujućeg zračenja.Inhibicija alkalne fosfataze (ALP) . BOLNI INFILTRATI SA LIMFADENITISOM 2.Inhibicija mijeloperoksidaze (MPO) .remeti migraciju granulocita i smanjuje zapaljenjski odgovor. EPILACIJA . bradu. Prvi znak depresije kosne srži je Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju.ispunjeni seroznom tečnošću.Posle nekoliko dana na tom mestu nastaje DIJAGNOZA 85 . PLIKOVI .nastaje 4-7 dana nakon ozračivanja i prolazi posle 3-4 nedelje.utiče na specifičnu odbranu i reakcije preosetljivosti. MIJELOPROLIFERATIVNE BOLESTI 9. te kao posledica zračenja može doći do Mutacija i Aberacija. STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE • 1.USPORENA MATURACIJA I DIFERENCIJACIJA KRVNIH PREKURSORA • Hipofunkcija kosne srži dovodi do smanjenja broja ćelija u perifernoj krvi II . a potom i do aplazije. JEZA I DRHTAVICA . ERITEM . • 6.

Lokalizacija promena zavisi od načina rada i najćešće je na rukama. a obrnuto kod periferno. termičko. 2. rendgen tehničara. Najmanja jednokratna doza koja izaziva kataraktu je 0. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kutane distrofije bez izražene atrofije. 2. a ona sigurno nastaje pri dozi od 3 Gy. najčešće planocelularni (znatno ređe bazocelularni. Kao profesionalno oboljenje viđa se kod radiologa. Razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: • • • • NAČIN NASTANKA • 1. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Nastaju usled kumulativnih efekata dugogodišnje lokalizovane ekspozicije kože malim dozama jonizujućeg zračenja. sjajna i ispucala Depigmentacija i hiperpigmentacija Epilacija KASNIJE Koža je hrapava i puca Javljaju se ragade (inficiraju se) Nokti krti. Nastaju zbog teškog oštećenja potkožnih k. ATROFIČNI OŽILJAK (sa depigmentacijom. Hronični radiodermatiris zavisi od doze i dužine izloženosti. hemisko i dr. Isto važi i za tardivne radionekroze i radiacione karcinome.sa neravnim dnom i ivicama. Papilomatozne hiperkeratze. kao ni za rad na radnim mestima gde postoji opasnost od oštećenja kože (mehaničko. Bradavice 2. su apsolutna kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja i smatraju se profesionalnim oboljenjem. sudova. TARDIVNI ULKUS . Lateralna diplopija i neraspoznavanje boja (plave i ljubičaste). Klinički ima karakteristike presenilne katarakte: Opažanje tamnih mrlja i magle prema svetloj podlozi. a izuzetno retko fibrosarkom). Pored toga JZ izaziva i denaturaciju proteina. ali i znatno manje godišnje doze. ali zahtevaju češe kontrole i striktno pridržavanje mera zaštite na radu. posle dužeg vremena mogu izazvati iste promene zbog kumulativnih efekata radiotoksina.45 Gy. Papilomi 3. Oporavak traje i do godinu dana i na tom mestu se stvara 4. Kod aksijalnog zamućenja vid je bolji pri slabijem osvetljenju. 86 . taleangiektazijama i konkraturama) 5. mada može nastati i posle akutnog radiodermatitisa. • TARDIVNI ULKUS . RADIACIONI KARCINOM • Nastaje posle duže ekspozicije (20-30 god).Dubok sa strmim rubovima i dnom prekrivenim tetidnom sekrecijom. samo što one više krvare.) zbog mogućnosti stvaranja tardivnog ulkusa. PERIFERNO . ređe na licu. Hiperkeratoza 2. osoblja u radiološkim institutima. Radiaciona katarakta nastaje kao posledica: DIREKTNOG OŠTEĆENJA EPITELA SOČIVA Jonizujuće zračenje remeti mitozu epitelnih ćelija na ekvatoru sočiva što dovodi do nepravilnog formiranja mladih sočivnih vlakana koja gube providnost. AKSIJALNO . 2.Nastaje ako se atrofični ožiljak povredi.sa vakuolama i zrnastim zamućenjem u zadnjem subkapsularnom delu sočiva.Osobe koje su bolovale od III stepena nisu sposobne za rad u zoni jonizujućeg zračenja. POČETAK BOLESTI 1. KLINIČKE KARAKTERISTIKE • 1. sporo metastazira u regionalne limfne žlezde. 3.3. izbrazdani bez sjaja NA KRAJU 1. Dejstvo je izrazitije kod mladih osoba jer je rast i metabolizam sočiva življi OŠTEĆENJEM KRVNIH SUDOVA KOJI ISHRANJUJU SOČIVO KUTANE DISTROFIJE • 1. ULKUS . Ova stanja se tretiraju kao povreda na radu. pljosnatih hiperkeratoza i ragada nisu kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja. • U POČETKU Koža je prozirna. • 1. • Iste ovakve promene nastaju i na sluzokožama. 2. Na rubovima ovih ulkusa često nastaje radiacioni Ca.sa zamućenjem na periferiji sočiva pri čemu nastaje prstenasto oštećenje. 3. • RADIACIONA KATARAKTA • Godišnja doza od 150 mSv izazvaće promene na očnom sočivu (Kataraktu). 3. vratu i grudima. TARDIVNE RADIONEKROZE 1. • Radna sposobnost .

Ove promene mogu da budu u vidu: HROMOZOMSKIH ABERACIJA i GENSKIH MUTACIJA Mutacije izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja su najčešće recesivne pa se zato ne ispoljavaju pre treće genske generacije. Češće se javlja hipotonija od hipertonija. • • 1. deskvamacija). Smanjena pokretljivost spermatozoida 4. obično posle 30-40 generacije (100-1000 godina). Sterilnost . • • • TERATOGENO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRČENJA • Ozračivanje trudnica jonizujućim zračenjem može dovesti do pobačaja ili do rađanja deteta sa raličitim razvojnim pormećajima (Nakaznost deteta) 87 . OŠTEĆENJA GONADA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Reproduktivni organi su izuzetno radiosenzitivni. Toksični miokarditis 2.Prolazna pri dozi od 3 Gy. NAKAZNOSTI DETETA . Na EKG-u znaci ishemije i lezije.Ozračivanja u kasnijim mesecima trudnoće dovodi do poremećaji u razvoju onih organa koji se u tom trenutku najitenzivnije razvijaju. • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA KARDIOVASKULARNI SISTEM • Pod uticajem većih doza mogu se javiti degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima i razviti 1. Poremećaja u srčanom ritmu i krvnom pritisku . Perikarditis 3. 2. gubitak treplji i peharastih ćelija. Pod uticajem manjih doza nisu zapažene promene na EKG-u. Da bi se broj mutacija udvostručio potrebno je da čovek u toku 30 godina u području gonada primi 0. • • Što je raniji stadijum trudnoće radiosenzitivnost ploda je veća pa su najopasnija zračenja u prva 3 meseca 1. one se prenose na sve generacije polnih ćelija. MALIGNITET IZAZVAN JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Posledica zračenjem indukovanih mutacija jeste stvaranje klona malignih ćelija. koji se može razviti u maligni tumor posle latentnog perioda 10-50 godina.Obično nastaje pri ozračivanju trudnice u prvom mesecu trudnoće 2. • • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA RESPIRATORNI I GASTROINTESTINALNI EPITEL • Oštećenje epitelnih ćelija pod uticajem malih doza moguće je samo pri unošenju radioaktivnih čestica u respiratorni trakt što je moguće pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja.1 Gy) Trajna (Doza od 8 Gy) II . Mala kongenitalna zamućenja sočiva nisu kontraindikaciju za rad sa JZ ali se moraju pratiti.Prolazna (Doza od 0. Klinički se manifestuje zapaljenjima i fibrozom. Promene su nespecifične (eritem. adreno i holinoreaktivnih sistema srca i krvnih sudova). posle duge ekspozicije malim dozama zračenja treba smatrati profesionalnom. Svaki čovek ima bar 6 nepoželjnih naslednih osobina koje se nisu ispoljile ali se prenose na potomstvo. hemoreceptora. naročito muški i mogu dovesti do: I .preko neurohumoralnih mehanizama (baroreceptora. Najčešći su malignomi želuca.1 Sv. Poremećaj funkcije ovarijuma 2. Promene u menstrualnom ciklusu 3. Oligospermija 3. GENETSKA OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Ako se pod dejstvom zračenja odigraju promene na polnim ćelijama.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ove premene se smatraju profesionalnim oboljenjem i predstavljaju kontraindikaciju za rad u zoni JZ. debelog creva. Po tipu najčešći su Adenokarcinom. Planocelularni i Bazocelularni Ca. Sterilnost .KOD MUŠKARACA 1. a u slučaju oplodnje i na potomstvo. limfnih tkiva i dr. kosti. jetre. mada ove doze mogu dovesti do 1. Usporena produkcija spermatogonija 2.KOD ŽENA 1. Ne postoji prag doza za mutacije. Zadebljanja i stenoze krvnih sudova 4. Presenilnu kataraktu koja ide sa tipičnom kliničkom slikom radiacione katarakte koja se pojavi kod osoba mlađih od 50 god. fibrosarkom i osteosarkom. 2. POBAČAJ . Zbog ovoga se predlaže zabrana Rtg-snimanja žena u reproduktivnom periodu od desetog dana menstruacije.

Koloidnom apsorpcijom. Radiocezijum i Stroncijum U radnoj sredini . Rastvorljive čestice iz limfnih nodula i intersticijuma pluća ulaze u krv direktno ili preko limfotoka. • SLOBODNI TRANSPORT RN KRVNOM PLAZMOM Na ovaj način transportuju se potpuno rastvorljivi RN. koji se u tkivu raspada uz oslobađanje toksične supstance. STOLICE 3. Uran. kompasa. kanale lojnih i znojnih žlezda. Neke radioaktivne supstance pak mogu stupati u hemiske reakcije sa konstituentima digestivnog trakta i stvarati stabilne konplekse koji se teško apsorbuju. Makrofagi fagocituju dospele čestice i odnose ih u intersticijum pluća i torakalne linfne nodule gde se zadržavaju. 3H. ZNOJENJEM 4. • PREKO RESPIRATORNOG TRAKTA Preko respiratornog trakta mogu prodreti radionuklidi u obliku aerosoli. 59Fe. RN može proći kroz sve slojeve kože u krv pasivnim transportom ili kroz folikul dlake. • RN se transportuju krvlju do tkiva gde se deponuju. Neravnomerno se deponuju uglavnom u mišićima. • 2. a manji molekuli RN mogu se transportovati i fibrinogenom. Sluzokoža digestivnog trakta brzo resorbuje unete čestice. Ćelije mikrocilijarnog epitela vraćaju deo radioaktivnih čestica u nazofarinks gde se zadržavaju ili bivaju izbačene napolju. ELIMINACIJA RADIONUKLIDA • 3. 57Co. • 3. farmaceutici. APSORPCIJA RADIONUKLIDA 1. PREKO DIGESTIVNOG TRAKTA Unos radionuklida preko digestivnog trakta najčešće ide preko hrane. Ako su u jonskom obliku RN se prenose sa resorptivnih površina u ekstraćelisku tečnost i krv i iz krvi u ćelije aktivnim transportom ili supstitucijom za prirodne jone u ćeliji. Tricijum. Radioaktivni izotopi se primenjuju u medicini.Radioaktivni jod. • 2. Zarobljavanjem od strane tkivnih fagocita pri prolasku kroz tkivo. TRANSPORT PREKO ERITROCITA RN se mogu transportovati vezani za SH grupu Er. RN se ili ravnomerno deponuju u svim tklivima ili samo u nekima u zavisnosti od afiniteta za određenim tkivima. jetri ili u kostnoj srži. Preko nosačan na spoljnoj i unutrašnjij površini ćeliskih membrana. Torijum. 59 Co. 3. RN rastvorljivi u lipidima vezuju se za globuline. IZDAHNUTIM VAZDUHOM Fizičko vreme poluraspada (Tf) . 88 . • Deo RN koji se nije zadržao u depoima ili se iz depoa vratio u krv eliminiše se iz organizma preko: 1. Njihov prenos između ekstracelularne tečnosti tkiva i plazme vrši se putem osmoze i difuzije TRANSPORT RN PREKO PROTEINA PLAZME Većina RN transportuje se vezana za albumine. izradi časovnika. gasova ili para. zavisno od njihove rastvorljivosti. 99mTc. tako da se one već posle nekoliko sati mogu naći u krvi. 3H. kada duže ili trajno ostaju u njima. u nuklearnim postrojenjima. PREKO KOŽE Prodiranje RN preko kože je znatno sporije i zahteva duži kontakt. 5. mada deo može dospeti i u jednjak i dalje u GIT.Do kontaminacije dolazi pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. 4. noćnih nišana. 60Co. • • • 1. To su najčešće 131J. 51Cr. 2. Prelazak RN iz krvi u tkivo može se obaviti: Penetracijom celog kompleksa-nosača. preko proteinskog dela hemoglobina ili kao jon intracelularno u Er. DEPOZICIJA RADIONUKLIDA IZVORI EKSPOZICIJE 1. Radijum i Radon VEŠTAČKI Iz tehnološki otvorenih izvora . Efektivno vreme poluisčezavanja (Tef)-Vreme za koje početna radioaktivnost opadne na pola usled raspada.Vreme za koje se aktivnost RN usled radioaktivnog raspada smanji na 1/2 Biološko vreme poluisčezavanja (Tb) Vreme od unosa RN do opadanja telesnog opterećenja RN na 1/2. TRANSPORT RADIONUKLIDA 2.INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) • Interna radioaktivna kontaminacija nastaje pri unosu radionukleida u organizam čoveka. laboratorijama. zatim u proizvodnji oružija i svetlećih boja. 58Co. URINA 2. • • • PRIRODNI Zemaljskog ili kosmičkog porekla (C14. Vezivanje RN za tkiva može biti reverzibilno ili ireverzibilno. Aktivnim jonskim transportom. 40K. slezini. 1. mernih instrumenata. u nalazištima radioaktivnih ruda i njihovoj preradi.

Feri-fero-cijanid . . II . a profesionalna od kontaminacije radnih površina i predmeta. manjim delom za Er. DISTRIBUCIJA • Rastvorljiva jedinjenja urana iz RES-a prelaze u krv. Ca ili Na-alginat . 1. Ispiranje želudca 2. Akumulacija stroncijuma može se smanjiti davanjem Stabilnih stroncijumovih jedinjenja. Metimazol V .KLINIČKA SLIKA I .Trajanje bolesti i ishod zavise od vrste RN koji je postao unutrašnji izvor kontaminacije. I LEČENJE I .Inhalacijom ili kroz Kožu (preko GIT-a se resorbuje do 5% unete količine). dok se manje rastvorljiva zadržavaju u plućima. Posledice hronične kontaminacije zavise od apsorbovane doze i toksičnih osobina radionukleida i ispoljavaju se efektima na radiosenzitivnim organima i tkivima.Kod unosa transuranskih elemenata.U slezini. hipotireoza.DEKONTAMINACIJA 1. 1.se deponuje samo manji deo urana. Kalijum-jodid .HRONIČNA KONTAMINACIJA MALIM DOZAMA • Dominiraju Simptomi i Znaci Hroničnog radiacionog sindroma. Akumulacija radiojodida inhibira se primenom Stabilnog jodida (K i Na-jodida) 2. Ca-DTPA . . • Transportuje se krvlju vezan za proteine plazme.Urinom . • • OŠTEĆENJE BUBREGA Je najveće jer je to organ u kome se uran i deponuje i preko koga se ekskretuje.se deponuje šestovalentni uran. . • Pri izuzetno visokim dozama mogu ostati i trajna oštećenja u vidu . Emetici i Mukolitici 5. Na. Najviše su pogođeni proksimalni kanalići gde dolazi do nekroze 89 .PROCENA APSORBOVANE DOZE NA OSNOVU BIOLOŠKIH EFEKATA • Analiza frekvencije hromozomskih aberacija u limfocitima periferne krvi.se deponuje četvorovalentni uran. . IV . Amonijumhlorid 4.posle latentnog perioda.U jetri . II . pankrasu i nadbubregu . Ekspektoransi 3.najveći deo . Al i Mg. Hormonski preparati 2. TOKSIKODINAMIKA 1. • Deponuje se: . ELIMINACIJA • Oko 54% resorbovanog urana se nakon sat vremena direktno eliminiše. 3.Maligne bolesti . Postojanje samo jedne karakteristične promene na 200 ćelija ukazuje na povećanu apsorbovanu dozu iznad dozvoljene. Propiltiuracil 4.Kod unosa stroncijumom 2. • Nakon eliminacije ovih RN dolazi do oporavka čije vreme zavisi od doze koja je bila apsorbovana. • Na osnovu gama-spektometriske analize moguće je izračunati apsorbovanu dozu.). Ako se radi o dugoživućim RN • Klinička slika zavisi od tipa radioaktivne emisije i predilekcionog organa depozicije • Simptomi i znaci mogu večno trajati i ukoliko se ne leče dovesti do smrti 2. 2.Preko žuči stolicom .Dominiraju Simptomi i Znaci Akutnog radiacionog sindroma. a .BLOKIRANJE I IZVLAČENJE RN IZ DEPOA 1. DIJAGNOZA . katrakta. Jonski izmenjivači 3. Helati (DTPA) VAŽNIJI RADIONUKLIDI URAN TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA .Kod unosa radiocezijuma 3.U plućima . Antitireoidni preparati 3. Antacidi sa Al-solima 4.manji deo.U bubrezima i kostima . Diuretici 2.se deponuju manje rastvorljiva jedinjenja. fibroza pluća itd. Nastaje neravnomerno oštećenje nefrona u celini. Ako se radi o kratkoživućim RN • Klinička slika zavisi od brzine eliminacije i fizičkog poluraspada. • Kontaminacija iz životne okoline zavisi od radioaktivnosti hrane i vode.MERENJE RADIOAKTIVNOSTI U BIOLOŠKOM MATERIJALU • Vrši se radiotoksikološkom kvalitativnom i kvantitativnom analizom koja pruža uvid u spektara RN.sulfat III . Dolazi do oštećenja tubulskih ćelija i glomerulske membrane.SPREČAVANJE APSORPCIJE 1.Hroničnih bolesti (hematološke bolesti. Soli aliginata 6.UBRZANJE ELIMINACIJE RN 1.AKUTNA KONTAMINACIJA VELIKIM KOLIČINAMA RN .SPREČAVANJE AKUMULACIJE RN 1. Ba.Kod unosa radioaktivnog joda 4. . II .

zavisi od oštećenog organa i sistema. Kod dužeg prisustva uranil-jona može doći do potpune nekroze tubula i insuficijencije nefrona i postepeni razvoj bubrežne insuficijencije. RADON IZVORI EKSPOZICIJE KLINIČKA SLIKA • HEMATOLOŠKE BOLESTI .Do ekspozicije može doći pri: .kubičastih ćelija sa posledičnom opturacijom tubula.U laboratorijama . a 70% se izlučuje urinom.KOD HRONIČNE KONTAMINACIJE 1.Javljaju se nakon 2025 godina. a preostalih 10% fecesom. KLINIČKA SLIKA JOD 131 IZVORI EKSPOZICIJE • J-131 . Bubrežna insuficijencije . Šneberska bolest pluća (Radiacioni pneumonitis) Karcinom pluća nastao udisanjem radona odnosno radioaktivnog uranijuma. Akutna intravskularna hemoliza .Dobra ventilacija) DISTRIBUCIJA Sam radon je inertan gas i ne vezuje sa za tkiva. mada najčešće diskretnog tipa. naročito na nižim etažama.U nuklearnoj medicine (U Dg i Th oboljenja tireoideje i bubrega) -125 . proteinurijom.Ekspoziciji radioaktivnim padavinama . II . mikrohematurijom i leukociturijom i kao posledica toga elektrolitnim disbalansom i acidozom. MALIGNA OBOLJENJA RES-a . Maligni tumori (Ca-bronha. Simptomatska terapija . pri čemu se emituje alfa zračenje koje vrši jonizaciju bronijalnog epitela i pluća. • LEČENJE • • Peritonealna dijaliza ili hemodijaliza .je takođe moguće.Preradi nuklearnog goriva . • • Uran se radioaktivno raspada do Radijuma226.Manifestuje oligurijom. 2. • 2. leukoze. a ovaj dalje do gasa Radona-222. Leukocitopenija zbog iscrpljenja leukocitopoeze u kosnoj srži. tako da se razvija Hemolitički sindrom.Hipoplazija i aplazija kosne srži 90 . • Dugogodišnje ozračivanje koštanog tkiva može da dovede do osteosarkoma. Može se proglasti za profesionalno oboljenje. koji se dalje raspada na kratkoživuće i dugoživuće potomke sve do stabilnog Olova. nadbubrega i nervnog sistema . Bronhitis. OŠTEĆENJE KOSTIJU • Pri hroničnoj kontaminciji malim dozama urana on se prevashodno deponuje u kostima. 4. Periferne neuropatije.usled deponovanja urana u kostima. tumori jetre) . 4. emfizem i fibroza pluća . 2. šljake i dr. a može poticati iz tla. ali i ingestijom DISTRIBUCIJA Radiojod se brzo apsorbuje u krv odakle 30% unetog joda odlazi u tireoideju.kod akutnih trovanja. • 2.KOD AKUTNE KONTAMINACIJE 1. 4. TOKSIKOKINETIKA 1. 2. OŠEĆENJE PLUĆA • U slučaju inhalacije urana i njegovog zadržavanja u plućima javljaju se Zapaljenski procesi i Nekroza bronhijalnog epitela.In-vito testove u RIA laboratorijama APSORPCIJA Izrazita isparljivost joda omogućava da jod brzo ulazi u telo inhalacijom. Jod u štitnjači prelazi u organski jod koji se vraća u krv i distribuira u sva tkiva u telu. osteosarkom.Proizvodnji radio-farmaceutika . Povećana koncentracija radona može se naći U građevinskim objektima.kod rudara usled dugotrajnog udisanja prašine urana. Pri inhalaciji radona glavnu opasnost predstavljaju njegovi kratkoživući potomci koji se zadržavaju u respiratornim putevima gde nastavljaju svoj radioaktivni raspad. 3. 3.Nuklearnim akcidentima . Oštećenje pankreasa. betona. • • 3. ELIMINACIJA 20% organskog radiojodida izlučuje se mokraćom.je moguća nakon intenzivne interne kontaminacije. APSORPCIJA Radon se unosi Inhalacijom pri boravku u zatvorenim prostorijama (Profilaksa . ataksija i nistagmus 5. Hronična hemoliza pa i manifestna anemije . građevinskog materijala. OŠTEĆENJE ERITROCITA • Uranil-jon vezujući se za eritrocite dovodi do njihovog oštećenja i skraćenja životnog veka.Kod dugogodišnja izoženost radonu ŠNEBERSKA BOLEST PLUĆA TOKSIKOKINETIKA 1. 2. 3. • KLINIČKA SLIKA I .koristi se za . Javlja se kod rudara u rudnicima uranijuma posle latentnog perioda od oko 20 godina. 1.

onda su to olovne kabine ili paravani sa olovnim staklom. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA • Pri radu sa X. paravani.Leukemija OBLOLJENJA TIREOIDEJE . štitnici Pri radu sa zatvorenim alfa emiterima nije potrebna posebna lična zaštita. 7.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA II . • • 5. preko kojih se prati proces odvijanja zračenja Ako je neizbežna direktna komunikacija između izvršioca i izvora. • 3. Ako je u istoj prostoriji.KONTROLNO PERIODIČNI PREGLED Treba da obuhvati • OPŠTI PREGLED . Skraćenje vremena ekspozicije. Pravilan izbor broja i rasporeda prostorija Racionalna organizacija radnih mesta Dekontaminacija prostorija Mere lične higijene osoblja Sistem ventilacije Sakupljanje i uklanjanje radioaktivnih otpadnih materija Kontinuirano registrovanje kontaminacije Nivo kontaminacije ne sme biti iznad propisane TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Za izgradnju objekata koriste se standardni materijali. Komandni sto za kojim se nalazi lice koje rukuje zatvorenim izvorom može da bude u istoj ili drugoj prostoriji. Maske sa ili bez filtera. jer bi sem štete od vatre. a ako je u drugoj prostoriji mora postojati prekidač koji nedozvoljava I . rukavice. Sigurnosni sistemi koji automatski zatvaraju izvor u slučaju nekontrolisanih postupaka. postojala i dodatna opasnost od kontaminiacije širih razmera. Prostorija u kojoj se nalazi izvor treba da bude pod video nadzorom sa monitorima pored komandnog stola u drugoj prostoriji.Mijelodisplastički sindrom . 5. • MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Podrazumevaju zdravstveni nadzor I .Koriste se u nuklearnim postrojenjima za jednokratnu upotrebu. 4. 4. naočare.• • .PRI KORIŠĆENJU OTVORENIH IZVORA 1.Karcinom tireoideje (retko) MALIGNI PROCESI NA ORGANIMA 6. a kao dodatna zaštita upotrebljavaju se i specijani materijali (olovni lim. Pri radu sa otvorenim emiterima najvažnija je lična higijena. sluzokože. 5. 6. 2. površinska i interna dekontaminacija. 2. 8. naočare i štitnici sa olovnim ekvivalentnom u sebi propisane debljine. Obuhvataju prethodne preglede. gama i rendgen zračenjem su: 1. obučenost za pravilno rukovanje. Odela koja prekrivaju celo telo . kecelje. Zaštitne kecelje. 4. naočare. Urea 91 . ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA • S obzirom da i najmanja doza zračenja može imati štetne efekte po zdravlje preporuka je da treba izbegavati svako nepotrebno izlaganje zračenju i da nivo izlaganja pri radu treba da bude što je moguće niži.Apalstička i refrakterna anemija . 2. 6.Hipotireoza . nad osobama koje su profesioanlno izložene jonizujućem zračenju. kao i primena medikamentozne profilakse.Mijelofibroza . Pregled urina 2. 7. rukavice). zaštita se ostvaruje primenom ličnih zaštitnih sredstava (skafander. U vezi sa ovim principom je uvedena koncepcija graničnih nivoa doza. 3.PRI KORIŠĆENJU ZATVORENIH IZVORA 1. 3. kontrolno-periodične preglede i preglede u slučaju akcidenata. olovno staklo. DRUGIM uključivanje aparata ukoliko vrata od prostorije u kojoj se nalazi izvor nisu zatvorena. Povećanje rastojanja od izvora zračenja. stakleni ekrani. Beton odgovarajuće debljine u izgradnji podova i zidova može da zameni zaštitne barijere. Mere zaštite od požara imaju poseban značaj. Veštačka ventilacija je obavezna u prostorijama u kojima se koriste izvori jonizujućeg zračenja. Pri radu sa beta emiterima Gumene rukavice.). II . Zaštitne barijere moraju biti projektovane tako da na spoljašnjoj površini jačina apsorbovane doze ne sme da bude veća od vrednosti koja može izazvati prekoračenje propisane granice ekvivalentne doze. 7. Izvor zračenja mora da bude osiguran kako ne bi došlo do oštećenja ili nestručnog rukovanja Broj raspored i veličina prostorija moraju zadovoljiti norme koje zavise od vrste izvora.Posebno obratiti pažnju na kožu. Smanjenje doze zračenja. baritni malter itd. 3.Radiacioni tireoiditis . nokte i kosu • RUMPEL LEEDOV TEST • LABORATORISKO ISPITIVANJE 1. 2.

Aktivnost alkalne fosfataze u granulocitima 4. • Srednja dozvoljena doza za stanovništvo za isti period je znatno manja i iznosi 1 mSv godišnje.5 X 1012/l 2. Multipna skleroza 13.Jednom u 2 godine • SPECIJALISTIČKI PREGLEDI 1. kod radnika koji se spremaju da izvrše popravku nuklearnih reaktora. Proteinogram 7. Otorinolaringolog 3. Hematološke. potrebno je da se daju neposredno pre očekivane ekspozicije radijaciji.MEDICINSKA PROFILAKSA • Zadatak ovih mera je da se raznim jedinjenjima poveća otpornost ljudskog organizma na dejstvo radijacije. Hematopoezna oboljenja 4. Hronična i teška kožna oboljenja 7.Jednom u 3 godine • RTG PLUĆA . Broj Le. Bronhiektazije 5.8 mmol/l.Zbog sumnje na kataraku • PLETIZMOGRAFIJA • KAPILAROSKOPIJA • SPERMATOGRAM Kod bračnog steriliteta • PREGLED HROMOZOMA . Razmaz periferne krvi . Teška endokrina oboljenja 8.Ćelije sovine oči .traže se . U ovu dozu nije uračunato ozračivanje od prirodnog fona i u toku medicinskih procedura 1. Oboljenja očnog sočiva 6. torijuma i sl) ne mogu raditi ljudi koji boluju od prethodno nabrojanih bolesti kao ni ljudi koji boluju od 1. Maligna oboljenja 5. • • 5. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Da bi radnik smeo da radi sa izvorima jonizujućeg zračenja mora da ima sledeći hematološki nalaz 1. 3.Toksične granulacije .5 X 109/l (Preko 40%) 5.Binuklearni limfociti • EKG • PREGLED OČNOG SOČIVA . Lica mlađa od 18 godina 2.RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. 2. Pregled očnog sočiva na 24 meseca 5. Broj Er Muškarci iznad 3. -profesionalno oboljenje. Bolesti bubrega AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. Hroničnog bronhitisa 3. Tr i Er 11. Količina Hb Muškarci iznad 7. • Pošto ovi radikali imaju kratak vek trajanja. Fibroze) Predstavljaju kontraidikaciju za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja. sprečavajući na taj način njihovo štetno dejstvo.Karioshizme .1mmol/l 3. Teškog emfizema pluća 4. Broj leukocita . Teža nervna i duševna oboljenja 9. OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA • ZAKONODAVNE MERE ZAŠTITE • Srednja dozvoljena doza za period od 5 godina za profesionalno izlaganje (hronična ekspozicija) iznosi 20 mSv godišnje pod uslovom da u toku jedne godine izlaganje ne sme da bude veće od 50 mSv.Iznad 1.5 X 109/l (Preko 20%) 6. npr.Iznad 4 X 109/l 4.Iznad 2.8 X 1012/l. Neuropsihijatar 5. Hepatogram 5. Broj limfocita . Bronhijalne astme 6. Broj trombocita . Žene iznad 7. Broj neutrofila . Detekcija radionukleida u 24 satnom urinu 3. 4. Autoimune bolesti 14. Transaminaze 6. Najpoznatiji su Cistein i Cistamin koji se vezuju za slobodne radikale koji nastaju radiolizom vode. Hromozomske aberacije na 36 meseci IV . Trudnice i doilje 3. Teža oboljenja bubrega (naročito za rad sa Uranom) 11. Pneumokonioze 2. 92 .Iznad 150 X 109/l Kontraidikacije za rad u zoni jonizujućeg zračenja su: 1.Vakuolizacija jedara . Bolesti zavisnosti U rudnicima u kojima jonizujuće zračenje prelazi dozvoljene granice (urana.Jednom u 2 godinae • SPIROMETRIJA . Ginekolog 2. Dermatolog 4. Oftamolog II . Koncentracija hemoglobina 10. Vreme krvarenja i koagulacije 9.3. Tuberkuloza 10. Alkalna fosfataza 8. Opšti pregled 2. Kretinin 4. Žene iznad 3. Oboljenja KVS-a 12.

konkrature. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA 10.profesionalno oboljenje PREKANCEROZNE LEZIJE I MALIGNE ALTERACIJE NA KOŽI IZAZVANE J. • • VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • 1. morfologiji i funkciji krvnih elemenata uz ekspoziciju zračenju od najmanje 10 godine. Predstavlja profesionalno oboljenje • Takođe i katarakta druge etiologije ako se javi kod ljudi mlađe životne dobi predstavlja kontraindikaciju za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA • Kontraidikacija je za rad u zoni jonizujućeg zračenja i može biti profesionalno oboljenje. tireoideje i drugih organa) • Mogu se javiti kao posledica stohastičkih efekata malih doza zračenja. • • 7. Fibroze. 5. Oštećenje kože podrazumeva ireverzibilni (ulcerozni ili nekrotični) radiodermatitis uz ekspoziciju X ili GAMA zračenju 10 ili više godina. 2. 8. OPŠTI KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNIH OBOLJENJA IZAZVANIH JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima zračenja (najmanje 5 godina uz dokaz o intenzitetu ekspozicije dobijen ličnom dozimetrijom) Pozitivan biodozimetrijski test (merenje radioaktivnosti urina) Da postoji oštećenje jednog od sledeća četiri radiosenzitivna tkiva ili organa 1.Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 3 godine • Maligne alteracije koštane srži Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 10 godina 7. 9. ŠNEBERSKA BOLEST I KARCINOM PLUĆA • Može se proglasiti profesionalnim oboljenjem kod rudara koji udišu prašinu radioaktivnog uranijuma.• • • 6. 6. keratomi Kotraidikacija su za dalji rad sa jonizujućim zračenjem -profesionalne bolesti.Kontraindikacija je za dalji rad sa JZ. kada se mogu proglasiti profesionalniom bolešću. • • 8. kože. 4.podrazumeva radiotireoiditis ili hipotireozu izazvana radioaktivnim jodom. • Nastale usled hroničnog izlaganja JZ u vidu promena u broju. Fibroze) OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA Leukocitoza i Trombocitopenija Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 1 godine 93 . Hematološke. Ako se promene održavaju ili nastane hematološko oboljenje. • Sve maligne bolesti su apsolutna kontraindikacija za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja. MALIGNE BOLESTI (pluća. • Kao profesionalno oboljenje mogu se priznati: AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. krvi. kao i sve druge bolesti radiosenzitivnih tkiva bez obzitra na uzrok. HRONIČNA RADIACIONA KATARAKTA • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 5 godina. izgledu i funkciji krvnih elemenata Privremena nesposobnosta za rad u zoni jonizujućeg zračenja.. 2. 9. Nastalo oštećenje je profesionalno. 4. MALIGNE BOLESTI 11. trajno su nesposobni za rad u zoni zračenja. HRONIČNI RADIODERMATITIS Prvog stepena Privremena je kontraidikacija za rad u zoni zračenja do izlečenja Drugog i trećeg stepeana .Z. HRONIČNA RADIJACIONA KATARAKTA Kontraidikacija je za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. do izlečenja. 3. progredijentnu kataraktu uz ekspoziciju X i Gama zračenju 10 i više godina. • Anemija . HRONIČNI RADIODERMATITIS • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 10 godina. Oštećenje oka . Oštećenje tireoideje .podrazumeva obostranu. 10. 3. Oštećenje hematopoeznog sistema podrazumeva na terapiju refraktorna odstupanja u broju.

Filtracija – Prolazak rastvora kroz pore membrana pod dejstvom hidrostatičkog ili osmotskog pritiska. 2. Sistemski – posledica su oštećenja organa i sistema u koje je otrov dospeo prolikom distribucije.zavisi od 1. Toksikant – je otrovni hemijski agens.Svaka hemijska materija koja dospevši u organizam. Lokalni – na mestu kontakta organizma sa hemijskom materijom. Otrovna materije mogu biti u čvrstom. Transport toksikanata kroz membrane Prosta difuzija – Bazira se na razlici koncentracija molekula ispred i iza membrane. a kapacitet zavisi od broja nosača. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnološkog procesa. Aktivan transport – Odvija se pomoću nosača koji vežu za sebe supstancu unesu je u ćeliju i potom se vrate nazad.Deo medicine rada i toksikologije koji se bavi izučavanjem trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem uslova rada kao rezultata najčešće uzastopnog dejstva otrova. Distribucija. Akutna . Čest način transporta u ćelijama GIT-a. Hemikalije sa visokim deobnim koeficijentom gas-krv prodiru u 94 . Depozicija. Podela profesionalnih trovanja .pol. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Toksikokinetiku – Apsorpcija. obpljenja. 2. Eliminacija. nivoa i trajanja ekspozicije i individualnih karakteristika organizma. Profesionalna toksikologija . Prolazak molekula zavisi i od veličine pora i veličine i konfiguracije molekula. Hipersenzitivne reakcije.Mnogo su češća u profesionalnim uslovima Hronična trovanja spadaju u profesionalne bolesti. Otovne materije (Otrovi) . a obrnuto proporcionalna debljini membrane. Transformacija. Toksičnost – je agensu svojstven kapacitet oštećenja organizma. Veličina apsorpcije Zavisi od rastvorljivosti gasa u vazduhu i krvi (Deobnog koeficijenta gas-krv). sporedni proizvod. genetske varijacije i dr. fiziološka stanja. Fazu ekspozicije – kontakt sa ksenobiotikom u spoljnoj sredini. slučajna primesa. Olakšana difuzija – Ovde se toksikant unosi u ćeliju tako što se prethodno veže za specifični proteinski nosač na membrani koji ga potom unese u ćeliju. Apsorpcija preko respiratornog trakta Toksični efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta kao direktno oštećenje respiratornog epitela ili se nakon apsorpcije ispoljavaju kao sistemska bolest. gradijentu koncentracije i koeficijentu difuzije toksikanta. Endocitoza – Ovde membrana obavija česticu ili kapljicu ksenobiotika stvarajući vezikulu koja se transportuje u ćeliju.Toksični efekti mogu se ispoljiti kao: 1. Bioloških karakteristika organizma . Toksični efekti . Toksikodinamička faza Ishod trovanja .Sa kliničkog aspekta profesionalna trovanja se mogu podeliti na 1. teratogeni i kancerogeni efekti. Prolazak slabih kiselina i baza zavisi od njihove rastvorljivosti u lipidima. Prolazak zavisi od širine kanala pora koji se razlikuje kod različitih membrana. međuprodukt. a izuzetno retko putem implatacije strane materije. Brzina transporta je karakteristična za svaki tip nosača. 2. ređe ingestijom ili preko kože. Fizičko-hemiskih osobina hemiske supstance. Gasovi i pare Način apsorpcije . jetre i bubrega. Prolazak jona zavisi od naboja u kanalu pora.Nauka koja se bavi izučavanjem štetnih efekata hemijskih supstanci na živi organizam. Brzina difuzije proporcionalna je površini membrane. svojim fizičkohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna oštećenja struktura ili funkcija jednog ili više organa ili sistema. Ovaj transport odvija se samo u jednom pravcu i to suprotno elektrohemiskom i koncentracionom gradijentu uz utrošak energije iz ATP-a.Retka su u profesionalnim uslovima npr. Faze trovanja 1. Hemijski agens – je hemijska supstanca koja poseduje potencijalno dobre ili loše osobine. 4. otpadna materija. Trovanje .AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Toksikologija . Mutageni. Hronična . 3. Otrovna materija u profesionalnim uslovima može biti polazna sirovina.Procesom direktne difuzije kroz epitelne ćelije alveolarnih prostora. a dejstvo na organizam zavisi od prirode agensa. starosti. 3. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA U profesionalnim uslovima ksenobiotici u organizam najčešće dospevaju inhalacijom. a akutna trovanja spadaju u povrede na radu. pri havarijama 2. Dezintegracija. što remeti normalne fiziološke funkcije i izaziva morfološke promene.Patološki proces u organizmu nastao pod uticajem hemijskih materija koje narušavaju normalne biološke procese.

U profesionalnim uslovima ingestija kao način unošenja ksenobiotika je sekundarna pojava. naelektrisanja i vezivanja u intracelularnom prostoru. vezanosti za proteine plazme. jetra i bubrezi. sastava žući.Veličina perkutane apsorpcije zavisi od brojnih faktora: 1. Krvno-moždana barijera predstavlja anatomsku prepreku za hidrosolubilne materije. dok liposolubilne materije lako difunduju kroz nju. Apsorpcija preko kože . Bakteriske flore. Sve hemijske supstance apsorbovane u GIT-u portnim krvotokom dospevaju u jetru gde podležu procesima biotransformacije i detoksikacije. Mesto apsorpcije znatno utiče na dalju distribuciju i toksične efekte ksenobiotika. Inercija . Primarna funkcija ovog procesa je eliminacija stranih supstanci iz krvi. Distribucija je mnogo brža u visoko perfundovana tkiva.Čestice deponovane u gornjim disajnim putevima izbacuju se kašljanjem. Sedimentacija. sekretornih produkata (proteolitički DISTRIBUCIJA Rana faza distribucije kesenobiotika zavisi prvenstveno od protoka krvi. Oštećenja stratuma korneuma (iritacija.) 2. pH-sredine. manji deo difuzijom kroz same ćelije. Pošto prodre kroz stratum korneum difuzija kroz ostale slojeve kože vrlo je brza za večinu materija. mase i gustine mehanizmima inercije. lojne i znojne žlezde). Hemijska supstanca pri kontaktu sa kožom može prodreti u cirkulaciju trans-epidermalnim ili trans-apendektalnim putem (folikuli dlake.). Starosti kože. Difuzija .zavisi od rastvorljivosti gasova i para u vodi. sedimentacije i difuzije. psorijaza i dr. Aerosoli i druge čestice Načina apsorpcije . rastvorljivost. Pri inhalacija se određena količina otrova zadrži na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili tu dospe mukocilijarnim transportom i kašljanjem. mukus i dr. Mesto apsorpcije . oblika. aktivni transport i endocitoza). Apsorpcija preko gastroinestinalnog trakta . Prelazak ksenobiotika iz krvi u ekstracelularni prostor ili intersticijum odvija se kroz kapilarnu membranu i zavisi od njegove rastvorljivosti u mastima i vodi. dok je trans-apendektalni put ulaska od najmanjeg značaja. duodenumu. jejunumu i ileumu. Najveća količina hemiklija ulazi u kožu difuzijom između ćelija stratuma korneuma. ali će se aspsorpcija znatno uvećati sa povećanjem protoka krvi (Perfuziono limitiranje).Izrazito male čestice imaju Braunovo kretanje pri čemu se sudaraju sa okolnim gasnim molekulima i na taj način se deponuju. inflamacija i dr.) 3.cirkulaciju u visokom procentu u odnosu na hemikalije sa niskim deobnim koeficijentom. odakle se gutanjem unosi u GIT. crevima i plućima. Pored toga veličina apsorpcije zavisi i od: Fizičko-hemijskih karakteristika otrova. U GIT-u se odvijaju svi oblici apsorpcije (proces difuzije kroz ćelije. Proces je aktivan u jetri. enzimi. Povećanje respiracije znatno menja veličinu apsorpcije gasova dobro rastvorljivih u krvi (Ventilaciono limitiranje). njene hidratacije i bolesti kože (ekcem.Apsorpcija hemijskih supstanci kroz kožu odvija se isključivo prostom difuzijom. bubrezima. lipaze. Ingestija otrova iz kontaminirane hrane i vode u opštoj populaciji je od velikog značaja. sadržaja i motaliteta želudca i creva i dr.Čestice nedovoljne mase da bi se deponovale inercijom. pH sredine. Karakteristike toksikanta (koncentracija. kijanjem i mukocilijarnim transportom. T i dr. kao što su mozak. Hemikalije slabo rastvorljive u krvi neće promeniti veličinu apsorpcije pri poveaćnju respiracije.Aerosoli i druge čestice deponuju se u različitim delovima epitela disajnih puteva zavisno od njihove veličine. Distribucija hemijskih supstanci po različitim organima zavisi od mogućnosti transporta tih sustanci u ćelije. Gasovi slabo rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) neznatno deluju na gornje disajne puteve što im omogućava prodiranje do alveola.) 4. Mesta kontakta -najveću propustljivost ima koža skrotuma i predela iza ušiju a najmanju dlanovi i tabani. pri usporenju vazdušne struje deponuju se mehanizmom sedimentacije pod dejstvom gravitacione sile.Čestice dovoljne mase sudaraju se sa površinom respiratornog epitela na mestima račvanje i krivina i pri promeni pravca kretanja vazdušne struje i deponuju se snagom udara. Sve supstance apsorbovane u digestivnom traktu portnim krvotokom prvo dospevaju u jetru koja raspolaže velikim kapacitetom ekstrakcije i biotransformacije ksenobiotika. Kontaminirane ruke i pušenje cigareta povećavaju količinu igestiranog otrova. Gasovi dobro rastvorljivi u vodi (Hlor) deluju nadražajno veća na gornje disajne puteve i retko dospevaju do alveola. nego u masno tkivo i mišiće. olakšana difuzija. Čestice deponovane u donjim disajnim putevima izbacuju se procesom fagocitoze od strane makrofaga. Apsorptivna sposobnost GIT-a je velika zbog velike apsorptivne površine i velikog protoka krvi. Apsorpcija se uglavnom odvija u želudcu. Način eliminacije . Deo čestica može biti rastvoren u tkivnoj tečnosti i odatle apsorbovan krvlju ili limfom. dužina ekspozicije. Ksenobiotici 95 . pore i između ćelija.

Najznačajniji načini izlučivanja ksenobiotika iz organizma jesu: Izdahnutim vazduhom . puteva ulaska. Može poslužiti kao pokazatelj stepena ekspozicije Preko sluzokože digestivnog trakta. koji lakše prolaze kroz biološke membrane. ali je naročito izražena u jetri. plućima i bubrezima.U kojoj se enzimskim procesima konjugacije iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. pesticidi. Preko mlečnih žlezda . Ostali putevi izlučivanja hemijskih supstanci su manje značajni: Preko pljuvačnih žlezdi . ELIMINACIJA Načini eliminacije . Redukcija . 96 . Ugrađivanjem u dlake i nokte . Biotransformacija ksenobiotika ima za cilj da pretvori nepolarne liposolubilne materije u polarne. svim putevima eliminacije.U kojoj se odvijaju reakcije koje menjaju funkcionalne hemijske grupe ksenobiotika pri čemu nastaju inaktivni. metali se vezuju za metalotioneine) što znatno utiče na biološki poluživot supstance. lakše resorbuju i izlučuju. Brzina i veličina eliminacije zavisi od fizičko-hemijskih osobina hemijske supstance. Hg. Preko bubrega urinom . Hidroliza . Proces biotransformacije vodi stvaranju manje toksičnih ili netoksičnih produkata i predstavlja detoksikaciju ksenobiotika. manje se distribuiraju u tkiva. perfuzije tkiva i dr. amida i epoksida predstavlja hemijsku reakciju koja igra značajnu ulogu u biotransformaciji ovih ksenobiotika. za razliku od liposolubilnih koje difuduju iz lumena tubula i vraćaju se u intersticijalni prostor i krv. U ovoj fazi metabolit iz prve faze transformacije vezuje se za endogena jedinjenja (glukuronsku kiselinu. Preko žući . Druga faza . Proces biotransformacije može se podeliti u dve faze: Prva faza . Hiperbaričnom oksigenacijom BIOTRANSFORMACIJA Većina hemijskih supstanci unetih spolja podleže hemijskoj transformaciji. Aktivnost enzimskih sistema koji su uključeni u proces biotransformacije genski je regulisana. kumulacije. bromidi. u kome Citohrom P450 igra glavnu ulogu. Preko kože znojnim i lojnim žlezdama . organski rastvarači.Reakcija oksidacije je najčešći hemijski proces prve faze biotransformacije.U hepatocitima ksenobiotici podležu procesima biotransformacije gradeći polarne metabolite koji se aktivnim transportom mogu eliminisati putem žuči. 50% od ukupne količine toksikanta u organizmu. Od značaja je za majke dojilje. hidrosolubilne metabolite.predstavlja vreme koje je potrebno da se iz organizma eliminiše. Zbog toga intenzitet vezivanje za proteine može znatno da utiče na toksičnost ksenobiotika.). distribucije. jodidi. Tim polimorfizmom se mogu objasniti individualne razlike u reakciji organizma na iste ksenobiotike. Odvija se pod uticajem enzimskog sistema koji se naziva Monooksidanzni sistema mešovitih funkcija (MFO).As). Međutim postoji genski polimorfizam u aktivnosti ovih enzima. Proces regulišu enzimski sistemi. koja menja njihovu strukturu i karakteristike. uključujući i krv. metanol i dr.Reakcija redukcije mnogo je ređa i obuhvata transformaciju azotnih jedinjenja. Zbog svoje veličine kompleks proteinsupstanca ne može da pređe iz cirkulacije u tkivo Samo slobodne nevezane hemijske supstance mogu reagovati sa biološkim receptorima i preći u tkivo. Cu i dr. Biološko vreme izlučivanja . Međutim često su stvoreni metaboliti aktivniji od polazne supstance i ispoljavaju iste ili druge toksične efekte. Toksične supstance se mogu vezivati i za proteine unutar ćelija (npr. aktivni ili metaboliti sa izmenjenim tipom aktivnosti. Ubrzanje eliminacije . sulfate i dr. Hiperventilacijom 2.Metali. nivoa ekspozicije.apsorbovani u respiratornom traktu zaobilaze jetrinu barijeru i direktno se ditribuišu u intracelularne prostore ili u ćelijama tkiva.) gradeći konjugate.Eliminacija toksičnih supstanci iz organizma može se ubrzati 1. Najčešće reakcije u ovoj fazi su: Oksidacija . As. Putem žuči se sekretuju polarni metaboliti molekulske mase od 325 do 350 daltona. Sposobnosti pojedinih organa da transformišu ksenobiotike vezane su za specifičnosti enzimskih sitema u njima.Teški metali i dr.Hidroliza estara. koji preko serije nestabilnih međuprodukata daju stabilne metabolite. Bitransformacija se odvija u svim tkivima.Mnogi organski rastvarači i neki metali (Pb. Hg. Većina hemijskih supstanci vezuje se u cirkulaciji za proteine plazme naročito za albumine i globuline. dok se hemikalije sa manjom masom pretežno izlučuju urinom.Eliminišu se supstance slabo rastvorljive u krvi i sa visokim pritiskom pare.Eliminišu se supstance dobro rastvorljive u vodi jer nakon glomerularne filtracije one ne mogu da difunduju kroz tubularnu membranu.Joni nekih metala (Pb. aromatičnih nitrata i izvesne halogene derivate ugljovodonika. vremena proteklog od prestanka ekspozicije. Redistribucija liposolubilnih supstanci iz dobro perfundovanih tkiva u kojima se deponuju neposredno posle apsorpcije u slabije perfundovano tkivo mehanizam je kojim se objašnjavaju kasni efekti ksenobiotika.

vrste i trajanja aktuelne i ranije ekspozicije. eventualno i o istovremneom delovanjui fizičkih i bioloških agenasa. trajanju i frekfenciji ekspozicije i putevima unošenja ksenobiotika. hrana.3. Procenu odnosa doza-ogovor .kada je efekat udruženog delovanja veći od aditivnog. 4. 6. iz kuće. • Doza . Broj potencijalnih kombinacija je beskonačan pa ih je nemoguće sistematizovati. unete hranom.Odnos doze ili procene doze i procenta osoba sa specifičnim pokazateljom efekta. Unutrašnja ekspozicija . PROCENA RIZIKA Osnovni zadatak u zaštiti od neželjenih efekata ksenobiotika jeste procena rizika. voda. vezanosi za proteine plazme i vezivanja u intracelularnom prostoru. Spoljašnja ekspozicija . pićem i dr.Predstavlja procenu moguće incidencije po ljude nepovoljnih zdravstvenih efekata u uslovima različite ekspozicije. Podrazumeva ocenjivanje nivoa ekspozicije individue ili manje grupe i cele radne grupe. pomoću stacionarnih ili personalnih sakupljača. bez obzira na različite izvore spoljašnje ekspozicije i različite puteve ulaska otrova u organizam. 2.Količina agensa primljena u telo po jedinici vremena u određenom vremenskom periodu. 4. Veličine koje definišu međusobni odnos unutrašnje ekspozicije i efekta • Kritična koncentracija . Taj zadatak se najpreciznije može ostvariti biomarkerima ekspozicije. Klirens je termin koji označava sposobnost organizma da očisti krv od neke supstance u jedinici vremena. Obično se radi o kombinaciji više hemijskih materija.). a štetni efekti zavise pre svega od unutrašnjeg tereta na mestu učinka.Odnos doze ili procene doze i gradacije specifičnog pokazatelja efekta. U međusobnu reakciju mogu stupiti hemijske materije sa radnog mesta. INTERAKCIJA U profesionalnoj toksikologiji retki su primeri izolovane ekspozicije jednom ksenobiotiku. BIOLOŠKI MONITORING Biološki monitoring u toksikologiji označava procenu ukupne ekspozicije hemijskim 97 . U praksi se najčešće u tu svrhu korisi samo analiza uzorka vazduha u radnoj atmosferi.podrazumeva ukupni unutrašnji teret otrova. Ukupna spoljašnja ekspozicija vodi računa o intenzitetu. Ispiranjem želudca Čišćenjem creva Forsiranom diurezom Peritonealnom dijalizom Hemodijalizom Hemoperfuzijom Plazmaferezom Eksagvinotransfuzijom Davanjem helata Volumen distribucije . • Odnos doza-odgovor .Srednja koncentracija štetne materije u organu u vreme kada bilo koja od njegovih ćelija dostigne kritičnu koncentraciju • Kritični organ . 5.Podrazumeva evaluaciju intenziteta. Otrov se raspoređuje u različite delove organizma. lekovi. 8. Za ovo postoje brojni matematički modeli. Antagonistička . Sinergetska . • Kritična koncentracija za organ . Nezavisna .hemijskih supstanci zavisi od njihove rastvorljivosti u mastima i vodi. interakcija može biti: 1. • Efekat .kada je komnbinovani efekat manji od aditivnog. Procenjuje se ambijentalnim monitoringom jednokratnim ili kontinuiranim. Volumen distribucije je neophodan za procenu Telesnog opterećenja (ukupne količine hemikalije u telu u određeneom vremenskom trenutku).Proces kojim se ocenjuje odnos između doze neke supstance i incidencije nepovoljnog zdravstvenog efekta. • Subkritični efekat . 9.kada svaki agens usled različitih mehanizama delovanja izaziva različite nezavisne efekte.koncentracija štetnog agensa u ćeliji koja uzrokuje neželjene funkcionalne promene.Promena izazvana ekspozicijom nižom od one koja izaziva kritičnu koncentraciju u organu • Odnos doza-efekat . efekta i osetljivosti.Biološke promene uzrokovane ekspozicijom odnosno dozom. Prilikom simultanog delovanja na organizam više agenasa. Procena da li ekspozicija hemijskim agensima predstavlja rizik po zdravlje čoveka je konpleksan proces.Određeni organ koji prvi postigne svoju kritičnu koncentraciju. 7. Aditivana . Proces procene rizika podrazumeva Identifikaciju rizika Kvalitativna evaluaciju po zdravlje nepovoljnih efekata neke hemijske supstance.kada je udruženi efekat više agenasa jednak zbiru njihovih pojedinačnih efekata. 11.Biološka promena u kritičnom organu. 10. • Kritični efekat . Karakterizacija rizika .određena je poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u svemu što je u direktnom kontaktu sa čovekom (vazduh. 3. medikamenti i dr. Procenu ekspozicije .

enzimi koji regulišu sintezu hema).) Da bi bio celishodan biološki monitoring mora da zadovolji četiri zahteva: 1. • Za otkrivanje indukcije enzima i njihove sinteze de novo. telesnim tečnostima. NMR). urinu. noktima. holesterol. izdahnutom vazduhu i dr. biomarkeri efekta i biomarkeri ostljivosti. Mnogi biomarkeri efekta koriste se u kliničkoj dijagnostici. hipoplazija i aplazija kosne srži). • Procena kognitivnih funkcija. Biomarkeri toksičnog oštećenja jetre • Za otkrivanje poremaćaja sintetske funkcije jetre (frakcije proteina. Biomarkeri imunotoksičnosti • Za identifikaciju uzročnika senzibilizacije (Kutani testovi. Morfološke i strukturne promene u ćelijama krvi. lipidna peroksidacija). 4. Biomarkeri toksičnog oštećenja bubrega • Funkcionalni markeri (kreatinin. Podrazumeva merenje hemijskih supstanci. kalikrein. Markeri hipersenzitivnosti (Bronhijalni provokacioni test sa alergenima). salivi. • Intermedijarni i krajnji produkti biotransformaije (hipurna kiselina. Primenjuju se radi isključivanja štetne ekspozicije. • Za otkrivanje holestaze (frakcije bilirubina. Aktivnost enzima. BIOMARKERI EKSPOZICIJE Određuju se kvalitativnim i kavantitativnim analizama hemijskih supstanci. Najznačajniji • • • • • Biomarkeri tiksičnog oštećenja hematopoeznih organa i periferne krvi Markeri hipoplastičkog i aplastičkog delovanja (citopenije. pseudoholinesteraza. Markeri hiperreaktivnosti (Metaholinski test). Inhalacioni test. fiziološke. Koncentracija specifičnih antitela) • Za otkrivanje imunološke supresije (T limfociti. sulfhemoglobin). a za prevenciju su bitni biomarkeri koji registruju još • Biomarkeri neurotoksičnih oštećenja • Markri prekliničkog oštećenja perifernih nerava (EMNG). Tumorskog nekroznog faktora i dr. • Markeri disfunkcije CNS-a (EEG). njihovih metabolita ili produkata interakcije u tkivima. B limfociti. uvek reverzibilne biomarkeri efekta su: promene. holesterol i frakcije. • • • • BIOMARKERI EFEKTA Otkrivaju biohemijske. njihovih intermedijlanih i krajnjih metabolita ili njihovih specifičnih efekata u biološkom matrerijalu (tkivima. žučne kiseline).). aktivnost enzima). mleku. Imunoglobulini).). organski rastvarači i dr.supstancama na osnovu merenja pogodnih detrminanti u biološkim uzorcima eksponiranih osoba u određenom vremenskom periodu sa ciljem da se ukaže na izloženost i eventualno rizik po zdravlje radnika. 2. bioptičkom materijalu i dr. 3. Markeri bronhoalveolarnog lavata (Broj i vrsta ćelija. Da je sredina u kojoj se nalazi hemijska supstanca ili njen metabolit podesna za uzorkovanje. Kiler ćelije. Koriste se u identifikaciji štetnosti ili kao deo procene odnosa doza-odgovor. sulfhemoglobin. acetilholinesteraza i dr. Biomarkeri ekspozicije mogu se primeniti samo za hemijske štetnosti sa poznatom toksikokinetikom i toksikodinamikom. Pletizmografija. U biomarkere ekspozicije spadaju • Hemijske supstance u biološkom materijalu (metali. 98 . izdahnutom vazduhu. žučne soli. Markeri nazalnog lavata. bihevioralne i druge promene organa i sistema u prekliničkoj fazi i procenjuju rizik od kancerogena.). amnionskoj tečnosti. aminofenol. pulmonalnom lavatu. • Enzimi u urinu (N-acetil-glukozaminidaza. • Markeri citotoksičnosti (tubularni antigeni). Biomarkeri toksičnog oštećenja organa za disanje Markeri plućnih funkcija (Spirometrija. glukozaminoglikani). Analiza gasova u krvi i dr. • Markeri oštećenja moždanih struktur (CT. betagalaktoziodaza). Koncentracija citokina. spermi. Da se rezultati mogu lako i pouzdano tumačiti. beta-2mikroglobulin u serumu. nitrofenol i dr. sputumu. Markeri poremećaja sinteze hema (intremedijari sinteze hema. Makrofagi. Markeri mijelotoksičnosti (ferokinetika). Markeri promene hemoglobina (methemoglobin. Da je analitička tehnika adekvatna i reprezentativna. In-vitro testovi. • Za otkrivanje nekroze (aktivnost enzima i izoenzima. Da su metode za analizu pouzdane i praktične.). • Biohemiski markeri (fibronektin. • Biološki pokazatelji odgovora (methemoglobin. kosi. ekskretima.). određivanja nivoa ekspozicije i praćenja efekta preterane ekspozicije. Odnos T-helper/Tsupresor. Koncentracija proteina. proteini u urinu). Biološki monitoring čine biomarkeri ekspozicije. Merenja se mogu vršiti u krvi. telesnim tečnostima i ekskretima. zubima. znoju. fecesu. sekretima. Navedenim biomarkerima ne može se precizno proceniti ukupni unutrašnji teret otrova za hemijske supstance koje se sa posebnim afinitetom deponuju u određenim tkivima.

Mogu se posmatrati • direktno poređenjem odnosa doza-efekat i dozaodgovor i • poređenjem sa koncentracijama ambijentalnog monitoringa. BIOMARKERI OSETLJIVOSTI Biomarkerima osetljivosti identifikuju se urođene ili stečene individualne razlike u reakciji organizma na štetne efekte ksenobiotika.Značajan pokazatelj genotoksičnih potencijala različitih agenasa Mikronukleusi . • Merenje klirensa lekova. one koncentracije hemijskih agenasa u biološkom materijalu iznad kojih dolazi do promena zdravstvenog stanja. Spontani prekid trudnoće. Rana fetalna smrt. Timinglikol i dr. pol. Sestrinske hromatide . • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Izoenzima CYP1A1 i CYP2D6.Nestabilne (Acentrični fragmenti. Preporučuje se da BAL koncentracije budu u granicama koje kod 95% ispitanika ne narušavaju zdravlje u uslovima higijenskih standarda. Biološki tolerantne vrednosti za profesionalno izloženu populaciju (BAL) predstavljaju one koncentracije koje ne izazivaju nikakve biološke efekte. Alfatoksin.Indikator prethodno postojećih hromozomskih aberacija Biomarkeri ne-genotoksičnih kancerogena (ne-ineraguju sa DNK) • Ćelijska replikacija (Replikacija DNK u S fazi). Ring hromozomi. Smanjenje težine na rođenju. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Nacetiltransferaze. • Antigenspecifična antitela i dr. • Ćelijska proliferacija (Inkorporacija DNK prekursora u celularni DNK u S fazi).• Određivanje aktivnosti acetiholinesteraze neurotoksične esteraze u krvi. urođene ili stečene varijacije u metabolizmu i dr. Određivanje hormonskog statusa. Guanin. Mogu se koristiti dve vrste referntnih vrednosti: Vrednosti koje se primenjuju za profesionalno neizloženu populaciju predstavljaju koncentracije hemikalija u biološkom uzorku zdravih neizloženih osoba koje žive u istim uslovima kao i rizična grupa ili individua koja se ispituje. Biomarkeri toksičnih efekata reprodukciju i plod Broj i karakteristike spermatozoida. U markere osetljivosti spadaju: • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Glutation-S-transferaze. preegzistentnu ekspoziciju. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Citohroma P450. Druge asimetrične aberacije) Stabilne (Dicentrični hromozomi. Rezultati biološkog monitoringa procenjuju se poređenjem sa odgovarajućim referentnim vrednostima. Individualne karakteristike obuhvataju godine starosti. istovremenu ekspoziciju drugim . agensima. tj. Cis-platina.) Hromozomske aberacije . 99 . Uravnotežene translokacije i inverzije). Malformacija organa. i na • • • • • • • • • • Biomarkeri kancerogenih efekata Biomarkeri genotoksičnih kancerogena (ineraguju sa DNK) Promene na DNK (Alkilirani purini. Većina BAL koncentracija određena je na osnovu vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih agenasa. zdravstveni status.

a u ireverzibilnoj frakciji 10-20 god. plazmi i urinu. U izradi fotografija i litografiji .Olovni borat. 2. livnicama i akumulatorkoj industriji (najčešća trovanja). 6. Pri proizvodnji elektroda i zavarivanju. Izaziva: I – Anemija Do nastanaka anemije kod trovanja olovom dolazi iz više razloga. Inhibiše dehidratazu delta-amino-levulonske kiseline. Izaziva hemolizu eritrocita .Olovna encefalopatija Do oštećenja CNS-a verovatno dolazi usled poremaćaja funkcije brojnih enzima u neuronima. 9. Cerusit i Anglezit.Olovni arsenat i azid. TROVANJE OLOVOM • • Olovo je sivkasto-plav mek metal koji se u jedinjenjima pretežno nalazi u dvovalentnom obliku. Izrada keramičkih i grnčarskih proizvoda Olovni silikat. Samo deo olovo u jonizovanom stanju je odgovorno za toksične efekte. Olovo se u početku vezuje za opnu eritrocita. odnosno Siderocita u perifernoj krvi. zatim za albumine plazme i najmanjim delom u obliku jona ili vezano sa niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija). TOKSIKODINAMIKA Toksičnost se prvenstveno vezuju za inerakciju olova sa brojnim enzimima koji sadrže sulfhidrilne grupe pri čemu nastaju merkaptidi. Proizvodnja i upotreba zaštitnih boja i lakova (zaštita od korozije. znoj. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama.Enzima koji regulišu biosintezu hema kao posledica čega dolazi do gomilanja ΔALA. U industriji nafte (Olovni tetraetili i tetrametil dodaju se bezinu kao antidetonatori). zubi). 2. Otežava ugradnju gvožđa u hem . 1. • Preko digestivnom trakta olovo se unosi hranom. pluća.Što dovodi do gomilanja Fe i pojave Sideroblasta u kosnoj srži. 5. traumom i sl. Od toga najveći deo predstavlja ireverzibilnu frakciju. a manji deo za proteine niske molekulske mase (slični metalotioneinima). .Olovni nitrat. Proizvodnja pesticida i eksploziva .TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA 1. Olovo: 1. vodom i prljavim rukama. • U prirodi se retko nalazi kao čist. a ostatak je reverzibilna frakcija koja se može redistribuirati promenom pH. 10. dok su ostali putevi eliminacije od manjeg značaja (žuč. Pored toga olovo oštećuje i zdrave Er formiranjem Haptena na njihovoj površine koji pokreću imunološku reakciju. kosa. Inhibiše enzime koji razgrađuju ribozomalnu RNK u eritrocitima . bubreg.15 mg/m3. DISTRIBUCIJA Nakon apsorpcije olovo se transportuje krvlju. odakle prodire u eritrocit i vezuje se najvećim delom za hemoglobin (oko 90%). U štamparijama (izrada štamparskih slova. ELIMINACIJA Oko 76% olova iz organizma eliminiše se preko bubrega. bojenje brodova.Što dovodi do gomilanja nepotpuno razgrađenih ribozoma u vidu bazofilnih punktacija . nokti. vezanu u korteksu dugih kostiju. 3. što izaziva niz poremećaja kao što su: 1.) . mleko. 7. najvažnije olovne rude su Galenit. • Apsorpcija preko kože moguća je samo u slučaju ekspozicije tetraetil i tetrametil olovu. 100 . Biološki poluživot olova u krvi je oko 20 dana. u mekim tkivima i reverzibilnoj frakciji u kostima 30-40 dana. Nagomilana ΔALA autooksidacijom stvara slobodne radikale. preko GIT-a se eliminiše oko 16% olova. Proizvodnja olovnog stakla .Olovni acetat. a sami enzimi gube svoju funkciju (inaktivišu se). U gumarskoj industriji i prizvodnji električnih kablova. helatima. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA • Apsorpcija preko respiratornog trakta je glavni put unošenja olova u profesionalnim uslovima. 4. mostova i metala). Koproporfirina i Protoporfirina u Er. Oko 90% čitavog tereta olova u organizmu deponuje se u kostima. 3. najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%). • MDK za olovo je 0.Poremećaji u sazrevanju Er stvaraju defektne eritrocite koji brže i lakše podležu hemolizi. slezina). Promene u permeabilitetu membrane nervne ćelije (inhibicija ATP-aze). alkoholom. 8. Znatno manja količina olova akumulira se u mekim tkivima (jetra. pigmenata i dr. • Na vazduhu lako oksidiše u olovni oksid koji predstavlja i najveću opasnost od trovanja.BPE 4. II .

Olovna nefropatija Razvija se Hronična intersticijalna fibroza i promename na malim krvnim sudovima (povećanje permeabilnosti i angiospazam koji dovodi do smanjenja renalne cirkulacije). LAKŠI OBLIK -Nesanica -Glavobolja -Malaksalost -Razdražljivost. Dopamina i Noradrenalina III . Funkcionalni poremećaji ćelija proksimalnih tubula ispoljavaju se u vidu 1.Gađanje i Povraćanje .Olovna motorna neuropatija Dejstvom olovan na PNS nastaje Masivna aksonska degeneracija koja više zahvataju proksimalne delove (Promene izraženije na gornim ekstremitetima). Povećanje koncentracije mokraćne kis. Olovne kolike i Pad glomerulske filtracije. Nakupljanje mlečne kiseline. glikoze i fosfata što dovodi do tz. Indirektno delovanje preko plexus myentericusa. 4. Smanjenje depozicije minerala. Učestalija pojava hipertenzije.Olovni giht.Slab lokalni nadražaj sluzokože disajnih puteva .OŠTEĆENJE KVS-a Nema sigurnih dokaza o oštećenju KVS-a pri akutnom trovanju olovom.Livačnka groznica . IV . stuporom. koja su osetljivija. Danas se takve promene javljaju još samo kod dece. Oligurija . Oštećenje drugih enzimskih sistema. Sinteza hema i Detoksikacionih procesi u hepatocitima. ataksijom. Oštećenje mitohondrija. Porast aktivnosti osteoklasta. Povećanje reapsorpcije urata što dovodi do Hiperurikemije.OŠTEĆENJE KOSTIJU 1. Promene se selektivno javljaju na motornom neuronu (pareze i paralize) sa neznatnim ispadima u senzibilitetu.Albuminurija. konvulzijama i komom. 101 . 3.Bledilo i Hipertenzija . -Gubitak apetita -Bolovi u mišićima i zglobovima -Bledilo. VIII . Smanjenje reapsorpcije aminokiselina. Ređe (kod dece) akutne encefalopatije sa deilirijumom.Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva Nastanak spazma glatkih mišića krvnih sudova i creva nije potpuno razjašnjen. V . GAMAaminobuterne kiseline. koje se često završava letalno. IX . 2. VII .Znaci oštećenja jetre AKUTNO INHALACIONO TROVANJE . Promene su naizraženije u proksimalnim tubulima i dovode do progresivnog gubljenja renalnih funkcija. Smatra se da ovi poremećaji nastaju usled neurotoksičnog delovanja ΔALA-e koja se gomila u prisustvu olova i koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dovode do oštećenja. Povećani rizik od cerebro-vaskularnog insulta. Direktno dejstvo olova na mišićna vlakna 2. koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dalje oštećuju ćelije jetre.kod udisanje svežih oksida. Glikozurija i Fosfaturija sa Hipofosfatemijom.Oštećenje jetre Objašnjava se Inaktivacijom važnih intrahepatrocitnih enzima za koje se olovo vezuje. Fankonijevog trijasa Aminoacidurija. u krvi sa taloženjem njenih kristala u tkivima . Moguća objašnjeja su: 1. 2.Hronični intersticijalni nefritis Javlja se posle intenzivne i dugotrajne ekspozicije kao progresivno ireverzibilno oboljenje. 2. VI . 4. 3.2. -Bledožućkasta prebojenost kože i sluzokože. -Olovni rub duž ivica desni (olovni sulfid). KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE AKUTNO PERORALNO TROVANJE . Kod hroničnog trovanja postoji: 1. HRONIČNO TROVANJE Profesionalna trovanja su skoro isključivo hronična i danas se obično otkrivaju u ranim oblicima skrining testovima (određivanje aktivnosti Dehidrataze ΔALA-e i Eritrocitnog protoporfirina). Hipertenzija. 3. Smanjenje sadržaja Acetilholina. Spazogeno delovanje ΔALA-e.Metalni ukus u ustima . Poremećaj sinteze hema dovodi do nakupljanja ΔALA-e.Abdominalni bolovi . • Kao posledica spazama javlja se Bledilo. što dovodi do Poremećaja oksidativne fosforilacija.

kreatinin. 2. eritrocitni protoporfirin 9. Izražena klinička slika trovanja ili specifična oštećenja jednog od sledećih organa: • Krvi i krvotvorni organa. Neuropsihijatrijski pregled .Glavobolja . urinu. II – PRESATURNISMUS Teži oblik .Usporen puls i Povećan TA . LEČENJE • Provokacija povraćanja i gastrična lavaža .TEŽI OBLIK GASTROINTESTINALNI POREMEĆAJI . 3.Eliminacija olova urinom veća od 30 mmola tokom 5-todnevnog mobilizacionog helatnog testa sa CaNa2EDTA. a kasnije sideropenijska). EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Pojava sideroblasta u kostnoj srži i siderocita u perifernoj krvi Anemija (u početku normohromna. znaci oštećenja nervnog sistema. • Postoje gastrointestinalni. Povećana koncentracija delta aminolevulonske kiseline.za kupiranje olovnih kolika. Ako ostanu sekvele ili dođe do ponovnog trovanja čak i kad nema sekvela zabranjuje se dalji rad sa olovom. • Kalcijum glukonatom .Olovni giht praćen gojaznošću i dijabetom (retko) Radna sposobnost je očuvana uz češću zdravstvenu (toksikološku) kontrolu.na 24 meseca. Privremena radna nesposobnost za rad sa olovom u trajanju od 2-3 meseca III . 102 .Olovne kolike .kod konvulzija i Manitol .Konvulzije i koma . 2. bubrega.Apatija .Poremećaj pamćenja .Različiti cerebralni ispadi OSTALI POREMEĆAJI . Povećana koncentracija olova u krvi. a bez kontakta sa olovom 6 meseci. jetre. Pregled psihologa . • Helatna terapija . • Barbiturati .psihofizičke sposobnosti. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. ređe su zahvaćeni bicepsi i deltoideus ENCEFALOPATSKI POREMEĆAJI . Ocena radne sposobnosti za druge poslove zavisi od vrste sekvela. 6.Meteorizam i Fetor ex ore . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . povišene vredenosti ALA u urinu i EPP 9 u eritrocitima. Smanjena aktivnost dehidrataze delta aminolevulonske kiseline u krvi. 4. neuromuskularni i encefalopatski tip.kod akutnog trovanja kombinovana helatna kura BAL-om i CaNa2EDTA. 5. psihoorganski poremećaji. 3.Muka i Povraćanje .kod ingestije otrova.u slučaju pojave cerebralnog edema.Ekspozicija olovu Granične ili minimalno povišene vrednosti ekspozicioni testovi bez oštećenja organa i kliničke slike. Opšti pregled. Laboratorijski pregled . Pojava bazofilnih granulacija u eritroblastima i bazofilno punktiranih eritrocita u krvi.Pareze i paralize Najčešće ekstenzora šaka.Razdražljivost . Povećana koncentracija protoporfirina (EPP 9) u eritrocitima. 8. hipertenzija) uz povišene vrednosti toksikoloških pokazatelja. • Centralni nervni sistem.SATURNISMUS • Postojanje presaturnisma i specifičnih oštećenja nervnog sistema ili bubrega.Vrtoglavica . karakteristike ličnosti. 4. kostima i kosi. Određivanje količine olova mobilisanog helatima.Znaci oštećenja jetre i bubrega . • Periferni nervni sistem. GIT-a. • Jasno izražena klinička slika (anemija.Prolivi ili uporne opstipacije . uz radnu nesposobnost još toliko. koproporfirina i porfobilinogena u urinu.Oligurija sa čestim nagonom na mokrenje NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI . Hospitalizacija 2-4 nedelje.Olovo u krvi na kraju petodnevne radne nedelje. • Bubreg. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija olovu ili njegovim jedinjenjima. ALA u urinu. Kod hroničnog trovanja daje se samo CaNa2EDTA u trajanju od 5 dana.Delirijum sa halucinacijama . 7.Trbuh uvučen i zategnut u obliku čuna .Pospanost i Umor .

Industrija mernih instrumenata . alge i mikroorganizme. U famaceutskoj industriji i medicini IZVORI EKSPOZICIJE POPULACIJI 1.za zaštitu semena. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja olovnih alkila Transport i uskladištenje etilizovanog bezina i mešanje sa benzinom Čišćenju cisterni i rezervoara u kojima je bio etilizirani benzin Remont benzinskih motora (automehaničari) Točenje benzina na benzinskim pumpama.Tremor KASNI SIMPTOMI .Poremećaj vida . TOKSIKODINAMIKA 1. . Dvanjem helata postiže poboljšanje se neznatno 2. paira. barometri i dr. od kojih su od posebnog značaja: 1. bakrom i kalajem 9. LEČENJE 1. Oštećenje nervnog sistema .Pad temperature i TA . gde se kao katoda koristi živa 7. Pri proizvodnji filca i šešira 3.termometri. zlatom.Alkili su u interferenciji sa oksidacionim procesima u ćelijama. U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit) čijom preradom se dobija elementarna živa. 5. U industriji boja. Korišćenjem ove ribe u ishrani živa dospeva u ljudski organizam. 2. U jetri podležu metaboličkoj transformaciji gradeći trialkilna jedinjenja i neorgansko olovo.Muka i Povraćanje .Poremećaj sna .Pojačani refleksi . drveta. Tetra-etil-olovo 2. 1.Dezorijentacija. TROVANJE ŽIVOM • • • • Živa je srebrnasto beli metal u tečnom stanju koji već na sobnoj temperaturi isparava. a koje je pogrešno korišćeno u ishrani.Noćne more .Ataksija .Mišićna slabost . pa zatim u ribe u čijim se mišićima deponuje. 3. Korekcija acidobaznog stanja 3.sa srebrom. porcelana i elektromaterijala 4.Manijakalna stanja i halucinacije . U rudnicima cinabarita i pri metalurškom dobijanja elementarne žive iz cinabarita 2.Deluju toksično pre svega na jetru i pluća. Povišena koncentracija olova u urinu Kontaminirana hrana . Na opisani način može doći masvnog trovanja npr. u Japanu. 5. odakle prelazi u različite vodene biljke. 4. čime se i objašnjava njihova neurotoksičnost.Metalni ukus u ustima . 3. Trovanja semenom koje je tretirano živinim fungicidima. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna jedinjenja. Kao fungicid . Živa sa drugim metalima gradi legure Amalgame (najpoznatiji sa srebrom. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. zlatom i kalajem). Tetra-metil-olovo Uptrebljavaju se kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udarna snaga kao pogonskog goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.Bledilo i Bradikardija . U OPŠTOJ 2. 103 . TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude 8.Anoreksija. Proizvodnja živinih i flurescentnih svetiljki 6.TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA Olovo stvara sa alkilnim radikalima jedinjenja. Proizvodnja i primena živinih amalgama . lakova.U krvi se vezuju za lipidnu frakciju pa se najviše kumuliraju u nervnom sistemu. Postepeno otpuštaje žive iz živinih amalgama koji se koriste u stomatologiji Isparavanje žive sa površina zaštićenih živinim bojama. 4.Nervoza i Strah . . ali se mogu uneti i ingestijom i preko kože. konzervisanju biljaka i životinja 10. Visoke doze sedativa 2. Za proizvodnju detonatora (Živin fulminat) 11. Oštećenje parenhimskih organa . Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na hidrolizi NaCl.Najzančajniji put unosa je inhalacija.Spiranjem zemljišta na kome su usevi bili zaštićeni pesticidima na bazi žive velike količine žive dospevaju u vodotoke. .Smrt u komi ili za vreme konvulzija 2. Distribucija . Na bioseintezu hema ne utiču pa nema ni anemije. • KLINIČKA SLIKA RANI SIMPTOMI (6-12 sati nakon nosa) . boja.Anksioznost .Razdražljivost.

Koncentrično suženja nestabilnost vidnog polja i Gubitak . • Distribucija .Povraćanje .ORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE • Asorpcija .Muka. kao i preko kože i njenih andeksa.Emocionalna .Gingivitis.Edem pluća i Smrt .Muka i Ukoliko je ingestirana veća Gađenje količina žive .Bol u grudima i . stalni umor. nakon čega se vezuju za proteine plazme i transportuju do svojih depoa. Deo žive koji pređe u CNS pre nego što se oksiduje deponuje se u CNS-u jer ne može da prođe nazad kroz hematoencefalnu barijeru. Slobodni radikali izazivaju peroksidaciju lipida čime oštećuju membranu tubula i remete procese tubularne apsorpcije i sekrecije.nakon 3-4 dana trbuhu . mišićima.Neorganska jedinjenja se posle apsorpcije pretežno nalaze u plazmi i podležu oksidaciji (jonizaciji). jeziku i oko usana .Glavni put apsorpcije je preko Respiratornog trakta Apsorpcija preko GIT-a je oko 10%. Lakšeg oslobađanja ACTH u sinapsama 3.Moguća perforacija creva želudca . Znatno manji deo eliminiše se preko GIT-a. a preko kože je zanemarljiva.Poremećaj rada srca . glavni depo su bubrezi (posebno tubulociti proksimalnih tubula u kojima se živa vezuje za metalotioneine). zidu tankog creva. kao i neorganska i organska jedinjenja žive uglavnom s eliminišu urinom.Krvave stolice .Drhtavica i Glavobolja . III .Gastroenteritis sa . malaksalost.Povraćanje . Distribucija . .kod visoke ekspozicije INGESTIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA Nastaje zbog: 1.Faringitis . lojnih i pljuvačnih žlezda.u težim slučajevima . III .Konvulzije koncentracije HRONIČNO TROVANJE Pored nespecifičnih simptoma (slabost.Organska jedinjenja žive se nakon apsorpcije transportuju u jetru gde se metabolišu pri čemu se odvaja organski deo i nastaje jon dvovalentne žive čiji je dalji metabolzam isti kao kod neorganske žive.tamna .Posle apsorpcije metalna živa se pretežno nalazi u Eritrocitima gde se oksidiše u dvovalentnu živu koja se potom vezana za eritrocite ili proteine plazme transportuje do svojih depoa u bubrezima.Slabost i Malaksalost .OŠTEĆENJE BUBREGA Nastaju zbog inhibicija enzima sa SHgrupom u tubulocitima što dovodi do poremećaju u 104 . slezini.Organska jedinjenja imaju visok stepen apsorpcije u plućima Apsorpcija u digestivnom traktu je oko 90%. znojnih.KOROZIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU RES-a i GIT-a II . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE INHALACIJA ŽIVINIH PARA .Gubi se osetljivost u . Distribucija .Kašalj.ELEMENTARNA METALNA ŽIVA Apsorpcija . a kroz kožu maksimalno do 5%.Osećaj metalnog prebojenost upaljenih ukusa u ustima gingiva . žuči.NEORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE Asorpcija .Intencioni tremor .Elementarna živa. Gađenje i ulceracijama . Apsorpcija preko digestivnog trakta i kože je zanemarljiva.Živin rub . Stomatitis i . jetri.Hipersalivacija . Interakcije žive sa molekulima DNK i RNK koja smanjuje sintezu proteina u neuronima.Ataksija uz poremećaj neprijatnosti govora. srcu i plućima. Oštećenja ćelijskih membrana 2. gubitak apetita i težine) javlja se: TOKSIKODINAMIKA I .Osećaj .Slabljenje sluha pamćenja i .Hepato-renalna insuficijencija INHALACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .Slabost prstima.Tahipneja .Bol u predelu . II .Sluzavo-krvave stolice .Pare elementarne žive gotovo se 100% apsorbuju u plućima.Poremaćejem elektrolita . • Eliminacija .TOKSIKOKINETIKA I .Glavobolja . transferu elektrona i pojave curenja elektrona koja vodi nastanku slobodnih radikala.Dispneja i .Bol u ustima . pluća. mlečnih. gutanja i pisanja .

Nervoza ŽIVIN TREMOR .5 mmola/L) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije) sa vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja.strah.Osećaj suvih usta .Metalni ukus u ustima .Nastaje pri dugotrajnoj ekspozicija živi .Gubitak pamćenja SINDROM . dozvoljava se rad u istim uslovima uz tromesečnu kontrolu. II . OROFARINGEALNI SINDROM .javlja se kod osoba koje usled dugotrajne ekspozicije već imaju izražen tremor. Petodnevni test mobilizacije žive DPenicilaminom. jetra. PRVI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmol-a tokom.Oštećenje glomerularne filtracije ili tubularne funkcije. 2. Daljom ekspozicijom tremor se širi iz distalnih delova ka proksimalnim da bi na kraju zahvatio čitavo telo. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intezitetu i trajanju ekspozicije . 2.5 mmola/L odnosno veće od OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . LEČENJE 1. a osobe su nesposobne za rad sa neurotoksičnim. EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracije žive u krvi.Bol u ustima . rehabilitaciji i posle dužeg prekida ekspozicije. Ako je vrednost žive u urinu preko 100 μg/l Privremena nesposobnost za posao sve dok se vrednost žive u urinu ne spusti ispod 100 μg/l.Trajni umor . kao i za teška fizička opterećenja. 2. urinu i izdahnutom vazduhu. 105 . Hronično trovanje 1.Upala desni . 3. bubreg) .Loše raspoloženje . 2. kosi. Ova pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. primena emetika i laksativa kod ingestije.Gubitak volje za rad . brzi tremor koji vremenom postaje sve grublji i nepravilniji.Zubi se klimaju i spontano ispadaju NEURASTENIČNI SINDROM 3. pa čak i suicidalne tendencije OSTALI POREMEĆAJI SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA OŠTEĆENJE BUBREGA ATKINSONOV ZNAK . Teža oblik trovanja sa sekvelama (CNS.3 Dimerkaptopropan-l-sukcinat). • Živin tremor • Živin eretizam (razdražljivost.AKUTNO I HRONIČNO TROVANJE Za vreme dok traju kliničke manifestacije radnik nije sposoban za svoj posao.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji i ekspozicija živi ili njenim jedinjenjima. • Simptomatska i antišok terapija. • Helatna terapija (Dimerkaprol-BAL.. 1.Hipersalivacija 1. • Da postoji jedan od tri navedena poremećaja: • Oštećenja bubrega (poremećaj tubulske ili gromerularne funkcije).prvo na očnim kapcima i sitnim mišićima jezika (otežava govor).po sprovedenoj terapiji. Izražen je i tipični intencioni tremor koji se pojačava pri voljnim pokretima i pokušajima pacijenta da ga suzbije. hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama. Akutno trovanje • Gastrična lavaža. 1.Nesanica . ASTENO-VEGETATIVNI . ŽIVIN ERETIZAM . može imati halucinacije. halucinacije) DRUGI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmola tokom petodnevnog mobilizacionog testa s penicilaminom ili da su vrednosti žive u urinu povišene (veće od 0. petodnevnog mobilizacionog testa sa penicilaminom ili da su povišene vrednosti žive u urinu (veće od 0. U periodima između ataka agitacije bolesnik je depresivan. . svadljivost.POJAČANA EKSPOZICIJA • Kada se uz pozitivnu anamnezu nađu samo povišene vrednosti žive u urinu. U početku se javlja sitan. Odlikuje se razdražljivošću pacijenta.Braonkasti refleks očnog sočiva zbog nakupljanja žive Lakši oblik trovanja bez sekvela . strahom od gubitka posla i naročito burno se manifestuje ukoliko ga neko posmatra dok radi. Terapija helatima (D-penicilamin).zahtevaju trajan prekid ekspozicije. Dimeraptosukcinilna kiselina ili 2. Ako su vrednosti žive u urinu ispod 100 μg/l Sposoban za dalji rad uz tromesečnu kontrolu.

