Medicinski fakultet Univerzitet u Nišu

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija

Prof. dr Mirjana Aranđelović 2009.

Prof. dr Jovica Jovanović

MEDICINA RADA Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009. Autori Prof. dr Mirjana Aranđelović Prof. dr Jovica Jovanović Recenzenti Prof. dr Nurka Pranić Prof. dr Miroslav Spasić Prof. dr Konstadin Trićković Izdavač Medicinski fakultet, Niš Za izdavača Prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta ISBN 86-80599-52-2 Odlukom Naučnonastavnog veća Medicinskog fakulteta u Nišu br. 14-74/2-4 od 12. 01. 2007. godine, prihvaćeno je da se rukopis Medicina rada štampa kao udžbenik.

………………………………..……Medicina rada…………………

SADRŽAJ .........................................................................1 1. FIZIOLOGIJA RADA ........................................................... 3
UVOD U FIZIOLOGIJU RADA............................................................................................................................. 1 RADNA OPTEREĆENJA....................................................................................................................................... 1 ZAHTEVI RADA.................................................................................................................................................... 3 NAPOR ....................................................................................................................................................................3 BIOENERGETIKA PRI RADU ............................................................................................................................. 4 TERMOREGULACIJA…………………………………………………………………………………………... 4 KVS U USLOVIMA FIZIČKOG NAPORA.......................................................................................................….5 STRES ......................................................................................................................................................................6 PROFESIONALNI STRES ......................................................................................................................................8 BIOLOŠKI RITMOVI……………………………………………………………………………………………..9 TEŽINA RADA ………………………………………………………………………………………………… 11 ZAMOR…………………………………………………………………………………………………………. 12 PREMOR ……………………………………………………………………………………………………….. 14

2. ZAŠTITA NA RADU........................................................... 15
SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA……………………......................................15 KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA.................... 15 TEHNIČKE MERE ZAŠTITE……………………………….............................................................................. 16 ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE .................................................................................................................17 HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE ...........................................................................................................................17 MEDICINSKE MERE ZAŠTITE ……………………………………………………………………………….18 SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA................................................................................................................….19 ZAKONODAVNO – ADMINISTRATIVNE MERE........................................................................................... 20

3. HIGIJENA RADA …….........................................................22
UVOD U HIGIJENU RADA …………………………………………….……………………............................22 AGENSI FIZIČKE PRIRODE............................................................................................................................... 22 AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE …………………………................................................................................. 23 AGENSI HEMIJSKE PRIRODE ..........................................................................................................................23 INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE .................................................................................................23 AMBIJETALNI MONITORING …………………………………...………..………………………………….24 DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE..................................................................................................….25 OCENJIVANJE RADNOG MESTA.................................................................................................................... 26 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE............................................................................27 ISHRANA I RAD ………………………………….....………………………………………………………….29 VODA I ELEKTROLITI ………………………………..……………………………………………………… 31 KOLEKTIVNA ISHRANA ………………………………………………….…………………………………. 32

4.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.................................. 33
UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.....……………………….……………………............................33 PROFESIONALNA BOLEST............................................................................................................................... 33 POVREDA NA RADU …………………………...........................................................................33 BOLESTI U VEZI SA RADOM............................................................................................................................34 ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI..........................34 PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI …..…………………………….........……..36 LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI...........................................................................................................…..37

………………………………..……Medicina rada…………………

5. AGENSI FIZIČKE PRIRODE..................................................41
UVOD ..................................…………………………………………….……………………............................ 41 TEMPERATURA VAZDUHA............................................................................................................................. 41 BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE........................................................................................... 43 BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE...............................................................................................45 VLAŽNOST VAZDUHA.......................................................................................................................................46 BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI.…………………………..……………………………….47 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI............................................................................................….47 KRETANJE VAZDUHA....................................................................................................................................... 47 BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA................................................................................................48 TOPLOTNO ZRAČENJE ……………………….....………………………………………………………….....48 OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA ….......……………………….………………………………….… 48 BAROMETARSKI PRITISAK …………………………………………….……………...……...……………. 49 RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM …………………….............................................50 BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG BAROMETARSKOG PRITISKA.......................................................... 50 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA....................................................... 51 KESONSKA BOLEST...........................................................................................................................................51 BOLEST AVIJATIČARA......................................................................................................................................52 SINDROM HIPOKSIJE.…………………………...………..…………………………………............................53 VISINSKA BOLEST.........................................................................................................................................….53 OSVETLJENOST.................................................................................................................................................. 55 BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI..........................................................................................................56 ZVUK - BUKA ……………………….....…................……………………………………………………….....57 VRSTE ZVUČNIH POJAVA ………………………… …….…………………………………… 57 PRAG SLUHA I BOLA …………………………………………….……………………...……………....…… 57 TIPOVI BUKE...................…………………………………………….……………………............................... 58 BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE............................................................................................................................. 58 PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST.............................................................................................. 59 EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE………..................................................................................................60 ULTRAZVUK........................................................................................................................................................63 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA…………………………...………..………………………………….64 INFRAZVUK.....................................................................................................................................................….65 VIBRACIJE........................................................................................................................................................... 65 BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA................................................................................................................... 66 VIBRACIONA BOLEST. ……………………….....…………………………………………………………....67 NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE …………………………....................…….…………………………………….71 ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE………………………………………….…………………...………...…….. 71 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENJA.............................................................................. 72 INFRACRVENO ZRAČENJE.............................................................................................................................. 73 BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENJA ...................................................................................74 RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE............................................................................................................75 BIOLOŠKO DEJSTVO RF ZRAČENJA...............................................................................................................75 ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA ………………………………………………….................................. 77 BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA................................................................................................................. 77 LASERSKO ZRAČENJE ..................................................................................................................................... 78 BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA............................................................................................79 JONIZUJUĆE ZRAČENJE....................................................................................................................................81 BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA..………………………...…………...………………….82 AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST).............................................................................................….83 HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)............................................................................................. 84 AKUTNI RADIODERMATITIS...........................................................................................................................85 HRONIČNI RADIODERMATITIS ……………………….....………….……………………………………....86 RADIACIONA KATARAKTA ……………………………….……………...................…………...………… 86 OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM ……………………………………….…….……..87 INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) ……………………...............................................88 VAŽNIJI RADIONUKLIDI.................................................................................................................................. 89 ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA....................................................................................................... 91 VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM.............93

………………………………..……Medicina rada…………………

6. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE .................................................. 94

TOKSIKOKINETIKA.…………………………...………..…………………………………..............................94 APSORPCIJA....................................................................................................................................................….94 DISTRIBUCIJA..................................................................................................................................................... 95 BIOTRANSFORMACIJA......................................................................................................................................96 ELIMINACIJA..........………………….....…................…………………………………………………...…......96 INTERAKCIJA …………………………............................................…….…………………………………… 97 PROCENA RIZIKA...... …………………………………………….……………………..……………...……. .97 BIOLOŠKI MONITORING ..............………………………………….…………………….............................. 97 TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA.....................................................................................................100 TROVANJE OLOVOM....................................................................................................................................... 100 TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA ………....................................................................................................103 TROVANJE ŽIVOM............................................................................................................................................103 TROVANJE KADMIJUMOM………….…………………………...………..………………………………...106 TROVANJE MANGANOM ............................................................................................................................…108 TROVANJE ARSENOM .....................................................................................................................................110 TROVANJE. FOSFOROM ..................................................................................................................................112 TROVANJE BERILIJUMOM …………………......…………………………………………………………...113 TROVANJE SELENOM ……………………………..…....................…….…………………………………...115 TROVANJE HROMOM…………………………………….……………………...………………………….. 116 TROVANJE NIKLOM ........................................................................................................................................ 118 LIVAČKA GROZNICA........................................................................................................................................119 TROVANJA GASOVIMA .................................................................................................................................. 120 TROVANJE HLOROM ....................................................................................................................................... 120 TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA..............................................................................122 TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA …………………………………………………................................122 TROVANJE FOZGENOM ................................................................................................................................. .123 TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA..........................................................................................124 TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM ................................................................................................................. 124 TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA.................................................................................................. 125 TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM ........................................................................................................... 125 TROVANJE CIJANIDIMA ..........................................………………………...……………………………… 126 TROVANJE SUMPOR VODONIKOM............................................................................................................... 128 TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA ............................................................................................... 129 TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA........................................................................................130 ALKANI (PARAFINI). ............………….…………………………...………..………………………………...130 ALKENI (OLEFINI)..........................................................................................................................................…131 ALKINI (ACETILENI) .........................................................................................................................................131 NAFTA ..................................................................................................................................................................131 BENZIN ………………………………………….....…………………………………………………........…...132 ULJA …………………………………………………..…....................…….……...…………………………...133 ASFALT ........................ …………………………………….…………………….…………………………... 133 TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA ......................................................... 134 BENZEN...........................................................................................................................................................…134 HOMOLOZI BENZENA .....................................................................................................................................135 TROVANJE. FENOLOM ....................................................................................................................................136 TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA…..…………………………………….....137 HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA ........…….……………………………….....137 TROVANJE VINILHLORIDOM ………………………….……………………...………..........………….. 139 TROVANJE AROMATIČNIM HALOGENIM UGLJOVODONICIMA...........................................................139 TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA ……..…………………………..…...140 TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA, ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA ................................…143 TROVANJE ETIL ALKOHOLOM .....................................................................................................................143 TROVANJE. METIL ALKOHOLOM................................................................................................................ 144 ETRI ..........................................………………......…………………………………………………………... .144 ESTRI..............................……………………………..…....................…….…………………………………...145 ALDEHIDI .......................………………………………….……………………...…………………………... 145 KETONI ……………......................................................................................................................................... 146
TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................120