Na vlažnom vazduhu se prekriva oksidom i gubi sjaj.35 mg/g kreatinina) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije). ulceracije sluzokože).u cilju zaštite od korozije 3. Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita. TOKSIKODINAMIKA Toksično delovanje kadmijuma svodi se nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama (inaktivacija enzima).OŠTEĆENJE RES-a Iritacija sluzokože disajnih puteva i oka Edem pluća .nesanica. 1. I . U tkivima se kadmijum nalazi vezan za metalotioneine čime se smanjuje njegovo toksično dejstvo. glukoze i proteina • Povećanja nivoa paratireoidnog hormona • Inhibicije enzima koji učestvuju u produkciji vitamina D • Inhibicije enzima koji učestvuju u metabolizmu kolagena. gubitak apetita. Prizvodnja plastičnih masa . a po prekidu ekspozicije kadmijum postepeno prelazi iz jetre u bubrege.U proizvodnji flurescentnih ekrana. s vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama . 4.Nastaje usled • Gubitka fosfata. Najviše se deponuje u bubrezima. kalcijum i dr. aminokiseline. II .kod ekspozicije veoma visokim koncentracijama kadmijuma usled oštećenja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA 106 . DISTRIBUCIJA Oko 90% kadmijuma u cirkulaciji je vezan za eritrocite. Elektronska industrija . karakteristike ličnosti. Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini (β2-mikroglobulini). Nuklearna industrija . potom i proteini veće molekuske mase (albumini. ELIMINACIJA Kadmijum se eliminiša preko GIT-a i urina u vidu kompleksa sa metalotioneinima 3. a preko kože minimalno. transferini. U slučaju dugotrajne ekspozicije visokim koncentracijama kadmijuma dolazi do zasićenja bubrežnog mehanizma za vezivanje kadmijuma sa metalotioneinima. Nastaje oštećenja tubulocita i povećana eliminacija kadmijuma urinom. Tokom ekspozicije u jetri se nalazi 15-20% unetog kadmijuma. Pri galvanizaciji metala . Proizvodnja veštačkog đubriva i pesticida 9. Kod dugotrajne ekspozicije kadmijum njegova koncentracija u krvi u prva tri meseca raste sve do postizanja platoa. 3. jetri i mišićima.OŠTEĆENJE BUBREGA Poremećaj glomerularne filtracije i tubularne resorpcije . lako topljiv i isparljiv. a kasnije i fosfati.pri proizvodnji kadmijuma tokom prženja rude i redukcije oksida 2. • Da postoje dva od tri navedena poremećaja: 1. prizvodnji ležišta i nakita 6. ispravljača. Proizvodnja boja. keramike i emajla gde se kadmijum koristi kao pigment 7.Mehanizam ovih oštećenja nije poznat. Orofaringealni sindrom (hipersalivacija. psihoorganski poremećaji) Laboratorija (živa u krvi i urinu na kraju petodnevne radne nedelje).sečenju i termičkoj obradi metala zaštićenih od korozije kadmijumom 4. metalan ukus u ustima. Po prekidu ekspozicije tokom prvih meseci koncentracija kadmijum u krvi opada zbog kratkog biološkog poluvremena u eritrocitima sve do uspostavljanja novog platoa na koji se održava više godina zbog dugog poluživota kadmijuma u tkivnim depoima. Atkinsonov znak (nataložena živa u prednjoj kapsuli očnog sočiva). Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura .razdražljivost) 3. 2. preko GIT-a oko 5%. Neurovegetativni sindrom (umor.u stomatologiji. 2. Ig-G). Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizićke sposobnosti. a najčešće se dobija iz ruda cinka kao nusprodukt. a preostalih 10% za proteine plazme. -Inhalacija je glavni put apsorpcije kadmijuma. glukoza. stakla. III . RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1.gde se kadmijum koristi kao stabilizator 8. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i akumulatora 5. Pri autogenom zavarivanju .OŠTEĆENJE KOSTIJU Osteomalacija i osteoporoza .gde se koristi kao apsorber neutrona u reaktorima. TROVANJE KADMIJUMOM • • Mek srebrnasto-beli metal. fotodioda i tranzistora 10.

nejasno ograničena pahuljasta zasenčenja prečnika od nekoliko mm do nekoliko cm. ali je za potpuni oporavak potrebno 6 meseci. Posle udisanja kadmijuma preživljavanje više od 4 dana vodi ozdravljenju.ukazuje na nekrozu) 3. 3.koristi se za procenu veličine depoa • Rtg karlice i pluća • Pregled prostate . hilusi voluminozni nejasno ograničeni. HRONIČNO TROVANJE 1. Vremenom pahuljaste senke postaju sve brojnije tako da u razvijenom edemu prekrivaju sva plućna polja sem vrhova i periferije. 3.OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA (Anemija) V . Opšti pregled urina (Proteinurija. nakon čega sledi oscena redne sposobnosti. 2. PRI INGESTIJI Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta Muka i Gađenje Povraćanje i Proliv U najtežim slučajevima se razvija Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija Šok i Smrt . PROGNOZA Simptomi nakon peroralnog uzimanja kadmijuma obično ne traju duže od 24 časa. Rö pluća pri akutnom edemu . Glikozurija.Javlaju se kod dugotrajne ekspozicije • Skelet je u celini demineralizovan i atrofičan 2.pri dužoj ekspoziciji i težem oštećenju tubula • Kalciurija i Fosfaturija što dovodi do Renalne kalkuloze • Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega PROMENE NA KOSTIMA (Osteoporoza i osteomalacija) . Kod ekspozicije većim koncentracijama: • Akutni pneumonitis • Bronhopneumonija • Edema pluća. Koštane strukture se ne raspoznaju i izgledaju kao posmatrani kroz mlečno staklo PROMENE OD STRANE RES-a Nakon dugotrajne ekspozicije Hronični bronhitis Emfizem sa dispnejom Edem pluća Kadmijumska kijavica (Hiposmijom Anosmije.posebno kod ekspozicije Kadmijum oksidu. Poremećaj funkcije bubrega • Proteini male molekuske mase u urinu . Ulceracije na nazalnoj sluzokoži) 4.alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja ekstravazata u alveolama i razvoja edema pluća. 5.kadmijum je dokazani kancerogen.u predelu preponskih i sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti svetle pruge. Povećana koncentracija fosfata i kalcijuma u urinu • Petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa2EDTA) .pojačan plućni crtež.različita mišljenja) Simptomatska terapija oštećenja bubrega i jetre Korekcija disbalansa vode i elektrolita • • • • 107 .OŠTEĆENJE JETRE VI . 4. Provokacija povraćanja i Gastrična lavaža kod ingestije Reanimacija respiratorne insuficijencije i lečenje edema pluća . Povećan NAG . kosi i urinu 2. Aminoacidurija. U najtežim slučajevima razvija se akutna respiratorna insuficijencija i smrt. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI INHALACIJI Posle latentnog perioda od nekoliko sati javlja se klinička slika koja podseća na metalnu groznicu: • Groznica i glavobolja • Dispneja i kašalj • Bolovi u grudima • Konjuktivitis i rinitis.nekoliko dana posle ingestije.posle četrdesete godine života je obavezan LEČENJE 1. • • • • do • • • • OSTALE PROMENE . Proteinurija i Aminoacidurija . nehomogeno.KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom pluća i prostate) . EKSPOZICIONI TESTOVI 1.u početku • Enzimurija. • Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kičme i Otežan hod Rtg skeleta karlice .kod inhalacionog trovanja Davanje CaNa2EDTA kod akutnog trovanja (O primeni kod hroničnog trovanja . perihilarno blaga.Ponekad se kod osoba dugotrajno izloženih kadmijumu javlja: Anemija Oštećenje jetrine funkcije Žuta prebojenost vrata zuba (kadmijumsulfat) Karcinom pluća i prostate . IV . Povećana koncentracija kadmijuma u krvi.

Najčešće inhalacijom. veštačko djubrivo. OŠTEĆENJE BUBREGA I JETRE OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA RANO OTKRIVANJEN OŠTEĆENJA • Opšti pregled i upitnik za hronične respiratorne simptome • ORL pregled (hiposmija. Da postoji oštećenje bar jedanog od sledeća dva organa i sistema • Bubreg (Oštećenje tubularne funkcije) • Kosti (Rtg-dokazane promene na kostima Osteoporoza. pri čemu nastaju slobodni radikali koji izazivaju peroksidaciju lipida čime nastaju trajna oštećenja neurona. II . U proizvodnji stakla. U prirodi se javlja u vidu oksida . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija kadmijumu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) I .OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Osobe sa akutnim trovanjem kadmijumom bez posledica sposobne su za dotadašnje poslove • Teži oblici akutnog trovanja i hronično trovanje mogu ostaviti trajne posledice na plućima. DISTRIBUCIJA . • Esencijalni element neophoda za pravilan razvoj kostiju.pri proizvodnju visoko kvalitetnog čelika.aditiv u hrani za stoku i živinu. osteomalacija. anosmija usled perforacije nosne pregrade) • Jetra (nekroza jetre). a povezuje se sa Smanjenjem količine dopamina u zahvaćenim regijama CNS-a do koje dolazi usled inhibicije enzima Tiroksinhidroksilaze. jetru. izuzetne tvrdoće. Pri eksploataciji i preradi ruda mangana (metalurški pogoni) 2.PRVI KRITERIJUM 1. anosmija. Pri zavarivanju predmeta napravljenih od manganskih legura 4. Osteomalacija. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkcije oštećenih organa. • Maksimalno dozvoljena koncentracija mangana i njegovih jedinjenja u radnoj sredini je 2 mg/m3. funkcionalnih • Rendgenografija karlice i butnih kostiju na 5 godina posle petogodišnje ekspozicije (osteoporoza. ulazi u sastav pesticida Porastom upotrebe bezolovnog benzina došlo je do znatnog porasta ekspozicije stanovništva manganu. bubrezima i jetri. 2. IRITACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a i OKA . Da postoji oštećenje bar dva od sledeća tri organa ili sistema: • Respiratorni sistem (emfizem pluća. TROVANJE MANGANOM • Srebrnasto-beli. • Krv i krvotvorni organi TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆENJE CNS-a (Degenerativne promene u mozgu. ali je moguća i ingestijom i preko kože. bazalnim ganglijama i međumozgu) • Mehanizam nastanka oštećenja nije do kraja jasan. bubrege. ELIMINACIJA -Eliminiše se preko žući u GIT i izbacuje fecesom. Da postoji eleminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. • Jon trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina. pankreas. koje mogu limitirati radnu sposobnost koja onda zavisi od težine oštećenja atakovanih organa. kreatinin) 108 . perforacija nosne pregrade) • Laboratorija (kadmijum u urinu na kraju petodnevne radne nedelje. legura aluminijuma i bakra 3. U proizvodnji Kalijum-permaganata i Hidrohinona 5. IZVORI EKSPOZICIJE 1. • Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje kadmijumom nisu sposobne za rad sa kadmijumom ili njegovim jedinjenjima. keramike i suvih baterija 6. spontane frakture) 4.Pri ekspoziciji solima mangana. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih sposobnosti oštećenih sistema. krt metal.Manganit. Da postoji eliminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. bez obzira na vremensku distancu između merenja. mišiće i creva. U poljoprivredi . U čeličanama .DRUGI KRITERIJUM 1. urinom se eliminiše minimalno. bez obzira na vremensku distancu između merenjA 2.Krvotokom se distribuira u mozak. funkciju melanocita i CNS-a. Spontane frakture) TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA .

Agresivnost .Promena raspoloženja .Nestabilnost pri hodu i stajanju . a nemaju neurološke ispade sposobne su za rad uz pojačan zdravstveni nadzor. Prekid dalje ekspozicije Petodnevna mobilizaciona terapija helatima (CaNa2EDTA) . U slučaju manifestnog trovanja prognoza je mnogo nepovoljnija jer je došlo do trajnih oštećenja CNS-a.Bolovi i grčevi u mišićima INICIJALNI STADIJUM . a izlučivanje urinom je malo. U slučaju da se utvrde znaci inicijalnog stadijuma hroničnog trovanja manganom (razdražljivost.Amimija .Problemi pri govoru (Dizartija) MANIFESTNI SATDIJUM . nadražajni kašlj. Umor i Bezvoljnost . kratkotrajno pamćenje). Parkinsonova bolest 2. kada prekid ekspozicije dovodi do spontanog povlačenja neuroloških ispada. Normalne vrednosti ne isključuju trovanje 109 . peckanje i svrab u očima.Intencioni tremor jer se u krvi kratko zadržava. Kontraindikacije za rad sa manganom su • Oboljenja nervnog sistema (Neuropsihijatrijski ispadi). • Izražena anemija EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija mangana u krvi i urinu. Levo-dopa . LEČENJE 1. • Hroničnim oboljenjima disajnih puteva.Hipersalivacija .Bolovi u leđima .Novija saznanja ukazuju da primena ovog leka može biti čak i štetna jer povećava količinu dopamina zbog čega njegovom autooksidacijom može nastati veća količina slobodnih radikala.Otežan govor . 2. Wilsonova bolest 3.Gubitak apetita .Pojačano znojenje . Multipla skleroza 4.Pad libida i impotencija . 4.Slabost. koordinacija pokreta. Smatra se da su anemične osobe osetljivije na toksično delovanje mangana. nespretnost) treba trajno prekinuti ekspoziciju manganu i drugim neurotoksičnim materijama. Trovanje CO i druga degenerativna oboljenja mozga PROGNOZA Početni stadijumi bolesti imaju relativno dobru prognozu i po prekidu ekspozicije dolazi do potpunog oporavka u toku nekoliko meseci.KLINIČKA SLIKA EKSPOZICIJA MANGAN OKSIDU • • • • • • Groznica i Glavobolja Dispneja i Kašalj Bolovi u grudima Konjuktivitis i Rinitis Funkcionalni poremećaji RES-a Pneumonija – često EKSPOZICIJA SOLIMA MANGAN OKSIDA • Znaci iritacije kože i sluzokože RES-a i oka • Eritem.Opravdano je ako je trovanje dijagnostikovano u inicijalnoj fazi. dizartija. Na razvoj i ishod bolesti utiče i individualna osetljivost.Je savremena terapija kod manifestnog manganizma. Hronično trovanje sa jasno izraženim neuropsihičkim poremećajima dovodi do trajne invalidnosti. pri čemu se helatima ovaj proces samo ubzava. Neuropsihijatrijsko ispitivanje (vreme reakcije. Nakon latentnog perioda od 1 meseca do 10 i više godina javljaju se klinički znaci koji prolazi kroz 3 stadijuma: PRODROMALNI STADIJUM . kijanje • • • • • • AKUTNO TROVANJE Edemi Krvarenje Hipotenzija Atrofija neravaOštećenje bubrega Konvulzije i Koma HRONIČNO TROVANJE Nastaje posle kraće ili duže ekspozicije parama ili prašini mangana ili njegovih jedinjenja.Agitiranost . 3.Poremećaj sna i Pospanost .Glavobolja .Usporenost i Nespretnost . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Osobe kod kojih se utvrde povišene koncentracije mangana u krvi ili urinu. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1. Visoke doze vitamina E .

skeletu. TOKSIKODINAMIKA Toksični efekti se objašnjavaju velikim afinitetom arsena za sulfhidrilne grupe (SH-grupe) enzima. manja količina za proteine plazme. TROVANJE ARSENOM Arsen je nemetal koji se javlja u dve alotropske modifikacije kao žuti i sivi arsen.KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzititetu i trajanju ekspozicije . sočivu. izaziva protein lizin enteropatiju. u nepromenjenom obliku ili u obliku Metilarsenske kiseline. karakteristike ličnosti. 3. Cu. bubrezima i plućima.arsen je primesa ovih ruda • Konzerviranje kože. epididimisu i epitelu digestivnog trakta. Ni i Sn . petovalentna jedinjenja. 3.veoma otrovan.vezivanjem za fosfataze. deluje paralitički na glatke mišiće krvne sudove (povećava njihovu permeabilnosti). oštećuje sluzokože res-a i oka. 1. dok je dugotrajna depozicija najveća u koži. redukciju arsenata u arsenite i metilaciju. • Izaziva degeneraciju i nekrozu aksona i perifernih nerava (Arsenska polineuropatija) • Izaziva cerebralni edem i intracerebrale hemoragije. 7. Pb. 8.izaziva degeneraciju i nekrozu u njima. 6. hematološki poremećaji Oštećenje funkcije bubrega. • • • • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. 2. 4. digestivnog trakta i kože. oštećuje kožu i andeksa. Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizičke sposobnosti. ELIMINACIJA Arsen se najvećim delom izlučuje urinom.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija manganu ili njegovih jedinjenjima.Prisustvom bar dva od sledećih četiri poremećaja: Encefalopatija ili Recidivantne pneumonije Poremećaji funkcije jetre Ekstrapiramidalni sindrom. zubima. noktima. Manji deo fecesom i neznatne količine drugim ekskretima. bubrege i srce . kosi.za nekoliko sati AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INHALACIJOM • Pečenje u očima • Pečenje u nosu i ždrelu • Stezanje u grudima • Kašalj • Dispneja • Edem pluća – retko AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INGESTIJOM GIT • Gađenje i Povraćanje • Bol u trbuhu • Prolivi . Arsenovodonik (Arsin) . bezbojan gas koji lako gori obrazujući Arsentrioksid.Oštećenjem nervnog sistema ILI II . oštećuje krv i krvotvorne organe. Da postoji klinička slika trovanja sa: I . Početna akumulacija je najveća u jetri. Oštećuje jetru.mirisa na beli luk KVS • Cijanoza • Hladna i vlažna koža • Aritmije IZVORI EKSPOZICIJE • Topionice Ag. krzna i drveta • Proizvodnja stakla. KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE • Znaci oštećenja jetre • Znaci oštećenja bubrega • Stupor • Konvulzije • Koma • Smrt . Dimetilarsenske kiseline i Arsenobetaina. Biotransformacija neorganskih arsenovih jedinjenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u 110 . ima kancerogeno dejstvo. 9. psihoorganski poremećaji) 5. 5. remeti tkivno disanje i mitozu . emajla i boja • Proizvodnja pesticida • Industrija bojnih otrova • Prepariranje životinja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Arsenova jedinjenja se u organizam se mogu uneti preko pluća. 2. tireoideji. DISTRIBUCIJA Transportuje se krvlju najvećim delom vezan za hemogobin Er. oštećuje nervni sistem.

da bi se posle nekoliko dana razvile promene na koži.Bar jednog od sledeća dva organa i sistema • Krvi i krvotvornih organa. bubrezima. HRONIČNO TROVANJE 1. kreatinin). Ispiranje želuca i provokacija povraćanja 4. 2. PROMENE NA KOŽI • Eritem i Edem • Folikulitis • Bule i Ulceracije • Papulo-pustulozni egzantem • Psorijatiformne promene • Hiperpigmentacija šaka i stopala • Hiperkeratoza • Pojava bradavica • Ekcematozne promene. albumini. oštećenja jetre i bubrega 2. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Opšti pregled. leukocita i količina indirektnog bilirubina. GUBITAK PAMĆENJA I PROMENE LIČNOSTI SPLENOMEGALIJA SA ZNACIMA HRONIČNOG HEPATITISA HRONIČNI NEFRITIS OŠTEĆENJE MIOKARDA I PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA HEMATOLOŠKI POREMEĆAJI POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK KARCINOMA KOŽE.za 24h . 8. ARSENSKA POLINEUROPATIJA • Parastezije • Bolne senzacije U težim slučajevima • Gubitak dubokog senzibiliteta i motorne paralize. Korekcija disbalansa vode i elektrolita 6.Navedene smetnje se javljaju u manjem stepenu. 3. Penicilamin) 3. 6. 5. LEČENJE 1. 111 . jetri. Povećana koncentracija arsena. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca). 2. Dekontaminacija kože pranjem 5.4 dana Blaži oblik trovanja . metilarsenske i dimetilarsenske kiseline i arsenobetaina u urinu. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija arsenu ili njegovim jedinjenjima. 7. Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza. Jetra II . Povećan broj BPE. alkalna fosfataza. LEUKEMIJE I LIMFOMA OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici trovanja sa neznatnim manifestacijama na koži i sluzokožama i bez znakova sistemskih delovanja ne ostavljaju trajnije posledice i neumanjuju radnu sposobnost. PROMENE NA ANDEKSAMA• Trofičke promene na noktima • Mesove pruge (sivo-bele pruge širine 1-2mm uz matriks nokta) • Trofičke promene na kosi • Alopacija. traheitis i bronhitis. JETRE. Laboratorijska ispitivanja (bilirubin. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 2. Povećana koncentracija arsena u krvi. Helati (BAL. 2. 3.CNS • Glavobolja i Letargija • Kvadriplegija • Delirijuma • Konvulzija i Koma • Poremećaj vida • Smrt . hematopoeznog i nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja pomenutih organa i sistema. Lečenje plućnog edema. transaminaze. 4. 9. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje arsenom nisu sposobne za rad sa arsenom ili njegovim jedinjenima. na koje se mogu nadovezati pareze i paralize i oštećenje bubrega. Klinička slika trovanja sa karakterističnim promenama na koži i oštećenjem: I . PROMENE NA SLUZOKOŽAMA • Oštećenje i perforacija membranoznog septuma u nosu • Hronični faringitis. kosi i noktima. Teža trovanja sa sekvelama na koži.Bar dva od sledeća tri organa i sistema • Srce • Bubrezi • Nervnog sistema (arsenska polineupopatija) RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.

Nerastvorljiv u vodi.Miris izdahnutog vazduha na beli luk • Smrtnost je visoka i do 75%.Hipotenzija. nerastvorljiv.tamnocrveni prah. Konvulzije. TROVANJE FOSFOROM Beli (žuti) fosfor . neisparava i praktično se neresorbuje. Kasnije se bolovi pojačavaju. OŠTEĆENJE KOŽE (Opekotine i Koagulaciona nekroza) • Žuti fosfor i kiseline fosfora IRITACIJA SLUZOKOŽE RES-a I GIT-a • Pri ekspoziciji Fosfornim oksidima i halogenidima KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE 1. duboke.nastaju pri kontaktu kože sa žutim fosforom (bolne. Ako se preživi četvrti dan obično dolazi do ozdravljenja.Manje su izražene nego pri akutnom trovanju. Dekacifikacija i Rarefrakcija) Kod hronične ekspoziciji kao posledica poremećaja cirkulacije u kostima zbog oštećenja krvnih sudova. Sekundarne infekcije ovako izmenjenih kostiju dovode do nekroze i sekvestracije sa periostalnom reakcijom. ingestijom i transkutano.Muka. bubrega i miokrada • Oštećenje krvi i krvotvornih organa • Ulceracije i krvarenja u GIT-u • Oštećenje nervnog sistema • Edem pluća i kongestija • Hiperemija OŠTEĆENJE KOSTIJU (Osteoporoza.6. HRONIČNO TROVANJE Nekroza vilice U početku se javlja hipersalivacija. Kontaktni dermatitis . Ima veliki afinitet prema O2 pa je jako reduktivno sredstvo. javlja se otok desni i hronični apscesi ređe fistule. ELIMINACIJA Eliminiše se izdahnutim vazduhom. Promene na jetri i bubrezima . U prehrambenoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Beli fosfor se može uneti inhalacijom. bol u karioznim zubima i ponekad crvena mrlja na bukalnoj sluzokoži.meka kristalna masa koja na svetlosti žuti i spontano se pali na 300 C pri čemu se stvara fosfor-pentoksid.Kod ponovljene inhalacije. Rengenski se vidi osteoporoza i nekroza.Pečenje i grbanje u nosu i ždrelu • . 6. Oligurija -Poremećaj KVS-a . Cirkulatorni kolaps -Poremećaj RES-a -Dispneja -Poremećaj CNS-a -Tetanija. pljuvačkom i neznatno preko bubrega. Proces se može proširiti na orbitu pa čak i na meninge što se obično završava letalno. Pri proizvodnji fosfora U industriji petroleja (kao katalizator) U pirotehnici (za vojne svrhe) U industriji veštačkih fosfornih đubriva Kao pesticidi (organofosforna jedinjenja) U industriji šibica. PRI KONTAKTU SA KOŽOM • Opekotine II i III stepena. fetor ex ore. Povraćanje i Dijarea . TOKSIKODINAMIKA BLOKADA ĆELIJSKOG DISANJA (Oksidativne fosforilacije) • Usled blokade enzima što dovodi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. PRI INHALACIJI • . Crveni fosfor .Abdominalni bol i Hematemeza . masi i proteina sa redukcijom glikogena i depozicijom masti. PRI INGESTIJI • U prvim satima iritacija GIT-a . endotelu kapilara i jetri.Kod hronične ekspozicije Tetrafosfornom trisulfidu.Petehije i ekhimoze. Hipoglikemija. Najčeće je 112 .Kašalj • . a rastvorljiv u mastima. Dugotrajni procesi dovode do teških deformacija i nakaznosti.Dispneja • .Stezanje u grudima • .U težim slučajevima • . sporo zarastaju) • Koagulaciona nekroza. • Nakon 2-3 dana bez simptoma javlja se -Hepato-renalna insuficijencija -Žutica. 3. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Stupor. Razvija se: • Masna infiltracija i nekroza jetre. 5. Crveni fosfor se zbog neastvorljivosti praktično ne resorbuje. Isparava na sobnoj temperaturi dajući pare fosfor-trioksida mirisa belog luka. 2.Toksični edem pluća .Hemijski bronhitis i Astma . celuloze i papira U proizvodnji sapuna i deterdženata 8.nastaju pri kontaktu kože sa kiselinama fosfora 3. 4. 7. DISTRIBUCIJA Prenosi se krvlju verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu. Koma • . zahvaćena donja vilica zbog lakog prodora bakterija kroz kariozne zube u kost. 2.

Eksangviotransfuzija i hemodijaliza mogu biti od koristi. U nuklearnim reaktorima . DISTRIBUCIJA Deo berilijuma koji pređe u cirkulaciju transportuje se vezan za proteine plazme i najvećim delom se distribuira u jetru. kreatinin) • Promene u krvnoj slici i elektrolitima • EKG . 5. U automobilskoj. Krv i krvotvorni organi 6. Korigovati disbalans vode i elektrolita. Pri inhalaciji . albumini. transaminaze. 3. U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi 7. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje fosforom nisu sposobne za rad sa fosforom ili njegovim jedinjenjima kao ni za rad u zoni izloženosti hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama i drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. reaktora. Nervni sistem 5.izrada motora. IZVORI EKSPOZICIJE 1. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici akutnog trovanja sa neznatnim nadražajem kože ili sluzokože GIT-a i RES-a bez znakova sistemskih dejstava ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija fosforu ili njegovim jedinjenjima. opruga. nespecifične promene na ST segmentu i T-talasu LEČENJE 1. avionskoj i kosmičkoj industriji . 3. 4. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima bar dva od sledećih šest organa i sistema: 1. Teži oblici akutnog trovanja pri kojima posle akutne faze perzistiraju znaci oštećenja jetre. Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . 7. ležišta i kočnica. 6. U vojnoj industriji . transaminaze.sprovesti terapiju protiv toksičnog edema pluća. 2.EKSPOZICIONI TESTOVI • Povećana koncentracija fosfora u krvi i urin • Znaci oštećenja jetre i bubrega (bilirubin.za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. 3. Pri ingestiji . Srce RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. a manjim delom se koristi kao slobodni metal i kao oksid.promene u obliku akutnog infarkta miokarda. Jetra 3. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin. Dobija se iz rude Berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. 5. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Glavni put unosa u organizam jeste inhalacija (preko GIT-a i kože beznačajno). kreatinin) Radiografija donje vilice na 5 godina posle desetogodišnje ekspozicije 7. bubrega ili RES-a umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije zahvaćenih organa. TROVANJE BERILIJUMOM Berilijum je zemnoalkalni metal poznat po svojoj lakoći i visokoj otpornosti na istezanje i koroziju. Korigovati poremećaj funkcije jetre.Provokacija povraćanja i ispiranje želudca. bubrege i kosti. albumini. a opekotina bakarsulfatom ili kalijum permaganatom. 2. održati normalnu glikemiju i kalcemiju. Berilijum ima najveću primenu u raznim legurama (najčešće sa bakrom). KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 113 . U elektronici . 8. U izradi rendgenskih i laserskih cevi 6. alkalna fosfataza. Pri hroničnom trovanju promene na kostima u stadijumu osteoporoze i početna oštećenja jetre zahtevaju prekid dalje ekspozicije fosforu i drugim profesionalnim štetnostima koje deluju na ove organe. alkalna fosfataza. Nakon inhalacije veći deo se fiksira u plućima gde može da perzistira duže vreme. Bubrezi 4. bubrega i KVS-a. Kod hroničnog trovanja . Za izradu elktroda za zavarivanje.Ispiranje kože vodom.u proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje.Sanirati stanja u ustima. 2. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema.meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona 4. Kosti (fosforna nekroza vilice) 2. Pri kontaktu sa kožom . Fosforna nekroza kostiju leči se hiruški.

Konjuktivitis.Eritem.ELIMINACIJA Najvećim delom stolicom. posebno alkalnu fosfatazu. Alergiski kontaktni dermatitis . Akutni pneumonitis . • Kože . REMETI METABOLIZAM FOSFATA Inhibirajući važne enzime.Pojava anemije. Ispitivanje funkcije jetre (proteinogram hiperglobulinemija) 5. Biološko poluvreme je dugo zbog odlaganja berilijuma u skeletu i plućima. • Jetre .Degeneracija i nekroza hepatocita. Testovi inhibicije makrofaga i blastne transformacije limfocita .Izražen kašalj .Verovatno izazvan berilijumom iz keramičkih proteza. čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti.Gubitak težine . DOVODI DO OŠTEĆENJA • Pluća . bronhitisom ili fibrozom Hronična berilioza može proticati bez simptoma ili brzo progredirati u tešku insuficijenciju. manjim delom urinom.Osteoartropatije . KLINIČKA SLIKA AKUTNA BERILIJUMSKA BOLEST Nazo-faringitis . Traheo-bronhitis .Zapaljenjske i fibrozne promene sa ili bez granuloma.U početku Fibroza pluća . Papule i Vezikule praćene Svrabom Alergiski stomatitis . ulkus i granulomi u koži (ponekad) KOMPLIKACIJE . Bolest može da se komplikuje trajnim oštećenjem disajnih organa. Obično počinje posle neke infekcije.Gušenje . Kao komplikacija je moguća pojava spontanog pneumotoraksa i razvoj hroničnog plućnog srca. Tačkasta krvarenja. • BIOPSIJA PLUĆA. Pozitivna kožna proba sa berilijumom .Gušenje pri velikom naporu .Osteoskleroza kostiju karlice. 2. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. pri čemu se lakši oblici povlače bez rezidua.Vidi se granulomatozna. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija).Hepatosplenomegalija .za dokazivanje hipersenzitivnosti (ne preporučuju se). nakon 10-tak godina od početka ekspozicije. Pojačana bronhovaskularna šara (Radiološki). INHIBIRA REPLIKACIJU I PROLIFERACIJU ĆELIJA Dejstvom na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina. ulceracije korneje i alergiski blefaritis Oporavak od akutne berilioze traje 2-6 nedelja po prekidu ekspozicije. ulkus i granulomi u koži. • Oka . Razlikujemo ćetiri kliničke varijante ove bolesti ASIMPTOMATSKI OBLIK . Niskotonski vizing (Auskultatorno). Konjuktivitis. difuzna intersticijalna fibroza.Promene na radiografiji pluća BLAG OBLIK .Pneumotoraks TOKSIKODINAMIKA ALERGOGENO DEJSTVO Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijum alergogene prirode.Izražena kaheksija .Težak neproduktivni kašalj . • Hematopoeznog sistema . Povećana koncentracija kalcijuma u krvi i urinu • RTG PLUĆA .Rtg promene na plućima TEŽAK OBLIK .za dokazivanje hipersenzitivnosti.Znaci oštećenja desnog srca . operacije ili trudnoće. Detektuje se u urinu i 20 godina nakon prekida ekspozicije. Moguća perforacija nosne pregrade. HRONIČNA BERILIJUMSKA BOLEST Javlja kod 1-5% eksponovanih radnika. • Kosti . EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Kontaktni dermatitis.Artralgije i malaksalost . Prekid dalje ekspozicije i hospitalizacija 114 .Neproduktivni kašalj . 4. Fisure i ulceracije. • Kore nadbubrega.Dermatitis.Neproduktivni kašalj Substernalni bol i Dispneja.Kalkuloza bubrega-komplikacija SREDNJE TEŽAK OBLIK .Kalkuloza bubrega .Otok i hiperemija mukoze. Određivanje berilijuma u biomaterijalu (urinu). 3. Blefaritis. LEČENJE 1.Kasnije (Septalna bez stvaranja granuloma).

a manji deo putem žuči i GIT-a. 4. Inhalacija selena .Edema pluća . 2. Deponuje se u bubrezima. jetri i mišićima. Metilisani selen prolazi kroz placentnu.Limfadenopatija . • Kod lakšeg akutnog trovanja sa izolovanom simptomatologijom gornjih disajnih puteva i oka bez komplikacija radna sposobnost je očuvana. 6. MDK za selen je 0.Promene na koži . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE SELENOM Za sada u literaturi ne postoje opisani slučajevi akutnog trovanja elementarnim selenom. • Kod težeg akutnog i kod hroničnog trovanja (profesionalno oboljenje) nisu sposobni za rad u uslovima ekspozicije berilijumu. Javlja se u 6 alotropskih modifikacija. 5.Blastna transformacija limfocita Toksikološki dokaz o prisustvu berilijuma u biomaterijalu (uzorcima tkiva ili urina). • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti.kod hroničnog trovanja četo doživotno. jetru. njegovom jedinjenjima i drugim toksičnim materijama koje mogu pogroršati funkciju oštećenih organa. 3.selenski bubanj u fotokopir aparatima KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija berilijumu ili njegovim jedinjenjima. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za Er.sredstvo za vulkanizaciju U industriji stakla.zbog fotoelektričnih svojstava Radnici u fotokopirnicama . Fibrozom pluća ILI 2. Gradi veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja od kojih je najtoksičniji Selenvodonik. kao ni za poslove sa znatnim fizičkim naprezanjem. srce i nervni sistem 8. bubrega i CNS-a • • 115 .1 mg/m3. Po svojim osobinama blizak je sumporu. 7. .u kojima je selen primesa sumporu U metalurškoj industriji . keramike i plastike . 2.2.gde se koristi kao pigment U farmaceutskoj industriji . podaci o njegovom toksičnom dejstvo potiču iz eksperimenata na životinjama. Da postoji klinička slika trovanja sa 1.aktivni sastojak šampona protiv peruti i preparata za nadoknadu selena U industriji pesticida i veštačkog đubriva koristi u sredinama sa niskim sadržajem selena u zemljištu U elektronskoj industriji za proizvodnju fotoćelija . Nerastvorljiv je u vodi. • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.Oštećenje jetre. njegov manjak dovodi do raznih poremećaja od kojih su najpoznatija endemske osteoartropatija i miokardiopatija. 3. • Ukoliko dođe do brzog napredovanje bolesti sa pojavom komplikacija kao što je hronično plućno srce postoji potpuni gubitak radne sposobnosti Kada se osvetli dobar je provodnik električne struje dok mu je provodljivost u mraku daleko manja. Oštećenje bar dva od sledeća četiri organa ili sistema . 2. • TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Selen se apsorbuje iz digestivnog trakta i preko pluća. ELIMINACIJA Najveći deo selena (75%) eliminiše se urinom. U jetri se vrši metilacija selena.ponekad Ingestija selena .Znaci nadražaja RES-a . Deluje nadražajno na kožu i sluzokože Oštećuje andeksa kože (kosa. bubrege. Pri prerada sulfidnih ruda . nokti) Oštećuje pluća. 8.kao aditiv za povećanje tvrdoće u proizvodnji čelika Pri proizvodnji gumenih kaiševa i gumenih omotača kablova .Promene u jetri . Kortikosteroidna terapija . IZVORI EKSPOZICIJE 1.Lezije u GIT-u. Opšti pregled Upitnik za hronične respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 2 godine posle petogodišnje ekspozicije TOKSIKODINAMIKA 1. 3. TROVANJE SELENOM • Selen je esencijalni nemetal.

Oštećenje centralnog nervnog sistema RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Emfizem pluća sa smanjenjem FVC za više od 20% u odnosu na vrednosti pri zapošljavanju 2.za izradu legura 2. Oštećenje bubrega 4. kreatinin) Neuropsihijatrijski pregled (na godinu dana) HRONIČNO TROVANJE SELENOM 1. TROVANJE HROMOM Izuzetno tvrd. Česta krvarenja iz nosa 4. 3. otporan na koroziju. a radna sposobnost za druge poslove zavisi od stepena tih oštećenja.Ređe • Poremećaji plućnih funkcija . Za hromiranje i galvanizaciju . Hromati. U tekstilnoj i kožarskoj industriji . Od posebnog toksikološkog značaja su šestovalentna jedinjenja. 116 . dozvoljava se rad u istim uslovima uz kontrole na 6 meseci. za rad u zoni izloženosti respiratornim iritansima.metalnih predmenta 3. kardiotoksičnim. U litografiji i izradi fotografija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. rastegljiv metal. Povraćanje. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin.AKUTNO TROVANJE SELENVODONIKOM INHALACIJA SELENVODONIKA • Iritacija gornjih disajnih puteva • Iritacija konjuktiva • Pojave metalnog ukusa u ustima • Dispneja . albumini. INGESTIJA SELENVODONIKA • Mučnina i Povraćanje • Proliv • Abdominalni bol • Hipotenzija • Depresija RES-centra i Apneja • Asistolija i Smrt • Opadanje kose . U prirodi se nalazi u oblku raznih jedinjenja (Hromiti. Osećaj neprijatnosti i nervoze Može doći i do pojave • Temora • Crvenila lica • Glavobolje • Vrtoglavice • Bolova u mišićima EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija selena u krvi i urinu. transaminaze. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija selenu ili njegovim jedinjenjima. alkalna fosfataza. 2. Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa selenom ili njegovim jedinjenjima. U topionicam . • Visoke doze vitamina C . Oštećenje jetre 3. Nakon završetka lečenja i sprovedene rehabilitacije ukoliko nema posledica trovanja. LEČENJE • Ingestirani otrov odstraniti provociranim povraćanjem ili gastričnom lavažom. Na koži eritem i dermatitis 5.pretvaraju selenite u elementarni oblik selena. 9. Bele pruge na noktima i Pojava zanoktica 3. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Esencijalni je oligoelement biljaka i životinja. Oštećenje perifernog nervnog sistema 6. sjajan. nefrotoksičnim materijama kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. Sluzokoži nepca bledoružičasta sa pegicama 6. Muka.Kasnije • Plućni edem i Pleuromedijastinum .Koji dugo perzistiraju Nema sistemskih efekata jer zbog oštrog i neprijatnog mirisa radnici brzo napuštaju radnu prostoriju. Metalni ukus u ustima 9. • Da postoje bar tri od navedenih šest poremećaja: 1. • Lečenje kardiovaskularne i respiratorne insuficijencije.desetak dana nakon trovanja • Izdahnuti vazduh ima miris na beli luk U slučaju trovanja neophodan je prekid ekspozicije u trajanju od 3 meseca. Gađenje. Gubitak apetita 7. Zadah na beli luk 8. U slučaju da zaostanu oštećenja organa i sistema radnik trajno nije sposoban za rad sa selenom.za bojenje i štavljenje 4. Gubitak kose 2. hepatotoksičnim. Oštećenje srca 5. Hromidi) najčešće u trovalentnom obliku.

Hemoragijska dijateza . mišiće. hepatične i KVS funkcije 9. 2. KONJUKTIVITIS I KERATITIS HROMNA ENTEROPATIJA HEPATITIS NEFRITIS OŠTEĆENJE KRVOTVORNIH ORGANA KARCINOM PLUĆA HROMNI DRMATITIS TOKSIKODINAMIKA ŠESTOVALENTNI HROM (Cr6+) Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Iritativni i alergijski dermatitis . Kancerogeno dejstvo. 1. Prolivi .5. Distribuira se u jetru.Stezanjem iza grudne kosti . 9.Hromni ulkus Konjuktivitis i Keratitis Astma Usled alergogenog dejstva šestovalentnog hroma Zapaljenje sluzokoža GIT-a . 9. Oštećuje miokard 5. Želudačni sok ga brzo redukuje u Cr3+ koji se slabo apsorbuje -oko 10%. • • • • • EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija hroma u krvi i urinu. ELIMINACIJA Nakon inhalacije glavni put izlučivanja je preko stolice. Bol u trbuhu.Konvulzije.Groznica i gubitak telesne težine . 2. FARINGITIS I BRONHITIS CHR. 3.koma . 6.Degeneracija i nekroza proksimalnih distalnih tubula 3. 8.šestovalentni hrom je dokazani kancerogen.Ulcerozni gastritis. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za transferin seruma. 7. 3. Oštećuje jetru . Oštećuje krvotvorne organe 6.Nekroza i degeneracija hepatocita 4.KVS-šok .Smrt HRONIČNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM 1. TOKSIKOKINETIKA ŠESTOVALENTI HROM (Cr6+) APSORPCIJA Najčešće u gornjim delovima RES-a (u donjim delovima se redukuje u Cr3+ čija je apsorpcija slabija) i preko kože. 5. 10. TROVALENTNI HROM (Cr3+) APSORPCIJA . enteritis (Hromna enteropatija) Zapaljenje sluzokože RES-a . Na taj način ulazi u eritrocite i Vezuje se za hemoglobin. LEČENJE 1. Povraćanje. bubrega i smrt KOD INGESTIJE . 6. a veoma teško u digestivnom traktu i kroz kožu DISTRIBUCIJA . Foklane pneumonije i Hemoragije 2. 4.Izuzetno teško prolazi ćeliske membrane KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM KOD INHALACIJE . a nakon ingestije Urinom.Oštećenja jetre i. Oštećuje bubrege .Trombocitopenija . 8.Oligurija do anurije .Kašalj . Neophodan je za metabolizam glikoze jer povećava aktivnost insulina i utilizaciju glikoze. Lokalne opekotina tretirati Na-bi-sulfatom 10. Faringitis. Izaziva Ca-pluća. Korekcija renalne.Slabo se apsorbuje u plućima.Koagulopatija.Grebanje u ždrelu . masno tkivo i kosti. 7. Bronhitis. Spaja se sa proteinima u površinskim slojevima kože stvarajući stabilne komplekse (nema dermatitisa).Muka. RINITIS. Eksangvinotransfuzija 8. Ulkusi kože dobro reaguju na kvarcovanje TROVALENTNI HROM (Cr3+) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI 117 . Prekid dalje ekspozicije Provokacija povraćanja i ispiranje želudca Alkalna diureza Terapija helatima i BAL-om (efekti nisu pouzdani) 5. slezinu.kasnije sa sukrvičavim ispljuvkom .Toksični nefritis .Gastroenteritis . U proizvodnji boja i za bojenje stakla U proizvodnji cementa U pirotehnici Za zaštitu drveta Za izradu glazura za keramiku Za izradu katalizatora 1. ALERGIJSKI DERMATITIS I ASTMA CHR. Lako prolazi kroz ćeliske membrane i u citoplazmi se redukuje u Cr3+.Pleuritis .Insuficijencija jetre -U toku prva 4 dana . Peritoneumska hemodijaliza 7.Fokalne pneumonije sa hemoragijama . Hemodijaliza . 4.kod renalne insuficijencije 6.Rinitis. 2.

kao i drugim respiratornim i kožnim iritansima. U prirodi se javlja u nultom i dvovalentnom obliku. 2. Rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina primarnog rak bronhija i pluća EKSPOZICIONI TESTOVI 1. pravljenje keramičkih glazura i emajla 7. Ako ulkus recidivira i ako su u pitanju alergiske manifestacije (alergiski dermatitis. iako su nedovoljno jasne posledice njegovog nedostatka. bakrom i hromom 4. U izradi nikl-kadmijumskih baterija 6. a kod povećane ekspozicije višak se izlučuje urinom. kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 3.pri ekspoziciji visokim nivoima rastvorljivih soli nikla. Otporan je na atmosferske uslove.• Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. TROVANJE NIKLOM Nikl je beli. zavaruje. ELIMINACIJA Nikl se izlučuje stolicom. Jetra (degeneracija i nekroza hepatocita) 3. srebrnasto sjajni metal koji se lako polira. jetri. • Trajna perforacija nosne pregrade nije kontraindikacija za rad u prisustvu hroma.Hiposmija do anosmije Praćena Bronhitisom. valja i izvlači u žice. HRONIČNO TROVANJE Kontaktni dermatitis Hronični rinitis i sinuzitis Intersticijalna fibroza pluća Prolazna nefrotoksičnost Maligna oboljenja RESa Iritativni i Alergijski Erozije . • Kod ulceracija u digestivnom traktu potreban je prekid dalje ekspozicije i ograničavanje radne sposobnosti za veće fizičke poslove. • Kada pri hroničnom trovanju postoje oštećenja respiratornog sistema. ređe Astmom RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. dok je apsorpcija preko kože minimalna ali značajna zbog mogućeg kontaktnog alergiskog dermatita. astma) neophodan je trajni prekid ekspozicije hromu. a zavisno od stepena oštećenja radnici nisu sposobni za rad sa respirtornim iritansima. bubrezima i mozgu. jetre i bubrega potreban je prekid ekspozicije. Određivanje nikla u krvi i urinu Određivanje nikla u mukozi nosa Invanzivna metoda koja se retko primenjuje - 118 . hromni ulkusi) 2. Kao nagrizajuće sredstvo pri bojenju TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Inhalacija je glavni put ulaska u organizam. U proizvodnji aparature otporne na alkalije . 2.u hemijskoj industriji 3. TOKSIKODINAMIKA 1. Opšti pregled. Nikl je esencijalni element. Za izradu galvanskih kada 8. U proizvodnji legura sa gvožđem. regionalnim linfnim čvorovima. Ima tendenciju kumulacije u plućima. 2. DISTRIBUCIJA psorbovani nikl transportuje se plazmom vezan za makroglobuline. hepatotoksičnim i nefotoksičnim materijama. U elektrogalvanizaciji 5. baze i mnoge organske materije. Za niklovanje drugih metala 2. Iritativno dejstvo na kožu i sluzokožu res-a i oka Alergogeno dejstvo na kožu Kancerogeno dejstvo KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije .Perforacija nosne pregrade Ulceracije. IZVORI EKSPOZICIJE 1. • Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa hromom ili njegovim jedinjenjima. Posebno opasno jedinjenje nikla je niklkarbonil gas koji izaziva teška akutna trovanja (Vidi gasovi). Koža (hronični alergijski drmatitis. Mogu se javiti znaci iritacije kože i sluzokože . • Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima bar tri od navedenih pet organa ili organska sistema: Respiratorni (perforacija nosne pregrade) 1. Bubrezi (degeneracija i nekroza tubula) 4. 4. 3.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija hromu ili njegovim jedinjenjima. Moguća je i apsorpcija preko GIT-a. GIT (Hromna enteropatija) KLINIČKA SLIKA AUTNO TROVANJE Akutna toksičnost nikla i njegovih jedinjenja (izuzev karbonila) je mala. Za bojenje stakla. ORL pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije Laboratorija (kreatinin) 10.

fibroza pluća. nikla. dovoljno je dug da se jave simptomi prvog radnog dana – „groznica u ponedeljak“.Bolest se ispoljava prvog dana nakon prekida ekspozicije od nekoliko dana. Respiratorni (perforacija nosne pregrade. malaksalosti umora i iscrpljenosti. Prekid ekspozicije za vikend. pluća. a temperatura može biti povišena i do 39°C. Objašnjava se delovanjem svežih oksida na pluća gde zbog velike kinetičke energije i električnog naboja oksida dolazi do deskvamacije ćelija i denaturacije proteina alveola. selena. tranzitorne insuficijencije nadbubrega i/ili pokretanja imunoloških mehanizama. amože i oksidima kadmijuma. 119 . Privremeni prekid ekspozicije 2. bolove u trbuhu. 3. Hronična alergiska oboljenja kože i astma Radnik nije sposoban za dalji rad sa niklom i njegovim jedinjenjima. iza toga nastaje dubok san iz kojeg se radnik budi potpuno oporavljen. KLINIČKA SLIKA Karakteristično je da do ataka ne dolazi kada su kratki intervali između ekspozicija. Lečenje komplikacija RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Kod dermatita • Kortikosteroidne kreme i masti • Antibiotici • Obloge 3% Acidi borici • Sedativi II . radna sposobnost je očuvana. au težim slučajevima i pneumonija. antimona. PATOGENEZA Nije u potpunosti razjašnjena.Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od ishoda livačke groznice. kao i asimptomatska erozija sluzokože nosa i perforacija nosne pregrade sa dobrom epitelizacijom ruba ne umanjuju radnu sposobnost Kod erozija sluzokože nosa praćenih krvarenjem . larinksa karcinomi) Za kontaktni dermatitis . srebra i berilijuma.Prekid ekspozicije od 3-6 meseci uz rad na drugim mestima bez kontakta sa iritansima. LEČENJE Terapija je simptomatska. Simptomatska terapija (respiratorna reanimacija i dr.AKUTNO TROVANJE 1. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . bronhitis. Nakon latencije od 4 -8 h javljaju se simptomi u vidu bolova u mišićima. Koža (dermatitis . Nakon potpune sanacije promena radnik može nastaviti rad na svom radnom mestu. sinusa. astma) 2. miokardu i nervnom sistemu umanjuje radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja pomenutin organa i sistema. U tipičnim slučajevima u krvnoj slici javlja se tranzitorna leukocitoza (DDg značaj prema influenci ili početnim znacima teških toksičnih oštećenja pluća nekim metalima). 4. hiperemije konjunktiva. kao ni za rad sa drugim alergogenim materijama kao što su kobalt i hrom. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakše akutno trovanje bez posledica.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija niklu ili njegovim jedinjenjima. nelagodnosti. uglavnom cinka i bakra. ali je u slučaju recidiva neophodan trajni prekid ekspozicije niklu i jedinjenjima nikla. ako nema sekvela. aluminijuma. nadražaj sluzokože gornjih disajnih puteva. 2. koji prodorom u krvotok deluju pirogeno kao strane belančevine ili zbog oslobađanja pirogenih materija iz leukocita. jetri. Izražene hronične promene na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili hronični bronhitis Promena radnog mesta i raspoređivanje na radna mesta gde nema visoke zaprašenosti ili iritanasa. groznice manjeg ili većeg stepena. drhtavica traje 1-3h. lako uvećana i bolno osetljiva jetra.LEČENJE I .) 3. žive. Teže akutno trovanje sa sekvelama na RESu. Objektivno u napadu se zapaža hiperemija konjunktiva.HRONIČNO TROVANJE 1.iritativni ili alergijski) 3. Oboleli imaju nagon na povraćanje. Sluzokože (nosa. odnosno razvija se neka vrsta „imuniteta“. Opšti pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome ORL pregled Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije LIVAČKA GROZNICA Nastje kao posledica udisanja dimova ili para metalnih oksida in status nascendi. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima sledeća TRI organa ili organska sistema: 1. tremor i midrijaza. Trajni prekid ekspozicije 2.

Toksikodinamike 5. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata U hemiskoj i farmaceurskoj industriji Pri hlorisanju vode za piće Pri dezinfekciji zagađenih voda Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila U drvnoj industriji A . Vodonik b) Hemijski zagušljivci 1. Nitrozni gasovi 2. Hematološki 7. 4. Udisanjem nadražljivaca pri njihovom kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajuće kiseline ili baze sa kaustičnim delovajem na gornje delove RES-a. Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa 2. Sumporvodonik C . Fluor 3. Fozgen B . Halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima 2. Cijanidi 3.TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA 120 TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Hlor prodire u organizam inhalacijom. dok nadražljivci koji su slabije rastvorljivi u vodi (azotni oksidi. . Karbonil nikl D . 3. Resorpcija gasova može dovesti do metaboličke acidoze sa smanjenjem alkalne rezerve krvi. Toksikokinetike 4. Cijanom ili njegovim jedinjenjima Nadražlljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi (hlor. Arsenvodonik 2. Fozgen) toksičnost ispoljavaju pretežno na donjim disajnim putevima. Metan 4. neprijatnog mirisa koji guši i nadražuje. Pema svom dejstvu na organizam trovanja gasovima se mogu podeliti na sledeći način: A . Pod pritiskom prelazi u žuto-zelenu tečnost. Hlor 2. Hepatični 6. Ugljen-monoksidom 5. Klinička slika akutnog trovanja predstavlja skup sindroma među kojima mogu dominirati: 1. Respiratorni 2. stvaranja metahemoglobina i oksiazothemoglobina i vazodilatacije. Vrlo visoke koncentracije nadražljivaca dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija. Individualnih karakteristika otrovanog. Fosforvodonik 3. Tečni hlor pri isparavanju daje sa vodenom parom hlorovodoničnu i hipohlornu kis. Klinička slika zavisi od 1. 6. TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA TROVANJE HLOROM Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas. Neuropsihički 4. Nadražajem simpatikusa dolazi do vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih sudova u plućnom krvotoku. Ugljenmonoksi 2. Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do oštećenja epitelnih ćelija alveola i endotelnih ćelija kapilara sa oslobađanjem endogenih amina i povećanja propustljivosti sa ekstravazacijom plazme i celokupne krvi u alveole (Toksični edem pluća).TROVANJA GASOVIMA Akutno trovanje gasovima ima značajno mesto u profesionalnoj patologiji.NADRAŽLJIVCI a) Gornjih disajnih puteva 1. Ugljendioksid 2. sumpordikosid. Kardiovaskularni 3. a u zavisnosti od koncentracije nastaje slabiji ili jači nadražaj sluzokože. 5. Amonijak b) Donjih disajnih puteva 1.ZAGUŠLJIVCI a) Prosti zagušljivci 1. Sumorom ili njegovim jedinjenjima 3. Gastrointestinalni 8.ORGANOMETALNI GASOVI 1. 2. Azot 3.ANESTETICI Kao profesionalna priznaju se trovanja: 1. amonijak) svoje toksične efekte pretežno ispoljavaju na gornjim disajnim putevima. Štetnog gasa 6. paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca. Sumpordioksid 4. Poremećaji acido-bazne ravnoteže. IZVORI TROVANJA 1. Dužine izloženosti 3. Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl. Azotnim jedinjenjima 4. Renalni 5.

Laringospazam . U ovom periodu treba izbegavati i teško fizičko naprezanje i nepovoljne klimatske faktore.Hronični bronhitis . prašinom i drugim materijama koje nadražuju disajne puteve.Presanak disanja . skidanje. 2.Vazokonstrikcije na periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u plućima. Faringitis i Laringitis . BROM) ILI NJIHOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima. -Reakcije sa SH-grupama i disulfidnim vezama proteina . 4.Iritacije kože (Hlorne akne) 121 .Posle 2-3 sata SREDNJE TEŠKO AKUTNO TROVANJE . LATENTNI STADIJUM . JOD.Cijanoza . 3. Povraćanje i Dijarea KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM ELEMENTIMA (HLOR.Nakon 6-24 h .Crvenilo grla .Smrt TEŠKO AKUTNO TROVANJE 1.Cijanoza .Gađenje.imaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionu nekrozu).Iritacije gornjih disajnih puteva.LAKO AKUTNO TROVANJE TRANSFORMACIJA U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim putevima nastaju hlorovodonična kiselina i hipohlorasta kiselina koja se dalje razlaže na hlorovodonik i nascentni O2.Kratak grčeviti ekspirijum .) 1.Bol iza grudne kosti .Jak strah 3. Fizička opterečenja su ograničena i zavise od stepena poremećaja plućnih funkcija.Ostvaruju gas hlor.Osećaj gušenja .Zaustavljanje disanja na nekoliko sekundi .Bol u trbuhu FLUOR. 2. Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože RES-a i oka Dolazi do oštećenja alveolokapilarne membrane sa oslobađanjem endogenih amina i ekstravazacijom plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor i alveole što dovodi do Toksičnog edem pluća.Cijanoza .Nekontrolisani pokreti .Spazmodični kašalj . Kod hroničnog trovanja sa izraženim manifestacijama i u slučajevima nastanka trajnih sekvela na RES-u radnika treba trajno isključiti iz kontakta sa hlorom.Hlorne akne na koži . 3. Nadražaj simpatikusa .Šok . Isključenje daljeg kontakta sa hlorom je indikovano i u slučaju pojave kožnih oštećenja.Visoke koncentracije 4. hovodonična i hipohlorasta kiselina. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod lakog akutnog trovanja .Dispneja . površno i neregularno disanje . utopljavanje. antibiotici i dr.Cijanoza i Tahikardija . Refleksno zaustavljanje rada srca .Edem pluća .Dispneja . KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE . očiju i kože 2. STADIJUM EDEMA PLUĆA .Ubrzan puls . radnika treba privremeno udaljiti sa poslova gde postoji kontakt sa hlorom i drugim nadražljivim gasovima i prašinom za izvesni period.posle završetka lečenja (traje i do 2 meseca).Gubitak svesti . Akutno trovanje Prekid dalje ekspozicije.privremena nesposobnost za rad traje 3-7 dana. Klinička slika trovanja sa hroničnim znacima . Hronično trovanje Simtomatska terapija TOKSIKODINAMIKA 1.Prestanak rada srca .Rinitis.ima nascentni kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov). AKUTNI STADIJUM . kao i nascentni kiseonik . hospitalizacija i apsolutni mir Osloboditi disajne puteve i pokušati sa veštačkoim disanjem Dati ovlaženi kiseonik što pre (u manjim koncentracijam i ne pod pritiskom) Medikamentozna terapija (bronhodilatatori.Opšta slabost .Muka i povraćanje -Ubzano i otežano disanje . nosu i ždrelu . -Kaustično dejstvo .Konjuktivitis i Blefaritis .Blagi emfizem HRONIČNO TROVANJE .Učestalo.Visoke koncentracije.Bronhitis . Refleksni spazam larinksa i bronhija sa paralizom disanja . Kod srednje teškog i teškog akutnog trovanja .Erozija zubne gleđi .Osećaj pritiska u grudima .Kašalj sa iskašljavanjem .Opstruktivni poremećaji plućnih funkcija (Usled intersticijalnog edema i bronhospazma) LEČENJE 1.Gastrointestinalni poremećaji .Glavobolja . kortikosteroidi. diuretici.Pečenje u očima. -Oksidativno dejstvo .Crvenilo vežnjača .Bez ili sa oskudnim simptomima . .

azottrioksid. NADRAŽAJNI STADIJUM 3.Otežano disanje 2. EKG . TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA Nitrozni gasovi su smeše azotnih oksida u različitim proporcijama. Poremećaji od strane KVS-a usled nadražaj simpatikusa . Koagulaciona nekroza u donjim disajnim putevima . Iritacija kože i sluzokože GIT-a. 3. Prolazi kroz četiri stadijuma: 1.Pod dejstvom nitrata • Vazodilatacija sa padom krvnog pritiska 6.Smrt u prvih 24 h 4. SPIROMETRIJA .Strah .Vrtoglavica . Ova reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida u vodi. 6. više odigrava u donjim disajnim putevima. RES-a I OKA 2.Gađenje i Povraćanje . Poremećaji od strane cns-a usled methemoglobinemije Methemoglobin se stvara reakcijom resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom nitroznih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokože) sa hemoglobinom. STADIJUM OPORAVKA .Zbog refleksnog zastoja disanja. LATENTNI STADIJUM . Znaci prolazne asfiksije . TROVANJE SA VEĆOM METHEMOGLOBINEMIJOM .Kašalj . rano inspirijumsko i ekspirijumsko pucketanje (kod izraženog edema).Pod dejstvom nitrata 7. zatvaranja glotisa i bronhospazma REVERZIBILNI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotmonoksid. 2. subhondralne skleroze i spongio skleroze sa kalcifikacijama ligamenta i tetiva. azot-tetraoksid i azot-pentoksid .Poremećaja GIT-a .Laka trovanja prođu za nekoliko sati .Povišena T .Somnolencija i Koma . LABORATORIJA .sa oštećenjem alveo-kapilarne membrane i ekstravagacijom tečnosti u alveole (Akutni respiratorni distres sindrom). hipoksija.Erozija zubne gleđi Kod ekspozicije fluoridima traži se i postojanje promena na kostima (fluoroza kostiju) u vidu osteo-periostalne reakcije.Tahikardija . drveta i papira Pri radu dizel motora Pri požarima U silosima • • • • TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitrozni gasovi u organizam prodiru kroz respiratorni trakt. 8. azot-monoksid. KLINIČKA SLIKA KOMBINOVANI OBLIK TROVANJA Javlja se kod udisanja smeše azotmonoksida i azotdioksida. Tr.Konvulzije i Koma .Intravaskularna hemoliza eritrocita ASFIKTIČKI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotdioksida.Dispneja .Uzbuđenje .Glavobolja .U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni linfni sudovi).Zujanje u ušima .Grebanje i pečenje u nosu.Nadražajni kašalj . 1.Teška traju nekoliko dana ili nedelja b) TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA 1. Pri proizvodnji anilinskih boja i celuloida Pri proizvodnji fotografskih filmova Pri proizvodnji azotnih đubriva Pri elektrozavarivanju i eksploziji mina Pri sagorevanju uglja. Le. 5. 1. hiperkapnija..Period bez simptoma u trajanju 2-24 h IZVORI EKSPOZICIJE 1. acidoza.Tahipneja . 3.Stezanja u grudima .Opstruktivno-restriktivni poremećaj ventilacije. 5. azot-suboksid. Smešu čine: azot-peroksid. kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. Oslobađanje histamina i slobodnih radikala • AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. 7. azot-dioksid.Znaci opterećenja desne pretkomore i hipoksije miokarada.Cijanoza .Malaksalosti . Blago anestetičko dejstvo .Retrosternalni bol . STADIJUM EDEMA . RTG PLUĆA . met-Hb – ponekad. gde a vlažnom površinom sluzokože grade azotastu i azotnu kiselinu.Iritacije sluzokože oka i RES-a (Kataralne promene) . Asfiktična sinkopa i šok .Povećan broj Er.Nema plućnog edema. grlu i očima . a oporavak je brz HRONIČNO TROVANJE Javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim koncentracijama azotnih oksida kao: 122 . Erozija zubne gleđi 4. Javlja se: 1.Teško opšte stanje . 4.

2. U reakciji sa vodom je nestabilan i daje CO2 i nascentnu HCl. emfizema ili astme. Pneumonija Hronični bronhitis Emfizem Astma Bronhiektazije Aktivacija TBC-žarišta IZVORI EKSPOZICIJE 1.Glavobolja . kiseonik Simptomatska terapija (kortikosteroidi. kardiotonici).Neproduktivni kašalj . Da postoje klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim efektima (kataralne promene) na: 1.Grebanje i pečenje u nosu i grlu .Površno i ubzano disanje .2°bezbojana uljana isparljiva tečnost mirisa na gnjilo voće. 5. TA pada . oštećenjem pneumocita tipa II nekroza intersticijalnih ćelija i kolaps alveola.Erozija zubne gleđi • zadacima na kojima postoji ekspozicija azotnim jedinjenjima.Glavobolja .Osećaj nedostatka vazduha . 5. 2. Sluzokoži RES-a i GIT-a 3. 3.Stezanje i bolovi iza grudne kosti . STADIJUM OPORAVKA . 2. TROVANJE FOZGENOM Fozgen .Hiperventilacija .Period bez simptoma. Povećana koncentracija methemoglobina KOMPLIKACIJE 1. Povećan broj eritrocita i lekocita u krvi 2. U metalurgiji za separaciju ruda Pri proizvodnji ketona Pri proizvodnji poliuretana Pri proizvodnji kaučuka i plastičnih masa Pri proizvodnji boja i sintetskih vlakana..Opšta slabost . diuretici. a pri visokoj T i na svetlosti CO i Cl2 Spada u najtoksičnije industrijske otrove. NADRAŽAJNI STADIJUM . Prekid ekspozicije.Zelene naslage na zubima .Opšta slabost . 4. kasnije produktivan) . Ukoliko se u tom periodu ne pojave kasne komplikacije u vidu hroničnog bronhitisa.Hronični konjuktivitis . antibiotici. LATENTNI STADIJUM . oštećenjem pneumocita tip I nastajee alveolarni i intersticijalni edem. a na T 8. Erozija zubne gleđi Prognoza je obično loša i pored sprovedene erapije.Diureza smanjena .Nastupa 2-3 dana nakon trovanja sa postepenim poboljšanjem stanja.Koža cijanotična ili pepeljasta 4. Hlorovodonična kiselina izaziva toksični edem pluća. Kod težih trovanja sa izraženim edemom pluća i prolaznim komplikacijama postoji privremena nesposobnost za rad u trajanju od 4-6 nedelja i prekid ekspozicije respiratornim iritansima u trajanju od 6 meseci. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Kod laših oblika akutnog trovanja postoji privremena nesposobnost za rad 5-15 dana.Površno i ubrzano disanje . Sluzokoži oka 2.Puls usporen 2. STADIJUM EDEMA .Dispneja . KLINIČKA SLIKA 1. bronhodilatatori. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Na sluzokoži donjih respiratornih puteva razlaže se na CO2 i HCl. utopljavanje.Nadražajni kašalj . • KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AZOTOM I NJEGOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije .Puls je ubrzan.Neurovegetativne smetnje .karbonil hlorid (COCl2) je bezbojan gas. Koži 4. 2.Uznemirenost . Česte su kasne komplikacije (kontrola za 6 meseci). bolesnik se može vratiti na ranije radno mesto. Pacijenti sa trajnim sekvelama ili izraženim manifestacijama hroničnog trovanja moraju trajno da prestanu da rade u prisustvu respiratornih iritanasa. Visoke koncentracije fozgena su citotoksične i izazivaju blokadu brojnih enzima u reakcijama sa amino. traje do 72 h 3.Grebanje i pečenje u očima i grlu .Povišena T . mirovanje.Cijanoza . sulfhidrilnim i imidazolskim grupamaproteina.Da je radnik radio na poslovima i radnim 123 . prekid unosa hrane..Pospanost . 3. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. hospitalizacija. a fizička aktivnost zavisi od plućnih funkcija. 6.Kašalj (suv. hidroksilnim. LEČENJE 1.Hiperemija sluzokoža . 4.Znaci iritacije sluzokže GIT-a (ređe) .

LABORATORIJA Hipoksija i hiperkapnija.Cijanoza I Znojenje . 10-25% .TROVANJA ZAGUŠLJIVCIMA a) TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA Deluju tako što svojim prisustvom u atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O2 i ugušenje nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. • 1. azot. pećinama. ne pod pritiskom. 6. KOMPLIKACIJE 1. 3. glavobolja. LEČENJE 1. utopljavanje. kardiotonici (kod slabosti srca) TOKSIKODINAMIKA • 1.Ataksija . bunarima. 1. Teži je od vazduha i ne gori. 3.Poremećaj mišićne koordinacije za finije pokrete .Gubitak svesti . bunardžije. 4. TROVANJE UGLJENDIOKSIDOM Bezbojan gas.Somnolencija . vodonik. krečanama. organskih đubriva i industriji gume U medicini za uklanjanje bradavica i pripremu histoloških preparata TOKSIKOKINETIKA Unosi se preko pluća (neznatno preko kože). hospitalizacija Kiseonik dati što pre. 3.Epileptiformi napadi (ponekad) KONC. kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. B . Ovde spadaju ugljendioksid. antibiotici. 2. 2.Laka dispneja . trapovima sa krompirom i voćem (rudari. 25-30% . 5. a kod izraženog edema rano IN i EX pucketanje. Kod dugotrajne ekspozicije može da se javi: opšta slabost.Tahikardija i porast TA . zatim hipokapnija i acidoza. blago kiselog ukusa. šampanjca.AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. U NISKIM KONCENTRACIJAMA Stimuliše respiratorni centar Pojačava rad srca Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi U VISOKIM KONCENTRACIJAMA Inhibira respiratorni centar Deluje kao anestetik Izaziva paralize mišića (posebno srčanog) Izaziva vazodilataciju Iiritira kožu i sluzokože OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Vrši se nakon godinu dana i zavisi od stanja plućne funkcije i KVS-a. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE KONCENTRACIJE 3-5% . 4. Bronho-pneumonije Infarkt i apsces pluća Tromboza i embolija – ređe Emfizem i astma Bronhiektazije i fibroza Aktivacija TBC-žarišta Stvara se u jamama. 2. RTG PLUĆA .Periodičnhi napadi grčeva . metan.) Javlja se posle požara i koristi se za gašenje požara (vatrogasci) Koristi se u proizvodnji piva.Smanjenje koncentracije pažnje i jasnog rasuđivanja KONCENTRACIJE 8-10% . Prekid ekspozicije. 3. 4. tunelima. anoreksija i nesanica. vinskim podrumima.Cirkulatorna insuficijencija .Komatozno stanje . Korekcija acido-baznog stanja Kortikosteroidi.Tahipneja . vulkanolozi. IZVORI TROVANJA • HRONIČNO TROVANJE Postojanje hroničnog trovanja je sporno. 4.Glavobolja . Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje pPO2 (poremećaji nastaju kada pPO2 padne na 1216%). bronhodilatatori.Smrt zbog srčanog zastoja 1.Vrtoglavica . 2. diuretici. speleolozi. apsolutno mirovanje. 3. Eliminiše se neizmenjen izdahnutim vazduhom. 5. 2.Pad krvnog pritiska . vinski rednici i dr.Smetnje vida KONC. šećera.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni limfni sudovi). 124 .

Javlja se . METABOLIČKI POREMEĆAJI Hiperglikemia i glikozurija. Hemoglobin u obliku karboksi-hemoglobina nije u stanju da prima i odaje kiseonik čime se smanjuje dopremanje O2 tkivima.CO u organizam prodire inhalacijom. 2.Nekroze mišića . OŠTEĆUJE BUBREGE . 4. SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKA U TKIVA . naročito u nervno i mišićno gde se vezuje za enzimime koji kao prostetičnu grupu imaju hem (Citohrom a3.Neurotoksičnost CO objašnjavaja se njegovim direktnim delovanjem na nervne ćelije. OŠTEĆUJE CNS .Oštećenja labirinta. Ocena radne sposobnosti zavisi će tada od stanja atakovanih sistema. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši slučajevi trovanja zahtevaju kraću poštedu od rada.Deo CO koji ostaje rastvoren u plazmi difunduje u tkiva. TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆUJE MIŠIĆE . Najznačajniji i najrašireniji zagađivač čovekove sredine i najvažniji profesionalni otrov. 3.Hipotenzije . reduciranim protokom krvi i hipoksemijom.Nekroza i Edem .Perivaskularni infiltrati 3. bezbojni gas. ELIMINACIJA Najveći deo CO se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom. poremećaj metabolizama fosfora.Nekardijalni plućni edem. lakši od vazduha. Ima ga u izduvnim gasovima automobila. 3.Edem papile i retinalna krvarenja 6. 1. P 450) čime remeti ćelisko disanje. kuhinjama i kupatilima na butan gas 8. 4. 2. formaldehida i karbida U šahtovima U kovačnicama. 2. Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrže ugljenik uz nepotpun pristup vazduhu. 6. 3. 5. a manji deo se oksidiše u CO2.Demijelinizacija . kroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima se vezuje za hemoglobin za mesto gde se normalno vezuje kiseonik stvarajući karboksi-hemoglobin. nafte i drveta Pri autogenom zavarivanju U proizvodnji papira.LEČENJE 1. eksplozivni. perionicama. OŠTEĆUJE ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE . U metalurškoj industriji (topionice. OŠTEĆUJE OKO . Nakon udisanja brzo difunduje 125 .U mišićnim ćelijama naročito u miokardu CO reaguje sa mioglobinom stvarajući Karboksi-mioglobin čime remeti ćelisko disanje što može da dovede do . TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM • • • Zapaljiv. b) TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA 1. livnice) U rudnicima uglja i plinarama Pri destilacija uglja. Teška trovanja mogu ostaviti trajne sekvele na KVS-u i Nervnom sistemu. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . IZVORI EKSPOZICIJE 1.Kardiomegalije 2.Akutne bubrežne insuficijencije sa hiperkalijemijom 4. 7.Aritmije . 5. TOKSIKOKINETIKA 1. MDK u vazduhu radne atmosfere je 58 mg/m3. do isčezavanjem kliničkih znakova.Usled nekroze mišića dolazi do mioglobinurije koja može izazvati .Petehijalna krvarenja . 8-nerva i moždanih jedara 7. Prekid ekspozicije Apsolutno mirovanje Davanje kiseonika kao antidota Simptomatska medikamentozna terapija. OŠTEĆUJE PLUĆA .

2.Ekstrapiramidalni poremećaji .Slabost u nogama . 2.Pri dužem ležanju u komi .Ateroskleroza . Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Poslovi i radna mestia na kojima postoji ekspozicija CO Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od sledeća tri organa ili sistema 1. CO .Defekti u vidnom polju i Skotomi .Slabljenje vida i sluha .KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI NISKIM KONC. Centralni nervni sistem 2. 2.Slabost rasuđivanja .Opšta slabost i Malaksalost .Inkoordinacija pokreta .Bulozne promene .Poli i mono neuropatije RESPIRATORNI SISTEM .Razdražljivosti . Povećana koncentracija rastvorenog CO u krvi i izdahnutom vazduhu.Neuralgije . Davanje kiseonika i veštačko disanje Simptomatska terapija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Trajna ORS zavisi od sekvela koje najčešće ostaju na srcu i nervnom sistemu (oštećenja funkcija) U principu je kontraindikovan dalji rad na mestima gde se trovanje CO može ponoviti i gde se ostvaruje kontakt sa drugim neurotoksičnim i kardiotoksičnim noksama.Oštećenje labirinta .Nistagmus . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENMONOKSIDO PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE 1.Gubitak sluha KOŽA .Premećaj sna .Kvadriplegija .Iinfarkt miokarda ODLOŽENI NEUROPSIHIČKI SINDROM Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja HRONIČNO TROVANJE Simptomi i znaci hronične intoksikacije javljaju se posle 1-1.Koža bleda.Poremećaj adaptacije na tamu .Ataksija .Dizartija .Gubitka tetivnih refleksa .usled asfiksije. aritmije ili paralize disanja .Dispneja i Lupanje srca PRI VIŠIM KONC.Parkinsonizam .Trenutna smrt PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO KOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA NERVNI SISTEM . Povećan nivo karbonil-hemoglobina u krvi.Vrtoglavica i Glavobolja . LEČENJE 1.Opšta slabost .TROVANJE CIJANIDIMA 126 .Tremor .Šum u glavi .Aritmije i nestabilan TA .Gavobolja .Tinitus .Paraplegija .Slabljenje pamćenja i pažnje . Srce (ishemiska bolest srca) i krvni sudovi 3.Ishemija miokarda .Smrt .Nekroza znojnih žlezda i epiderma SRCE . EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Gubitak ravnoteže .Vtoglavica . Krv i krvotvorni organi.Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima .Infarkti CV-krize.Inkontinencija alvi et urinae .Poremećaj disanja .Aritmije i pad TA .Hemiplegija .Encefalopatija . 2.Brzo zamaranje .Horeo-atetoničke manifestacije .Pneumonija .Pospanost i opijenost .Respiratornog di stres sindroma OKO .Manijakalna ili delirantna stanja .Konvulzije i Kome .5 godine ekspozicije u vidu: .Psihoze .Muka i povraćanje .Izrazita mišićna slabost NASTAVKOM UDISANJA CO .Hemianopsija . ružičasta ili cijanotičn .Slepilo OŠTEĆENJA PARENHIMATOZNIH ORGANA Kod teške intoksikacije ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Osećaj toplote ili hladnoće . CO .

.Smrt za 1 do 2 minuta 127 . sa halogenima halogen-cijanide. OŠTEĆUJE KOŽU. slika trovanja prolazi kroz četiri stadijuma 2.Senzorne polineuropatije .Fascikulacije mimičke muskulature .Metabolićka acidoza .Toničko-klonički grčevi . a zatim slabi i postaje ubrzano .Otežano.Uvećanje i Hipofunkcija 5.Poremećaj svesti TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . Kako su količine slobodnog sumpora male to sa u detoksikaciji uključuje i .Bradikardija i Stenokardija . Ovaj proces se najvećim delom odvija u jetri. boja i lakova 6.Nistagmus i Ataksija KLINIČKA SLIKA • LAKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju nižih koncentracija HCNa.Tahipneja .Rigidnost i slabost muskulature .Metalni ukus u ustima . OŠTEĆUJE TIREOIDEJU . OŠTEĆUJE KRV I KRVOTVORNE ORGANE . 2.Cistein kao donator sumpor Pretvaranje hidroksikobalamina u cijanokobalamin i methemoglobina u cijanmethemoglobin ELIMINACIJA .U organizmu cijanidi stupaju u reakciju sa jedinjenjim koja sadrže sumpor gradeći manje toksična jedinjenja Tiocijanate ili Rodanide.Ružičasta boja kože i saluzokoža 4. mirisa na gorki badem.Stezanje u grudima . Pri čišćenju i kaljenju metala 7.Glavobolja . ASFIKTIČKI STADIJUM . OŠTEĆUJE NERVNI SISTEM . 3. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE (Citotoksična hipoksija)-Cijan se vezuje za feri jon mitohondrijalne Citohromoksidaze izazivajući inhibiciju ovog enzima čime se onemogućava iskorištavanje O2 u ćeliji. U proizvodnji plastičnih masa i galvanoplastici 5.Vrtoglavica .Paralize respiratornog centra . Dobro se rastvara u vodi i organskim rastvaračima.Gubitak tetivnih refleksa .Aritmično disanje . • 1. U industriji kože i sintezi kaučuka 9.POČETNI STADIJUM .Perniciozna anemija Usled poremećaj metabolizma vitamina B12 i folne kiseline 4.Astenovegetativni sindrom .Plućni edem .Puls je filiforman .Aritmije . što aktivir anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanje laktata i nastanak acidoze. Pri ekstrakciji zlata i srebra iz rude 4.Ubrzan puls .Pulsiranje u slepoočnicama .ASMATIČNI STADIJUM .Oštećenje sluha .Lupanje srca i Tahikardija .Midrijaza i Egzoftalmus .Atrofija optičkog nerva .Glavni put unose u organizam je Inhalacijom. GIT I MIŠIĆE (Srce) 6. a sa metalima stabilne konpleksne soli koje su manje otrovne.Smrt • TOKSIKODINAMIKA 1. U proizvodnji veštačkih đubriva 8.Tonično-klonični grčevi . Cijanovodonik je jako isparljiva bezbojan tečnost. KONVULZIVNI STADIJUM . a ostatak za Er. a može i ingestijom i preko kože. Dolazi do: 2. Nastaje hipoksija koja prvenstveno deluje na organe osetljive na smanjenje kiseonika (Srce i CNS).Komatozno stanje . Pri proizvodnji eksploziva i sode 1. Sa bazama stvara soli cijanide.Disanje se produbljuje.Paraliza disanja i srčanog rada .Zujanje u ušima . • TEŠKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju visokih koncentracija HCN-a. IZVORI EKSPOZICIJE Pri požarima Kao fumigantno sredstvo u skladištima i silosima 3. učestalo i duboko disanje .Retrobulbarni neuritis . Pri štampanju tkanina 10.Slabost 3.U obliku Tiocijanata i Rodanida Mokraćom.Gubitak svesti posle nekoliko udisaja (čak i jednog) .Pad krvnog pritiska . U prirodi ga ima u semenkama voća (naročito trešnje i badema). BIOTRANSFORMACIJA . U proizvodnji rastvarača. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Nastaje zbog nemogućnosti korišćenja O2 u oksidativnoj fosforilaciji.Inkontinencija alvi et urinae .• • Najotrovnije cijanovo jedinjenje jeste Cijanovodonik (HCN). Najveći deo apsorbovanih cijanida transportuje se vazan za proteine plazme.Površno i retko disanje .

ali je moguća resorpcija i preko kože.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija cijanu.Retrobulbarni neuritis . ekspolozivan. 6. 2.Ekcemi .Ataksija KOŽA . Na ovaj način je zaštićen enzim citohrom oksidaza. TOKSIKOKINETIKA • • APSORPCIJA .Hipofunkcija PROFESIONALNO OBOLJENJE • • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . septičkim jamama.Uvećanje .U oligosimptomatskim slučajevima bolesnici mogu ostati na svom radnom mestu uz odgovarajuće lečenje.koji za sebe vezuju cijan stvarajući cijan-met-hemoglobin. Hidroksikobalamin (OHB12) . Daje veliko broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S. u kome je cijan nejonizovan. bezbojan gas.Grčevi u mišićima KRV . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Rad u bunarima.Perniciozna anemija TIREOIDEJA .Korozije . pa tako i netoksičan.pri čemu se OH grupa zamenjuje CN grupom stvarajući cijanokobalamin.Eritem lica i gornjeg dela trupa (Pri ekspoziciji Ca-cijan-amidu) GIT . Deo H2S se u nepromenjenom stanju eliminiše preko pluća.Netoksični oksidativnii produki eliminišu se uglavnom preko bubrega. jetru. Klinička slika trovanja sa Astenovegetativnim sindromom i specifičnim oštećenjima bar DVA od sledeća tri organa i sistema: 1. Krv i krvotvorni organi (Perniciozna anemija) 3.Glavobolja i Vroglavica . 2. Anticijanidna svojstva imaju i Kobaltovi helati. Umereno je rastvorljiv u vodi. sa kliničkim ozdravljenjem uspostavlja se i radna sposobnost.Skarlatiniformni egzantem . bubrege. 4.Ukoliko nema sekvele. • 2.Mišićna slabost . Povećane koncentracije Cijanida. Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije (u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne grupe proteina. Pri postojanju čak i neznatnih rezidua potrebna je privremena promena radnog mesta na 1 do 2 meseca na lakši posao van kontakta sa toksičnim materijama.Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu. organu vida i endokrinom sistemu. ograničavaju radnu sposobnost za kontakt sa toksičnim materijama ili uzrokuju trajnu invalidnost • TOKSIKODINAMIKA 1. 3.Distribuira se u mozak. SO2 i Sumporna kiselina. opticus-a) 3. kanalizaciji i tunelima Rafinerijama nafte. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE GORNJEG RES-a I OKA Veće koncentracije mogu dovesti do edema pluća.Oštećenje sluha .Atrofije optičkog nerva . ELIMINACIJA . pankreas i tanko crevo. Izražene promene na nervnom sistemu. Cijanmethemoglobina i Tiocijanata u krvi i plazmi IZVORI EKSPOZICIJE 1.Opstipacija MIŠIĆI . 3. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE CIJANOM PRIZNA KAO 128 .Labilnost VNS . Amil-nitrat i Natrijum-nitrat . koksa i teških metala Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka Pri preradi kože i krzna U šećeranama i pivarama U klanicama LEČENJE 1. Ukoliko pak dođe do trajnih promena u CNS. Hronično trovanje .Gađenje i Povraćanje .HRONIČNO TROVANJE NERVNI SISTEM . Natrijum-tio-sulfat .Senzorne periferne neuropatije .Grčeve u trbuhu .Gubitaka apetita . mirisa na ukvarena jaja. DISTRIBUCIJA .Nistagmus .Inhibicijom enzim Citohrom oksidazu u mitohondrijamačime onemogućava iskorištavanje kiseonika u ćeliji (prestanak celularnog disanja). BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . dolazi do smanjenja ili trajnog gubitka radne sposobnosti. Atrofija n. 5.Kako bi se stvorio netoksični natrijumtiocijanat koji se brzo eliminiše urinom. TROVANJE SUMPORVODONIKOM • Sumporvodonik (H2S) je zapaljiv. Nervni sistem (Polineuropatija.Psihičke promene . Štitasta žlezda (Hipofunkcija) 2. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Akutno trovanje .