...........................…………….............................………….........................................................……....174 PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA..............160 POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE .......161 MEHANIČKE POVREDE.............................……………………......................................................... 189 .............................................................175 SIDEROZA................. 157 IRITATIVNI RINITIS..............................................................................................………………...............................................................................……Medicina rada………………… TROVANJE UGLJEN DISULFIDOM ............................................................................................. 160 OLFAKTIVNI POREMEĆAJI..................161 OBOLJENJA LARINKSA..…………………………………………………………....................................................................................................................... 162 TUMORI LARINSA .....……………………………....................…...............................................................................................................163 PNEUMOKONIOZE........................................................................................... 160 HRONIČNI SINUSITIS............................................…………………………......................................................... 162 ALERGIJSKI LARINGITIS................................................................. 160 AEROSINUSITIS .....…...........………………….................................................………………………………....................................................................................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA................................................................................…............................................................178 BERILIOZA ...............……..........................................………..................................................................................................................……..........................................……........169 SILIKOTUBERKULOZA .............................................................................................................................................. 178 HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA......……………………………………................................ 159 AKUTNI SINUSITIS.......................................................................................................…....................... 181 PROFESIONALNA ASTMA.......... ..........................157 OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA........….........................................................175 ALUMINOZA.. 161 FIZIČKE POVREDE.........……………………............................................................................................................…165 SILIKOZA.................... 173 KAOLINOZA..........................166 SILIKOANTRAKOZA ................ 151 ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA………………………………………………………….............................…....................………………………………….….....................................................................................................................…………………………… 162 INFEKTIVNI LARINGITIS...................................................................... ………………………….....157 OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA …..............................................................................................................................………........................…………....................................................…………………………......................................……………………………….........….....................….................................................................................................................................164 RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA........................ 161 HEMIJSKE POVREDE ....................................................................................................................………………………………………………………......................................................................................................................................................................……...............................................................….......................................................... 177 STANOZA ...................................……………………………………………...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................………........171 AZBESTOZA .................................... 177 KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE....................................……………………………….....................…............…………………................................................................................................. 163 ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA............. ......................................161 IRITATIVNI FARINGITIS................................................................................................………........................ 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM................ 159 RHINOLITHIASIS......176 BARITOZA...................179 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HOB ZA PROFESONALNO OBOLJENJE....................................161 POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM.....159 ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA...................................................................................………………..............157 INFEKTIVNI RINITIS ………………………….................................................................………………………..........................................................................……..........…………....................……....158 VAZOMOTORNI RINITIS .................................................................................................................................................... 161 ALERGIJSKI FARINGITIS …………….................................................................................. PROFESIONALNA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA..................………………………………….............……………………………… 188 BISINOZA BLUĆA..170 REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA ..................................................................181 ASTMA ... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA.......................…...........................................................................146 TROVANJE PESTICIDIMA ……………………………………………….......................................…159 POLIPOZA NOSA ...........................................................................153 7.........................................………........................................................................... 186 NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA..................................... 184 ALERGIJSKI BRONHIOLO-ALVEOLITIS...................................………………….158 ALERGIJSKI RINITIS ……....147 TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA ............................... ............................................................................................................. 162 FUKCIJSKE POVREDE............... 171 TALKOZA.

..201 LAJŠMANIJAZA ................199 KUGA.............................................................................................................................................................................. ......................................................................…………………..........……….................................................................................................202 FILARIJAZA.......................................................................................……………………......................................................................................……...............................................................................................................................……………………….......................................................……..................................................198 DENGA.................................................................................................................................................................................... 210 TUBERKULOZA PLUĆA....................................................198 ŽUTA GROZNICA...............................213 KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE..........................................................................................212 9..…203 INFEKTIVNE BOLESTI........................................................................................……………………………… ........204 BOTULIZAM………………………………………………….....198 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA....................……Medicina rada………………… 8......................…………..................................................................……………………………………….............................................. 209 TETANUS …………………………………………………..............……….........................200 AMEBIJAZA..............................................................214 .....……................................................................200 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA ………………………………………………...................196 Q-GROZNICA ……………………………….................................................................................213 KANCEROGENEZA.............................................................212 ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA......................... 213 PODELA KANCEROGENA..191 ANTRAKS............ 203 VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE ………………….................…………….....................201 TRIPANOZOMIJAZA.....................................................195 MALLEUS.....….........………………………............................................................................................. 191 PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA..........................................………………............…………………………............................... ..................……………197 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA ……..............................................................…………...........................................................................................................................................................................................…………………………..............................................204 AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS............................................…............................................................................................ 211 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA............................................................................................................................................................................. 202 ANKILOSTOMIJAZA I STRONGILOIDOZA ……………………...........………............................................….......................................................................................…………………………………………................................................. 214 NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI …………………...........................................................……200 MALARIJA …………………………………......................................................................................................................................................................................….............................................................................................................197 IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI ……………………..........199 PAPATAČI GROZNICA...................................................……………………………….....................................................................199 KOLERA............................…194 LEPTOSPIROZA.....................199 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA....................... 213 PROFESIONALNI KANCEROGENI.....…………………………………........................192 ERIZIPELOID.......................................................................................................................................203 KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA ......................................... 191 ZOONOZE.............................................................................……………………………....................................................................203 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA........................................................................................................................................................................ AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE ................................................................. 198 KRPELjSKI ENCEFALITIS..........................214 NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI.......................................207 BESNILO................... .................................…..............193 TULAREMIJA............................................................................. 209 BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA..................................................................................... 205 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA...........................................208 SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)...........................................................................203 ABROVIRUSNE INFEKCIJE..............................................................................................................................…194 LISTERIOZA......................................................................... 202 ŠISTOZOMIJAZA ………...............…………..………….............. 201 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA............................................……………...................................................................191 BRUCELOZA..............................…………………….............................................................................................................209 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA..........................................199 GUBA ………………………..................................................................................……………………………………203 HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM ..........196 PSITAKOZA ………………....................................................................... PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA .......................................................................................................................…………………….

...................................................... 224 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA.................................................................................................. 245 FAKTORI RADA....................................................................….............................................215 NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI. 218 ETIOLOGIJA................................................................................................………….......... 227 DEFINICIJA POVREDA NA RADU.... PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE ..........................…………224 DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA ………........................………................................................. 220 PROFESIONALNE STIGME …….....…………………............................................................……………………..............……............…………233 VOZAČKO ISKUSTVO ………........ 230 KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU ….......247 ........225 PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA................................................................................................... 246 BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI ……................................................................................................. …………….........245 OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA........………........................................................................................................243 UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU..............................................................218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA.......................................................................234 SPOSOBNOSTI VOZAČA…………….............................................................................................……………………………………...............247 BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA.........................236 UTICAJ LEKOVA...............................…..231 PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU.......................................................….....................................................................................220 KONTAKTNI DERMATITIS.......... PROFESIONALNI TRAUMATIZAM..............................................…………………………..........................................................................................217 KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI...................................................................................................................................................................................................... .233 STAROST VOZAČA ………………………………………………............246 OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA..................236 UTICAJ ALKOHOLA..........................…....... ......... ……………................. 222 NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD …………………………........................................................ ................................................................. 227 UZROCI POVREDA NA RADU..............................230 PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA....................................………………………………...................................................................................................................................................................................... 234 OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI..............................................................................……....................................…….................................................. 237 UTICAJ PUŠENJA CIGARETA ………………….................................................................................…............................................................ 234 POL VOZAČA..........................................………………………………………... 226 10............................................................................................................................................................................221 IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS........ 227 FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE..................239 UTICAJ ISHRANE VOZAČA...................................................................................................242 PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU.......................................... 245 PODELA.................221 ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)......................................234 PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA........................................................... 232 UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)…………………….........................................................................................................................245 FAKTORI RIZIKA..................................................................................................……….........................………………………………… 238 UTICAJ BOLESTI...................................................................................................... BOLESTI U VEZI SA RADOM ...................……....................................................................................................................................................232 TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU..............................................................................244 11... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA....................................……………… …………….....................................................................……...…………………………….............................................................................................. ........................................... ...........................................................................…………………....................................……Medicina rada………………… NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFEIONALNI KANCEROGENI................223 KONTAKTNA URTIKARIJA …………………………………………………......……….. 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA...............226 SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE…......................................................... 217 8...................227 LJUDSKI FAKTOR (TEORIJE O NASTANKU POVREDA NA RADU I SN).......................................................................................................................................................... 245 OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA................…........................................................................................... 215 PREVENTIVNE MERE............................................