Povraćanje -Gubitak u težini HRNIČNO TROVANJE izlaganju niskim -Glavobolja -Vrtoglavica -Opšta slabost .Pečenje i suzenje u očima . reaktivi u hemiskim procesima i kao polazne sirovine.Pečenje u nosu i grlu . ALDEHIDI I KETON E .Nekardijalni edem pluća VISOKE U TEŽIM KONCENTRACIJE SLUČAJEVIMA H2S .Razdražljivost . ispiranje očiju.Penušav i sukrvičav ispljuvak . Prekid ekspozicije.) zbog čega imaju veoma široku primenu i u industriji i domaćinstvu. izuzetak su velike havarije.Tahikardija .UGLJENDISULFID • 1. Povećanoj ekspoziciji mogu biti izloženi: Farbari i moleri Radnici na čišćenju i odmašćivanju Radnici u metalnoj.Dispenja i Cijanoza . utopljavanje. mirovanje i oksigenoterapija.Nistagmus . elektronskoj i grafičkoj industriji Radnici na preradi drveta i izradi nameštaja OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Privremena radna nesposobnost traje do potpunog saniranja svih kliničkih manifestacija trovanja.Gušenje . aceton. 4. najčešće je u upotrebi podela na: . . etri. 3. aktivira se anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanja laktata i nastanaka acidoze.Infarkt miokarda A . aldehidi.Glavobolja . Natrijum nitrat izazivanje methemoglobinemije) Simptomatsaka terapija IZVORI EKSPOZICIJE • U industriji se koriste kao rastvarači.Koma .Uzbuđenost • PODELA • Postoje različite podele organskih rastvaračam.Gađenje . ESTRI.HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA D . Među radnicima su najčešća hronična trovanja.ALIFATIČNI UGLJOVODONICI B .Fotofobija i Blefarospazam . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE NISKE KONCENTRACIJE H2S .Znaci otećenja VNS LEČENJE 1. tečnom ili gasovitom stanju. Trajne sekvele na RES.Letargija . ketoni Ugljendisulfid • SUBAKUTNO TROVANJE Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S. -Gađenje i Povraćanje -Smetnje u pamćenju . 2. 5.ALICIKLIČNI UGLJOVODONICI F . 2. 129 . 1. KVS i očima ograničavaju radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja.3. nitro celuloze i dr. 4.ALKOHOLI. estri.Nadražajni kašalj . dekontaminacija. 6.AROMATIČNI (CIKLIČNI) UGLJOVODONICI C . 4. 2. sastavljena od ugljovodonika. 3. koja imaju sposobnost rastvaranja raznih organskih materija (masti.Prolongirana koma . ulja. OŠTEĆUJE PLUĆA I CNS-a .Midrijaza . 3.Toničkoklonički grčevi . kada dolazi do velikih akutnih trovanja i zadesna trovanja u domaćinstvu.Somnolencija .Povraćanje . smole.Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva -Glavobolja i Vrtoglavica • Pri intermitentnom koncentracijam gasa.Nesanica . CNS.Izaziva paralizu respiratornog centra u mozgu što dovodi do smrti TROVANJA ORGANSKIM RASTVARAČIMA • Organski rastvarači su različita hemiska jedinjenja u čvrstom.Hipertenzija . Kao profesionalna priznaju se trovanja sledećim organskim rastvaračima: Alifatični ugljovodonici Ciklični ugljovodonici i homolozi Nitro i amino derivati ugljovodonika Halogeni derivati ugljovodonika Alkoholi. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Zbog nemogućnosti korišćenja kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji. ETRI.Vrtoglavica .

kaučuka i kože 4. TOKSIKODINAMIKA • 1. U petrohemiji i rafinerijama (benzin) 5. Tečnosti (Alkani sa 5-16 C-atoma) . 5. 2. 2.smanjenjem pO2 u udahnutom vazduhu IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a I OKA KLINIČKA SLIKA 1. Narkomani kao sredstvo za uživanje 5. a dobra rastvorljivost u mastima omogućuje brzu apsorpciju organskih rastvarača preko pluća i njihovu distribuciju u tkiva bogate mastima gde će ispoljiti svoje toksične efekte. Oktan. odnosno prolasku kroz organizam. lakova. Metabolišu se sve do CO2 ili se konjuguju sa glukuronskom kiselinom i izlučuju urinom. mlačne).Radnici u industriji gume i plastike Radnici u hemijskoj industriji Radnici na izradi tekstila. kože i žlezda (znojne. APSORPCIJA • Inhalacija je glavni put apsorpcije za lako isparljive orgnaske rastvarače jer se radi o isparljivim tečnostima čije su pare liposolubilne i lako prolaze kroz alveokapilarnu membranu. U proizvodnji smola. 4.Metan.farbi. 2. • DISTRIBUCIJA . mišići). • ELIMINACIJA . nervni sistem i jetra) i u organe bogate krvlju (srce. Laka i brza isparljivost organskih rastvarača dovodi lako do kontaminacije radne sredine čime se povećava mogućnost trovanja radnika. Hematotoksično delovanje (anemija i leukemija) 6. Pri rukovanju pogonskim gorivom 6. 7. deluju kao: JEDNOSTAVNI ZAGUŠLIVCI (Alkani sa 1-4 C-atoma) . Toksičnost alkana je mala. Akumulacija u organizmu pak može da dovede do razvoja trovanja i više godina nakon prestanka ekspozicije. Neurotoksičnost (narkotički efekat. Pri odmašćivanju metala itd TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Akumuliraju se u Masnom tkivu. ELIMINACIJA • Eliminacija otrova se najvećim delom odvija preko pluća u nepromenjenom obliku. Koriste se 1. Alkani su alifatični ugljovodonici sa zasićenim vezama između atoma ugljenika. Butan.TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA 1. Pri distribuciji benzina ili opravci opreme 12. neuropatije) Iritacija mukoze oka i disajnih puteva Promene na koži (Dermatitis) Astma i druge alergijske reakcije 130 . Hepatotoksičnost 7. mutagena i teratogena dejstva TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Najznačajnije fizičke karakteristike organskih rastvarača sa stanovišta toksikologije jest njihova isparljivost i rastvorljivost u mastima. Pojedina jedinjenja iz ove grupe izazivaju oštećenja upravo pri njihovom izlučivanju. Radnici u hemijskim laboratorijama 10. Nefrotoksičnost 8. Heksan. Neki metaboliti i intrmedijarna jedinjenja mogu biti toksičniji od osnovne materije. Čvrste supstance (Alkani sa 16 i više C-atoma) – Voskovi. ALKANI (PARAFINI) • 1. 6. sveća i štamparskih boja 3. Distribucija je najveća u tkiva bogata lipidima (masno tkivo. Apsorpcija preko kože i digestivnog trakta je taokođe moguća. A . kože i obuće 8. Radnici koji imaju kontakt sa anesteticima 11. 3.Dobro se apsorbuju nakon Inhalacije (apsorpcija preko kože je ograničena). Etan. odeće. IZVORI EKSPOZICIJE • Glavni prirodni izvori alkana su destilati nafte i produkti biljne fermentacije i degradacije. U prizvodnji nameštaja.Najveći deo se eliminiše u nepromenjenom obliku izdahnutim vazduhom. rastvarači se prenose krvlju u tkiva i organe gde podležu biotransformaciji (prvenstveno u jetri i bubrezima) ili se kumuliraju. plastike. 3. DISTRIBUCIJA • Nakon ulaska u organizam. Dejstvo na gonade (spermatotoksičnost) 10. Propan.Pentan. Radnici u prehrambenoj industriji 9. Heptan. premaza i lepkova 2. Kancerogena. Mogu biti: Gasovi (Alkani sa 1-4 C-atoma) . manjim delom preko bubrega. Kao rastvarači . Kardiotoksičnost (aritmije) 9.

Heptilen . TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA 1. boja i razređivača. Najznačajniji proizvodi nastali frakcionom destilacijom nafte jesu benzin. kikirikija. Eksploatacija se vrši crpljenjem nafte iz njenih ležišta nakon čega se najveći deo prerađuje u rafinerijama frakcionom destilacijom (tokom ovih procesa nema veće ekspozicije sirovoj nafti). kao rastvarač u polimerazaciji guma.Izopren • IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri autogenom zavarivanju Proizvodnji plastičnih masa. 3.Heksilen . NAFTA • Nafta je nastala u prošlosti raspadanjem organskih materija pod dejstvom visoke temperature i pritiska. IZVORI EKSPOZICIJE 1. NARKOTICI . zapaljivi su i eksplozivni. čist acetilen deluje kao blagi anestetik. 2. Neuro-bihevioralne poremećaje EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje koncentracije 2. u proizvodnji lekova i drugo. 2. sa porastom molekuske težine raste iritativno i narkotičko dejstvo.Etilen . Manje su otrovni. u izradi termometara za niske temperature.Niži alkeni IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE NARKOTICI Viši alkeni. Senzomotornu perifernu neuropatiju Smatra se da metabolit 2. semena lana.5-Heksandion (HD)oštećuje nerve. Nakon apsorpcije rastvarač se akumulira u masnom tkivu. Ulazi i u fetus. ALKINI (ACETILENI) • Alkini su nezasićeni ugljovodonici sa jednom ili više trogubih veza između C-atoma u molekulu. 2.Butadien . Čišćenje tankova i cisterni u kojima se nalazi nafta . 2. veštačke gume i trihloretilena. ulja i asfalt. Čest je sastojak različitih preparata rastvarača. U proizvodnji polimera 3. kao sredstvo za čišćenje. TOKSIKODINAMIKA Pored iritativnog i narktičkog dejstva izaziva i 1. ponekad zbog prisustva vodoniksulfida miriše na pokvarena jaja. Fizičko stanje im zavisi od broja C-atoma. pamuka. sumpor i različiti metali i metaloidi. TOKSIKOKINETIKA Heksan se lako apsorbuje kroz pluća sa retencijom od 15-20% i dobro distribuira u tkivima. U njih se ubrajaju: .Butilen . TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Otrovnost im je naznatna. braon ili zelenocrne boje sa karakterističnim ugljovodoničnim mirisom.(Alkani sa 5-9 C-atoma) Lako isparavaju pri čemu nastale pare deluju narkotički Heksan se izdvaja iz prirodnog gasa i sirove nafte.Amilen .Propilen .glavni izvor ekspozicije i trovanja 131 . Industriski intermedijeri 2.5HD-a u urinu ili n-heksana u izdahnutom vazduhu na kraju radne smene. Kao anestetici Do profesionalne ekspozicije najčešće dolazi inhalacijom para pri proizvodnji polimera. • 3. Radi se o mešavini zasićenih i nezasićenih ugljovodonika u različitom međusobnom odnosu. IZVORI EKSPOZICIJE 1. kao laboratorijska hemikalija. ALKENI (OLEFINI) • Alkeni su nezasićeni alifatični ugljovodonici sa jednom ili dve dvogube veze između C-atoma. Apsorbovani heksan uglavnom se nepromenjem brzo eliminiše izdahnutim vazduhom dok se ostatak eliminiše urinom u obliku metabolita. U njenom sastavu ulaze i aromatični ugljovodonici. JEDNOSTAVNI ZAGUŠLJIVCI . semena žitarica. 4. Nafta je viskozna tečnost tamnžute. HEKSAN • IZVORI EKSPOZICIJE • • • • • • u prehrambenoj industriji za ekstrakcije biljnih ulja iz soje.3.

2. 3. 4. 5.

Rukovanje naftom i njenim derivatima u zatvorenim prostorijama sa neadekvatnom ventilacijom U industriji boje i lakova Kod proizvodnje gume, plastičnih masa, veštačkih vlakana Kao pogonsko gorivo

LEČENJE 1. Prekid ekspozicije i simptomatska terapija (antibiotici, korikosteroidi i dr.).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ukoliko nakon završetka lečenja nema posledica radnik je sposoban za rad na svom radnom mestu U slučaju razvoja senzibilizacije na naftu, potreban je prekid dalje ekspozicije

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Glavni put unosa je preko kože i inhalacijom para, veoma retko ingestijom nafte. • DISTRIBUCIJA - Ide preko cirkulacije i deponuje se u tkiva bogata mastima-masno, nervno, mišićno • ELIMINACIJA - Urinom u vidu metabolita organskih rastvarača koji ulaze u njen sastav. TOKSIKODINAMIKA IRITIRA KOŽU Dovodi do sušenja i razmekšavanja keratinskog sloja, zatvara izvodne kanale lojnih žlezda što izaziva zapaljenjske reakcije, a može da izazove i alergiske reakcije na koži. 2. IRITIRA SLUZOKOŽU RES-a Izaziva nadražajni kašalj i može se razviti hemiski pneumonitis. 3. NADRAŽAJNO I NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Nastaje ako se u nafti nalaze veće količine H2S-a. 4. KANCEROGENO DEJSTVO U IARC klasifikaciji nafta je svrstana u treću grupu kancerogena. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE
PRI INHALACIJI - Nadražajni kašalj - Hemijski pneumonitis KONTAKT SA KOŽOM - Urtikarijalne promene PRI INGESTIJI AKO U NAFTI IMA H2S-a - Ekscitaci - Tremor - Euforija - Konvulzije - Glavobolja - Gubitak svesti - Muka - Koma - Gubitak orijentacije - Smrt

5. BENZIN
• • Mešavina ugljovodonika, pretežno alkana, a često u malim količinam ima i benzena. Bezbojna veoma zapaljiva tečnost, a u određenim koncentracijam u vazduhu postaje i eksplozivan.

1.

IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri distribuciji benzina 2. Pri čišćenju benzinskih tankova i cisterni 3. Automehaničari 4. U metalnoj industriji (kao odmašćivač) 5. U industriji boje, guma i lakova (kao rastvarač) 6. Pri proizvodnji etilena u hemiskoji industriji TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA - Glavni put apsorpcije u profesionalnim uslovima je Preko RES-a, mada se određene količine mogu resorbovati i preko kože, a moguća je, mada retko i zadesna ingestija. • DISTRIBUCIJA - Po apsorpciji distribuira se U tkiva bogata mastima • ELIMINACIJA - Najvećim delom Izdahnutim vazduhom, manjim delom urinom. TOKSIKODINAMIKA 1. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE Oštećuje kapilare u sluzokoži što dovodi do eksudacije i hemoragija. 2. NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Intenzitet zavisi od sadržaja ugljovodonika. U većim koncentracijama može izazvati paralizu disajnog centra. Nastanak se povezuje sa hipoksijom. 3. KANCEROGENO DEJSTVO Benzin je po IARC klasifikaciji svrstan u II b kategoriju kancerogena.

- Muka - Gađenje - Povraćanje - Dijarea -Aspiraciona pneumonija

HRONIČNO TROVANJE
- Koža je suva, hiperpigmetisana, crvena, upaljena i svrbi - Usled češanja česte su sekundarne infekcije - Folikulitis i Fotodermatitis, a ponekad - Iritativne promene na sluzokoži RES-a

132

KLINIČKA SLIKA

1.

Akutno trovanje
PRI INHALACIJI - Iritacija sluzokože RES-a - Slika teškog pijanstva - Dilirijum i Konvulzije Visoke koncentracije: - Letargija - Somnolencija - Stupor - Koma PRI INGESTIJI - Iritacija sluzokože GIT-a - Pečenje u ustima - Muka, gađenje i povraćanje Ređe: - Hematemeza i Melena - Žuta atrofija jetre - Akutna bubrežna i srčana insuficijencija sa aritmijama PRI ASPIRACIJI U RES Hemijski pneumonitis - Kašalj - Otežano disanje - Bol u grudima U težim slučajevima: - Letargija - Cijanoza - Bronhospazam - Gubitak svesti - Ubzano disanje - Koma

Opekotine kože - pri radu sa zagrejanim asfaltom 2. Iritativne i alergiske promene na koži 3. Fotosenzibilizacija kože 4. Nadražaj sluzokože gornjim RES-putevima 5. Nadražaj sluzokože prednjeg segmenta oka 6. Kancerogene promene na koži

7. ULJA

1. Ekspozicija uljima može dovesti do: SEKUNDARNE KOŽNE INFEKCIJE (Eritem, Folikulitisi, Papule i Pustule) Ulja zapušavaju kanale znojnih i lojnih žlezdašto stvara uslove za razvoj sekundarnih infekcija. 2. ALERGIJSKIH PROMENA NA KOŽI (Hronični ekcem) Ukoliko dođe do senzibilizacije kože na sastojke ulja. 3. PREKANCEROZNE I KANCEROZNE KOŽNE PROMENE 4. LIPOIDNA PNEUMONIJA Sa stvaranjem lipoidnih granuloma. Kod inhalcije ulja. Često prolazi asimptomatski

Hronično trovanje
- Benzino-manija (zavisnosti prema benzinu) - Kataralne promene na sluzokožama gornjeg RES-a - Smenjivanje nervne razdražljivosti sa depresijom - Mišićne fasikulacije, bolovi i grčevi u mišićima - Nistagmus - Parastezije i Tremor - Nesanica - Gavobolja i Vrtoglavica - Gubitak apetita i telesne težine - Periferne neuropatije - Hipoplazija koštane srži sa Anemijom - Oštećenjem jetre i bubrega

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE ALIFATIČNIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Jetra 2. Bubreg 3. Krv i krvotvorni organi 4. Nervni sistem (periferna distalna polineuropatija pri ekspoziciji n-heksanu)

LEČENJE 1. 2. 3. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija (svući bolesnika i okupati ga). Intubacija, oksigenoterapija i bronhodilatatori kod izražene respiratorne simptomatologije. Simptomatska terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
• • Kod akutnog trovanja ako nema posledica radna sposobnost je očuvana. Ukoliko postoje sekvele ili se radi o hroničnom trovanju treba prekinuti dalju ekspoziciju benzinu i drugim organskim rastvaračima.

TROVANJE ALICIKLIČNIM UGLJOVODONICIMA Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici, gde tri i više ugljenikova atoma čine prsten. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći: 1. Cikloheksan 2. Metil-cikloheksan 3. Naftalen 4. Tetra-hidro-naftalen 5. Deka-hidro-naftalen 6. Terpentin 7. Antracen

6. ASFALT
• Asfalt je tamnomrka masa koja može biti u čvrsto, polučvrstom ili tečnom stanju.

IZORI EKSPOZICIJE 1. 2. Pri asfaltiranju Poslovi gde se radi sa toplim asfaltom

TOKSIKODINAMIKA

133

IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2. 3. Kao organski rastvarači (npr Cikloheksan za dobijanje najlona) U organskoj sintezi U proizvodnji organskih jedinjenja

TOKSOKOKINETIKA
• APSORPCIJA Uglavnomje preko Respiratornog trakta (pare), apsorpcija je moguća i preko kože ako dođe do direktnog kotakta sa aromatičnim ugljovodonicima u tečnoj fazi. DISTRIBUCIJA - Manji deo se akumulira u organima i tkivima bogatim mastima, najveći deo podleže biotransformaciji preko brojnih međuproizvoda sve do krajnjeg metabolita. ELIMINACIJA - Najvećim delom se eliminišu Urinom u obliku odgovarajućih krajnjih metabolita, a manjim delom u nepromenjenom obliku Izdahnutim vazduhom.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA APSORPCIJA Većina ovih jedinjenja se unosi inhalacijom, apsorpcija preko kože je od manjeg značaja. ELIMINACIJA Uglavnom u neizmenjenom obliku mokraćom, u manjoj meri izdahnutim vazduhom. TOKSIKODINAMIKA 1. 2.
3.

Depresivno dejstvo na cns Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Alergogeno dejstvo

TOKSIKODINAMIKA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Oštećuju krvotvorne organe Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Narkotičko dejstvo Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege Bronhijalna astmu - neki Kancerogeno dejstvo - neki Promene u bazalnom metabolizmu

B – TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA

Jedinjenja koja sadrže jedan ili više benzenovih prstenova. Zamenom vodonikovog atoma u benzenovom prstenu nekim drugim atomom ili radikalom nastaju svi aromatični ugljovodonici. Imaju karakteristični slatki aromatični miris, slabo su rastvorljivi u vodi, isparljivi su i zapaljivi. Dobijaju se najvećim delom iz Sirove nafte, manjim delom iz Katrana kamenog uglja

a) BENZEN
IZVORI EKSPOZICIJE
• •
1. 2. 3. Veoma je otrovan zbog čega se sve manje koristi, a u nekim zemljama je njegova upotreba i zabranjena. Koristi se kao rastvarač i razređivač: U industriji gume, kaučuka, boja i lakova U proizvodnji plastičnih masa i eksploziva U proizvodnji šminke i sapuna

• •

PODELA
1. 2. BENZEN HOMOLOZI BENZENA (Toluen, Ksilen, Stiren, Solvent nafta) 3. DERIVATI BENZENA • Nitro-derivati - Nitrobenzen - Dinitrobenzen - Trinitrotoluen • Amino-derivati - Anilin - Benzidin - Ursol • Hidroksilni-derivati - Fenol • Halogeni-derivati - Nitrohlorbenzen - Dinitrohlorbenzen

TOKSIKOKINETIKA
• • • APSORPCIJA - Najčešće Inhalacijom, mada je moguća i apsorpcija preko kože ukoliko dođe do direktnog kontakta sa tečnim benzenom. DISTRIBUCIJA - Deo apsorbovanog benzena se deponuje U tkiva i organe bogate mastima. ELIMINACIJA - Najveći deo se oksidiše u jetri sve do fenola koji se konjuguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom i izlučuje Urinom. Manji deo se eliminiše nepromenjen preko pluća.

TOKSIKODINAMIKA
1. OŠTEĆENJE JETRE, BUBREGA, I NERVNOG SISTEMA Usled dejstva Benzeneroksida koji se stvara tokom metabolizma benzena i koji kao

134

2.

3. 4. 5. 6.

slobodni radikal izaziva oštećenja raznih tkiva i organa u organizmu. DEFICIT VITAMINA C - Tokom metabolizma benzena troši se sumpor, koji je neophodan za sintezu glutationa. Glutation je potreban za regeneraciju aksorbinske kiseline pa se javlja manjak vitamina C. HIPOKSIJA - Usled intenzivne oksidacije benzena i intermedijalnih proizvoda, čime se troši O2 u krvi NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS (Depresija CNS-a) IRTACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE OKA I RES-a DEPRESIJA KOŠTANE SRŽI (Anemija, leukopenija, trombocitopenija, a moguća je i leukemija).

Procena preostale rade sposobnosti zavisi će od opšteg stanja organizma.

b) HOMOLOZI BENZENA
Toluen, ksilen i stiren su isparljive bezbojne tečnosti karakterističnog aromatičnog mirisa, nerastvorljive u vodi i zapaljive.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. 2. 3. 4. Koristi se kao rastvarači i razređivači : U industriji celuloznih boja i lakova, lepaka U proizvodnji plastičnih masa i kaučuka i asfalta U petrohemijskoj industriji, laboratorijama i štamparijama Kao konstituensi avionskog goriva.

KLINIČKA SLIKA
AKUTNO TROVANJE ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA - Vrtoglavica - Muka - Glavobolja - Teturav hod - Konfuznost - Narkoza - Opijenost - Koma i Smrt ZNACI IRITACIJE KONJUKTIVE ZNACI IRITACIJE KOŽE HEPATITIS NEFRITIS HRONIČNO TROVANJE ZNACI DEPRESIJE KOŠTANE SRŽI - dominiraju - Trombocitopenija - Leukopenija - Anemija - Leukemija (kasna komplikacija) ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA KOŽNE ALERGISKE PROMENE HEPATITIS NEFRITIS

TOKSIKOKINETIKA
• APSORPCIJA - Najčešće inhalacijom para, mada je moguća i ograničena apsorpcija preko kože. • TOLUEN -Metaboliše se oksidacijom u benzilalkohol, a zatim pod dejstvom alkoholdehidrogenaze u benzaldehid, čijom oksidacijom nastaje benzoična kiselina. Konjugacijom sa glicinom nastaje hipurna kiselina koja se eliminiše urinom. • KSILEN -Transformiše se, skoro u celini, u metilbenzojevu kiselinu koja se zatim konjuguje sa glicinom i stvara metilhipurnu kiselinu. • Ksileni su jači narkotici od toluena. Narkotične osobine ksilena predstavljaju glavnu opasnost po zdravlje. • STIREN - se skoro isljučivo metaboliše preko mandelične i fenilglioksalne kiseline, koje se izlučuju urinom. Za monitoring stirena preporučuje se određivanje mandelične i fenilglioksalne kiseline u uzorku urina na početku jutarnje smene. Alkohol inhibira metabolizam stirena. TOKSIKODINAMIKA 1. 2. 3. 4. 5. Iritativno dejstvo na kožu, sluzokožu RES-a i oko Alergogeno dejstvo na kožu i sluzokožu RES-a Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege - ponekad Oštećenju krv i krvotvorne organe - manje izraženo

EKSPOZICIONI TESTOVI
1.
Povećana

koncentracija fenola u urinu

LEČENJE 1. 2. Prekid dalje ekspozicije, održavanje vitalnih funkcija i simptomatska terapija. Ishrana bez masti i mleko da bi se onemogućila apsorpcija benzena preko digestivnog trakta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod postojanja sumnje na oštećenje koštane srži, ugroženog treba privremeno premestiti na drugo radno mesto na kome neće biti izložen organskim rastvaračima do normalizacije zdravstvenog stanja. Kod postojanja ireverzibilnog oštećenja kritičnih organa zapošljeni nije sposoban za rad sa toksičnim materijama koje pokazuju trepizam na navedene organe i sisteme, za teže psihičke i fizičke napore, rad na visini (kod oštećenja CNS-a), u toplim i hladnim pogonima, terenski i smenski rad.

135

KLINIČKA SLIKA

Akutno trovanje
TOLUEN - Iritacija sluzokože RES-a i oka - Muka i povraćanje - Anoreksija -Aritmije -Pneumonitis -Smrt Niže koncentracije: glavoboljom, vrtoglavicom, konfuzijom, halucinacijama, ataksijom oštećenje jetre i bubrega. KSILEN STIREN • oštećenja jetre, trombocitopenije, neurastenične manifestacije i oštećenja perifernog nervnog sistema.

-iritacija sluzokože nosa i ždrela, -konjuktivitis, -aritmija, -akutni edem pluća, -depresija disanja, -konfuznost i koma.

• kao dezinficijens, • kao hemijski intermedijar za fenolne smole. Krezol se koristi kao: • dezinficijens, • u fotografiji, • za bojenje i štavljenje kože, • kao hemijski intermedijar za adhezive, boje i • u farmaciji. TOKSIKOKINETIKA Fenol se lako apsorbuje svim putevima apsorpcije i brzo distribuira u sva tkiva. Apsorbovani fenol transformiše se u jetri, plućima i mukozi gastrointestinalnog trakta i konjuguje, uglavnom glukuronskom i sumpornom kiselinom. Fenol se u manjem stepenu hidroksilizuje u katehol i hidrohinol. Izlučuje se urinom. TOKSIKODINAMIKA Fenol je opšti protoplazmatski otrov koji denaturiše proteine (kovalentno se vezuju za proteine plazme i tkiva).
AKUTNO TROVANJE -malaksalost, -glavobolja, -vrtoglavica, -otežano lučenje pljuvačke, -iritacija sluznice gornjih disajnih puteva (simptomi se javljaju 5-30 minuta od početka ekpozicije). u urinu se nalaze belančevine i eritrociti. -u teškim trovanjima brzo se razvija depresija CNS-a sa - komom i respiratornim arestom -konvulzije. hipotenzija i ventrikularna tahikardija. na koži hemijske opekotine. HRONIČNO TROVANJE

Hronično trovanje
TOLUEN KSILEN glavobolja, zamor, malaksalost, dispeptički poremećaji, poremećaji spavanja (pospanost danju, nesanica noću). iritativne promene na koži (odmašćivanje, eritem, suvoća) i iritativne promene na sluzokožama (hronični konjuktivitis, rinitis, bronhitis). STIREN

- promene na CNS-u (encefalopatija), perifernom nervnom sistemu (polineuropatija), a od kranijalnih nerava zahvaćen je optički nerv.

narkotično, nadražajno i alergogeno na kožu. nastajanje kancera različitih lokalizacija

-maksalost, -znojenje, -razdražljivost, -povećan umor, -slab san, -glavobolja, -vrtoglavica, -dispeptičke smetnje, -pomerećaj CNS-a, -promene na želucu, -toksični hepatitis, -suvoća kože i dermatitis.

FENOL
Fenolna jedinjenja predstavljaju grupu aromatičnih jedinjenja koja se odlikuju postojanjem jedne hidroksilne grupe ili više njih na benzenovom prstenu. Fenoli sa jednom OH-grupom izrazito su toksične materije. Eugenol je fenolno je jedinjenje koje se nalazi u cigaretama. IZVORI EKSPOZICIJE Fenol se primenjuje • kao sredstvo za čišćenje i za skidanje boja,

LEČENJE
Treba ukloniti svu kontaminiranu odeću. Fenol sa kože se odstranjuje trljanjem kože pamučnom krpom natopljenom maslinovim uljem. Kontrolisati disanje i cirkulaciju, uraditi intubaciju, obezbediti intravenske linije,nadoknada tečnosti i kardijalni monitoring. Antidoti ne postoje.

136

Javljaju se u sva tri agregatna stanja. posledica oštećenja bubrega sa sekundarnom kardijalnom insuficijencijom. U jetri se transformiše do slobodnih radikala (-Cl3). ređe u bubrezima. HLOROFORM Hloroform (trihlormetan ). a ostatak u obliku metabolita urinom i fecesom. isparljiva i nezapaljiva tečnost s blagim eteričnim mirisom. J. acetilena i drugih alifatičnih i cikličnih ugljovodonika. KLINIČKA SLIKA Ekspozicija visokim koncetracijama CCl4 izaziva simptome depresije CNS-a . Bubreg 3. muka. uklučujući vrtoglavicu. ELIMINACIJA: izlučuju se nepromenjeni preko pluća i bubrega.TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA Derivati metana. HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA UGLJENTETRAHLORID Ugljentetrahlorid (tetrahlormetan). TRANSFORMACIJA: metabolizam se obavlja najčešće u jetri. IZVORI EKSPOZICIJE Koriste se kao: • rastvarači pri odmašćivanju. akutna i hronična oštećenja jetre (nekrozu hepatocita i masnu infiltraciju) i bubrega (masna degeneracija i nekroza epitela tubula). • kao fumiganti. Za sada nema poznatih metabolita CCl4 u krvi i urinu. Narkotičko dejstvo derivata etana je jače od derivata etilena. koji izazivaju oštećenje ćelija preko lipidne peroksidacije. Duži kontakat tečnog rastvarača sa kožom može izazvati dermatitis. Izazivaju iritativno dejstvo na koži i sluzokoži i oštećenja parenhimskih organa. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA: preko pluća. • sredstvima za hlađenje. u zavisnosti od broja atoma Cl. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Povećanjem broja atoma Cl povećava se narkotičnost. • insekticidi. Nervni sistem. gde je jedan ili više C atoma zamenjen atomom Cl. povraćanje i proliv.U smešama fumiganata. TOKSIKODINAMIKA Imaju narkotičko dejstvo. Krv i krvotvorni organi 4. Česti su abdominalni bolovi. u vidu metabolita ili potpuno razložani. Pri otvorenom plamenu i na visokoj T razlažu se na fozgen i HCl. Jetra 2. F. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Retko imaju hematotoksični efekat (halotan) i kancerogeno dejstvo. Oko polovine apsorbovanog CCl4 eliminiše se nepromenjeno izdahnutim vazduhom. Male količine se transformišu do ugljendioksida i ureje. F. Nekad se registruju i fatalne srčane aritmije. Dobija se u reakciji ugljendisulfida s hlorom u prisustvu katalizatora ili hlorinacijom metana. Zasićeni halogeni UV otrovniji su od nezasićenih. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Ugljentetrahlorid se apsorbuje kroz pluća kao para i neznatno preko kože. • procesima ekstrakcije. Br. • u aerosolima. najčešće. je bezbojna nezapaljiva tečnost specifičnog mirisa. nerastvorljiv je u vodi. Dijagnozu potvrđuju visoke koncetracije CCl4 u izdahnutom vazduhu.C . retencijom azota i uremijom. etana. Smrt je. gubitak koordinacije pokreta i konfuznost. meša se sa većinom 137 . • hemijskom čišćenju. bezbojna je. U isto vreme javlja se i akutni nefritis sa oligurijom. Nekoliko dana nakon akutne ekspozicije javlja se žutica i oštećenje jetre sa znacima toksične nekroze.Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija halogenim ugljovodonicima. Ugljentetrahlorid izaziva depresiju CNS-a. anurijom. • sredstva za gašenje požara i • intermedijari u organskoj sintezi. IZVORI EKSPOZICIJE Ugljentetrahlorid se koristi u proizvodnji fluorougljvodonika. ređe preko kože i digestivnog trakta. Kod neki aromatičnih halogenih UV prisutna je toksikomanija i intolerancija na alkohol kod eksponovanih radnika. kao insekticid i za smanjenje zapaljivosti. etilena.

Izaziva narkozu. Akcidentalno narkozu prati puni oporavak. METILENHLORID Metilenhlorid (dihlormetan). Transformiše se mikrozomalnom oksidacijom posredavanom citohromom P450 u 2-hloracetaldehid i 2hloretanol. mravlje kiseline i CO2. a ostatak u mravlju kiselinu i CO2. bubrega. U vazduhu nastaje spontano fotohemijskom razgradnjom trihloretilena.rastvarača. iritacija kože. Nalazi se kao antidetonator u aditivima benzina. Etilhlorid (monohloretan) Predstavlja hemijski intermedijar i opšti i lokalni anestetik. komu i smrt. a ostalih osam su tečnosti. koja se veoma mnogo koristi kao rastvarač u industriji. slabo je rastvorljiv u vodi. bezbojna je tečnost. inhalacijom ili ingestijom. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se inhalacijom. Izaziva hepatomegaliju i toksični hepatitis. HLOROVANI ETANI 138 . U zubarstvu i elektronici služi za lokalno hlađenje. To su trihlormetanol. uljana. KLINIČKA SLIKA Akutna ekspozicija uzrokuje glavobolju. dok je u vodi slabo rastvorljiv. Metabolizam metilenhlorida odvija se ili oksidacijom pomoću sistema citohrom P450 u CO i HCl preko reaktivnog intermedijara formilhlorida. opijenost. a ostatak se metaboliše u trihloretanol i trihlorsirćetnu kiselinu. Hloroform takođe senzibilizira srce na delovanje kateholamina. Koristi se kao intermedijar u sintezi vinilhloridmonomera. pluća i kardiovaskularnog sistema. respiratornu paralizu. ili pomoću enzima konjugacijom sa glutationom i stvaranjem formaldehida.2dihloretan) Na običnoj temperaturi je bezbojna. rastvarač u laboratorijama. Srčane disritmije se javljaju pri visokim koncetracijama. koji se dalje redukuje u trihloretanol (THE) ili oksidiše u trihlorsirćetnu kiselinu (THA).1-trihloretan) Je slabo rastvorljiv u vodi. a izvesna količina i kroz intaktnu kožu pri direktnom kontaktu. Dominantno je anestetik i izaziva pormećaj koordinacije i opijenost. Akutna zadesna ekspozicija 1. a u domaćinstvu za skidanje boja. vrtoglavicu. Na suncu se spontano razgrađuje u fozgen.1. u ekstrakciji i za skidanje mrlja. IZVORI EKSPOZICIJE Ranije se koristio kao anestetik. koji se dehlorinacijom konvertuje u fozgen. Etilendihlorid (1. Metaboliti se dalje konjuguju sa glukuronskom kiselinom i eliminišu urinom. a sada u proizvodnji fluorougljovodonika.2dihloretanu. dovodi do različitih oštećenja CNS-a. Transformiše se oksidacijom dvogube veze i translokacijom hlora. heksahloretan je čvrsta materija. Hloretani su hlorovana organska jedinjenja strukturno vezana za etan u kojima su jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima hlora. koji na koži izaziva hladne opekotine. hlorovodonik i hlor. arest i smrt zbog oštećenja jetre i bubrega. Identifikovano je više metabolita koji se kovalentno vezuju sa tkivnim makromolekulima jetre i bubrega. Apsorbovani hloroform delom se ekspirira nepromenjen a delom transformiše do ugljendioksida. muku. Metilhloroform (1. Ima nizak narkotični efekat.Odličan je organski rastvarač. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Trihloretilen se apsorbuje uglavnom kao para kroz pluća. konvulzije. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se preko pluća i kože. je bistra bezbojna tečnost slatkastog mirisa slabo rastvorljiva u vodi. Između 25 35% apsorbovanog metilenhlorida transformiše se u CO. i nešto manje. Na sobnoj temperaturi monohloretan je gas. TRIHLOTETILEN Trihloretilen (trihloreten). Toksični efekti hloroforma ispoljavaju se na nervnom sistemu i jetri. u sintezi različitih hlorovanih rastvarača. Hronična ekspozicija stvara zavisnost sa simptomima koji liče na hronični alkoholizam. veoma se mnogo koristi kao rastvarač i smatra se jednim od najmanje toksičnih halogenih ugljovodonika U oganizam se unosi inhalacijom. a toksičnost metilenhlorida vezuje se za CO i stvaranje karboksi-Hgb. Lako se apsorbuje inhalacijom. Drugi efekti su depresija CNS-a. koji ulaze u monokarbonski metabolički put. ingestijom i kroz kožu. Oko 90% trihloretana se eliminiše nepromenjeno izdahnutim vazduhom. U vrlo visokim koncetracijama izaziva srčane artmije senzbilizacijom na kateholamine. Oksidacijom nastaje hloralhidrat. povraćanje. ingestijom ili perkutano i distribuira u celom organizmu. a mogući intermedijari su CHCl2 i CCl3 radikali i formaldehid. insekticid. lako isparljiva. kao sredstvo za hlađenje. CO i karboksiHgb pri ekspoziciji metilenhloridu sporije nestaju iz krvi nego pri ekspoziciji samom CO. hidrosolubilna tečnost slatkastog ukusa. jetre. ingistijom i preko kože. očiju i pluća i anoksija.

-toksikomanija. naročito monohloretilenoksida i hloracetaldehida. iritacije disajnog sistema sa kašljem i dispnejom i iritacije kože. koji počinje ili se HLORBENZENI Monohlorbenzen (MCB) Nerastvorljiv je u vodi. obezbediti veštačku ventilaciju i preduzeti druge mere. muke otupljenja vidnih i slušnih funkcija. akumulira se u masnom tkivu i u mleku. Služi i kao rastvarač u odmašćivanju metala i u hemijskim čistionicama. -oštećenje jetre. Dobijaju se iz benzena i homologa i drugih aromatičnih jedinjenja zamenom jednog ili više atoma vodonika halogenom. Isključivo se transformiše oksidacijom. Među ostalim efektima vinilhlorida ističu se trombocitopenija. LEČENJE Pri akutnom trovanju. Za biološki monitoring se primenjuje određivanje vinilhlorida u izdahnutom vazduhu i tiodiglikolne kiseline u urinu. Hronična ekspozicija vinilhloridu dovodi do akroosteolize (degeneracija terminalnih falangi prstiju). -vrtoglavica i -žutica. IZVORI EKSPOZICIJE:Danas se uglavnom upotrebljava u sintezi nitrohlorbenzena i difeniloksida. adheziva. -poremećaj koordinacije. V i VII kranijalni nerv. reaguje sa nukleinskim kiselinama. nekada i nogu. -glavobolja. VINILHLORID Vinilhlorid je slabo rastvorljiv u vodi. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Vinilhlorid se uglavnom apsorbuje kroz pluća. a delom u obliku metabolita. koji se urinom eliminišu u obliku konjugata sa sulfatom i glukuronidom. AROMATIČNI HALOGENI UGLJOVODONICI Halogeni derivati aromatičnih ugljovodonika u užem smislu predstavljaju jedinjenja u kojima je halogen vezan na benzensko jezgro. Koža šaka i nadlaktica pokazuje zadebljanje i čvoriće. Deo apsorbovanog vinilhlorida izlučuje se izdahnutim vazduhom. kao i u sakroilijačnim zglobovima. voskova. a na sobnoj temperaturi je bezbojna isparljiva tečnost neprijatnog mirisa. TEŽI OBLIK -narkoza. dok fizičko stanje hlorovanih bifenila i njihovih derivata i hlorovanih naftalena. -polineuropatije sa tropizmom za I. -bol u trbuhu. Mutageni i kancerogeni efekti vinil hlorida se pripisuju alkilišućem delovanju međuprodukata. dati kiseonik. HRONIČNO TROVANJE pogoršava hladnoćom). Njegov epoksid. za rastvaranje boja. TOKSIKOKINETIKA: Apsorbuje se posle inhalacije i kroz kožu. Glavni metaboliti hlorbenzena su p-hlorfenol i 4hlorkatehol. -intolerancija na alkohol. ali se uvek zajedno s njima razmatraju jedinjenja u kojima se halogen nalazi na bočnom lancu. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE LAKŠI OBLIK -umor. Kovalentno vezivanje tih epoksida za različite konstituente tkiva objašnjava citotoksične efekte. -koma i -smrt. zavisno od stepena hlorinacije. varira od tečnosti do voskova. -povraćanje. Prva manifestacija koju zapažaju radnici jeste Raynaudov fenomen (sa belim i bolnim prstima ruku. Glavno mesto oksidacije vinilhlorida jesu hepatociti. koji se uglavnom koristi u polimerizaciji za dobijanje polivinilhlorida. 2-hloretilenoksid. Značajan je hemijski intermedijar. Dovodi do vrtoglavice. premaza. -oštećenje bubrega i -poremećaj srčanog ritma. -oštećenja VNS. a THA kumulativnu ekspoziciju tokom prethodnih nekoliko dana. splenomegalija. iritacije očiju sa konjuktivititisom. Zbog liposolubilnosti. KLINIČKA SLIKA Primarni efekat akutne ekspozicije jeste depresija CNS-a. Najbolji 139 . delom nepromanjen. hepatomegalija i fibroza kapsule jetre. eksplozivan i zapaljiv gas prijatnog mirisa. -gubitak svesti. -oštećenje kože (kontaktni i eksfolijativni dermatitis). Hlorovani benzeni su tečnosti. bezbojan je. -muka. a ostatak urinom. Necirotična portalna fibroza često je oštećenje jetre. Radnici sa obaljenjima jetre i akroostelizom leče se simptomatski. Radiografski nalaz uključuje litičke lezije u distalnim falangama prstiju šaka i u stiloidnim nastavcima ulne i radijusa. Sistem mikrozomalnih citohroma P450 oksidiše hlorbenzen u reaktivne epoksidne intermedijare. Zbog toga za procenu ekspozicije treba koristiti uzorke urina posle radne smene dobijene nakon 3-4 sukcesivna radna dana. a možda je i perkursor angiosarkoma. kao prenosilac toplote. -promene na koži. radnika treba ukloniti iz radne sredine u kojoj je izložen noksi.Urinarne koncetracije THE odražavaju skorašnje nivoe ekspozicije.

kao baktericidi. u kojima je atom vodonika na ugljeniku u prstenu zamenjen amino grupom (-NH2). primenjuje se kao fungicid i u organskoj sintezi. Anilin je najjednostavniji i najpoznatiji aromatični amin. Polihlorovani bifenili su organohlorna jedinjenja koja imaju molekularnu formulu C12H10-xClx. Metabolišu se najvervovatnije preko deaminacije u amonijak pomoću monoamino i diamino oksidaze. oksidacije i konjugacije. koji se u različitom stepenu konjuguju sa glukuronskom i sumpornom kiselinom. Heksahlorbenzen (C6Cl6). bifenila i drugih. sekundarne i tercijarne monoamine. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Dobro se apsorbuju nakon inhalacije. Lečenje Pacijente sa oštećenjima jetre i perzistentnim hlornim aknama treba ukloniti iz domašaja nokse i lečiti simptomatski. Dele se na primarne. a neki imaju oznaku za kutanu apsorpciju. sintetskom kaučuku. aliciklične i aromatične. etilendiamin se nalazi u lekovima .aminofilinu.biomarkeri ekspozicije hlorbenzenu su 4hlorkatehol i p-hlorfenol u urinu. Dele se na alifatične. ili viče njih. a zamenom oba atoma vodonika u amino grupi alkil ili aril grupom tercijarni amini. urinu i mleku. a kada se jedan vodonik u amino grupi zameni alkil ili aril grupom. Prenose se krvlju vezani za lipide. imunodisregulaciju i atrofiju timusa. ali je apsorpcija moguća i kroz intaktnu kožu. Jedinjenja sa slobodnom amino grupom su primarni amini. prema broju alkil grupa koje su zamenile atome vodonika na atomu azota. u proizvodnji boja. Neka visokohlorovana jedinjenja perzistiraju u tkivima. toluidin i dr. zamenjen amino grupom (-NH2).Metaboliti se nalaze u fecesu. ako imaju više od jedne amino grupe. Među metabolite PCB-a spadaju mono. vrtoglavica. Pare isparljivih amina izazivaju edem rožnjače. nitroanilin. godinama. i alkanolamine. naftalena. Toksikokinetika PCB se uglavnom apsorbuju inhalacijom para. Pri višim koncetracijama javljaju se simptomi depresije CNSa. ili više njih. plastici. Pri konkatu sa etilenaminima javlja se i astma i alergijski kontaktni dermatitis. KLINIČKA SLIKA:Monohlorbenzen je snažan narkotik i izaziva oštećenja CNS-a slična akutnom trovanju benzenom. glavobolja i znaci oštećenja jetre. Induktor je citohroma P450 u mikrozomima jetre. hematurijom i impotencijom. polihidroksi i dehlorovani derivati. pri gašenju požara i u livačkim voskovima. Neke od ovih promena se pripisuju kontaminantima tehničkih PCB-a polihlorovanim dibenzo-p-dioksinima (PCDD) i polihlorovanim dibenzofuranima (PCDF). Dibenzodioksini izazivaju mijelosupresiju.Visokohlorovani PCB-i imaju tendenciju kumulacije u masnom tkivu i jetri. ako je hidroksilna na alkilnoj grupi. Dihlorbenzeni su iritansi kože i sluzokoža. iritaciju kože i disajnog trakta. kao lekovi ili herbicidi. transformatorima. IZVORI EKSPOZICIJE Kao katalizatori u reakcijama polimerizacije. posebno u masnom. ALIFATIČNI AMINI Alifatični amini su derivati amonijaka u kome je jedan atom vodonika. gde se 1-10 atoma vodonika može zameniti odgovarajućim brojem atoma hlora. TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA 140 . Pri hroničnoj ekspoziciji opisani su glavobolja. sintetskim uljima za hlađenje. stupor i teškoće sa mokrenjem. AROMATIČNI AMINI Aromatični amini su grupa jedinjenja derivata benezena. dietilanilin. Mirišu na ribu ili jake baze. Izvori ekspozicije Koriste se u kondezatorima. TROVANJA AMINOJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Amini su ugljovodonici supstituisani azotom tako što je jedan atom vodonika na atomu ugljenika. inhibitori korozije. zatim na poliamine. Od jedinjenja sa jednim benzenovim prstenom poznata su dimetilanilin. ali su manje narkotični od monohlorbenzena. Sistemsko trovanje uključuje hepatitis sa hepatomegalijom. digestivnim poremećajima. On izaziva i promene u parenhimu jetre i bubrega. dobija se sekundarni. dimetilamin služi kao akcelerator u izradi kaučuka i sapuna. dimetiletilamin se koristi u livnicama kao katalizator u izradi kalupa pri “hladnoj” metodi. Klinička slika Polihlorovani bifenili izazivaju hlorne akne.primarni amin) ili alkanol grupom (R-CCOHNH2 alkanolamin). Manje hlorovani PCB-i podležu bržoj biotransformaciji kroz faze dehlorinacije. Od jedinjenja sa dva POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB). toluena. zamenjen alkil (R-C-NH2. antracena.Metilamin se koristi u štavljenju kože i organskoj sintezi. međutim MCB nije mijelotoksičan.

cijanozu. Testovi ekspozicije. Dobija se katalitičkom hidrogenizacijom nitrobenzena pri visokoj T i pod pritiskom. Ostala aromatična aminojedinjenja kao što su 4aminobifenol. Iako su pri ponovljenoj ekspoziciji anilinu zabeležena oštećenja jetre i efekti na CNS. alkilni nitriti i nitrati. ALIFATIČNI NITROJEDINJENJA U alifatična nitrojedinjenja mononitroalkani. koji normalno ne prelazi 1. muka. Pri hroničnoj ekspoziciji javlja se opšta slabost. povraćanje. zapaljiva. posebno mokraćne bešike i senzibilizaciju kože i disajnog trakta. bezbojna ili mutnožuta. opšte prihvaćeno mišljenje je da hroničnih efekata nema. depresiju. naročito aminoalkohola. difenilanilin i dr. Inhalacija alkilnitrita izaziva iritaciju gornjeg respiratornog trakta. o-dianizidin. Uz mirovanje. Alkilnitriti se industrijski koriste kao eksplozivi. Naftilamini i aminoantraceni. Veoma su toksični pa intenzivnija ekspozicija izaziva vrtoglavice. voskova i boja i kao intermedijari u sintezi drugih organskih jedinjenja. pakovanju hrane i proizvoda od plastike. NITROPROPAN 2-nitropropan. smola. aromatični) i broju nitrogrupa (mono. toksična oštećenja jetre i alergijski dermatitis. Izvori ekspozicije. Klinička slika. kao rastvarač. koji najčešće dovode do raka mokraćne bešike (ksenilamin). Stvaranje methemoglobina zavisi od konverzije nitrata u nitrite pod dejstvom gastrointestinalnih mikroorganizama koji poseduju nitratne reduktoze. Njima se mogu priključiti estri alkohola i azotne kiseline.aminobifenil. srednje isparljiva i liposolubilna tečnost aromatičnog mirisa. Oba jedinjenja podležu metabolizmu u jetri i stvaraju nitrite. Toksikokinetika. Lečenje. Nakon više sati ekspozicije javlja se glavobolja. su sa kondezovanim prstenovima i značajni su zbog svoje kancergenosti. ANILIN Anilin(C6H5-NH2). Nitrometan i nitroetan se koriste za rastvaranje i skidanje boja. 3. je u vodi slabo rastvorljiva. daje se kiseonik radi otklanjanja glavobolje i osećaja opšte slabosti. gume.pridružena benzenova prstena najvažniji su benzedin. Znaci hemolize su prisutni. glavobolja i mentalni poremećaji. lakova. 2nitropropan se smatra mogućim humanim kancerogenom. IZVORI EKSPOZICIJE ubrajaju se nitroalkeni i Kao rastvarači celuloznih estara. se prema sastavu ugljovodonika (alifatični. tri i polinitro jedinjenja. depresija. a pri hroničnoj ekspoziciji maligna oboljenja urinarnog trakta. parfema. Drugi indikator ekspozicije jeste povišen nivo methemoglobina u krvi. ali daju i methemoglobinemiju. Nitroetan se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom (oko 10%) i transformiše u etilmerkapturnu kiselinu i 2-c fragmente koji ulaze u metabolički put. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitroalkani deluju depresivno na CNS i izazivaju ošteđenja jetre i bubrega. slabo se rastvara u vodi i veoma je korišćen rastvarač u građevinarstvu. abdominalne bolove. konvulzije. a medicinski kao vazodilatatori. krvave prolive. o-tolidin. aliciklični. Heinzova telašca u Er i povišeni nivoi methemoglobina. povraćanje.u.5 gr na 100 gr hemoglobina. grafičkoj industriji. Pare anilina uglavnom se apsorbuju kroz pluća a moguća je i apsorpcija kroz kožu. dispepsija i TROVANJA NITROJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Nitrojedinjenja pripadaju supstituisanim ugljovodonicima u kojima je atom vodonika zamenjen nitro grupom opšte formule R-NO2. brodogradnji . najverovatnije je odgovoran za toksične efekte anilina (methemoglobinemiju). koji se urinom izlučuje kao konjugat sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. bradikardijom i glavoboljom. su jaki kancerogeni. polinitroalkani. ksenilamin. Pri profesionalnoj akutnoj ekspoziciji registrovani su smrtni slučajevi. hidroksilamin. konvulzije i kolaps. Dele 141 . ataksiju. Anilin stvaranjem methemoglobina izaziva anoksiju. masti. lekova. industriji nameštaja.3-dihlorbenzidin i 4. iritaciju konjuktiva i mukoza gornjih disajnih puteva i toksične simptome pre nastupanja narkoze. nitroheksen) brzo nakon ekspozicije daju hiperekscitabilnost. Koristi se u izradi boja. a visoke koncentracije refleksnu iritaciju medularnih centara sa prolaznom hipertenzijom. Od 15-60% apsorbovanog anilina oksidiše se u p-aminofenol. di. zejtinjava. Indikator ekspozicije anilinu je određivanje paminofenola u urinu. Intemedijarni metabolit anilina. Otrovanog treba skloniti van domašaja nokse uz skidanje odeće i pranje celog tela vodom i sapunom. Neki nitroalkeni (nitrobuten. smola. Aromatični amini pri akutnoj ekspoziciji i trovanju daju methemoglobinemiju. ulja. asfiksiju a najizraženije su promene na plu}ima.

oštećenju struktura hemoglobina (M hemoglobini rezistentni na redukciju) i pri postojanju oksidirajućih supstrata. toluena. smola. Javljaju se sulfhemoglobinemija i methemoglobinemija. mono. muka i umor. Metilensko plavo je antidot izbora. AROMATIČNA DINITROJEDINJENJA Iz ove grupe jedinjenja izdvajaju se dinitrofenol i dinitroortokrezol. ako se ne preduzme lečenje. Toksikodinamika. periferni neuritis i poremećaj ukusa. i odvija se preko kinetike prvog reda. mononitrohlorbenzeni. Izvori ekspozicije. Leukometilensko plavo služi kao donor elektrona za redukciju methemoglobina. oligurije/anurije sa komom i smrću. AROMATIČNA TRINITROJEDINJENJA 142 . Metilensko plavo u terapijskim dozama izaziva plavičastu prebojenost kože i urina. Zajedničke odlike trovanja amina i nitrojedinjenja ugljovodonika su methemoglobulinemija i sulfhemoglobunemija. Pri nivou iznad 70%. tetril. nitroanilini. Toksikokinetika. Moguća je spora apsorpcija para nitrobenzena kroz kožu. koji se razgrđuju u orto i para analoge aminofenola i izlučuju urinom. Javlja se pri deficitu normalnih redukujućih sistema (deficita enzima citohrom b5 reduktaze). Poluvreme eliminacije fiziološkog methemoglobina iznosi oko 55 min. pa su brzo apsorbuju preko kože. insekticida. U okviru opšte terapije. u izradi boja i eksploziva i kao hemijski intermedijar i rastvarač. supstance žute boje koje ne izazivaju methemoglobinemiju. Lečenje. lekova i herbicida. Pare nitrobenzena apsorbuju se kroz pluća sa 80% efikasnosti. di i trinitrotoluen. koja se u blažim slučajevima javlja samo na usnama i mukoznim membranama.5% hemoglobina pretvoreno u methemoglobin. Rastvorljiva su u mastima. Klinička slika. Dinitroortokrezol se koristi kao pesticid i herbicid u poljoprivredi. Aromatična nitrojedinjenja služe kao eksplozivi i rastvarači pri izradi boja. Kod zdravih osoba nivo methemoglobina mora da iznosi 10% hemoglobina da bi se klinički uočila methemoglobinemija. tekstila. agranulocitoza. ekscitaciju i tremor koji su praćeni depresijom. posebno kod osoba sa deficitom G6PDH. sluđe i kao dodaci gorivima i antioksidansi. žutica. Ova jedinjenja su ranije služila kao sredstva za mršavljenje (podizanjem bazalnog metabolizma dovode do gubitka telesne mase). otežava kliničku procenu stanja methemoglobinemije. u sintezi fotografskih razvijača i kao sredstva za zaštitu drveta. naftalena i antracena zamenom atoma vodonika sa jednom nitrogrupom ili sa više njih. Nitrobenzen se transformiše oksidacijom i redukcijom. Koriste se kao boje za tekstil. oštećenje jetre i periferna neuropatija. edema. a na nivoima od 20-30% javljaju se samo blagi simptomi: glavobolja. letargija i tahikardija beleže se na nivoima od 30-40% a na nivoima od 50-70% aritmije. pigmenata. Izlučuje se urinom ili putem žuči. Primenjuje se u sintezi anilina. Methemoglobinemija se definiše kao stanje u kome je više od 1. Ekspozicija parama nitrobenzena izaziva vrtoglavicu i vertigo. Prva manifestacija methemoglobinemije jeste cijanoza. dolazi do kardiovaskularnog kolapsa sa visokom stopom letaliteta. NITROBENZEN Nitrobenzen je bezbojna tečnost sa mirisom na gorke bademe. Oksidacijom se stvara p-nitrofenol a redukcijom anilin. Hipotenzija zbog vazodilatacije ili smanjeni minutni volumen obično zahtevaju intravensku tečnost i Trendelenburg položaj. Terapija metilenskim plavim kontraindikovana je pri deficitu G6PDH. hipotenzija i albuminurija. Efekti methemoglobinemije. ksilena. respiratorni distres i acidoza. Metilensko plavo u svom oksidisanom obliku redukuje se do bezbojnog leukometilenskog plavog primanjem elektrona sa NADPH. hiperpireksija. nesvesticom i komom. AROMATIČNA NITROJEDINJENJA Aromatična nitrojedinjenjana na čelu sa nitrobenzenom predstavljaju grupu organskih jedinjenja izvedenih iz benzena. Toksikokinetika. pružiti respiratornu reanimaciju i dati kiseonik. Delom se nepromenjeni izlučuju urinom. cijanotoničnim pacijentima treba odmah osloboditi disajne puteve. nitrohlortolueni i dr. ali i vazopresore.bol u grudima. ali pri deficitu methemoglobin reduktaze produženo na 126 min. Dispneja pri naporu. stvarajući cijanozu. a delom se redukuju u nitrozo i hidroksil derivate amina. ali je primena prekinuta zbog tečkih nuzefekata kao što su alergijske reakcije (urtikarija. Od jedinjenja veći značaj imaju nitrobenzen. Oba se eliminišu kao konjugati sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. Izvori ekspozicije. Pri ingestiji je indukovana gastrična lavaža tokom 2-4 sata nakon ekspozicije. hematemeze i hepatomegalije. Nekoliko dana kasnije dolazi do akutne žutice. hemolitička anemija. Višak metilenskog plavog može izazvati hemolizu. dermatitis). koma. koji se dalje oksidiše u paminofenol. Deluje kao egzogeni kofaktor koji jako ubrzava put redukcije methemoglobina preko NADPH-zavisnog sistema methemoglobinreduktaze. neutropenija.

Metabolizam TNT-a ide preko nitroredukcije i oksidacije izomera u 2. 2.TROVANJA ALKOHOLIMA. ETIL-ALKOHOL Etanol je u manjim dozama društveno prihvaćen anksiolitik. zdravstvenog stanja 1.Trinitrotoulen (TNT) je efikasan eksploziv. Pri ekspoziciji TNTa zapaženi su brojni efekti: hipertenzija i arteroskleroza.zbog poremećaja glikogenolize 4. Zn i P u krvi (smanjeni) D . 3. Od opštih znakova pri akutnom trovanju prvo se javlja dispepsija. Izaziva iritaciju digestivnog trakta. a u manjem stepenu kroz kožu. aplastičnu anemiju i kataraktu. a potom depresija do narkotičkog efekta. Inhibicija termoregulacije . 3. noktiju. gastritis sa nauzejom. Depresijacns-a . Najvažniji efekti intezivne hronične ekspozicije TNT-u su hipoplazija i aplazija kostne srži. Bubrezi i Nervni sistem. kose i obrva a povlače se smanjenjem ili prekidom ekspozicije. Pri proizvodnji i primeni TNT-a postoji stalna opasnost od eksplozije. ALDEHIDIMA I KETONIMA IZVORI EKSPOZICIJE 1. Propil i Izopropil-alkohol 5. Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. metabolizma vitamina B12 i poremećaji menstrualnog ciklusa. Toksikokinetika. hemolitička anemija i toksični hepatitis. Ca. povraćanjem i epigastričnim bolom. lakova i dr.Najpre se javlja ekscitacija. Lako se apsorbuje inhalacijom i ingestijom. Klinička slika. navike i ritma pijenja. methemoglobinemiju. TOKSIKOKINETIKA Popijeni alkohol se nakon jednog sata resorbuje i počinje njegova eliminacija. Etilen-glikol (Antifriz) 4. u industriji veštačke svilem. • Najčešće upotrebljavani alkoholi u industriji su: 1.6-dinitro-4-aminotoluen ili 4-aminodinitrotoluen. Značaj etanola je i u tome što potencira toksičnost brojnih drugih organiskih rastvarača. miokarda. a koristi se u vojne i industrijske svrhe. Jetra. Najveći deo se u jetri oksidiše preko Sirćetne kiseline i Acetilkoenzim A sve do CO2 i H2O. 2. Promene se javljaju i na mestu kontakta u vidu žute ili zelenožute prebojenosti kože šaka.posledica većeg unosa tečnosti KLINIČKA SLIKA Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise od nivoa alkohola u krvi. Etil-alkohol 2. Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%) oksidiše u Acet-aldehid. 4. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AMINO I NITRO DERIVATIMA UGLOVODONIKA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nitro i amino derivatima ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije). 1. Toksikodinamika. Trovanje etanolom je od posebnog su sociomedicinskog značaja zbog stvaranja zavisnosti i tolerancije na etanol. ESTRIMA. Povećana gastrična sekrecija 6. Gađenje i povraćanje 7. ošteženje glomerularne filtracije. boja. a) ALKOHOLI DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1.centralno 5. nadbubrega. U farmaceutskoj industriji. Amil-alkohol 1. Hipoglikemija . Mg. TOKSIKODINAMIKA 1. TNT izaziva lokalne i sistemske efekte. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%) izlučuje se nepromenjen preko pluća i bubrega. koje se urinom izlučuju slobodne ili konjugovane. dok je u visokim dozama otrovan i može da dovede do respiratorne depresije i smrti. straosti. Metil-alkohol 3. Povećana diureza . Mogući su znaci methemoglobinemije i pojava toksične žutice pri izraženoj intoksikaciji. Metabolička acidoza . Butil-alkohol 6. ETRIMA. toksičnu žuticu. Metaboliti su jako toksične materije. 2.zbog stvaranja kiselih produkata (Acet-aldehid i Sirćetna kiselina) 3. Kranijalne povrede 143 . EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje etanola u krvi i urinu Određivanje pH krvi (ketoacidoza) Određivanje šećera u krvi (blag porast glikoze) Određivanje nivoa K.

IZVORI EKSPOZICIJE 1.Pad krvnog pritiska .Vreme za koje se akumuliraju toksični metaboliti KOD TEŠKOG TROVANJA .Suženje vidnog polja .Metanol i njegovi metaboliti eliminišu se preko bubrega i to maksimalno 2-3 dana nakon unosa.kao antagonist 5.Period poboljšanja stanja (traje 12 do 18 sata) . TRANSFORMACIJA .za ubrzanje oksidacije alkohola 3. STADIJUM PIJANSTVA . nervnog sistema.Vrtoglavica . Kod težeg oštećenja pomenutih organa rada sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i hepato-tropnim noksama. U industriji nameštaja 3.Poremećaj funkcije pankreasa i jetre 2. Pri industriskoj proizvodnji metanola 2. Formaldehid . Kofein . Samo 15% nerazgrađenog metanola eliminiše se preko pluća izdahnutim vazduhom. kaučuka.2.Glavobolja .Smrt usled paralize disanja 1.Glavobolja . lepkova i veštačke svile Pri upotrebi etra kao rastvarača. 4. pankreasa uz uvid u zahteve radnog mesta.U organizam se unosi najčešće inhalacijom.Cijanoza . funkcije jetre i pankreasa. Trovanje drugim depresorima CNS-a 3. Hemodijaliza kod teškog trovanja (može i peritonealna) 6.Gluvoća . 4. kao i za teže fizičke poslove. Postkonvulzivna depresija LEČENJE 1.Praćen nadražajem gornjih RES-puteva i oka 3.Filiformni puls .Po ozdravljenju mogu da ostanu .je odgovoran za efekte na oku 5.Slepilo LEČENJE 1. Dijabetička acidoza 4. spasticitet i hiperkinezija . 2. 3. samog • Posle 2-3 dana . MDK iznosi 50 mg/m3 vazduha.Dispneja Mentalna konfuzija . U hemijskoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . b) ETRI IZVORI EKSPOZICIJE 1. METIL-ALKOHOL Metanol je uzrok najtežih profesionalnih trovanja. MANIFESTNI STADIJUM KOD LAKOG TROVANJA Neurosenzorne smetnje . Supraorbitalno davanje atropina i hidrokortizona kod poremećaja vida OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi će od posledica. Potrebno je proceniti stanje CNS-a (postojanje i težina psihoorganskog sindroma). U samoj industriskoj proizvodnji etra U pirotehnici U industriji boja. pri čemu nastaje Formaldehid i Mravlja kiselina koji izazivaju poremećaje u oksidativnim i glikoliznim procesima.Jaki bolovi u trbuhu Povraćanje krvavih masa . Mravlja kiselina .je odgovorna za nastanak acidoze ELIMINACIJA .u toku prva dva sata posle ingestije (kasnije nema efekta) 2. Ispiranje želudaca . Sprovođenje mera kardiocirkulatorne i respiratorne reanimacije 4. odmašćivača i anestetika TOKSIKODINAMIKA Oštećenje nervnog sistema (Edem mozga i simetrična nekroza putamena) 144 .Rigidnost.Konvulzije i Koma .Neurološke sekvele . Ispiranje želudca 3-5% natrijumkarbonatom 2. Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat) 4.Gađenje Poremećaj ravnoteže . može i ingestijom i preko kože. Davanje etanola (per os ili u infuziji) 3. Oštećenje oka (Retrobulbarni neuritis) Nekroza retinalnih neurona i atrofija očnog živca KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA • Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma 2.Vrtoglavica . Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze . kao i od procene stanja čula vida.Metaboliše se u jetri pod dejstvom alkohol dehidrogenaze. LATENTNI STADIJUM . kao i stanje perifernog nervnog sistema.Smetnje u vidu Skotomi i Fotofobija .kod alkoholemije preko 5 mg/ml OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Od posebnog je značaja kod hroničnih alkoholičara. Hemodijaliza ili hemoperfuzija . jetre.Oslabljena motorna funkcija . Korekcija acidoze 5.

dezodoransi i sredstva za dezinekciju 2.Hipotenzija .Nadražaj sluzokože RES-a. 3. 5.Znaci oštećenja bubrega . blago iritativno dejstvo na kožu i sluzokože narkotičko dejstvo na cns periferne neuropatije nadražaj simpatikusa oštećenje bubrega nadražaj suprarenalnih ćelija 4. AKROLEIN IZVORI EKSPOZICIJE 1.Hiperglikemija .jače od etilakohola 145 . 2. Koristi se kao antiseptici. 4. 2. Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Koaguliše belančevine ćelija Oksidiše se u mravlju kiselinu EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Procenjuje se funkcija CNS. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći Triortokrezilfosfat.Simetrična paraliza ekstremiteta .Hiportermija .Toksični dermatitis .Znaci oštećenja miokarda HRONIČNO TROVANJE . 3. Određivanje broja eritrocita (smanjena) Pojava Hajncovih telašaca Određivanje methemoglobina (povećana) Određivanje aktivnosti holinesteraze (smanjena) Patološke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . 5. IZVORI EKSPOZICIJE 1. PNS. RES.Acidoza .Progresivan gubitak u težini .Methemoglobinemija . 4. 3. 4.Narkoza i kome .pare akroleina NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS .Alergiske manifestacije na koži i sluzokožama OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od posledica koje ostanu nakon završetka lečenja. jetra. 2. 2. 4. kao i stanje promena na koži u odnosu na zahteve radnog mesta.Zapaljenjske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a .Oštećenje bubrega (ponekad) d) ALDEHIDI • Aldehidi su organska jedinjenja koja nastaju oksidacijom alkohola.Glavobolja .Paraliza vitalnih centara i smrt HRONIČNO TROVANJE . 3.Znaci oštećenja jetre .Hajncova telašaca u eritrocitima . IRITATIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU OKA I RES-a . Koriste se u proizvodnji Lakova i boja Plastičnih masa Veštačkih vlakana (poliester) 2.Alergiske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a .Vrtoglavica . FORMALDEHID IZVORI EKSPOZICIJE 1. c) ESTRI Estri su jedinjenja koja nastaju reakcijom između aklohola i kiselina. 1. papira i tekstila TOKSIKODINAMIKA 1. U farmaceutskoj industriji U prizvodnji sapuna i linoleuma Pri sagorevanju masti i ulja Za podmazivanje pogonskih mašina i uređaja TOKSIKODINAMIKA 1. 3. 2. KVS. 6. 2. Služi za konzerviranje i fiksiranje tkiva 3. Primenjuje se u proizvodnji plastičnih masa.Simptomi iritacije sluzokože gornjih disajnih puteva i konjuktiva . Insekticida Eksploziva i Kozmetičkih preparata TOKSIKODINAMIKA 1. 5. bubrega. 5.Neurastenični simptomi . 3. 2.estri fosforne kiseline KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . organi za varenje. GIT-a i Oka .Hipotenzija .TOKSIKODINAMIKA 1.Poremećaj u ponašanju . 6. kada se jedan atom vodonika iz kiseline zameni alkoholom.Anemija . Nadražajno dejstvo na kožu i sluzokože Oštećuju jetru i bubrege Depresivno dejstvo na cns-u (narkoza) Degenerativne promene u pns Inhibišu aktivnost acetilholinesteraze .

Oštećenjem bubrega . ALDEHIDIMA I KETONIMA Zavisiće od težine posledica posle završenog lečenja. svile.Laringitis . 4. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . Smanjuje funkciju endokrinih žlezda (nadbubreg. kateholanima i vitamina b6 3. 4. 3. Definitivna procena zavisi će od poremećaja funkcije CNS. Mikrozomalne oksidaze obavljaju oksidativnu desulfuraciju CS2 verovatno u 2 faze. ELIMINACIJA 1. kozmetičkih sredstava i plastičnih masa TOKSOKOKINETIKA • U organizam se unosi inhalacijom i skoro u celini eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom TOKSIKODINAMIKA 1. RES. lakova.Tahikardija . ACETON IZVORI EKSPOZICIJE 1. Na ovaj na~in dolazi do denaturacije molekula citohrom P450. kao i promena na koži. PNS. Remeti OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD TROVANJA ALKOHOLIMA. 2. 3.Narkotični simptomi . tireoideja i polne žlezde) KLINIČKA SLIKA 146 . Narkotičko dejstvo Iritira sluzokožu res-a i oka Oštećuje bubrege Izaziva dismenoreične smetnje kod žena KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . ETRIMA.Glavobolja . jetre i bubrega. ulja. U industriji boja.Hronični konjuktivitis . KVS.Hipoglikemija . peroksidacije lipida i destrukcije citohroma P450 i P488. DISTRIBUCIJA . vezivanjem sa aminokiselinama (stvaranje tiokarbamata) i glutationom (stvaranje 2-tiotiazolidin-4-karboksilne kiseline). a na očnom dnu eksudacije.Unosi se inhalacijom.Hipersalivacija .Hronični bronhitis . ESTRIMA. Koristi se kao rastvarač masti. Tiokarbamati su jedinjenja labilna pod dejstvom kiselina koja se izlučuju urinom. a zatim i 2oksitiazolidin-4-karboksilnu kiselinu. Izaziva aterosklerozu 4. oksidatitivnom desulfuracijom uz pomoć mikrozomalnih oksidaza (stvaranje i osloba|anje atoma sumpora). U prvoj fazi oslobađ|a se atom sumpora i stvara karbonilsulfid (COS) kao intermedijarni produkt.Nagomilava se u nervnom tkivu i parenhimatoznim organima TOKSIKODINAMIKA 1.Mučnina i Povraćanje .Proliv Kardio-cirkulatorni poremećaji PRI INHALACIJI . 2. hemoragije i mikroaneurizme) 5. 2.Plućni edem F . celuloze i acetilena 2. Lezija apoproteina smanjuje afinitet i/ili broj mesta koja se vezuju za hem unutar mikrozoma.Acidoza HRONIČNO TROVANJE . U drugoj fazi oslobađa se drugi atom sumpora i stvara CO2 kao krajnji proizvod. 4. Deo ugljendisulfida konjuguje se sa glutationom stvaraju}i kao krajni proizvod 2-tiotiazolidin-4karboksilnu kiselinu (TTCA). gume. 2.Zpaljenje pluća . kaučuka. Oštećuje nervni sistema i parenhimatozne organe 2. Oštećuje vid (atrofija n.Kašlj . a moguća je i apsorpcija preko kože. šećera.TROVANJE UGLJENDISULFIDOM IZVORI EKSPOZICIJE 1.Laka anemija (ponekad) EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Apoprotein citohroma P450 osnovno je mesto toksičnog delovanja oslobođenog atoma sumpora.KLINIČKA SLIKA PRI INGESTIJI . 3. metabolizam masti. Posledica je gubitak hema. Aceton u urinu bez hiperglikemije Određivanje pH krvi (acidoza) Određivanje šećera u krvi (hipoglikemija) Patološke vrednosti testova za procenu stanja finkcije bubrega 1.Glavobolja . TTCA se koristi kao biološki indikator ekspozicije CS2. optikusa. kao i manje korišćenje novoformiranog hema od strane apoproteina s većom degradacijom hema u žučne boje. U industriji veštačkih vlakana (celuloze) U gumarskoj i farmaceutskoj industriji U proizvodnji pesticida i insekticida U proizvodnji optičkih stakala e) KETONI • • Ketoni su organska jedinjenja koja kao rastvarači imaju široku primenu u industriji Kao profesionalni otrovi ne predstavljaju veću opasnost izuzev Halogeniranih nezasićenih ketona.

Rodenticidi .za suzbijanje bakterija 15. praha za suspenzije.za izazivanje prevemenog opadanja lišća 12. Poremećaj koordinacije 4.Poremećaj pamćenja manijačni oblik . Herbicidi . Sklonost depresivnim stanjima 3.Somnolentno stanje .Jetra .Halucinacije .Glavobolja i Vrtoglavica .Mozak . Toksična Encefalopatija 2. Karbamati Insekticidi 4.za uništavanje puževa 6. fungicidi (20%).Slabljenje čula mirisa . Akaricidi .KVS .za suzbijanje insekata i dr. Pored toga što mogu da dovedu do akutnih trovanja. Veliki su 147 . Fumiganti Insekticidi PREMA NAČINU DELOVANJA 1.Gubitkak refleksa . svi ostali (10%) PREMA HEMIJSKOM SASTAVU 1.za uništavanje korova 2. Pre upotrebe se rastvaraju u vodi ili nekom organskom rastvaraču. Algicidi .Oko . Senzorički poremećaji HRONIČNO TROVANJE .Poremećaj koagulacije (zbog oštećenja jetre) .CNS .Agresivnost .Parastezije i Senzorične smetnje Posle relativno duge ekspozicije .Dermatitis.za uništavanje valjkastih crva 9. Supstituisani fenoli Insekticid 6.Psihomotorni nemir ili depresija . Baktericidi . Triazini Herbicidi 7.za uništavanje glodara 5. Organofosfatna jedinjenja Insekticidi 2.Konjuktivitis i Bronhitis .za uništavanje mekušaca 7.za suzbijanje algi 8.za uništavanje insekata 3.Glavobolja . Herbicidi 10.Vaskulopatije i mikroaneurizme na očnom dnu .Povraćanje i Prolivi .Pad telesne temperature Posle teškog akutnog trovanja može se razviti: 1.Sklonost ka izvršenju težih prestupa narkotički oblik .Delirijumom . granula i đubriva. Organohlorna jedinjenja Insekticidi 3.Metabolički poremećaji lipida zagađivači životne sredine.Bubrezi TROVANJE PESTICIDIMA Pesticidi su hemijske materije koje služe za suzbijanje i uništavanje raznih štetočina.Manijačno stanje . iritacija.Oslabljeni tetivni refleksi .Grčevi . Dipiridili (Parakvat i Dikvat) Herbicidi 8. Diotiokarbamati Fungicidi 5. Zbog toga se nastoji da se njihova upotreba što više smanji. Derivati fenoksisirćetne kis.za izazivanje uvenuća i sušenja biljaka 13.Telesna astenija Kasnije .za uništavanje drvenastih korova 11. Desikanti .Slabost i bolovi u mišićima . Pesticidi koji deluju pretežno (Organohlorna jedinjenja) na CNS OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Posle akutnog trovanja sa prestankom simptoma radna sposobnost je očuvana U slučaju postojanja sekvela nije sposoban za rad gde će biti izložen organskim rastvaračima.Dispeptične tegobe . hiperpigmentacija i ekcemi na koži .PNS . Hemosterilizanti .za odbijanje insekata i drugih štetočina 14. U svetu se najviše koriste herbicidi (40%). Kumarinska jedinjenja Rodenticidi 12. Repelenti . Derivati ureje Rodenticidi 11.Psihomotorni nemir .za uništavanje gljivica 4. Insekticidi . koncentrovane suspenzije. Arboricidi .AKUTNO TROVANJE oblik pripitog stanja . Težnja je da se sadašnji pesticidi zamene biološkim koji neće biti štetni po ljudsko zdravlje i neće zagađivati životnu sredinu. Proizvode se u vidu prašiva. kod hronične ekspozicije može doći i do razvoja karcinoma i genotoksičnih efekta. PODELA PREMA NAMENI 1. Piretrini i Piretroidi Insekticidi 9. Defolijanti . Moluscidi .Stanje slično pijanstvu . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENDISULFIDOM PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija ugljen disulfidu Klinička slika trovanja sa specifična oštećenjem Dva od sledeća tri organa i sistema ili tri od ostalih organa i sistema: . Limacidi .Polineuropatije na donjim ekstremitetima . Jedinjenja metala Fungicidi 13.za uništavanje grinja i paukova 10. zatim insekticidi (30%). Nematocidi . Fungicidi .

Sekrecija iz nosa i bronha . grinja. kancerogeno i teratogeno dejstvo KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE MUSKARINSKI EFEKTI Suženje zenica i Nejasnoća vida Stimulacija žlezda sa spoljašnjim lučenjem . Heksa-etil-tetra-fosfat 8. Paration 2.Umor -Razdražljivost i Anksioznost -Promena raspoloženja -Slabljenje pamćenja -Slabljenje koncentracije EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje aktivnosti acetilholinestera-ze i butil-pseudoholinesteraze i upoređivanje sa vrednostima pre ekspozicije smanjenje aktivnosti na 70% zahteva prekid dalje ekspozicije. Određivanje p-Nitrokrezola . ispiranje očiju. Etiol 4. skladištenju i transportu pesticida Radnici na održavanju uređaja za primenu pesticida (mehaničari.kod ekspozicije neurotoksičnim organofosfornim pesticidima LEČENJE 1. magacioneri. zatim inhalacijom.Znojenje i Suzenje . Tetra-etil-para-fosfat itd.Gubitak refleksa . vinogradari.Paraliza respiratornih mišića senzomotorna neuropatija (distalna i simetrična) poremećaj funkcije kvs-a poremećaj funkcije jetre hronični gastritis alergiski dermatitis opstruktivni bronhitis IZVORI EKSPOZICIJE 1. električari. 3. Etafon 6.Gubitak svest . sortireri. 5. 5. Fosalon 7. 4. 6. 3. 3. 4.Sekrecija iz žlezdi u GIT-u . Određivanje Neurotoksične esteraze .Povraćanje i Prolivi Inkontinencija urina Bradikardija. gljivica. voćari. korova i nematoda. Prekid dalje ekspozicije Dekontaminacija . Profesionalna ekspozicija postoji kod: Poljoprivredni radnici (traktoristi. 2. 2.Paralize CENTRALNI EFEKTI • Faza ekscitacije . Srčani blokoi i Aritmije • • • • • • NIKOTINSKI EFEKTI .2. berači. Sistemin 5. 8. Kontakt s ostacima pesticida na biljkama i plodovima (radnici na polju.Pranje kože vodom i sapunom.Najčešće preko Kože.Hipersalivacija . ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA Po hemijskom sastavu radi se o veoma toksičnim estrima fosforne kiseline.Nekontrolisani trzaji pojedinih mišića . usta i želudca sodom bikarbonom 148 . Dinitrokrezol) Pesticidi koji smanjuju oksidativne procese u organizmu (Fungicidi) • Inhibišu neke druge enzime (Pseudoholinesteraze. ratari. Krajnji produkt su Alkilfosfati i Fenoli koji se brzo eliminišu urinom. markireri itd. Neurotoksične esteraze) • Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu • Mutageno. 2. 1.U početku . pakeri) 1. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Određivanje p-Nitrofenola u urinu . 7.) Radnici na proizvodnji pesticida Radnici na pakovanju. dok je ingestija od manjeg značaja.Neka od ovih jedinjenja se metabolišu u znatno toksičnije metabolite (npr. Eliminacija .kod ekspozicije Parationu 2.kod ekspozicije Fenitrotionu 3. Koriste se za uništavanje štetnih insekata. • Najčešće su u upotrebi: 1.Gomilanje sekreta u plućima (moguć edem) Kontrakcija glatkih mišića u GIT-u . Pesticidi koji pojačavaju oksidativne procese u organizmu (Dinitrofenol. Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu).Slabost Halucinacije • Faza depresije Kasnije .Abdominalni bolovi i grčevi . 9. HRONIČNO TROVANJE • poremećaji CNS-a .Vrtoglavica Komfuzija Grčevi . prodavci u poljoprivrednim apotekama Radnici koji rade na dezinsekciji i deratizaciji Radnici koji rade na tretiranju semenskih sorti žitarica pesticidima Kontakt s kontaminiranim osobama ili opremom. Paration u Paraoksan). piloti) Radnici na utovaru pesticida. TOKSIKODINAMIKA • Ireverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Za posledicu ima nakupljanje acetilholina na sinapsama nervnih ćelija čime se muskarinski i nikotinski receptori nadražuju duže nego u fiziološkim uslovima. 1. radnici u staklenicima. Malatoin 3.Toničko-klonični grčevi .Glavobolja Strah Promena ponašanja .

RES-a i GIT-a i bilijarnog trakta (↑ rizik) . Dijazepam i dr. Najpoznatiji su 1.Konfuzija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod akutnog trovanja bez posledica otrovani će biti privremeno nesposoban za rad do saniranja kliničkih manifestacija.Konvulzije centra i Cijanoza . Lindan 4. DDT 2. Antibiotici. Sporo se razgrađuju u spoljnoj sredini (veliki zagađivači životne sredine). Hlordan 3. Endosulfan 9. Endrin 6. Kupiranje konvulzija davanjem Diazepama 149 . kao posledica čega se javljaju tremor i grčevi.Vegetativno. blokira muskarinske efekte. Iritiraju sluzokožu RES-a i oka 5.Slabost .Nakon apsorpcije iz krvi se brzo distribuiraju u tkiva bogata mastima. velike molekulske mase.Brzo koži . nadbubrega. Budući da se sporo eliminišu pri ponovljenoj ekspoziciji dolazi do akumulacije ovih jedinjenja. Oštećuju nervni sistem 3. Oslobađanje disajnih puteva (aspiracija sekreta) i veštačko disanje Atropin-sulfat . a nerastvorljiva u vodi.) . ali ne i nikotinske i centralne Oksimi (Pralidoksin i dr. Manje su toksični od organo-fosfatnih insekticida (rastvarač je nekad toksičniji od samog pesticida).Iritacija sluzokože oka.Aplastična funkcije jetre i anemija i Dijencefalitis bubrega Trombocitopenija . sprečavanje apsorpcije i ubrzanje eliminacije 2.Oštećenje zamaranje . 6. 2. Kod hroničnog trovanja postoji privremena radna nesposobnost do izlečenja ako nema posledica radnik se može vratiti na staro radno mesto. Kancerogeno dejstvo (Karcinom jetre i bilijarnog trakta) KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE .Mišićni bubrega i srca tremor .3. pored toga mogu da se unesu i inhalacijom i ingestijom. nosa i grla (Lindan) HRONIČNO TROVANJE .su reaktivatori inhibirane holinesteraze (Prava kauzalna terapija) Simptomatska terapija Kardiotonici.Muka i . Komfehlor 12.Poremećaj povraćanje . ORGANOHLORNA JEDINJENJA Ciklične strukture.Iritativni ili senzitivni apetita alergiski efekti na polineuritis . Toksafen 5.Razdražljivost . srce i tireoideju 4. dobro rastvoljiva u mastima. Distribucija . Oštećuju jetru. Primenjuju se kao insekticidia. zbog čega je upotreba nekih od njih kao što je DDT u većini zemalja zabranjena. Metoksihlor TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . 4. Remete prelaz nervnih impusa sa nervnih završetaka na mišićnu ploču Blokadom prenosa jona u nivou membrane aksona.Vrtoglavica . Kiseonik. Prekid ekspozicije. Bronhodilatatori.kao antagonist acetilholinu.Parastezije funkcije jetre.Pneumonitis (Toksafen) . kada se može vratiti na staro radno mesto. Predpostavlja se da 1. a ukoliko postoje trajna oštećenja neophodna je promena radnog mesta i određivanje poslova na kojima neće biti izložen toksičnim materijama. 5. Kod akutnog trovanja sa posledicama ili recidiva trovanja indikovana je trajna promena radog mesta. TOKSIKODINAMIKA Tačan patofiziološki mehanizam delovanja nije poznat. Aldrin 8. Dikofol 10.Dezorjentacija . Heptahlor 11.Karcinoma jetre a.Strah .Oštećenje KVS.Gubitak .Oštećenje . bubrege.Najčešće preko kože.Opšta tireoideje i sindrom slabost nadbubrega . nakon čega ga treba privremeno premestiti na druge poslove sve dok aktivnost holinesteraze ne dostigne nivo koji je imala pre ekspozicije. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje pesticida i njihovih metabolita u krvi i urinu • Određivanje aktivnosti pojedinih enzima i elektrolita • Ispitivanje funkcije jetre i bubrega LEČENJE 1. Diedrin 7.Glavobolja . .Depresija RES.Koma (Hlordan) .Oštećenje Astenovegetativni .kod ravnoteže ingestije . 2.