..............................................................................................…................................................................................................ 270 DEFINICIJA MENADŽMENTA........................260 PRAKSA MEDICINE RADA I ZAŠTITE NA RADU.....................271 POTREBNE OSOBINE MENADŽERA......261 RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE................................................................................................................................................ 248 KADA SE VRŠI ORS......... POSTUPAKA I SMERNICA...............................264 INTERNACIONALNE ETIČKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA..........................................................................................................................................272 POTREBNA ZNANJA MENADŽERA............................................................................... .........................……............ 258 13.......................................252 ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE …………………………………...............................................................………..................................................................................................................................................................................…….....................248 OSNOVI PRINCIPI ORS.....................……………………………….......267 15..........................................263 PROPIS ETIČKOG PONAŠANJA AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA MEDICINU RADA. MENADŽMENT U MEDICINI RADA.................................................................................273 15..........................................270 ULOGE I ZADACI MENADŽERA..........250 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU ……....................................................................257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA....260 PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA.................................................................................................................................................................……................................................................................................. 266 ZAŠTO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU..........258 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE....................................................................................................................................................255 ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI........................................................................……........ 257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA..........................................................................261 ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREĆA LICA..........................................................................................................................................................................263 ETIČKI PROPISI AMERIČKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA...................................266 KAKO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU.............................................……Medicina rada………………… 12..........267 KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU........271 POTREBNE SPOSOBNOST MENADŽERA .........................................................................................................250 ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI.……...................270 MENADŽER........................... 249 OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI..................262 ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU)................................................................................................................... ...............249 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA...................................... 248 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE............................................................................ OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI.................. 274 ................................................................. LITERATURA..............………253 ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a ……….........................................251 ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI……………………….......................................................................................... PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU................. ETIKA U MEDICINI RADA................................264 14...........................................................................….................................................................. 254 ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI. 260 PREGLED ETIČKIH PRINCIPA..........................256 ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA ………....................................