Izlučuju se urinom nepromenjeni ili u obliku svojih metabolita. ingestija je od manjeg značaja. TOKSIKODINAMIKA Inhibišu sintezu faktora koagulacije 2. Molinat.3.Brzo se razgrađuju do amina. kao i inhalacijom koja je manje važan put.kao antagonist acetilholinu.Malaksalost i Zamor . oslobađanje disajnih puteva.7. • ELIMINACIJA .Unose se preko digestivnog trakta i koža. Varfarin 4. simptomatska terapija Atropinsulfat . Natrijum fluoro-acetat 4. Smatra se da deluju tako što inhibšu enzime Epoksid-reduktazu i Vitamin K-reduktazu u ciklusu stvaranja aktivne forme vitamina K u jetri. Karbaril.Krvarenja u drugim organima Simptomi . TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . Za uništavanje glodara najviše se koriste antikoagulantna sredstva sporog dejstva zbog male opasnosti za čoveka kao što su: 1. Butilat. Cinksulfid 3. Ovo ima za posledicu poremećaj koagulacije krvi i oštećenja kapilara.Isopropoksifenola u urinu kod trovanja Propuksorom OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kod lakših trovanja kod kojih dolazi do potpunog izlečenja postoji samo privremena radna nesposobnost • Kod težih trovanja sa posledicama postoji duža neposobnost za rad uz obaveznu promenu radnog meta • Kod povećane osetljivosti i senzibilizacije na ove preparate neophodna je promena radnog mesta 3. 4. Anemija) • Iritiraju kožu i sluzokože KLINIČKA SLIKA Klinička slika akutnog trovanja karbamatima je slična kao kod akutnog trovanja Organofosfornih jedinjenjima samo su manifestacije znatno blaže (Muskarinski.Krvarenja u koži Kasnije . alkohola ili derivata fenola koji se izlučuju urinom. Određivanje 2 . Talijumsulfat i dr. KUMARINSKA JEDINJENJA Kumarinska jedinjenja spadaju u grupu Antikoagulantnih rodenticida. • Izazivaju met-hemoglobinemiju • Oštećuju krv i krvotvorne organe (Eritrocitopenija. Propuksor i dr. a smrtna doza je izuzetno visoka Nije zabeleženo da nakon akutnog trovanja ostaju bilo kakve sekvele i nepostoji hronično trovanje EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Najčešće preko kože i inhalacijom. KLINIČKASLIKA U početku .Bolovi u abdomenu i zglobovima 150 . Nikotinski i Centralni efekti) Do smrtnog ishoda dolazi retko jer se prvi simptomi javljaju dosta rano. Eliminacija . Melena i Hematemeza .Hematurija. dekontaminacija. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Kumahlor 3. Leukopenija. Difakum 5. Održavanje respiratorne funkcije Vitaminska terapija (C i B1) 3. Koriste se kao insekticidi.Naftola u urinu .Krvarenje iz nosa i desni . Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze odmah nakon prekida ekspozicije 2. herbicidi i fungicidi • Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu) • Predstavnici ove grupe pesticida su: Asulam. tako da ovde nema kumulativne inhibicije aktivnosti holinesteraze. Metetralil i dr. Određivanje 1 . Kumarin 2. TOKSIKODINAMIKA • Reverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Što znači da se ovi enzimi reaktiviraju već nekoliko sati po prestanku ekspozicije. 4. Arsenvodonik 2. Difenakum 6.9 i 10 u jetri.kod trovanja Karbarilom LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. blokira muskarinske efekte OCENA RADNE SPOSOBNOST Radna sposobnost je nakon akutnog trovanja uglavnom očuvana. KARBAMATI • Karbamati predstavljaju Estre karbaminskih kiselina. Cikloat. U slučaju rezistentnosti glodara na ova jedinjenja koriste se i antikoagulantna sredstva sa brzim dejstvom koja su veoma toksična za čoveka kao što su 1.

Pri radu sa Organofosfornim pesticidima 2.Kod rada sa Kumarinskim pesticidima KONTRAINDIKACIJE ZA RAD SA PESTICIDIMA 1. 2. Doskora su se uglavnom koristile za izradu ambalaže. zaštitne mere i savet kod trovanja. Kod prskanja pesticida iz aviona. način njegovog rastvaranja sa preporukom za namenu. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija. preko kože i digestivnog trakta.Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem bar DVA od sledećih organa ili organska sistema 1. 3. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . 2.Facijalni trzaji Povraćanje .kod težkih trovanja. Krv i krvotvorni organi 2. normalizacije protrombinskog vremena (zašta je potrebno oko 2 mesesca) i potpunog oporavka.Slušne halucinacije Epileptiformni grčevi MOŽE SE JAVITI I Ventrikularna fibrilacija . Centralni nervni sistem TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA • Plastične mase predstavljaju veoma heterogenu grupu materija.U organizam prodire inhalcijom. nepropustljivim zaštitnicima za ramena. Srce i krvni sudovi 5. ali izuzetno otrovan za čoveka. kapom sa štitnikom. ali sa poboljšanjem njihovih svojstava danas sve više zamenjuju metal. NATRIJUM FLUORO-ACETAT Vrlo efikasan rodenticid. ne sme leteti kroz maglu i mora da nosi beli konbinezon. preparati gvožđa i Vitamin C .EKSPOZICIONI TESTOVI Protrombinsko vreme i veme koagulacije produženo. Radnici u proizvodnji plastičnih masa 151 . drvo i druge prirodne materijale. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Sistematski pregledi u okviru kojih se određuje stepen ekspozicije pomoću laboratoriskih metoda npr. respiratorima i naočarima. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završenog lečenja.Strah Ukočenost lica . Jetra 3. Određivanje protrombinskog vremena i protrombina . Periferni nervni sistem ZAŠTITA OD TROVANJA PESTICIDIMA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. zbog čega je njegova upotreba dozvoljena samo dobro obučenim ljudima koji se bave deratizacijom. Upoznavanje radnika sa opasnostima od pesticida i snabdevanje sa uputstvima za bezbedno rukovanje. Obezbediti pružanje prve pomoći u slučaju trovanja. 5. daje se dok se protrombinsko vreme ne normalizuje. Bubreg 4. 4. Svi radnici koji rade sa toksičnim pesticidima moraju biti zaštićeni radnim odelima. radnik će biti sposoban da nastavi posao na svom radnom mestu. pilot ne sme učestvovati u njihovom utovaru.Dejstvo fluoro acetata KLINIČKA SLIKA SIMPTOMI POREMEĆAJA CNS . Vreme krvarenja je normalno. Endokrina oboljenja Neurovegetativna oboljenja Hronična oboljenja respiratornog sistema Hronična oboljenja parenhimatoznih organa Bolesti krvi KRITERIJUMI DA SE TROVANJE PESTICIDIMAPRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Označiti svaki preparat ukoliko je otrovan. 2. rukavicama. Omogućiti radnicima pranje ruku pri prekidu posla i tuširanje na kraju radnog vremena. 4. Transformacija . koje nalaze sve veću primenu. 3. 1. LEČENJE 1.Metaboliše se u Fluorocitrat TOKSIKODINAMIKA Inhibiše oksidaciju acetata u krebsovom ciklusu . 3. Za ovakve poslove moraju se upotrebljavati specijalni avioni 6. tako da je profesionalno izložen mali broj ljud. Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze .specifični antidot.Smrt 7. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Vitamin K . 5. Koža 6. Transfuzija. staklo.

Ovim produktima izloženi su radnici koji rade na pakovanju hrane u polietilenske kese koje se zatvaraju primenom toplote (varenjem). Prilikom zagrevanja polufabrikanta oslobađaju se zaostali monomeri. kuhinjskih predmeta. Dejstvo . Za sada se još uvek ne nalazi na listi humanih kancerogena POLI-VINIL-HLORID (PVC) Nastanak . Alkidne smole 2. Kaolin.Zagrevanjam se ne mogu ponovo oblikovati: 1. 8. plastične ambalaže. Teflon 7.Dodaju se plastičnim masama radi poboljšanja njihovih mehaničkih svojstava. Polivinilacetat 6. Epoksidi 6. jer se pri tom razvija prašina u kojoj se pored polimera mogu naći i silikati i azbest. Aminoplasti 4. pri čemu se osnovne supstance prevode iz monomernog stanja u polimere. Drveno brašno. igračaka i dr. Katalizatori . Prilikom proizvodnje polietilena može doći do ekspozicije etilenu. Poluprirodne i Veštačke. Plastifikatori . 7. Akrilati 2. kućišta za baterije. Tokom polimerizacije može doći do ekspoziije propilenu i organskim rastvaračima. Poli-estri 3. 6. Karborund. 2. Stabilizatori . 3. Određeni rizik po zdravlje radnika postoji i pri obradi gotovih proizvoda. Pamuk .Nastaje polimerizacijom Etilena. a pri njegovoj termičkoj razgradnji javlja se CO. KOMPONOVANJE Podrazumeva mešanje polimera sa aditivima da bi se dobio polufabrikant željenih svojstava. U ovoj fazi proizvodnje glavni izvori štetnosti u radnoj sredini jesu upravo • aditivi koji se mogu podeliti: . Primena . Npr.Nastaje polimerizacijom propilena.Nastaje polimerizacijom vinilhlorida pod visokim pritiskom. Polivinilhlorid TERMOREAKTIVNE MASE .Kalcijum-karbonat. Proces polimerizacije je najčešće automatizovan sa relativno malim brojem radnika koji mogu biti izloženi polaznim supstancama (monomerima).Kod ovih radnika registrovana je veća učestalost pojava Astme. kao i oni koji vrelom žicom seku polietilenske filmove. intermedijarni produkti i aditivi koji prelaze u radnu sredinu.Staklena vuna.Kao jeftine materije dodaju se plastičnim masama da bi im se smanjila cena. Kremen 1.Prilikom zagrevanja omekšavaju i mogu se ponovo oblikovati 1. . PODELA PLASTIČNIH MASA 152 . kao i za proizvodnju medicinske plastike (špriceva). Fenoplasti PROIZVODNJA PLASTIČNIH MASA SINTEZA POLIMERA Zasniva se na polimerizaciji osnovnih hemikalija (uglavnom derivata nafte). obloga za kablove. a ako dođe do pregrevanja polufabrikanta u radnoj sredini se mogu naći i produkti njegovog sagorevanja. intermedilanim proizvodima i gotovim polimerima.TERMOPLASTIČNE MASE POLI-ETILEN Nastanak . plastične mase se dele na: TERMOPLASTIČNE MASE . Poli-stireni 3. Najčešće se primenjuju tehnologije Brizganja i Ekstruzije. Poliuretani 5.Sprečavaju termičku razgradnju i oksidaciju 3. 4. Npr. Poli-etilen 4. akrolein i formaldehid. slavina i drugih livenih plastičnih predmeta. kutija. 5. rezervoara. Sobzirom na praktične aspekte proizvodnje i upotrebe. Primena – Za proizvodnju vlakana za izradu tkanine za odeću i podne obloge.Daju mekoću i fleksibilnost plastičnim masama 4. Pri termičkoj obradi gotovih proizvoda od polivinilhlorida postoji mogućnost oslobađanja i ekspozicije Vodonikhloridu i Di-etil-heksil-adipatu. Tokom proizvodnje polivinilhlorida postoji mogućnost ekspozicije Vinilhloridmonomeru koji je i glavni nosilac toksičnih svojstava.Za proizvodnju delova za automobile. POLI-PROPILEN Nastanak . Šećer. predmeta za ISPUNE OJAČIVAČI HEMIJSKI AKTIVNI ADITIVI PROIZVODNJA GOTOVIH PROIZVODA U ovoj fazi delovanjem toplote i/ili pritiska na polufabrikant i njegovim modeliranjem dobijaju se gotovi proizvodi. Boje i dr. Poli-propilen 5. . Primena – U proizvodnji filmova. Radnici na preradi sekundarnih sirovina Radnici koji rade na pakovanju Vatrogasci pri gašenju požara U građevinarstvu U automobilskoj industriji U brodogradnji i avijaciji U hemisjkoj i elektro industriji Uobičajna je podela plastičnih masa prema poreklu na Prirodne.Ubrzavaju učvršćivanje plastičnih masa A . DEJSTVO .2.Najnovije epidemiološke studije ukazuju na povećani incidencu Adenokarcinoma kolona i rektuma kod eksponovanih. Poli-amidi 8.

jastuka i sedišta za automobile. Veoma iritativno na kožu i sluzokože tako da nema mogućnosti za intenzivnu ekspoziciju 2. podnih obloga. nevidljive rukavice) Brižljivo pranje kože Pri zapošljavanju voditi računa na postojanje kožnih promena budućih radnika MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Stalna zdravstvena kontrola posebno funkcije jetre. Nošenje zaštitnih maski i odela u slučaju tehničkih smetnji. stanja koštanog sistema i periferne ciruklacije. proizvodnji nameštaja. Primena . 2. Nošenje gumenih rukavica stegnutih u gornjem delu radi sprečavanja uvlačenja prašine.Za proizvodnju lepkova.Za proizvodnju delova za automobile i čamce. pri čemu se dobija polufabrikat Novolaka. Moguća je i pojava • Alergiskih reakcija na koži • iritacije sluzokože oka i gornjih disajnih puteva • Glavobolje.Manifestuje se Iritacijom respiratornih puteva i veoma čestom pojavom Astme. gađenja i povraćanja INDIVIDUALNE MERE ZAŠTITE 1.Kondenzacijom Epi-hlor-hidrina sa Di-glicidil-etrom bis-fenola. Dejstvo – Poliuretanske mase nisu toksične. Povećan mortaliteta od raka pluća FENOL-FORMALDEHIDNE SMOLE (FENOPLASTI) Nastanak . Često se poliestrima dodaje Stiren i Hidrohinon. Alergogeno i 4. Povećana je i incidencija Alergiskih promena na koži. Blago iritativno dejstvo na sluzokože oka i gornjih disajnih puteva. fumarne i maleinske kiskiselina sa Etilenglikolom i Propilenglikolom. iverice i panela i za impregnaciju tkanina.TERMOREAKTIVNE MASE POLI-ESTRI Nastanak . 5. 3. Meke pene koriste se pri pakovanju. Primena . 4. 1. muzičkih ploča i dr.prema IARC svrstan je u verovatne kancerogene.Izrazito 3. AMINOPLASTI Nastanak . boja. 2. Hepatotoksično i nefrotoksično . B . kao izolatori (Bakelit) i u izradi različitih lepkova. prekrivača i tvrdih i mekih poliuretanskih pena. Blage opstruktivne promene plućne ventilacije. Dejstvo – Prilikom proizvodnje i primene epoksidnih smola može doći do ekspozicije epihlor-hidrinu i fenolnim jedinjenjima. Čvrsti aminoplasti koriste se za livenje različitih predmeta (elktrouređaji. muke. pa i Pneumokonioza 2.Za izradu delova menjača i kočnica. Primena 1. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju kojima se pre primene dodaje utvrđivač i prelaze u čvrsto stanje. međutim prilikom njihove proizvodnje. Dejstvo – Kod radika izloženih prašine poliestara registrovane su: 1.Od fenola i formaldehida uz prisustvo kiselog ili baznog katalizatora. Kod korišećenja kiselog katalizatora dodaje se i Heksametilen-tetra-amin. lakova i sredstava za površinsku zaštitu metala i drveta. Dejstvo . u građevinarstvu.).Kondenzacijom anhidrida ftalne. 3. kao zamena za staklo i u opičkoj industriji.Reakcijom Formaldehida sa amino grupom Ureje ili Melamina u prisustvu kiselih katalizatora i toplote. Respiratornih tegoba. Tvrde pene se koriste kao izolacioni materijal u građevinarstvu 2. formaldehidu i heksa-metilen-tetra-aminu. 1. Primena . EPOKSIDNE SMOLE Nastanak . ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA 153 . boja. Plufabrikat fenoplasta u vidu praha može dovesti do 1. posuđe i dr. Nastala masa može biti u tečnom ili čvrstom stanju. Primena – Za proizvodnju lepaka. Kancerogeno .domaćinstvo slavina. Upotreba izolacionih pasti i zaštitnih krema (tz.Reakcijom Izocijanata sa Dialkoholima ili Polialkoholima. Tečni aminoplasti koriste se pri proizvodnji šperploča. prerade i upotrebe dolazi do ekspozicije izocijanatima koji su izrazito toksični. POLIURETAN Nastanak . gume. Epi-hlorhidrin deluje. 2. proizvodnji boja. Dejstvo – Glavni zdravstveni rizik predstavlja ekspozicija fenolu. prekidači. Dejstvo – Pri proizvodnji aminoplasta postoji mogućnost ekspozicije formaldehidu.

Fine industriske prašine koja ne sadrži slobodan SiO2 3. Profesionalna orjentacija i selekcija Kontraindikacije za rad u uslovima povećane zaprašenosti su: .sastoji se od okvira koji pokriva očna udubljenja.napravljene najčešće od kože Zaštitna obuća . HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. odeljivač. uređaja i vrste prašine koja se stvara. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE JUS o maksimalno dozvoljenim koncentracijama prašine u atmosferi radnih prostorija i radilišta je standard koji je zakonski propisan. Grube neagresivne i neotrovne prašine 2.Prema nameni dele se na respiratore za zaštitu od: 1. Hermetizacija procesa . Usisne cevi i kanali treba da su kraći i po mogućnosti vertikalni i koso postavljeni radi sprečavanja taloženja prašine. Fine prašine ili od štetnih doza u manjim koncentrac. Usisana prašina se deponuje u zatvorenu posudu (silos. Usisna kapa može biti otvorenog ili zatvorenog tipa.Imaju poluobrazinu.Imaju za cilj sprečavanje zapošljavanja radnika na radnim mestima na kojima bi moglo doći do pogoršanja postojećeg zdravstvenog stanja ili nastanka oboljenja. Rendgenološko i funkcionalno ispitivanje pluća je i ovde obavezno jednom godišnje. ZAŠTITA OD GASOVA I PARA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Supstitucija toksičnih materija (gasa ili pare) netoksičnim materijama Hermetizacija. ventil za udisanje.Ovde poluobrazina istovremeno predstavlja i filterski element Kape . Fine industriske prašine. 154 . Mašine i uređaji koji stvaraju prašinu postavljaju se u posebne prostorije ili se prostorno izoluju (npr.zamenjuje ručni rad radnika na mašinama i uređajima pri čijem se radu stvara prašina (npr. Respiratori bez filtera . Periodični pregledi . 2. polukružnog čeonog nosača i providne ploče od plastike ili žičanog platna koja ne sme zadržavati više od 10% vidljive svetlosti. kod punjenja vreća cementom. a njena veličina i oblik zavise od radne operacije. filter. Prekvalifikacija .sastoji se od obruča za glavu. providne ploče i trake za fiksiranje Zaštitne rukavice . Čišćenje prostorija pomoću usisivača velike snage kako bi se sprečilo sekundarno aerozagađenje Vlažno čišćenje predmeta i površina Higijena radne odeće i lična higijena Štitnik za oči . separator.Prema konstrukciji dele se na: 1. filter). koji odvodi prašinu na mesto gde će se skupljati i filtrirati. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Prethodni pregledi . Dozvoljene granične vrednosti zavise od hemiskog sastava i veličine čestica prašine.Već postojeća senzibilizacija na alergene radnog mesta .najbolje rešenje jer se prašina odvodi zatvorenim sistemima. Veliki broj zakonskih i podzakonskih akata reguliše tehničku zaštitu u raznim industriskim granama. Lokalna odvodna ventilacija . Brzina strujanja vazduha u usisnim cevima za lake prašine mora biti 10 m/s. taložnik. ugljem.Oboljenja respiratornog sistema . magle ili gasa.Ako nakon sprovedenog lečenja i rehabilitacije dođe do pojave patoloških efekata. ventila za izdisanje i trake za pričvršćivanje 2.izrađene od gusto tkanih materijala koji se lako održavaju u čistom stanju Štitnik za oči i lice .Oštećenje funkcije disajnih organa. 3. dima i magle. koje sadrže slobodan SiO2 ili radioaktivne čestice 4. brašnom).Obično od kože sa gumenim đonom Zaštitna odela (konbenezon ili dvodelna) satkano od materijala koji sprečava lako prodiranje prašine. a za teške 25 m/s. U okviru ovog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća i funkcionalno ispitivanje pluća.ZAŠTITA OD PRAŠINE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Tehnička rešenja za smanjenje aerozagađenja . Respiratori sa filterom .Služe kao monitor odbranbenih reakcija organizma radnika i preduzetih mera zaštite. automatizacija i mehanizacija primenjuju se u savremenoj hemiskoj proizvodnji Izdvajanje mašina i uređaja koji vrše preradu toksičnih materija u posebne prostorije Lokalna odvodna ventilacija na mestima na kojima dolazi do izdvajanja para.Na izvoru prašine stavlja se usisna kapa ventilacionog sistema. .pri samom projektovanju mašina i alata. kod peskarenja) Mehanizacija i automatizacija . Može biti izvedena u zatvorenim kabinama pri LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Respiratori .

Od materijala otpornog na nagrizajuće materije i rastvarače. ventila za udisanje i izdisanje. koja ne sme preći 2% po volumenu.za poslove kod kojih se traži velika osetljivost čula dodira. Sastoje se od obrazine sa ugrađenim zaštitnim staklima.Za zaštitu ruku od vode. Komprimovani vazduh mora biti čist i bez mirisa. Gasne maske sa usnikom – služe za kratkotrajnu zaštitu organa za disanje. U cedilu se kao apsorbens koristi najčešće aktivni ugalj. koncentracije toksičnih gasova u vazduhu radne sredine.za poslove kod kojih se traži umerena osetljivost čula doira 3. za zaštitu od HCl oznaka je J. elastičnih traka za podešavanje i cedila. opasača sa priključcima za rebraste cevi i priključkom za dovodnu cev. a veća je izloženost mehaničkim oštećenjima. Posebno važnu ulogu ima i obuka radnika koja treba da obuhvati uvežbavanje rada sa maskom. Izrađuju se od nepromočivih tkanina. Gasne maske sa obrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje i očiju. Proizvode se u tri oblika: 1.upotrebljava se u slučaju kada za dovod čistog vazduha nije potrebna cev duža od 10 m. baze i sl. Pre upotrebe zaštitne maske mora se identifikovati vrsta škodljivog gasa ili pare i približno odrediti koncentracija u vazduhu radne sredine. prečisti i izbaci na visinu od bar 1m iznad krova. Sastoji od obrazine ili poluobrazine. a cevi za dovod komprimovanog vazduha mora biti dimenzionirana prema minimalno potrebnom protoku vazduha od 140 l/min i izrađene od materijala koji je sposoban da izdrži radni pritisak. 2. kao i od veličine fizičkog naprezanja radnika u toku rada. vrste apsorbensa. Cedila se označavaju slovima i bojom prema vrsti štetnosti za koju su namenjena npr. Štitnici za oči i lice i zaštitne naočare koriste se za zaštitu očiju od nagrizajućih materija Zaštitne rukavice od gume .čemu je radnik van kabine a samo ruke provlači kroz posebne otvore unutar kabine.za poslove kod kojih nije potrebna osetljivost.Za rad sa nagrizajućim otrovnim materijama. Posle svake upotrebe gasnu masku treba očistiti. Srednje teške . za zaštitu od živinih para oznaka je Hg i sive su boje. Usisani vazduh pre izbacivanja u atmosferu mora da se filtrira. mogu biti podešene za spajanje sa štitnicima za oči ili sa gas-maskom. oprati i dezinfikovati. i ručne duvaljke ili meha. a nema mehaničkih opterećenja 2. ventila za udisanje i izdisanje. podesivih traka. toksičnih i infektivnih materija.čini kutija u kojoj se nalazi sredstvo za upijanje štetnih gasova i para. Zaštitna odela od gumiranog platna . Cedilo . 3. Opšta ventilacija se koristi kao pomoćna tehnička mera jer ne daje dobre rezultate. Izolacioni aparati Koriste se za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. za zaštitu od amonijaka oznaka je K i zelene su boje itd. ostaje nepromenjen najmanje 8 časova. Gasne maske Namenjene su za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. elastičnih podesnih trake i cedila. Ventilacione kape koje se postavljaju iznad mašina i uređaja treba da budu većih dimenzija od otvora kako bi se uhvatili i gasovi i pare koji se šire iznad mašine ili uređaja. ventila za udisanje i izdisanje. Lake . Mogu biti: 1. silik-gel i druge zrnaste materije natopljene različitim hemiski aktivnim materijama koje reaguju i neutrališu materiju iz vazduhu za koju je cedilo namenjeno. rebrastih cevi koje idu od maske do opasača. Sastoje se od usnika. Cevna maska sa dovodom konprimovanog vazduha . Zaštitna obuća (cipele i čizme) . Razlikujemo Cevna maska sa dovodom čistog vazduha (udisanjem ili pomoću duvaljke) . To vreme zavisi od veličine cedila. Gasne maske mogu biti monovalentne ako štite samo od jedne nokse ili polivalentne ako istovremeno štite od većeg broja noksi. Teške . ventila za izdisanje i udisanje. Gasne maske sa poluobrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje. crvene su boje sa plavom trakom. Izrađuju se od materijala koji izložen direktnom dejstvu kiseline. elastičnih podesnih traka i cedila. para i aerosola u uslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16% O2 i kada je koncentracija škodljivih gasova i para približno poznata i nije veća od koncentacija pri kojima je gasna maska ispitivana. Svako cedilo ima ograničeno vreme upotrebe jer vremenom dolazi do njegovog zasićenja toksičnim gasom. mašina ili poda • Držanje sirovina i gotovih proizvoda u posebne i zatvorene prostorije gde radnici ne borave • Higijena odeće i lična higijena LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Kapuljače . dovodna cev za čist vazduh. Može da bude ugrađeno u filter za zadržavanje aerosola i ventil za udisanje ukoliko nije ugrađeno u obrazinu. 155 . Sastoje se od poluobrazine. para i aerosola u uslovima kada je u radnoj atmosferi koncentracija kiseonika manja od 16%. priključka za rebraste cevi.pored gore navedenih delova ima i izvor komprimovanog vazduha. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Otkalnjanje toksičnih materija u tečnom stanju sa radnih površina. zameniti filter ako je došlo do zasićenja i tako pripremiti masku za ponovnu upoterbu.Koriste se u pogonima gde postoji mogućnost kvašenja.

Filtirajući samospasilac . toksičnih materija visoke.Vrše se u cilju praćenja oporavka posle nastalih poremećaja Dodatne mere zaštite Preduzimaju se na radnim mestima gde je radnik izložen koncentracijam hemiskih noksi koje višestruko prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije. 156 . Kontrolni pregledi . kese za disanje.koji se koristi u dva ili tri dela ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Radnika treba upoznati sa prirodom hemiskih noksi.imaju sopstveni izvor snabdevanja čistim vazduhom koji se obično nosi na leđima. maligne neoplazme i astma . što predstavlja kontraindikaciju za zapošljavanje na takovom radnom mestu. Radi na principu pretvaranja CO u CO2 posredstvom oksida mangana.određuje obim pregleda.Aparati sa kiseonikom .nastali kao posledica izlaganja gasovima i parama. Posebna pažnja prilikom obavljanja preventivnih pregleda posvećuje se prvim znacima i efektima hemiskih noksi sa kancerogenim svojstvima. O2 ispod 16%. 4. usnika sa štipaljkom za nos. sa mogućnostima prevencije i njegovim udelom u tome. Istovremeno treba ukazati na dodatne štetne efekte od konzumacije alkohola. para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta . Koriste se u radnoj sredini gde su konc. bakra ili molibdena. sastoji se od boce sa kiseonikom pod pritiskom od 30000 kPa. posude sa aktivnom materijom. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Obim prethodnih i periodičnih pregleda određen je odgovarajućim pravilnikom. ventila za regulaciju visokog pritiska sa kontrolnim doziranjem i priključnog automata sa rebrastim crevom sa usnikom i štipaljkom za nos.Vrše se u slučaju iznenadno povećanih koncentracija noksi u radnoj sredini i poremećaja zdravlja većeg broja radnika pri uvođenju nove tehnologije ili nove sirovine. Na listi profesionalnih bolesti nalaze se i trovanja. a konc. Aparat je za jednokratnu upotrebu. 3. Pravilnik o uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih pregleda .Sadrži maksimalno dozvoljene koncentracije za 1165 različitih hemijskih štetnosti i njihovu klasifikaciju prema kancerogenosti. ventila za udisanje i izdisanje. ADMINISTRATIVNE Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova. potrebno je prethodno izvršiti identifikaciju hemiskih noksi. Prethodni pregledi . sastoji se od kutije za hermetičko čuvanje. Kiseonični samospasilac . dejstvom na organizam i posledicama po zdravlje. Periodični pregledi Vanredni pregledi .upotrebljava se pri ekspoziciji visokim koncentracijama CO u slučaju požara i evakuacije ugroženih radnika. izmeriti njihove koncentracije i imati u vidu mogući aditivni i sinergični efekat. Da bi se pravilno isplanirao preventivni pregled. Pri ovoj reakciji stvara se toplota što ograničava upotrebu aparata na oko 30min. pušenja duvana ili pogrešnih navika u ishrani.Posebno treba voditi računa o postojanju senzibilizacije na hemiske nokse prisutne na budućem radnom mestu. ZAKONODAVNO MERE 2. Cevna maska sa kapuljačom ili šlemom koristi se na poslovima gde dolazi do obilnog kvašenja glave i vrata ili gde postoji opasnost od mehaničkih povreda glave. Skraćenje vremena ekspozicije Skraćenje radnog vremena Produženje godišnjeg odmora . katalizatora i filtra za prašinu.obezbeđuje čist vazduh u trajanju od 45 minuta.

Razvoju infekcije pogoduje dejstvo hladnoće.Medicinsko osoblje.Radni u kesonima .Drvna industrija .) POLIPOZA NOSA ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA RHINOLITHIASIS SINUSITIS (Akutni. KLINIČKA SLIKA AKUTNI OBLIK .Građevinarstvo .Tekstilna idustrija .Rad sa izvorima jonizujućeg zračenja.Ronioci . Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom. ređe bakterije i gljivice. Hiperemija i naburelost sluznice Deskvamacija epitela Jaka sekrecija iz nosa Kijanje i Suzenje očiju HRONIČNI OBLIK Glavobolja Otežano disanje na nos Povišena telesna teperatura Opšta slabost i Malaksalost • • • • • • • RHINITIS (Infektivni. Alergijski) TUMORI FARINKSA Iritativni.Sluzavo-gnojava sekrecija .Šumovi u ušima i nagluvost 157 . Profesionalni agensi koji mogu dovesti do promena u gornjim disajnim putevima mogu biti: VRSTA AGENSA FIZIČKI Nepovoljna klima i mikroklima Nagle promene atmosferskog P Nagle promene temperature Jonizujuće zračenje HEMIJSKI Gasovi i pare Prašine i dimovi BIOLOŠKI Bakterije Gljivice Virusi RIZIČNA ZANIMANJA . Alergijski. OBOLJENJA LARINKSA • • • • POVREDE LARINKSA LARYNGITIS (Infektivni. .Glavobolja i Hiposomija . fizički i metabolički faktori. GORNJIH PODELA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA INFEKTIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Uzročnik su najčešće virusi. Iritativni.Piloti . Osim ovih uzroka na razvoj oboljenja mogu uticati: • Vokalna trauma • Opšta oboljenja • Alergija • Predispozicija • Premorenost • Slaba ishrana • Strana tela u gornjim RES-putevima • Imunološki deficit • Pušenje itd. Alergijski) TUMORI LARINKSA ANGIONEUROTSKI EDEM DISAJNIH PUTEVA Iritativni.Otežano disanje . Kadmijumska kijavica. Aerosinusitis) OLFAKTIVNI POREMEĆAJI TUMORI NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA FARIKSA • • • POVREDE FARINKSA PHARYNGITIS (Infektivni.Tekstilna industrija .Duvanska industrija .Radnici pored visokih peći i livci . . Vazomotorni. Hronični.Kožarska industrija .PROFESIONLANA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Oboljenja gornjih disajnih puteva nastala pod uticajem štetnih agenasa na radnom mestu najčešće su lokalne prirode i obično protiču u vidu zapaljenjskih.Preovladavaju kataralne promene.Veterinari i Stočari . vazomotornih i alergijskih reakcija.Hemijska industrija .Rudnici uglja .

koje se karakteriše hroničnim simetričnim infiltarciskim. KLINIČKA SLIKA Oboljenje se javlja u akutnoj i hroničnoj formi.crvenilo sluznice nosa i obilje sekreta u nosnom hodnicima. Karakteristična je pojava simptoma nakon iritacije. Žlezde produkuju patološki izmenjen sekret neprijatnog mirisa.Poremećaj čula mirisa i ukusa IRITATIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove. vlažna i plavičasta) In vivo kožni test (PRICK ili Intradermalni test) Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u serumu Merenje maksimalnog nosnog protoka Nespecifičan nazoprovokacioni test Citološko ispitivanje nazalnog lavata (Eozinofili) Test mukocilijarnog čišćenja Testovi za ispitivanje olfaktivne sposobnosti CT-sinusa i Spirometrija LEČENJE Ispiranje nosne sluzokože fiziološkim rastvorom Primena steroida i holinergičkih blokatora KADMIJUMSKA KIJAVICA Nastaje inhalacijom para kadmijuma koje nadražuju konjuktivu i sluznicu gornjih RESputeva. Arsen. zapaljenski procesom koji se širi u podsluzničnom sloju. ranijeg infiltrata. Hrom.Postoje tri forme ovog oboljenja: RHINITIS CHRONICA SIMPLEX RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA RHINITIS CHRONICA ATROPHICA Promene na sluznici su još uvek reparabilne Dolazi do ireverzibilne hiperplazije sluznice Dolazi do atrofičnih promena na sluznici Kijavica Pečenje i grebanje u nosu Jaka sekrecija Epistaksa Sitne ulceracije na hrskavičavim delovima i donjim nosnim školjkama.Posebna forma ovog oboljenja kod koje atrofija ne napada samo sluznicu već i duboke strukture uključujući i hrskavicu i kost. Napada najčešće zemljoradnike. ali i radnike koji žive u lošim higijenskim uslovima.Slivanje sekreta iz nosa u ždrelo . Antimon i Cement Iritirajuća sposobnost nekog jedinjenja prvenstveno zavisi od njegove rastvorljivosti u vodi. Selen. • • • • • OZENA . ALERGIJSKI RINITIS ETIOPATOGNEZA Od alergijskog rinitisa pati oko 5% populacije. isparenja. endemsko oboljenje. Nakon latentnog perioda od 36 sati javlja se PREDLOG KRITERIJUMA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE(Prema sada važećem zakonu oboljenje se ne nalazi na listi profesionalnih bolesti) Da radnik nije pušač i da pre zaposlenja nije postojalo alergijsko oboljenje nosa. Nikl. Posle duže ekspozicije promene postaju hronične uz gubitak osećaja mirisa i česte kijavice. Lokalno sredstva za dekongestiju. Od alergena iz radne sredine koji mogu izazvati alergijski rinitis navode se • Životinjski antigeni • Sirova kafa • Ricinus • Proteolitički enzimi • Žitarice • Atigeni insekata • Lateks • Anhidridi kiselina • Kolofonijum KLINIČKA SLIKA . U slučaju sekundarne bakteriske infekcije antibiotik i antihistaminika. Vitamin C. Najčešći profesionalni iritansi su Kadmijum. Kod profesionalne etiologije postoji prostorna i vremenska povezanost pojave simptoma sa boravkom radnika na radnom mestu. LEČENJE Strogo mirovanje. 158 .Bistra rinoreja . Berilijum.Kijanje i Svrab u nosu .Nazalna opstrukcija i kongestija . DIJAGNOZA Anamneza Klinički pregled .Krvarenje iz nosa . Ove osobe imaju ili sezonske alergijske reakcije na polen (Polenska kijavica) ili višegodišnje simptome ako su alergične na unutrašnje alergene. SCLEROM . DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija (sluzokoža bleda. sa stvaranjem čvrstih ožiljaka. Aspirin. prašinu i dim. Klinička slika je slična kao kod infektivnog rinitisa. Poboljšanje tokom noći i vikendom govori u prilog iritativnom rinitisu.Retko.

DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija Rendgensko snimanje Kožne probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile . ETIOPATOGENEZA Kao etiološki činioci navode se hronična infekcija. Ipratropijum bromid – oprezno. Dekongestioni nosni sprejeve. izlaganja iritansima i RHINOLITHIASIS ETIOPATOGENEZA Nekada strana tela u nosu mogu da ostanu nezapažena duže vreme. Obično su rapave površine. Predilekciono mesto je duplikatura sluznice u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. glatke i sjajne površine plavičasto-beličasto-ružičasto-sivkaste boje. Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera. živa i vanadijum. ekstremne i nagle promene temperature i ekscesivno kretanje vazduha. ona mogu da posluže kao nukleus oko koga se talože krečne soli iz nosnog sekreta. Uklanjanje radnika iz zone gde je prisutan alergen. a da ne izazivaju značajnije tegobe. Najpre dolazi do destrukcije sluznice nosne pregrade used čega se javlja slabija ishranjenost dela hrskavice i njena nekroza. PREVENCIJA Uklanjanje dokazanih alergena.dominira kliničkom slikom LEČENJE Eliminacija fizičkih stimulanasa u radnoj sredini. koagulumi krvi ili sluzi.ORL nalaz (karakterističan nalaz fizikalnim pregledom) Dokaz postojanja specifične senzibilizacije (test ekspozicije. Međutim. Upotreba ličnih zaštitnih sredstava. arsen. LEČENJE Hirurško ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA ETIOPATOGENEZA Do ulceracije i perforacije hrskavičavog dela nosne pregrade može doći usled korozivnog dejstva iritanasa kao što su hrom. Najčešće su to manji sekvestri kosti. Edukacija radnika i zdravstveno vaspitni rad. POLIPOZA NOSA Polipi nosa su kruškolike formacije lokalizovane u nosnoj šupljini (ređe u sinusima). KLINIČKA SLIKA Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa (seromukozna ili mukopurulentna). poboljšanje ventilacije. IgE. alergija i lična predispozicija. mrko sive boje. KLINIČKA SLIKA Kijavica sa oskudnim krvarenjem Ulceracije na nosnoj sluzokoži pokrivene skramom Kruste ispod kojih se nalazi ulkus koji doseže sve do hrskavice Perforacije hrskavice U početku Kasnije Nakon 2-3 nedelje ekspozicije Nakon 2-3 meseca ekspozicije VAZOMOTORNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Termin koji se koristi za opisivanje povećane nosne reaktivnosti na specifične fizičke stimuluse kao što niska vlažnost. Ispiranje fiziološkim rastvorom. Profesionalna selekcija i orjentacija. Kontrola radnih uslova. LEČENJE • Antihistaminici • Nosni steroidi • Stabilizatori mastocita • Kromolin sodijum krvni pritisak je nizak. LEČENJE Prekid daljeg sprečavanje infekcije. kožni test. nikl. Oni mogu biti različite veličine i izgleda. KLINIČKA SLIKA . Nazoprovokacioni test dr.) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radnik sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem (Profesionalni alergijski rinitis) – nije sposoban za poslove koje obavlja niti za druge poslove gde bi bio izložen materijama na koje je dokazana preosetljivost kao ni respiratornim štetnostima bilo kog porekla.Jednostrane opstrukcije nosa.Dokazivanje alergije. a 159 . Na ovim mestima sluznica nije čvrsto srasla sa podlogom. Kao posledica infekcije i alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i eksudacije tečnosti i pod dejstvom sile teže formira se polip. Verovatno povezano sa ovom dijagnozom je i gustatorni rinitis koji nastaje kod uzimanja začinjene hrane. KLINIČKA SLIKA Rinoreja . Tako nastale tvorevine u nosnom hodniku zovu se rinoliti. različite veličine.

ukoliko postoje prepreke aeracije. Može se pokušati i sa punkcijom maksilarnog sinusa. sanaciju svih patoloških stanja u nosu. Ovako stvoreni sekret u sinusu podložan je infekciji. edem. povrtara. pojava sekrecije. kao i pri ronjenju u zagađenim vodama. To se najčešće dešava pri naglom spuštanju aviona. Rendgen snimak sinusa . Hirurško . Kao posledica ovako nastale barotraume dolazi do edema sluznice sinusa sa hiperemijom i transudacijom.Mukopurulentna sekrecija.Česte infekcije donjih RES-puteva . koja nastaje prilikom nagle promene spoljašnjeg atmosferskog pritiska.Odsustvo percepcije mirisa KVALITATIVNI .Umanjenje percepcije mirisa .Umanjenje sposobnosti identifikacije mirisa . niz zadnji zid faringsa i rubova hoana. Ređe do infekcije dolazi usled zapaljenjskih procesa na korenu zuba.Agnososmija . U normalnim uslovima vazdušni pritisak se u sinusima izjednačava preko prirodnih otvora.Otežano disanje na nos i supuracija . igraju značajnu ulogu. različiti hemijski i fizički iritansi.Hiperemija. alergijska oboljenja gornjih disajnih puteva. a često i krvarenje iz nosa. pšenicom i brašnom. kao i nasleđe. oslabljena otpornost organizma.Poremećaj čula mirisa . Klinički pregled.Poremećaj percepcije mirisa 160 . Lokalni pregled nosa . polimorfonukleara i plazma ćelija AKUTNI SINUSITIS ETIOPATOGENEZA Najčešći uzrok je virusna infekcije sluznice nosa. . HRONIČNI SINUZITIS ETIOPATOGENEZA Najčešće nastaje od protrahovanog akutnog sinusitisa koji nije odgovarajuće lečen. KLINIČKA SLIKA OLFAKTIVNI POREMEĆAJI PODELA KVANTITATIVNI . radnika koji rade sa začinima. AEROSINUSITIS ETIOPATOGENEZA Lezija sluznice jednog ili više sinusa.Difuzne glavobolje .Hiposmija . KLINIČKA SLIKA Jak bol u predelu lediranog sinusa. koja direktno prodire u sinuse. koga je ponekad potrebno zdrobiti pre ekstrakcije.Anosmija .pokazuje smanjenu transparenciju sa nivoom eksudata u sinusu LEČENJE Kapi sa vazokonstriktornim dejstvom Aspiracija sekreta iz nosa Antibiotik prema antibiogramu Simptomatska terapija DIJAGNOZA Anamneza. Rendgengrafije sinusa i sinusoskopija. usled čega se javlja akutno zapaljenje sinusa.Podatak da je oboljenju predhodila rinogena infekcija. Povećana prevalenca sinusitisa nađena je kod: krznara. . Rendgengrafija LEČENJE Odstranjivanju rinolita. Prednje rinoskopija. doći će do pojave negativnog pritiska u sinusu. Do sinusitisa može doći i kod nekih infektivnih bolesti usled oslabljenih odbrambenih snaga organizma.Disosmije . LEČENJE Konzervativno -Isto kao kod akutnog sinusitisa. hipertrofija i atrofija sluznice sinusa.Slivanja sekreta preko donje nosne školjke.Usled slivanja sekreta . Nedovoljna drenaža sinusa. LEČENJE Kao i kod akutnog sinuzitisa. DIJAGNOZA Anamneza. gnojni procesi na korenovima zuba.Ukoliko konzervativno lečenje ne daje zadovoljavajuće rezultate. KLINIČKA SLIKA • Povećana T • Opšta slabost • Glavobolja • Lokalni bol • Otežano disanje na nos • Anosmija • Sluzavo-gnojna sekrecija iz nosa • Hiperemija i edem sluznice sinusa DIJAGNOZA Anamneza . Osetljivost na Valleixovim tačkama pri palpaciji. kao i pri izlasku iz kesona.Infiltracije limfocita.. Međutim. konopljom. a nekad i do delimične ablacije sluznice od kostne podloge.

ljuta jela i žestoka pića.Lak edem .U težim slučajevima ANGIOEDEM FARINKSA . Povrede ždrela vrelim vazduhom i pregrejanom parom udružene su sa opekotinama disajnih puteva i komplikovane sa povredama druge vrste usled mehaničkog dejstva eksplozije. OROFARINGEALNI SINDROM IZAZVAN ŽIVOM . . POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ETIOPATOGENEZA Ove povrede nastaju usled uzimanja vrele hrane i napitaka.Staklast sekret . nosni steroidi. HEMIJSKE POVREDE ETIOPATOGENEZA ALERGIJSKI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA 161 . duvanski dim.Nastaje usled iritativnog dejstva žive. Toluenu i ksilenu . IRITATIVNI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje pod dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove. smog. hladne i vrele napitke i dr.Bol u ždrelu. Kada se radi o radnoj sredini kao najčešći iritansi izdvajaju se živa. Hidrogen sulfidu .Izaziva otežano gutanje i disanje LEČENJE Antihistaminici. prašinu. Kod nekih osoba potrebno je promeniti radno mesto.Izazivaju reverzibilni olfaktivni deficit.Pri promenama na hipofarinksu OBOLJENJA LARINKSA POVREDE LARINKSA MEHANIČKE POVREDE Mehaničke povrede larinksa su najčešće spoljašnje povrede.Nataje pri akutnom ozračivanju. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Povrede glave Hronična opstrukcija nosa Postinfekcijske inflamacije Neurodegenerativni i endokrini poremećaji Oboljenja jetre i bubrega Neoplazme Ekspozicija jonizujućem zračenju Primena različitih lekova Nastaje pod dejstvom alergena iz životne i radne sredine.Zbog edema sluznice ždrela . Izlaganje hemijskim iritansima može izazvati hiposomiju preko zapaljenja i sledstvene nosne opstrukcije ili usled direktnog oštećenja olfaktivnog epitela. POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM OROFARINGEALNI SINDROM .Otežano disanje . U odnosu na očuvanost integriteta kože mogu se podeliti na otvorene i zatvorene. Izbegavanje alergena. KLINIČKA SLIKA Slična je kao i kod ostalih zapaljenja sluzokože ždrela. Amonijačnoj i sumpornoj kiselini . KLINIČKA SLIKA Siptomatologija je slična kao kod infektivnog oblika. Na sluznici farinksa javljaju se tipične promene u obliku naslaga crne ili rumene boje poznate pod imenom Kusmaulovo lak ždrelo.U hemiskoj industriji. disfagija ili otežano gutanje . dim.U proizvodnji boja. Manifestuje se: smetnjama u gutanju i disanju usled nagomilavanja velike količine gumaste sluzi u nazofarinksu. KLINIČKA SLIKA .U proizvodnji alkalnih baterija i kod kazandžija.Alergijski faringitis koji zahvati hipofarinks.Vezikule i Ulceracije . koji kao antigeni izazivaju zapaljenjske reakcije alergijskog tipa na sluzokoži ždrela. Rastvaračima i akrilnoj kiselini . primenom ličnih zaštitnih sredstava i kontrolom proizvodnog procesa. stabilizatori mastocita i kromolin sodijum. . Sluzokoža ispod sluzi je erodirana.Izaziva akutnu reverzibilnu olfaktivnu paralizu.ETIOPATOGENEZA Kvantitativni i kvalitativni olfaktivni poremećaji mogu se javiti pri ekspoziciji: Kadmijumu i Niklu . Patološku osnovu čine postradiacioni mukociti.Hiperemija sluznice ždrela . kao i kod udisanja vrelog vazduha ili pregrejane pare što se najčešće dešava prilikom eksplozija. isparenja.

pri čemu dolazi do zapaljenjskih procesa na sluzokoži larinksa kao posledica reakcije antigen-antitelo. Refleksnim laringospazmom . eventualno Adrenalin. AKUNI OBLIK .Prekid daljeg izlaganja alergogenim supstancama i higijensko-dijetetski režim. pregrejane vodene pare.Otežano disanje .hematoma. praćen i drugim alergijskim manifestacijama. KLINIČKA SLIKA . iz zagađene sredine.Hiperemija.Stanje šoka i Smrt (često) LEČENJE Lečenje opštih toksičnih dejstva na organizam. INFEKTIVNI LARINGITIS Oboljenje nastaje pod uticajem virusa i bakterija. dejstvom izrazito niskim temperaturama vazduha. pri ekspoziciji hromu). Ređe pri kašlju. HRONIČNI OBLIK ETIOLOGIJA .Bol u grlu . FUKCIJSKE POVREDE (Volkalna trauma) ETIOPATOGENEZA Promene na glasnicama koje najčešće nastaju. Kod dugotrajne nepravilne upotrebe glasa.Kašalj .Edem u submukoznom tkivu . čvorića i kontaktnih ulkusa na glasnicama ili .Laki otok sluznice . U profesionalnim uslovima mogu nastati pri udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri eksplozijama i velikim isparenjima u fabričkim halama (amonijak. otežano disanje i smetnje pri gutanju.Cijanoza QUINCKEOV EDEM GLOTISA . . LEČENJE Udaljavanje obolelog Saniranje zapaljenja.Kod duže ekspozicije (npr. LEČENJE Antihistaminici. FIZIČKE POVREDE ETIOPATOGENEZA Nastaju dejstvom vrelog vazduha. a naročito samoubilačkim trovanjima. Prevencija stenoze u larinksu. U profesionalnim uslovima ove povrede mogu nastati kod radika na parnim kotlovima i vatrogasac. a ostaju promuklost ili afonija.Adhezije i ožiljci u vestibulumu larinksa IRITATIVNI LARINGITIS Nastaje delovanjem hemijskih noksi i može imati akutni ili hronični karakter. AKUTNI OBLIK KLINIČKA SLIKA .Jak bol u grlu . edem i fibrinske naslage na sluznici . KLINIČKA SLIKA .Najteži oblik oboljenja.Promuklost . ALERGIJSKI LARINGITIS Oboljenje nastaje delovanjem profesionalnih agenasa sa alergogenim svojstvima.Pojačana sekrecija . spikeri. Javlja se promuklost. kijanju ili povraćanju. Može se manifestovati: zapaljenjskim promenama na sluzokoži larinksa praćenim edemom i disfonijom .Slična kao i kod drugih laringita.Sitnoćeliska infiltracija HRONIČNI OBLIK 162 .Promuklost .Otežano disanje i gutanje . Kortikosteroidi. naročito kod osoba koje glas koriste u svojoj profesiji (pevači. Sprečavanje infekcije i lečenje šoka.Hiperemija glasnica . Zavisno od spomenutih uzroka može nastati opečenost ili oparenost larinksa. Obezbeđenje respiracijske funkcije.Pri ekspoziciji visokim koncetracijama hemijskih noksi Ulceracije na larinksu . KLINIČKA SLIKA .Pri nižim konc. fenol. radijacijom itd. izolovano ili u sklopu infekcije i drugih RESputeva. KLINIČKA SLIKA Promene na sluznici su u vidu opekotina prvog (crvenilo) ili drugog (vezikule) stepena.Promuklost .Nastaje pri dužem delovanju štetnih agenasa.Slabosti larinksnih mišića (Myasthenia laryngis). LEČENJE . gutanjem i aspiracijom vrelih napitaka.Jak iznenadni bol u larinksu koji traje kratko. Klacijum. glumci).Otežano disanje .Najčešće nastaju u okviru korozivnih oštećenja farinksa i jednjaka pri zadesnim. električnom strujom. nastaju funkcijska oštećenja u vidu: . Izolovane povrede larinksa su retke. bol u grlu. usled zloupotrebe glasa pri pevanju i vikanju. kiseline).Otežano gutanje .

sinusa i ždrela. klimatski faktori i opterećenje glasa.Prisustvo materija na radnom mestu za koje se zna da mogu delovati alergogeno Anamneza bolesti . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva je jedino oboljenje gornjih disajnih puteva koje se nalazi na listi profesionalnih bolesti u našoj zemlji. Kao favorizujući faktori navode se duvan. lepljivog sekreta ili sasušenih krusti . Pozitivna kožna reakcija na materijal sa radnog mesta.Otežano disanje i gutanje 163 . • Klinička slika recidivantnog angioneurotskog edema gornjih disajnih puteva pri ekspoziciji materijama s radnog TUMORI LARINSA Prilično su česti.Suvoća i pečenje u grlu -Glasnice su edematozne ili sivo-crvene boje sa proširenim krvnim sudovima . LEČENJE .ako se stvore veće kruste LEČENJE Otkalanjanje uzroka zapaljenja Higijensko-dijetetske mere Aerosol terapija Vitaminska terapija Kortiko preparati (Kortizol) Hirurško odstranjenje hipertrofične sluznice. Angioedem može trajati 1 do 72 sata. HIPERTROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS .Nastaje pri čestim i nedovoljno lečenim akutnim laringitisima. Polipi glasnica 2. . Klinička slika Imunološki testovi Povećane vrednosti IgE. Epitelni tumori (papilomi. inflamacijskim i funkcijskim nadražajima. -Gornja površina glasnica je posuta neravnomernim zadebljanjima. Obično je udružen sa ozenom ili drugim atrofičnim promenama u nosu i ždrelu. KLINIČKA SLIKA Faringealni angioedem . Karakteriše ga: .Ostali delovi sluznice normalni ili hiperemični sa pojačanom sekrecijom. Među spoljašnjim faktorima rizika za nastanak ovih tumora navode se izloženost sluznice larinksa različitim mehaničkim. oboljenjima nosa. Laringealni angioedem . KVS-a. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa istim alergenom (pojava Kvinkeovog edema). alkohol. fizičkim.Glasnice su sivo-ružičaste i vretenasto zadebljane.Promuklost koja progredira . Sobodne ivice im mogu biti nazubljene.Povremeno izbacivanje suvog. Prognoza bolesti je dobra ukoliko se brzo dokaže uzročno posledična povezanost simptoma sa noksama na radnom mestu i usledi promena radnog mesta. Kruterijumi za priznavanje su sledeći: • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde postoji ekspozicija alergogenim materijama.izaziva gušenje i kašalj i može neposredno ugroziti život bolesnika.Karcinomi 2.Otežano disanje .Prisustvo recidivantnog angioneurotičnog edema gornjih disajnih puteva. Sarkomi KLINIČKA SLIKA .Hirurško. Kao komplikacija je moguć anafilaktički šok sa zahvatanjem RES-a. samo što je promuklost mnogo izraženija. hemijskim. DIJAGNOZA .Promuklost i suv kašalj .Tegobe slične kao kod katarlanog laringita. koja se odigrava na submukozi tkiva gornjih disajnih puteva. ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA ETIOPATOGENEZA U uslovima neadekvatne imunološke odbrane organizma i prisustva potencijalnih senzibilizatora u radnoj sredini kod eksponovanih radnika može doći do pojave angioedema (reakcije patogentski analogne urtikariji). eventualno zračenje.Patohistološki pregled. GIT-a i nervnog sistema. a kasnije se vide beličaste promene. Čvorići glasnica MALIGNI TUMORI 1. adenomi) PSEUDO TUMORI 1.Suvoću i pečenje u grlu .myomi chondromi) 2. PODELA PRAVI BENIGNI TUMORI 1.izaziva otežano gutanje.Promuklost . Mezenhimski tumori (fibromi. ATROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS Nastaje spuštanjem procesa iz gornjih RES-puteva i kod dugotrajnog rada u zagađenoj atmosferi. DIJAGNOZA Radna anamneza . Razlikujemo KATARALNI HRONIČNI LARINGITIS .

alveolarna građa je intaktna. ireverzibilnom promenom i destrukcijom alveolarne strukture i trajnim ožiljcima u plućima. Prema morfološkim oblicima koje obrazuju fibrozna vlakna mogu se podeliti na: 1. gde se pod terminom prašina podrazumeva aerosol čvrstih neživih čestica. TEORIJA NEGATIVNOG NABOJA – čestica kvarca je negativno naelektrisana na površini. PRAŠINE SILIKATA Azbestoza Talkoza Kaolinoza PRAŠINE METALOIDA Pneumokonioza rudara u ugljenokopima Grafitna pluća PATOGENEZA HEMIJSKA TEORIJA – metasilicijumova i ortosilicijumova kiselina imaju direktno toksično dejstvo na ćelije plućnog tkiva kao posledica rastvorljivosti kvarca. TEORIJA ANGULARITETA – ivice kvarcnih čestica fizički ozleđuju plućno tkivo. titanit itd. a protoplazma ćelija ima pozitivan naboj pa dolazi do njihovog spajanja. Ove fibroze obično imaju hroničan i progresivan tok. NODULARNE 2. Mešane pnmeumokonioze su talkoza. PREMA PATOANATOMSKIM KARAKTERISTIKAMA KOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plućima. grlo i nos) Pozitivni kožni testovi na materijale s radnog mesta ili pozitivan specifični IgE u serumu. a reakcija plućnog tkiva na prašinu potencijalno je revrzibilna. silikoantimoza i dr. Može se primeniti samo kod silikoze. DIFUZNE PNEUMOKONIOZE DEFINICIJA Pneumokonioze su oboljenja koje se definišu kao akumulacija prašine u plućima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. reakcija strome je minimalana i sastoji se uglavnom u stvaranju retikulinskih vlakana.• mesta (potvrđena nalazom specijaliste za uho. već aktiviraju latentnu infekciju u plućima. razgradnje parenhimatoznih ćelija i konsekutivne fibroze. baritoza i sideroza. Čiste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza. Kasnije je ova teorija modifikovana tumačenjem da pH silicijumove kiseline bitno utiče na polimerizaciju silicijumdioksida. KLASIFIKACIJA PREMA UZOROČNIKU PNEUMOKONIOZE IZAZVANE NEORGANSKOM PRAŠINOM PRAŠINE KVARCA Silikoza Silikoantrakoza Silikotuberkuloza Reumatoidna silikoza (Kaplanov sidrom) NEKOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Ovo je benignije oboljenje. TEORIJA RASTVORLJIVOSTI – stepen fibroze u plućima zavisi od stepena rastvorljivosti minerala koji sadrže SiO2. INFEKCIONA TEORIJA – same čestice kvarcne prašine ne dovode direktno do fibroznog procesa. MEŠANE PNEUMOKONIOZE Istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mešanoj prašini.) kojima se može izazvati fibroza pluća. čak i nakon prestanka ekspozicije prašini. izazivajući stvaranje fibroze nodularnog tipa. Čiste nekolagenske pneumokonioze su stanoza. posebno PRAŠINE METALA Sideroza Aluminoza Baritoza Stanoza Pneumokonioze od hroma Antimnoza DRUGE PNEUMOKONIOZE Pneumokonioze izavane bakelitom Titanska pneumokonioza Pneumokonioze izazvane veštačkim vlaknima Pneumokonioze izazvane cirkonijumom PNEUMOKONIOZE IZAZVANE ORGANSKOM PRAŠINOM (Pneumopatije) Bronhijalna astma Alergijski bronhiolo-alveolitis Bisinoza Bagasoza Tabakoza pluća 164 . TEORIJA IZOELEKTRIČNOSTI – se zasniva na izoelektričnim svojstvima nekih vrsta prašine (barijum.

3. Prema poslednjoj reviziji Međunarodnog biroa rada (ILO) iz 1980. ali ne prelazi veličinu gornjeg desnog plućnog polja. . Kategorija B Jedno zasenčenje veće nego u kategoriji A. Postoje četiri osnovne kategorije perfuzije: 0 .Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 3 3/+ .Ne vide se mala zasenčenja ili se vide ali je njihova gustina manja nego u kategoriji 1. Kasnije je utvrđeno da SiO2 nije antigen.5 mm t. 1. 0/. ili više zasenčenja koja su ukupno veća nego u kategoriji A. čime se dobija dvanaestostepena skala profuzije. 2.Gustina pripada kategoriji 3 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 3/3 . godine osnovne postavke su: Parenhimske promene Mala zasenčenja (do 10 mm) Gustina malih zasenčenja (profuzija) Određuje se upoređivanjem rendgenskog snimka koji se analizira sa standardnim setom rendgenskih snimaka na kojima su prikazani primeri različitih stepena perfuzije. kojom je moguće obuhvatiti sve stepene gustine.Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 0 uzima kao ozbiljna alternativa 1/1 .Gustina pripada kategoriji 0 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 1/0 .Prečnik promene 3 mm do 10 mm Pri obeležavanju oblika i veličine malih zasenčenja moraju se upotrebiti dva slova npr.Ako je zahvaćeno gornje levo plućno polje (Leftt upper) LM .Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Right upper) RM . ili više zasenčenja čiji zbir najdužih prečnika iznosi više od 10 mm.Ako je zahvaćeno donje desno plućno polje (Right lower) LU . Kategorija C Jedno zasenčenje čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plućnog polja ili više RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA Međunarodna rendgenografska klasifikacija pneumokonioza Nema dijagnoze pneumokonioza bez radiološkog nalaza. Sistematsko čitanje i klasifikovanje pneumokoniotičnih promena na snimcima pluća nastaje 1958godine Ženevskom klasifikacijom trajnih rendgenoloških promena u plućima udisanjem mineralnih prašina.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 3 uzima kao ozbiljna alternativa 165 .5 mm do 3 mm u. ali ne prelaze veličinu gornjeg desnog plućnog polja.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Nepravilna (trakasta) s.Gustina malih promena na snimku veća je od 3 (odnosno 3/3) Oblik i veličina malih zasenčenja Pravilna (okruglasta) p. (t).Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 1 1/2 . gustina se može izraziti i međukategorijama.Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 2/1 . Pored ove četiri glavne kategorije.Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 2 2/3 .5 mm ili q/t ako na snimku preovladavaju pravilna mala zasenčenja prečnika 1.Ako je zahvaćeno srednje levo plućno polje (Left middle) LL . ali ima i nepravilnih malih zasenčenja prečnika 1.5 mm do 3 mm r.Prečnik promene 1.5 do 3 mm (q).Ako je zahvaćeno srednje desno plućno polje (Right middle) RL . ali ne prelazi 50 mm. Slovo q je prvo jer preovladava a vrsta zasenčenja.5 mm q.Mala zasenčenja su veće profuzije.Prečnik promene do 1.Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Left lower) Velika zasenčenja (peko 10 mm) Kategorija A Jedno zasenčenje čiji je prečnika veći od 10 mm ali ne prelazi 50 mm. već da antigena svojstva imaju supstance koje se oslobađaju iz makrofaga.5 do 3 mm. a određena gustina prikazana je na standardnom setu.Prečnik promene 1.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 2/2 .Prečnik promene do 1.Nema malih zasenčenja ili ih ima tako malo da se ne mogu prihvatiti kao kategorija 1 0/1 . 3/2 . Prostranstvo koje mala zasenčenja zahvataju Prostranstvo se ogleda u broju zahvaćenih plućnih polja i obeležava se na sledeći način: RU . IMUNOLOŠKA TEORIJA – pretpostavlja da silicijum svojim nekrotičnim delovanjem oštećuje tkivo i omogućava stvranje autoantitela i heteroantitela pri čemu se razvijaju mehanizmi autoagresije i oštećenja plućnog tkiva. p/p ako su na snimku sva mala zasenčenja pravilna i prečnika do 1.Potpuno normalna rendgengrafija 0/0 .tuberkuloznu infekciju koja je i razlog nastanka fibroze.

1.Ukupna dužina svih zadebljanja ne prelazi ¼ projekcije lateralnog torakalnog zida. 3. Ostale (medijastinum.Najveći prečnik zadebljanja premašuje 10 mm. es – Kalcifikacije u hilusnim ili med.) Dužina pleuralnih kalcifikacija SILIKOZA (Pneumokonioza uzrokvana kvarcem) Silikoza pluća je uzrokovana inhalacijom i akumulacijom neorganske prašine slobodnog SiO2 u plućima. ho – Saćasto pluće 15. Lista dodatnih simbola Služi za obeležavanje promena koje se mogu zapaziti na PA grafijama grudnog koša. 1. širinu i dužinu zadebljanja. limfnim žlezdama 12. tb – Tuberkuloza (aktivna ili neaktivna) Pleuralna zadebljaja Lokacija pleuralnih zadebljanja Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. fr – Prelom rebra (rebara) 13. 3. id – Nejasno vidljiva ivica bazalne pleure (dijafragme) 16. ali ne premašuje 10 mm.Ukupna dužina svih zadebljanja je između ¼ i ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. od – Druga značajna bolest koja nije posledica prašine 19. Kostodijafragmalni sinusi Obeležavanje obliteracije kosto dijafragmalnih sinusa vrši se nezavisno od obeležavanja pleuralnih zadebljanja. kl – Septalne linije (Kerleyeve linije) 18. ax – Grupisanje malih pneumokoniotičnih zasenčenja 2.Debljina Dužina . co – Promene u obliku i veličini srčane senke 6. debljinu i dužinu zadebljanja. 166 . debljinu i dužinu zadebljanja. Širina pleuralnog zadebljanja Meri se od unutrašnje ivice zida grudnog koša do unutrašnje ivice zadebljanja. ali nije veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnikaviše kalcifikacija koji iznosi više od 20 mm. Dužina pleuralnog zadebljanja Predstavlja maksimalnu dužinu jednog ili zbir maksimalnih dužina više zadebljanja u odnosu na projekciju lateralnog torakalnog zida. px .Rasprostranjenost Pleuralne kalcifikacije Lokacija Dužina – Rasprostranjenost Širina . 1. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. 2. hi – Proširenje hilusnih i medijastinalnih limfnih žlezda 14. 2.zasenčenja čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plučnog polja.Debljina 1 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik nije veći od 20 mm ili zbir najvećih prečnika više kalcifikacija koji nije veći od 20 mm. ef – Pleuralni izliv 10.Ukupna dužina svih zadebljanja premašuje ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. bu – Bula (e) 3. 2. Pleuralne promene 1.Najveći prečnik zadebljanja iznosi više od 5mm. a posebno pleuralno zadebljanje. tada treba kodirati posebno obliteraciju sinusa. pi – Zadebljanje interlobarne ili medijastinalne pleure 20. a koje nije moguće obuhvatiti opisanim načinom čitanja i kodiranja pneumokoniotičnih promena. em – Emfizem(evidentan) 11. Pleuralna zadebljaja Lokacija Širina . cv – Kaverna (e) 8. 3. Pleuralne kalcifikacije Lokacija pleuralnih kalcifikacija Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. Radi se o fibrozi pluća koja se odlikuje stvaranjem kolagenskih silikotičnih čvorića. ih – Nejasno vidljiva ivica srčane senke 17. ali nije veči od 100mm 3 Jedna kalcifikacija čiji je najduži prečnik veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnika više kalcifikacijaveči od 100 mm. di – Dislokacija intertorakalnih organa 9. c. ca – Rak pluća ili pleure 4.Najveći prečnik zadebljanja ne premašuje 5 mm b. rp– Reumatoidna pneumokonioza (Caplanov sindrom) 22. perikard i dr.Pneumotoraks 21. cn–Kalcifikacija malih pneumokoniotićnih zasenčenja 5. cp – Plućno srce 7. a. 2 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik premašuje 20 mm. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. širinu i dužinu zadebljanja. Ukoliko je obliteracija ovog sinusa udružena sa pleuralnim zadebljanjem koje se penje uz lateralni zid grudnog koša.

). Oko zahvaćenih limfnih žlezda u hilusu talože se krečno fosforne soli obrazujući tzv. Fasaderi. Čvorići su jajastog oblika prečnika do 5mm. Alfa ketogluterat). a na periferiji su brojni makrofagi i fibroblasti. Livci. endokrinološka. a međućeliske incezure mogu biti pretvorene u debele švarte. porcelana i cementa Rudari. Makroskopski pluća su hiperpigmentisana. Topioničari Elektrozavarivači. Ponekad pseudotumori mogu biti kalcifikovani. Kolagen vremenom prelazi u hijelin. pizoelektrična. silikotični noduli (slika1a i 1b. Polireri. Kamenorezci. Vajari i drugi FAKTORI KOJI UTIČU NA BRZINU RAZVOJA SILIKOZE Procenta SiO2 u česticama Koncentracije čestica Dužine ekspozicije Vrste rada. Slika 1a. PATOMORFOLOŠKE PROMENE 167 . Disajni putevi su zadebljanih zidova sa znacima zapaljenja. Stvoreni čvorići se međusobno spajaju i okružuju kolagenim slojevima dajući veće formacije tzv. PATOGENEZA Patogeneza silikoze nije do kraja razjašnjena.). Progresija silikoze nakon prestanka ekspozicije objašnjava se upravo re-fagocitozom SiO2 oslobođenog iz makrofaga. Centar čvorića je bez ćelija. Kasnije dolazi do fibroziranja granuloma koji se pretvara čvoriće tzv. stereohemiska i dr. a kolagenska bliže centru i između njih se nalaze čestice SiO2. Smatra se da inhalalirane čestice SiO2 bivaju fagocitovane od strane makrofaga na koje SiO2 deluje citotoksično i dovodi do smrti makrofaga i oslobađanja SiO2 koji biva fagocitovan od strane drugih makrofaga i taj ciklus se kontinuirano ponavlja. keramike. ispod viscelarne pleure vide se sivkasti silikotični čvorići difuzno raspoređeni po celim plućima. pri čemu se stvaraju centralne šupljine ispunjene kašastim detritusom. infektološka. Pseudotumori pokazuju sklonost ka kolikvacionoj nekrozi zbog oblitracije krvnih sudova koji ih ishranjuju fibroznim procesom.Javlja se ako je koncentracija kvarca u mešanoj prašini veća od 18 %. Sinusi pleura su obično obliterisani. neurološka. česte su pleuralne adhezije (najčešće na dijafragmalnoj i viscelarnoj pleuri) i znaci emfizema oko silikotičnih čvorića. jasno ograničeni od okoline.). mehanička. Zbog svega ovoga fibroblasti počinju preterano da produkuju kolagenska i retikulinska vlakna koji se talože te se na taj način vremenom formira silikotični čvorić. a ekspozicija 20 i više godina. Taraceri. Prodiranje SiO2 u limfne sudove i žlezde dovodi do limfangitisa i opstrukcije limfnih sudova. režima rada i odmora Klimatskih uslova na radnom mestu Zaštite na radu Stanja disajnih puteva Individualne predispozicije Sekundarne infekcije Imunoloških karakteristika Broj godina potrebnih za nastanak silikoze stalno se povećava i danas iznosi prosečno 22 . Peribronhijalni čvorići mogu prodreti u disajni put i zapušiti ga (isto važi i za krvne sudove).25 godina. Mineri. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici u kamenolomima i na drobilicama kamena Radnici na matiranju stakla Radnici u proizvodnji šamotnih opeka. U odmaklim stadijumima pseudotumori zahvataju velika polja pluća i pretvaraju ih u masivne ožiljke između kojis se nalaze ostaci emfizematoznog plućnog parenhima (slika 2. Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja: imunološka. Bolest je progresivnog toka i može dovesti do invalidnosti i smrti obolelog. Pluća su čvršće koezistencije. zatim nodoznog endo i perialveolitisa). Pseudotumore. Prve promene su u vidu gomilanja makrofaga u kojima se nalazi fagocitovani SiO2 u alveolarne prostore čime se stvaraju granulomatozne lezije okružene limfocitima i plazmocitima (monocitnog alveolitisa. Na njihovom preseku se vide fibrinska vlakna kao konci u klupku pri čemu su retikulinska vlakna na periferiji. pri čemu se i u samim limfnim žlezdama mogu stvoriti silikotični čvorići. a gomilaju se i različita hemiska jedinjenja poreklom iz uginulih makrofaga koja stimulišu fibroblaste da produkuju kolagen (npr. Rtg-sliku ljuske od jajeta (slika 3. U intersticijumu se tako gomila SiO2 koji dovodi do poremećaja u sazrevanju fibroblasta.

prošireni međurebarni prostori.retko posejane punktiformne senke u srednjim plućnim poljima (okrugle.koje se sada javljaju i u donjim. prečnika do 1.0 mm) i makronodularne (3-10 mm).Slika1b Retikulinska vla kna Kolagenska vlakna Čestice SiO2 Ako ima bronhiektazija čuju se i krupni vlažni šušnjevi. u oba plućna krila (slika 4.šatorasta uzdignuća (festoni) Adhezivne promene u vrhovima ili na bazalnoj pleuri. Povećana je prosvetljenost donjih plućnih polja zbog emfizema koji se tu razvija Daljom progresijom povećava se broj promena (profuzija). najčešće u gornjem segmentu donjeg režnja. Konglomerati Emfizem Festoni Slika 3.Usled razvoja emfizema u delovima pošteđenih silikotičnih promena. 168 . Znaci emfizema (bačvast grudni koš.6–3. Disanje je oslabljeno javljaju se bronhogenih šušnjeva i vizinga. koje se pružaju od donjih polova hilusa ka dijafragmi. Pojava silikoma (pseudotumorske formacije) koje nastaju spajanjem manjih zasenčenja. ponekad je drugi ton nad arterijom pulmonalis udvojen. Reichmanove kišne putanje . ZAVRŠNI STADIJUM Kaheksija Uznemirenost Upale očne duplje Zamaranje pri najmanjem naporu Neprekidni kašalj Znaci hroničnog plućnog srca RADIOLOŠKI NALAZ Slika 2. ovalnog ili polumesečastog oblika. Silikomi su solitarni. hipersonarnost). okruglog. Daljom progresijom povećava se broj punktiformnih senki . Pluća dobijaju saćasti izgled . ređe produžen ekspirijum. PROMENE U PARENHIMU Početni stadijum. a posle određenog vremena i u gornja plućna polja. TREĆI STADIJUM Poremećaj ventilacije pluća sa poremećajem mehanike disanja.). Slika 4. Punktiformne senke prerastaju u mikronodularne (1.trakaste senke zadebljalog peribronhijalnog veziva. KLINIČKA SLIKA PRVI STADIJUM Zamaranje Suv kašalj DRUGI STADIJUM Izrazitije zamaranje Dipneja Stezanje u grudima Kašalj sa iskašljavanjem sluzavo lepljivog ispljuvka u kome ima SiO2. Promene su simetrično raspoređene. Trakcijom pomeraju medijastinalne organe. Srčana radnja je ubrzana. ali i njihova veličina. PROMENE NA PLEURI Početni stadijum .5mm). tonovi su tihi i tmuli.

Pseudotumorski stadijum . hroničnog plućnog srca i smrti.na lateralnom torakalnom zidu. nepravilnih rubova Vremenom hilusi postaju konpaktni Slika ljuske od jajeta . Mala zasenčenja pluća imaju bolju prognozu i obično ne skraćuju znatnije životni vek ako se jave posle pedesete godine. MIKROSKOPSKI NALAZ 169 . lekovima nije moguce smanjiti već nastalu fibrozu. međurebarni prostori su prošireni ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE Zbog redukcije plućnog parenhima nastaje restriktivni poremećaj ventilacije. a može da se razvije i hronični opstruktivni bronhitis i emfizem. SILIKOANTRAKOZA ANTRAKOZA Slika 5.). Rebra su horizontalnije položena. ali se istovremeno javljaju i opstruktivne promene jer silikotični čvorići vrše konpresiju na disajne puteve. Ove promene se u većem ili manjem stepenu nalaze kod svih odraslih osoba posebno onih koji žive u zagađenoj sredini industriskih gradova. apikalno i intralobarnoj pleuri Obliteracija kostofreničnih i kardiofreničnih uglova. KOMPLIKACIJE Hronični opstruktivni bronhitis Emfizem pluća Tuberkuloza Bronhiektazije Pneumotoraks (ređe) Plućna antrakoza je vrsta pneumokonioze izazvana inhalacijom čestica prašine atmosferske čađi i nagomilavanjem antakotičnog pigmenta u plućima.zadebljanje intralobularne pleure(slika 5.solima PROMENE NA SRČANOJ SENCI Pleuroperikardne adhezije Znaci hroničnog plućnog srca (neznatno uvećanje senke desnog srca) PROMENE NA KOSTIMA Osifikacija na svim rebarnim rskavicama. PROMENE U HILUSIMA Hilusne senke su proširene. Na pleuri se vide adhezije. nešto čvršća sa čvorićima u intersticijumu veličine 2-3 mm izgleda šišarke koja čvrsto urasta u okolno tkivo. Dokazano je da prašina čistog ugljenika ne može da izazove fibrozu već samo blokadu linfotoka i iritaciju tkiva dovodeći do kongestije. pa je kod silikoze najčešći nalaz Poremećaj ventilacije pluća mešovitog tipa gde dominira opstrukcija. Progresivna masivna fibroza ima lošu prognozu. Za usporavanje evolucije fibroznog procesa najznačajniji je prekid ekspozicije prašini SiO2. inflamacije i hipersekrecije.limfne žlezde u hilusima prožete Ca. Zbog toga su smanjeni i FEV1 i Tiffeneau indeks. LEČENJE Radi se o ireverzibilnom oboljenju. trakaste senke pleuralnih zadebljanja . MAKROSKOPSKI NALAZ Pluća su crnkasta. Tok ovog oboljenja se kod gradskog stanovništva smatra bezopasnim. Moguće je lečiti nastale komplikacije bolesti kao što su tuberkuloza i hronični opstruktivni bronhitis.. a manji deo fagocitovan od strane makrofaga se taloži u plućima ili preko linfnih puteva dospeva do linfnih čvorića gde se taloži. Unete čestice ovakve prašine se najvećim delom eliminišu preko mukusa. obično za 10-15 godina dovedu do hronične respiratorne insuficijencije. Fibroza pluća kod ovog oboljenja je posledica dejstva kvarca koji deluje na već ugljenikom izmenjeno plućno tkivo.Vodoravna trakasta senka u srednjem desnom plućnom polju . a linfni čvorovi su uvećani i čvrsti. a SILIKOANRAKOZA ETIOLOGIJA Silikoantrakoza je retikularno-nodularna fibroza koja se javlja kod rudara izloženih ugljenoj prašini koja u sebi sadrži SiO2 i u suštini predstavlja blažu formu silikoze.brojne zupčaste adhezije na dijafragmalnoj pleuri. PROGNOZA Prognoza je nepovoljna.

Ivice ovih lezija prodiru u okolno plućno tkivo i sa centralno postavljenim čvorićem daju sliku Meduzine glave. karakteriše se zadebljanjem apikalne pleuralne kape. GASNE ANALIZE U početku normalne. Istovremeno postoje i silikotične i tuberkulozne lezije u različitim evolutivnim stadijumima.U početku čvrsta. Zbog postojanja prethodne opstrukcije najčešći nalaz je oštećenje plućne funkcije mašovitog tipa. Auskultatorno . ZASEJAVANJE NA LËWENSTEIN PODLOZI Neophodno je u cilju dokazivanja bacila TBC u iskašljanom sadržaju. a kad kad i hipersonarnost. KLINIČKA SLIKA SIMTOMI I ZNACI Umor Malaksalost Lako zamaranje pri naporu Noćno znojenje Povišena temperatura Kašalj . Veće TBC-promene (senke) nastale spajanjem manjih promena. nejasno ograničena zasenčenja veličine 1-3 mm – Kanije pojava pseudotumora . kasnije hipoksemija. nepravilnog je oblika. a u pojedinim područjima pluća može se naći tmulost. nejasno ograničena.TBC-promene se javljaju i u donjim partijama pluća. PLUĆNA FUNKCIJA Oštećena zbog silikoze. a u odmaklom stadijumu i hiperkapnija. nehomogena. Kolagen u središtu često degeneriše i nekrotizira. SILIKOTUBERKULOZA Oboljenje kod koga se pored silikoze u plućima razvija i TBC infekcija. RADIOLOŠKI OBLICI Silikoza na koju se nadovezala tuberkuloza Ako su sve promene lokalizovane u gornjim i srednjim plućnim poljima. Obe bolesti istovremeno nastaju i evoluiraju – izuzetno retko. od silikotičnih pseudotumora razlikuju se po tome što su nehomogene i nejasno ograničene. slabijeg intenziteta i nejasne ograničenosti. mogu biti jednostrani i imaju spikularni rub. Može nastati na tri načina Na postojeću silikozu nadovezuje se tuberkuloza – Najčešće (TBC je ovde komplikacija silikoze). Siliko-tuberkulozni konglomerati . TBC-čvorići su manji i gušći od silikotičnih.Ako se u vrhovima i infraklavikularno vide specifične promene. Dokazano je da kvarc smanjuje lokalnu otpornost plućnog tkiva i tako stvara uslove za reaktivaciju latentnih tuberkuloznih ognjišta.posebno pri fizičkom naporu Ekspektoracija .Javlja se u vrhovima. Velika silikotična zasenčenja u srednjim plućnim poljima Prosvetljenost donjih plućnih polja (Emfizem) Kod bronhogene diseminacije . TBC-lezije u gornjim plućnim poljima i hilusima Trakaste senke koje spajaju TBC-promene u vrhovima sa hilusima. a TBC dodatno pojačava restriktivne smetnje. trakasto povezana sa hilusima i bez drenažnog bronha. sa centralnim rasvetljenjem. Tuberkuloa na koju se nadovezala silikoza . a u srednjim i donjim plućnim poljima postoje silikotične lezije. Oko lezije se stvara emfizem. Baze pluća su slabije pokretne. Kavernozna TBC .Sužena Kroenigova polja na strani TBC-lezije.u početku osudna kasnije obilnija Dispneja .Na silikotičnim plućima najveći su dijagnostički problem.Od normalnog nalaza do nalaza vizinga i pukota. KOMPLIKACIJE Spontani pneumotoraks Eksudativni pleuritis Pleuralne adhezije Bronhitis i emfizem Perforacija limfnih žlezda i izlivanje sadržaja u bronhije DIJAGNOZA RADIOLOŠKI NALAZ 170 . Hematogeni oblici tuberkuloze .Središnji deo lezije čini čvorić sastavljen od koncentrično postavljenih slojeva hijelina koji okružuje čestice prašine. a donja plućna polja su zahvaćena emfizemom.u početku pri naporu kasnije i u miru FIZIČKI NALAZ Perkusijom .izuzetno retko hilusne senke mogu biti proširene i kompaktne. Na postojeću tuberkulozu nadovezuje se silikoza – retko. Pored toga pojavi tuberkuloze doprinosi i smanjenje opšte otpornosti organizma koje se obično javlja pri silikozi pluća sa velikim zasenčenjima. neravnih i izreckanih ivica. KLINIČKA SLIKA Dispneja Bol u grudima Kašalj sa iskašljavanjem crnkastog ispljuvka RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež .Od čistih silikotičnih razlikuju se po tome što su lokalizovani u vrhovima ili gornjim plućnim poljima.

PATOGENEZA Patogeneza azbestoze još uvek nije poznata.Difuzno pojačan i deformisan plućni crtež u gornjim i srednjim plućnim poljima (intersticijalne promene). kartona i filtera Mašinogradnja Industrija plastičnih masa Prizvodnja izolacionih traka Automehaničari. Povećana ekspozicija postoji U rudnicima azbesta Azbestno-tekstilna i azbestno-cementna industrija Proizvodnja vatrostalnog materijala (odela. IZVORI EKSPOZICIJE Zbog svojih izvanrednih fizičkih osobina azbest ima vema široku primenu. Tipični potkožni reumatoidni čvorići . ivične periostalne reakcije periartikularnih koštanih delova. Kašlaj. kao i satnja respiratornie funkcije. deformacije zglobova) Simptomi pneumokonioze (Dispneja. radi se o izmenjenim reumatoidnim čvorićima. pretpostavlja se da prisustvo prašine u organizmu pokreće autoimunološke mehanizme koji dovode do oštećenja u nivou zglobova. REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA (Caplanov sindrom) Kaplanov sindrom predstavlja udruženost pneumokonioze i reumatoidnog artritisa. prečnika 1 cm i više. PATOANATOMSKI NALAZ Okruglasti čvorići u plućima prečnika 0.Kazeozna pneumonija Bronhiektazije Ekstrapulmonarne diseminacije. Bolovi u grudima). 171 .3-5cm. U prirodi se javlja se u dva oblika: SERPENTINSKI OBLIK (Hrizotil) . građevinari i dr.Osteoporoza artikularnih delova kostiju. hospitalizacija od najmanje devet meseci. Kao moguće objašnjenje se navodi i defekt na nivou T linfocita ili pojačana aktivnost Blimfocita. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završetka lečenja osoba se smatra nesposobnom za svoj posao još 5 godina zbog mogućih recidiva bolesti. po kome su posute mrljaste. peskirera. Azbest je silikat magnezijuma (SiO2 vezana za Mg) koji kao primese može da sadrži Fe. AZBESTOZA (Pneumokonioza uzrokovana azbestom) Azbestoza je difuzna intersticijalna fibroza pluća izazvana inhalacijom azbestnih vlakana tokom 1020 godina. LEČENJE Antituberkulotici. lokalizovane u perifernim partijama pluća (Slika 6. Posle potpunog izlečenja TBC procesa ORS će zavisiti od rasprostranjenosti i težine kako tuberkuloznih tako i slikotičnih izmena. cevi i krovnih pokrivača Proizvodanja ploča. homogene. horizontalna i igličasta.). opeke) Proizvodnja obloga za kočnice. Ca i Na . postoji više teorija: MEHANIČKA TEORIJA RADIOLOŠKI NALAZ Slika prodavaca balona .Čija vlakna imaju zmijolik oblika. suženje zglobne pukotine.kod 1/4 obolelih. livaca. nakon toga kontrola na tri meseca. Sreće se kod rudara. otok. lamele i kvačila Proizvodnja pločica. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata. stolari. često je udružena i sa promenana na viscelarnoj i parijetalnoj pleuri (azbestoza pleure). Slika 6. kamenorezaca i drugih. Znaci hroničnog siliko-artritisa na zglobovima . KLINIČKA SLIKA Simptomi hroničnog reumatskog artritisa (bol u zglobovima. AMFOBILNI OBLIK (Krocidolit i Amozit) Čija su vlakna duža. jasno ograničene okrugle senke.

da bi se eliminisala bivaju fagocitovana od strane alveolarnih makrofaga i epitelnih ćelija tip I. Azbestne bradavice – retko se sreću. Fagocitoza je neefikasna za vlakna duža od 30 nm. Slika 8. KANCEROGENOST AZBESTA .Braon ili crne boje. AZBESTNA VLAKNA .Emfizem pluća . kasnije produktivan sa sluzavognojavim sputumom Kasni inspirijumski pukoti . maljičasti prsti i znaci dekonpenzacije desnog srca.Bronhogeni karcinom i Mezotelijom pleure RADIOLOŠKI NALAZ PARENHIMSKE PROMENE Početni stadijum Magličasto smanjenje transparencije u donjim plućnim poljima. Kao i kod drugih intersticijalnih fibroza pluća i ovde se ceo proces odvija kroz nekoliko faza: Inicijalno oštećenje Alveolitis Proliferacija fibroblasta Alveolarni kolaps i Produkcija i deponovanje kolagena u intersticijum pluća FIBRINOGENOST AZBESTA . cijanoza.). dimenzija od nekoliko milimetara do više centimetara (Slika 8.).Hronični opstruktivni bronhitis . dobijaju antigena svojstva. boje zlatno žute do braon ili zelenkaste. Vremenom zahvata peribronhijalne i perivaskularne prostore. Ove ćelije nose azbestna vlakna u plućno tkivo i vrše njihovu delimičnu dezintegraciju. TEORIJA IMUNOLOŠKE REAKCIJE -azbestna telašca se u organizmu oblažu proteinima. Slika7. Većina je obložena proteinima i feruginoznim materijalom obrazujući azbestna telašca. Vremenom dolazi do razvoja hronične plućne insuficijencije i hroničnog plućnog srca pa se javlja tahipneja. U daljem toku pluća postaju sve mutnija i dobijaju izgled kao da se posmatraju kroz mlečno staklo jer zasenčenja postaju sve gušća i intenzivnija 172 . Fibroza počinje u oblasti respiratornih bronhiola i širi se prema periferiji acinusa. prečnika 0. Čine ih nakupine hijelinih vlakana. Vremenom se u ovoj oblasti formira trakasto-mrežasto zasenčenje slično paukovoj mreži. Makroskopski pluća su crno-braonkasta sa zadebljanjima na pleuri (fibrozne ploče). AZBESTNA TELAŠCA . našta ukazuje povećanje titra antinukleranog faktora i reumatskog faktora. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci se obično javljaju nakon ekspozicije od 15 do 20 godina u vidu: Zamor i Dispneja – čak i pre pojave radioloških znakova na plućima Kašalj – u početku suv.Okruglaste atelektaze . Intraalveolarna fibroza obliterira alveolarne prostore.5-10µm.Ogleda se u pojavi raka pluća i mezotelijuma pleure PATOMORFOLOŠKE PROMENE Promene su u vidu relativno acelularne intersticijalne fibrozne reakcije.Nalaze se u prostorima zahvaćenim fibrozom. vretenastog oblika sa krajevima u obliku buzdovana ili eksera.-Po kojoj azbestna vlakna poput iglica traumatiziraju plućno tkivo i izazivaju mikrohemoragije. Fibrozne ploče su česte na pleuri ali i na dijafragmi i perikardu. Kao komplikacije mogu se javiti . TEORIJA INDUKCIJE FIBROZE SILICIJUMOVOM KISELINOM -Koja se sporo oslobađa iz azbesta i deluje toksično na plućni parenhim. U gornjim režnjevima se javlja emfizem (Slika7.na bazama pluća obostrano. ređe na peritoneumu i u jetri. dužine 10-100µm. Fibroza je u početku izraženija u donjim režnjevima da bi se kasnije proširila na srednje i gornje režnjeve.Azbestna vlakna koja su dospela ispod terminalnih bronhiola. nastaju zbog zabadanja azbestnih iglica u otkrivenu kožu. Najfibozogenija su krocidolitska vlakna.

od sredine razmaka između hilusa i lateralnog torakalnog zida. cinka. Pleuralne kalcifikacije – Javljaju se na parijetalnoj pleuri u srednjim plućnim poljima. Difuzioni kapacitet je često smanjen. stanja plućne funkcije. boje i kaučuka U tekstilnoj. Veličina im je 2-5 cm u prečniku. debljina do 1 mm. površina im je homogena ili granulirana. znatne promene u izgledu neke stare senke ili suspektne promene u plućnom parenhimu RTG-SLIKA MEZOTELIJUMA PLEURE Lobularno zadebljana pleura i pojava eksudata. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje deluju kancerogeno na respiratorni sistem (Hrom. lokalizovana na parijetalnoj pleuri tendinoznog dela dijafragme (mogu biti locirane i u srednjim plućnim poljima). postoji smanjenje komplijanse i poremećaj parcijalnog pritiska kiseonika (najpre pri opterećenju). gvožnja. pa ako konfluiraju stvaraju sliku geografske karte. KOMPLIKACIJE Karcinom bronha Mezotelijum pleure Intersticijalna atipična pneumija Eksudativni pleuritis LEČENJE Podrazumeva ireverzibilna. prema periferiji. Može sadržati i manje količine azbesta.usled pleuralnog izliva. a kasnije se javljaja restriktivni poremećaji ventilacije. SEROLOŠKI TESTOVI Povećanje titra antinukleranog reumatskog faktora. Centralni deo im je kalcifikovan po čemu se mogu razlikovati od pleuralnih zadebljanja. kalcijuma i aluminijuma. Obliteracija kostofreničnog ugla . Pojava ovih linija rezultat je razrastanja veziva u perilinfatičke i perivaskularne prostore. koje se pružaju. dijafragmalne i medijastinalne kalcifikacije izgledaju kao linearne . a donja emfizemom.Poseban Rtg-tip azbestoze. SiO2 i H2O. termolita i antofilita U industriji hartije. kozmetičkoj i keramičkoj industriji 173 .trakasto-mrežastom formacijom. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanosti plućne funkcije. postojanja komplikacija.). Slika čupavog srca . BRONHOALVEOLARNI LAVAT Nalaz azbestnih telašaca neutrofila (alveolitis). a ivice oštre. kaolina. Talk je hidratisani magnezijumov silikat koji se sastoji iz MgO. Obostrano locirane pleuralne plake siguran su znak izloženosti azbestnoj prašini.nastaje usled narušavanja kontinuiteta ivice srčane senke od strane trakastomrežastog zasenčenja.Pojava nove senke na snimku pluća. Arsen i dr. Nikada ih nema na interlobarnoj pleuri. lečenje komplikacija. RTG-SLIKA BRONHOGENOG KARCINOMA . jasne i valovite. bolest je faktora i i povećan broj OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike.Na PA grafiji. obima patomorfoloških promena. Plaeuralne plake – Izolovana pleuralna zadebljanja. PLEURALNE PROMENE Pleuralna zadebljanja – Javljaju se na parijetalnoj pleuri. Plućni vrhovi i gornja plućna polja su povećane svetline (emfizem) Kerleyeve linije – vodoravne linije. . a mogu se obrazovati i na perikardu. dužine 2-6 cm. Obično su multipne. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. IZVORI EKSPOZCIJE U toku drobljenja i prerade serpentina.Na kosim snimcima perikardijalne kalcifikacije izgledaju kao lučne ili kružne. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. Kontinuitet ivice bazalne pleure takođe je zamaskiran . PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.jer promene postaju tako guste i intenzivne da se zdravi delovi plućnog parenhima vide samo u okcima mreže intersticijalne fibroze. mada se mogu proširiti i na viscelarnu pleuru. Nikl. Najčeše su bilateralna i locirana u srednjim plućnim poljima. TALKOZA (Pneumokonioza uzrokvana talkom) Talkoza predstavlja pneumokoniozu izavanu inhalacijom prašine talka. tako da se ova ivica nemože u potpunosti pratiti.Konačno pluća dobijaju izgled pčelinjeg saća . zatim na dijafragmalnoj i medijastinalnoj pleuri. TYPUS INVERSUS . gde su gornja plućna polja zahvaćena fibrozom.

Kod kaolinoze pluća su nešto tvrđa sa difuznom fibrozom u gornjim režnjevima i retkim nodularnim formacijama sivkaste boje (ne tako čvrsti kao kod silikoze). prečnika oko 5 mm.PATOGENEZA Inhalirane čestice talka fagocitiraju alveolarni makrofagi i nose ih u plućni intersticijum gde izazivaju stvaranje retikulinskih vlakana i fibrozu. sivkaste boje. porcelana i vatrostalnih opeka Tekstilana industrija Industrija plastičnih masa Industrija hartije Elektrotehnika PATOGENEZA Iako se smatra da čist kaolin ne može da izazove pneumokoniozu opisani su i slučajevi čiste kaolinoze kod radnika koji rade u farmacetskoj industriji. Pretpostavlja se da kaolin u sprezi sa aluminijum fosfatom ima antigena svojstva čime se može objasniti nastanak čiste kaolinske pneumokonioze Pneumokonioza kod radnika u industriji keramike i porcelana su posledica dejstva SiO2 koji se nalazi kao primesa u glini.Kod difuzne intersticijalne fibroze Nejasna klinička slika . Talk granulomi su sivkasto-beličasti čvorići razbacani po plućima. prečnika do 1mm KLINIČKA SLIKA Dispneja pri naporu Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja.Dovdi do stvaranja Sitnih nejasno ograničenih čvorić u donjim lobulusima veličine 2-3mm. Oko granuloma je moguć razvoj emfizema. ČIST TALK . ugljenik. a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Šupljine koje se javljaju kod većih fibroznih promena su ishemične prirode (endarteritis grana plućne arterije) Fibrozne promene mogu zahvatiti i pleuru pri čemu dolazi do fibroznih adhezija Simptomatsko (Kortikosteroidi kod promena tipa strano telo) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kao kod silikoze KAOLINOZA (Pneumokonioza uzrokavan prašinom gline) Kaolinoza je pneumokonioza izazvana udisanjem prašina gline. nastali embolijom grana plućnih arterija. U centru nodularnih formacija može doći do nekroze kao posledica ishemije (endarteritisa grana plućne arterije). manje čvrsti od silikotičnih čvorića TALK KOJI SADRŽI AZBEST . KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i donjim plućnim poljima Sitne mrljaste senke veličine 2-3 mm Ponekad pseudotumori (kod prisustva kaolina i cinka u talku) Pleuralna zadebljanja.Kod promenama granulomatoznog tipa.U obliku senki zvezdastog izgleda.Izaziva samo laku peribronhijalnu fibrozu ili granulome tipa strano telo. Al i organska jedinjenja. Kao primese u prašini gline se mogu naći SiO2. plake i kalcifikacije Plućne kalcifikacije (kod prisustva Ca u talku) . Talk koji se upotrebljava u hirurgiji može dovesti do stvaranja gigantocelularnog granuloma pri kontaktu sa tkivom u peritonealnoj duplji TALK KOJI SADRŽI SiO2 . KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. Najčistiji oblik gline je kaolin (porcelanska glina). Ponekad se nalaze i masivne pleuralne adhezije KLINIČKA SLIKA Dispneja pri napou Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja Klinička slika slična azbestozi . kasnije se javljaju poremećaji (češće RADIOLOŠKI NALAZ PRI MANJEM PROCENTU SiO2 U RUDI LEČENJE 174 .dovodi do obrazovanja azbestih telašaca i Difuzne interticijalne fibroze pri čemu se retikulinska vlakna šire u svim pravcima i razaraju elatično tkivo alveola. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja keramike.

Vremenom se formira jedan ili više većih čvorića prečnika 2-3 cm (pseudotumori). Bolest sporo napreduje i progresija se zaustavlja prestankom ekspozicije pršini. Čestice prašine uglja aktiviraju alveolarne makrofage. Ove promene su simetrično raspoređene u oba plućna krila sa predilekcijom u gornjim segmentima. veličine 2-3 cm (pseudotumori) obično u u gornjim delovima pluća. Bolest se može završiti i letalno.Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i gornjim plućnim poljima. Gubitak elastičnih vlakana izaziva pojavu centolobularnog emfizema u donjim delovima pluća koji plućima daje saćast izgled. Promene su obično asimetrične i zahvataju najčešće gornje delove pluća Razlog prelaska jednostavne pneumokonioze u masivnu fibrozu nije poznat. Može se javiti i neznatna fibrozna reakcija. što remeti oksidoreduktivne procese u ćelijama tkiva.Javlja se: . okruglasta zasenčenja veličine 1-5 mm u gornjim delovima pluća PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA Jedna ili više zasenčenja. Brojne adhezije na pleuri OBLICI JEDNOSTAVNA (PROSTA) PNEUMOKONIOZA Makroskopski se zapaža fokalna crna pigmentacija pluća razdvojena velikim poljima nezahvaćenog parenhima. Donja plućna polja su upadljivo transparentna (emfizem). Retka mrljasta. smatra se da imunološki mehanizmi imaju najznačajniju ulogu u nastanku. Udahnute čestice gvozdene prašine delom se izbacuju putem kašlja. PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA . koja nastaje inhalacijom čiste prašine gvožđa.Plućna hipertenzija .Znaci hroničnog plućnog srca PATOGENEZA Nije dovoljno poznata. nodularna i zasenčenja. pri tom se oslobađaju H2O2 i drugi slobodni radikali. PRI VEĆEM PROCENTU SiO2 U RUDI Punktiformna. Pleuralna zadebljanja i adhezije mikronodularna PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. kasnije se javljaju poremećaji (češće PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA (Pneumokonioza uzrokvana ugljenom prašinom) Pneumokonioza kopača uglja je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom čestica ugljene prašine u plućima koja sadrži manje od 18% SiO2 i reakcijom pluća na prisustvo te prašine. makule su veće i brojnije i okružene fibrozom. koji oslobađaju razne medijatore. a koje predstavljaju akumulaciju makrofaga natovarenih česticama uglja. a u centralnim delovima može doći do kolikvacione nekroze (tuberkulozne ili ishemične prirode).Slobodni radikali su izgleda odgovorni za inflamatorne promene u malim disajnim putevima. Fibrozne promene zahvataju i plućne arterije i vene pri čemu nastaje njihova obliteracija.Protiče bez izraženih subjektivnih tegoba. Dilatirane respiratorne bronhiole zajedno sa alveolama mogu stvoriti venac centroacinusnog emfizema oko makule.Restriktivno opstruktivni tip poremećaja ventilacije pluća . čiju kapsulu čine gruba hijelinizovana kolagenska vlakna poređana u snopove ili nepravilno. SIDEROZA (Pneumokonioza uzrokovana gvožđem) ČISTA SIDEROZA Čista sideroza je ne-fibrozirajuća pneumokonioza (ne izaziva fibrogene reakcije). a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Između kolagenskih vlakana nalaze se nakupine ugljenih čestica i ostaci makrofaga. PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA 175 . simetrična.Produktivni kašalj (crnkast sadržaja) . Pigmentacija je intenzivnija.Bol u grudima .Dispneja i cijanoza . Fokalne pigmentacije su u vidu okruglih crnih mrlja prečnika 1-5 mm koje se nazivaju makule. plućna hipertenzija i cor-pulmonale. KLINIČKA SLIKA PROSTA PNEUMOKONIOZA . RADIOLOŠKI NALAZ PROSTA PNEUMOKONIOZA Pojačan i deformisan plućni crtež. Javlja se kod rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom posle 10 do 15 godina ekspozicije.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE Kod siderosilikoze se mogu naći tri oblika patomorfoloških promena: Difuzni oblik . čeličanama itd. sa pojavom centrolobularnog emfizema oko prašinskih fokusa. PATOMORFOLOŠKE PROMENE MAKROSKOPSKI Intersticijalna fibroza Pleuralne adhezije MIKROSKOPSKI Proliferacija vezivnog tkiva u interlobularnim septama Džinovske ćelije sa kristalima holesterola KLINIČKA SLIKA Subjektivne tegobe se obično javljaju posle 10 i više godina ekspozicije. polirera. a manjim delom se talože u plućima ali ne izazivaju fibrozu. valjaonicama. sa difuznim adhezijama. rudara u rudnicima gvožđa.Minimalna. ALUMINOZA (Pneumokonioza uzrokovana aluminijumom) Aluminoza je fibroza pluća nastala inhalacijom čistog aluminijumovog praha ili gasova njegovih oksida. koji ima primarno dejstvo na nastanak fibroze. livaca i dr.delom bivaju fagocitovane od strane makrofaga i transportovane limfnim sudovima u regionalne limfne žlezde. Masivna fibroza . Smatra se da je oboljenje posledica mehaničkog nadražaja čestica prašine i hemijskog dejstva aluminijuma na tkivne belančevine. gravera. Nodularni oblik . a sama prašina gvožđa dovodi do dodatnih promena čime nastaje modifikovana sideroza. a pri bazama samo u tragu. SIDERO-SILIKOZA Siderosilikoza je fibrozirajuća pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine gvožđa koja u sebi sadrži SiO2. Intenzivne mrljaste senke veličine do 5 mm difuzno rasejane Pleuralne adhezije. Ovaj deo pluća dobija rđavo braon boju i prekriven je čvrstim crvenim masama fibroznog tkiva. a na krvnim sudovima prisutan je obliterantni endarteritis. Čestice aluminijuma se fagocitiraju od strane alveolarnih makrofaga i prodiru u plućno tkivo izazivajući fibrozu pluća. KOMPLIKACIJE Tuberkuloza Karcinom pluća KLINIČKA SLIKA Oboljenje se manifestuje blagim simptomima i benignim tokom. Najveća koncentracija čestica prašine se nalazi u hilarnom području. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na kopanju i obradi boksita U industriji boje Pri čišćenju alumijumovih odlivaka Pri pravljenju posuđa i legura. kliničkim RADIOLOŠKI NALAZ Diskretna zasenčenja veličine 1-3 mm koja se povlače po prestanku ekspozicije. manje u apikalnom delu. Progresivna dispneja Cijanoza . Histološki između vrtložno postavljenih kolagenih snopova vide se čestice hematita i SiO2. Aluminijum u kombinaciji sa tkivnim belančevinama može delovati antigeno što može pokrenuti fibrozni proces u plućima. Često su prisutne i plućne adhezije.Fibrozni čvorići veličine do 1 cm u gornjim delovima pluća ponekad razmekšani u sredini. ali se mogu javiti i posle veoma kratke ekspozicije od 3 meseca. ali generalizovana fibroza (mahom u centralnim delovima pluća). pleuroperikardne adhezijie i Festoni na bazalnoj pleuri IZVORI EKSPOZICIJE Javlja kod elektrovarioca. u livnicama. emfizema i Capluća.kasnije KLINIČKA SLIKA Dispneja Kašalj sa iskašljavanjem RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež Sitna nodularna zasenčenja u srednjim i gornjim plućnim poljima Festoni na dijafragmalnoj pleuri RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan plućni crtež 176 . ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata.Zahvata gornje lobuse. nastajanja bronhiektazija. Ponekad može doći do kolikvacije u fibroznom tkivu (tuberkulozne ili ishemične prirode). IZVORI EKSPOZICIJE Javlja se kod brusača. Stepen fibroze zavisi od sadržaja SiO2 u prašini. Limfni nodusi u hilusu su uvećani i prošarani cigla-crvenim i crnim fibroznim tkivom (čvorići).

Povećana prozračnost (emfizem) u donjim plućnim poljima.

BARITOZA (Pneumokonioza uzrokovana barijumom)
Baritoza je nekolagenska pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine barita.

Patološki proces izazvan hromom može međutim zahvatiti i plućni intersticijum što se manifestuje pojavom difuzne hromne fibroze. Patomorfološke promene karakteriše pojava distrofije ćelija i deskvamacija epitela sluzokože, atrofične i hetreotrofične promene muskulature, hipersekrecija i skleroza plućnih arterija. Ponekad dolazi i do metaplazije na sluzokoži krupnih bronhiola, a kao komplikacija se javlja karcinom bronha.

IZVORI EKSPOZICIJE
Radnici na dobijanju i mlevenju barita Hemijska industrija Industrija boja Industrija plastičnih masa

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA (Volfram, Titan, Kobalt, Vandijum)
Radi se o oštećenju pluća nastalom udisanjem prašine volframa, titana, kobalta i vanadijuma.

ETIOPATOGENEZA
Inhalirane čestice braijuma fagocitiraju makrofagi i unose u pluća gde izazivaju blagu intersticijalnu fibrozu. Stepen fibroze zavisi pre svega od sadržaja SiO2 u baritnoj prašini.

ETIOPATOGENEZA
Ovi metali deluju pre svega iritativno na sluzokožu RES-a i dovode do razvoja hroničnog bronhitisa. da bi kasnije kod duže ekspozicije u plućima došlo i do nastanka fibroznih promena. Razvija se difuzna intersticijalna fibroza sa zadebljanjem intraalveolarnih pregrada i prisustvom gigantskih ćelija u alveolama i bronhiolama. Može doći i do metaplazije alveolarnog epitela. U fibroznim lezijama mogu se naći veće količine čestica tvrdih metala. Način nastanka fibroze nije poznat, a pretpostavlja se da je imunološki posredovan.

KLINIČKA SLIKA
Simptomi laringitisa, emfizema. traheitisa, bronhitisa i

RADIOLOŠKI NALAZ
Mikronodularne i nodularne senke lokalizovane najviše u srednjim plućnim poljima. Znaci emfizema (povećana prozračnost) u donjim delovima pluća.

STANOZA(Pneumokonioza uzrokovana Kalajem)
Stanoza nastaje kao posledica inhalacije gasova ili prašine kalajevog oksida. Čista stanoza je nekolagena fibroza. Intenzitet promena na plućima zavisi od procenta ssadržaja SiO2. Makroskopski pluća obolelih su crna ili tamno siva, mrežasta, posuta čvorićima do 5 mm lokalizovanih u interlobularnim septama, naročito subleuralno Radiološki nalaz Mikronodularne senke u svim plućnim poljima Adhezije na bazalnoj pleuri Prestanak ekspozicije može dovesti do spontanog povlačenja promena.

KLINIČKA SLIKA
Bronhijalni iritativni sindrom sa slikom hroničnog bronhitisa (u početku). Simptomi difuzne fibroze (kasnije). Karakteristična je ireverzibilnost i progresivnost tegoba. Vremenom dolazi do pogoršanja opšteg stanja i respiratorne insuficijencije. Opisani su i smrtni slučajevi

RADIOLOŠKI NALAZ
U iritativnom stadijumu Normalan nalaz. U stadijumu fibroze Retikulonodularna zasenčenja obostrano, više bazalno i perihilarno. Hilusi prošireni, kompaktni i nejasno ograničeni.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM
Dejstvo hroma na pluća pre svega se ogleda u njegovom iritatitivnom i alergogenom dejstvu na sluzokožu RES-a kao posledica čega dolazi do rinitisa, faringitisa, bronhitisa, pneumonije odnosno do pojave astme.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA
Veštačka vlakna imaju sve veću upotrebu posebno od kada je ustanovljeno da azbest ima kancerogeno dejstvo, tako da je sve veći broj radnika

177

profesionalno izložen raznim vrstama veštačkih vlakana. Do ekspozicije radnika može doći: U proizvodnji i preradi veštačkih vlakana U izradi tekstila, produkciji gurtni i kočnica U proizvodnji vodootpornih i termoizolacionih materijala itd.

BIOLOŠKO DEJSTVO
Do danas nisu opisane posebne patohistološke promene odnosno specifične kliničke manifestacije koje se javljaju kao posledica ekspozicije veštačkim vlaknima. Neka eksperimentalna istraživanja pokazala su da se u plućima eksperimentalnih životinja posle inhalacije raznih mineralnih vlakana javljaju fibrozne promene slične onim kod azbestoze, ali je fibrozni odgovor znatno slabiji. Uneta pak direktno (intratorakalno, intrapleuralno ili intraperitonealno), ova vlakna izazvala su kod eksperimentalne životinje ne samo fibrozu već i karcinom pluća i mezoteliom.

Za dobijanje raznih legura sa bakrom, čelikom, aluminijumom U mašinogradnji U automobilskoj, avionskoj i kosmičkoj industriji - izrada motora, reaktora, opruga, ležišta i kočnica. U elektronici - za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. U nuklearnim reaktorima - meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona U vojnoj industriji - U proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje U izradi rendgenskih i laserskih cevi U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi Za izradu elektroda za zavarivanje.

ETIOPATOGENEZA
Berlijum se u organizam unosi najčešće inhalacijom i pokazuje višestruko biološko dejstvo (toksično, alergogeno, fibrogeno i kancerogeno). Dovodi do oštećenja raznih organa i sistema - Pluća - Zapaljenjske i fibrozne promene - Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita - Kože - Dermatitis, ulkus i granulomi u koži - Oka - Konjuktivitis, Blefaritis - Kore nadbubrega - Hematopoeznog sistema - Pojava anemije - Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijuma alergogene prirode, čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija). Zapaženo je da se plućna fibroza češće razvija kod onih koji su ponovno eksponovani berilijumu posle izvesnog perioda prekida ekspozicije.

KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE
Kao profesionalno oboljenje kod nas se priznaju: Slikoza pluća Silikotuberkuloza Azbestoza Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovna tvrdim metalima Uslovi za priznavanje su: Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima na kojima postoji ekspozicija prašini koja može da dovede do nastajanja pneumokonioze. Klinički nalaz sa radiografskim promenama na plućima profuzije 1/1 ili više. Poremećaj ventilacije pluća najmanje srednjeg stepena (ili veći stepen profuzije Rtg-promena). Znaci aktivne tuberkuloze pluća ako se radi o silikotuberkulozi. Na kraju obavezno treba napisati i komentar.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
AKUTNA BERILIOZA
Nastaje pri udisanju velikih koncentracija dima berilijuma oksida. Proces počinje kao akutni pneumonitis - Septalni zidovi su infiltrirani neutrofilima, dok su alveole isopunjene fibrinom, neutrofilima, Er i makrofagima. Aveolarni epitel otiče, a u lumenu alveola se pojavljuju limfociti. Makroskopski se zapaža kongestija i edem pluća. Kasnije dolazi do organizacije alveolarnog eksudata uz razvoj septalne fibroze bez stvaranja granuloma.

BERILIOZA
Berilioza je oboljenje pluća izazvano inhalacijom para i prašina berilijuma.

IZVORI EKSPOZICIJE
Berilijum se dobija se iz rude berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Ima široku primenu:

178

HRONIČNA BERILIOZA
Najpre se javlja intersticijalna a zatim konfluentna fibroza sa stvaranjem granuloma. Granulome čine kolekcije epitelnih ćelija okružene limfocitima i džinovskim Langerhansovim ćelijama oko kojih su laminarno istaložena kolagena vlakna. Kolageno tkivo vremenom postaje sve gušće uz isčezavanje ćeliskih elementa. Kasnije granulomi fibroziraju (ožiljci) pa se dobija slika generalizovane fibroze sa obliteracijom alveola. Unutar granulomima najčešće ne dolazi do kazezne nekroze. Slični granulomi i fibrotična reakcija javlja se i u traheobronhijalnim i hilarnim limfnim žlezdama. Makroskopski na površini preseka pluća zapažaju se u početku mala ograničena sivo-beličasta polja (fibrinski noduli) koja se uzajamno povezuju tako da se fibroza neravnomerno povećava. U fibroznim poljima nalaze se bronhiektatične šupljine što daje sliku saćastih pluća. U kasnijoj fazi bolesti usled raznošenja berlijuma iz primarnog žarišta granulomatozne promene se mogu javiti i u jetri, slezini, bubrezima, koži, skeletnim mišićima i ekstratorakalnim limfnim žlezdama.

Radiološki nalaz

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Silikoza Tuberkuloza Sarkoidoza

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA
HOBP je oboljenje pod kojima se podrazumeva hronični bronhitis, emfizem i bolest malih disajnih puteva, a koje se karakteriše hroničnim smanjenjem protoka vazduha kroz disajne puteve. HOBP, a naročito hronični bronhitis je veoma rasprostranjeno oboljenje. Češće se javlja u industrijskim i urbanim oblastima, češće obolevaju muškarci, a morbiditet postepeno raste sa godinama starosti.

HRONIČNI BRONHITIS
Hronični bronhitis je oboljenje koje se karakteriše hroničnim porastom bronhijalne sekrecije što uzrokuje kašalj sa iskašljavanjem koje traje bar tri meseca u godini, najmanje dve uzastopne godine. Klasifikacija hroničnog bronhitisa izvršena je na osnovu prisustva ili odsustva infekcije i opstrukcije na:

KLINIČKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Akutni konjuktivitis i traheobronhitis - U početku Kašalj, dispneja, povišena T i opšta slabost - Kasnije Ovaj oblik berilioze obično traje 10-60 dana i lakši oblici se povlače bez rezidua. Ponekad može doći do akutne respiratorne insuficijencije sa letalnim ishodom.

BRONCHITIS

CHRONICA

SIMPLEX

(Običan, Mukoidni, Pušački) - Predstavlja početnu fazu bolesti

BRONCHITIS CHRONICA MUCOPURULENTA
(Infektivni, Mukopurulentni bronhitis) - Odlikuje se kašljem sa iskašljavanjem gnojavog žuto-zelenog sadržaja.

HRONIČNA BERILIOZA
Kašalj i Dispneja Brzo zamaranje Gubitak težine Opšta slabost

BRONCHITIS CHRONICA OPSTRUCTIVA
Karakteriše se: - Hipersekrecijom - Kašljem sa iskašljavanjem - Hroničnom opstrukcijom disajnih puteva - Gušenjem sa sviranjem u grudima

RADIOLOŠKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Slika bronhopneumonije ili lobarne pneumonije.

EMFIZEM
Emfizem je destruktivno, trajno, prekomerno povećanje alveolarnih vazdušnih prostora distalno od terminalnih bronhiola sa razaranjem alveolarnih zidova i kapilara i bez vidljive fibroze.

HRONIČNA BERILIZOZA
Gusto posejane senke veličine do 1,5 mm, nejasno ograničene u srednjim i donjim plućnim poljima. Pojačan i deformisan plućni crtež sa nešto širim i kompaktnim senkama –Kasnije.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA
Bolest malih disajnih puteva je pojava patoloških promena u terminalnim i respiratornim bronhiolama. Po nekim autorima ovo nije poseban klinički entitet već rana, preklinička faza HOBP.

DIJAGNOZA
Radna anamneza Klinička slika

ETIOLOGIJA

179

Nastanak HOBP odnosno bronhoopstrukcije kao zajedničke karakteristike još uvek nije dovoljno razjašnjen. Faktori rizika se mogu podeliti na:

SPOLJAŠNJI FAKTORI
- Duvanski dim, infekcije, prašina, zagađenost životne i radne sredine

UNUTRAŠNJI FAKTORI
-Urođene ili stečene predispozicije organizma, npr. -Nedostatak Alfa 1 inhibitora proteaze koji dovodi do poremećaja odnosa proteaza i antiproteaza.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
Hiperplazija i hipertrofija mukoznih i peharastih ćelija • Poremećen je odnos između seroznih i mukoznih žlezda u korist mukoznih • Odvodni kanali bronhijalnih žlezda su prošireni i ispunjeni sluznim čepovima • Uvećan je broj peharastih ćelija uz redukciju cilindričnih ćelija • Dolazi do obliteracije i suženja disajnih puteva Kod dugotrajnog hroničnog bronhitisa može doći do • Isčezavanja bronhijalnih žlezda i Metaplazije pokrovnog epitela • Povećanja debljine mišićnog sloja u zidovima disajnih puteva • Fibroze, Endarteritisa i Peribronhitisa • Prelaska zapaljenja u okolno tkivo •

KOD HRONIČNOG BRONHITISA

nastaje respiratorna acidoza Ovako nastala acidoza se metabolički potpuno koriguje pa je pH u krvi normalan. U terminalnoj fazi bolesti nastaje respiratorna i metabolička dekompenzacija sa poremećajem gasne razmene koja je do te mere izražena da krv ne može da obezbedi tkivima dovoljnu količinu O2 pa dolazi do promene pH vrednosti i metaboličke acidoze. Emfizem pluća, takođe, dovodi do poremećaja plućne funkcije i to iz više razloga: • Usled smanjenja elastičnog veziva pluća - dolazi do suženja lumena bronhiola, čime se povećanja ukupni otpor strujanju vazduha u disajnim putevima. • Usled spajanja alveola i respiratornih bronhiola u veće prostore - atmosferski vazduh dospeva na veću udaljenost od zida alveola nego što je normalno što znatno otežava difuziju kiseonika kroz alveokapilarnu membranu i dovodi do nastanka hipoksemije u arteriskoj krvi. Redukcija kapilarne mreže u zidovima alveola, takođe smanjuje difuziju kiseonika u arterisku krv, ali i eliminaciju CO2 preko pluća pa pored hipoksemije nastaje i hiperkapnija. Kao kompenzatorni mehanizam dolazi do povećanja plućnih volumena i povećanja inspiratornog protoka, što zahteva porast aktivnosti respiratornih mišića.

KLINIČKA SLIKA
Dispneja - razvija se postepeno tokom više godina. Može se javiti samo pri naporu (emfizem). Kašalj sa iskašljavanjem - obično ujutru i zimi, često praćeni svirnjem u grudima. Disanje kroz stisnuta usta Uvlačenje interkostalnih prostora, supraklavikularnih jama i juguluma u inspirijumu Bačvast, slabo pokretljiv grudni koš Nabrekle vv. jugularis u ekspirijumu Bolesnici sa emfizemom su mršavi, bledorumeni, najčešće sede i koriste pomoćnu muskulaturu Centralna cijanoza i poliglobulični facijes - u završnoj fazi bolesti.

KOD EMFIZEMA
Panacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema svi delovi acinusa su razoreni, tako da na kraju ostaje čipkasta mreža potpornog tkiva. Promene su najveće u donjim i prednjim delovima pluća. Centroacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema razoreni su proksimalni i središnji delovi acinusa, dok okolne alveole ostaju neoštećene.

PATOFIZIOLOŠKE PROMENE
U početnoj fazi HOBP javljaju se početni poremećaji distribucije vazduha u plućima i laka hiperinflacija plućnog parenhima. Sa napredovanjem bolesti smanjuje se ekspiratorni protok vazduha. U odmakloj fazi zbog neravnomerne ventilacije različitih alveola javlja se poremećaj distribucije ventilacije pluća, što dovodi do poremećaja odnosa ventilacije i perfuzije (V/Q). Kao posledica izmene ovog odnosa dolazi do poremećaja razmene gasova tj. do respiratorne insuficijencije. U cilju korekcije odnosa V/Q dolazi do hiperventilacije. Međutim, vremenom hiperventilacija postaje nedovoljna za korekciju V/Q što dovodi do pada ppO2 i povećanja ppCO2 i

AUSKULTATORNI NALAZ
Disajni šum je oslabljen Produžen EX i Rano IN pucketanje Visokotonski i niskotonski zvižduci - ukazuje na opstrukciju Oslabljeni srčani tonovi - pri teškom obliku HOBP.

RADIOLOŠKI NALAZ
Na emfizem ukazuju: Znaci hiperinflacije pluća - Uvećana visina pluća i širina međurebarnih prostora, spušten i zaravnjen

180

svod hemidijafragme, povećana dubina retrosternalnog prostora na profilnom snimku. Redukcija sudovne šare u spoljnoj 1/3 ili 1/2 pluća na 1-1,5 cm od lateralnog zida toraksa Pojava bula.

Oksigenoterapija Nadoknada alfa1 antitripsina Nemedikamentozno Edukacija bolesnika i njegove porodice Psihoterapija sa vežbama za relaksaciju Fizikalna terapija Balneoklimatoterapija Hirurško Lobektomija Transplatacija pluća

ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE
KOD HRONIČNOG BRONHITISA
- Opstruktivne promene u malim disajnim putevima U ranoj fazi bolesti Povećane vrednosti closing volumena Smanjene vrednosti komplijanse pluća Smanjene vrednosti FEV50 i FEV25 U odmakloj fazi bolesti Snižen FEV1 i Tifneau uz normalni VC Uvećan ukupni otpor u disajnim putevima Hipoksemija, Hiposaturacija, a kasnije i Hiperkapnija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U odnosu na fizički napor, radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije, godina starosti, mišićne snage, vrste rada. Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. Srednja HOBP - Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. Teška HOBP - Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore.

KOD EMFIZEMA PLUĆA
Mešoviti tip poremećaja ventilacije pluća Otpori strujanju vazduha su neznatno uvećani Smanjen transfer koeficijenta i faktora Hipoksemija i Hiperkapnija

FARMAKODINAMSKI TESTOVI
BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja reverzibilnosti bronhoopstrukcije.

BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja hipereaktivnosti traheobronhijalnog stabla na određene faktore iz unutrašnje i spoljašnje sredine. - Primenjuje se u slučaju kada je rezultat bronhodilatacionog testa negativan, spirometrijski nalaz normalan, a pacijent ima karakteristične simptome dispneje.

KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HRONIČNOG OPSTRUKTIVNOG BRONHITISA ZA PROFESONALNO OBOLJENJE
• Da radnik radi na radnom mestu gde dolazi u kontakt sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). • Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV1 manji od 50%). • Normalan spirometrijski nalaz pri zapošljavanju. • Dokaz o progresiji oštećenja plućne funkcije tokom rada. • Dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač.

KATEGORIZACIJA HOBP PREMA VREDNOSTI FEV1
Blaga HOBP - FEV1 jednak ili veći od 70% u odnosu na referentne vrednosti Srednja HOBP - FEV1 između 50 i 69% u odnosu na referentne vrednosti Teška HOBP - FEV1 jednak ili manji od 50% u odnosu na referentne vrednosti

LEČENJE
Medikamentozno Bronhodilatatori Mukolitici Kortikosteroidi Antibiotici Sekretolitici Ekspektoransi

ASTMA
Astma je hronično oboljenje diasajnih puteva koje se karakteriše: Hroničnim zapaljenjem u svim strukturama bronhijalnog stabla Hiperreaktivnošću traheo-bronhijalnog stabla (urođena ili stečena)

181

Reverzibilnom generalizovanom bronhoopstrukcijom promenjivog intenziteta. Bolest se ispoljava: Napadima gušenja Sviranjem u grudima i Kašljem

Usled smanjene osetljivosti beta adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

II - STEČENA HIPERREAKTIVNOST
- se javlja usled: Pojačanog oslobađanju medijatora prilikom zapaljenja Poremećaja ravnoteže između alfa i beta adrenergičkih receptora u korist ovih prvih Poremećaja funkcije NeadrenergičkogNeholinergičkog sistema Smatra se da uzročnici zapaljenja stimulišu mastocite u bronhijalnoj sluzokoži iz kojih se prekomerno oslobađaju medijatori (histamin, leukotreini i dr.) koji deluju višestruko: • Izazivaju spazam bronhijalne muskulature direktno ili preko vagusa • Povećavaju lučenje sluznih žlezda sa stvaranjem sluzni čepova u lumenu bronha • Povećavaju propustljivost postkapilarnih venula što dovodi do stvaranja edema bronhijalne sluzokože. Smanjenje prečnika disajnih puteva (bronhoopstrukcija) nastaje dakle usled: Spazma i hipertrofije glatkih mišiča u zidu disajnih puteva Prisustva sekreta u lumenu disajnih puteva i Edema sluzokože disajnih puteva U toku zapaljenjskog procesa u submukozi i mukozi nalaze se ćelije imunološke reakcije sa prevagom eozinofila, Mastocita i Ig. Vremenom dolazi do aktiviranja fibroblasta u sluzokoži disajnih puteva što dovodo do fibroze, deformacije i ireverzibilne bronhijalne opstrukcije. Ove promene dovode do smanjenja strujanja vazduha kroz disajne cevi i povećanja otpora u njima. Usled poremećaja alveolarne ventilacije i perfuzije često dolazi do poremećaja parcijalnih pritisaka respiratornih gasova i acidobaznog stanja u arteriskoj krvi (hipoksemije, a kasnije i hiperkapnije).

Epidemiologija - Tačna incidenca i prevalenca
astme nije poznata, procenjuje se da je prevalenca bolesti u opštoj populaciji između 2 i 23%. U našoj zemlji se smatra da je negde oko 3%.

ETIOPATOGENEZA
Bronhokonstrikcija kod astme može da se javi usled delovanja brojnih alergena ili iritanasa:

I - ALERGENI - Polen
- Proteini životinja - Dermatophagoides

II - MEDIJATORI - Histamin
- Leukotrein - Prostaglandini - Adenozin

III - FARMAKOLOŠKI AGENSI
- Holinergici - Blokatori β- adrenergičkih receptora - Stimulatori α-adrenergičkih receptora

IV -AEROZAGAĐIVAČI - Sumporni oksidi
- Hlor - Dim cigarete - Formaldehid - Jaki mirisi

V - FIZIČKE AGENSI - Fizički napor
- Hiperventilacija - Hladan vazduh

V - DRUGI HEMISKI AGENSI
- Benzoati - Izocijanati - Metabisulfat - Acetilsalicilna kiselina - Tetrazin Hipereaktivnost traheobronhijalnog stabla koja se javlja kod astme može biti:

PODELA ASTME
I -ALERGISKA ASTMA (Ekstrinzička) UROĐENA (Atopijska)
Javlja se u detinjstvu i genetski je uslovljena (poremećaj funkcije gena vezanog za 11 hromozom). Kod obolelih rano nakon kontakta sa alergenima dolazi do senzibilizacije anafilaktičkog tipa (Imunološka reakcija tip I) i stvaranja antitela iz grupe IgE. Kod 2-3% bolesnika umesto IgE stvaraju se antitela iz grupe IgG - Imunološka reakcija tip III Veoma retko može da postoji istovremo imunološka reakcija Tip I i Tip III tzv. dvojna astma.

I - UROĐENA HIPERREAKTIVNOST - javlja se:
Kod atopičara (najčešće) Usled nedostatka kateholamina Usled povećana osteljivosti alfa adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

182

STEČENA (Neatopijska)
Javlja se nakon senzibilizacije najčešće na inhalacione alergene u bilo kom životnom dobu. Radi se o mešovitom tipu senzibilizacije - Imunološka reakcija Tip I i Tip III.

STEPENOVANJE ASTME PREMA TEŽINI KLINIČKE SLIKE Stepen težine Klinička slika pre terapije
- Dnevni simptomi do 2 puta nedeljno - Noćni simptomi do 2 puta mesečno - Bez simptoma između napada - Dnevni simptomi češći od 2 puta nedeljno - Noćni simptomi češći od 2 puta mesečno - Simptomi utiču na fizičku aktivnost i spavanje - Stalni simptomi - Učestali noćni napadi - Ograničena fizička aktivnost

II -IDIOPATSKA ASTMA (Intrinzička)
Karakteriše se bronhijalnom hiperreaktivnošću kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju, koncentracije IgE-a su normalne, a kožni i inhalacionioni bronhoprovokacioni testovi su negativni.

Plućna funkcija
PEF ili FEV1 veći od 80% norme PEF varira manje od 20% PEF normalan posle bronhodilatatora

Laka astma

III - POSEBNE VARIJANTE ASTME
Infektivna astma Astma izazvana stresom i hladnoćom Astma izazvana fizičkim naporom Astma izazvana lekovima (Aspirin, Tetrazin) Astma trudnica Profesionalna astma

Srednje teška astma

PEF ili FEV1 60-80% od norme sa varijacijama 20-30% u napadu

KLINIČKA SLIKA
Asmatični napadi variraju u intenzitetu bronhokonstrikcije od blagih i kratkotrajnih do teških koji traju satima i danima. Napadi mogu biti svakodnevni ili retki (1-2 puta godišnje), češći su noću i pred zoru. Klasični simptomi i znaci napada su Gušenje Sviranje u grudima Kašalj - u početku suv kasnije produktivan Pri težem napadu dolazi do Angažovanje pomoćne RES-muskulature Cijanoze Nabrekle vene na vratu Perkutorno - Sonornost Auskultatorno - Visokotonski zvižduci

Teška astma

PEF ili FEV1 manji od 60% od norme sa varijacijama većim od 30%

PROGNOZA Kod oko 25 % obolele dece dolazi do potpune remisije simptoma u adolescentnom dobu. Kod oko 20% odraslih dolazi spontano do kraćih ili dužih remisija. Kod oko 40% odraslih asmatični napadi sa starenjem postaju ređi i slabiji. Oko 1% umire u produženom napadu. LEČENJE Bronhodilatatori (Beta 2 agonisti, teofilinski preparati) Kortikosteroidi Dinatrijumhromoglikat Nedohromisodijum Antibiotici - kod infekcije Hidratacija Specifična hiposenzibilizacija Oksigenoterapija

183

PROFESIONALNA ASTMA
Profesionalna astma je oboljenje uzrokovano agensima iz radne sredine koji dovode do asmatičnih znakova i simptoma, bilo zato što je konc. agenasa visoka ili zato što je reakcija radnika na njih pojačana Prevalenca oboljenja je 3-20%, a oko 15% svih asmatičara povezuje svoju bolest sa radnim mestom. ETIOPATOGENEZA Više od 200 različitih materija sa radnog mesta mogu prouzrokovati asmatične napade. Delimo ih na:

Hemijske materije velike molekulske mase češće se ponašaju kao alergeni i dovode do alergijske astme. Hemijske materije male molekulske mase u većim koncentracijama deluju kao iritansi i uzrokuju inflamatornu bronhokonstrikciju ili sindrom poremećene reaktivnosti disajnih puteva (RADS).

KLASIFIKACIJA PROFESIONALNE ASTME
PREMA MEHANIZMU NASTANKA ALERGISKA PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje usled senzibilizacije radnika na alergene sa radnog mesta. Ovde se produkuju imunoglobulini klase IgE (prvi tip imunološke reakcije) kao reakcija na alergene.

HEMIJSKE MATERIJE VELIKE MOLEKULSKE MASE
VRSTA MATERIJE 1. Proteini životinjskog porekla - Meso - Mleko - Jaja - Krzno - Koža - Serum 2. Proteini biljnog porekla - Polen - Brašno - Kafa - Biber - Lan - Duvan - Soja - Čaj Pamuk - Ulje RIZIČNE PROFESIJE - Laboratoriski radnici -Veterinari - Farmeri - Šumari - Ribari - Mesari - Mlinari - Radnici u prehrambenoj industriji - Pekari - Radnici u tekstilnoj industriji - Kuvari - U farmaceutskoj industriji - U industriji gume - U proizvodnji deterdženata

ZAPALJENJSKA (IRITATIVNA) PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje pri ekspoziciji respiratornim iritansima (hlor, sumporni i azotni oksidi, amonijak). Opstrukcija je izazvana zapaljenjem disajnih puteva i nadražajem vagusa i lokalnih aksonskih refleksa. Asmatični napadi se javljaju u toku inhalacije pomenutih gasova (Rana reakcija) i simptomi mogu prestati ubrzo po napuštanju radne sredine ili nekoliko sati kasnije.

-

3. Enzimi - Tripsin - Himotipsin Amilaza - Ekstrakti - Pepsin - Pektinaza Proteaza pankreasa

MEŠOVITA PROFESIONALNA ASTMA
Najčešće se javlja pri ekspoziciji materijama male molekulske mase (anhidridi, izocijanati, lekovi). Odlikuje se udruženim delovanjem alergiskih i zapljenjskih efekata pomenutih materija. Asmatični napadi mogu biti ranog i kasnog tipa, javljaju se obično nakon više godina ekspozicije.

HEMIJSKE MATERIJE MALE MOLEKULSKE MASE
1. Metali
- Platina - Nikl - Hrom - Kobalt - Vanadijum - Volfram - Aluminijum - Cink

2. Lekovi
- Penicilin - Cefalospini - Fenilglicin - Metildopa - Salbutamol - Tetraciklin - Sulfonamidi

3. Materijali
za sastavljanje i lemljenje
-Etanolamin -Kolofonijum

4. Diizocijanati
-Toluendiizocijanat - DifenilMetandiizocijanat -Naftalendiizocijanat

FARMAKOLOŠKA ASTMA

PROFESIONALNA

Javlja se pri ekspoziciji pamuku, konoplji, lanu, pšeničnom brašnu i dr. Ove materije deluju dvojako, sa jedne strane akiviraju mastocite anafilaktičkim putem, a sa druge aktiviraju sistem komplementa.

5. Boje
- Antrahinon - Karmin - Parafenildiamin

6. Anhidridi
- Ftalni - Trimetilni

7. Prašine drveta
- Mahagoni - Hrast - Topola

8. Raznovrsne hemikalije
- Formaldehid - Etilendiamin - Etilenoksid - Organofosforni insekticidi

PREMA KLINIČKOM I PATOGENETSKOM ASPEKTU
I - IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA
Klasična IgE posredovana Poliimunološka

II - NE-IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA

RIZIČNE PROFESIJE

Radnici u hemiskoj industriji, metalurgiji i industriji nameštaja

184

Pozitivan rezultat predstavlja najznačajniji podatak u dijagnostici profesionalne astme. posebno ako je to u više navrata potvrđeno. Karakteristike asmatičnih napada zavisi od tipa astme i koncentracije nokse u radnoj sredini. sviranje. dostiže max.Rade se sa prepratima spremljenih od materjala sa radnog mesta za koje postoji sumnja da su uzročnici asmatičnih napada. . Antigenska specifičnost i intenzitet imunoreakcije su između ostalog i pod genskom kontrolom jedinke. a nakon 4-6 sati i kasna reakcija.Prvo se javlja rana reakcija. vrlo često je teško obaviti potrebna merenja rano ujutru pre posla ili kasno uveče posle posla.Iscrpna radna anamneza sa hronološkim pregledom poslova i faktora ekspozicije u toku ukupnog radnog staža do trenutka pregleda bolesnika je neophodna kako bi se moglo utvrditi vreme prve izloženosti materijama i uslovima koji ne moraju biti odmah uočljivi.Pozitivan nalaz potvrđuje hiperreaktivnost disajnih puteva što ide u prilog astmi ali se može javiti i kod drugih oboljenja.Lična i porodična anamneza (alergiske bolesti u detinjstvu i u porodici). Medjutim. Još uvek međutim nisu poznati geni koji regulišu selektivan odgovor disajnih puteva na alergene.Javlja se pri senzibilizaciji na antigene velike molekulske mase i pri inhalaciji respiratornih iritanasa. Alergija zahvata samo deo radničke populacije eksponovane istim profesionalnim noksama. . IMUNOLOŠKI KOŽNI TESTOVI .Javlja se nekoliko minuta nakon inhalacije i traje 30-60 minuta.Radnik meri PEF svaka 2 sata od budjenja do odlaska na spavanje jednu nedelju kada je na radnom mestu. dve nedelje kada je na bolovanju i ponovo dve nedelje kada je na poslu. Specifičnost u kliničkoj slici jeste vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova sa ekspozicijom na radnom mestu. DIJAGNOZA ANAMNEZA . KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne (gušenje. a uzročni su faktori simptoma zbog kojih se obraća. dijagnostikujemo profesionalnu astmu. . dok hronična ekspozicija niskim dozama može indukovati imunološku ili farmakološku profesinalnu astmu sa druge strane 1 dan. KLINIČKA SLIKA .Pad vrednosti PEF ili FEV1 za preko 15% u toku radnog vremena se smatra značajnim pokazateljem uticaja profesionalne ekspozicije.Negativan rezultat ovakvog merenja ne bi trebalo da isključi postojanje profesionalne asthma. ali je moguća i kod zapaljenjske. KASNA REAKCIJA . .Imaju značaja u slučaju alergiske profesionalne astme MERENJE SPECIFIČNIH IgE i IgG U SERUMU PATOGENEZA Tačan mehanizam nastanka profesionalne astme još uvek nije u potpunosti jasan.Javlja se 4-6 h nakon ekspozicije. Specifični . nije poznato. PEAK-FLOW METAR . Anamneza bolesti. TIPOVI ASMATIČNIH REAKCIJA RANA REAKCIJA .Pozitivan nalaz ukazuje na reverzibilnost bronhoopstrukcije i ide u prilog astmi BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI Nespecifični . U osnovi su tri poremećaja: Inflamacija Hipereaktivnost Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva Stalna inflamacije nakon više godina dovodi do: Hipertrofije glatkih mišića Hiperplazije epitela Proliferacije fibroblasta Pojave kolagenskih vlakana Rezultat ovih promena jeste pojava ireverzibilne opstrukcije disajne cevi. Ako se ustanovljeno smanjenje PEF-a poklapa sa radnom nedeljom ili poboljšanje u dane bez ekspozicije u više od 75% merenja.Verifikacija asmatičnih napada na radnom mestu ili 4-8 sati po završetku rada od neprocenjivog je dijagnostičkog značaja. Opstrukcija u disajnim putevima varira u intenzitetu i često je kompetno reverzibilna po prestanku ekspozicije. posle 5-8 h i traje najduže 185 . SPIROMETRIJA . BRONHODILATACIONI TESTOVI . Zašto se pri ekspoziciji istim noksam kod nekih radnikai pojavljuje ovo oboljenje a kod drugih ne. DVOJAKA REAKCIJA .Obuhvataju kožne testove sa standardnim inhalacionim alergenima i materijalom sa radnog mesta. kašalj). . Imajući ovo u vidu može se razumeti zašto akutna ekspozicija visokim dozama određenim industrijskim iritansima može provocirati RADS sa jedne strane. .Najčešća je kod alergiske astme.Sindrom reaktivne disfunkcije disajnih puteva (RADS) Refleksna bronhokonstrikcija Farmakološka bronhokonstrikcija.Karakteristična je za farmakološki oblik astme.

Postoji privremena radna nesposobnost. Pozitivan ne-specifični bronhoprovokacioni test. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi od učestalosti i težine napada. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE ALERGISKE ASTME Dokaz ordinirajućeg lekara da radnik pre zaposlenja nije bolovao od astme. Pozitivan test ekspozicije na radnom mestu Spirometrijski test pokazuje smanjenje FEV1 u toku radne smene za 20% i više u odnosu na vrednosti FEV1 na početku smene . Oboljenje je izazvano inhalacijom organske prašine koja sadrži različite etiološke agense (bakterije. KLASIFIKACIJA Iako postoji mnogo različitih antigena sposobnih da izazovu AB osnovni klinički i patološki nalazi su slični bez obzira na prirodu inhalirane prašine. Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima je dolazilo do kontakta sa materijama koje izazivaju alergijsko dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). Principi lečenja kao i kod neprofesionalne astme. Nije sposobna ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost.IgE antitela analizirana RAST ili ELISA testom. amebe. mogu potvrditi izlaganja nekim alergenima.) kod preosetljivih radnika.Reprezentuje dobro eozinofile mada su ovi nalazi suviše varijabilni.Najviše se govori o korelaciji nalaza Eozinofila sa težinom oboljenja. BIOPSIJA PLUĆA . Ista bolest ne sme da bude manifestna pre zaposlenja u radnoj sredini koju označavamo kao izvor antigena (uvid u rezultate predhodnih i periodičnih pregleda). INFLAMATORNI MEDIJATORI U KRVI . Simptomi moraju da budu najizraženiji na radnom mestu ili pak moraju da se javljaju u odredjenim vremenskim odnosima prema ekspoziciji što se potvrdjuje od strane ordinirajućeg lekara. Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada. najčešće se sreću Farmerska pluća. U zavisnosti od vrste antigena. PREGLED SPUTUMA I BRONHOALVEOLARNOG LAVATA . životinjske proteine i dr. LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. Pozitivan nespecifični bronhoprovokacioni test.potvrđen najmanje 3 puta U slučaju kada je izvođenje bronhoprovokacionih testova kontraindikovano (FEV1<50%) kao kriterijum se prihvataju pozitivni imunološki testovi (nalaz specifičnog IgE ili IgG4 antitela na materijale s radnog mesta). gljivice. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. koja traje šest i više meseci. Pluća odgajivača ptica i Ventilacioni pneumonitis mada se sve češće pominje i pneumonitis izazvan niskomolekularnim jedinjenjima: Farmerska pluća Bolest odgajivača ptica Ventilacijoni pneumonitis Pluća pivarskih radnika Pluća šumarskih radnika Pluća perača sira KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE IRITATIVNE ASTME Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu na kojima je dolazilo do kontakta sa 186 . ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS (AB) Alergijski bronhiolo-alveolitis (Hipersenzitivni pneumonitis ili Ekstrinzički alergiski alveolitis) predstavlja imunološki posredovano zapaljenjsko oboljenje koja zahvata plućni intersticijum.. terminalne bronhiole i alveole. Pozitivan specifični bronhoprovokacioni test sa materijalima sa radnog mesta. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. materijama koje izazivaju iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). respiratornim štetnostima bilo kog porekla kao i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE OPŠTI KRITERIJUMI Odnose se na sva profesionalna alergiska oboljenja. Simptomi bolesti moraju da se poprave ako je bolesnik duže vreme izvan radne sredine. a negativan test sa fiziološkim rastvorom.Najvalidnija ali agresivna metoda za procenu inflamacije kod astme. odnosno neposrednih i posrednih izazivača bronhokonstrikcije. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. Pretpostavljen uzročni agens mora da spada u grupu priznatih alergena. potvrđena od strane pulmologa.

SUBAKUTNI OBLIK . monocitima i limfocitima.Kašlja i cijanoze.4-8 sati posle izlaganja antigenu. koji preko Interleukina 3 dovode do oslobađanja vazoaktivnih medijatora iz mastocita čime se povećava propustljivost kapilara i omogućava prodor monocita iz cirkulacije u pluća što dalje omogućava prelaz imunološkog u inflamatorni odgovor. III .Dispneje bez vizinga . II .Difuzna nodularna ili retikulonodularna zasenčenja na periferiji plućnih polja .ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE .U kasnijim fazama bolesti Granulome čine džinovske ćelije zajedno sa makrofagima.Obostrano.Postepnog pogoršanja dispneje pri naporu . Sa druge strane kontakt antigena sa B-limfocitima dovodi do stvaranja atitela koja se spajaju sa antigenima stavarjući imunokoplekse koji aktiviraju komplement što kao krajnji rezultat ima takođe nastanak inflamatorne reakcije. Sa makrofagima u alveolama i limfocitima u interalveolarnim pregradama.Groznica . U plućnom parenhimu ove materije dobijaju svojstva antigena i sreću se sa makrofagima koji ih priprema za kontakta sa T i B limfocitima.U odmakloj fazi Rtg-pluća je potrebna na svakih 5 godina kod svih radnika koji su eksponovani organskoj prašini. Nepušaći češće obolevaju od pušača cigareta. malim nejasno ograničenim čvorićima Hronični oblik . Pretpostavlja se da je razlog smanjena prezentacija antigena T-helper limfocitima koja postoji kod pušača.Bolovi u mišićima Auskultatorno .Normalan nalaz ili kasno INpucketanje i IN-škripanje pri bazama pluća. DIJAGNOZA I . Javlja se: .U odmaklom stadijumu Karakterističan je nalaz brojnih limfocita rasejanih po fibrozno izmenjenom tkivu. Histološka slika zavisi od stadijuma bolesti: Bronhiolitis i alveolitis (Muralni i luminalni) .U težim slučajevima. Fibrozne promene su lokalizovane uglavnom u gornjim delovima pluća uzrokujući smanjenje pluća i cistične formacije. Trajno stvaranje imonokopleksa izaziva hroničnu inflamaciju plućnog parenhima.Difuzni alveolarni i intersticijalni inflamati sa multiplim.Drhtavica . PATOMORFOLOŠKE PROMENE Osnovna karakteristika AB jeste GRANULOMSKA INFLAMATORNA REAKCIJA koja zahvata periferne bronhiole i alveole.AKUTNI OBLIK .Saćasta pluća sa kardiomegalijom .Malaksalost .HRONIČNI OBLIK .Nastaje pri dužoj izloženosti manjoj koncentraciji antigena. Intersticijalni pneumonitis i prisustvo granuloma . Genetska predispozicija odnosi se na postojanje urođenog defekta u funkciji makrofaga koji nedovoljno brzo obrađuju i eliminišu štetne materije iz spoljne sredine.U početnom stadijumu. KLINIČKA SLIKA I . 187 . mahom u donjim delovima pluća vidi se . Osobe predisponirane za ovu vrstu oboljenja pored urođenog defekta u funkciji makrofaga imaju i urođeni funkcionalni defekt T-supresornih limfocita što dovodi do pojačane reakcije T-helper limfocita.RTG PLUĆA Akutni oblik . Simptomi se javlja 4-6 sati nakon izlaganja i povlače unutar 24 sati po prekidu izlaganja.Kašalj i dispneja . II . Intersticijalna fibroza i obliterativni bronhiolitis .Cijanoza i gubitak telesne težine .Suv kašlja . Ove materije se tako duže zadržavaju u disajnim putevima što dovodi do lučenja i aktivacije citokina koji oštećuju membranu alveola i bronhiola što omogućava prodor štetnih materija u unutrašnjost plućnog parenhima.Pluća laboratoriskih radnika Pluća radnika sa kafom Pluća berača pečurki Pluća lakirera porcelana Enzimska pluća Mlinarska pluća Krznarska pluća Bagasoza Suberoza Sekvojoza Pluća radnika sa epoksidnim smolama Pluća radnika na mlevenju paprike PATOGENEZA Osnovu za nastanak oboljenja čini imunološki proces uslovljen genskom predispozicijom osobe koja udiše odgovarajući antigen. Javlja se: .U početku .Nastaje kod intenzivne izloženosti antigenu u kratkom vremenskom roku.Nastaje kod kontinuiranog izlaganja malim koncentracijam antigena simptomima: .Smanjenja FVC i FEV1 .

Restriktivni poremećaj ventilacije . ali nije siguran dokaz da je taj antigen uzročnik bolesti. VI .LABORATORIJSKI NALAZ Povećana sedimentacija Hipergamaglobulinemija Povećan titar IgG Normalan titar Ig-E IV . Ako se seno uskladišti sa sadržajem vode između 30-50% temperatura u njemu može vremenom da poraste i do 50-65OC što pogoduje razvoju termofilnih aktinomiceta. Normalna koncetracija serumskog IgE .Alergijski odgovor nije posredovan IgE reakcijom Pozitivni kožni testovi sa specifičnim antigenom (ukoliko je moguće sačiniti takve alergene) dobija se tipična Arthus-reakciju u roku od 4-8 sati.Znači potvrdu izloženosti tom antigenu. FARMERSKA PLUĆA Farmerska pluća su najčešća forma AB. diizocijanatdifenilmetan) mogu da izazovu alergijska oboljenja bronhopulmonalnog sistema. a zavisi od težine ovih promena.0. slame ili žitarica. kasne (4-6 sati nakon inhalacije) ili dualne reakcije. III . diizocijanat-heksametilen. u kojima voda recirkuliše pri temperaturi dovoljno visokoj da omogući razvoj ovih aktinomiceta. Ventilacioni pneumonitis ima sve karakteristike drugih formi AB. naročito ako se skladištenje vrši u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama. ali mogu oboleti i oni koji čuvaju ptice u kući. Posledica su alergijske reakcije koja nastaje nakon inhalacije 188 . koja je praćena sličnim simptomima. Pomenuta jedinjenja deluju kao hapteni koji dobijaju antigena svojstva tek kada se u organizmu veži za proteinske molekule. Bolest se uglavnoj javlja u hladnim i vlažnim oblastima. AB IZAZVAN NISKOMOLEKULARNIM JEDINJENJIMA Jedinjenja diizocijanata (diizocijanat-toluol. PROGNOZA Akutni i subakutni oblika .U odmakloj fazi usled smanjenja elastičnosti pluća. Najčešće obolevaju osobe koje gaje golubove. Odnos THelper i T-Supresorski limfociti se smanjuje ispod 1. 4. industriji lakova i boja i u proizvodnji izolacionog materijala.Simptmi i znaci AB se javljaji u vidu rane (ubrzo nakon inhalacije).ISPITIVANJE IMUNOLOŠKOG STATUSA Povećana koncentracija serumskog IgG na poznati antigen . Kortikosteroidi ubrzavaju oporavak. posebno kada se čiste kavezi.ANALIZA BRONHOALVEOLARNOG LAVATA Povećan broj granulocita. Proces buđanja i razvoja termofilnih aktinomiceta odvija se u uslovima povećane temperature koja se stvara kada se seno i drugi usevi uskladište pre nego što se dovoljno osuše. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa specifičnim antigenom . Negativan nalaz ne isključuje Dg. Prašina sa uzročnim agensima stalno postoji u vazduhu prostorije gde se ptica nalazi.BIOPSIJA PLUĆA I PATOHISTOLOŠKA ANALIZA Nalaz mononukleranih ćelija i granulomske inflamatorne reakcije u bronhiolama i zidovima alveola. dok broj limfocita nastavlja da raste. VENTILACIONI PNEUMONITIS Ova forma AB opisana je kod boravka u prostorijama sa klima uređajima. Ovo oboljenje treba razlikovati od Vlažne groznice. ali u čijoj osnovi stoji reakcija organizma na endotoksine bakterija iz hladnih rezervoara vode sistema za povećanje vlažnosti vazduha. Hronični oblik bolesti sa ireverzibilnim promenama nema povoljnu prognozu. PLUĆA ODGAJIVAČA GOLUBOVA Bolest nastaje inhalacijom serumskih proteina koji se nalaze u sekretima i ekskretima ptica. Prevalenca farmerskih pluća zavisi od intenziteta lokalnih padavina određenog podneblja i opremljenosti farmi za tu vrstu delatnosti. kao i na farmama gde su ekonomske okolnosti takve da nema mogućnosti za adekvatno sušenje useva pre skladištenja.. termofilnih aktinomiceta koje se stvaraju u skladištima sena. Izazivači bolesti su termofilne aktinomicete koje se razvijaju u rezervoarima sistema za povećanje vlažnosti vazduha.promene su reverzibilne te prekid ekspozicije u najvećem broju slučajeva dovodi do povlačenja simptoma i potpunog izlečenja. Ove materije se primenjuju u automobilskoj industriji. mastocita i limfocita U početku Ubrzo se broj granulocita i mastocita normalizuje. V . pri čemu dominiraju T-Supresorni limfociti. 3. 2. čak i situacijama kada se prekine izlaganje uzročnom antigenu. kao ni za zaštitu uskladištenih useva od naknadnog kvašenja. Niskomolekularna NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA 1. Do inhalacije spora ili micelijumskih fragmenata dolazi pri rukovanju ovakvim usevima.

radnika koji obavljaju čišćenje i demotiranje mašina za prečišćavanje pamuka. obično ponedeljkom i to pri kraju radnog vremena. KLINIČKA SLIKA Bisinoza se najčešće javlja posle ekspozicije od 10 i više godina. lana. Pozitivan specifičan precipitinski test ili specifičan odnos subpopulacija T limfocita u BAL-u. Posle toga. ali proces nije do kraja poznat. konoplja ili jute. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. konoplje. Klinička slika akutnog i subakutnog oblika. Favorizujući faktori su . bolesnik je privremeno nesposoban za rad. lana i jute i to posle ekspozicije od deset i više godina.Procenat obolelih radnika koji rade u tekstilnoj industriji je oko 30% zaposlenih. Narednih dana intenzitet tegoba opada bez obzira na dužinu i intenzitet ekspozicije. Ukoliko se u ovom stadijumu prekine dalja ekspozicija subjektivne smetnje prestaju ali ostaje poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa.Dispneja . Pozitivan specifični bronhoprovokativni test na materije sa radnog mesta-poznog tipa ili Ukoliko je specifičan bronhoprovokativni kontraindikovan. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka.Suv kašalj . Metapalizje epitela sluzokože bronhija 1 Stalno Normalna 2 3 Stalno Stalno Normalna Poremećena 189 . neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti. Epidemiologija . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde je bio eksponovan sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspoziciji). Javlja se: . a kod radnika koji rade sa konopljem i do 50%. Najčešće se javlja kod: berača pamuka i radnika na preradi pamuka.POČETNI STADIJUM Prvi klinički simptomi javljaju se prvog radnog dana po povratku na posao posle nekog odsustvovanja (vikend.Neznatan porst T Ove tegobe prestaju 1-2 sata po povratku kući (ponedeljnička dispneja). I . prazik. odmor). Patomorfološka slika je slična hroničnom bronhitisu i emfizemu. astme i emfizema • subjektivne tegobe traju i ostalim radnim danima nedelje • postoji poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa. Ukoliko se jave nove epizode AB. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. Dokazano je da u pamučnoj prašini postoji niz agenasa koji mogu izazvati suženje lumena sitnih disajnih puteva (faktori koji oslobađaju histamin iz pluća). Poremećaj ventilacije pluća srednjeg i teškog stepena ili smanjen transfer faktor za CO.jedinjenja imaju određeni značaj i kao komponente visokomolekularne organske prašine.ODMAKLI STADIJUM Ako se ekspozicija prašini nastavi bolest napreduje • Klinička slika hroničnog bronhitisa.duvanski dim i infekcija respiratornih puteva. II . mada ima primera da se početni simptomi javljaju već posle godinu dana izlaganja prašini pamuka. BISINOZA BLUĆA Bisinoza pluća predstavlja hronično oboljenje disajnih puteva nastalo inhalacijom čestica pamuka.Stezanje u grudima . Okrugla telašca u plućima u čijem su centru čestice prašine. STADIJUMI BOLESTI Stepen 0 1/2 Stezanje u grudima Nema Povremeno Dispneja Nema Samo prvog radnog dana u nedelji Samo prvog radnog dana u nedelji Svih radnih dana Svih radnih dana Plućna funkcija Normalna Normalna ETIOPATOGENEZA U osnovi patogenetskog mehanizma nastanka oboljenja je suženje lumena malih disajnih puteva. Radiografske promene na plućima tipa fibroze u srednjim ili donjim plućnim poljima.

Merenje FEV1 na početku prvog radnog dana nakon odsustvovanja sa posla i na kraju radne smene. Laboratorija .Prvih dana ekspozicije eozinofilija i umerena trombocitopenija. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. U izraženom stadijumu bolesti. Ukoliko se ekspozicija prekine u ranim stadijumima bolesti svi simptomi isčezavaju.U kasnim stadijumima bolesti promene slične onima kod hroničnog bronhitisa i emfizema. Smanjenje FEV1 na kraju radne smene za 20% i više u odnosu na vrednost na početku smene.Dispnoični napadi prvog radog dana po povratku na posao posle prekida ekspozicije. kašalj) PROGNOZA 190 . Nastavak ekspozicije dovodi do ireverzibilnih patomorfoloških promena. Ispitivanje plućne funkcije . Pad vrednosti FEV1 za više od 15% ukazuje na opasnost od bisinoze. Klinička slika . Klinička slika 2 i 3 stadijuma bolesti (stalno stezanje u grudima i dispneja svih radnih dana u nedelji). LEČENJE Prekid ekspozicije Simptomatska terapija (dispneja. Rtg-pluća . opstrukcija disajnih puteva je sve izraženija i vodi u kardiorespiratornu insuficijenciju. u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije.DIJAGNOZA Anamneza . lana i konoplje. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. potvrđeno najmenje tri puta.Podatak o radu sa organskom prašinom. posebno u početnim fazama prerade (Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Pedijatrijska groznica Pedijatrijski kašalj Astma radnika Hronični opstruktivni sindrom pluća OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama.

rikecije.dosta retko. Kapsularni materijal. Interhumani prenos .izaziva nekrozu tkiva. Bakterija se takođe propagira limfatičnim sistemom izazivajući limfagitis i limfadenitis. goveda.najčešće leti zbog najvećeg obima poljskih radova i kontakta sa stokom. Čovek se može inficirati: Direktnim kontaktom .izaziva edem.Najčešća forma bolesti.SPOLJAŠNJI (KOŽNI) ANTRAKS Maligna pustula . prodaju) i pojedinim delovima životinja (industrija prerade mesa i kože. meso. KLINIČKA SLIKA I . gljivice i helminti) može dovesti do razvoja akutnog ili hronočnog infektivnog oboljenja.Posebno u pripremnim i početnim fazama izrade tkanine (češljanje. Preko hrane .). klanice i sl.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA Profesionalna izloženost radnika mikrobiološkim agensima (bakterije. ANTRAKS (Crni prišt) ETIOLOGIJA Antraks je akutna kontagiozna infektivna bolest iz grupe zoonoza koju uzrokuje Bacillus anthracis.sa obolelom životinjom odnosno materijalom uzetim od nje (koža. Zanatlije . svinje) kao i mali sisari koji se koriste u laboratoriskom radu (beli miš. ovce. Nakon inkubacije od 1-3 dana javljaju se: 191 .inficiranog sporama usled neadekvatnog postupka sa uginulim životinjama. Radi se o Gram negativnoj aerobnoj bakteriji koja na vazduhu stvara vrlo otporne spore. Profesionalne bolesti izazvane biološkim agensima mogu se podeliti na: Zoonoze Antraks Bruceloza Erizipeloid Tularemia Leptospiroza Listerioza Malleus Psitakoza Q-groznica Importovane tropske bolesti Virusi Protozoe Krpeljski Malarija encefalitis Amebijaza Žuta groznica Trypanosmiasis Denga Lajšmanijaza Papatači groznica Bakterije Guba Helminti Šistozomijaza Kolera Filarijaza Kuga Ankilostomijaza Gljivice Strongiloidosis Blastomikoza Kokcidomikoza Infektivne bolesti Arbovirusne infekcije Botulizam Akutni virusni hepatitis Besnilo Sida Tetanus Tuberkuloza pluća I . krznari. Virulencija bacila ostvaruje se pomoću tri vrste egzotoksina Edemski toksin . virusi. Antraks je prevashodno bolest biljojeda.naročito kada se u vazduhu rasprše dlačice i bacili. grebanje vune). četkari i dr.Kožari. Ugroženi su radnici koji rade sa životinjama (odgajaju. od antraksa obolevaju brojne domaće životinje (koze. koji imaju kontakta sa ostacima životinja. 1. Tekstilni radnici .ZOONOZE Zoonoze su bolesti koje nastaju tako što se biološki agens preneses sa životinje na čoveka. kunić. Letalni toksin . Ukoliko se toksini i bakterije raznesu krvlju dolazi do generalizacije infekcije. Preko vazduha . koje se u tom slučaju smatra profesionalnim oboljenjem. zamorac). vunovlačari. kosti). protozoe. Povećanom riziku da obole izloženi su: Seosko stanovništvo . Preko zemljišta . PATOGENEZA Spore nanete na kožu ili unete u RES i GIT prelaze u vegetativne oblike koji produkuju toksine i tako izazivaju lokalna oštećenja.izuzetno redko. ćurčije.

pastira.Otok vrata . Brucella canis .Na šakama ređe na licu javljaju se redom makula. Brucella suis.Limfadenopatija .Brz letalni ishod.UNUTRAŠNJI ANTRAKS Respiratorna forma Nakon kratke inkubacije javlja se: . .Razvoj pustule na licu i vratu prati edem okolnog i dubokih tkiva. PREVENCIJA I . Otok je bled. vezikula.kod velikih edema i meningitisa Reanimacija i simptomatska terapija. Bolest se javlja širom sveta. Od Bruceloze primarno obolevaju domaće životine (koze.Hematemezom .Retko se javlja.Adekvatna higijena i ventilacija prostorija. Zdravstveno prosvećenje radnika.Malaksalost . papula.Okolnim edemom i svrabom. Zato 192 .Umor .Dispneja . Brucella abortus. Gubitak apetita.Povišena T . 2.Nastaje iz viscelarne (retko iz kožne) forme bolesti. u Evropi naročito na Mediteranu. konji.SEOSKI ANTRAKS 1.Daje najtežu kliničku sliku i najčešće komplikacije. mesara i laboratoriskih radnika. Maligna pustula sa edemom . .Edemom i nekrozom tkiva u vratnom delu GIT-a . koju izazivaju četiri tipa kokobacila: 1.Neproduktivni kašalj . psi) u čijem se genitourinarnom traktu mogu naći Brucele. svinje. Može se javiti i veći broj promena. . Obavezna vakcinacija stoke 2. Kožne promenene su praćene: .Generalizacijom infekcije .Limfagitisom i regionalni lmnfadenitisom. Orofaringealna forma . Drhtavica.) . Sprečavanje klanja i upotrebe mesa obolelih životinja.Toksemijom . 2. a kod nas na Kosovu i južnoj Srbiji. . Jeza.parenteralno 4-20 miliona IJ.Nošenje zaštitne odeće.Mialgije . DIJAGNOZA LEČENJE • • • • Penicilin . Maligni edem . nejasno ograničen. II . BRUCELOZA ETIOLOGIJA Bruceloza je infektivna bolest iz grupe zoonoza. kao i preko vaginalnog sekreta i urina obolelih životinja.kod kompresije disajnih puteva Kortikosteroidi . Glavobolja). Brucella melitensis. Malaksalost.Prekordijalni pritisak Nakon 2-4 dana poboljšanje. II . 3.Dovodi do hronične bolesti sa destruktivnim lezijama u zahvaćenim organima. fenomena kokarde i krusta koja otpada posle više od 20 dana.Smrt. Ulazno mesto je najčešće konjuktiva oka.Edem na licu bez razvoja kožnih manifestacija. veterinara.Dezinfekcija potencijalno infektivnog materijala (masnom sodom).. bezbolan. . rukavice i naočara.Nastaje posle inkubacije od 2-7 dana i ima dve kliničke prezentacije: Abominalna forma . brzo napreduje i konpresijom može ugroziti disanje. Antraksna sepsa . • Izolacija bakterija iz promena na koži.Nespecifične abdominalne tegobe koje progrediraju u sliku trbušne drame sa: .Pleuralne efuzije -Cijanoza .Krvavim prolivima . Gastrointestinalna forma .Kompresija okolnih disajnih struktura . PATOGENEZA Čovek se može zaraziti: • Direktno .Izaziva blagu bolest bez komplikacija koju karakteriše formiranje granuloma. 4.Smrt .Ishod bolesti je najčešće fatalan • Karakteristična morfologija kožnih promena. Kao profesionalno oboljenje javlja se kod stočara.Septični šok -Respiratorni distres . goveda. Adekvatan postupak sa leševima uginulih životinja 3.INDUSTRISKI ANTRAKS 1.Hemoragični meningitis (kliničke manifestacije vezane za bolest nervnog sistema.Teški opšti poremećaji .Razvojem ascitesa . Sve opisane oblike spoljašnjeg antraksa prati pojava opštih simptoma (Povišena temperatura.Karakteriše se: .Fatalnim ishodom.Vakcinacija izloženih radnika 2. Traheotomija . Mere zaštite na radu . a zatim vrlo brzo .preko posteljice i lohija posle porođaja i pobačaja domaćih životinja. ovce. • Nalaz antitela na edemski i letalni toksin.

zglobne tečnosti. ograničena bedemastim rubom DIJAGNOZA • Izolacija brucele iz krvi.je moguć dojenjem. stočari.Glavobolja • . a mogu trajati i do tri godine. radnici u mikrobiološkim i istraživačkim laboratorijama.Promena na kostima i zglobovima (spondiliisi. PREVENCIJA KLINIČKA SLIKA Inkubacija je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Simptomi su: • . LEČENJE Kombinovana antibiotska terapija (Tetraciklini. jetra.Simptomi traju duže od jedne.leukopenija sa limfocitozom.Odlikuje se subakutnim tokom uz recidive bakterijemije sa pojavom žarišnih promena najčešće na lokomotornom aparatu ali i na miokadu i nervnom sistemu. Streptomycin. Najugroženija zanimanja su ribari. • Neuraminidaza ima značajnu ulogu u nastanku artritisa i trombocitopenije kod životinja.Malaksalost • . nesporulišući gram pozitivni štapić koji se često javlja u kraćim lancima. kosna srž) gde se razmnožavaju.upotrebom nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda. • Obuka ljudi koji rade sa stokom kako da se zaštite .Vakcina postoji ali se slabo koristi zbog niza nedostataka. svrab i pečenje Otok i Ostali znaci upale Svetlocrvena lezija. odela.Spondilitisi • . slezina. Encefalitis. Cefalosporini). patke. Ribe verovatno ne obolevaju ali je bakterija nađena u sluzi koja pokriva njihovo telo. • Otkrivanje i uništavanje zaražene stoke (veterinarska služba). sakroileitis) i dr. Posle replikacije u regionalnim limfnim žlezdama rasejavaju se u različite organe (žlezde. 193 .zaštitne rukavice. kuvari i domaćice.Neurološke manifestacije. slede ovce.Kararkteriše se: • Dugotrajnom undulentnom T • Obilno znojenje • Mijalgije • Artralgije • Hepatosplenomegalija • Limfadenopatija Bolest traje nedeljama. koštane srži i drugih uzoraka gajenjem na podlozi.Burzitisi • . Brucele mogu da prodru u organizam čoveka preko: • Abrazija na koži (najčešće) • Kroz konjuktivu i • Preko digestivnog trakta. • Indirektno . Perikarditisi. naočare. • Interhumani prenos . ELISA i RIA-metode). • Serološke reakcije .Sakroileitisi • . AKUTNI OBLIK . mesari.(BAB-test. a moguće je i spontano izlečenje uz dugotrajnu rekovalescenciju. REKURENTNI OBLIK . Glavni izvor bolesti su domaće svinje. Manifestacija na nervnom sistemu Meningitisi. poloprivrednici. Virulencija bakterije potiče od dva enzima koje ona produkuje: Hijaluronidaza • Aktivnošću ovih enzima objašnjava se nastanak lokalnog edema i propagacija limfnim pa i krvnim putem što može dovesti do slike generalizovane infekcije i toksemije. ćurke i brojne divlje životinje. Razlikujemo: 1.Neuropsihijatriski poremećaji • . mlekari. a oboljenje ima produženi tok. 3. domaćice. Mijelitis. Neuraminidaza KLINIČKA SLIKA 1. Radikulitis. izbegavanje upotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda • Vakcinacija ugroženih . 2. veterinari. Wrihtova reakcija aglutinacije. Manifestacije na genitourinarnom sistemu Rekurentni epididimoorhitis. 3. • . Manje značajan način prenošenja.Miokarditisi • . HRONIČNI OBLIK . PATOGENEZA Bolest nastaje tako što uzročnik ulazi kroz abrazije na koži čoveka ili životine. transfuzijama krvi i seksualnim putem. • Nalaz u perifernoj krvi . Rifampicin. veterinari.na mestu prodora uzročnika kroz lediranu kožu (najčešće na prstima šaka).je to prvenstveno bolest stočara i drugih ljudi koji rade sa stokom. mesari. Miokarditisi. • • • • • LOKALIZOVAN KOŽNA INFEKCIJA (Rosenbachov erizipeloid) Celulitis . ERIZIPELOID (Svinjski crveni vetar) ETIOLOGIJA Erizipeloid je zoonoza koju uzrokuje Erysipelotrix rhuospathie.Artritisi • . Posle inkubacije od 2-7 dan javlja se: Bol. Manifestacije na kardiovaskularnom sistemu Endokarditisi.

karbapemeni. tetraciklina.Nekrozom . rudari.Odlikuje se pojavom antitela u krvi dok spirohete isčezavaju. Bolest prolazi kroz dve faze 1.Mijalgijama . Promene na koži se povlače za 3-4 nedelje ostavljajući samo lamelarno perutanje. kao i kamperi.Okulo-glandularni 3.Simptomi i znaci seroznog meningitisa . Infekcija se prenosi na čoveka preko glodara (zečeva). hloramfenikola i 5.Blag skok temperature .Temperatura .praćene .Uveitis .Bolovima u trbuhu. Osnovna patološka promena u toku bolesti je vaskulitis zbog kog nastaju gotovo sve kliničke manifestacije bolesti. PREVENCIJA Vakcinacija životinja (Vakcina za ljude ne postoji) Nošenje rukavica pri obradi ribe i mesa Zaštita kože od povreda i ispucalosti Edukacija radnika 4. Septikemčna faza . Imunološka faza .Subkonjuktivalne sufuzije . 2. 3. Najznačajnije promene su u bubrezima (nekroza tubula). laboratoriski radnici.Muka i gađenje Na mestu infekcije na koži (sluzokoži) dolazi do zapaljenjske reakcije praćene . kupači u bazenima i stajaćim vodama.Visokom temperaturom .• Vezikule (ponekad) • Limfagitis i limfadenitis (U 1/3 slučajeva) • Otok regionalnih zglobova (znatno ređe). Rizična zanimanja su zemljoradnici. ciprofloksacin. Blaga forma . dok u 10% slučajeva ima tešku kliničku sliku. Davanje streptomicina. TULAREMIJA Izazivač oboljenja je Pasteurella tularensis. klanički radnici. traje do 7 dana.Ulceracijom Manifestuje se u četiri oblika: 1. LEPTOSPIROZA EPIDEMIOLOGIJA Leptospiroza je akutna zoonoza koju izazivaju spirohete roda leptospira.Konjuktivitisom . a u težim formama zahvaćena je i jetra.Glavoboljom . traje 4-30 dana. karakteriše je dug tok i ekstenzivna propagacija infekcije u vidu: . retko kod ljudi.Anginozni 4. goveda. vojnici. Počinje naglo sa: . 1. U spoljašnjoj sredini leptospire preživljavaju najčešće u stajaćim i otpadnim vodama. • • • • • • BAKTERIJSKA FORMA Retko se javljaja. građevinski radnici. da bi se posle nekoliko dana javio .Nakon inkubacije koja traje 712 dana. radnici u kanalizaciji.Gastrointestinalni LEČENJE 194 . u čijim su se u bubrežnim tubulima zadržale spirohete koje se preko urina izbacuju u spoljnu sredinu. veterinari. Oboljevanje je povezanao sa profesijama u kojima ljudi dolaze u kontakt sa obolelim životinjama ili sa zemljištem i vodom koja je kontaminirana životinjskim urinom. PATOGENEZA Leptospire prodiru u organizam preko povređene kože ili intaktne sluzokože.Opštim promenama (povišena temperatura i artralgije). klindamicin). mačke) koje su preživele infekciju. LEČENJE Antibiotstka terapija (penicilin.Spirohete se mogu naći u krvi. javljaju se simptomi koji liče na grip. Leptospiroza je rasprostranjena širom sveta. Preko krvi diseminiraju se po celom organizmu.Ospa po koži KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od oko 7 dana javlja se: . Posle 3-7 dana simptomi prestaju.Ulcero-granularni 2. DIJAGNOZA Izolacija uzročnika iz kože i krvi (kod sistemskih oblika).Urtikarije romboidne morfologije . 2.Bolovi u mišićima i kostima -Glavobolja . cefalosporini. lovci i pecaroši. obično kod imunokompromitovanih osoba. DIFUZNA KOŽNA ERUPCIJA Obično kod svinja.Regionalnim limfadenitisom . KLINIČKA SLIKA Bolest najčešće prolazi asimptomatski ili je sasvim blaga. Karakteriše je: Kožne promene Simptomatologija sepse Endokarditis Apsces mozga Osteomijelitisi Artritisi. Rezervoar infekcije su divlje (pacovi) ili domaće životinje (psi. Mogući su recidivi.