• Definisanjem zahteva rada. • Radna sredina – koja može da bude stecište raznih otežavajućih. a od rada zavisi vrsta. Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da budu tačno definisani i po vrsti i po intenzitetu i po trajanju. • Odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji. • Čovek koji obavlja rad – koji mora da uloži određeni napor kako bi savladao opterećenja iz rada i štetnosti iz radne sredine. • Radno vreme i režim rada i odmora. zahteve i štetnosti. . Ovakvo upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upućuje na moguća opterećenja. režimom i organizacijom predstavlja opterećenje čoveku. Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude zdrav. u svakom konkretnom slučaju odrediti o kojoj vrsti rada je reč. dolazi do patološkog reagovanja organizma odnosno premora. Kod dinamičkog rada ređa je pojava zamora jer stalna kontrakcija i dekontrakcija mišića deluje kao pumpa koja ubrzava cirkulaciju krvi (omogućava dotok hranljivih materija i eliminaciju raspadnioh produkata). psihička i senzorna. Pod fizičkim radom se podrazumeva rad koji čovek obavlja pri savlađivanju tereta i otpora. Razlikujemo dinamički i statički fizički rad. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA PROCESA RADA Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka. Po vrsti opterećenja mogu da budu fizička. • Proučavanjem fizioloških sposobnosti čoveka i veličine fiziološkog napora koji on može da uloži da bi odgovorio na zahteve rada. zbog energetskih potreba. a štetnosti proučava higijena rada. • Odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i karijeri. Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno povezana činioca: • Sam rad – koji svojim sadržajem. ritam i režim rada i odmora. radnog mesta i radnog prostora. pri kojoj se dužina mišića menja a tonus ne.UVOD U FIZIOLOGIJU RADA Fiziologija rada proučava uticaj rada na fiziološke procese u čoveku. Pri uvidu u rad mora da se definiše sadržaj i način rada. funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdravstveno stanje nisu ugroženi i postoji ergonomska ravnoteža. • Dizajn i konstrukciju pribora za rad. sredstva i matrerijal sa kojim se radi. Pri tom on koristi svoje sposobnosti. Fiziologija rada se dakle bavi proučavanjem i rada i čoveka koji radi. Primenjena fiziologija bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva. potrošnja kiseonika se naglo povećava. Kada su zahtevi rada takvi da čovek uloženim naporom može da ih savlada. radna sredina i dr. I . tj. FIZIČKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Fizički rad (rad skeletnih mišića) je glavni uzrok fizičkog opterećenja radom. Fiziologija rada je u početku istraživala samo uticaj fizičkog rada na organizam. U slučaju daljeg povećanja intenziteta preopterećenja. Dinamički rad je izotonička kontrakcija. da se pri radu održi homeostaza. mora se precizno. intenzitet i trajanje tog opterećenja.Dinamički rad Dinamički rad je rad u toku kojeg dolazi do promene položaja kostiju za koju je mišić pripojen i koji se sa mehaničkog aspekta karakteriše promenom položaja tela u prostoru. • Kompjuterizaciju I teledirigovano upravljanje tehnološkim sistemima. Početni strmi uspon krive potrošnje kiseonika i srčane RADNA OPTEREĆENJA Obavljanje svakog rada je svojevrsno opterećenje za organizam. kao i srčani rad i posle nekoliko minuta dostiže nivo na kome se stabilno održava dok traje rad (steady state). rizičnih ili čak štetnih činioca. U toj smislu fiziologija rada se bavi: • Definisanjem radnog opterećenja. znanja i veštine. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu nastaju pod uticajem rada u različitim uslovima. Opterećenje koje ne može da se savlada dovodi do poremećaja homeostaze i predstavlja preopterećenje te dovodi do zamora. • Otuđenost od sopstvenog rada. da bi kasnije počela da proučava i : • Materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima se manipuliše. odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest. Fiziologija rada proučava i kvalitet rada i fiziološke mogućnosti čoveka da savlada njegove najrazličitije oblike i njihove uzajamne odnose. Fiziološki opterećenja treba da budu tolika da organizam može na njih da odgovori fiziološkim funkcijama. Na početku dinamičkog rada.