INFEKCIJA NOVOROĐENČADI . Listeria monocytogenes se nalazi svuda u spoljašnjoj sredini (zemlji. Ib. Kultivisanje infektivnog materijala .Žutica .Kongestivna srčana insuficijencija . Sepsa .Prognoza je dobra. LEČENJE Antibiotska terapija (Ampicilin je lek izbora. Nedovoljno termički obrađena hrana takođe može biti izvor infekcije.INFEKCIJA ODRASLIH Meningitis . Najviše obolevaju ljudi koji rade sa stokom i u klanicama. Biopsija i pravljenje histopatoloških preparata .Gnojni apsces jetre i slezine . • Serološke reakcije (najčešće) . Manifestuje se meningitisom. zemljište) Izbegavanje kupanja u stajaćim vodama i sl.(najčešće).u imunološkoj fazi bolesti. granulirani cilindri. trudnoća i nedonesenost novorođenčeta. IVb). Listerija može 3. izazvati mastitis kod krava. bilirubin.(kod teške forme ) Blaga proteinurija. vodi. Teška forma karakteriše je: . Od 11 serotipova. a osobe koje konzumiraju nepasterizovano mleko i od generalizovane infekcije. 2. može nastati abortus. alkalna fosfataza. blaga anemija. 195 . leukocitoza.Granulomatozni hepatitis .Razvija se ubrzo po rođenju. Septičana forma . a može se javiti i meningitis. Ponekad se javljaju benigna Oboljenja kože Oboljenja sluzokože Gnojni konjuktivitis LEČENJE Antibiotska terapija (Penicilin G.U slučaju meningitisa pleocitoza uz normalan šećer i proteine. Uništavanje pacova. PATOGENEZA Do infekcije najčešće dolazi oralnim putem. Meningealna forma . Ispoljavaju se u tri forme. pa ljudi zaposleni u mlekarskoj industriji mogu obolevati od lokalnih infekcija na koži i sluzokožama.Subkonjuktivalne sufuzije (hemoragični sindrom) . Granulomatosis infantiseptica . Serološke reakcije .Endokarditis. povrću. KLINIČKA SLIKA I . • Izolacija leptospire iz krvi i cerebrospinalne tečnosti . DIJAGNOZA 1. Eritromicin kao alternativa). Ampicilin. a kod težke forme bolesti i povećana ureja.najčešća klinička manifestacija.Respiratorni distres sindrom .posle par dana . Završava se smrtno.povišena SE. Dezinfekcija kontaminiranih površina (voda. eritrociturija.Javlja se između prvog i drugog meseca života.koji se boje specijalnim bojama.ređe u toku koje ponekad može nastati i .Teško generalizovano oboljenje na rođenju.u septikemičnoj fazi bolesti.je moguća ali je izolacija relativno teška. odlazi u krv i izaziva hematogenu diseminaciju u različite organe (najčešće su zahvaćene moždanice) u kojima dovodi do formiranja granuloma.Poremećajem bubrežne funkcije . Skoro uvek su prisutni . Doxycyclin . Ukoliko do infekcije dođe u toku trudnoće.Akutna bubrežna insuficijencija .u najtežim slučajevima. LISTERIOZA ETIOLOGIJA Listerioze su grupa oboljenja izazvana bakterijom Listeria monocytogenes. 1. Tetraciklini) Dijaliza . Nastanku infekcije doprinose stanja kao što su imunodeficijencija. II . transaminaza i kreatinfosfokinaza.200 mg nedeljno. U toku meningitisa Listerija se može kulturom dokazati u cerebrospinalnom likvoru.Smrt .Febrilnost . prevremeni porođaj ili perinatalne infekcije novorođenčeta. PREVENCIJA Vakcinacija domaćih životinja.u slučaju teže bubrežne insuficijencije. GIT-u mnogih životinja pa i ljudi).na osnovu porasta titra antitela (Mikroskopska aglutinacija. 2. 3.Aritmije Težina bolesti zavisi od težine vaskulitisa koji leži u njenoj osnovi. Njima se dokazuje prisustvo antitela na neki od 3 najčešća serotipa. U sumbukozi tankog creva listerija se razmnožava. samo 3 su epidemiološki značajna (Ia.Usled itrauterine infekcije ploda. 6. • Izolacija leptospira iz urina i drugih tkiva uzetih biopsijom . piurija. DIJAGNOZA Lake forme bolesti najčešće prođu etiološki nepotvrđene. ELISA-test) • Nalaz u krvi . • Nalaz u likvoru . • Nalaz u urinu . Karakteriše se sepsom.

U težim kliničkim oblicima zahvaćeni su srce. jetra i bubrezi. PREVENCIJA Izolacija i lečenje inficiranih i obolelih ptica (Retko je potrebno njihovo uništavanje) Lekarska kontrola i nadzor radnika koji su profesionalno upućeni na kontakt sa pernatim životinjama.zbog hipoksije Neki od bolesnika imaju Bol u trbuhu Mučninu. 2. KLINIČKA SLIKA Bolest nastaje 1-5 dana nakon kontakta i karakteriše se: • Visokom T i drhtavicom • Znojenjem • Crvenilo. • Biološki ogled . Oboljenje je široko rasprostranjeno u svetu.Pri uvozu ptica iz egzotičnih predela zakonski je obavezno da se one KLINIČKA SLIKA 196 .7. Riziku da obole se posebno izloženi odgajivači i prodavci ptica. čovek je sklon reinfekcijama. moždanice. Hematogenom diseminacijom dolazi do pluća gde izaziva zapaljenjski odgovor intersticijuma. gram negativni štapić. Jeza i Drhtavica Malaksalost Bolovi u mišićima.se takođe primenjuje. potkivači. otok i ranica . PROGNOZA Bolest traje 2-4 nedelje. mozgu. mozak. tkivima i ekskretima obolele ptice. prognoza je dobra. Rizična zanimanja su mesari. Rana faza . radnici u zoološkim vrtovima. MALLEUS (Sakagija.slika atipične intersticijalne pneumonije.na mestu infekcije • Otokom limfnih žlezda.Tetraciklini su lek izbora. Infekcija se može preneti i kontaktnim putem. Dezinfekcija kaveza i prostorija u kojima su boravile inficirane ptice Kontrola uvoza ptica . endokardu. Kod teških infekcija pored pluća zapaljenjske promene mogu da se jave i na miokardu. medicinski radnici itd. njima se detektuju specifična antitela. PREVENCIJA Upotreba rukavica i maske 8. vratu i leđima Glavobolja Apetit je slab Ponekad blede makule po koži trupa.nakon perioda inkubacije od 7-14 dana naglo se javlja: Visoka T. kožari.znak teške infekcije. poljoprivrednici. Kasna faza Kašalj Dispneja Bol u grudima Cijanoza Konfuzno stanje . 1. Nastaje pri kontaktu zdrave osobe sa obolelim životinjama i zaraženim materijalom preko kože i sluzokože. • Miko-imunoflurescencija .za potvrdu dijagnoze retko je potreban. povraćanje Prolivaste stolice Žuticu . DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci • Klinička slika • Izolacija uzročnika . veterinari. dok je interhumano prenošenje veoma retko. RTG pluća . laboratoriski i medicinski radnici. Slinavka) ETIOPATOGENEZA Izazivač ovog oboljenja je Bacillus mallei. Uzročnik bolesti je prisutan u krvi. osobe koje drže ptice kao kućne ljubimce. Reč je o intracelularnom parazitu čiji genom sadrži DNK i RNK. Vrlo se pogodne. DIJAGNOZA Postavlja se izolacijom uzročnika iz sekreta direktnim razmazom. LEČENjE Davanje sulfonamida i antibiotika širokog spektra. kočijaši. PATOGENEZA Čovek se zarazi inhalacijom prašine suvog ptičijeg sekreta ili sadržaja stolice. jetri i bubregu. moždanicama.moguća je ali se ne radi rutinski zbog opasnosti za laboratoriske radnika • Serološki testovi (reakcija vezivanja kompelenta. reakcija aglutinacije i inhibicije hemaglutinacije). stočari. Rezervoar infekcije u prirodi su ptice i druge pernate životinje. LEČENJE Antibiotska terapija . PSITAKOZA (ORNITOZA) ETIOLOGIJA Psitakoza (Papagajska bolest) je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza izazvano Chlamydia psittaci. Korišćenje zaštitnih maski i odela. Posle inhalacije infektivni agens dolazi do ćelija retikuloendotelnog sistema i razmnožava se u jetri i slezini. Slični terapiski efekti postižu se Hloramfenikolom.

javlja se sporadično ili u vidu manjih epidemija. Inficirane životinje infektivni agens izbacuju u spoljnu sredinu preko izlučevina (sluz. Mučnina. goveče. Oboljenje je široko rasprostranjeno u prirodi. Oboljenje se može preneti i kontaktom obolele životinje sa čovekom. subakutnom i hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnoza potvrđena kod specijaliste infektologa) . štapića. srce. 3. ali i GIT. najčešće zbog insuficijencije jetre ili srca. • Primena opštih higijenskih mera za radnike koji su profesionalno ugroženi infekcijom. Smrtnost od akutnih oblika je oko 1%. encefalitis i generalizovane limfodenopatije. Abdominalni oblik Bol u trbuhu KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da bi se neka od zoonoza priznala za profesionalno oboljenje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1. • Higijenski uslovi rada na farmama. Plućni oblik . a česti su i subklinički oblici infekcije. a od hroničnih nešto veća . mleko. jetra. Hronični oblici Znaci edokraditisa i miokarditisa. PATOGENEZA Čovek se najčešće zarazi inhalacijom prašine i drugih čestica u kojima se nalaze rikecije. • Direktna imunoflorescencija. laboratoriski i medicinski radnici. Infekcija ponekad dovodi do spontanog pobačaja. 197 . ptice. PREVENCIJA • Zdravstveno prosvećivanje. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci. Pozitivna radna anamenza Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti. koza. kože i krzna. radnici na preradi mleka. 9. • Klinička slika. Veća incidenca očekuje se zimi i u proleće (vreme jagnjenja i kontakta sa posteljicom). 3. svinja. Radi se o mikroorganizmu u obliku koke. mleka i drugih produkata domaćih ili divljih životinja. bolest obično počinje naglo. veterinari. reakcija fiksacije konplementa). Bolest obično traje 3-4. jež. Da postoji klinička slika zoonoza u akutnom. nekada i znatno duže. Posle ulaska u organizam rikecija limfotokom dospeva u cirkulaciju i nastaje sistemska diseminacija u razne organe i tkiva gde izaziva zapaljenje intersticijuma. Nakon perioda inkubacije koji traje 2-4 nedelje. Tok i ishod bolesti zavisi od stepena zahvaćenosti pojedinih organa. vune. povraćanje Učestalo crevno pražnjenje Hepato-splenomegalija Granulomatozni hepatitis 2.Lek izbora su Tetraciklini (25mg/kg tokom 14 dana) ili hloramfenikol.U početku suv posle nekoliko dana umereno produktivan. posteljica). Q-GROZNICA ETIOLOGIJA Akutno infektivno nekontagiozno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva rikecija Coxiella burnetii. mozak i moždanice. • ELISA-test. Rezervoar infekcije u prirodi su divlje i domaće životinje (krpelj. miš. urin. • Korišćenje zaštitnih rukavica. koji se po Gramu boje negativno. ratari. Najčešće su zahvaćena pluća.Moguć je i meningitis. LEČENJE Antibiotska terapija . • Serološke reakcije (reakcija aglutinacije. konj. Infekciji su najviše izloženi stočari. stolica. mušica. a ako bolest prenosi krpelj češće se javlja u proleće i jesen. vlakana i lanaca.bakteriološke i serološke reakcije. KLINIČKA SLIKA Tok bolesti može biti akutan i hroničan.drže u karantinu određeno vreme i da im se preventivno daju tetraciklini. Posle preležane bolesti znatan je gubitak telesne težine. a oporavak 2-3 nedelje. pacov. Da postoji dokaz o kontaktu sa uzročnikom bolesti na radnom mestu. Auskultatorini nalaz je oskudana Rtg pluća: Vidi se atipična intersticijlana pneumonija.). Javlja se: • Visoka temperatura • Jeza i drhtavica • Opšta slabost i malaksalost • Bolovi u mišićima • Glavobolja • Obilno znojenje • Smajenje apetita • Mučnina i povraćanje • Bol u trbuhu. kao i ingestijom kontaminirane hrane i vode. mesari. Karakteriše ga Kašalj . Razlikujemo tri oblika bolesti: 1. 2. maski i odela. golubovi i dr.(najčešći). krzna. seosko stanovništvo. u halama za preradu mesa. ovca. kože. vune.

Kod preživelih posle desetak dana nastupa rekovalescencija sa potpunim izlečenjem. 4. bilo ga je i u nekim krajevima naše zemlje. Importovane tropske bolesti mogu se podeliti prema uzročniku na one izazvane virusima. da prime određene vakcine i savete o preventivnim merama i načinu lačenja za vreme boravaka.u 80% slučajeva. KRPELjSKI ENCEFALITIS Nastaje nakon uboda inficiranog krpelja. Rezervoar bolesti su majmuni. koja će preduzeti odgovarajuće mere. Zakonski je propisana kontrola svakog boravka u tropskim krajevima. KLINIČKA SLIKA Opšta simptomatologija. već i u ruskim tajgama i nekim zemljama srednje Evrope (Austrija. Svi oni koji nameravaju da putuju u ove krajeve moraju biti adekvatno informisani. Druga faza bolesti Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: Ponovni skok T Ikterus . U slučaju pojave komplikacija može doći do produženja radne nesposobnosti. Njavažnija oboljenja iz ove grupe jesu: 1. Radi se o malim RNK virusima koji sadrže masti (osetljivi na dezinficijense) i hemaglutinine (olakšavaju serodijagnostiku i tipizaciju).Overem opis poslova radnog mesta. ovih bolesti su najčešće virusi koji pripadaju familiji Toga-viride i Bunya-viride. Prva faza bolesti Nakon inkubacije od 3-6 dana javlja se: Teško opšte stanje Temperatura Glvobolja Bolovi duž leđnih mišića Konjuktivitis 2. Da vremenski period od momenta kontakta sa agensom do momenta pojave bolesti odgovara periodu inkubacije te bolesti. protozoama i helmintima KLINIČKA SLIKA 1. (neutralizacija i 198 . II . bakterijama. Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice koje daje ordinirajući lekar).Zbog pojave poremećaja zdravlja obolelog radnika karakterističnih za svaku zoonozu postoji radna nesposobnost. Izazivači DIJAGNOZA Serološkim metodama komplement fiksacija). Krpeljski encefalitis 2. kako radi lečenja eventualno obolelih.IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI Pojam importovane tropske bolesti najčešće je vezan za kraći ili duži radni ili turistički boravak u tropskim krajevima. a prenosioci komarci. Javlja se pojedinačno kod ljudi koji borave ili rade u džungli i bušu. Prostorna i vremenska povezanost sa pojavom bolesti. tako i radi zaštite ostalog stanovništva. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Među ovim bolestima po važnosti se izdvajaju one koje se prenose insektima. RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje od nekoliko nedelja do meseci.oštećenje jetre Teška hemoragička dijateza sa krvarenjem iz brojnih organa Bubrežna insuficijencija . ŽUTA GROZNICA (FEBRIS FLAVA) Javlja se u tropskim krajevima Afrike i Južne Amerike.U fazi kada je zaraženi radnik izvor infekcije postoji potpuna nesposobnost za rad kako ne bi postao razlog širenja zaraze na ljude i životinje. Denga 4. Pri povratku iz tropskih krajeva postoji obaveza prijavljivanja nadležnoj epidemiološkoj odnosno sanitarnoj službi. Javlja se ne samo u tropskim krajevim. Češka). Žuta groznica 3. dok su u gradskim sredinama moguće i manje epidemije. Klinički . • Kod osoba koje odlaze na rad u tropske preele i • Kod zdravstvenih radnika koji neguju i leče obolele. 5. Kao profesionalna oboljenja mogu se priznati kod: • Mornara dugih plovidbi koji borave u tropskim predelima.često Smrt . Izolacija virusa. Papadači groznica OCENJIVANJE RADNE SPOSOBONOSTI OBOLELIH OD ZOONOZA Nesposobnost za rad nastaje iz dva razloga: Infektivni . Poremećaj svesti uz različite neurološke ispade teško oboljenje nervnog sistema.

Povraćane mase imaju sastav kao i stolica. GIT-poremećajima. Bolest se javlja u vidu manjih epidemija u nekim Azijskim (Indija) i Afričkim zemljama. Znaci hipovolemijskog šoka. Izazivač bolesti je Arbo-virus KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 5-8 dana javlja se: . Bolovi u mišićima. pod čijim uticajem dolazi do ekstremnog gubitka vode i elektrolita putem creva. koji raste dobro u 199 . Nakon 2-3 dana stanje se normalizuje i bolest ulazi u fazu rekovalescencije. TEREPIJA Terapija svih opisanih oboljenja je u osnovi simptomatska.Diskretna ospa Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: .u profilaktičke svrhe opravdano je kod osoba koje već boluju od crevnih bolesti. Infekciji su posebno izložene osobe koje dolaze u kontakt sa bolesnim životinjama. Radi se primarno o zoonozi.sami nisu dovoljni za zaustavljanje toka bolesti. Konjuktivitis. nakon čega je moguće dalje širenje infekcije interhumano kapljičnim putem. Bolest se prenosi putem vode i karakteriše se velikom zaraznošću.Otok limfnih žlezda . ali se mogu javiti i recidivi.Mišićni i retrobulbarni bolovi . RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje oko mesec dana posle završetka bolesti KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 3-4 dana javlja se: Dijarejalni sindrom -stolice liče na pirinčanu vodu. Vakcina postoji za žutu groznicu (obavezna je za sve tropske krajeve) i krpeljski encefalitis Hiperimuni serumi mogu se primeniti u inkubaciji bolesti. Izrazito crvenilo lica. Davanje tetraciklina . PATOGENEZA Nakon unosa vibrion se razmnožava u GIT-u gde produkuje moćan enterotoksin koji se ireverzibilno vezuje za gangliozidne receptore na površini enterocita čime se aktivira adenil-ciklazu. a najčeće obolevaju osobe sa već postojećim poremećajima GIT-a.Izotonični rastvor – Ringer. što za rezultat ima produkciju 3.usled regurgitacije. KUGA (Pestis) ETIOLOGIJA Izazivač kuge je Yersinia pestis bakterija koja se dugo može održavati u spoljnoj sredini. PAPATAČI GROZNICA (FEBRIS PAPATACI) Javlja se u Evro-Aziskoj regiji na 20-45 stepenu geografske širine. Pacovska buva prenosi bolest na čoveka. Kontaktom divljih sa domaćim glodarima infekcija se unosi u čovekovu okolinu. PROFILAKSA Higijenske mere . lovci. Putem stolice se gubi i po 10l tečnosti za 24h.Šok .Tipična ospa na trupu . Glavno hranilište mu je alkalna peptonska voda odakle se presejava na druge podloge. obalski radnici. pri čemu su glavni rezorvoar infekcije divlji glodari.Skok temperature (39-40OC) .Glavobolja . odakle se povremeno unosi u različite pa i Evropske zemlje. koji dalje uz pomoć komaraca šire bolest.DENGA Virusna bolest koja ima prirodni rezervoar u majmunima. TERAPIJA Nadoknada tečnosti i elekrolita (per-venum ili per-os) .Bolovi u mišićima i zglobovima . alkalnoj sredini. Antibiotici (Tetraciklini) .kod teških oblika sa hemoragičnim sindromom.Upotreba higijenski ispravne vode za piće i hrane su u prvom planu. te nastaje ekstremna dehidratacija sa hipovolemičnim šokom i acidozom. Mornari. KLINIČKA SLIKA Posle inkubacije od 3-6 dana javlja se: Skok temperature (39-40 C). laboratorisko i medicinsko osoblje. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA KOLERA (Cholera) ETIOLOGIJA Teška infekcija GIT-a koju uzrokuje Gram negativni štapić Vibrio cholerae. ali se kao i žuta groznica adaptira na ljude. ranije se često javljala i u našoj zemlji. veterinari. šumari.5 cAMP. Izvor bolesti je čovek.Ponovni skok temperature . poslednjih godina je posebno aktuelan biotip El Tor. Pored klasičnih tipova.

Postoji nekoliko vrsta parazita koji izazivaju malariju: Daje malarične napade na svakih 36 sata. Bolest se manifestuje: • Bronhitisom koji progredira u tešku bronhopneumoniju • Krvavim ispljuvkom • Dispnejom • Teškim opštim stanjem • Popuštanjem desnog srca • Smrtni ishod je čest. DIJAGNOZA Nalazom Hansenovih bacila u lepromima i koži. a bolest po pravilu teška. Najteže forme bolesti sa oštećenjem bubrega. Fibrozne promene ili 2. pluća i mozga i potencijalnim smrtnim ishodom daje Plasmodium falciparum. Sluzokože 3.Plućna kuga .Bubunska kuga . KLINIČKA SLIKA Kao posledica njegovog delovanja na mestu oštećenja javljaju se: 1. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA MALARIJA ETIOPATOGENAZA Bolest sa bolesne na zdravu osobu prenosi ženka komarca. ali se može razviti i kao primarni entitet nakon kapljične infekcije kada je inkubacioni period znatno kraći. Potpuno umanjena doživotno . Uništavanje glodara Opšte higijenske mere zaštite Izolacija bolesnika Vakcinacija .Vakcinišu se laboratorijski radnici. Oštećenje brojnih drugih organa .Može nastati u toku opisane generalizacije bolesti.zbog nastalih sekvela na nervnom sistemu . Iz pojedinih eritrocitnih formi parazita razvijaju se gameti. 3.u težim oblicima bolesti.KLINIČKA SLIKA I . oku (slepilo) itd. čija se maturacija i oplodnja odigravaju u komarcu. Granulomatozne tvorevine (Lepromi). Kostiju 6. Oslobođeni paraziti iz eritrocita napadaju i uništavaju nove eritrocite što dovodi do ponovnih mlaričnih napada. Uneti parazit dospeva u ćelije jetre gde sazreva.na mestu uboda insekta • Teška septička slika . acidorezistentnih DIJAGNOZA Identifikacija vrste periferne krvi i razmaza.U određenim vremenskim intervalima (zavisno od vrste parazita) koje karakteriše: Jeza Treskavica Skok temperature Hepatosplenomegalija Anemija. Napada sve maturacione oblike eritrocita zbog čega je parazitemija velika. Plasmodium ovale Plasmodium vivax Plasmodium malariae GUBA (Lepra) Izazivač oboljenja je leprae koji izaziva oštećenje: 1. Daju malarične napade na svakih 48 h. čime se ciklus bolesti zatvara.koje se stapaju u pakete i fistuliziraju • Vezikule sa nekrotičnim centrom . ali vakcina nema pravu antiepidemisku vrednost. Očiju 5. 4. II . Testisa Mycobacterium KLINIČKA SLIKA Malarični napadi . 2. koji je i najotporniji na lečenje.Najčešći oblik bolesti. Perifernih nerava 4. LEČENJE Antibiotska terapije (Aminoglikozidi kombinaciji sa Tetraciklinima) u Plasmodium falciparum PREVENCIJA 1. Napadaju samo mlade forme eritrocita. Oslobođeni merozoiti iz jetre napadaju eritrocite (u kojima se dovršava sazrevanje) dovodeći do njihovog prskanja što se klinički manifestuje malaričnim napadom. Mogu da daju recidive bolesti jer se u jetri zadržavaju uspavane forme parazita. Daje malarične napade na svakih 72 sata .ako se infekcija ne zaustavi u limfnim žlezdama (generalizacija bolesti). Nakon perioda inkubacije od 3-5 dana javlja se: • Drhtavica i opšti znaci • Otok regionalnih limfnih žlezda . parazita pregledom RADNA SPOSOBNOST 200 LEČENJE . Kože 2.

može pratiti promene na koži. DIJAGNOZA • Pregled stolice i izolacija izazivača. Ameboidni apsces jetre. Najčešće se preporučuje Hlorokvin (300 mg nedeljno). • . kada je stanje pacijenta teško.Sklonosti ka bakteriskim infekcijama • .Uzročnik je Leishmania donovani.Izazivač je Trypanosoma rhodesiense III . Otoci limfnih žlezdi (posebno subokcipitalnih) Eritem na koži praćen otokom Depresija Insomnija Oštećenje srca .Mreže.Hepatosplenomegalijom • . Bolest ima spontanu benignu evoluciju. Sulfadoksin-pirimetamin .Smrt . Primakvin .kod rezistencije • na Hlorokvin.Pancitopenijom • .ako je lokalizacija estetski opterećujuća.Uzročnik su brojni varijeteti parazita Leishmania tropica. RADNA SPOSOBNOST Radna nesposobnost je najčešće kratka sem u slučajevima velike iscrpljenosti.Manifestuje se kao uporna kožna promena na regijama koje ne pokriva odeća. Mediteranu i Severnoj Africi. 2. Rasprostranjena je u svim tropskim i suptropskim krajevima.Najčešći oblik oboljenja. kada stanje pacijenta nije teško.Najčešća komplikacija RADNA SPOSOBNOST Zavisi od sekvela posle preležane bolesti. • Kinin + Tetraciklini • kod rezistencija na Hlorokvin. Lečenje . Najčešće se javlja na Srednjem Istoku. Klinička slika . Klinička slika .1.VISCELARNI OBLIK Etiopatogeneza . Za kraće boravke do 2 meseca preporučuje se Meflokin jednom nedeljno. razna protektivna sredstva za zaštitu kože. KLINIČKA SLIKA 201 .Petovalentni antimonski preparati (alternativa Aromatični diamidini i Amfotericin B).MUKO-KUTANI OBLIK Etiopatogeneza .se daje da• bi se uništili paraziti u jetri. Dijagnoza se postavlja izoloacijom uzročnika najčešće punkcijom kosne srži. Uz malariju to je najčešća importovana tropska bolest kod nas. • Papule.Se takođe primenjuje ali se i na ovaj lek često razvija rezistencija. LAJŠMANIJAZA I . kosne srži i limfnih žlezda. preko nodusa do kruste • Regionalna limfadenopatija .Mreže.Uzročnik je Lishmania brasiliensis i tropica. KLINIČKA SLIKA I . AMEBIJAZA Česta importovana bolest koju izaziva Entamoeba hystolitica.Obično nije potrebno • Petovalentni antimonski prparati • Antigljivičnim lekovima • Estetsko hiruške intervencije . 4.lek izbora. Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja na čoveka. Prema vrsti izazivača razlikujemo dve vrste ovog oboljenja: TIP I .Teške mutilantne promename na licu.Metronidazol.Treba je započeti 2 nedelje pre i nastaviti je 4 nedelje po povratku iz tropskih krajeva.Krvarenjima.Hipergamaglobulinemijom • .Viscelarne forme bolesti . Borba protiv ujeda komaraca . II . Javlja se u Južnoj Americi.među kojima se posebno izdvaja 1.Intestinalna forma bolesti .Manifestuje se: • . Lečenje . 2. PROFILAKSA 1.Temperaturom • . Unešeni parazit razvija se u ćelijama retikuloendotelnog sistema jetre. pluća i mozga Terapija .Borba protiv ujeda komaraca . Hemoprofilaksa . Klinička slika . RADNA SPOSOBNOST • Zavisi od nastalih konplikacija II . Hlorokvin .Otporna je na lečenje Profilaksa .Izazivač je Trypanosoma gambiense TIP II . • Meflokin ili Halofantrenom . Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja (najćešće psa) na čoveka. Lečenje . Dihidroemetin i drugi lekovi. Furamidom i derivatima jodkinoleina. TRIPANOZOMIJAZA • Najčešće se javlja u Africi.KOŽNI OBLIK Etiopatogeneza . 3.Metronidazolom. slezine. 5. razna protektivna sredstva za zaštitu kože. a ako postoji rezistencija na ovaj lek dodaje se i Proguanil (200 mg dnevno). Terapija . Ukoliko dođe do teškog oštećenja bubrega nastaje trajna radna nesposobnost. • Visoka temperatura sa remisijama.ako se ne leči.

Nalaz mikrofilarija u krvi 202 .Valjkasti crvi čije se mlade forme .nakon mesec i više dana • Povišena temperatura • Generalizovana ospa (urtikarija) • Otoci usana i kapaka • Eozinofilija. Schistosoma Mansoni • Visoka temperatura • Izaziva oštećenja jetre i slezine • Brzo propadanje • Simptomi od strane RES-a • Hepato-splenomegalija • Otoci ekstremiteta • Hematemeza • Krvni podlivi Komplikacije • Tromboza vene porte • Karcinom jetre DIJAGNOZA Eozinofilija u krvi Nalaz parazita u stolici i mokraći Povišen titar antitela na pojedine uzročnike LEČENJE Antiparazitarni lekovi Niridazol. (Prazikvantel. • Kod Schistosoma Japonicus zavisi od stepena oštećenja raznih organa i sitema i može biti znatno umanjena do potpune radne nesposobnosti. haematobijum (parazitira u mokraćnim putevima) Izaziva oštećenja u genitourinarnom traktu 2. PROFILAKSA Izbegavanje kupanja u rekama i jezerima tropskih regija. II . koji živi u slatkoj vodi tropskih krajeva uđe kroz kožu ili se unese preko usta pri kupanju u ovim vodama.Prva faza bolesti . KLINIČKA SLIKA Zavisi od loklizacije mikrofilija. S. Unete mlade forme u organizmu čoveka prodiru u krv i migriraju kroz različita tkiva izazivajući lakša ili teža oštećenja.na mestu ulaska parazita. Schistosoma Haematobijum • Visoka temperatura • Urtikarija • Hematurija • Nodulusi i ranice na sluzokoži bešike • Oštećenja bubrega (pijelitis. Schistosoma japonicus • Visoka temperatura • Urtikarija • Papula sa jakim svrabom • .Svrab . 1. • Čovek se zarazi kada jedan razvojni oblik parazita. III . Metrifonat). Komplikacije • Epididimitis • Prostatitis • Uretritis • Maligna alteracija.Mogu izazivati oštećenja na jetri. hidronefroza i pionefroza). CNS-u i malignu alteraciju.Treća faza . KLINIČKA SLIKA I . U završnom stadijumu • Ciroza jetre • Teška oštećenja CNS-a (ređe) 3. plućima. Japonicus i Mansoni 1. FILARIJAZA ETIOPATOGENEZA Uzročnik oboljenja su Nematode .Bolovi u stomaku Kasnije se javljaju • Intenzivni prolivi • Hepato-splenomegalija • Plućne promene. slezini.Druga faza . RADNA SPOSOBNOST • Kod Schistosoma haematobijum zavisi od stepena oštećenja genitourinarnog sistema.Mikrofilarije prenose različitim antropodama tropskih krajeva sa bolesne životinje na čoveka. mansoni i japonicus .TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA ŠISTOZOMIJAZA ETIOPATOGENEZA Oboljenje izazivaju različite vrste Nematoda Schistosoma: Haematobijum. S.Klinička slika zavisi od vrste parazita. Mlade forme razvijaju se u odrasle parzite koji napadaju uglavnom potkožno ili limfno tkivo u kojima mogu dovesti do teških promena. Nošenje zaštitne odeće pri radu na mestima gde se infekcija može preneti. Oltipraz. 2. mogu se javiti: • Limfadenitis • Otoci potkožnog tkiva • Otoci skrotuma • Urtikarije • Konjuktivitisi • Keratitisi pa i slepilo Alergiske manifestacije (na prisustvo parazita) • Kalabarski otoci mekih tkiva • Eozinofilija i reaginska antitela DIJAGNOZA 1.

a krpelji su prenosioci virusa na čoveka. Identifikacija odraslog parzita u potkožnom i drugim zahvaćenim tkivima histološkim pregledom. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE LEČENJE Dietilcarbamazin ili u Ivermectin koji je manje toksičan. PROFILAKSA III .Kontaktom • VHG sa bubrežnim sindromom • Afrička hemoragična groznica • Ebola ANKILOSTOMIJAZA Oboljenje izazivaju crevni paraziti Ankylostoma duadenale i Necator americanus. ENCEFALITIS 203 . koze). STRONGILOIDOSIS Izazivač oboljenja je crevni parazit Strongiloides stercoralis koji ulazi u organizam kroz kožu odakle venskim krvotokom dolazi do pluća i GIT-a.INFEKTIVNE BOLESTI 1. Radi se o RNK virusima koje prenose insekti. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE Virusne hemoragiske groznice (VHG) su grupa obaljenja čija su zajedničke osobine Da su izazvane virusima Da su praćene temperaturim i krvarenjem Da su po prirodi žarišna oboljenja Izazivači VHG su virusi koji pripadaju familijama Togaviridae. U daljem toku patogeneza je slična kao i kod ostalih hemoragičkih groznica. Klinička slika • Papula na mestu ulaska parazta • Eozinofilni infiltrat u plućima • Uporene diareje.2. Posle ujeda krpelja virus ulazi u krv i nastaje viremija. nakon čega se razvija klinička slika slična onoj kod HGSBS stim što nema manifestnog oštećenja bubrega.Komaraca • Denga • Žuta groznica • Chicungunguny VHG III . KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA (KKHG) ETIOPATOGENEZA Izazivač je virus iz familije Bunyaviridae. krave. DIJAGNOZA Postavlja se na sličan načina kao kod HGSBS. Bolest je najčešća kod osoba koje rade sa stokom. Tok je najčešće povoljan. Način prenošenja bolesti može biti preko: I . Radna nesposobnost je privremena. Osoba duge plovidbe) kao i Zdravstveno osoblje koje neguje obolele od ovih bolesti. subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnozu utvrdio specijalista za infektivne bolesti) Da postoji kontakt sa uzročnikom bolesti na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. Manifestuje se GIT-poremećajima i anemijom. novije vreme 2. LEČENJE Simptomatsko. i Bunyaviridae. Postoji mogućnost da se virus prenese preko bolesnikove krvi na zdravstveno osoblje. Radna nesposobnost je privremena. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom) Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolinu-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice-daje ih ordinirajući lekar). Najčešća je na Krimu i Kongu. ali je registrovana i kod nas. Arenaviridae. Rezervoar virusa su neke domaće životinje (ovce. KLINIČKA SLIKA Inkubacija traje 4-8 dana. Da postoji klinička slika infektivne bolesti u akutnom. ABROVIRUSNE INFEKCIJE (Virusne hemoragiske groznice) Heterogena grupa infektivnih oboljenja koja izazivaju ARBO-virusi. Kod čoveka ovi virusi mogu izazvati različite infekcije od kojih su najznačajnije 1. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik obavljao poslove na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski i epidemijski (Osoba koje rade u tropskim predelima.Krpelja • Krimsko-kongoanska VHG • Omske hemoragične groznice • Kjasanurske šumske bolesti II .

2. oligurija odnosno anurija (Bubrežna insuficijencija) Dokazivanje atitela . Neutrališućih ili antitela koja fiksiraju komplement Identifikacija virusa . Česta je diseminirana intravaskularna koagulacija sa poremećajem mikrocirkulacije.o mogućem kontaktu obolelog sa glodarima ili njihovim izlučevinama Klinička slika .mogu biti uzrok nepovoljnog ishoda bolesti. 1. 3. BOTULIZAM ETIOPATOGENEZA Izazivač bolesti je gram pozitivna sporogena bakterija Clostridium botulinum koja izlučuje najmanje 7 egzotoksina (A. Bolest ljudi uglavnom izazivaju tipovi A.Specifičnih antivirusnih. Nošenje zaštitnih rukavica kod osoblja koje neguje obolelog. čobani i vojnici. Postoji seoski. Najčešće obolevaju muškarci između 20 i 60 godina u periodu maj-oktobar i to poljoprivredni radnici.1. 2. konvulzija i smrti. Rezervoar spora bakterija je digestivni trakt mnogih životinja.Visoka T. kulturom ili elektronskom mikroskopijom LEČENJE Simptomatsko .F i G) koji su po svom sastavu proteini (uništava ih kuvanje na 100 C).C. Dolazi do vazopatije i poremećaja koagulacije što dovodi do krvarenja. odakle spore dospevaju u spoljnu sredinu i kontaminiraju biljne kulture i životinjske proizvode u kojima se razvijaju u vegetativne oblike koji luče tkosine. Seoul 4. Veterinarska kontrola stoke i zaštitom radnika koji rade sa njom. krvarenje.E. kože i konjuktiva • Hematurija i Melena (često) Poliurična faza -Nastaje između 9 .Važan je odmor u postelji i korekcija vodeno-elektrolitičkog bilansa Dijaliza . Važno mesto u nastanku tkivnog oštećenja imaju i autoimuni procesi koji su između ostalog odgovorni i za nastanak akutne bubrežne insuficijencije. koji izlučuju virus preko urina. Leaky Rezervoar infekcije virusa HANTAN u prirodi su neki glodari. Krvarenja . HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM (HGSBS) ETIOPATOGENEZA Postoji oko 100 serotipova virusa koji izazivaju HGSBS svrstanih u 6 serogrupa: 1. Posle ulaska u organizam virus se replicira u ćelijam Retikuloendotelnog sistema i nastaje viremija.Razvija se između 2 i 8 dana • Smanjenje diureze (Oligurija i Anurija) • Povraćanje • Krvarenje iz nosa.može dovesti do edema pluća. 1.13 dana bolesti.Inokulacijom. 1. Čovek se inficira konzumiranjem hrane u kojoj se nalazi neki od toksina (hrana koja nije termički adekvatno obrađena ili sveže konzervisane namirnice). DIJAGNOZA Epidemiološka anketa . fecesa i sline u spoljašnju sredinu. 2. dok tip G može kod novorođenčadi da izazove smrtnu neurointoksikaciju. vode.Počinje oko 21 dana i traje više nedelja • Povlačenje subjektivnih smetnji i normalizacija fizikalnog nalaza KOMPLIKACIJE Azotemija s uremijom . izletnici. gradski i laboratoriski tip razbolevanja.B.kod profesionalno izloženih osoba Plansko uništavanje glodara 1. • Obilnije mokrenje • Opšte stanje se popravlja Period oporavka . B i E.D. Hantan 2. Prospect 5. 2. Pumala 3.je neophodna u slučaju azotemije PREVENCIJA Mere zaštite od kontakta sa glodarima i njihovim izlučevinama . Posle ingestije kontaminirane hrane toksin se apsorbuje iz želudca i tankog creva i linfom dospeva u cirkulaciju gde se zadržava kratko jer pokazuje veliki afinitet za receptore 204 . vazduha ili direktnim kontaktom. Hill 6. Bubrezi su otečeni što smanjuje njihovu filtraciju pa dolazi do oligurije i anurije. KLINIČKA SLIKA prolazi Nakon perioda inkubacije koji traje 3-4 nedelje bolest kroz nekoliko faza: Uvodna faza • Visoka T • Drhtavica • Malaksalost • Glavobolja • Bolovi u mišićima • Bolovi u zglobovima • Lice i grudi su hiperemični • Konjuktivitis • Nepce i ždrelo su jako crveni Oligurična faza . 2. Čovek se inficira preko kontaminirane hrane.

HEPATITIS A Rezervoar infekcije je bolesnik.HEPATITIS B 205 . Higijensko-sanitarna kontrola industriske proizvodnje namirnica stručnih uputstava za konzerviranje namirnica u domaćinstvu 3. Termička odrada namirnica.Dizartija .Zatvor (sledećeg dana) III . 1.Pareze i Paralize .Usled paralize dijafragme i međurebarnih mišića . kako u industriji tako i u domaćinstvu.Neurološke smetnje (potiču od kranijalnih nerava) .Disfonija . Botulzam narkomana . 2.nastaje zagađivanjem povrede sporama bakterije i to najčešće tipovima A i B. Hepatitis C virus (HCV) 4. KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje od nekoliko časova do nekoliko dana.Mutnoće vida . Hepatitis A virus (HAV) 2.1. Infekcija može nastati fekalno-oralnim putem.Mišićna hiperrefleksija. Ovako nastalo oboljenje ostavlja doživotan imunitet. POSEBNI OBLICI BOTULIZMA Botulizam rana . simetrične. Postavljanje urinarnog katetera . Hepatitis E virus (HEV) 6.Muka i Gađenj . javljaju se: I .za regulisanje retencije mokraće. Bolest traje 3-4 nedelje. Bolest izazivaju hepatotropni virusi koji se označavaju sa: 1. Postavljanje nazo-gastrične sonde .Digestivne smetnje ( lokalno dejstvo toksina) . Botulizam se najčešće javlja sporadično ali su moguće i manje epidemije ako veći broj ljudi konzumira kontaminiranu hranu. 3. Njegova smrt ukazuje na botulizam.Diplopije . unošenjem seruma bolesnika i povredom instrumentima zagađenim serumom obolelog. 2. 3. Zbog čestih serumskih reakcija neophodna je desenzibilizacija. II .U najtežim slučajevima kada postoji respiratorna insuficijencija. koja traje 15-45 dana. Antitela iz seruma vezuju i neutrališu cirkulišuće toksine.Proliv .Za regulisanje ishrane i unosa tečnosti. ETIOPATOGENEZA I . progresivnog karaktera) . Duboke klizme . Kod nekih mišićna slabost i malaksalost se održava i po više meseci. Botulizam novorođenčadi -do intoksikacije dolazi upotrebom kontaminiranog mleka u prahu i meda LEČENJE 1. stolici. PREVENCIJA 2. DIJAGNOZA ANAMENEZA Podatak o konzumiranju neisprane hrane. AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis je akutna nekroza i zapaljenje jetre koje najčešće protiče kao blaga infektivna bolest ali se može ispoljiti i kao subakutna hepatička nekroza ili fulminantni hepatitis sa visokim letalitetom.Suvoća sluzokoža . rani direktno ili putem kulture. Antibotulinski serum (za tipove A.Disfagija 1. Izazivač je RNK-virus koji se može naći u stolici u toku inkubacije.se daje da bi se ublažila preterana suvoća sluznica.nastaje kod narkomana posle intravenske upotrebe droge.može doći do RES.čime ometa oslobađanje ACTH. 2. DOKAZIVANJE BAKTERIJE U hrani. Davanje 3. Hepatitis D virus (HDV) 5. Prostigmin . B i E) Primenjuje se prvih dana bolesti. Žutica i tamna mokraća su najupadljiviji znaci oboljenja ali se ne javljaju kod svih bolesnika.insuficijencije II . vojnici i deca u školama i obdaništima. Hepatitis B virus (HBV) 3. Hepatitis G virus (HGV) U fazi oporavka mišićna slabost se povlači obrnutim redom od onog pri nastanku.Mišićne smetnje (Opšte. pri kontaktu sa ekskretima obolelog. Smrtnost je 5-65%. Ovde se apsorpcija toksina vrši linfom i krvlju.Paraliza akomodacije . • Na acetilholinergičnim sinapsama .Povraćanje . 5. Najvećem riziku su izloženi zdravstveni radnici.U cilju regulacije opstipacije Kontrolisano disanje . 6.Otežano mokrenje . INOKULACIJA Sumnjivog sadržaja iz hrane mišu.čime utiče na rad žlezda koje su pod kontrolom tih receptora. KLINIČKA SLIKA Zbog svoje karakterističnosti najčešće je dovoljna za dijagnozu. 4. što dovodi do mišićne slabosti U autonomnim ganglijama .

Alfa-2 interferon . 1. Zdravstveni radnici obolevaju tri puta češće od opšte populacije.Rezervoar infekcije je bolesnik. hemofiličari. Najvećem riziku da obole su izloženi laboratoriski i zdravstveni radnici u odeljenjima za hemodijalizu.ANAMNEZA I KLINIČKA SLIKA II .BIOHEMIJSKE ANALIZE . infektološkim i stomatološkim odeljenjima. Alkoholizam 4. dosta belančevina. pri pranju i čišćenju mašina za hemodijalizu i vršenju hemodijalize. Najčešće se prenosi seksualnim putem (u 50%).Stadijum rekovalescencije . V . Hronična bolest jetre 5.HEPATITIS D Rezervoar infekcije je bolesnik. KLINIČKA SLIKA II . karakteriše ga • Opšti simptomi jenjavaju • Žutilo kože i vidljivih sluzokoža • Tamna mokraća • Svetla stolica • Kod Hepatita B • Bolovi u zglobovima bez otoka • Eritema. uglenih hidrata i vitamina.Posle osme nedelje bolesti stvaraju se antitela (anti HBs) 4. Infekcija se najčešće prenosi transfuzijama krvi i derivata krvi. ređe kontaminiranim iglama i špricevima. Zdravstveni radnici koji leče ove bolesnike takođe se mogu inficirati. 2. bolesnici na hemodijalizi). Određivanje Anti HBs .HEPATITIS C Rezervoar infekcije je bolesnik. Održavanje HBe antigena bez stvaranja antitela je loš prognostički znak (hronični aktivni hepatitis). Ishrana siromašna proteinima 3.Patološke vrednosti rezultata testova kojima se procenjuje sintetska funkcija jetre. Određivanje HBc antigena i Anti HBc 5. Izazivač se u organizam može uneti i preko povređene kože . III . hematološkim. Rizična grupa su i intravenski narkomani. Fizički zamor 6. a u 20-30% slučajeva put prenošenja je nepoznat što ukazuje na mogućnost horizontalne transmisije (blizak kontakt sa HBsAg pozitivnom osobom). Period inkubacije traje od 40 dana do 6 meseci. Određivanje HBe antigena i Anti HBe koji se javlja u serumu u ranoj fazi bolesti. Operacije i Trudnoća 1. Infekcija je ograničena na grupe sa učestalim perkutanim ekspozicijama (intravenski narkomani.kod fulminantnog oblika I . 4.Redukcija unosa životinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi bolesti.Povećanje transaminaza (naročito ALT) . Određivanje HBs antigena . PROGNOZA Zavisi od tipa virusa i imunološke reakcije domaćina. hiperemije i urtikarije • Hepatomegalija III .Postupni oporavak SUBKLINIČKI OBLIK ANIKTERIČNI OBLIK Javljaju se češći od tipičnog oblika ali se često ne prepoznju HOLESTAZNI OBLIK BIFAZNI OBLIK PRODUŽENI OBLIK SUBAKUTNI OBLIK CITROGENI OBLIK FULMINANTNI OBLIK Javljaju se zatno ređe DIJAGNOZA I . Njegov značaj u humanoj patologiji još uvek je u fazi istraživanja. 2. Prenos sa majke na dete je moguć ali je od malog epidemiološkog značaja. LEČENJE Mirovanje u postelji 3-4 nedelje Adekvatna ishrana . Izazivač je DNK-virus. 206 .HEMATOLOŠKE ANALIZE IV .(ELISA i RIA testovi) Antigen virusa hepatita B javlja se u serumu bolesnika 2-7 nedelja pre početka bolesti 3.Preikterični stadijum Traje 3-5 dana karakteriše ga • Gubitak apetita • Mučnina • Gađenje • Povraćanje • Tup bol u epigastrijumu • Malaksalost • Klonulost • Glavobolja • Ponekad • Povišena temperatur Kašalj i Bolovi u grlu 3. hiruškim.HEPATITIS G Rezervoar infekcije je bolesnik. Starost bolesnika 2.Daje se kod hroničnog virusnog hepatita sa delimičnim terapiskim efektom Transplatacija jetre . IV .SEROLOŠKE ANALIZE Određivanje Antitela protiv virusa A u klasi IgM i IgG (ELISA i RIA test). Horizontalna transmisija se negira ali se ne može ni isklučiti.EPIDEMIOLOŠKA ANKETA III . holestaza i citoliza V . giekološkim. zatim putem krvi i njenih derivata.Ikterični stadijum Traje 4-6 nedelja. U nepovoljne faktore spadaju: 1. vertikalnim putem sa majke na dete u toku porođaja. Prenosi se transfuzijom i derivatima krvi. kao i seksualnim kontaktom.

5. 4.podatak o radnom mestu na kome se dogodila infekcija Dokaz o kontaku obolelog sa infektivnim materijalom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. špriceva i zaštitnih rukavica za jednokratnu upotrebu. dezinfekcija i sterilizacija aparata za hemodijalizu. vakcine ili transfuziju 207 .U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. Izolacija osoba koje su nosioci antigena u odeljenjima za hemodijalizu.Prvi 4-6 nedelja posle toga skraćeno radno vreme (do 4 sata dnevno) . novo uvećanje jetre i pogoršanje biohemiskog sindroma) iRecidiv bolesti . Pažljivo pranje.ponovni ikterus. Posebni aparati sa hemodijaliziranje HBV i HCV pozitivni bolesnika. proces u jetri koji traje duže od 12 meseci PREVENCIJA Striktno sprovođenje higijenskog režima u zdravstvenim ustanovama: 1.Odsustvo kliničkih simptoma i laboratoriskih znakova bolesti Produženi virusnoi hepatit .Radnik nije sposoban da obavlja poslove gde će biti izložen hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja Potpuno izlečenje nakon preležanog akutnog virusnog hepatita Produžen oblik bolesti Pogoršanje bolesti Recidiv bolesti Posthepatitisna hiperbilirubinemija Perzistentni oblik hroničnog virusnog hepatita Aktivni oblik hroničnog virusnog hepatita .Klinički oblik duži od 2 a biohemiska normalizacija duža od 4 meseci Pogoršanje bolesti . hemofiličari. Testiranje krvi dobrovoljnih davaoca na HBV i HCV. u porodici i u okolini-epidemiloški podatak da u porodici obolelog i bližoj okolini nije bilo slučajeva virusnog hepatitisa unazad tri meseca (za obolelog su potrebni podaci ordinirajućeg lekara o primanju parenteralne terapije unutar inkubacionog perioda a za članove porodice o oboljevanju).Nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik . Zabrana pušenja i uzimanja hrane za vreme rada.Trajna nesposbnost za rad sa hepatotoksičnim noksama . izveštaj o povredi na radu).Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti . prostitutke.Kontraidikovan je rad pri visokim temperaturama.Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti .Patološki. novorođenčad majki pozitivnih na HBsAg).Egzacerbacije iste virusne infekcije) Posthepatitisna hiperbilirubinemija . Korišćenje igli.Potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice .Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama . 2. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Pozitivna radna anamenza . u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci . Podatak da unazad šest meseci pre početka bolesti oboleli nije primao injekcije. osobe na hemodijalizi. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom. Klinička slika virusnog hepatitisa u akutnom. zapaljenjske. Profilaksa humanim γ-globulinom A i B kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim. homoseksualci. 6. Potpuno izlečenje .Javlja se u oko 5% bolesnika nakon akutnog virusnog hepatita Hronični virusni hepatit .medicinska dokumentacija o oboljevanju od virusnog hepatitisa (dijagnozu postavio specijalista za infektivne bolesti) Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju: ličnu. Testiranje trudnica na HBsAg u trećem trimestru. subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti . Aktivna imunizacija .Nesposbnost za rad sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti . Nošenje zaštitne opreme.Posebno je idikovan kod rizičnih grupa (zdravstveni radnici. serume. narkomani. stalno pranje ruku posle kontakta sa obolelima i zagađenim materijalom. mentalno retardirane osobe. osobe koje odlaze na rad u visoko endemične krajeve. 3.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI .

6.Koma i smrt (oko 6. 7. Klinička slika . etrom i dr. • 4. PREVENCIJA Procena rizika od pojave besnila . šumari. hipokampus.Ispitivanje okolnosti pod kojima se desila povreda. 4. KLINIČKA SLIKA • • Period inkubacije Traje od nekoliko dana do više meseci ili godina (najčašće između 30 i 90 dana) Prodromalni stadijum . Najveći tropizam virus besnila pokazuje za bazalne strukture mozga. Usled replikacije virusa u perikarionu i dendritima neurona nastaju Nagrijeve inkluzije. dana bolesti) .U fazi mišićne paralize i gušenja. Seroprofilaksa .Aerofobija . ETIOPATOGENEZA Uzročnik bolesti je Rabies virus. 2. koja kroz 2-3 dana prelazi u paralizu Paralitčno . BESNILO (Rabies) Virusni smrtonosni encefalitis (encefalomijelitis) čije su glavne kliničke karakteristike psihomotorni nemir sa strahom. Utvrđivanje aktuelnog epidemiološkog stanja u regionu. hidrofobija. Dokazivanje virusa biopsijom mišića i perifernih nerava obolelog. mali mozak i kičmenu moždinu.Halucinacije besnilo . moždano stablo. pa tako može dospeti i do pljuvačnih žlezda preko nerava koji kontrolišu njihovu sekreciju i izlučiti slinom.Bolovi u mišićima . lovci.Izraženo slinavljenje . LEČENJE Diazepam . Rezervoar besnila u prirodi je zaražena ili bolesna divlja ili domaća životinja. DIJAGNOZA 1. Najugroženiji su vetrerinari.Hidrofobija Furiozno .Čišćenje i ispiranje nekim sredstvom koje uništava virus rabijes (alkohol.Konvulzije (u 80%) .Mišićna slabost od samog početka. kontrolori tehnički neobrađenog mesa.Muka i Povraćanje .Sprovodi se kod osoba koje su pod rizikom da dobiju besnilo posle povrede 208 . Vakcinoprofilaksa .U osnovi bolesti je diseminovani mijelitis besnilo . fenolom. Rabijes virus najčešće ulazi u organizam čoveka ujedom besne ili zaražene životinja. Ovaj virus se lako uništava Sunčevim zracima. pastiri. slinavljenje.Psihomotorni nemir . Lisice i vukovi su kod nas glavni rezervoar besnila. Virus se razmnožava na mestu povrede u nervnom i mišićnom tkivu. radnici u ZOO vrtovima.Osobe kod kojih je utvrđen visok rizik od dobijanja besnila posle povrede moraju odmah primiti humani rabijes imunoglobulin (1/2 doze u okolinu povrede.Strah .Osećaj trnjenja i bola na mestu ujeda . dana kao posledica respiratorne insuficijencije i ugušenja PROGNOZA Ishod bolesti je nepovoljan. jod). Obrada rane .Malaksalost . Utvrđivanje virusa rabijesa metodom imunoflurescencije u moždanom tkivu dobijenom biopsijom. Traheotomija i kontrolisano disanje . Dokazivanje virusa u salivi obolelog čoveka ili životinje koja je nanela povredu.Mišićnim grčevima . U nervnom sistemu virus ima izraženo destruktivno dejstvo na neurone izazivajući njihovu nekrozu i smrt. zatim limbički sistem.Smrt oko 6.Laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo uzročnika. zahvaljujući respiratoru život se može produžiti do 26 dana. straha i prekid konvulzija Postavljanje nazo-gastrične sonde za unos hrane. 5. tečnosti i lekova. Virus se od CNS-a može širiti i ka periferiji. a zatim kreće duž nerava sve do mozga ili kičmene moždine. alkoholom. Radi se o RNK virusu čiji genom kodira sintezu najmanje 5 proteina od kojih su najznačajniji M i G-protein koji stimulišu sintezu neutrališućih i hemaglutiniziraučih antitela. Podatak da je čoveka povredila zaražena životinja. sušenjem.Stanje slično gripu (lokalna neuropatija zbog replikacije virusa) Akutni stdijum . speolozi i laboratoriski radnici.Za ublažavanje psihomotornog nemira. preko njih se infekcija prenosi na pse i mačke i time unosi u čovekovu okolinu.Je karakteristična i često dovoljna za dijagnozu. Vakcinalni status životinje koja je nanela povredu. formalinom. Pregled mozga životinje koja je nanela povredu na Negrijeva telašca. lovočuvari. Dokazivanje prisustva neutrališućih i hemaglutinirajućih antitela u serumu i likvoru obolelog. a druga 1/2 u butni mišić). 3. mišićna slabost i paralize sa respiratornom insuficijencijom.

prostitutke. sporogena bakterija. Ocena trajne radne sposobnosti zavisi od stadijuma bolesti. dovodeći do poremećaja funkcije CD4 T-limfocita i antigen prezentujućih ćelija što nakon više godina dovodi do razvoja teške imunodeficijencije koja se manifestuje pojavom oportunističkih infekcija i tumora. Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju. nekontagiozna bolest koju izaziva toksin bakterije Clostridium tetani. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad u egzacerbacijama infekcije postoji do potpunog saniranja infekcije i stabilizovanja opšteg stanja bolesnika. Kada se unesu u tkivu u kome nema kiseonika iz spora nastaju vegetativni oblici koji luči više toksina od kojih je najznačajniji Tetanospazmin koji izaziva mišićne grčeve i razdražuje Sy-nervni sistem. ličnu. EPIDEMIOLOGIJA Procenjuje se da je u celom svetu HIV-om inficirano preko 20 miliona ljudi. Iako je HIV izolovan i iz suza. a koja se klinički manifestuje nevoljnim grčenjem poprečnoprugastih mišića. Oboljenje se prevashodno prenosi seksualnim putem i krvlju. Procena je da u našoj zemlji ima oko 6 hiljada inficiranih. Jugoistočna Azija). a nisu u akutnoj fazi bolesti. sa Beogradom kao centrom epidemije. cervikalnog i vaginalnog sekreta. Južna Amerika. Ove mere je potrebno primenjivati u svim slučajevima bez obzira na HIV status pacijenta. urina i majčinog mleka do sada nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim tečnostima rizičan. Rizik od infekcije nakon uboda na iglu ili oštricu instrumena je 0. Fecesom dospeva u spoljnu sredinu. Najviše obolelih je u zemljama trećeg sveta (Afrika. za poslove zdravstvenih radnika. infektivna. San Francisko. Virus pokazuje posebni tropizam za imunokompetentne ćelije. Amsterdam). dok je u industriski razvijenim zemljama epidemija HIV infekcije vezana za velike gradove (Los Anđeles. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Dokaz o kontaktu sa uzročnikom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. pa su pod povećanim rizikom da obole homoseksualaci. Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i one kod kojih postoje oportunističke infekcije. PREVENCIJA Smatra se da su preventivne mere koje se primenjuju u zdravstvenim ustanovama protiv svih krvlju prenosivih bolesti. Poznata su dva tipa ovog virusa HIV-1 i HIV-2. intravenskii narkomani. Ovaj virus spada u familiju retrovirusa koji ima sposobnost replikacije virusne RNK preko intermedijarne DNK forme koja se naziva provirus. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS) ETIOPATOGENEZA AIDS je terminalni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije.5%. TETANUS Tetanus je teška akutna. Do infekcije može doći i posle kontaminacije sluzokoža inficiranom krvlju. od čega je oko 4 miliona do sada već obolelo. 209 . od kojih je bar polovina već umrla.4-0. ETIOPATOGENEZA Clostridium tetani je anaerobna. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom). Provirus se inkorporira u genetski materijal osetljive ćelije domaćina. Prosečan period inkubacje AIDS-a je oko 10 god. za poslove u vrtićima i one gde postoji povećana mogućnost infekcija. pre svega one koje na svojoj površini imaju CD4 molekul. nisu sposobne za poslove gde bi dolazile u kontakt sa derivatima krvi. pljuvačke. deca majki koje su obolele. U uznapredovalom stadijumu bolesti oboleli nisu sposobni ni za kakav posao. da bi potom došlo do transkripcije i translacije virusnih proteina i konačnog obrazovanja novog virusa koji napušta inficiranu ćeliju. 6. u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci ordinirajućeg lekara o oboljevanju članova porodice) Serološka reakcija na AIDS. promiskuitetne osobe. izveštaj o povredi na radu. gde prelazi u otpornu sporu. stanja imunološkog sistema i vrste posla.parametar koji podrazumeva prelazak latentnog stanja u manifestni oblik (dijagnoza utvrđena kod specijaliste za infektivna oboljenja). Njujork.Prevencija besnila kod životinja 5. rad u kuhinjama i na mestima gde se priprema i dostavlja hrana. Spore tetanusa dospevaju u organizam čoveka iz spoljne sredine prilikom povređivanja. Izvor infekcije su neke domaće životinje i čovek u čijem digestivnom traktu Clostridium tetani živi kao saprofit. osobe koje su primile krv transfuzijom i zdravstveni radnici. a koje su precizno razrađene za hepatitis B potpuno dovoljne i iza prevenciju intrahospitalnog širenja HIV-a.

odnosno samo jedna doza vakcine ako je od poslednje vakcinacije prošlo manje od 5 god. duž aksona dolazi do motornih neuron u prednjim rogovima kičmene moždine.Zbog stimulacije Sy-sistema javlja se tahikardija.protiv mišićnih grčeva • Traheotomija . a preko sinaptičkih prostora stiže i do inhibitornih neurona blokirajući njihovu aktivnost čime izaziva razdraženje poprečnoprugastih mišića što se manifestuje hipertonusom (preterano grčenje) i paroksizmima (periodično grčenje). 7. a ispoljava se • . razvija se jedan od kliničkih oblika tetanusa. a kod novorođenčadi i starijih od 70 godina i preko tog procenta.Naročito su opasni paroksizmi (periodični grčevi) koji ometaju disanje i izazivaju hipoksiju • . vrata. tetani u rani.Počinje trizmusom. IV .Za uništavanje C. a pritom je još i slabije prokrvljeno. Povećan riziki od infekscije postoji kod svih onih zanimanja gde u toku rada može doći do povređivanja (poloprivreda.Višenedeljnim grčem povređenog prsta na ruci ili nozi.TETANUS NOVOROĐENČADI Retko se javlja jer se ženska deca obavezno vakcinišu. DIJAGNOZA Podatak o povredi .) .Obavezna za sve (4 doze od 3 meseca života. BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA ETIOPATOGENEZA • Najčešći izazivači oboljenja su Mycobacterium avium Mycobacterium kansalj 210 .GENERALIZOVANI TETANUS (najčešći oblik) • . hipertenzija i pojačano znojenje • . III .CEFALITIČNI TETANUS • . klanička industrija itd. stočarstvo.U krvi su povećani kateholamini. KOMLIKACIJE Najčešće • Ishemičke lezije srca • Respiratorna insuficijencija • Pneumonije • Atelektaze • Pneumotoraks Ređe • Ruptura mišića • Prelomi kičmenih pršljenova i rebara • Ugrizi jezika i dr. slede toničnim grčevima mišića lica. 3.Na EKG-u se mogu videti znaci ishemije srčanog mišića • .Smrtnost je 20-40%. II .Za sprečavanje sekundarnih infekcija • Nega u cilju prevencije dekubitusa.) KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje oko 7 dana.Zbog grčenja respiratorne muskulature disanje je otežano sve do respiratorne insuficijencije • . revakcinacija posle 5-10 godina) Obrada rane i eventualna primena antibiotika (Metronidazol ili Penicilin) nakon povrede Jedne doze tetanusne vakcine + Tetabulina ako je od poslednje vakcinacije povređenog prošlo više od 5 godina.Naročito su opsane duboke i nekrotične povrede tkiva koje je lišeno kiseonika. razmnožavaju se i luče toksine koji se krvlju i linfom prenose do gangliozida nervnih ćelija pretežno onih u moždanom stablu i kičmenoj moždini. • Antibiotici . aritmija.v.Kod povoljnog toka u 3 nedelji grčevi popuštaju.potvrđuje dijagnozu LEČENJE • Obrada rane • Davanje tetanusnog imunoglobulina • Dijazepam . PREVENCIJA Vakcinoprofilaksa .kod opasnosi od ugušenja • Kiseonika preko respiratora • Beta blokatori . Tatanospazmin izaziva i pojačanu aktivnost Sy-nervnog sistema blokiranjem mehanizama njegove inhibicije. Kasne Tromboze u dubokim venama 1. 2.protiv tahikardije i aritmije • Kontrola i korekcije vode i elektrolita • Metronidazol (i. a u urinu produkti njihove razgradnje • .Protiče kao grč mišića u zoni inervacije 7 kranijalnog nerva. tako da se u toku trudnoće plodu prenesu antitela. trupa i ekstremiteta i nastaje opistotonus • . Najznačajniji toksin.osobe koja nije vakcinisana protiv tetanusa Klinika slika .je najčešće dovoljna za prepoznavanje tetanusa (ispoljen trizmus i grčenje mišića) Nalaz Clostridium tetani u povređenom tkivu . konkratura i tromboza. srčana radnja se stabilizuje i nastaje oporavak • . I . tetanospazmin. U takvim anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike.LOKALNI TETANUS Redak klinički oblik koji nastaje kod osoba sa nedovoljnim imunitetom.

mada su mogući i drugi sojevi). Na razvoj bolesti utiče virulencija.BENIGNI TOK Kada se ognjište infekcije lokalizuje i eliminisaniše na nivou primarnog kompleksa. pa je zato neophodno. Jedan broj bacila se raznosi limfotokom do regionalnih limfnih žlezda izazivajući zapaljenjski proces u njima limfadenitis i samom linfotoku .POSTPRIMARNA TUBERKULOZA 211 .Mycobacterium intracelulare Ove mikobakterije pomažu razvoj tuberkuloze i plućnih oboljenja i mogu prouzrokavati čak i smrt Osim plućnih oboljenja mogu izazvati i cervikalni adenitis i generalizaciju oboljenja Mikobakterije se neprenose direktnim kontaktom sa obolele osobe. bronhopneumonična i pneumonična ognjišta. životna dob i eventualna druga oboljenja inficiranog sa druge strane. alkoholizma.limfagitis. higijeničari). Povećanom riziku da obole izloženo je medicinsko i drugo osoblje koje radi na odeljenjima na kojima se leče oboleli od tuberkuloze (laboranti. a izuzetno retko oštećena koža. psihičkih stresova i loših životnih i radnih uslova.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Javlja se kod osoba koje su preležale primarnu infekciju. laktacije. Izvor zaraze je čovek preko svojih ekskreta. Bacil tuberkuloze unesen u pluća stvara zapaljenjske promene tzv. rani infiltrat.PRIMARNA TUBERKULOZA Nastaje pri prvom kontaktu TBC-bacila sa organizmom. Njeni oblici su: Fibrokazeozni oblici • Početne forme • Odmakle forme Hematogeni oblici • Opšta milijarna tuberkuloza • Akutna milijarna tuberkuloza • Hronični apiretični oblici • Fibrozni i ulcerozni oblici Kazeozni oblici • Primarna kazeozna pneumonija • Primarna kazeozna bronhopneumonija • Postprimarni kazeozni oblici 8. Primarna tuberkuloza sa primarnom kavernom 2.PRIMARNA TUBERKULOZA 1. Kod manjeg broja ovih osoba može posle kraćeg ili dužeg vremena doći do buđenja latentnog ognjišta i pojave znakova bolesti tj. ređe organi za varenje. I . II . pri čemu se razvija primarni konpleks sa uvećanjem regionalnih linfnih žlezda. Moguć nalaz bacila u sputumu ili kulturi II . U odnosu na težinu kliničke slike može biti 1. Tako nastaje primarna tuberkuloza koja može da ima različiti dalji tok: DIJAGNOZA I . bolesti endokrinog sistema. 2. Mesto ranog infiltrata i susedne limfne žlezde u zapaljenju sa limfangitisom između njih čine primarni kompleks. Prirodnu otpornost organizma je snižena kod zaraznih bolesti. KLINIČKA SLIKA I . patogenost i otpornost bacila tuberkuloze sa jedne strane odnosno prirodna otpornost. živina i ptice (kokoši i papagaji). Najčešći put infekcije je respiratorni trakt (inhalacija kapljica i čestica prašine). Infekcija se najčešće završava na ovaj način ukoliko je opšta otpornost organizma dobra (u 88% slučajeva) Takva lica osim pozitivne tuberkulinske reakcije i fibroznog i kalcifikovanog žarišta u plućima nemaju druge znakove aktivnosti tuberkuloznog procesa. Primarna tuberkuloza sa hematogenim širenjem (milijarna tuberkuloza) II . Kazeozna pneumonija i bronhopneumonija 4. još ređe sluzokoža gornjih disajnih puteva.MALIGNI TOK Ukoliko se iz primarnog konpleksa infekcija širi u susedne delove pluća ili udaljene organe i tkiva gde može da napreduje do fatalnog završetka. TUBERKULOZA PLUĆA ETIOPATOGENEZA Tuberkuloza je zarazna bolest bronha i pleure izazvana bacilom Mycobacterium tuberculosis (najčešće humani tip. LEČENJE Ova oboljenja su veoma rezistentna na terapiju. ali obično reaguju na udruženu terapiju: • Rifadinom • Etambutolom i • Etionamidom. graviditeta. Pozitivan tuberkulinski test 3. Radiološki nalaz • Bipolarna senka primarnog kompleksa • Policiklično zasenčenje usled uvećanih limfnih žlezda u medijastinumu • Znaci atelektaze pluća • Diseminovana milijarna. Postoje međutim neki dokazi širenja oboljenja među pneumokoniotičarima. Primarna tuberkuloza sa teškim promenama u limfnim žlezdama 3. Najugroženiji su radnici koji su izloženi prašini (rudari u rudnicima uglja i slična zanimanja). ređe izvor zaraze mogu biti domaće životinje (goveče preko mleka i mlečnih proizvoda). do nastanka postprimarne tubrekuloze. kao i pri tuberkulozi radiografski kontrolisati industriske radnike.

POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Fibrokazeozni oblici U početnoj fazi bolesti bolesnici su nesposobni za rad dok god traju simptomi. Infektivne bolesti nalaze se na listi profesionalni oboljenja 10. baze. Zaštitna obuća Obično su za jednokratnu upotrebu. Dokazi da obolela osoba u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije imala tuberkuloznu infekciju. Mehanizacija. deterdženti. formaldehid. Kontrola izvršene dezinfekcije .Radna odela. Lična zaštitna sredstva . Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja pluća i stanja plućne funkcije. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. Etionamid. nekad po čitavom plućnom tkivu ili režnju . 7. Kapreomicin. Profesionalna rehabilitacija Veliki broj oboljenja ostavlja trajne posledice po zdravlje radnika. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od obimnosti rezidua na plućima i stanja plućne funkcije. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . II .1. koja može da traje do godinu dana. površina. Etambutol. Zaštitne kape. automatizacija i hermetizacija procesA • Sprečava direktan kontakt radnika sa infektivnim agensom 2. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. Cicloserin. UV-zračenje.PRIMARNA TUBERKULOZA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. brisa radnih površina i ruku. Kanamicin. Zaštitne rukavice. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od opšteg stanja plućne funkcije i zahteva radnog mesta.posebno higijena ruku uz primenu dezinfecijenasa 6. 9. Milijarni oblici Nesposobnost za rad traje dok traje lečenje. Kod težih formi dolazi do potpune i trajne radne nesposobnosti. u konfornim uslovima i na mestima gde nepostoji opasnost širenja infekcije.Kaverne nepravilnog oblika. bez fizičkog opterećenja. instrumenata i aparata Primenu dezinfecijenasa (kiseline. a nakon nestanka kliničkih znakova bolesti jedan lek se isključuje i nastavlja sa dva. što iziskuje da se nakon lečenja i medicinske rehabilitacije sprovede i profesionalna rehabilitacija. Takvi radnici mogu da obavljaju rad ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA 1. Ukoliko postoji oštećenje plućne funkcije ali sa normalnim vrednostima gasova u perifernoj krvi u miru i pri opterećenju postoji umanjenje radne sopsobnosti. LEČENJE Počinje se sa kombinacijom Rifampicina. visoka T itd) 5. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. ukoliko to nije slučaj izrađuju se od materijala otpornog na dezinfekcijense ili visoku temperaturu. pribora. Fibrozni i ulcerozni oblici Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja disajnih funkcija i radnih uslova.uzimanjem uzoraka vazduha. Vakcinacija stoke i druge veterinarske mere 3. Bolesnici sa odmaklim oblikom fibrokazeozne ftize privremeno su nesposobni za rad sve do sanacije krvarenja. 212 . Kazeozni oblici U toku lečenja nisu sposobni ni za kakav rad. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa bacilom tuberkuloze Da je potvrđena dijagnoza tuberkuloze pluća (radiografski dokazi. Teško oštećenje plućne funkcije dovodi do potpunog gubitka radne sposobnosti. Mere lične higijene . Odgovarajući postupak sa leševima uginulih životinja i ljudi 4. alkohol. Higijenske mere zaštite radnih prostorija. Ove osobe takođe ne smeju da rade u ustanovama gde bi bile u kontaktu sa životnima namirnicamam i drugim osobama (prosveta. Maske za lice. Radiološki nalaz . Klinička slika bolesti prouzrokovane bacilom rezistentnim na antituberkulozne lekove Da je tok bolesti produžen zbog rezistencije na antituberkulinsku terapiju. usluge). dokazano prisustvo bacila tuberkuloze.Meke okrugle senke lokalizovane ispod ili u visini klavikule. Pored navedenih koriste se i Pirazinomid. Ponekad se predlaže promena radnog mesta osobama izloženim respiratornim noksama. Higijensko otklanjanje otpadnih tečnih i čvrstih materija 8. Izonijazida i Streptomicina. pozitivna tuberkulinska proba).

III . M. Kancerogeni rizik .2A (Verovatno kancerogeni agensi) . bešika Nazalna šupljina Mokraćna bešika Mokraćna bešika Gorivo Organski rastvarači. Benzidin 22. industrija/metali Kosti Izolacija. Sinusi.GRUPA 4 (Agensi koji verovatno nisu kancerogeni za ljude) • Materije za koje postoje dokazi da nisu kancerogene za ljude i životinje. Parafin 10.22 hemijske materije Čije je kancerogeno dejstvo dokazano u eksperimentu.22 materije • Hemijske materije za koje postoje čvrsti dokazi o kancerogenom dejstvu. Pluća. 6. Peritoneum materijal. proizvodnja boja Vazduhoplovna Pluća. Magle jakih neorganskih kiselina sa sumporom 19. AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. 8. Pluća. Jetra monomer Koža Leukemija Leukemija Koža Farinks. katalizatori Proizvodnja boja/pigmenata Staklo. IARC je sačinila listu Hemijskih profesionlanih kancerogena u kojoj se kancerogeni rizik procenjuje na osnovu epidemioloških studija. Prostata Pluća. Benzen. pesticidi PODELA KANCEROGENA Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) deli sve kancerogene na one koji su prisutni u radnoj sredini (profesionalni kancerogeni) i one koji su prisutni u životnoj sredini.2B (Mogće kancerogene materije) . Po ovoj listi hemijske materije kao i zanimanja klasifikovani su u četiri grupe. fizičkim i biološkim agensima sa radnog mesta.GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . 2. II . tekstil Rudari u rudnicima Pluća gvozdene rude Plastika.je verovetnoća da će ekspozicija nekom agnesu iz rane sredine dovesti do pojave malignog oboljenja.je oblik kasnog odloženog štetnog delovanja ekspozicije hemijskim. 3.PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih slučajeva od raka uzrokovano ekspozicijom profesionalnim kancerogenima.Ima dve podgrupe: . Bronhije Pluća. 7. odnosni 7. Iperit 14. Katran. Toluen.4% svih verifikovanih profesionalnih bolesti u Srbiji. Bis-etar i 16. 9. Mineralna ulja 13. Smola katrana kamenog uglja 20. Profesionalni rak . Pluća IZVORI EKSPOZICIJE Metalurgija. KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE Pored profesionalnih kancerogena utvrđeno je da postoje i različiti agensi iz spoljašnje sredine 213 . 4. Oblaganje metala. 2-Naftilamin 15. Čađ 18. ali su dokazi o kancerogenosti za ljude ograničeni. 4Aminobifenil hlormetiletiletar I . eksperimentalnih istraživanja na životinjama i podataka iz in vitro testova. gumarstvo Sterilizacija Maziva Bojni otrovi Industrija boje/pigmenata Hemiski međuproizvodi Maziva. Jetra Bronhije. elektrode Drvana industrija Proizvodnja boja. gorivo Pigmenti Metali Građevinski materijal.GRUPA 2 . Pluća Mokraćna bešika Pluća Koža Koža. Pluća Pluća Koža. 5. Ksilen 11. .GRUPA 3 (Agensi koji se nemogu klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo) IV . Etilenoksid 12. filterski Pleura. Nafta iz škriljaca 17. fizički i biološki agensi na radnom mestu koji povećavaju rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim radnicima. legure. Prašina drveta 21.6% svih profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih radnika. Pluća. laboratorije Proizvodnja gume PROFESIONALNI KANCEROGENI Profesionalni kancerogeni su svi hemijski. Nikl Kadmijum Arsen Hrom (šestovalentni) Berilijum Azbest Hematit Venilhlorid ORGAN NA KOJI DELUJU Nos. metal. Koža.91 hemijska materija Čije je kancerogeno dejstvo potvrđeno samo u eksperimentu. Profesionalne maligne bolesti čine 1.

odstranjivanjem promenjenog DNK molekula odnosno uništavanjem transformisane ćelije pre nastanka njene deobe. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI KANCEROGENI NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI AZBEST Može izazvati karcinom mezoteliom pleure i peritonuma. Stadijum promocije . Promotera.Za koje postoje sigurni dokazi o kancerogenom dejstvu. 4. Elektromagnetna polja Čije kancerogeno dejstvo još uvek nije dokazano. 9. Lekovi i Pesticidi. 2. Opisano je da se rak pluća javlja dva puta. I ovi agenasi klasifikovani su u 1. a rak kože deset puta česće u radnika izloženih arsenu u industriji u poređenju sa kontrolnom grupom.ά. Hronična infekcija Hepatitisom B Hronična infekcija Hepatitisom C Infekcija Schistosomom haematobium Humani papiloma virus Duvanski dim Alfatoksin Erionit Kelneri Proizvođači hrane Lista IARC ne obrađuje neke značajne uzroke nastanka malignih oboljnja kao što su 1. 7. Radon GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) ORGAN NA KOJI DELUJU IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na otvorenom Rudari u rudnicima gvozdene rude Zdravstveni radnici Zdravstveni radnici Koža Pluća Jetra Jetra Mokraćna bešika Grlić materice Pluća. γ) . 3. invanzivnost i nastanak metastaza GRANIČNE VREDNOSTI Činjenica da mutacija samo jedne ćelije može dovesti do nastanka malignog tumora govori u prilog tome da za kancerogene ne postoje granične vrednosti. Na drugoj strani dokazano je da se pri izlaganju višim dozama kancerogena javlja viša stopa incedence i mortaliteta od malignih tumora nego pri izlaganju nižim dozama (postojanje odnosa doza-odgovor).9 agenasa 2. Mada oni nisu primarno profesionalni agensi. Jonizujuće zračenje (X. oštećena DNK koristi se kao šablon za dalju DNK replikaciju. 3. Problem je ordrediti oblik krive dozaodgovor i dati odgovor da li ova kriva ima grnični nivo. 3. postoje grupe ljudi koji su njima izloženi u toku rada. Grupa 2B (Mogće kancerogene materije) • AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. 8. Zbog toga preventivna strategija i dalje ima za cilj da se ekspozicija kancerogenim materijama sasvim isključi. ukoliko do deobe mutirane ćelije dođe pre reparacije (posebno ćelije koje se brzo dele). Međutim. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. I pored toga što ovaj problem nije rešen do kraja za većinu toksičnih materija utvrđene su doze ili koncentracije ispod kojih kako se smatra ne dolazi do pojave štetnih posledica po zdravlje eksponovanih. Proces kancerogeneze prolazi kroz nekoliko stadijuma 1. Bešika. dolazi do stimulacije razvoja primarno izmenjene ćelije. od kojih će se neki razviti u tumore. prekid lanca i sl.U ovom stadijmu kao posledica dejstva nekog drugog kancerogena (ne onog koji je izazvao promenu u genetskom materijalu) tz. 2.) što se naziva mutacijom. hemijskih i bioloških faktora dolazi do promene u srukturi DNK molekula ćelije (promena u rasporedu nukeotida. Sponatno ili pod dejstvom različitih fizičkih. pluća i jetre kod ljudi. Grupa 2A (Verovatno kancerogeni agensi) 3. Sunčevo zračenje (UVzračenje) 2. 6.Nastaje kao posledica ireverzibilne promene genetskog materijala (DNK) ćelije usled interakcije sa nekom kancerogenom materijom. Grupa 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) .koji mogu dovesti do nastanka malignih tumora kod ljudi. Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon HEMATIT ARSEN Arsen izaziva rak kože. Gornji RES Jetra Pluća. Takva ćelija može da izgubi svoju primarnu funkciju pa organizam procesom reparacije nastoji da popravi nastalo stanje. Stadijum proliferacije . 5. β. pluća i KANCEROGENEZA Nastanak malignog tumora rezultat je gubitka kontrole nad ćelijskom deobom i proliferacijom. Patološke ćelije proliferišu i Može izazvati karcinom pluća.Karakteriše ubrzan rast. Latentni period oboljenja je veoma dug i kreće se od 30-40 godina. 214 . Stadijum inicijacije . Pleura stvaraju se paraneoplastični čvorići. Promocija dakle nije rezlutat vezivanja ili promene DNK.

Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon koji je prisutan u visokim konc.Maligni tumor specifično vezan za ekspoziciju azbestu. Mogući izazivači oboljenja su: HROM (Karcinom pluća) AZBEST (Karcinom bronha i Mezoteliom pleure) • Bronhogeni karcinom . Mogu izavati karcinom kože. Najveći rizik postoji kod proizvodnje hromata i bihromata kada se stvara velika količina fine prašine. Mehanizam indukcije nije poznat. TOLUEN. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI RAK PLUĆA Naročito je kancerogen Niklkarbonil ali je danas on retko uzrok nastanka karcinoma zahvaljujući izmeni tehnološkog procesa koji obezbeđuje da su koncentracije prašine nikla u radnoj sredini znatno smanjene. Virusni hepatit C ARSEN (Karcinom pluća) NIKL (Karcinom pluća) Porast Ca-pluća zabeležen je kod radnika izloženih arsentrioksidu u topionicama bakra. hroma mogu Šestovalentna jedinjenja izazvati rak bronhija i pluća. Ultraljubičasto zračenje 2. Prosečni period razvitka raka nosa i paranazalnih sinusa je 23 godine. radnici koji rade na izolaciji u brodogradilištima i građevinarstvu. POVEĆANA RADIOAKTIVNOST (Karcinom bronha i pluća) KATRAN I PARAFIN pluća KALCIJUM FLUORID (Karcinom pluća) BENZEN. γ. Berilijumova jedinjenja su kancerogena za zečeve (intravenski data izazivaju sarkome kostiju) i pacove (udisanje dovodi do karcinoma bronha). hemijskoj industriji i laboratorijama. pri čemu je karcidolit verovatno najopasniji. larinksa i Najveći rizik postoji kod radnika u rudnicima uranijuma. pri transportu iskopanog azbesta. zavaričači i električari. jonizujućim oštećenjma nastalim dejstvom Radona koji je bio rastvoren u vodi.Smatra se da sve vrste azbestnih vlakana dovode do nastanka KATRAN I PARAFIN (Karcinom larinksa i pluća) 215 . β. u ovim rudnicima. kao i radnici koji rade sa cementom. Povećana učestalost karcinoma pluća nađena je i kod radnika koji rade u rudnicima hematita. Uranijum se raspada do Radona 222 i njegovih potomaka koji emituje alfa zrake koji se apsorbuju od strane čestica prašine i inhaliraju u pluća gde jonizacijom oštećuju ćelije bronhijalnog epitela što može da dovede do razvoja karcinoma. primarni rak bronhija i pluća. atomskim centralama. Najčešće se javlja među radnicima u rudnicima i pri mlevenju azbesta. HROM • POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI HLOR-METIL-ETAR KADMIJUM BERILIJUM Mogu izazvati karcinom pluća i kože. Dokazano je kancerogeno dejstvo jedinjenjenja nikla u eksperimentalnih životinja. Mezoteliom pleure . Posebno se izdvaja Benzopiren Može izavati karcinom pluća Povećava rizik od pojave karcinoma prostate i karcinoma respiratornog trakta. raka pluća. NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI 1. Smatra se da se udeo zanimanja u nastanku raka pluća kreće od 1-40%. ali se zna da azbestna vlakna ne deluju hemijski već svojim fizičkim osobinama. VINILHLORID Može izavti angiosarkom jetre. Virusni hepatit B 2.NIKL Izaziva rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina. Veća učestalost karcinoma pluća kod rudara u rudnicima gde se vrši eksploatacija kalcijum fluorida objašnjava se takođe. Nije dokazano kancerogeno dejstvo na čoveka. bronhija i pluća 25 godina. Povećanom riziku izloženi su radnici u azbestno-tekstilnoj industriji. i X) HEMATIT (Karcinom pluća) NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFESIONALNI KANCEROGENI 1. Jonizujuće zračenje (α. KSILEN Mogu biti uzrok leukemije. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. zatim u proizvodnji azbestnocementnih cevi. u rudnicima i mlinovima amfibolita i krocidolita. vodoinstalateri. tekstila i krovnih materijala i u brodogradnji. a najčešće obolevaju građevinski radnici. frakcionog materijala.

parfema. Smatra se da do kracinoma kože može doći nakon ingestije. radnici u nuklearnim elektranama. kerozinu. treba bezuslovno prekinuti dalji kontakt sa kancerogenim noksama. U štamparskoj industriji. Povećanom riziku su izloženi dimničari. lekova. Lokalizacija karcinoma je najčešće na glavi i vratu.) ali se među ovim radnicima karcinom kože retko javlja. I neki paraziti npr. Smatra se da UV-zračenje deluje i kao inicijator i kao promoter. Najčešći uzročnici karcinoma kože su: ANGIOSARKOM JETRE Angiosarkom jetre je redak tumor. Benzen se koristi u proizvodnji eksploziva. vodenih repelenata. mehaničarima. Latentni period je oko 20 godina (4-40 god). pesticida. frizerima. Mehanizam kancerogenog dejstva nije poznat. metalurška industrija. Usled izlaganja UV-zračenju nastaje fotohemijska reakcija sa DNK. Schistosoma haematbium. mogu izazvati maligne tumore jetre kod poljoprivrednika ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE Povećanoj ekspoziciji izloženi su poljoprivredni radnici. rudari u uranijumskim rudnicima i dr. boja. radnici u hemijskoj i tekstilnoj industriji. muškarci obolevaju 4 puta češće od žena. parafinskom vosku i uljima za podmazivanje i sečenje. RAK KOŽE Najčešće se javljaju epiteliomi (bazo i spino celularni). iperit i ulja koja se koriste pri sečenju. pri radu sa germicidnim sredstvima i štamparijama. radnici na lučnom zavarivanju. Latentni period iznosi do 30 godina. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI (Kacinom pluća) JONIZUJUĆE ZRAČENJE Posebno se izdvaja Benzopiren kome su eksponovani radnici u kožarsko-hemijskoj industriji U kancerogenu grupu materija spadaju i Nitrojedinjenja i Izopropanol HLOR-METIL-ETAR(Kacinom pluća) Koristi se u proizvodnji jonskih izmenjvača. disperzionih agenasa. treba uzeti u obzir mogućnost društvene i LEUKEMIJA 216 . katranu kamenog uglja. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE Najznačajniji uzročni faktor je pušenje a u profesionalnoj ekspoziciji α i β naftilaminima i benzidinu koji se javljaju u hemijskoj industriji. Zahvaljujući strogim merama kontrole ekspozicije jonizujućem zračenju danas se javlja mali broj Ca-kože usled ove ekspozicije. rudari u uranijumskim rudnicima. inhalacije ili ubrizgavanja arsena. Radnici su izloženi arsenu u velikom broju zanimanja (topionice olova. možda i formaldehid.Prašine ulglja mogu dovesti do karcinoma larinksa i pluća Akutne i hronične mijeloidne leukemije mogu nastati usled profesionalne ekspozicije. BENZEN MASTILO (Bronhogeni karcinom) KADMIJUM I BERILIJUM Kancerogenost Kadmijuma i Berilijuma na pluća je dokazana samo u eksperimentima na životinjama. pri obradi kože. asfaltu. kozmetike. kao i među električarima. u rudnicima uglja. Povećanom riziku su izloženi radnici u proizvodnji nameštaja i obuće. metalskim i gumarskim radnicima. vojna lica koja su prisustvovala nuklearnim probama itd. čiji se nastanak vezuje za ekspoziciju vinilhloridu. kadmijum. radnici na pećima sa gasom ili koksom. Latentni period je oko 19 godina. proizvodnji boja i pigmenata. Benzen ima izrazito toksično dejstvo na koštanu srž dovodeći do anemije i leukemije. Bolest karakteriše dug asimptomatski period sa patološkim laboratoriskim vrednostima. baktericida. profesionalni sportisti i svi oni koji profesionalno duže borave na otvorenom prostoru. ARSEN RAK NAZALNIH I PARANAZALNIH ŠUPLJINA Među uzročnim faktorima navodi se prašina drveta. a ne kontaktom preko kože. metalski radnici i radnicima koji koriste različita ulja. tekstilnoj industriji. sapuna. proizvodnji kablova. nikl. Latentni period je 2-14 god. presovanju voska. Povećanom riziku izloženo je medicinsko osoblje na radiološkim odeljenjima. JONIZUJUĆE ZRAČENJE OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod svih prekanceroznih stanja. radnici koji rade sa naftom iz škriljaca. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI Ima ih u čađi (benzopiren). Kada je u pitanju rad na drugim radnim mestima. vinogradarstvo i dr. livci. gume i obuće. na obradi jute. antracenu. Jonizujuće zračenje deluje tako što dovodi do oštećenja DNK molekula. postavljanju krovova i drugim poslovima gde postoji izloženost katranu kamenog uglja. organskih rastvarača i dr. Povećanom riziku su izloženi radiolozi.

trajanje i stepen tog izlaganja. histološki tipovi. Od svih navedenih oblika profesionalnog raka. Racionalni razmeštaj uređaja. mehanizacija i automatizacija proizvodno-tehnološkog procesa. 3. zaštitno radno odelo. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI IZAZVANIH FIZIČKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji .socijalne adaptacije obolelog. 3. sem za veće fizičke napore. 2. 2. Cilj periodičnih pregleda je da se blagovremeno otkriju prekancerozna stanja.adenokarcinom tireoidne žlezde. odnosno motivaciju za dalji rad. omogućiti uspešnije lečenje. U fazi remisije. Uran. Hermetizacija. 4.hronična granulocitna leukemija. fibrosarkom potkožnog tkiva i sinovija zglobova. Radioaktivni jod . rukavice. rad u lošim mikroklimatskim uslovima. Organizacija tehnoloških linija u proizvodnji tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala i ljudi. Bolesnike sa malignim oboljenjem prilikom profesionalne orijentacije ne usmeravati na zanimanja gde postoji mogućnost kontakts sa dokazanim. torijum. za šta je neophodno obezbediti uslove za higijenu ruku i tuširanje • Higijena radne prostorije. lokalizacija tumora u skladu sa I grupom IARC liste Klinička slika maligne bolesti Primenu različitih ličnih zaštitnih sredstava u zavisnosti od prirode i lokalizacije delovanja kancerogena: Respiratori i gasne maske. kao i njegovo psihičko stanje. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 217 . 4. Smanjenje broj radnika izloženih kancerogenima. Ultraljubičasto zračenje . Uvođenje sistema signalizacije za upozoravanje na opasne momente pri radu. kao ni sa agensima koji podstiču i ubrzavaju procese kancerogeneze.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim fizičkim agensima kao što su: 1. U fazi evolucije bolesti sa metastazama radna sposobnost ne postoji. Klinička slika maligne bolesti PREVENTIVNE MERE TEHNOLOŠKO-TEHNIČKE MERE 1. LIČNE MERE ZAŠTITE HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Lična higijena radnika. kontakt sa kancerogenim agensima. mokraćnoj bešici i na plućima. Svođenje na minimum nagomilavanje štetnih kancerogenih materija u toku rada. Radon . Obzirom na dug latentni period profesionalnog raka treba izbegavati zaposlenje mlađih lica od 40 godina u uslovima rada gde postoji kontakt sa kancerogenim materijalima. 5. Prethodni i periodični pregledi u intervalima od 6-12 meseci. smenski i terenski rad. verovatnim i mogućim kancerogenima. 3. Zabrana primene opasnih kancerogena u proizvodnji Posebne mere zaštite na radu na rizičnim radnim mestima Kontrole inspekcijskih službi radi preduzimanja mera za zaštitu na radu.nemelanomski rak kože i maligni melanom kože. planocelularni i bazocelularni karcinom kože.adenokarcinom bronha i pluća. Zamena opasnih kancerogenih materijanekancerogenim. 2. 4.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim biološkim agensima kao što su • Virus hepatitisa B i C Klinička slika maligne bolesti. Privremena sprečenost za rad postoji prilikom ispitivanja i lečenja novootkrivenih malignih oboljenja. 3. radijum i tehnicijum osteosarkom kosti. bolesnici su sposobni za rad. u zakonu se priznaju kao profesionalna oboljenja samo maligne neoplazme na koži. 2. IZAZVANIH HEMISKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . ORGANIZACIONO-TEHNIČKE MERE 1.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim hemiskim agensima koji se nalaze u prvoj grupi IARC liste Uzročnici. Ventilacija (lokalna i opšta) i uklanjanje kancerogenih aerosola iz radne sredine. tako da ne dolazi do potenciranja efekata pojedinih štetnih materija. Ovakve radnike treba isključiti i iz kontakta sa faktorima koji remete ravnotežu imunološkog sistema organizma. što će IZAZVANIH BIOLOŠKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . U cilju ranog otkrivanja preporučuje se ultrazvučni pregled ciljnih organa i organskih sistema na 12 meseci posle desetogodišnje ekspozicije. Cilj je i promena radnog mesta obolelih. ZAKONODAVNO-ADMINISTRATIVNE MERE 1. tokom recidiva i pogoršanja. kecelje i dr. • Higijensko održavanje zaštitnog radnog odela i dr. Sva jonizujuća zračenja .

onkološkim i nuklearnim institutima . Anilin. Profesionalne dermatoze definišu se kao patološka stanja kože za koje je dokazano da profesionalna izloženost predstavlja glavni ili doprinoseći.Cement (zbog sadržaja hroma). Smole i dr. Lakovi.PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE Oštećenje kože nastalo delovanjem štetnih agenasa iz radne sredine predstavlja grupu najčešćih profesionalnih oboljenja. Anilin. Kiseline. zavisi od zemlje u kojoj se posmatra i varira od 20-70%. a kod jačeg delovanja prekid kontinuiteta kože i rane. Sve ove promene karakteristične su za pojedina zanimanja i spadaju u grupu profesionalnih stigmi. trenja. pomažući faktor njihovog nastanka. Rendgenološkim.Metali (hrom. Fotografskoj industrij Hromatin. duvača stakla i sl. Emulzije za hlađenj. Pekarskoj industriji . ETIOLOGIJA U nastanku profesionalnih oštećenja kože učestvuju endogeni. Lepkovi.Sredstva za zaprašivanje. Nastaju usled češanja ili stalnog pritiska na kožu. Industriji kože . Streptomicin. Klavus (Žulj) .Nafta. Lakovi.Hromati. Trudnoća Dojenje IV PATOLOŠKA STANJA Razna oboljenja III BIOLOŠKI FAKTORI Bakterije i Virusi Paraziti Dermatofiti Fitogene nokse II ŽIVOTNA SREDINA Geografska oblast Klima IZVORI EKSPOZICIJE Profesionalne dermatoze javljaju se kod radnika u: Metalnoj i metaloprerađivačkoj industriji . ložača. Na mestu delovanja nokse javljaju se zadebljanja. Pigmentacije .Jonizujuće zračenje Frizerskim salonima . TERMIČKIM FAKTORIMA I .Lokalizovani kalus.Hromati. Jod. Ultravioletni zraci itd. Utvrđivač cementa Drvnoprerađivackoj industriji . Tekstilnoj industriji .Brašno Poljoprivredi . Kalusi . Terpentin.ALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE EGZOGENI FAKTORI I FIZIČKI FAKTORI Mehanički Termički Aktinički OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA MEHANIČKIM FAKTORIMA Nastaju nadražajem kože usled pritiskanja. Parafenilendiamin itd. Zastupljenost profesionalnih dermatoza u odnosu na ostala profesionaln oboljenja.Penicilin.NEALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE -nastaju zbog direktnog dejstva fizičkih faktora (mehanički. egzogeni i pomažući faktori. Boje. Lepkovi itd. Kobalt. 218 . Farmaceutskoj industriji . Industriji guma .Smole. Antioksidansi itd. Ekskoracije . Nikl. Katran. Boje. Terpentin itd. Tanin. Largaktil itd. livaca. nikl i dr. pekara. rastezanja ili uvijanja.). Organski rastvrači. aktinički) Hemijskih faktora Bioloških faktora II . kovača.Rastvarači.Promene boje kože. Automehaničarskim radionicama . Natrijumtiosulfat itd. topioničara. Boje. profesionalne dermatoze se dele na: I . termički.Zadebljanja kože na mestima dugotrajnog pritiska. Boje sa parafenilendiaminom itd. Sintetska vlakna itd. pigmentacije i atrofije. Kinini. ENDOGENI FAKTORI I INIVIDUALNE OSOBINE Pol i Starost Boja i vrsta kože Rasa POMAŽUĆI FAKTORI I RADNA SREDINA Vrsta ekspozicije Dužina ekspozicije Vreme II KONSTITUCIJA II HEMIJSKI ekspozicije Nasledna oboljenja FAKTORI Frekfencija Genetski poremećaji i Neorganske ekspozicije Atopija materije Intenzitet Organske materije ekspozicije III FIZIOLOŠKA STANJA PODELA Prema načinu delovanja noksi i reakcije organizma.Tačkasta ili linearna oštećenja kože nastala obično kao posledica intenzivnog svraba. Boje.VISOKA TEMPERATURA Najčešća su kod kuvara. Ulja za podmazivanje. asfaltera. Formalin. Boje. Benzin. Gradjevinarstvu .Eterična ulja.

Smrzavanje Promrzline Akrocijanoza Cutis mramorata e frigore Nastaje jednokratnim delovanjem jako niskih temperatura Lokalne lezije nastale udruženim delovanjem hladnoće i vlage Lividna i hladna koža distalnih delova ekstremiteta. Tinea manum . kočijaša. lovaca i veterinara. II .Radiodermatitis erythematosa . Hiperpigmentacija 3. masera.Kod nošenja nepropustljive obuće (rudari.Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. eritematoznih promena na koži OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA I . radnika u tunelima i na plantažama pirinča. TBC-cutis . poslastičara. mesara.VEŠTAČKO OSVETLJENJE 219 .Kod kuvara. mesara. ribara. Folikulitis i Furunculosis . pralja i sl.Kod zemljoradnika. kod čistača i đubretara. šumara. točilaca pića i dr. odnosno ICzračenja) Intenzivno veštačko osvetljenje može izazvati promene na koži koje se kreću od blagog eritema do hroničnih dermatitisa sa hiperpigmentacijom. dečijim kolektivima.Dermatitis combustiones erythematosa . Akutni radiodermatitis Postoje 3 stepena . poljoprivrednih i građevinskih radnika. Depigmentacija Taliagiektazije Atrofija kože 4. mesara. tečnosti i gasova Nastaju pri dugotrajnom indirektnom delovanju toplote (Toplotne radijacije. AKTINIČKIM FAKTORIMA I . čistači bazena). Najčešća su kod radnika na elektrolučnom zavarivanju i u filmskim i TV-studijima.Kod zdravstvenih radnika.NISKA TEMPERATURA Najčešća su kod poljoprivrednih i građevinskih radnika. laboratoriskih radnika.Javlja se kao .Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. Antraks . šumara. Eritem Nastaju kratkotrajnim delovanjem ugrejanih čvrstih tela.Dermatitis combustiones escharotica 2. frizera. brijača. veterinara. Erizipeloid . Kadidijaza .JONIZUJUĆE ZRAČENJE Najčešća su kod osoblja u radiološkim.Kod veterinara.GLJIVICE Trihofitija .Tardivne radionekroze .Kod zdravsvenih radnika. Dermatitis solaris Cutis rhomboidalis nuchae Keratitis solaris Eritem u fazi povlačenja deskvamacija i pigmentacija kože Nastaje pri dugotrajnoj intermitentnoj ekspoziciji sunčevim zracima Prekancerska lezija u vidu smeđih makula sa adherentnim skramama Javlja se kod radnika koji rade sa materijama koje imaju fototoksično i fotoalergisko delovanje (produkti destilacije kamenog uglja i nafte). vrtlara. ribara.Kod zemljoradnika.Radiacioni karcionom Kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja za kratko vreme Nastaje usled kumulativnog efekta dugogodišnje ekspozicije kože zračenjem II . muzača krava.PARAZITI Vašljivost i šuga . 1. Maleus . mlinara. radnika na preradi voća i povrća i dr.Radiodermatitis ulcerosa 2. lividnih. veterinara i dr. Fotodermatitis II . radnika u hladnjačama.Kod osoba koje dolaze u dodir sa životinjama njihovim mesom ili kožom. Ove materije se fiksiraju za proteine kože i pri izlaganju UV-zracima dobijaju antigena svojstva dovodeći do nastaka eritema. veterinara.BAKTERIJE Razne piodermije . točioca pića.Kutane distrofije .Kod mesara. Tularemija . žetaoca.Dermatitis combustiones bullosa .1. ušnih školjki i nosa Pojava mrežastih. prodavaca povrća. Sporotrichosis . konjušara. čistača ulica. Tinea pedis . Hronični radiodermatitis . III . lučkih radnika. onkološkim i nulkearnim institutima. putara. vezikula i urtikarija. laboratoriskih radnika.3 stepena: .Radiodermatitis bulosa .SUNČEVA SVETLOST Najčešća su kod mornara. Opekotine . perača posuđa. kozmetičara. III . cvećara. Žitna šuga i trombikulijaza .Kod zdravstvenih radnika.Kod rudara.Kod radnika na održavanju kanalizacije.Kod lovaca. Ankilostomijaza .

šumara. agronoma i zemljoradnika.TRAJNE STIGME Održavaju se dugi niz godina ili celog života.VIRUSI Čvorići muzača krava . zemljoradnika. manifestuje se promenama na prsima V . duvan.Higroskopne materije (Kiseline. botaničara. Analogno termičkim. Hiperkeratoze . Organski rastvarači. a baze kolikvacionu nekrozu. masne barijere i kiselog plašta kože . Baze. koncentracije. Promena boja kože . kod rudara taloženje uglja na koži itd.Kiseline. Fotofitodermatitis . smokva i začini (cimet. njegovog intenziteta. Hlorne akne) -Derivati nafte. obično prolaze bez posledica. Javljaju se kod cvećara. fototoksični i fotoalergijski. Sušenja kože . ponovljenim ili dužim kontaktom sa kožom. Stvaranje akni (Acne oleosa. II .HRONIČNE PROMENE NA KOŽI Nastaju kada hemijske materije deluju polako. Arsen. Ekskorijacije) Mogu nastati u većini zanimanja. OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA I . baza i organskih rastvarača .Hemijske opekotine.Fitogeni agensi (biljke. biber). katrani i hlorirani ugljovodonici. učestalosti i trajanja. javlja se: Oštećenja rožnatog sloja. IV . Ulceracije.Teški metali. Acne picea.PROLAZNE STIGME Nestaju spontano nakon prekida ekspozicije ili se lako uklanjaju primenom higijenskih mera (pranje vodom. bula. ulceracija). a intenzitet zavisi od vrste materija. kod pekara i mlinara naslage brašna na koži.FITOGENE MATERIJE Fitodermatitisi .Nafta.Soli teških metala.Izazivač je virus paravakcinije. kožarskoj. Npr. Organski rastvarači. bršljan. vrtlara. Hemijske opekotine u profesionalnim uslovima najčešće izazivaju: Hlorovodonična kiselina Azotna kiselina Hromna kiselina Sumporna kiselina Sumporasta kiselina Fenolan kiselina Oksalna kiselina Pikrinska kiselina Mravlja kiselina Fluorna kiselina Natrijum hidroksid Natrijum karbonat Kalijum karbonat Kalcijum karbonat Amonijak Formaldehid Fenol Fosfor PROFESIONALNE STIGME Profesionalne stigme su promene na koži i njenjim andeksama koje nastaju kao posledica dužeg delovanja nekih fizičkih i/ili hemijskih štetnosti slabijeg intetnziteta na radnom mestu. paškanat) potrebna je i ekspozicija svetlosnim zracima. Baze. Mogu biti prolazne ili trajne. agronoma.Za nastanak fotofitodermatitisa pored kontakta sa fitogenim materijama (peršun. Dovodi do prebojenosti kože.Kod šumara. deterdžentima ili razređivačima). IMPREGNACIJA KOŽE Nastaje delovanjem boja ili oboljenih materija. Baze. Česte su u hemijskoj. Pojava profesionalnih stigmi zavisi od individualne adaptabilnosti kože. voćara. kose i nokatnih ploča. vremena i načina kontakta. Nastaju pri jednokratnom kontaktu sa kožom i odlikuju se inflamacijom i nekrozmo kože (eritem. njihovi sastojci ili ekskreti) mogu da deluju na kožu toksično. Zapaljenjskih promena . gumarskoj i drvnoj industije. Po prestanku ekspozicije dolazi do epitelizacije i obnove kože.Aktinomikoza . Toksično dejstvo može imati konoplja. hmelj. Promene su lokalizovane na mestu kontakta. sapunima. nekroza. Ukoliko je delovanje dugotrajno i često se ponavlja nastaju trajne hiperkeratoze i hipertrofija Kiseline na mestu delovanja izazivaju koagulacionu nekrozu. Katran. vanila. I . metalskoj. u drvnoj industriji i dr. alergijski. POVRŠNA OŠTEĆENJA KOŽE (Ragade. Denaturacije belančevina i stvaraja albuminata . TELEANGIEKTAZIJE Nastaju zbog poremećaja periferne vazomotorike i dilatacije malih krvnih sudova derma pri dugotrajnom izlaganju kože toploti i 220 . HIPERKERATOTIČNE I HIPERTROFIČNE PROMENE Ukoliko nastaju posle kraćeg delovanja nokse i ne ponavljaju se često. Depigmentacije .AKUTNE PROMENE NA KOŽI Nastaju dejstvom koncentrovanih kiselina.Kiseline. Ca-oksid). opisana su tri stepena hemijskih opekotina. vrste agenasa.Derivati fenola i katehola. II .

Trenutno i direktno dovode do jakih inflamatornih promena. Radi se o odgovoru kože na direktno fizičko ili hemijsko oštećenje.Pojava inflamatorne reakcije 48 sati i više nakon ekspozicije. Promene su lokalizovane na mestima koja su najviše izložena štetnostima (šake. II .hladnoći.Nekroza kože I . Reakcija nastaje na mestu kontakta jasno ograničena od okolne zdrave kože. već pri prvoj ekspoziciji. Usled duže izloženosti kože dejstvu agenasa dolazi do sumiranja dejstva i smanjenja otpornosti kože. Imaju kumulativno dejstvo dovodeći vremenom do iscrpljivanja i smanjenja odbranbenih sposobnosti kože.Dovode do inflamatornih promena pri ponovljenim ekspozicijama. Može se podeliti na: U težim sučajevima . nekada klinički neprimetno. Koža je difuzno i regionalno izmenjene boje. Tokom iritantne reakcije dolazi do slabljenja funkcije barijere kože. PROFESIONALNE TATUAŽE Nastaje kod akcidentalnog unošenja u kožu u vodi nerastvorljivih čestica baruta.Eksudacije . lice. KUMULATIVNI KONTAKTNI DERMATITS Razvija se kod ponovljenih oštećenja kože nastalih delovanjem iritanasa hemijske i fizičke prirode. BRAZGOTINE KOŽE Javlaju se u vidu ožiljnih promena na mestu traumatskih oštećenja kože. Inflamacija dakle može biti izazvana iritacijom. IMPREGNACIJA KOŽE Najčešće nastaje pri kontaktu sa prašinom ruda i česticama metala (srebro. Iritantna reakcija prethodi Kumulativnom kontaktnom dermatritisu. pri eksplozijama baruta i gasova u rudnicima. Npr. zlato.KONTAKTNA URTIKARIJA Imunološka kontaktna urtikarija Neimunološka kontaktna urtikarija IRITANTNA REAKCIJA Prolazan kratkotrajan ne-ekcemski dermatitis nastao delovanjem slabih iritanasa. prašine i ruda. ATROFIJA KOŽE Nastaje usled dugotrajnog pritiska alata na kožu. Lokalizovana je na otkrivenim delovima tela. nepravilnih su oblika i raznih boja. Javlja se akutna zapaljenjska reakcija koju prati hemijsko oštećenje kože. pri čemu koncentracija iritanasa mora da pređe određeni prag da bi došlo do reakcije. sjajna i neelastična. Uglavnom su lokalizovane na otkrivenim delovima tela (licu) kod livaca. Ožiljci nastaju proliferacijom vezivnog tkiva i obično su glatki. podlaktice. Propilenglikola ili Diakrilata. Npr. Zanimanja sa povećenim rizikom su: Dobavljači hrane Spremači i Čistači Medicinski tehničari Građevinski radnici Frizeri I . Intenzitet reakcije proporcionalan je koncentraciji iritansa i vremenu ekspozicije.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Iritantni kontaktni dermatitis nastaje pri kontaktu kože sa materijama (iritansima) koje oštećuju kožu na ne-imunološkoj bazi. Slabe . sedefasto-sjajni i ispod nivoa kože. ložača i drugih radnika izloženih visokim temperaturama. IV . 221 . arsen). FOTOALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS Profesionalne štetnosti mogu biti iritansi ili senzibilizatori. vrat). Koža je glatka. AKUTNI IRITANTNI DERMATITIS KONTAKTNI Nastaje pri jednokratnom masivnom izlaganju iritansu.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Akutni (toksični) iritantni dermatitis Iritantna reakcija Kumulativni (insult) iritantni dermatitis kontaktni kontaktni Kasna (odložena) iritativnost . alergijom ili delovanjem oba mehanizma istovremeno. Kožne iritanse možemo podeliti na: Jake . KLINIČKA SLIKA Eritema Edem Zapaljenje Vezikule KONTAKTNI DERMATITIS Kontaktni dermatitis predstavlja inflamaciju kože izazvanu direktnim delovanjem fizičkih i/ili hemijskih egzogenih agenasa.ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS III . Najčešće kod nesreća na poslu. živa. kod dejstva Natrijmu-lauril-sulfata.Bule .FOTOTOKSIČNI.

Organski rastvarači X .Plastične materije VIII . hemijskih i drugih sredstava. rastvaraju masti u površnom sloju kože i uklanjaju hidrofilne supstance. III . mehanički. Dermatitis Irritant Contact Allergic Contact II . termičkih.Fotoalergeni DERMATITIS ARTEFAKTA Označava promene na koži koje izaziva sam pacijent (ili u dogovoru sa drugom osobom).parakeratoze. 222 . mesecima pa i godinama. bilo zbog postojanja psihičkog oboljenja.Mehaničari Metaloprerađivači Zemljoradnici i Agronomi Domaćice I .PRVI STADIJUM .Antiseptici i Dezinficijensi II . Koža je suva sa blagim eritemom.Vezikule Edem .Industriska ulja DERMATITIS DETRITIVA (Dermatitis domaćica) Hronični iritantni dermatitis koji nastaje pri ponovljenom kontaktu sa deterdžentima i sapunima. Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis je zapaljenje kože tipa ekcema nastalo usled ponovljenog kontakta senzibilisane osobe sa senzibilizatorom u profesionalnim uslovima.DRUGI STADIJUM .Perivaskularni limfocitarni infiltrat U epidermu .Promene recidiviraju pri svakom izlaganju kože iritansima. ragadama i deskvamacijama i pogodna je za razvoj infekcija i za prodiranje jačih iritanasa ili alergena.Alergeni iz gume IV .Kruste Ako proces traje duže Lihenifikacija Ekskorijacije Patohistološki nalaz Promene slične kao kod alergijskog kontaktnog dermatita. spongioze intracelularni edem.Konzervansi IX . najčešće hemikalije koje iz okoline dolaze u dodir sa kožom. bilo zbog određenih ličnih koristi. Klinička slika Koža je Suva i Dehidrirana Sa Fisurama Patohistološki nalaz U dermu .Biljni alergeni XI . ove materije smanjuju kiselu reakciju površine kože.Medikamenti VI .Može trajati danima. V . Klinička slika Eritem .ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD) Alergijski kontaktni dermatitis je posledica alergijske senzibilizacije na različite materije. Ovaj dermatitis nema profesionalni karakter. Ima karakterističnu lokaciju i kliničku sliku. primenom fizičkih. ETIOLOGIJA Nikl Kobalt Hrom Bakar Arsen Olovo Fluor Zlato Berilijum Fosfor Živa Aldehidi Alkoholi Feonli Oksidansi Akceleratori Antioksidanti Parafenilendiamin Kaučuk Sredstva za vulkanizaciju Aktivatori vulkanizacije Plastifikatori Sredstva za punjenje Derivati nafte Derivati katrana Amini Boje Germicidi Inhibitori korozije Sulfonamidi Neomicin Penicilin Streptomicin Hloramfenikol Epoksiden smole Formaldehidne smole Akrilne smole Etilendiamini Parabeni Bigvandini Tempertin Metali i II .

erozije epitelizuju i nastaje deskvamacija. KOBALT Ima ga u: Cementu. to su mali molekuli koji dobijaju antigena svojstva tek pošto se u koži vežu za proteine ili ćeliske membrane keratinocita i Langerhansovih ćelija. Juvelira Medicinskig osoblja. U profesionalnim uslovima alergijsku reakciju najčešće izazivaju Hapteni. Bojama.čijim prskanjem dolazi do vlaženja.zbog svraba i recidiva. Erozije . Kasira. fisure i naglašen kožni crtež.nastaju sasušenjem prsnutih vezikula. Oslobođeni medijatori Limfokini izaivaju vazodilataciju krvnih sudova – Eritem.AKUTNI OBLIK Eritem Edem Papule Vezikule . KLINIČKA SLIKA Promene na koži javljaju se na mestu kontakta sa alergenom. eritem se povlači. Kruste . Langerhansonove ćelije sa haptenima na svojoj površini migriraju iz kože do regionalnih limfnih žlezda gde dolaze u kontakt sa T-limfocitima što ima za posledicu stvaranje specifične populacije efektornih T-limfocita. suva i zadebljala.HRONIČNI OBLIK Koža je gruba. I . ali nisu jasno ograničene. Češći kod muškaraca i to na prsima i šakama. Mogu se javiti i na osetljivim delovima kože (očni kapci. III . Senzibilizacija je češće kod žena zbog nošenja nakita Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gun. 223 . Blagajnika. Taloženje fibrina i ekstravaskularne tečnosti – Induracija. Pigmentu za emajl.SUBAKUTNI OBLIK Blagi eritem i manje prisustvo vezikula. genitalije). Nema vlaženja. Po smirivanju inflamacije. Ovako nastalo imunološko prepoznavanje može se izgubiti ukoliko prestane ekspozicija. Uljima za rezanje. vezikula i vlaženja. ali je za ponovno uspostavljanje senzibilizacije na isti antigen potrebno mnogo kraća ekspozicija. Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom zahvaljujući stvorenim Memori T-limfocitima mnogo brže i obimnije se produkuju specifični Efektorni T-limfociti koji migriraju u atakovanu kožu gde preko čitavog niza promena karakterističnih za imunološku reakciju IV tipa senzibiliteta izazivaju dermatitis. II . Industriji gume i plastike HROM Ima ga u Cementu.PATOGENEZA Radi se o kasnom tipu preosetljivosti (celularni imunitet) pri čemu pri prvom kontaktu sa alergenom dolazi do senzibilizacije i stvaranja specifičnog imunološkog odgovora koji se pri ponovnom izlaganju istom alergenu aktivira i izaziva dermatitis. U fabrikama niklovanih delova. nema edema.nastaju usled intenzivnog svraba. Dolazi do lihenifikacije . Istovremeno se stvaraju i Memori T-limfociti koji imaju sposobnost pamćenja odgovora na specifični antigen. NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD NIKL Kod: Frizera. gun. kruste otpadaju. Pigmentacije. a moguća je i generalizovana kožna reakcija. Povećanu propustljivost krvnih sudova – Edem.

farmera. kao i ranijim radnim mestima i ukupnom radnom stažu. Urticaria e` facticia . uglavnom hemijskih materija u kožu.Javlja se na mestima delovanje mehaničkih noksi u vidu tačkastih urtika. Klinička slika . Urticaria e` cholinergica .Osećajem napetosti i otoka lokalizovanog na mestu kontakta. hrizanteme i dr.KONTAKTNA URTIKARIJA Tip neposredne kontaktne reakcije koja nastaje penetracijom stranih. frizera. Može biti izazvana: DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA I . licu i nogama. butil). LEČENJE Prestanak ekspozicije inkriminisanom alergenu. Lokalizovan je na rukama.Odlikuje se malim urtikama koje nastaju pri pojačanom znojenju.Nastaje direktnim delovanjem hemijskih materija.prestanak ekspozicije obično dovodi do potpunog povlačenja promena na kože. lepkova. Opis poslova . lale. III . a ako je povremen 2-3 godine. degranulacijom mastocita i oslobađanjem histamina i vazoaktivnih amina. Lična i porodična anamneza . Česta je kod veterinara. Obloge 3% Acidi borici.Nastaje pri kontaktu kože sa vodom.ANAMNEZA Radna anamenza . Promene su češće kod muškaraca i to na šakama. sa detaljnim opisom I .Javlja se na mestima izloženim sunčevoj svetlosti. Ako je stalan ekspozicija treba da da traje najmanje 1godinu. BILJNI ALERGENI Dermatitis mogu izazvati bršljan. mada može nastati i delovanjem fizičkih agenasa na mestu kontakta. otok. drugih vazoaktivnih materija iz mastocita u koži.Akceleratori. Urticaria e` calore (Heat urticaria) .po prestanku ekspozicije koža se ne oporavlja u potpunosti (ostaje izmenjena). II -NEIMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA Etiopatogeneza . Ređe je izazvana aktivacijom komplementa. zatim očvršćivači (Alifatični poliamini) i rastvarači (fenil. EPOKSIDNE SMOLE Osnovni senzibilizatori su monomeri epoksidnih smola (Epihlorhidrin i Bisphenol A). NEKI OBLICI URIKARIJA Pressure urticaria .U cilju isključivanja atopijske konstitucije. rukama i licu. Podaci o aktivnostima van radnog mesta .Materije sa kojima radnik dolazi u kontakt i da li je ovaj kontakt povremen ili stalan (tokom celog radnog vremena). u vidu eflorescencija tipa urtike. farmaceuta. Klinička slika .NALAZ DERMATOLOGA . Javlja se kod . Češći je kod muškaraca. Odlikuje se lokalizovanim urtikarijalnim promenama na koži koje se javljaju od nekoliko minuta do najviše jednog sata nakon kontakta i koje se povlače se za nekoliko sati (najduže za 24-48 sati). PROGNOZA Kod akutnog AKD .U cilju eliminisanja ekspozicije van radnog mesta (hobi). u proizvodnji smola. agronoma i cvećara. radnika u klanicama.Javlja se na mestima izloženih hladnoći u vidu okruglih urtika.Postojanje promena na koži dermatološkog statusa. lakova i dr. Kortikosteroide kreme i masti (Hydrokortizon).TEST EKSPOZICIJE I ELIMINACIJE 224 .baštovana. FORMALDEHIDNE SMOLE Javlja se kod . antioksidansi. II . antibiotici i sedativi. mlekara. što rezultira oslobađanjem histamina i III . Nastaje kao posledica alergijske reakcije prvog tipa.Javlja se na mestima lokalnog pregrejavanja kože. narcisi. Aquagenic urticaria .Nastaje kao odgovor senzibilisanog organizma na prisustvo specifičnog alergena.koja obuhvata: Potvrda iz preduzeća o dužini radnog staža na radnom mestu gde su se promene javile. Kod hroničnog AKD . mesara. tendencija širenja promena u okolinu. Urticaria e` solaris (Light urticaria) .Javlja se na mestima mehaničkog pritiska.GUMA U proizvodnji gume . Urticaria e` frigore (Cold urticaria) .Tekstilnih radnika. parafenilendiamin.Svrab.IMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA (IgE zavisna) Etiopatogeneza .

IV . Za ispitivanje kontaktne urikarije test se izvodi ubodom kroz inkrimisanu materiju aplikovanu na kožu. KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA KONTAKTNI DERMATITIS Da radnik radi na poslovima i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz o ekspoziciji). Testovi za utvrdjivanje imunološke sposobnosti organizma. .TESTOVI ZA OCENU FUNKCIONALNOG STANJA KOŽE Test alkalne rezistencije. Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima.Izvodi se na sličan način kao i Prik test samo što se vrši grebanje umesto uboda. Cold urticaria (left and centre).Cholinergic urticaria (left). Postoje standardne serije epikutanih testova koje uključuju najčešće alergene iz životne sredine i specifične serije za datu industrisku granu ili zanimanje. Test alkalne neutralizacije. ↓IgA.Preosetljivost ranog tipa (Tip I) .IgG za reakciju Arthusovog tipa. Intradermalni test (Prick test) Test ubodom. koristi se za potvrdu osetljivosti osobe kod koje postoji. Test blastne transformacije limfocita Test inhibicije migracije makrofaga Test inhibicije migracije limfocita Testovi za utvrdjivanje atopijske konstrukcije (↑IgE.DOPUNSKA ISPITIVANJA V . Dermographism (centre and right). odmoru ili drugom radnum mestu i ponovno pogoršanje pri reekspoziciji. Heat urticaria (right). VI .Specifična IgE senzibilizacija ili . RECIDIVANTNA URTIKARIJA 225 . Pojava recidiva ili pogršanja oboljenja sa ekspozicijom. Scratch test .IMUNOLOŠKI TESTOVI Epikutani test (Patch test) Najadekvatnija metoda za otkrivanje i potvrdu kontaktne reakcije. smirivanje ili potpuno isčezavanje promena kada je radnik na bolovanju. smanjena sposobnost fagocitoze).

Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija.Modernizacija tehnologije.Oboljenja kože i alergijska oboljenja kod budućeg radnika ili u članova njegove porodice su kotraindikacije za zapošljavanje na radna mesta na kojima postoji ekspozicija materijama koje na kožu deluju iritativno ili alergogeno. onda obolelu osobu treba isključiti iz kontakta sa materijama na koje je utvrdjena senzibilizacija. automatizacja. radnik nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. Medicinske mere zaštite .sa senzibilizacijom na nespecifične alergene i kožnim promenama on nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. rukavice. SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE Kategorija Očtećenje (%) I 0-9 Komentar Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA Profesionalna orijentacija . mada izloženost određenim agensima može privremeno da uveća ograničenje. radna sposobnost nije umanjena. zatvoreni sistemi transporta. Postoji ograničenje u obavljanju nekoliko uobičajnih dnevnih aktivnosti. Klinićka slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima. štitnici.Da radnik radi na poslovma i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim materijama (dokaz o ekspoziciji). mehanizacija. a ako se jave teški recidivi. Postoji ograničenje u obavljanju par uobičajnih dnevnih aktivnosti. Tehničke mere . fabrički listovi i dr. Ako nije utvrđena specifična senzibilizacija. uključujući povremeno do konstantno kućno lečenje. II 10-24 III 25-54 IV 55-84 V 85-95 226 . Postoji ograničenje u obavljanju većine uobičajnih dnevnih aktivnosti. Kod radnika kod kojih je utvrdjena senzibilizacija na specifične alergene ali bez kliničkih manifestacija na koži. korišćenje zaštitnih krema.Odeća.ostaviti ga na istom radnom mestu uz maksimalnu primenu mera zaštite i redovnu lekarsku kontrolu. Postoji ograničenje u obavljanju većeg broja uobičajnih dnevnih aktivnosti. maksimalna čistoća radnog prostora. kao i sa srodnim materijama. dobra ventilacija. Individualne mere . Postoji ograničenje u obavljanju velikog broja uobičajnih dnevnih aktivnosti uključujući i periodično kućno lečenje. Znaci i simptomi su prisutni ili periodično prisutni. obuća. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD KONTAKTNOG DERMATITA Ako su ispunjeni svi uslovi za verifikovanje oboljenja kao profesionalnog.Filmovi. brošure. a verifikovane su kožne promene može se postupiti dvojako: Ukoliko radnik nije atopičar . Ukoliko je radnik atopičar . plakati. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. redovno pranje ruku. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. Ako dođe do lakšeg pogoršanja ponoviti alergološko testiranje. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Nije potrebna nikakva terapija ili periodična terapija.Sistematski i periodični pregledi radnika na ugroženim radnim mestima. Edukacija radnika .

te ozleđuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje. Pri tom je jedan faktor uvek dominantan i on se obično uzima kao jedini uzrok povrede na radu. građevinarstvu i poljoprivredi. U vezi sa korišćenjm prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na zdravstvenu zaštitu.Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj. Definicija u zakonu o osnovnom penziskom i invalidskom osiguranju . Bez obzira na veliki broj faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu oni se šematski mogu podeliti u dve velike grupe Uzroci u kojima dominira ljudski faktor Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine DEFINICIJA POVREDA NA RADU Heinrichova definicija . Letavetova definicija .Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta. koji može ali ne mora imati za posledicu povredu na radu ili veću materijalnu štetu. Kao povreda na radu priznaje se i povreda nastala: Pri obavljanju posla na koje radnik nije raspoređen ali koje obavlja u interesu svog poslodavca. UZROCI POVREDA NA RADU Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku povrede na radu i u najvećem broju slučajeva postoji istovremeno dejstvo više njih. Najveći broj povređenih je u šumarstvu. U vezi sa korišćenjem prava na raspoređivanje tj. a da se za celu populaciju nalazi na trećem mestu posle KVS i malignih oboljenja. vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran. Pri dolasku na posao ili povratku sa posla ako pri tom koristi najkraći put. a jedan broj radnika nije više sposoban da obavlja poslove na svom radnom mestu. osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. odnosno radnom kampu ili takmičenju.PROFESIONALNI TRAUMATIZAM Povređivanje uopšte predstavlja ozbiljan sociomedicinski i ekonomski problem. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim. LJUDSKI FAKTOR O značaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije kao što su: Domino teorija 227 . Istovremeno broj smrtnih povreda nije bitno smanjen. kao i na svim drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. građevinarstvu i poljoprivredi. pri tom povređivanje u saobraćaju ima vodeću ulogu. iznenadnim opterećenjima tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Razlog za ovo je verovatno smanjenje obima proizvodnje i neredovno prijavljivanje povreda. Da bi uzrok povrede na radu bio adekvatno definisan neophodno je da u tome učestvuju: Lekari specijalisti medicine rada ili ordinirajući lekar. zatim vodoprivredi.Povreda na radu predstavlja neočekivani događaj koji na organizam vrše faktori čije dejstvo dolazi spolja. Potrebno je u svakom preduzeću stalno pratiti povređivanje i na osnovu dobijenih rezultata predložiti mere prevencije. Broj povreda na radu sa smrtnim ishodom najveći je u vodoprivredi. fizičkim ili hemijskim dejstvom (akutna trovanja). Zbog povreda na radu svake godine se izgubi veliki broj radnih dana. Isprepletanost različitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo je često takvo da je teško definisati pravi uzrok povrede. a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje. Pored termina povreda na radu u upotrebi je i termin nesreća na radu ili nesrećni slučaj koji imaju šire značenje i označavaju svaki iznenadni neočekivani događaj. Povrede na radu su češće kod muškaraca što se objašnjava time da muškarci u većem broju obavljaju poslove na kojima postoji opasnost od povređivanja u odnosu na žene. Broj povreda na radu u našoj zemlji stalno je rastao do osamdesetih godina nakon čega je usledio period stagnacije do 1985 a zatim pad broja povređivanja. kao i na službenom put. Smatra se da je povređivanje vodeći uzrok smrti za populaciju do 37 godina života. naglim promenama položaja tela. inženjer zaštite na radu i neposredni rukovodilac radnika. Poznavanje nesrećnih događaja bez posledica veoma je važno u prevenciji nesrećnih slučajeva sa posledicama nažalost evidencije o ovim događajima najčešće nema. Na omladinskim radnim akcijama. zaposlenje na posao sa punim radnim vremenom. zatim saobraćaju. U akcijama spasavanjan i odbrane od elemntarnih nepogoda i nesreća U vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje. materije.

• Faktori ponašanja. Međutim. Autori su pošli od zapažanja da se ljudi međusobno razlikuju po tzv. nebezbedno rukovanje mehaničkim i fizičkim štetnostima. Sled faktora nezgode je sledeći: poreklo i društveno okruženje. Njihovi uzroci su nezavisni jedan od drugog. ona ipak predstavlja korisnu pokretnicu za dalju diskusiju i temelj za buduća istraživanja (39). uzroci nezgode na radu. obično postoji težnja da se očigledni i na prvi pogled jasno prepoznatljivi simptomi predstave kao uzroci nezgode a da se pravi uzroci zanemare. gde su uključeni faktori koji se odnose na radnike kao što je neprikladan karakter. Prema ovoj teoriji sve nezgode se tretiraju kao „Božije delo“ i insistitra se na činjenici da se nezgode ne mogu sprečiti. Na isti način će i uklanjanje jedne domine u redu poremetiti tok padanja. 1. vršeći ispitivanje i merenja Teorija o čisto slučajnom događanju nezgoda Prema teoriji o čisto slučajnom događanju nezgoda svako od zaposlenih radnika ima jednake šanse da doživi nezgodu. Glavni doprinos ove teorije je da ukaže na činjenicu da gotovo nikada. koreniti. 228 . 5. Višestruko uzročna teorija Višestruko uzročna teorija proizilazi iz domino teorije. • Prva povreda koja nastaje slučajno stvara kod povređenog određenu sklonost da će se više puta povređivati. Predlaže se petofaktorni sled događaja u kojem svaki prethodni faktor pokreću sledeći korak u padanja domina koje se odvija u nizu prema sledećem redosledu. greške radnika. Oni ukazuju na “neujednačenu početnu tendenciju prema povredama”. Prema ovoj teoriji doprinoseći faktori mogu da se grupišu u sledeće dve kategorije. Njihovi stavovi su sledeći: • Povrede na poslu su slučajnog karaktera. Doprinos ove terorije je veoma mali ali ipak doprinosi razvoju preventivnih akcija za izbegavanje nezgoda. uzroka i dubljih uzročnika i da izvesna kombinacija istih doprinosi nastanku nezgoda. Green Wood i Marbe su 1919. 2. a ukazuje na simptome koje je potrebno prepoznati da bi se razumeo pravi uzrok nezgode na radu. Uklanjanje jednog faktora će sprečiti nezgode i posledične povrede. Tako na primer. 10% nebezbednim akcijama i 2% „Božjom voljom“. godine postavili hipotezu o individualnoj predispoziciji ka povređivanju. godine upotrebili termin "sklonost nezgodama". Ova teorija nije opšte prihvaćena. ili izuzetno retko. Farmer i Chambers su prvi 1926. Istraživači nisu u mogućnosti da dokažu ovu teoriju zato što je najveći broj istraživačkog rada bio loše vođen i največi broj nalaza je protivurečan i ne dovodi do validnih zaključaka. nedostatak znanja i neadekvatni fizički i mentalni uslovi. neoprezni pokreti i akcije ili nebezbedni uslovi su samo neposredni simptomi. zastarelost opreme koja se koristi i opasne i nebezbedne procedure. "sklonosti prema nezgodama ". Jednostavno pouzdana teorija Jednostavno pouzdana teorija se bazira na činjenici da radnik koji je već doživeo nezgodu ima veće ili manje šanse da ponovo učestvuje u nezgodi u budućem radu u poređenju sa ostalim radnicima.Prema domino teoriji 88% svih nezgoda uzrokovano je nebezbednim ponašanjem radnika. Doživljena nezgoda ga ili predisponira ka novim ili štiti od novih nezgoda. 4. ona može imati i pozitivan učinak tako da se takva osoba više ne povređuje. To dalje znači da ne postoji nikakva zakonitost nastajanja nezgoda. Smatra se da kada bi ova teorija čak bila podržana i nekim empirijskim dokazima. • Ljudi se među sobom razlikuju u odnosu na sklonost ka povređivanju. Ova hipoteza ima najveći broj pristalica. Teorija o simptomima i uzrocima Teorija o simptomima i uzrocima nezgoda je više upozorenje nego teorija. Sklonost ili afinitet povređivanju je determinisana određenim faktorima u čijem delovanju i odnosima postoje zakonitosti. koji uključuju neprikladno rukovođenje opasnim procesima rada. Teorija sklonosti ka nezgodama Teorija sklonosti ka nezgodama podržava činjenicu da u datoj grupi radnika postoje određeni radnici koji su skloni nezgodama na radu. oštećenje i povrede. • Faktori životne sredine. 3. a distribucija povreda bi imala raspodelu koja odgovara Poisonovoj distribuciji frekvencija. ali predpostavlja da za jednu nezgodu postoji mnogo dodatnih faktora. Prvi istraživači. To se može postići uklanjanjem ključne domine u nizu pod rednim brojem 3. nezgoda nastaje kao rezultat pojedinačnog uzroka ili radnje. Teorija predispozicije ili individualne sklonosti povređivanju Ideja sklonosti povređivanju je poslednjih decenija veoma naglo evoluirala. oni ne bi imali statističku značajnost. nezgoda. ali ne i pravi. Kada se analizira nezgoda na radu. Mada autor nije potvrdio svoju teoriju činjenicama.

odnosi u socijalnoj sredini. psihomotorna orijentacija. nezrelost. Schulzinger smatra da postoje predisponirane osobe za nezgode i to su po pravilu mlađe. nemaju stabilan položaj u grupi i na radnom mestu. koordinacija pokreta. sebičnost i niska frustraciona tolerancija. spretnost prstiju šake. Mc Farland smatra da je sklonost nezgodama privremena pojava. Radi se trajnim svojstvima ličnosti. Ako u procesu rada nastupi kočenje “ideje sigurnosti” usled zamora. slabo adaptirane osobe koje usmeravaju svoju agresiju na način koji rezultira nezgodom. a da su njeni nosioci obično neprilagođene i asocijalne. one su prepuštene same sebi. Predispoziciju povredama jedan broj autora je pokušao da objasni teorijom uslovnih refleksa. rigidnost. Hakkinen izvodi zakjlučak po kome je sklonost nezgodama potencijalna lična osobina koja predodređuje pojedinca da stalno ili povremeno čini više nezgoda. a može biti voljne prirode. Takve osobe imaju nesvesnu želju da kažnjavajući sebe kazne svoje pretpostavljene. Fleishman je obavio obimna istraživanja i dobio je 11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike: preciznost. nepoštenje. • U treću grupu spadaju povremeno teško predvidivi. Najčešće se radi o insuficijencijama psihološke. nebrižljivost. antagonizam prema autoritetu. van volje svesti. impulsivnost. izopačena percepcija života. vozačko . urođene sposobnosti. • U drugu grupu spadaju relativno trajna krizna stanja. Slokombe i Bingham su utvrdili da su sledeće varijable u neposrednoj vezi sa nezgodama: nekooperativnost. emocionalna nestabilnost. vreme reakcije. Meninger smatra da u osnovi motiva i sklonosti nezgodama i povređivanju egzistira agresija kao trajno svojstvo ličnosti. Pedstavnici teorije uslovnih refleksa ističu da je najčešći uzrok povrede jedan “pokret” koji je učinio povređeni. Teorija psihološke klime Ova teorija je i danas aktuelna tako da mnogi autori nalaze pozitivnu korelaciju između pojedinih 229 . To su one ličnosti čije potrebe nisu zadovoljene u detinjstvu ili u odraslom dobu. pa i u saobraćaju. On je utvrdio faktorsku strukturu ličnosti sklone nezgodama. agresija. nepovoljne navike i stavovi. odnosno autoagresija sa nesvesno motivisanom potrebom za samokažnjavanjem ili instinktivnom željom za smrtnim ishodom. koji mogu biti nasledni i stečeni. telesne ili organske prirode koji značajno umanjuju vozačku i radnu sposobnost. psihopatske tendencije. stresna stanja dakle faktori koji se vremenom polako menjaju kao što su edukativno kulturalni faktori. Oni smatraju da su neprihvaćena “ odbačena” lica u grupi sklona povredama. radno i životno iskustvo. svojstva ličnosti. relativno trajne faktore koji se vremenom mogu menjati i fluktuirajuće faktore sa ograničenim vremenskim trajanjem. asimilovan od nekontrolisanog uslovnog refleksa. radne navike. Psihomotorne sposobnosti radnika mogu predisponirati čestu pojavu povreda na radu. iznenadni činioci kao što su nagle promene raspoloženja i stresno stanje. procena kontrole. neprilagođenost. brzina pokreta ruku. nedostatak samouvida. koje ih čine sklonim povredama skoro u svakom zanimanju. potreba za samokažnjavanjem koja se često realizuje kao relativno trajna osobina kroz nezgode i povređivanje. žele da su cenjene i voljene. Utvrđen je visok stepen povezanosti između povreda na radu i individualnih karakteristika ličnosti kao što su: agresivnost. nedostatak samokontrole i discipline. nezadovoljstvo. One traže svoje mesto u grupi. švajcarski i američki psihoanalitičari govore o nezgodama kao o "obliku ublaženog suicida" odnosno o "tendenciji koja usmerava ka rešavanju svih problema putem akcidenta". osećaju se nesigurnim. Alexander i saradnici smatraju da je jedna od naglašeno akcidentogenih potreba u stvari. Nepopularne osobe u grupi pokazuju povećanu sklonost povređivanju. ali se najčešće nalazi u okviru uslovnih refleksa koji imaju važnu ulogu u mehanizovanom radu. može doći do “kobnog pokreta” i stvaranje okolnosti za nastajanje povrede. Neki savremeni francuski. “Kobni pokret” je izraz automatskih refleksa. nepromenjivi u toku dugog vremenskog perioda. alkoholisanosti. tako i nesigurnih vozača i radnika. To je u stvari “kobni pokret” koji se nalazi na granici svesti i podsvesti. Na osnovu tih rezultata sastavio je validnu bateriju testova za uspešnu selekciju kako sigurnih. Predstavnici sociometrijske škole na čelu sa Morenom sklonost povredama pokušavaju da objasne koncepcijom o grupnoj dinamici. radni staž . adolescentna kriza. odnos prema autoritetu. neodgovornost. emocionalna i socijalna nezrelost. stabilnost pokreta i sposobnost gađanja. Na osnovu karakteristika ličnosti sklone nezgodama. emocionalno i socijalno nedovoljno zrele ličnosti. odnosno ponašanjem grupe prema pojedincu i ponašanjem pojedinca prema grupi. manuelna sposobnost. krizna stanja i bolesti. životna dob. sve faktori su svrstani u tri grupe: • Prvu grupu čine konstantni faktori otporni na promene. On smatra da individualni psihološki i fiziološki faktori koji doprinose fenomenu sklonosti nezgodama čine tri relativno zasebne grupe: konstantne faktore. Smatra se da neke osobe poseduju psihofiziološku predispoziciju da im se dogode nezgode. destruktivnost. Sklonost ka nezgodama imaju one osobe koje moraju da stalno potiskuju agresivnost prema pretpostavljenima i autoritetu.faktora koji potenciraju individualnu "neotpornost" prema nezgodama.

mašine za obradu metala. aerosoli. raspoloženje. netolerantne.Do povređivanja može doći ukoliko pojedine faze tehnološkog procesa nisu usklađene. poljoprivredne mašine i dr. mašina itd. pa se pri PREMA MATERIJALNOM UZROČNIKU Mašine . Faktori radne okoline . Jak ego podrazumeva ličnost koja uspešno kontrološe svoje impulse i tolerantna je. ukoliko postoji ukrštanje puteva. radu čine greške i propusti koji za posledicu mogu imati povređivanje. dovode do zabrinutosti.psihofizioloških karakteristika radnika (narav. Teorija nesvesne motivacije Na osnovu ove teorije osobe sa naglašenim i jakim egom se smatraju znatno bezbednijim i pouzdanijim radnicima i učesnicima u saobraćaju od osoba sa slabim egom. nerešeni problemi. Pored toga loša organizacija rada može dovesti do zamora i premora koji često dovodi do povređivanja. postaje nemaran i netačan na poslu. Loši međuljudski odnosi u kolektivu dovode do stvaranja nezadovoljstva kod radnika. Alkoholisanost radnika . ukoliko pri grupnom radu ne postoji sinhronizacija posla itd.Radnici često zanemaruju ova uputstva i mere zaštite verujući da će tako lakše i brže obaviti posao što često dovodi do povređivanja čak i sa smrtnim ishodom. što sve može da dovede do brojnih grešaka koje u određenoj situaciji dovode do povreda. buka. neadekvatna osvetljenost. klizavost podova..pogonske. udar o .. svadljive i sa uvek prisutnim konfliktima. radniku se čini da ga neko iskorišćava.U oko 15% slučajeva • Pad predmeta • Hodanje po. upotreba tz. Loša organizacija rada . drveta.Retko se navodi kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se smatra da je veoma bitan faktor u nastanku povređivanja. anksioznost) i povreda .Bolest. Mnogi faktori iz životne i radne sredine mogu da dovedu do privremenog smanjenja sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na radu: Neharmonični odnosi u porodici . KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU PREMA NAČINU NASTANKA • Pad lica . Psihički stres i preopterećenost dovode do kratkotrajnog bloka prijema informacija i reagovanja što može rezultirati saobraćajnom nezgodom i povredom na radu. su faktori iz radne sredine koji mogu dovesti do povređivanja Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera zaštite . pare i gasovi. sudar sa predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) Najčešće u oko 32% • Uklještenje u jednom predmetu ili između više predmeta • Preterano naprezanje ili pogrešni pokreti • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Ekstremne temperature • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Električna struja • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Štetne materije ili radijacija • Ostali načini nastanka povreda na radu koji nisu nabrojani na drugim mestima FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE Američki psiholozi smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći. razdražljive. navike. Teorija izloženosti pritiscima i stresnim situacijama Osnovne postavke ove hipoteze su da stres i ekspozicija nepovoljnim životnim situacijama i pritiscima socijalne i fizičke sredine smanjuju radnu efikasnost i povećavaju sklonost organizma prema nezgodama i povređivanjima.. Razvojna teorija ličnosti Prema ovoj teoriji emocionalno nezrele osobe sa neprilagođenim i asocijalnim ponašanjem koje nije u skladu sa pravnim i moralnim normama su češći izazivači saobraćajnih nezgoda i češće se povređuju na radnom mestu. uređaja i alata. rad na otvorenom. promene odnosa prema radu. Osobe sa slabim egom su impulsivne.. potištenosti i napetosti radnika što ima za posedicu smanjenje koncentracije i promenu načina ponašanja. zakrčenost radne sredine.. svađe i dr. Neki autori su utvrdili da levoruki vozači i radnici češće izazivaju nezgode od onih koji pretežno koriste desnu ruku . jer je to nabolji način za sprečavanje povreda. zbog čega treba raditi na ergonomskim rešenjima uređaja. otvorenih alata. 230 . Savremeno tumačenje teorije o potrebi za samokažnjavanjem kao uzroku saobraćajnih nezgoda se nalazi u radovima autora koji smatraju da povrede na radu i saobraćajne nezgode često predstavljaju oblik realizacije samoubilačkih tendencija . neraspoloženja..Tehnička neispravnost i neadekvatna kontrola mašina. prenosioci.

Sredstva za transport i vertikalni prenos razna prevozna sredstva, dizalice, viljuškari i sl. Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom, rashladni uređaji, električne instalacije, peći i dr. U 20% Materijal, supstance i radijacija eksplozivi, prahovi, gasovi, tečnosti, hemikalije, radijacije. U 36% Radna sredina - spoljašnja, unutrašnja, podzemlje. U 16% slučajeva Ostali uzročnici koji nisu nabrojani na drugim mestima - životinje, životinjski proizvodi Uzročnici koji nisu nabrojani usled nedostatka potrebnih podataka

• •

Ostali razlozi Nepoznato

PREMA LOKALIZACIJI POVREDE
Glava - U 19% Vrat Trbuh - U 7% Gornji udovi - U 43% Donji udovi - U 29% Više mesta Opšte povrede- npr. trovanja Neodređena lokalizacija

PREMA UZROKU POVREDE
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Neispravnost mašina i drugih uređaja Poremećaj normalnog tehnološkog procesa Neispravnost ručnog alata na mehanički pogon Neispravnost električnih uređaja i instalacija Neispravno izgrađene, opremljene ili neuredno održavane radne prostorije i radilišta Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i ventilacija, nezdrava atmosfera, buka Zakrčenost radilišta, naročito prolaza za ljude - U oko 6,6% slučajeva Neispravnost transportnih puteva Nedostatak zaštitnih naprava ili njihova oštećenja Nedostatak, neodgovarajuća ili neispravna lična zaštitna sredstva - U oko 11% slučajeva Viša sila (Elementarne sile) Neracionalan ili nesiguran način rada pojedinca - U 28% slučajeva Loša organizacija rada Zamor zbog prekovremenog rada, brzog tempa rada, nekorišćenje odmora u toku rada - U 21% Nedostatak opšte kontrole posebno pri opasnima radovima Nedostatak odgovarajuće profesionalne spreme stečene školovanjem Nedostatak odgovarajućeg profesionalnog iskustva Kršenje propisa o sigurnosti Akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, alkoholisanost Zamor zbog načina dolaska na posao i odlaska sa posla Zamor zbog nedovoljnog odmora u slobodno vreme Lični stav radnika prema poslu koji radi u preduzeću Brige i razni konflikti radnika Psihičke osobine i nedostaci

PREMA PRIRODI POVREDE
• Prelomi (U 9% slučajeva) • Iščašenja • Uganuća (U 10% slučajeva) i nategnuća • Komocije i ostale unutrašnja povrede • Amputacije i enakulacije • Laceracije (U 35% slučajeva) i otvorene rane • Površinske povrede • Kontuzije (U 26% sulčajeva) i prignječenja • Opekotine • Akutna trovanja i intoksikacije • Posledice spoljašnjih faktora (promrzline, sunčanica, toplotni udar, i dr.) • Davljenje i ugušenje • Povrede zbog delovanja električne struje • Štetne posledice radijacije • Oštećenje stranim telom ušlim kroz otvor • Višestruke povrede razne prirode

PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA
Mere prevencije profesionalnog traumatizma su različite, shodno brojnim uzrocima koji ih ih zazivaju. Stav američkih psihologa je da su u prevenciji bitna ergonomska rešenja mašina, alata, uređaja i okoline dok se psihofizičke karakteristike radnika (ljudski faktor) stavljaju u drugi plan. Najznačajnije mere prevencije profesionalnog traumatizma jesu: TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Izbor tehnološkog procesa, mašina, uređaja i alata kao i održavanje i kontrola njihove ispravnosti Zaštita od delova mašina i alata koji mogu da izazovu povredu. Mehanizacija, automatizacija i robotika Adekvatna mikroklima i osvetljenost

231

Svođenje fizičkih i hemiskih štetnosti u granicama dozvoljenih normi, nivoa i koncentracija ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITIE Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan ritam i način rada i odmora, mikropauze u toku rada Eliminisati faktore koji mogu ubrzati nastanak zamora, učiniti rad monotonim i izazvati nezadovoljstvo. MEDICINSKE MERE PREVENCIJE Profesionalna orjentacija i selekcija Usmerava učenike na zanimanja za koja imaju sklonosti Prethodni i periodični pregledi Obezbeđuju da svaki radnik radi na onom poslu na kome će svojim sposobnostima moći da odgovori zahtevima radnog mesta Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukaže radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu zaštitu i na posledice nepostojanja ili nepoštovanja mera zaštite. PROFESIONALNI TRENING I STICANJE VEŠTINA Sticanje određenog iskustva neophodno je na početku svakog posla, kao i slučaju promene mašina, uređaja i alata sa kojima treba raditi. NEGOVANJE DOBRIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA U KOLEKTIVU Doprinosi bezbednosti na radu naročito ako postoji povezanost tehnološkog procesa, grupni rad i slično. SOCIJALNE MERE ZAŠTITE Ishrana radnika u toku rada, prevoz, pomoć u čuvanju i školovanju dece, rešenje stambenog pitanja itd. Preduzimanje mera u cilju smanjenja upotrebe alkohola u toku rada. PRIMENA MERA LIČNE ZAŠTITE Bez primene ovih mera obavljanje pojedinih poslova je veoma rizično. Lična zaštitna sredstva treba da odgovaraju nameni, da se održavaju, kontrolišu i zanavljaju.

Konvencija broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu Direktive Evropske zajednice Minimalni standardi za upotrebu mašina, opreme i instalacije Minimalni standardi za upotrebu lične zaštitne opreme Minimalni zaštitni i zdravstveni zahtevi za rad na pokretnim ili privremenim gradilištima Minimalni zahtevi koje treba primeniti za poboljšanje zaštite i zdravlja radnika u industrijama Minimalni zahtevi za obaveštenje o zaštiti i zdravlju na radnom mestu Minimalni bezbednosni i zdravstveni uslovi koje treba da ispuni radnik da bi koristio LZS Minimalni zdravstveni i sigurnosni uslovi za rad sa teškim teretima

DOMAĆI PROPISI
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o opštim merama i i zdrzaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgoda na radu Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitinim merama pri radu Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu Pravilnik o vođenju evidencije iz zaštite na radu

TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Saobraćajne nezgode kao individualna i masovna negativna pojava, postale su veoma ozbiljan problem savremenog sveta. U svetu se godišnje dogodi preko 50 miliona saobraćajnih nezgoda, a do danas je poginulo preko 20 miliona osoba, a 15 miliona je nesposobno za bilo kakav rad. U saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju mladi od 15-25 godina. Saobraćajna nezgoda (SN) podrazumeva nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica izgubilo život ili bilo povređeno ili je izazvana materijalna šteta. Evropska komisija WHO definiše smrtne povrede u saobraćaju kao one zbog kojih je smrt povređenih nastupila u toku 30 dana od povređivanja.

PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU MEĐUNARODNI PROPISI
Konvekcija broj 12 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi Kovencija broj 17 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva pri radu Konvencija broj 32 o zaštiti dokera od nesreća na poslu Kovencija broj 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti

232

Vrste saobraćajnih nezgoda: • sudar vozila na putu • nezgode bez sudara vozila na putu • sletanje vozila sa puta Struktura izvršilaca SN: • 2/3 vozači motornih vozila, biciklisti, vozači mopeda, traktora i zaprežnih kola, • 10% pešaci Žene su u 18% vozači, a izvršioci SN u 6% slučajeva.

Uticaj bolesti Ishrana vozača Uticaj bioritma vozača Uticaj odeće i obuće II - OBJEKTIVNI FAKTORI Društveni faktori (Društeveno ekonomska kretanja) Tehnički faktori (Vozilo, Put, Bezbednosna oprema) Prirodni faktori (Klimatski i Geografski)

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)
SN nastaju kombinovanim delovanjem velikog broja faktora pri čemu je jedan faktor uvek dominantan (Neposredni uzrok SN), a ostali su pomažući faktora. Uzrok SN - Je faktor koji neposreno izaziva nastanak SN npr. uticaj alkohola. Uslovi za nastanak SN - Stvaraju ambijent, asistiraju i olakšavaju dejstvo neposrednog uzroka SN npr. loši klimatski uslovi ili društveni uslovi (ekonomski, kulturni i dr.) Povod za nastanak SN - Su spoljni uticaji koji utiču na ponašanje. npr žurba, prisustvo neke osobe i dr. Pomažući faktori - Su faktori koji održavaju uzroke nezgoda. npr. neefikasan sistem pripreme ljudi za saobraćaj, loš sistem selekcije vozača, loše održavanje vozila i puteva, niska saobraćajna kultura i dr. Da bi došlo do SN neophodno je da istovremeno deluje određeni sklop faktora dovoljan da u određenoj saobraćajnoj situaciji izazove nezgodu. Faktori koji izazivaju nastanak SN mogu se podeliti prema vremenu delovanja na Stabilni - Koji se ne menjaju u dužem vremenskom periodu (Tehnički elementi puta, Struktura ličnosti) Vremenski zavisni Promenjivi (Pouzdanost vozila, Stanje puteva, Godine starosti, Iskustvo) Kratkotrajni - (Uticaj akohola, Zamor, Klimatske prilike) Uzroci SN najčešće se dele na SUBJEKTIVNI FAKTORI Starost vozača Vozačko iskustvo Pol vozača Socijalno-demografska obeležja Telesna konstitucija Psihološke osobine i karakteristike Sposobnost vozača Uticaj alkohola Uticaj lekova Uticaj zamora i premor Uticaj pušenja

SUBJEKTIVNI FAKTORI
STAROST VOZAČA
MLADI VOZAČI Mladi ljudi imaju dobre fizičke i psihofiziološke preduslove, dobre perceptivne i reakcione sposobnosti, ali im nedostaje rutina, iskustvo, izdiferencirana struktura ličnosti i veština, koja bi im omogućila dobru procenu i snalaženje u složenim saobraćajnim situacijama. Kod mladih ljudi postoji nesklad između samopouzdanja, subjektivnih sposobnosti i tehničkih mogućnosti vozila. Kod njih je češće prisutna nekritičnost, sklonost ka avanturizmu, nepromišljenost, neobuzdanost, plahovitost i želja za isticanjem, zbog čega često voze neprilagođenom brzinom. Ljudi malđi od 20 god. znatno češće izazivaju saobraćajne nesreće od vozača koji su stariji od 60 godina. STARI VOZAČI Sa starenjem dolazi do opadanje svih psihofizičkih sposobnosti, čime se može objasniti činjenica da vozači stariji od 50 godina znatno češće izazivaju i stradaju u SN. Opadaju čulne sposobnosti pre svega vida, sluha i ravnoteže (vreme reakcije na akustičke i vizuelne draži je znatno duže, samnjuje se oštrina vida, adaptacija na zasenjivanje itd.). Opada sposobnost koordinacije pokreta, ispravnost i brzina reagovanja kao i smišljenost postupaka. Često dolazi do duševnih promena pa i psihijatriskih oboljenja (demencija, melanholija, psihoze) kao i promene u karakternom i intelektualnom pogledu. Skleroza krvnih sudova CNS-a otežava shatanje, rasuđivanje i pamćenje. U starosti se javljaju oboljenja degenerativnog tipa, oboljenja zglobova, dijabetes, loša cirulacija, zbog kojih se često uzimaju lekovi od kojih neki dodatno umanjuju sposobnost upravljanja motornim vozilom. Stari ljudi teško prihvataju novine koje nameće savremeni saobraćaj. Sa druge strane stariji vozači su emotivno stabilniji, zreliji, tolerantniji, manje skloni riziku,

233

realniji u procenjivanju, strpljiviji, sistematičniji, kritičniji, odgovorniji i imaju veliko iskustvo. Smanjenje funkcionalnih kapaciteta strariji ljudi mogu donekle konpenzovati npr. Izbegavanje vožnje noću i u lošim vremenskim uslovima, po lošem putu, ređe konzumiranje alkohola, pažljivija vožnja i dr.

VOZAČKO ISKUSTVO
Nedostatak ili nedovoljno vozačko iskustvo predstavlja čest uzrok SN pri čemu je posebno kritičan period tokom prve godine vozačkog staža. Posle 5 godina kontinuirane vožnje ne bi se moglo govoriti o postojanju nedovoljnog vozačkog iskustva. Sa većim vozačkim iskustvom se poboljšava kvalitet opažanja, shvatanja i prilagođavanja uslovima u saobraćaju, a perceptivne funkcije se razvijaju. Iskusniji vozači ređe preduzimaju nepotrebne radnje a pokrete izvode sa većom lakoćomi i preciznošću.

Ekstrovertne osobe Agresivne i Depresivne osobe Neurotske osobe (Anksioznost) Psihopatske osobe Neurolabilne osobe Intelektualno zaostale osobe Osobe sa poremećajem u strukturi ličnosti Asocijalne osobe Osobe sa niskom moralnom odgovornošću Eksplozivne osobe Netolerantne osobe Neuravnotežene osobe Plašljive i kolebljive osobe Preterano smirene osobe Emotivno nezrele osobe Inferiorne osobe

SPOSOBNOSTI VOZAČA
A - SENZORNE SPOSOBNOSTI
Vezano za senzorne sposobnosti najveći značaj za vozačku sposobnost imaju: Čulo vida Čulo sluha i ravnoteže i Pažnja ČULO VIDA Da bi čulo vida moglo da zadovolji sve zahteve intenzivnog saobraćaja neophodni su sledeći kvaliteti: Normalna oštrina vida na oba oka (statička i dinamička) Dinamičku oštrinu vida smanjuju - magla, kiša, treperenje vazduha, osvetljenje, zaslepljenje, zaprljanost šoferšajbne i naočara, defekti u vidnom polju, prostornom vidu, adaptaciji i osetljivost na zableštenje. Nedostaci naočara - Mogu izazvati zableštenje od automobila koji vozi pozadi, mogu se zamagliti, mogu pasti, okvir naočara stvara ispad u vidnom polju, stvaraju težinu na nosu i licu itd Normalna širina vidnog polja na oba oka Širinu vidnog polja smanjuju - Velika brzina kretanja vozila, okvir naočara, okvir šoferšajbne, nisko postavljeno sedište, razna oftamološka i neurološka oboljenja i stanja. Sposobnost dubinskog (stereoskopskog) viđenja Stereoskopski vid podrazumeva mogućnost prosuđivanja dubine i prostornih odnosa u saobraćaju. Posebno je značajan u uslovima gradske vožnje. Sposobnost adaptacije na svetlost i tamu Brzina adaptacije oka na svetlost i tamu varira od osobe do osobe, kao i kod iste osobe zavisno od vremena i situacije (izloženost intenzivnoj svetlosti ili tami u toku dužeg perioda, produžava ovo vreme).

POL VOZAČA
Žene vozači manje učestvuju i stradaju u SN od muškaraca ali su i manje eksponovane. Žene manje vremena provode za volanom u odnosu na muškarce tako da imaju i manje vozačko iskustvo Žene vozači pokazuju veću odgovornost u saobraćaju, disciplovanije su, opreznije, nisu sklone agresivnom ponašanju, ređe voze u alkoholisanom stanju i ređe koriste vozilo za dokazivanje snage i prestiža u odnosu na muškarace. Žene vozači su podložne negativnom uticaju nekih svojih psihofizičkih stanja (perid ovulacije, predmenstrualni i period menstruacije, klimakterični period i trudnoća) koja mogu značajno umanjiti njihovu sposobnost za bezbedno učešće u saobraćaju. Suptilnija fizička konstitucija žene može uticati na povećanje rizika u nastajanju zamora, posebno kada je u pitanju noćna i dugotrajna vožnja.

PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA
Za ponašanje vozača u saobraćaju bitna je uravnotežena kombinacija većeg broja karakteristika ličnosti kao što su temperament, karakter, inteligencija i konstitucija Nemogućnost adaptacije na uslove u saobraćaju može biti posledica nedovoljno razvijenih psihičkih funkcija i neadekvatne strukture ličnosti. Među vozačima koji mogu ugroziti bezbednost saobraćaja spadaju:

234

Zbog nedostatka vitamina A neka lica u sumrak ne vide ili slabo vide (kokošije slepilo). Sposobnost viđenja u uslovima noćne vožnje U uslovima snižene prirodne i veštačke svetlosti kao i pod uticajem prekomernog zableštavanja svetlima vozila ili sunčevim zracima, uslovi za odvijanje saobraćaja se bitno pogoršavaju, što zahteva od vozača normalnu sposobnost adaptacije na tamu, sposobnost brze readaptacije nakon zableštavanja i dobru oštrinu vida pri niskim pragovima osvetljenja. Sposobnost raspoznavanja svih nijansi boja Raspoznavanje boja bitno je za praćenje svetla na semaforu, mada se vozači koji neraspoznaju boje lako orjentišu tako što nauče položaj svetla. Problem može nastati jedino u uslovima smanjene vidljivosti (da bi osoba koja ne raspoznaje boje uočila signal na semaforu intenzitet tog signala treba da bude tri puta jači nego li kod osobe koja normalno razlikuje boje). Značaj raspoznavanja boja je i u tome što boje privlače pažnju vozača, razbijaju monotoniju i sprečavaju nastanak zamora. Normalna sposobnost akomodacije i konvergencije Brzina akomodacije oka normalno iznosi 0,5 sec i sa starošću se produžuje što se može konpenzovati sporijom vožnjom. Normalna pokretljivost očnih jabučica Kod poremećaja pokretljivosti očnijh jabučica produžuje se vreme potrebno za uočavanje neke pojave, što stvara teškoće kod pokušaja preticanjai drugih radnji kod kojih je bitna procena udaljenosti i brzine drugog vozila. ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE Čulo sluha ima značajnu ulogu u percepciji osećaja prostora i zvuka. U održavanju ravnoteže učestvuju tri sistema vestibularni sistem uva, čulo vida i duboki senzibilitet, pri čemu je za održavanje ravnoteže potrebno da bar dva od ova tri sistema budu očuvana. Kod gluvih osoba kod kojih postoji i oštećenje čula vida ili dubokog senzibiliteta dolazi do poremećaja ravnoteže posebno tokom noćne vožnje kada vrednost vizuelnih nadražaj opada. To znači da gluva osoba sa oštećenim vestibularnim aparatom može upravljati motornim vozilom jedino ako ima potpuno očuvano čulo vida (dobra oštrina, binokulus, očuvana funkcija za dubinski, prostorni i trodimenzionalni vid) i očuvan duboki senzibilitet, kao i normalnu strukturu ličnosti i očuvane psihomotorne sposobnosti. PAŽNJA Pod pažnjom podrazumevamo mentalnu usmerenost na određene pojave.

Od obima, intenziteta, trajanja, distribucije, podele i skretanja pažnje zavisi da li će osoba primiti iz okoline informacije neophodne za uspešno učestvovanje u saobraćaju. Negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju ima: Pažnja više usmerena na unutrašnji život nego li na okolinu Lako skretanje usmerene pažnje na atraktivne pojave u okolini Smanjen obim i kapacitet pažnje smanjena sposobnost istovremenog opažanja većeg broja vizuelnih i akustičkih signala neophodnih za pravilno ponašanje u saobraćaju. Slaba distribucija pažnje - Usresređenost pažnje samo na jedan objekat ili samo na jednu radnju. Upravljanje motornim vozilom zahteva sposobnost opažanja više pojava u jedinici vremena. Sporo preusmeravanje pažnje - sposobnost brzog pomeranja pažnje sa jednog na drugi predmet Slaba selektivnost pažnje - izbor onih elemenata koji su bitni za učestvovanje u saobraćaju. Nedovoljno vozačko iskustvo - Iskusni vozači lakše uočavaju, održavaju i usmeravaju pažnju lakše vrše selekciju, ne opterećuju se nebitnim pa se i manje zamaraju. Vožnja u uslovima smanjenih spoljašnjih nadražaja - Pažnju u većoj meri privlače promenjivi nadražaji, nadražaji u pokretu i oni sa izraženim kontrastom. Zbog toga se pažnja teže održava pri vožnji na jednoličnom i dugom putu bez krivina i uspona i bez spoljnih nadražaja. U ovim slučajevima pažnja se veoma lako pomera od spoljašnjeg ka unutrašnjem svetu vozača što može da dovede do SN. Noćna vožnja - Zahteva od vozača povećani napor da organizuje i drži pažnju. Pri noćnoj vožnji postoji povećana opasnost da vozač zapadne u stanje pospanosti u kome je pažnja svedena na minimum. Zamor i premor - takođe otežavaju održavanje i usmeravanje pažnje u toku vožnje.

B - PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI
Za uspešno upravljanje motornim vozilom naročito je značajna čulno-motorna koordinacija koja se izražava u usklađenoj koordinaciji čulnog opažanja sa voljnim reakcijama ekstremiteta. VREME REAGOVANJA Je vreme koje prođe od nadražaja organa čula sluha ili vida do motoričkog reagovanja. Dužina ovog vremena zavisi od karakteristika nadražaja i vremena odlučivanja. Prosečno vreme reagovanja iznosi na svetlost 0,19 - 0,29, a na zvuk 0,17 - 0,20 sekundi. U saobraćaju se istovremeno sreću i ukrštaju različiti nadražaji zbog čega je prosečno vreme reagovanja znatno duže oko 0,9 do 1,2 sekunde.

235

RAZVIJEN OSEĆAJ ZA PROSTOR Omogućuje lakše snalaženje i prilagođavanje u saobraćaju. Stavovi se formiraju tokom života i teško se menjaju. Ove predrasude mogu uticati na ponašanje vozača u nekim saobraćajnim situacijama i usloviti oslobađanje nagomilanog nezadovoljstva i agresivnosti. Vozač može biti opterećen predrasudama prema određenoj kategoriji učesnika u saobraćaju (npr. OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI MOTIVI Motivi kao što su želja za samopotvrđivanjem. Inteligente osobe se lakše snalaze u složenim saobraćajnim situacijama. bubrege. što dovodi do različitog ponašanja ovih vozača u saobraćaju.produžuje vreme reagovanja Psihičko stanje . k.prepodne i noću je duže vreme reagovanja Nadmorska visina . rasejanost) Doba dana . jetru.veće visine kraće vreme reagovanja Vozačko iskustvo Fizička i psihička kondicija Motivisanost i Raspoložnje Klimatski uslovi Zamor Tip vozila Buka i Vibracije Alkohol i Neki lekovi Individualne osobine Sem brzine reagovanja važna je i pouzdanost reakcije. NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJE Frustracije nastaju kao posledica sprečavanja zadovoljenja motiva. strah. agresivnosti pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju Vozači sa nižim pragom tolerancije na frustraciju teže podnose nemogućnost zadovoljenja svojih ciljeva. ritam i vrsta ishrane. Vozači kod kojih je osećaj za prostor slabije razvijen manje su precizni u upravljanju vozilom i slabije procenjuju poziciju vozila u pokretu. želje za prestižom i dobijanja priznanja od okoline. loše navike koje se odnose na način upravljanja vozilom. psihičku i društvenu sferu čovekovog života. Alkoholizam razara fizičku. brže stiču kvalitetnije iskustvo i adekvatnije koriste stečeno iskustvo u novim situacijama. Npr. PREDRASUDE Predrasude su neosnovani stavovi koji se stiču tokom života. želja. prema ženama) ili prema saobraćajnoj policiji. depresija. INTERESI Interes za upravljanje motornim vozilom vozača profesionalca (izvor egzistencije) je drugačiji od interesa vozača amatera. ali čak i ovi vozači izazivaju saobraćjne nesreće ukoliko imaju pogrešne procene saobraćajne situacije i pogrešna predviđanja ponašanja drugih učesnika u saobraćaju.sudove i imunološki sistem.jači podražaj brže reagovanje Složenost saobraćajne situacije . pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju.je pojava koja se manifestuje poduženjem vremena reagovanja Na vreme reagovanja utiču brojni faktori: Bolesti i Telesni nedostaci Starost . sami po sebi ne moraju biti opasni međutim ako se ostvarivanje ovih motiva kompenzira u saobraćaju onda mogu usloviti opasno ponašanje.sa starošću se vreme reakcije produžava Osobine podražaja . Od ostalih interesa značajni za saobraćaj su interesi za putovanjem. Najmanje SN izazivaju vozači sa brzim i pouzdanim reakcijama. C . ciljeva i interesa i dovode do anksioznosti. agresivnosti. želje da se bude zapažen. otupljenje volje i svesti i 236 . ritam rada i odmora. interes za promenu. Posle višegodišnje upotrebe alkohola javljaju se duševni poremećaji. Sprečavanje zadovoljenja motiva izaziva frustracije koje dovode do anksioznosti i UTICAJ ALKOHOLA Duža upotreba alkohola oštećuje skoro sve organe i tkiva a najviše nervni sistem.uzbuđenje. STAV Stav predstavlja tendenciju da se preduzimaju pozitivne ili negativne akcije u odnosu na određenu situaciju ili pojavu. afirmacijom. srce. Međutim ni najinteligentniji ljudi ne moraju biti dobri vozačai ako im ostale osobine ličnosti i psihičke funkcije nisu skladno razvijene. zabavu ili interes za razumevanje. SKLONOSTI I NAVIKE Loše formirane životne i radne sklonosti i navike nepovoljno utiču na uspeh učestvovanja u saobraćaju.MENTALNA SPOSOBNOST INTELIGENCIJA Ima veliki značaj za efikasno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju.Psihomotorna usporenost . što kod njih izaziva neadekvatno reagovanje i može biti izvor opasnosti u saobraćaju. isticanjem sebe i vozila.

ali ukoliko to nije moguće onda treba uzeti čiste salicilne preparate (andol. acisal. Alkoholičari često dolaze u sukobe na radnom mestu i porodici. Barbiturati koji uzeti sa malom dozom alkohola mogu dovesti do smrtonosnog trovanja. U našoj zemlji postoji Lista lekova koji se ne smeju upotrebljavati neposredno pre i u toku vožnje. Pojačanje dejstva alkohola pod uticajem lekova može biti: Aditivno . ali imaju i druga dejstva koja umanjuju vozačku sposobnost. Naročito su opasni Anlgetici sa barbituratima čiju upotrebu treba apsolutno izbegavati pri vožnji. Posledice su: Smanjenje pažnje Otežana koordinacija pokreta Produženo vreme reagovanja Inhibicija psiho-motorne funkcije Pospanost. Oni pre svega smanjuju sposobnost vizuelne percepcije. Upotreba lekova danas je preterana (tabletomanija).LEKOVI KOJI MOGU UTICATI NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBNOST Analgetici Stimulansi CNS-a Antihipertenzivi Lekovi protiv angine pektoris Lekovi protiv psihičke napetosti Antitusici sa centralnim dejstvom Lekovi protiv migrene Antiemetici Antidepresivi 237 . pospanost i smanjenje pažnje Poremećaj psihomotorne sposobnosti Poremećaj perceptivene sposobnosti Poremećaj sposobnosti procenjivanja Posebnu opasnost predstavljaju barbiturati sa produženim dejstvom zbog spore eliminacije i mogućnosti kumulacije pri dužoj upotrebi. Odgovrnost za konzumiranje lekova snose sami pacijenti ali i lekari koji često kod prepisivanja lekova ne upozore pacijenta na njegovo negativno dejstvo na upravljanje vozilom. pri čemu postoje velike individualne razlike u reagovanju na razne lekove što je delom i genetski uslovljeno. aspirin). Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao čije su strane crvene. Lekovi sa ove liste podeljeni su u dve grupe: I . SEDATIVI (ANSIOLITICI) Deluju depresivno na CNS. Posle primene narkotika vozač je nesposoban za upravljanje vozilom najmanje 24-48 sati. često i bez konsultacije sa lekarom. gube interese za rad. stimulansi).ukupno negativno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih negativnih dejstva alkohola i leka Sinergičko . Uzimanje lekova pre vožnje naročito može biti opasno ako se konbinuje više lekova istovremeno ili ako se lekovi kombinuju sa alkoholom pri ćemu lek može pojačati dejstvo alkohola ili što je znatno ređe smanjiti dejstvo alkohola (npr. smanjenu sposobnost koncentracije.LEKOVI KOJI SNAŽNO DELUJU NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBONST Sedativi (Anksiolitici) Hipnotici i Narkotici Antihistaminici Antiepileptici Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao ispunjen crvenom bojom (▲). usporene reakcije. Tromost i Osećaj umora Vrtoglavica i Glavobolja Poremećaj mišljenja Poremećaj vestibularnog sistema Pad krvnog pritiska (moguć kolaps) Poremećaj akomodacije oka (nejasno viđenje) HIPNOTICI Hipnotici deluju depresivno na CNS.ukupno negativno dejstvo znatno nadmašuje zbir pojedinačnih negativnih dejstva Npr. kao neželjeno dejsto imaju Sedativni efekat na CNS koji izaziva pospanost koja traje i 12 sati posle konzumiranja leka. ANALGETICI Analgetici imaju blago sedativno dejstvo oni usporavaju psihomotorne reakcije i nervne procesa zbog čega je vozač pospan i manje pažljiv što sve povećava verovatnoću za nastajanje SN. NARKOTICI Narkotici izazivaju sanjivost. Sve ovo negativno utiče na bezbedno upravljanje motornim vozilom. a mamurluk koji izazivaju može potrajati dosta dugo pa se ne savetuje upravljanje vozilom 24-48 sati posle njihove upotrebe Istovremeno konzumiranje alkohola i hipnotika povećava dejstvo alkohola i rizik za nastanak SN. UTICAJ LEKOVA Na sposobnost upravljanja vozilom negativno mogu delovati razni lekovi.mentalna degradacija koju prati i socijalna degradacija ličnosti. Izazivaju: San. ANTIHISTAMINICI Antihistaminici koji se koriste za lečenje različitih vrsta alergiskih oboljenja. II . a sredina bela (Δ). što umanjuje vozačku sposobnost. Najbolje je da se u toku vožnje ne uzimaju analgetici.