Ukupno štetno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih štetnih dejstava. pridržavanje tereta . što za rezultat može da ima veoma štetne posledice. • otpornost na stres i frustracije. Za vreme statičkog rada. Npr. U toku statičkog rada troši se energija za zatezanje određenih mišićnih grupa. sa tendencijom da pređe u patološku formu tj. ali i od karakteristika ličnosti. Individualne karakteristike pojedinca tj. Reč je o opasnim.Nepovoljni uslovi radne sredine U ove faktore spadaju: buka. zbog izometrijske kontrakcije mišića. bolest). mada u određenim okolnostima njihov uticaj subjektivno može biti doživljen i drugačije. Ukoliko ovi faktori deluju duže dolazi do psihofiziološke prenapregnutosti (stanje između normalnog fiziološkog i patološkog. • neurotične crte ličnosti. Kompenzacija . otežana cirkulacija.). složenim. anksioznost) i • psihosomatskih oboljenja (hipertenzija. pri čemu se stvara veliki kiseonički dug. U tom trenutku nastaje kiseonički dug. kod monotonih poslova buka umerenog intenziteta aktivira organizam i pozitivno deluje na učinak. astma. kriva potrošnje kiseonika i srčane frekvence postepeno se spušta na vrednost u mirovanju. intelektualnog i emocionalnog opterećenja. Akumulacija . Multipliciranje . PSIHOLOŠKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Pri proceni psihološkog radnog opterećenja uzimaju se u obzir tri grupe faktora: I .). • samopouzdanost dr. Od posebnog značaja je: • emocionalna stabilnost. Po prestanku rada.Ukupno štetno dejstvo je veće od zbira pojednačnih štetnih dejstava. temperatura. nedisciplina i dr. • psihičkog umora. Srčana frekvenca nije linearna sa potrošnjom kiseonika kao u slučaju dinamičkog rada. znanje i veštine radnika tj. Statički rad predstavlja izometrijsku kontrakciju u toku koje dolazi do povećanja tonusa mišića. Uspostavljanje stabilnog stanja označava. Karakteriše ga: manja energijska potrošnja u odnosu na dinamički rad ali brže dovodi do zamora i premora. vlaga. dizanje alata.Statički rad Statički rad je rad mišića u kome nema premeštanja u prostoru. II . potrošnja kiseonika je znatno manja od zahteva za kiseonikom. U toku statičkog rada zbog izometrijske kontrakcije otežana je cirkulacija krvi što znači otežano je snabdevanje aktivnih mišića kiseonikom kao i eliminacija mlečne kiseline i ugljendioksida iz aktivnih mišića pa se statički rad obavlja u anaerobnim uslovima što dovodi do stvaranja velikog kiseoničkog deficita pa je po prestanku rada za vraćanje kiseoničkog duga potreban veći utrošak kiseonika. osobine radnika koje su definisane ličnosti naslednokonstitucionim osobinama. II .Međusobno poništavanje više faktora tako da je krajnji efekat manje nepovoljan nego kad bi delovao samo jedan faktor. visok stepen angažovanja psihofizičkih kapaciteta radnika. Za to vreme se vraća kiseonički dug. pa se zove i statički napor jer je spoljni mehanički učinak jednak nuli. • osvetljenost i dr. • depresivno reagovanje. stresnim i odgovornim poslovima koji zahtevaju odgovarajuće sposobnosti. zbog toga što u toku statičkog rada dolazi do povećanja tonusa mišića koji vrše kompresiju na krvne sudove.Fiziologija rada frekvencije uslovljen je nedovoljnim snabdevanjem radnih mišića kiseonikom (krvlju). • anksioznost. rizičnim. Povećana potrošnja kiseonika po prestanku statičkog rada zove se Linhardov fenomen. endokrini poremećaji i dr. glukoza) i smanjuje odvod raspadnih produkata metabolizma (mlečna kiselina) pa se brže javlja zamor. Ukoliko više faktora deluje istovremeno krajnji uticaj može biti različit. da je sinergija plućne ventilacije i cirkulcije dovela do izjednačavanja zahteva radnih mišića za kiseonikom i do snabdevanja njime. • • • • 2 . Pomenuti faktori deluju negativno na efikasnost i osećaj udobnosti na poslu.Zahtevi posla i njegove organizacionotehničke karakteristike Ovde se može govoriti o direktnom delovanju psiholoških faktora vezanih za karakteristike posla koji dovode do psihosenzornog i psihomotornog opterećenja.. Psihološki fatori koji deluju na ovakvim poslovima dovode do psihofiziološkog naprezanja čija veličina zavisi pre svega od karakteristika posla (uslova i zahteva). Po prestanku rada. koje su neophodne da bi organizam održao određeni položaj u prostoru (dugo stajanje..). potrošnja kiseonika i dalje raste. vibracije. uz rizike koji potiču iz radne sredine mogu da pogoduju nastanku prenaprezanja i njegovih negativnih posledica po zdravlje radnika. • psihičkih poremećaja (depresija. • neprilagođenog ponašanja (alkoholizam. Loša usklađenost individualnih osobina i sposobnosti sa zahtevima posla može dovesti do: • stresa. smanjuje dotok hranljivih materija (kiseonik. zatim se vrlo sporo vrća na vrednost u mirovanju.