Vrtoglavica . U slučaju da tu potrebu ne može da zadovolji on postaje nervozan. tako da mnogo češće izazivaju SN Našim pravilnikom predviđeno je oduzimanje vozačke dozvole svim osobama koje uživaju drogu i vraćanje iste posle apstinencije od najmanje 12 meseci. Sa smanjenjem koncentracije leka u krvi posle kratkotrajnog perioda stimulacije nastaje depresija CNS-a. Pušenje većeg broja cigareta smanjuje vidljivost u kolima i nadražuje oči Kod dugogodišnjih pušača dolazi do smanjenje oštrine vida i sposobnosti raspoznavanje boja kao posledica suženja i spazma arterija koje ishranjuju retinu (hipoksija) IZAZIVA STALNI NADRAŽAJNI KAŠALJ Nadražajni kašalj javlja se kao posledica irutacije sluzokože gornjih disajnih puteva naročitoje izražen pri većoj zadimljenosti u vozačkoj kabini i dodatno umanjuje vozačku sposobnost. razdražljiv. svadljivost. ANTIHIPERTENZITIVI Antihipertenzitivi zbog naglog smanjenja TA i sedativnog dejstva mogu uticati na vozačku sposobnost. javlja se zamor sa usporenim reagovanjem i iznenadnim atacima sna. agresivnost. Usled nastale hipoksije može doći do smanjenja oštrine vida.STIMULANSI CNS-a Stimulansi CNS-a otklanjau zamor i povećavaju radnu sposobnost ali samo za poslove koji se ponavljaju i koji ne zahtevaju promišljeno delovanje u relativno složenim situacijama što nije slučaj u saobraćaju. otvaranja kutije. UTICAJ PUŠENJA CIGARETA EPIDEMIOLOGIJA Ispitivanja u Engleskoj pokazuju da je uzrok oko 5% SN pušenje cigareta od strane vozača u toku vožnje Procena je da u našoj zemlji godišnje izgubi život oko 250 osoba zbog pušenja vozača u toku vožnje EFEKTI PUŠENJA Pušenje za volanom višestruko umanjuje sposobnost za upravljanje motornim vozilom: SMANJUJE PAŽNJU VOZAČA Od momenta kada je osetio potrebu za cigaretom.Glavobolja .Pad radne i psihomotorne sposobnosti OPOJNE DROGE Droge slično alkoholu ali u znatno većoj meri dovode do: • Oštećenje najpre viših moždanih centara što dovodi do oslobađanja primitivnih nagona • Smanjenje pažnje i koncentracije • Produžuje vreme opažanja. a otklanja osećaj straha i krivice • Povećava samopouzdanje i samouverenje • Izaziva euforiju.Sinkopa . odlučivanja i reagovanja • Smanjuje kritičnost. Za svo to vreme pažnja vozača je velikim delom skrenuta sa praćenja saobraćajne situacije. paljenja cigareta i tokom pušenja kada prinosi cigaretu ustima vozač vozi jednom rukom. pa pokreti postaju grubi i nesigurni • Daje osećaj lažne hrabrosti. DOVODI DO HIPOKSIJE TKIVA Sagorevanjem duvana oslobađa se CO koji ima veći afinitet prema Hb od O2 što kod dužeg pušenja naročito u zatvorenoj kabini vozila može da dovede do hipoksije tkiva i poremećaja pre svega od strane CNS-a koji je najosetljiviji na hipoksiju. što izaziva bolni nadražaj konjuktiva. moć shvatanja i kontrolu ponašanja • Remeti psihomotorne funkcije • Izaziva poremećaj mišićne koordinacije i slabljenje rafleksa. suzenje i treptanje. netolerantan.izaziva . Zbog toga stimulansi otežavaju snalaženje u saobraćaju. grubost i bezobzirnost • Umanjuje osećaj opreznosti. čak i agresivan. povećane snage i sposobnosti. netrpeljivost. a istovremeno pružaju preterani osećaj samopouzdanja i nekritičnost što može da dovede do SN. vozač postaje manje koncentrisan na vožnju. Zbog svega navedenog dejstvo stimulansa je krajnje nepovoljno na upravljanje vozilom.izazivaju .Nazalna kongestija Rezerpin . Moguće je i da vazdušna struja vrati pepeo cigarete u oči što može imati kobne posledice pri velikim brzinama vozila. moralnosti i humanosti • Oštećuje funkcije svih čula posebno vida i ravnoteže Zbog svega navedenog intoksicirani vozači (narkomani) ne poštuju ograničenja i pravila ponašanja u saobraćaju.Smanjenje pažnje i Koncentracije . DEJSTVO NIKOTINA Duvanski dim sadrži u sebi nikotin čije je dejstvo višestruko i nije uvek isto 238 . shvatanja. REMETI FUNKCIJU ČULA VIDA U toku pušenja dim cigarete može dospeti u oči. Za vreme traženja cigareta. Antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora . odgovornosti. moć rasuđivanja. razdražljivost.

Izaziva sedaciju ili stimulaciju (Centralni efekat) . zbog čega se zdravstveno stanjene ne javlja tako često kao uzrok teših SN. prekid vožnje ARITMIJE Poremećaj srčanog ritma može dovesti do hemodinamskih poremećaja i smanjenog dotoka krvi u mozak što dovodi do niza poremećaja koji umanjuju vozačku sposobnost od kojih su najznačajniji • Slabost • Ošamućenost • Vidne smetnje • Bolovi u grudima • Pospanost UTICAJ BOLESTI Oboljenja bilo kog organa i sistema u određenoj meri negativno utiču na sposobnost upravljanja vozilom i može biti uzrok nastanka SN. Nastanak koronarne bolesti potenciraju nokse u saobraćaju (dugo sedenje.Tvrdoglavost i Rigidnost .Pre svega gangliskih blokatora može izazvati Nagli pad krvnog pritiska praćen Omaglicom pred očima i Gubitkom svesti Sa druge strane razne nokse koje postoje u saobraćaju mogu potencirati nastanak arteriske hipertenzije.Poremećaj pažnje . U toku vožnje menja se frekfenca i pravilnost srčanog rada.Razdražljivost . KARAKTERISTIKE PUŠAČA Među pušačima ima mnogo više osoba čije karakteristike pogoduju nastanku SN Neurotične osobe Emocionalno nestabilne osobe Osobe sa avanturističkim crtama ličnosti Agresivne osobe PERIOD ODVIKAVANJA OD PUŠENJA Period odvikavanja od pušenja je posebno opasnost po bezbednost saobraćaja. reakcionu sposobnost i vizuomotornu koordinaciju.Disharmonični stavovi II . KORONARNA BOLEST SRCA Često izaziva iznenadnu nesvesticu i kolaps .Komplikacije arteriske hipertenzije: • • • • • • • • • • Cerebrovaskularni poremećaji Promene na retini i smetnje vida Loš san i noćno buđenje Oboljenje srca Psihološki poremećaji .Emocionalna nestabilnost .Nebithov paradoks .Izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova kože koja je najizraženija na ekstremitetima .Upotreba antihipertenziva . INFARKT MIOKARDA Nakon preležanog infarkta miokarda vozačima saveovati da ne voze bar 6 meseci.Akutni efekti . OBOLJENJA KVS-a ARTERISKA HIPERTENZIJA Umanjenje vozačke sposobnosti kod obolelih od arteriske hipertenzije postoji pre svega zbog komplikacija ove bolesti. ali i dejstva pojedinih atnihiperetenzitivnih lekova.Subjektivni osećaj relaksacije. kao i bolesti koje slabe koncentraciju. raste TA i puls što doprinosi bržoj pojavi koronarne bolesti.zbog čega bitno umanjuje vozačku sposobnost. Prekid pušenja dovodi do • Poremećaja uslovnih refleksa • Anksioznost • Drhtanje ruku • Ubrzanje srčanog rada • Pad krvnog pritiska • Smetnje od strane želudca Ovi znaci psihološke zavisnosti kulminiraju 3 dana po prestanku pošenja i umanjuju vozačku sposobnost PREVENCIJA Vozač pušač treba da puši samo za vreme pauza u vožnji Saputnici ne bi trebali da puše u toku vožnje ili ako to čine onda treba da drže otvoren prozor. napetost).Neurotsko ponašanje . ANGINA PEKTORIS U slučaju da se jave bolovi i stezanje u predelu grudne kosti treba savetovati odustajanje tj. I . Postojeći zakon omogućava da se uskrati izdavanje vozačke dozvole bolesnim vozačima 239 . Posebno su opasna oboljenja koja mogu izazvati iznenadnu smrt ili gubitak svesti. Veliki problem su i povrede vozača u SN koje ostavljaju negativne posledice na psiho-fizičko stanje.kao što su . dok je Sy prenadražen (stresna reakcija) • Hronični efekti • Drhtanje ruku • Glavobolja • Pojačanje refleksa • Psihomotorni nemir • Oslabljena koncentracija pažnje • Anksioznost • Poremećaj pamćenja • Smanjenje moždane cirkulacije • Spazam mišićnih vlakana • Mlitava paraliza mišića • Smanjenje oštrine vida i raspoznavanje boja. stres.

Sleep apneja je često udružena sa arteriskom hipertenzijom. Pored toga insulin daje i simptome cerebralne prirode koji mogu umanjiti vozačku sposobnost kao što su: • Teškoće u prosuđivanju • Agresivnost • Teškoće u kontroli rada mišića • Iznenadna pojava nesvestice Oslabljen vid . HRONIČNI BRONHITIS I ASTMA Teže forme ovih oboljenja .čime bitno umanjuje vozačku sposobnost. OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Utiču na vozačku sposobnost zbog otežanog i poremećenog sna i smanjenja pažnje. NEUROLOŠKA OBOLJENJA EPILEPSIJA I . Sulfanilini i Glimbeklamidi .antidijabetici koji nešto češće izazivaju hipoglikemiju) Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i insulinom češća se može javiti hipoglikemija.Imaju poremećaj kongitivnih funkcija . umanji vozačku 240 .Hronično umorni . OBOLJENJA RES-a AKUTNA OBOLJENJA RES-a Često dovode do privremene nesposobnosti za upravljanje motornim vozilom.čime ugrožava bezbednost u saobraćaju.Predstavljaju kontraindikaciju za bezbedno upravljanje motornim vozilom. HIPERTIREOZA Hipertireoza težeg stepena sa okulobulbarnim sindromom ili KVSkomplikacijama . Opasnost od pojave hipoglikemije kod vozača postoji naročito ukoliko uslovi vožnje nalažu propuštanje redovnih obroka (npr.Sinkopalni napad . (Bigvanidini. Komplikacije od strane bubrega i srca.Često zaspe za volanom (zbog hipoksije CNS-a).Umanjuje vozačku sposobnost. Iznenadna pojava prolazne hipoglikemije .U periodu intenzivnog kašlja i dispneje mogu da dekoncentrišu vozača. gojaznošću i upotrebom alkohola. Oštećenje perifernih arteriskih krvnih sudova vozaču treba savetovati apstinenciju od vožnje. OBOLJENJA VENSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Varikozni sindrom i tromboflebitis Smanjuje pokretljivost nogu i mogućnost brzog reagovanja.kod kompletnog bloka (Adam -Stokesov sindrom) • Usporenje reakcija • Nesigurno pamćenje • Vrtoglavica • Nesvestica STENOZA ILI INSUFICIJENCIJA AORTNOG ZALISTKA Može izazvati sinkopu i napad angine pektoris . Najveći broj SN događa se za vreme prvog Epi-napada. Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i oralnim antidijabeticima opasnost od hipoglikemije postoji nakon upotrebe lekova premda je rizik mali ako se obroci redovno uzimaju. HIPO I HIPER-ADRENOKORTICIZAM Teški oblici ovih bolesti umanjuju vozačku sposobnost.) i od načina lečenja dijabetesa Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu samo dijetom opasnost od pojave hipoglikemije postoji jedino pri dugim i napornim putovanjima (vozači teških kamiona) tokom kojih je onemogućen redovni higijensko-dijetetski režim života i ishrane.Umanjuje vozačku sposobnost. OBOLJENJA ENDOKRINOG SISTEMA DIJABETES Dijabetes može da sposobnost iz više razloga. Iznenadna embolija krvnih sudova donjih ekstremiteta .je glavni faktor koji dovodi do umanjenja vozačke sposobnosti kod vozača dijabetičara. Dijabetična neuropatija (Periferni neuritis) Ukoliko dođe do nastanka ovih komplikacija. Istovremeno prisustvo ovih bolesti značajno povećava rizik za nastanak SN. guranje automobila zbog kvara i sl. Blaže forme ovih oboljenja .Pospani i somnolentni . OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA Vozači koji pate od ove bolesti su: . HIPOTIREOZA Hipo-tireoza težeg stepena praćena bradipsijom .EPI-napadi Pojavu Epi-napada je uglavnom nemoguće predvideti zbog čega ovi pacijenti moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom i terapijom.Zbog katarakte i retinopatije (komplikacije višegodišnjeg dijabetesa). OBOLJENJA ARTERIJSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Otežava manipulaciju nožnim komandama vozila .je takođe akcidentogeni faktor u saobraćaju. zakrčenje u saobraćaju) ili povećan fizički napor (zamena točka.

poremećajem sna i pospanošću. sumnjivi i hiperaktivni što sve može biti uzrok opasnosti u saobraćaju. Preventivno dozvolu treba oduzeti i svim pacijentima nakon teške traume lobanje i operacija tumora mozga u trajanju od najmanje 6 meseci u cilju praćenja eventualne pojave sekundarnih Epi-napada.Eksplozivnost . Šizofreničari .Su emotivno nezrele.sa slabim unilateralnim tremorom. sugestibilne.Želja za dominacijom . Psihoneuroza .Poremećaji vida .Razdražljivost .Oskudne asocijacije .Duševne promene epileptičara Za bezbednost u saobraćaju značajna je i pojava određenih duševnih promena koje prate epilepsiju . akinezijom. nesigurni. Anksiozni neurotičari . žarišnim i psihičkim poremećajima od kojih su za vozačku sposobnost značajni: . Neurastenični sindrom .Oslabljena koordinacija pokreta Glavobolja Omaglica Zujanje u ušima Vrtoglavica 241 .Promena raspoloženja .Neuviđavnost . slabiju koncentraciju pažnje i otežanu sposobnost sagledavanja situacije. Oduzimanje dozvole je indikovano i kod postojanja sigurnih Epi-napada. Organske psihoze i presenilna demencija . neodlučne i željne dominacije zbog čega predstavljaju izvor rizika u saobraćaju Psihosomatski poremećaji vozača . čestim promenama raspoloženja.sa jako izraženim horeotičnim i atetoničnim pokretima. PARKINSONOVA BOLEST Blaži oblici bolesti .Hemipareze .Usporen psihomotilitet . Oni su u vožnji nesigurni i pasivni ili napeti i agresivni. pa predstavljaju rizičnu grupu. NEUROZE Smanjuju vozačku sposobnost kako zbog same bolesti tako i zbog lekova koje koriste u terapiji.Burno reagovanje i Agresivnost PSIHOZE Hipomanija .Emocionalna napetost . Histerične osobe .Ako se radi o novootkrivenom pacijentu treba zahtevati oduzimanje vozačke dozvole i detaljno kliničko ispitivanje. II .Labilnost .Praćena je impusivnošću i entuzijazmom što može navesti vozača na vrlo opasnu vožnju. Ako pacijent nije imao napade najmanje dve godine može mu se izdati dozvola uz obavezne redovne kotrolne preglede.Izazivaju znatno veći broj SN u odnosu na ostale vozače (Neprepoznati pokušaji suicida kod mladih). egocentrične.Mogu se oslobađati straha brzom vožnjom.Hiperrefleksija .Mogu verovati da ih drugi vozači progone što ih natera u veoma opasnu i brzu vožnju.Vozači sa dijagnozom psiho-neuroze su nestabilni.Socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost Predstavljaju kontraindikacije za bezbedno upravljanje vozilom. ne umanjuju vozačku sposobnost Teži oblici bolesti . glavoboljom. što kod vozača može uticati na nastanak SN. ukočenošću i tremorom dovode do potpunog gubitka sposobnosti za upravljanje motornim vozilom MULTIPLA SKLEROZA Poremećaji koji se javljaju kod MS. a koji negativno utiču na vozačku sposobnost jesu: Poremećaj vida Nistagmus Vroglavica Opšta slabost Euforija Senzorni poremećaji u ekstremitetima Cerebralna nekoordinacija Preterano samopouzdanje VERTEBRO-BAZILARNA INSUFICIJENCIJA Predstavlja opasnost za bezbedno upravljanje motrnim vozilom jer izaziva: Nesvestica Glavobolja i Vrtoglavica Vidne smetnje Slabost CEREBRALNA ATEROSKLEROZA Ispoljava se telesnim.Uticaj antiepileptične terapije .Otežano shvatanje .Imaju manju intelektualnu efikasnost.Lepljivost .Preopširnost III .Sklonost neprilagođenom ponašanju .Usled pogrešnog zaključivanja obolelog mogu biti uzrok SN Vozači sa suicidalnim namerama i depresivni vozači .Karakteriše se malaksalošću.koji se ispoljavaju kao: . Ovi vozači najčešće ne poštuju saobraćajne propise.Motorni poremećaji .Mogu često predstavljati uzrok SN sa teškim posledicama Izraziti poremećaji strukture ličnosti . Anksiozni vozači .

bezvoljnost. Javlja se kod: Miastenije gravis Miozitisa Mišićne distrofije Polimijelitisa Polineuritisa Lokalnih lezija nerava Potencijalnu opasnost za nastajanje SN predstavljaju sledeća oboljeja GIT-a: Ulkusna bolest u bolnoj fazi Perforacija ulkusa .Smetnje sna Brzo zamaranje Oslabljena koncentracija Slabost pažnje Poremećaj pamćenja ZAPALJENJE CNS Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom u toku trajanja bolesti i u fazi rekovalescencije. izazivati povećanu razdražljivost čime smanjuju vozačku sposobnost. OBIMNOST OBROKA Poželjno je da vozači uzimaju manje količine lako svarljive hrane na svaka 2-3 sata. OŠTEĆENJA KIČMENE MOŽDINE Izazivaju pareze i paralize pri čemu vozačka sposobnost zavisi od težine bolesti. zamor. MIGRENA U vreme napada teških migrena vozačka sposobnost je značajno umanjena. OBOLJENJA KOŽE Praćena svrabom. Kod vozača razmak između obroka ne bi smeo da bude duži od 4 sata. Pri uzimanju velike količine teže svarljive hrane.Zbog masovnog krvarenja može izazvati kolapsna i šokna stanja za volanom. MENIEROV SINDROM Karakteriše se nepredvidivim napadima vrtoglavica . slabiti pažnju. drhtavicu. UTICAJ ISHRANE VOZAČA RAZNOVRSNOST ISHRANE Po svom sastavu hrana mora da bude raznovrsna kako bi zadovoljila sve nutritivne potrebe organizma vozača (npr. povraćanja. nesvesticu pa čak i gubitak svesti što sve umanjuje vozačku sposobnost. proliva i drugih smetnji koje umanjuju vozačku sposobnost. nNa brzinu reagovanja imaju uticaj vitamini B i C). Hernije trbušnog zida u bolnoj fazi Pankreatitis u bolnoj fazi Oboljenja žučne kese u bolnoj fazi OBOLJENJA UROGENITALNOG SISTEMA Smetnje za bezbedno upravljanje motornim vozilom mogu predstavljati: Oboljenja praćena uremijom Oboljenja praćena čestim nagonom na mokrenje Oboljenja praćena bubrežnim kolikama Oboljenja praćena komatoznim stanjem Izenenadne hidrocele i varikocele HEMATOLOŠKA OBOLJENJA Hemoragični sindrom Anemija Mogu biti favorizujući faktor brže pojave zamora i kolapsnog stanja čime utiču na češću pojavu SN. glavobolja. CEREBRALNI POREMEĆAJI SA ATAKSIJOM Dovode do nespretnosti pri upravljanju vozilom pogotovo ako je zahvaćana desna noga i ako izazivaju drhtanje gornjih ekstremiteta. masne hrane i hrane koja nadima dolazi do preusmeravanja veće količine krvi u abdominalne OSTALA OBOLJENJA I STANJA OBOLJENJA GIT-a 242 . Javljaju se kod: Perifernih neuropatija Lezije kičmene moždine Lezije u lobus parietalisu SLABOST U EKSTRMITETIMA Može značajno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilom. Višesatno neuzimanje hrane dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi što može imati za posledicu malaksalost. ISPRAVNOST HRANE Uzimanje higijenski i bakteriološki neispravne hrane u toku putovanja može dovesti do mučnine. grčeva. POREMEĆAJ VESTIBULARNOG APARATA SA VRTOGLAVICOM Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom sve do smirivanja stanja. Javlja se kod: Multiple skleroze Siringomijelitisa Spondiloze Tumora i trauma DISKUS HERNIJA Dovodi do lumoišijalgije i neuroloških lezija koje su praćene iznenadnom pojavom bola koji za trenutak skreće pažnju vozaču što pri brzoj vožnji može ugroziti bezbednost saobraćaja. vrtoglavicu. REDOVNOST ISHRANE Veoma je bitno i redovno uzimanje obroka.što dovodi do gubitka vozačke sposobnosti ukoliko se napadi vrtoglavice ponavljaju ili se nemogu ukloniti lekovima. SENZORNI POREMEĆAJI NA EKSTREMITETIMA Mogu značajno ugroziti sigurnost pri upravljanju motornim vozilom. prgavost. bolom i smetnjama u pokretu -Mogu remetiti koncentraciju.

OBRAZOVANJE KADRA ZA POTREBE SAOBRAĆAJA Podrazumeva da se u toku redovnog školovanja stručnih kadrova za sva zanimanja koja imaju veze sa saobraćajem uvede i obrazovanje iz ove oblasti. biciklista i motociklista za saobraćaj. Nedovoljan unos tečnosti u toku vožnje uzrokuje brojne promene u organizmu i pogoduje bržem nastanku zamora. .Transport .Misaone konfuzije .Imaju za cilj da ublaže žestinu SN: Poboljšanje pasivnih elemenata bezbednosti vozila. MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE . tromošću. PRIPREMA LJUDI ZA UČEŠĆE U SAOBRAĆAJU OBUKA VOZAČA MOTORNIH VOZILA Podrazumeva upoznavanje budućih vozača sa saobraćajnim propisima i veštinom upravljanja vozilom i proveru stečenog znanja polaganjem vozačkog ispita i praktičnom proverom sposobnosti na poligonu. fakulteta i sredstava javnog informisanjaje. zatim preko predškolskih ustanova. stanje i ponašanje u saobraćaju. DOPUNSKO SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE Zaboravljanje naučenog.Imaju za cilj da spreče nastanak SN.Straha i tremora .Podrazumevaju primenu odgovarajućih sankcija prema nesavesnim vozačima. Njihova edukacija vrši se najpre u okviru porodice. OBRAZOVNO-VASPITNI RAD SA OSTALIM UČESNICIMA U SAOBRAĆAJU Posebno organizovana obuka postoji za vozače koji čine svega oko 10% stanovništva. U takvim slučajevima kafa će trenutno smanjiti subjektivni osećaj umora ali će se posle kratkog vremena umor manifestovati u najizraženijoj formi što predstavlja veliku opasnost za bezbednu vožnju.Imaju za cilj da ublaže posledice SN koje su se već dogodile: . Međutim veće doze kofeina mogu imati izrazito nepovoljne efekte na vozačku sposobnost jer dovode do: . što negativno utiče na sigurnost vožnje. nalažu potrebu dopuskog obrazovanja vozača koji već imaju vozačku dozvolu. škola.Uznemirenosti . U sprovođenju ovih mera moraju biti uključeni svi elementi društvene zajednice. racionalno i bezbedno.Rehabilitacija REPRESIVNE MERE .Prva pomoć .organe što dovodi do relativne ishemije CNS-a koja se manifestuje pospanošću.Lečenje 243 .Poremećaja koordinacije . Zakonski propisi omogućavaju da se izbegnu konflikti i stvore uslovi da se saobraćaj odvija organizovano. izmene saobraćajnih propisa i uvođenje raznih drugih novina u oblasti saobraćaja. Posebnu pažnju treba obratiti na pripremu pešaka (pre svega dece).Slabljenje kritičnosti Kafa predstavlja posebnu opasnost za umorne vozače koji uzimanjem kafe žele da zamene odmor. ne preporučuju se gazirani sokovi zbog nadimanja i sokovi koji sadrže kofein.Poboljšanje elementata puta i okolina MERE TERCIJANE PREVENCIJE . UPOTREBA KAFE Kofein u manjim dozama deluje stimulativno na sve funkcije CNS-a.Zujanja u ušima . Kao najznačajnije teme nameću se: Uticaj alkohola na vozačku sposobnost PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU Mere kojima se sprečavaju saobraćajne nesreće mogu se podeliti na: MERE PRIMARNE PREVENCIJE . Ostali učesnici u saobraćaju takođe moraju imati bar minimum znanja iz ove oblasti kako bi bezbedno učestvovali u saobraćaju.Vrtoglavice . ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD Zdravstvena služba takođe treba da uzme učešće u edikaciji iz ove oblasti preko zdravstvenovaspitnog rada. UNOS TEČNOSTI Najbolje je u toku vožnje uzimati čistu vodu ili prirodne sokove. bezvoljnošću i smanjenjem psihofizičkih sposobnosti (produženo vreme reagovanja.Palpitacija . slabljenje pažnje i koncentracije).Treperenja pred očima . a njihova realizacija se sprovodi kroz sledeće aktivnosti: ZAKONSKA REGULATIVA Podrazumeva postojanje zakona koji će normirati međusobne odnose. Sem toga prepun želudac vrši pritisak preko dijafragme na torakalne organe čime još više otežava adekvatnu reakciju vozača. .

periodične i vanredne preglede. kao i pri svakodnevnom kontaktu sa imaocima vozačkih dozvola. Vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana. Kontrola saobraćaja obuhvati i Zabrana vožnje motociklom osobama mlađim od 17 godina u periodu od ponoći do 5 ujutru. radnici koji rade na tehničkoj ispravnosti vozila i sl. sankcionisanje vožnje u alkoholisanom stanju) Pored toga kontrola saobraćaja ima za cilj i da uoči najčešće greške i prekršaje i da o tome obavesti nadležne institucije koje svojim radom te greške mogu otkloniti.Postupanje u slučaju SN .Stanje na putevima .Ne menjaju se ili se retko menjaju u vremenu: .Kodeks etičkih normi DINAMIČKE INFORMACIJE . ZDRAVSTVENA SELEKCIJA Predstavlja selekciju u pogledu psihofizičkih sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom pre svega budućih vozača (dobijanje lekarskog uverenja) ali i onih koji to već jesu (najčešće na zahtev MUP-a). Instaliranje izvora svetlosti na kacigi motociklista. pozitivno deluje na ponašanje vozača. nakon raznih medicinskih intervencija i upotrebe lekova Zdravstveno vaspitnim radom sa vozačima i drugim učesnicima u saobraćaju Davanjem inicijativa za izmene i dopune pojedinih odredbi Pravilnika o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila. pravilnog korišćenja puteva i zadržavanje ponašanja učesnika u saobraćaju u normalno dozvoljenim okvirima. Vršenjem ocene psiho-fizičkih sposobnosti drugih radnika koji su indirektno odgovorni za bezbednost saobraćaja (saobraćajna milicija. 244 . Očuvanje dobre osvetljenosti puta i svetlosne signalizacije.Intenzitet i struktura saobraćaja . SISTEM OSIGURANJA Zavisnost visine premije osiguranja od uspešnosti vozača u vožnji (visoke premije za rizične vozače. prilagođenosti i veštini neophodnoj za samostalno upravljanje motornim vozilom.Podaci o klimatskim uslovima . Zdravstvena ustanova) Očuvanje tragova nezgode u cilju sprovođenja istrage Sprečavanje nastaka zastoja INFORMISANJE UČESNIKA U SAOBRAĆAJU STATIČKE INFORMACIJE .Realativno se brzo se menjaju u vremenu: . pešačkih prelaza i instalirane opreme na putu.Pušenje cigareta za volanom Ishrana vozača Bolesti vozača i SN Uticaj lekova na vozačku sposobnost Prva pomoć na mestu SN Način transporta povređenih do zdravstvene ustanove Uticaj okoline na nastanak SN Uticaj socijalnih faktora i porodičnih prilika na nastanak SN SELEKCIJA POJEDINIH KATEGORIJA UČESNIKA U SAOBRAĆAJU VOZAČKI ISPIT Predstavlja selekciju u pogledu znanja. KONTROLA I REGULISANJE SAOBRAĆAJA Ima za cilj postizanje duštvene discipline.Saobraćajni propisi . Strožija kaznena politika značajno redukuje broj SN (npr. Redovno održavanje i tehnički pregledi vozila. putari.) Vršenjem ocene vozačke sposobnosti obolelih. Redovno održavanje puteva. Održavanje uređaja za svetlosnu signalizaciju na vozilu.Obaveštenja o alternativnim putnim pravcima UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU Medicina rada može uticati na povećanje bezbednosti u saobraćaju kroz sledeće aktivnosti Vršenjem ocene vozačke sposobnosti kroz prethodne. a male premije za uspešne vozače). UBLAŽANJE POSLEDICA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Brzo i efikasno preduzimanje mera na mestu nezgode u cilju sprečavanja nastajanja novih nezgoda Pružanje prve pomoći povređenim licima Brzo i stručno zbrinjavanje nastradalih lica Adekvatan transport nastradalih do zdravstvene ustanove (najbolje helikopterom) Adekvatan prijem i tretman u bolnici Rehabilitacija povređenih lica Obaveštavanje nadležnih organa (Saobraćajna policija.

triglicerida i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina.Zbog povećanja holesterola.) OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Od oboljenja KVS u vezi sa radom najveći značaj imaju: • hipertenzija • ishemijsko oboljenje srca • cerebrovaskularna bolest Hipertenzija je značajna i kao samostalna bolest i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti. uzročno. Za prevenciju navedenih KVS-oboljenja važna je identifikacija faktora rada koji doprinose pojavi oboljenja ili dovode do njegovog pogoršanja. rasa. Poremećaji uključuju: • BRONHITIS • EMFIZEM • ASTMU FIZIČKI FAKTORI RIZIKA BUKA Pretpostavlja se da buka na KVS deluje kao stresor. U etiopatogenezi KVS-oboljenja važnu ulogu imaju i individualne karakteristike. povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. životna sredina i brojni drugi faktri zbog čega je evaluacija faktora radne sredine znatno otežana. ishrana i dr. Pod ovim terminom se podrazumeva grupa poremećaja pri kojima se javlja hronično iskašljavanje i/ili gušenje u miru i/ili u naporu. SZO je posebno izdvoja. parcijalni uzročnik bolesti Provocitajući faktor u pojavi bolesti Faktor koji pogoršava tok i težinu bolesti OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA HRONIČNA NESPECIFIČNA RESPIRATORNA BOLEST Iako se mnoga oboljenja RES-a mogu dovesti u vezi sa faktorima rada.Buka povećava tonus simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta TA. hroničnu nespecifičnu respiratornu bolest. navike. alkohol. a Stavljanjem astme i hroničnog bronhitisa na listi etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna. tip ličnosti i dr. Ishemičko oboljenje srca i Cerebrovaskularna bolest) Bihevioralni poremećaji i mentalne bolesti Oboljenja lokomotornog sistema (Lumbalni i Cervikobrahijalni sindrom) FAKTORI RIZIKA • • • • • • • • • Pušenje Vreme i klima Faktori rada Socioekonomski status Porodični i genetski faktori Atopijska predispozicija Bronhijalna reaktivnost Respiratorne bolesti u detinjstvu Aerozagađenje životne i radne sredine FAKTORI RIZIKA Kao faktori rizika za nastanka ovih bolesti izdvajaju se: Nepovoljni psihosocijalni faktori na radu Nedostaci u ergonomskim rešenjima za oruđa Mentalno preopterećenje Niz drugih štetnosti i uslova radne sredine Individualne karakteristike (životna dob. miokardne kontraktilnosti i koronarnog protoka Usled pojačane β-adrenergičke aktivnosti Sy i istezanja zidova desne pretkomore usled venokonstrikcije. 245 . Rad u uslovima povećane buke izaziva Povećanje TA . gliko i mineralokortikoida koji stimulišu β receptore u masnom tkivu što dovodi do pojačane lipolize. Povećan je rizik za nastanak ateroskleroze i koronarne bolesti . PODELA Iz tog veoma širokog spekra bolesti u vezi sa radom izdvajaju se: Oboljenj respiratornog sistema (Hronični bronhitis. Povećanje frekfencije srčanog rada. FAKTORI RADA Kod bolesti u vezi sa radom faktor rada može biti: Jedan od više etioloških činioca tj.) Loše navike (pušenje.BOLESTI U VEZI SA RADOM Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo Za ovu grupu poremećaj danas je u upotrebi širok spektar bolesti koje su na neki način ne uvek termin Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Emfizem i Astma) Oboljenja KVS-a (Hipertenzija. profesionalnih bolesti početna definicija je znatno sužena ali ipak nije izgubila na značaju. genetski faktori. pol.

Najčešći poremećaji u mentalnoj sferi koji se mogu dovesti u vezu sa radom jesu: na ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE MENTALNE BOLESTI U VEZI SA RADOM • Depresije 246 . stavljaju radnika u stanje neizvesnosti i zbunjenosti. Ove disfunkcije se obično spontano poboljšavaju. Ova vazokonstrikcija se primarno manifestuje na periferiji (prsti. TEHNOSTRES Nastaje u uslovima nove tehnologije čija primena nameće svakodnevne izuzetno brze promene i stalni nedostatak vremena čime se potiskuju lične potrebe radnika.Na EKG-u se registruje skraćenje PR intervala i ST segmenta. zdravstvu ili školstvu. Predstavlja specifični oblik stresa koji se javlja kod radnika u uslužnim delatnostima. VISOKA TEMPERATURA Duži rad u toplim pogonima može dovesti do Hipertenzije Ishemijskog oboljenja srca Akutnih ataka ishemijskog oboljenja srca NISKA TEMPERATURA Rad u hladnim pogonima povećava rizik od Akutnih ataka angine pektoris Akutnog infarkta miokarda Faktor rizika u razvoju drugih oboljenja KVS-a. Efekti su praćeni: • Glavoboljom • Stalnim opštima zamorom • Malaksalošću Kod dužeg trajanja bihevioralnih reakcija tehnostres • Češća pojava mentalnih bolesti • KVS-oboljenja • Koštano-mišićni poremećaji • BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom stanju pojedinca i lakim disfunkcijama fizioloških sistema. ali ako traju dovoljno dugo ili se često ponavljaju bez odgovarajućih perioda oporavka povećava se rizik od težih manifestacija hroničnog stresa u vidu pojave: • Depresije • Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Poremećaja ponašanja (pušenje.droga) • Hipertenzija • Peptičkog ulkusa • Blagog porasta holesterola u krvi SINDOM SAGOREVANJA To je tip prolongirane bihevioralne reakcije na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na radu. koje je praćeno strahom od zaostajanja. alkohol). Nemogućnost opuštanja posle rada produžava i pogoršava efekte tehnostresa. Odlikuje se : Emocionalnom ispražnjenošću Depersonalizacijom Smanjenom samorealizacijom Smanjenjem kvaliteta rada Povećanjem fluktuacije i apsentizma Pojavom nesanice Povećanom konzumacijom alkohola ili droge Pojavom problema u porodici i braku HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA • olovo • kadmijum • kobalt • arsen • ugljenmonoksid • organski rastvarači (Neki) O uticaju ovih hemiskih štetnosti na pojavu KVS oboljenja ima dosta podataka. Ishemija miokarda .Povećava incedencu.Vazokonstrikcija perifernih krvnih sudova Pri čemu se zapaža spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija. izraženim anksioznim reakcijama i otežanom relakasacijom nakon rada. ishrana. ali su zaključci protivurečni. kao i na drugim radnim mestima gde postoje naglašene interpersonalne komunikacije sa visokim emocionalnim ulogom. ušne školjke). Stalni zahtevi za novim znanjima i brzinom. RADNA OPTEREĆENJA MALO FIZIČKO OPTEREĆENJE (inaktivnost na radu) Ishemijsko oboljenje srca . SMENSKI RAD I IREGULARAN REŽIM RADA I ODOMORA Takođe povećava rizik od KVS oboljenja. neprilagođeni biološkom biću čoveka. HRONIČNI PROFESIONALNI STRES Povećava rizik od KVS oboljenja psihofiziološkim procesima ili preko poremećaja ponašanja (prekomerno pušenje. alkohol.

mišićna snaga. Monoton rad i nezadovoljstvo radom Takođe se povezuju sa pojavom lumbosakralnog bola. Oštećenja su uglavnom izazvana čestim ponovljenim naprezanjem i povezana sa prisilnim i neugodnim položajem pri radu. vučenja i guranja tereta češće se javlja lumbalni bol. Opšte vibracije . iako individualne karakteristike imaju poseban značaj u njihovoj pojavi. Do kompresije u 80% slučajeva dolazi zbog oštećenja inetrvertebralnog diskusa (ošećenja anulus fibrozusa kroz koja prodiru delovi nukleus pulposusa i vrše pritisak na korenove živaca). ponavljanim radnim zadacima i aktivnostima i neadekvatnom organizacijom rada. Hipoteza o energetskoj krizi u mišićima Monoton rad. Pod ovom dijagnozom mogu se kriti različite patološke promene čiji je zajednički simptom lumbalni ili luboišijalgični bol. fizička sposobnost). FAKTORI RIZIKA Ekstremni pokreti u vratnog delu kičme 247 . Lumbalni sindrom nastaje kao posledica kompresije na korenove kičmenih živaca. navike (pušenje) i dr. Dugotrajna fleksija i ekstenzija vratnog dela kičme Dugotrajna ekstenzija vratnog dela kičme Česte rotacije vratnog dela kičme Veliki i stalni pritisak usled nedostatka vremena Nedovoljan uticaj pri odlučivanju o radu Stalne kratkotrajne ponovljene aktivnosti Monoton rad Pomanjkanje satisfakcije na radu Hronični stres MEHANIZAM NASTANKA Više hipoteza pokušavaju da objasne nastanak ovih poremećaja.Dugotrajno sedenje u ispravljenom položaju bez oslonca. ponovljeni pokreti pri radu tokom dužeg perioda dovode do "Burnouta" i poremećaja cirkulacije u mišićima što izaziva oštećenja mišićnih vlakana. a velike velikim naporom) što znači da su za vreme obavljanja istih radnih zadataka uvek aktivne iste mišićne jedinice koje u takvim uslovima čak i kad su zahtevi mali. visina.Konstitucijalni (starost.• Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Psihoze (ređe) Češće se javljaju u radnoj populaciji nižeg socioekonomskog stanja i obrazovanja. Statičko opterećenje . BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA U ove poremećaje ubrajaju se poremećaji koji imaju veze sa radom.Po kojoj uzrok oštećenja mišića nije njihova aktivacija sama po sebi već kratak vremenski razmak između kontrakcija tako da mišići ne stignu da se oporave od prethodnem. nošenja. zdravstveno stanje (ranije bolesti). Dinamičko opterećenje . OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Ovi poremećaji se često javljaju u zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno kada je ono udruženo sa dužim sedenjem ili ekspozicijom opštim vibracijama LUMBALNI SINDROM Većina oštećenja intervertebralnog dikusa u lumbalnom delu kičme vodi se pod dijagnozom lumbalni sindrom. a usledi nova kontrakcija što vremenom dovodi do njohovog trajnog oštećenja. FAKTORI RIZIKA Težak fizički rad .Dovodi do degenerativnih promena u lumbalnom delu kičme.Pri vožnji motornih vozila nađena je veća učestalost lumbosakralnog bola. rade blizu svog maksimalnog kapaciteta pa je rizik od nastanka njihovog oštećenja veliki.Polazi od pretpostavke da negativni psihosovcijalni faktori povećavaju efekte ekspozicije mehaničkim faktorima radne sredine i povećavaju rizik od sindroma ponovljenog oštećenja.Kod dizanja. Individualni faktori . Komplementarna hipoteza . Hipoteza o interakciji fiziološkog opterećenja i psihosocijalnih faktora rizika na radu . težina. Mišićne jedinice se aktiviraju po principu veličine (male jedinice se aktiviraju malim.

ORS treba da bude opisna. ORS treba da bude timska i da uključi znanje Specijaliste medicine rada. a ne na osnovu njegovog zanimanja. a posebno pri obradi za organe veštačenja tolerišu izvesna bolesna stanja i mane i radnik ipak osposobljav za rad. Radi ostvarivanja prava iz penziskog i invalidskog osiguranja (prekvalifikacija. Pri promeni tehnologije na radnom mestu ako se novi tehnološki procesi bitno razlikuju od prethodnog. Pri regrutacijama i ocenjivanju sposobnosti za obavljanje ratne službe. Pri ORS mora se voditi računa o njenoj sprovodljivosti u praksi. Pri ispitivanju funkcije organa treba koristiti što specifičnije i što je moguće manje invanzivne testove. Psihologa. Zato je neophodno dobro se upoznati sa radnim mestom u preduzeću u kome radnik radi za šta je neophodna i adekvatna dokumentacija iz samog preduzeća (opis radnog mesta) Posao na koji se ispitivana osoba raspoređuje mora biti takav da radni napori kojima se izlaže ne ugrožavaju zdravlje niti dovode do premora. dok se pri periodičnom pregledu. odnosno kada je stanje bolesti stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno moguće. Pri ORS potrebna je fleksibilnost . Neurologa. životno osiguranje). Poželjno je što više koristiti testove opterećenja kojima se imitiraju radne aktivnosti na radnom mestu. invalidska penzija).OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost je sposobnost čoveka da koristeći svoje fizičke. ORS obolelih i povređenih vrši se tek pošto su iscrpljene mogućnosti daljeg lečenja i rehabilitacije. Oftamologa. KADA SE VRŠI ORS Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji Prilikom zasnivanja radnog odnosa (prethodni pregled koji su obavezni za radnike koji se zapošljavaju na radnim mestima sa povećanim rizikom). kao što je i redak radnik koji je nesposoban za bilo kakav posao. konkretna i da obavezno odgovori da li je data osoba sposobna za svoj posao Ako nije treba nabrojati činioce koji limitiraju radnu sposobnost. 248 . U slučajevima privremene radne nesposobnosti (određivanja dužine privremene sprečenosti za rad).Na prethodnom pregledu kriterijumi su najoštriji. Pedagoga. Pri ORS anamnestički podaci nemaju istu težinu kao pri drugim medicinskim postupcima jer je jedan broj radnika rentno zainteresovan za rezultate ocene pa ili preuveličava svoje tegobe ili ih umanjuje. Otorinolaringologa. Odnosno da postoji prognoza da će ispitivana osoba na tom radnom mestu moći da radi narednih 30-40 godina bez ikakvih zdravstvenih posledica. ORS vrši se na osnovu posla koji radnik obavlja. Data ORS najčešće nije definitivna (dinamička ocena). OSNOVI PRINCIPI ORS Važno je imati optimalni uvid u stanje funkcije većine organa. psihičke i senzorne potencijale. Poznavaoca zanimanja iz RO i dr. Pri ORS treba imati na umu da je redak radnik koji je sposoban za svaki posao. U sudskim sporovima da bi se presudilo o potrebama davanja rente (razvod braka. Pri procenjivanju mogućnosti bavljenja sportom i dr. a poželjno je dati i predlog novih poslova i novog radnog mesta za koji je radnik sposban. a posebno onih koji su direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi ili za koje konkuriše. Zato postoji preporuka da ispitanik svoju izjavu potpiše na formularu lekarskog uverenja. čak i negira. obavlja posao koji se može valorizovati na tržištu rada. Ona se može se klasifikovati na dva načina kao: • Fizička radna sposobnost • Psihička radna sposobnost • Senzorna radna sposobnost ILI • Opšta radna sposobnost • Specifična (profesionalna) radna sposobnost Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je postupak kojim se na osnovu bioloških funkcija organizma neke osobe sa jedne strane i bioloških zahteva određenog posla i karakteristika radnog mesta sa druge strane utvrđuje da li je ispitivana osoba sposobna za određni posao ili grupu poslova. Nakon periodičnih i ciljanih pregleda radnika koji su takođe obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Pri promeni radnog mesta ako se ono znatno razlikuje od prethodnog radnog mesta.

prema stepenu posedovanja osobina od kojih zavisi radna uspešnost. Potreba za profesionalnom orijentacijom postoji prvi put nakon završene osnovne škole kada treba odlučiti koju srednju školu upisati. senzomotornih svojstava. kod profesionalne selekcije se poslodavcu savetuje da primi jednog ili više kandidata za određeni posao između svih zaiteresovanih kandidata.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orijentacija je aktivnost čiji je cilj da svakome kome je to potrebno pomogne pri izboru zanimanja. Za razliku od profesionalne orijentacije gde se jednom kandidatu savetuje izbor između više zanimanja. Profesionalna orijentacija ima isključivo savetodavni karakter. daju saveti pri izboru zanimanja.Oni koji ispunjavaju i oni koji neispunjavaju zahteve posla U vidu rang liste kandidata . VRSTA INFORMACIJA Informacije o zanimanju Informacije o potrebama privrede za određenim zanimanjem Informacije o mogućnostima stručnog osposobljavanja Informacije o sopstvenim fizičkim i fiziološkim karakteristikama Informacije o sopstevenim opštim i posebnim sposbnostima Drugim rečima profesionalnom orijentacijom se kandidatu na osnovu podataka o njegovim karakteristikama i potencijalima sa jedne strane i poznavanja zahteva pojedinih zanimanja sa druge strane. skale. U okviru rang liste može se označiti i crta ispod koje kandidati ne ispunjavaju zahteve posla. Ona podrazumeva pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. Ovim pregledom se utvrđuje da li je 249 . Psihološki deo ispitivanja . Rezultati profesionalne selekcije mogu se iskazati na dva načina: U vidu dve grupe kandidata . to jest o njegovoj radnoj sposobnosti.Sastoji se od ispitivanja sposobnosti kandidata (opštih i specijalnih). osobina ličnosti. Posle završenih ispitivanja donosi se zaključak o budućoj radnoj uspešnosti kandidata. pedagoga. Da bi kandidat doneo pravilnu odluku pri izboru zanimanja potreban mu je čitav niz informacija: KO DAJE OVE INFORMACIJE Škole svojim učenicima naročito na završnim godinama Služba za zapošljavanje Medicina rada Psiholog Medicina rada pruža podatke kandidatu o njegovim fizičkim i fiziološkim karakteristikama na osnovu odgovarajućih pregleda koji obuhvataju: Uvid u medicinsku dokumentaciju Anamneza Antropometrija Dinamometrija Klinički pregled po sistemima Ispitivanje funkcije srca (EKG) Ispitivanje funkcije pluća (Spirometrija) Ispitivanje funkcije čula vida (Ortorejter) Ispitivanje funkcije čula sluha (Audiometrija) Ispitivanje funkcije čula ravnoteže Ispitivanj funkcije lokomotornog sistema Osnovne hematološke i biohemiske analize i dr. lekara medicine rada i drugih specijalista kao i socijalnog radnika i poznavaoca budućih poslova kandidata. Da bi se izvršila profesionalna selekcija vrše se odgovajući pregledi koji se sastoje od: Medicinski deo ispitivanja . upitnici i dr. PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je stručna aktivnost koja ima za cilj da među kandidatima koji žele da rade određene poslove kod određenog poslodavca odabere onog (ili one) koji ima najviše izgleda da te poslove obavljaju uspešno. ali je savetodavac dužan da mu predoči eventualne rizike u slučaju neprihvatanja saveta. zadovolji zahteve željenog zanimanja. Profesionalna orjentacija i selekcija je proizvod timskog rada psihologa. mentalnog zdravlja i njegove motivacije za rad. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA Prethodni pregledi su pregledi koji se obavlaju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto.Sastavlja se prema zahtevima radnog mesta za koje se vrši selekcija tako da svaki od zahteva bude pokriven odgovarajućim pregledom. kao i nakon završetka srednje škole ako se ide na dalje školovnje. ali i kasnije u toku radnog veka kad god se radnik odlučuje za promenu zanimanja. Kandidat je potpuno slobodan da prihvati ili odbije savet. zašta se koriste odgovarajući testovi. njegovih veština.

Pregledi drugih specijalista Pri upućivanju radnika na prethodne i periodične lekarske preglede radna organizacija popunjava obrazac UPUT zdravstvenoj ustanovi uz obavezno dastavljanje podataka o posebnim uslovima rada sa navođenjem štetnosti i opasnosti radnog mesta na kome radnik radi. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. a od 15 do 30 dana uz saglasnost konzilijuma lekara. Ocenu privremene radne nesposobnosti daje: Ordinirajući lekar Pedijatar Ginekolog Pneumoftiziolog Ordinirajući lekar sam procenjuje privremenu ranu nesposobnost do 15 dana. pomoći i nege Ukoliko ne postoji druga mogućnost PRETHODNA PROCENA Prethodna procena se obavlja u ovlašćenoj ustanovi i obuhvata: Procenu kompletnosti medicinske dokumentacije Potreba za dopunskom obradom Medicinska opravdanost za obradu Konzilijarno donošenje mišljenja o radnoj sposobnosti 250 .) . DIJAGNOSTIČKI POSTUPAK Prethodne i periodične preglede obavlja specijalista medicine rada a po potrebi se uključuju i specijalisti drugih grana (psiholog. Rehabilitacione. Ovi pregledi obuhvataju Uvid u medicinsku dokumentaciju Radna lična i porodična anamneza Anamneza bolesti (Sadašnje tegobe) Antropometrija Klinički pregled po sistemima Dopunske analize . Razlog za pokretanje postupka može biti: Izmena radne sposobnosti Opasnost od nastupanja invalidnosti Na zahtev osiguranika Na zahtev radne organizacije Ordinirajući lekar najčešće upućuje radnika preko OBRASCA BR 1. zajedno sa medicinskom dokumentacijom i podacima o radnom mestu.Rendgengrafija . EKG. Lekarskoj komisiji pacijent se može uputiti i na lični zahtev.Funkcionalni testovi (Spirometrija. Preventivne) Obavezni i fakultativni elementi prethodnih i periodičnih pregleda se određuju na osnovu vrste posla i dati su u Pravilniku o postupku vršenja prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika.zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Preko ovog vremena pacijent se upućuje lekarskoj komisiji. Posle završenih pregleda zdravstvena organizacija dostavlja radnoj organizaciji izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu (obrazac IZVEŠTAJ). Ordinirajući lekar može i direktno uputiti radnika invalidskoj komisiji u slučaju Da se radi o teškom hroničnom oboljenju sa dugotajnim bolničkim lečenjem Radi dobijanja telesnog oštećenja. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU Obrada bolesnika za izlazak na invalidsku komisiju se obavlja u tri faze: POČETNA OBRADA Postupak obrade pokreće ordinirajući lekar. OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI Privremena radna nesposobnost nastaje kao posledica stanja izazvanog oboljenjem ili povredom i vremenski je ograničena. nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja radnika). socijalni radnik.Laboratoriske analize . na prethodnu procenu koja se obavlja u ovlašćenoj ustanovi. Zadaci medicine rada u okviru ovih pregleda jesu: Odrediti obavezne elemente pregleda i njihove izvršioce Odrediti fakultativne elemente pregleda Izvršiti tumačenje rezultata pregleda Postaviti dijagnozu Dati mišljenje o radnoj sposobnosti Predložiti mere u vezi sa nađenim stanjem (Terapijske.). Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu.. zavisno od opasnosti i štetnosti koje se javljaju na radnom mestu. inžinjer zaštite na radu i dr. Prethodni i periodični lekarski pregledi su zakonski obavezni za zapošljavanje i rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada Radna mesta sa posebnim uslovima rada su rada mesta gde postoji povećan rizik od povređivanja..

rad na visini). heptan i dr. Srednje teška (dijastolni pritisak 105-114 mmHg) Nisu sposobni za fizičke napore teškog i srednjeg stepena. kao i za poslove pri kojima postoji ekspozicija organiskim rastvaračima (trihloetilen. takve pacijente treba penzionisati. Sposobni su za fizičke napore lakog i srednjeg stepena (do 6 MET-a) kao i za poslove gde se samo povremeno pojavljuje teži fizički napor pod uslovom da TA pri tom ne prelazi 120/220 mmHg. produženi i noćni rad. mašnovođe. Ako se pri kontrolnom testu opterećenja javi pad TA. topionice i sl).) TAHIKARDIJA (supraventrikularna i ventrikularna) U napadu tahikardije postoji privremena radna nesposobnost za sve poslove. Nisu sposobni za poslove gde bi mogli ugroziti javnu bezbednost (vozači.Radnu sposobnost je limitirana za sve fizičke poslove. tri meseca nakon napuštanja bonice pacijent je sposobon za rad sa tim da ne radi teške fizičke poslove (preko 6 MET-a) kao ni poslove u toplim i hladnim pogonima. a pri opstruktivnom obliku ni za lakše poslove. Bolesnici koji su preležali infarkt miokarda i pate od angine pektoris nisu sposobni za poslove gde mogu ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi (vozači. kao ni rad u toplim pogonima. Kasnije kada dođe do znatnijeg smanjenja funkcije miokarda radna sposobnost je očuvana samo za sedeće poslove ili čak potpuno izgubljena. Atrioventrikularni blokovi AV-blok I i II stepena .Mišljenje o radnoj sposobnosti ZAVRŠNA PROCENA Završnu procenu daju invalidske komisije. angina pektoris ili ST-depresija.) Kod nestabilne angine pektoris treba ispitati koronarnu funkciju i tek onda dati ORS. Nisu sposobni za rad u uslovima povećane buke (preko 90 dB). piloti. Ovaj predlog sadrži: . koje se obrazuju kao prvostepene i drugostepene.ARTERISKA HIPERTENZIJA Laka (dijastolni pritisak 95-104 mmHg) Nisu sposobni za teške fizičke napore i rad u jako toplim pogonima (livnice. Hipertenzija sa komplikacijama Nisu sposobni za teške i srednje teške fizičke poslove.Ne umanjuje radnu sposobnost osim za vrlo tešk fizičke napore. sa organskim rastvaračima i za poslove gde može doći do ugrožavanja bezbednosti. Ukoliko se simptomi angine pektoris jave već pri I-stepenu opterećenja po Brucelu ili postoji dekonpenzacija srca i pored primenjene terapije.Detaljnu zdravstvenu anamnezu . Sposobni za lake fizičke napore i za poslove u sedećem položaju.Rradnu sposobnost je limitirana za srednje teške i teške poslove. za rad u toplim pogonima. II . hloroform. 3 Invalidskoj komisiji. Teška (dijastolni pritisak preko 115 mmHg) Nisu sposobni ni za kakav fizički rad. Sposobni samo za lake fizičke napore u konfornim radnim uslovima.ARITMIJE Ekstrasistole (prekomorske i komorske) Ovi bolesnici su nesposobni za srednje težak i težak fizički rad. Maligna Nesposobni za bilo kakav rad dok traje maligna faza bolesti. rad na visini i sl. za rad sa ekstremnim temperaturama. III . IV . ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI I . 251 . a nepreporučuje se ni rad sa organskim rastvaračima. benzen.MIOKARDIOPATIJE Dilataciona U početnom stadijumu bolesti radna sposobnost je očuvana za lakše fizičke napore u sredini gde nema kardiotoksičnih noksi.Lične podatke .Dijagnoze . Kompletni AV-blok . za poslove sa diktiranim tempom rada.Podnošenje predloga za veštačenje na OBRAZACU BR. AV-blok II stepena tipa Morbic .INFARKT MIOKARDA Ukoliko tokom hospitalizacije nije bilo komplikacija i po otpustu nema anginoznih bolova ni aritmija i ako je ejekciona frakcija veća od 50%.Objektivni lekarski nalaz . Van napada radna sposobnost zavisi od više faktora ali se u principu ne preporučuje rad gde postoji ekspozicija organskim rastvaračima. onda je takva osoba nesposobna za rad koji je jednak nivou ili veći od nivoa pri kome se ispoljavaju ove promene. kao ni za terenski. piloti. Hipertrofična Ako se radi o ne-opstruktivnom obliku radna sposobnost u početnim stadijumima može biti očuvana za lakše fizičke poslove. Invalidske komisije se sastoji od tri člana od kojih su dva lekari specijalisti a treći član je stručnjak iz oblasti penziskog i invalidskog osiguranja.

a pri težoj ni za kakav fizički rad. Aortna insuficijencija Pri prvom stepenu radna sposobnost nije umanjena. hladnoći i na mestima gde postoji mogućnost povređivanja i infekcije potkolenice. a kod teškog stepena nisu sposobni ni za kakav fizički napor. a kod trećeg stepena nije sposoban za bilo koji posao sa fizičkim naprezanjem i indikovana je hiruška intervencija. Osloboditi ih rada u hladnoći.STEČENE SRČANE MANE Mitralna stenoza Pri lakoj stenozi pacijent je sposoban samo za lakše fizičke napore.HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost.UROĐENE SRČANE MANE Dijagnostikuju se još u detinjstvu i najčešće dete bude operisano.). a kod stenoze teškog stepena nisu sposobni za fizičke napore kao ni za rad na visini i drugim mestima gde može doći do povređivanja. VI . rad na visini. kao ni za poslove gde postoji povećana opasnost od infekcija. rad u toplim pogonima. VIII .VARICES CRURIS Ukoliko je očuvan venski krvotok u dubokim venama. kod srednje teškog stepena bolesnik je sposoban samo za lakše fizičke poslove. vlazi i na radnim mestima gde postoji opasnost od povređivanja.Nesposobni za teške fizičke napore. Stenoza aortnog otvora Stenoza lakšeg stepena ne umanjuje radnu sposobnost.STENOZA AORTE I VELIKIH KRVNIH SUDOVA KARLICE I NOGU Ovi radnici ne smeju raditi na radnim mestima gde postoji ekspozicija ugljendisulfidu U prvom stadijumu (klaudikacije nakon dužeg hoda) . Ukoliko se pojavi ulkus na potkolenici. X . kutiri i sl. rad sa kardiotoksičnim noksama. 252 . Ukoliko se ulkus ne sanira indikovana je promena radnog mesta i zapošljavanje uglavnom na administrativnim poslovima.Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. potrebno je bolovanje i lečenje. Hodanje do pojave bola.V . Blaga HOBP . posebno za pešačenje. U odnosu na fizički napor. godina starosti.Sposobni samo za lake i srednje teške napore. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U trećem stadijumu (klaudikacije već posle nekoliko koraka) . U odraslom dobu sreću se: Stenoza plućne arterije Koarktacija aorte Pretkomorski i komorski septalni defekt Ductus arteriosus persistens Decu sa ovim oboljenjim treba profesionalno orjentisati ka zanimanjima koja ne zahtevaju fizičke napore. U trećem stadijumu (gangrenozni) Bolesnik je nesposoban za rad i potrebna je amputacija ekstremiteta.bolesnik nije sposoban za one napore koji izazivaju klaudikaciju zbog kojih je prisiljen da stane (poštari. Mitralna insuficijencija Kod lakog oblika insuficijencije postoji radna ne-sposobnost samo za teške fizičke poslove. rad u hladnjačama.idikovana je amputacija ekstremiteta. drugi stepen aortne insuficijencije limitira radnu sposobnost za teške fizičke poslove. IX . Kod srednje teškog stepena najčešće su sposobni samo za lake fizičke napore. U četvrtom stadijumu (gangrenozne i pregangrenozne promene) .TROMBOANGINITIS OBLITERANS U prvom stadijumu (inflamatono-spastički) . mišićne snage i vrste rada. za rad u vlazi.POSTFLEBITIČNI SINDROM Nisu sposobni za poslove koji iziskuju duže stajanje ili sedenje. rad u vlazi i hladnim prostorijama. radna sposobnost nije znatnije umanjena. U drugom stadijumu (klaudikacije nakon kraćeg hodanja) . a ukoliko dođe do poboljšanja mogu se osposobiti ua poslove koji ne iziskuju fizički napor. čime se gubi i preostala rada sposobnost.Ukoliko nakon operacije nema poboljšanja bolesnici su nesposobni za bilo kakav rad. radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije. Treba ih rasporediti na poslove gde je moguće konbinovati sedenje sa stajanjem i kraćim hodanjem. ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI I . VII . Posle hirurške intervencije nema ograničenja u radnoj sposobnosti. kao i poslove gde je povećan rizik od povreda ekstremiteta. U drugom stadijumu (Klaudikacije posle kraćeg hoda i trofičke promene na nogama) Radnik nije sposoban za sve fizičke napore.

POSTPRIMARANA Incipijentna forma .VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis Nakon preležanog akutnog virusnog hepatita i potpuno izlečenje potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice.BISINOZA PLUĆA Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. koja može da traje do 1 godine. stanja plućne funkcije. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. VI .ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. respiratornim iritansima i za teške fizičke poslove. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanoati plućne funkcije.Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama. Aktivni oblik . radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. U izraženom stadijumu bolesti. bolesnik je privremeno nesposoban za rad.Srednja HOBP . Postoji privremena radna nesposobnost. Hronična tuberkuloza . IV . a radna sposobnost je posle očuvana za sve poslove izuzev onih koji su vezani za ekspoziciju SiO2. II . s tim što je poželjno da se prvih 4-6 nedelja posle toga rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (do 4 sata). Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti. Ukoliko se jave nove epizode AB. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. Produženi virusni hepatitis.Oboleli ne sme da radi sa namirnicama. arsen i dr. Posle toga. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. Lobarna tuberkuloza . nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik.Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore. Posthepatitisna hiperbilirubinemija Javlja se u oko 5% bolesnika koji su preležali akutni virusni hepatitis. obima patomorfoloških promena.). nikl. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. Kontraidikovan je i svaki rad pri visokim temperaturama. Ovakve bolesnike treba trajno isključiti iz kontakta sa hepatotoksičnim noksama. neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti.Bolovanje do 1 godine. Teška HOBP . sa decom. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad.Nakon završenog lečenja osoba se može brzo osposobiti za rad. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje mogu dovesti do raka respiratornog sistema (hrom.TUBERKULOZA PLUĆA PRIMARNA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. a i nesposoban je za fizičke napore. Hronični virusni hepatitis Perzistentni oblik . respiratornim štetnostima bilo kog porekla i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE I .Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci. III . U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. pogoršanje ili recidiv bolesti Radnik nije sposoban da obavlja poslove sa hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja. II .PNEUMOKONIOZE Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. V . rad u zoni ekspozicije prašini i niskoj temperaturi pa se najčešće proglašava nesposobnim za rad. postojanja komplikacija.Bolovanje sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti.ASTMA Radna sposobnost osoba s astmom zavisi od učestalosti i težine napada.CIROZA JETRE 253 . kao ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost.

U kompenzovanom stadijumu bolesti Bolesnik je sposoban za rad na mestima koja ne zahtevaju fizički napor srednjeg i teškog stepena i gde ne postoji kontakt sa hepatotropnim noksama (povišena temperatura.privremeno umanjuje radnu sposobnost Stenoza pilorusa.U većini slučajeva postoji potpuna radna nesposobnost.Sposobni za rad bez većih fizičkih i psihičkih opterećenja.ULCEROZNI KOLITIS U akutnoj fazi bolesti potpuna radna nesposobnost. Kod bolesnika koji na dijalizi ili sa transplatiranim bubregom .Nisu sposobni za bilo kakav rad. kao ni rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Kod težih oblika . kontakt sa hemiskim materijama. Kod spore progresije sa znatnim smanjenjem klirensa kreatinina (ispod 50 ml/min) . lakše fizičke poslove u sedećem položaju uz uslov da nepostoji izloženost nefrotoksičnim materijama i da su mikroklimatski uslovi povoljni. za teže fizičke poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Kod nepotpunog izlečenja bez progresije radnik nije sposoban za rad sa nefotoksičnim materijama.Sposobni samo za lakše administrativne poslove na kojima ne dolazi do stresnih situacija.Radna sposobnost je očuvana samo za najlakše kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju i na kojima nedolazi do stresnih situacija.Sposobni za lakše fizičke i administrativne poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima i bez kontakta sa nefrotoksičnim materijama. Kod potpunog izlečenja radna sposobnopst je očuvana.AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA U toku bolesti i tokom rehabilitacije oboleli nije sposoban za rad. Izraženi stadijum .zahtevaju bolničko lečenje i hiruršku intervenciju nakon čega se vrši ORS. ORS OBOLELIH OD BOLESTI BUBREGA I . IV .ULKUSNA BOLEST U akutnoj fazi bolesti . Pojava komplikacja osnovni su uzrok ograničavnja radne sposobnosti: Periduodenitis . II . III . U dekompenzovanom stadijumu Bolesnik je potpuno nesposoban za rad III .(klirens kreatinina do 25 ml/min) . Ukoliko se posle akutne faze normalizuju bubrežne funkcije pacijent je sposoban za svoj posao.radna sposobnost je umanjena dok traje bolna faza (2-3 nedelje) nakon čega ako dođe do restitutio ad integrum može da se vrati na posao. Ukoliko ne dođe do potpune normalizacije bubrežne funkcije pacijent nije sposoban za rad sa nefrotoksičnim materijama.HONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA Početni stadijum (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) .Nakon poboljšanja stanja. Kod srednje teških oblika . ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a I . hemiske materije). krvarenja i kalozne transformacija . treba ih osloboditi svih većih fizičkih i psihičkih napora. 254 .AKUTNI GLOMERULONEFRITIS U akutnoj fazi bolesti pacijent je privremeno nesposoban za rad. prkovremeni i smenski rad. za teške i umereno teške poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. II .Nesposobni za veće fizičke napore.Radna sposobnost je očuvana za kancelariske poslove. rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. jonizujuće zračenje. rada u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima i kontakta sa hemiskim materijama. Kod lakših oblika . III .HRONIČNI PANKREATIT Kod lakših oblika .Sposobni za lakše fizičke i kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima. penetracija i perforacija ulkusa. Kod teških oblika . Nakon akutne faze i završetka rekovalescencije.TOKSIČNO OŠTEĆENJE JETRE Potpuna nesposobnost za rad traje do saniranja svih kliničkih i biohemiskih znakova bolesti Ovim bolesnicima treba trajno zabraniti svaki kontakt sa materijam koje su dovele do trovanja i sa drugim hepatotropnim noksama.HRONIČNI GLOMERULONEFRITIS Kod spore progresije bolesti sa blagim smanjenjem klirensa kreatinina . Iz preventivnih razloga u toku prve godine ne preporučuje veće fizičko naprezanja.

Hronična limfocitna leukemija . Hronični oblik .MALIGNI LIMFOM U periodima aktivnosti procesa (recidivi) bolesnici nisu sposobni za bilo kakav rad. Pojava metastaza .Radna sposobnost očuvana samo za lakše kancelariske poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima.NEFROTSKI SINDROM Za vreme izraženih ispada u stanju bubrežnih funkcija i u slučaju izraženih otoka nesposoban za rad.NEUTROPENIJA I AGRANULOCITOZA Akutna agranulocitoza i neutropenija Radna sposobnost je potpuno izgubljenja. III .Nisu sposobni za težak fizički rad i kontakt sa hematotropnim noksama. II .ANEMIJA Svi bolesnici kod kojih je količina hemoglobina ispod 100 g/l. V . Nisu sposobni za veća fizička naprezanja i rad sa nefrotoksičnim materijama.LEUKEMIJA Svaka leukemija u akutnoj fazi čini obolelu osobu potpuno nesposobnom za rad.Sposobni su za lakše fizičke poslove u povoljnim MK-uslovima. Primarna splenička neutropenija Nesposobni za težak fizički rad i rad sa hematotropnim noksama.Sposobni samo za najlakše poslove koji se obavljaju u sedećem položaju.TROMBOCITOPENIJA Akutni oblik .U fazi remisije sposobni za intelektualni i fizički rad koji ne zahteva teži fizički napor.Nakon izlečenja vraća se normalna radna sposobnost pod uslovom da se bolesnik ne izlaže dejstvu mijelotoksičnih materija.PLAZMOCITOM Ako nema znakova bubrežne insuficijencije i patoloških fraktura bolesnici su sposbni za rad koji ne iziskuje bilo kakav fizički napor. Teži ispadi (klirens kreatinina između 25 i 50 ml/min) . VII .Nisu sposobni za veće psihofizičko naprezanje i rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. kontakt sa hemiskim materijama i ekspoziciju jonizujućem zračenju.POLICISTIČNI BUBREZI Ako nema znakova bubrežne insuficijencije .TROMOCITOASTENIJA Radna sposobnost zavisi od stanja osnovne bolesti i uslovljena je izbegavanjem rizika od povređivanja. većeg fizičkog napora i mogućnost infekcije. a posle izlečenja sposobni za rad pod uslovom da izbegavaju lekove i hemikalije koji mogu biti povod za nastanak trombocitopenije.Radna sposobnost je očuvana uz uslova da na radnom mestu nema kontakta sa hematotropnim noksama. bez obzira na vrstu anemije i uslove na radnom mestu. Neutropenija izazvana insuficijencijom koštane srži Prolazna insuficijencija .V . Stacionarna ili evolutivna insuficijencija Radna sposobnost je potpuno izgubljena.U fazi remisije radna sposobnost je ograničena za kontakt sa hemiskim materijama i težak fizički rad. VI .TUMORI BUBREGA Oboleli od benignih tumora bubrega sposobni su za svoj posao. IV . u spuprotnom postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. VI . ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI I . Ako dođe do normalizacije bubrežnih funkcija pacijent je uz redovnu kontrolu sposoban za rad. U fazama ramisije radna sposobnost se može povratiti ali te faze najčešće traju vrlo kratko.Sposobni su samo za lakše administrativne poslove. Oboleli od malignih tumora bubrega posle sprovedenog lečenja ukoliko nema metastaza i bubrežne insuficijencije . Kada se količina hemoglobina poveća preko 100 g/l radna sposobnost se uspostavlja. Izraženiji ispadi (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) .Sposobni za kancelariske poslove i lakše fizičke poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima.oboleli više nije sposoban za rad. privremeno su nesposobni za rad. međutim do potpune neormalizacije vrednosti hemoglobina i broja eritrocita ovi bolesnici nisu sposobni za veće fizičke napore i kontakt sa hematotropnim noksama. U periodima remisije . 255 .U fazi bolesti nesposobni za rad. Ako dođe do nepotpunog izlečenja ORS zavisi od izraženosti poremećaja bubrežnih funkcija: Blaži ispadi (proteinurija do 3g/24h) . VII . Ako ima znakova bubrežne insuficijencije . Hronična granulocitna leukemija .

nervima. mostovi i sl. Poslove gde može doći do povređivanja (rad na visini. prema učinku. V .) Nije im dozvoljeno da se profesionalno bave upravljanjem motornih vozila (amateri mogu pod uslovom da su pod redovnom lekarskom kontrolom i da nemaju komplikacije na očima. Po prevođenju u eutireoidno stanje sposoban je za sve poslove izuzev onih koji zahtevaju ekstremno psihofizičko naprezanje. kao i rad na mestima gde postoji ekspozicija organski rastvarači. GESTACIONI DIJABETES Nastaje u trudnoći i dovodi do privremene nesposobnosti za rad. Bolesnici sa idiopatskim oblikom sposobni su samo za intelektualni rad. hematotoksičnim noksama i za rad na mestima gde postoji veća mogućnost infekcije. za rad na stresogenim poslovima. KVSu i metaboličke poremećaje). kao i poslove na kojima dolazi do većih promena u intenzitetu fizičkog opterećenja (opasnost od hipoglikemije). INSULIN NEZAVISNI . noćni rad).Radna sposobnost zavisi od stanja lokomotornog sistema. rad u buci. Za poslove gde postoji opasnost od pada sa nezaštićene visine (skele. po normi.HIPERFUNKCIJA NADBUBREGA U fazi lečenja (operativno ili radiološko) bolesnici su nesposobni za posao. poslastičare.) 256 . ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI I . Nepovoljne efekte ima i rad u izrazito lošim mikroklimatskim uslovima. rad na traci.HEMOFILIJA Blagi oblik . restorani i sl. Nakon supstitucione terapije (hidrokortizon) i normalizacije funkcije radna sposobnost se vraća ali samo za lakše fizičke poslove. pored rotirajućih alata. Profesionalni vozači su sposobni za rad ako se bolest može kompenzovati dijetom i oralnim antidijabeticima i pod uslovom da su pod stalnom medicinskom kontrolom.Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Poslove koji iziskuju fizičko opterećenje srednjeg i teškog stepena (preko 4 MET-a). pesticidima i dr.VIII .SPLENEKTOMIJA Operisane osobe nisu sposobne za poslove vezane za vrlo velike fizičke napore.HIPOFUNKCIJA NADBUBREGA (Adisonova bolest) U akutnoj fazi i fazi uspostavljanja kompenzacije postoji privremena radna nesposobnost.). kontakt sa alergogenim materijama. uzimanje insulina i držanje dijete (terenski rad. za rad u turnusima i za rad na visini.Nisu sposobni za veće fizičke napore i poslove na kojim postoji mogućnost povređivanja. Teži oblik . pekare.HIPERTIREOZA U fazi aktivne bolesti obolela osoba nije sposobna ni za kakav posao (obično 6-8 nedelja) Kada je postignuto eutireoidno stanje radna sposobnost je ograničena za veće psihofizičke zahteve. kao i za rad sa strankama na šalteru. Ovi bolesnici su nesposobni i za rad u nepovljnim mikroklimatskim uslovima i na radnim mestima gde mogu povrediti sebe i druge (rad na visini i sl. Teški oblici hipertireoze su kotraindikacija za profesionalno upravljanje motornim vozilima. Ne treba ih zapošljavati na radna mesta gde je otežana kontrola glikemije. Nakon porođaja bolest se može povući ali je povećan rizik od pojave dijabetesa kasnije pa zato ako se radi o mladim ženama nije preporučljivo zapošljavati ih na radna mesta gde je teško držati dijetu. SMANJENA TOLERANCIJA GLUKOZE Radna sposobnost ovih osoba je očuvana. terenski i noćni rad. Poslove gde bi bili izloženi ekstremno visokim temperaturama. Kod težih oblika hipoadenokorticizma nisu sposobni za profesionalno upravljanje motornim vozilima.). u rudnicima i sl. X . III . dalekovodi.HIPOTIREOZA Dok se bolesnik ne prevede u eutireoidno stanje postoji privremena radna nesposobnost.Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Za teške fizičke poslove (umerena fizička aktivnost povećava radnu sposobnost) Za poslove sa produženim radnim vremenom. IX . Nakon lečenja ovi bolesnici po pravilu nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove.DIJABETES MELITUS INSULIN ZAVISNI . IV . II .TROMBOCITEMIJA Zavisi od izraženosti hemoragiskog sindroma i stanja osnovne bolesti. Pri profesionalnoj orjentaciji ne treba ih upućivati na radna mesta gde mogu doći u iskušenje da pogreše u dijeti (mesare. Za ove osobe nisu preporučljivi ni poslovi sa velikom odgovornošću i stresom.

rotirajuče mašine). sposobnost odlučivanja i brzog reagovanja. Zaostali neurološki deficiti (motorni i senzitivni) mogu ograničavati radnu sposobnost fizičkih radnika za teža fizička naprezanja. dok su globalne funkcije obično očuvane. Nakon lečenja (hiruško) bolesnici najčešće nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove. Potpuni gubitak radne sposobnosti postoji kod bolesnika sa učestalim psihotičnim epizodama.Shizofrenije Privremena nesposobnost za rad bolesnika sa manifestnom psihozom posle bolničkog lečenja može da traje u proseku od 3 meseca (kod nekih katatoničkih stanja) do 2 godine (kod paranoidnih psihoza). kao i za rad na svim drugim radnim mestima gde mogu sebe i okolinu dovesti u opasnost.ENDOGENE PSIHOZE . Izražene mišićne pareze. ukoliko se bave zanimanjima koja su vezana za nošenje oružija.najčešće dovodi do smanjenja funkcije ruku za sve poslove i radnje iznad nivoa visine radnog stola i pojasne visine. kreativnost. V . rukovodeća radna mesta i slična zanimanja koja zahtevaju psihička naprezanja. Ukoliko promena radnog mesta ne dovede do zadovoljavajućeg radnog rezultata dolazi do potpunog gubitka radne sposobnosti. hroničnim. za upravljanje motornim vozilom. bulbarni znaci i spastično povišenje tonusa mišića najčešće dovodi do trajne nesposobnosti. Radna sposobnost je očuvana kod bolesnika koji su imali samo jedan ili više psihotičnih napada sa dobrim ishodom i bez vidljivih oštećenja ličnosti.CEREBROVASKULARNA BOLEST Privremena radna nesposobnost kod tranzitornih ishemičkih akata obično traje 2-3 meseca. za učešće u saobraćaju. dok kod težih CV-insulta. Ukoliko kao posledica CV-bolesti zaostanu vestibularne disfunkcije takvi radnici nisu sposobni za radna mesta koja zahtevaju očuvanu funkciju ravnoteže (profesionalni vozači. III . za rad kraj mašina u pokretu. za rad sa električnim uređajima. Ukoliko se nakon lečenja i rehabilitacije neurološki deficiti povuku radna sposobnost je očuvana. kao i oni sa izolovanim paranoidnim sindromom uz očuvanu strukturu ličnosti pod uslovom da paranoidni sindrom nije vezan za radno mesto.NEUROZE Privremena radna nesposobnost indikovana je za teške prisilne neurotičare. Trajno su nesposobni za rad oboleli od epilpsije sa učestalim napadima preko dana.FEOHROMOCITOM U fazi napada (hiperprodukcija kateholamina) oboleli je nesposvoban za rad.EPILEPSIJA Privremena radna nesposobnost posle epileptičnog napada traje u proseku 1-5 dana. progradijentnim psihopatološkim sadržajem i sa dezintegracijom ličnosti. Epileptičari nisu sposobni za rad na visini. razne fobičare. ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA I . kraj vode ili vatre. Ukoliko se posle dužeg i energičnog lečenja ne postignu zadovoljavajući rezultati indikovana je promena radnog mesta. ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA I .NEUROMUSKULARNE BOLESTI Bolesnici sa lakšim oblikom neuromišićnih oštećenja najčešće se mogu osposobiti za poslove u sedećem položaju koji nezahtevaju veliku mišićnu snagu. kao i iznad visine ramena i u vertikalnom položaju.VI . rad sa strankama. pa ih treba prebaciti na lakša radna mesta. Promena radnog mesta indikovana je kod bolesnika koji su imali jedan ili više epizoda psihotičnog stanja sa blažim oštećenjem ličnosti. IV . Ovi radnici nisu 257 . neurotičare sa teškim hipohondričnim kompleksom. samostalnost. depresivnim reakcijama. voljnih ili emocionalnih funkcija. može da se produži i do 2 godine (period lečenja i rehabilitacije). Oštećenje šaka i prstiju -Najčešće dovodi do teških oštećenja preciznih funkcija šaka. Ocenjivanje preostale radne sposobnosti varira od potpuno očuvane (u najvećem broju slučajeva) do trajno i potpuno umanjene (teške neuroze rezistentne na terapiju i sa strukturnim promenama ličnosti). brz tempo rada i precizne pokrete rukama. rad na visini. II . precizne i normirane poslove i sl. od epilepsije rezistentne na terapiju i epilepsije praćene karakterološkim promenama ličnosti ili smanjenjem intelektualnih sposobnosti. izraženim konverzivnim simptomima i histeričnim sumračnim stanjima.OŠTEĆENJE GORNJIH EKSTREMITETA Oštećenje ramenog pojasa . Trajanje privremene sprečenosti za rad treba ograničiti na period lečenja do pojave ublažavanja ili uklanjanja neurotskih simptoma.

rečnom i vazdušnom saobraćaju postoji zakonski propisani zahtevi za vidnim funkcijama koje svi kandidati moraju da ispune. Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. Kod trajnog poremećaja ravnoteže . Kada se normalizuju svi nalazi može da nastavi svoj posao pod uslovom da se odstrane svi faktori koji su izazvali akutni poremećaj ravnoteže. Dobar stereoskopski vid (kao garancija dobrog binokularnog vida i prostorne percepcije). kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fowleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta).Radnik je privremeno nesposoban za rad bar 3 do 6 meseci.OŠTEĆENJE SLUHA Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku.0 na drugom oku može da bude 0.5 na svakom oku posebno. II . Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje kompenzuje.RAD NA VISINI – zahteva: Oštrina vida na oba oka bez korekcije ne sme biti manji od 0. 258 . III . II .6. ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA I .sposobni za obavljanje koordiniranih pokreta.RAD SA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM I TOKSIČNIM MATERIJAMA Katarakta je kontraindikacija za rad u zoni jonizujućeg zračenja. Dobar motalitet i okulomotorna ravnoteža. Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci. U vazduhu (piloti i pomoćno osoblje. pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate.RAD SA OPTIČKIM INSTRUMENTIMA Za obavljanje poslova snimatelja (kamermani) oštrina vida na jednom oku treba da bude 1. Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustvu i godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate.7 ili na oba oka pojedinačno ne manja od 0. Dobar stereoskopski vid. Dobra akomodacija i konvergencija.3 Kod slabog vida vezanog za nošenje naočara savetovati druga zanimanja.PRECIZNI POSLOVI – zahtevaju: Oštrina vida 0. klečanja i penjanja pa takve bolesnike treba usmeravati ka lakim zanimanjima u sedećem položaju. železničkom.7 a na drugom oku najmanje 0.8 ili ako je na jednom oku 1. III .OŠTEĆENJE KIČMENOG STUBA Lica sa bitnim oštećenjima stabilnosti i mobilnosti kičmenog stuba tre