Npr. SENZORNI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA U procesu rada čovek je izložen različitim stimulusima (dražima) koji mogu biti: • direktni stimulsi (od mašina. • • • • • • • • • Procena psihološkog opterećenja Univerzalne norme ne postoje pa se procena psihološkog opterećenja zasniva se na praktičnom iskustvu i istraživanjima psihologa i lekara medicine rada. stambeni problemi. prerađuju i na kraju aktiviraju odgovarajuće efektorne organe. Npr. a zasnivaju se na specifičnim razlikama u fiziologiji ženskog i muškog organizma. Stimulusi koji potiču od rada su opterećenja koja pogađaju senzorne organe. • epidemiološki – zasniva se na praćenju zdravstvenih posledica do kojih dovodi psihofiziološko radno opterećenje na određenim poslovima. Svi ovi stimulusi su različiti oblici energije (svetlosna. taj stimulus mora da bude: • prepoznatljiv – na osnovu poređenja sa onim što je čoveku poznato iz iskustva. rad sa mikroskopom zahteva određene vidne funkcije. Nivo fiziološkog odgovora zavisi od iskustva osobe (učestalost pojave sa istim senzornim opterećenjem snižava mesto obrade inpulsa u nervnom sistemu od gnostičkog ka refleksnom). Ona je uslovljena opterećenjim i štetnostima.Fiziologija rada Sa druge strane dobra psihosocijalna adaptacija ima pozitivne efekte na zadovoljstvo radnika radom i životim i na ukupno stanje njegovog zdravlja. Zato uvek 3 . mada svi ljudi ne ulažu isti napor da bi savladali isto opterećenje. kinetička električna i dr. teškoće u međuljudskoj komunikaciji i loša privredna i ekonomska situacija u zemlji. alata i ljudi) ili • indirektni stimulusi (video i audio zapisi. hemijska. • nivo fiziološkog reagovanja pri uticaju rada (bazalni nivo. • granica između fiziološkog i patološkog reagovanja. ZAHTEVI RADA Zahtevi rada definišu šta opterećenja i štetnosti zahtevaju od organizma radnika. sukobi u kolektivu. sredovečnim ili starijim radnicima. razvod braka. Nisu tako česti. energije) koji deluju na čoveka preko receptora (čula) i koji se u organizmu prepoznaju i PRIMENJENA FIZIOLOGIJA ČOVEKA Primenjena fiziologija čoveka bavi se fiziološkim funkcijama čoveka koji radi. zvučna. zahtevima rada. problemi na poslu. Pored opšteg zdravstvenog stanja rad zahteva i neke posebno očuvane funkcije organa i sitema ili pak neke posebno očuvane ili izražene morfološke karakteristike čoveka. rad sa fizičkim opterećenjem i rad u pojedinim tehnologijama.Socijalne promene i problemi u svakodnevnom životu porodični problemi. III . • dovoljno jak – da bi mogao da bude registrovan od strane odgovarajućeg čula. treba analizirati pojedinačno radno mesto. NAPOR Da bi čovek savladao opterećenje koje nameće određeni rad on mora da uloži određeni napor. a ne zanimanje. neke nestaju ili se smanjuju. Zavisno od starosti neke funkcije se uspostavljaju. • diskriminativan – razlika između dva susedna stimulusa mora da bude dovoljno velika da bi se oni prepoznali kao različiti stimulusi. telefon. Analizom rada može se odrediti koje će funkcije organizma biti izložene uticajima tog rada. radio i televizija). porodične obaveze. smrt u porodici. Što je opterećenje veće i napor je veći. rad u noćnoj smeni zahteva da radnik ne bude stariji od 55 godina. Zahteve za određenim starosnim granicama izvršioca. tj. Različite zahteve ženama i muškarcima postavlja noćni rad. • individualno psihološki – zasniva se na utvrđivanju profila ličnosti. stanja zdravlja i ponašanja radnika. Da bi čovek mogao da reaguje na neki stimulus. tako da jedan te isti rad neće postavljati iste zahteve sasvim mladim. Pri utvrđivanju napora mora da se odredi: • granica fiziološkog napora u miru. Razlikujemo: Zahteve za pojedinim funkcijama organizma. fiziološki nivo i rezervni nivo). Senzorna opterećenja uslovljavaju odgovore koji su poređani na raznim nivoima nervnog sistema. Zahteve za određenim polom izvršioca. toplotna. neke menjaju. Na praktičnom nivou moguća su tri pristupa: • profesiografski – zasniva se na opisu i normiranju karakteristika posla.

prolazak supstance kroz ćelijsku membranu u smeru manje koncentracije. već i za energetsku obnovu ATP-a i CP-a. kada potrebe aktivnih skeletnih mišića prevaziđu mogućnost dopremanja kiseonika ponovo se aktivira anaerobni laktatni (glikolitički) mehanizam za oslobađanje dodatne energije. Fiziološka telesna temperatura kod čoveka kreće se od 36. oksidativni proces stvaranja energije .Toplota akumuirana u organizmu MEHANIZAM TERMOREGULACIJE Mehanizam termoregulacija zasniva se na Neurorefleksnim reakcijama Reflesksni luk počinje delovanje draži (toplote) na termoreceptore za hladnoću i toplotu koji se nalaze prvenstveno u koži. Energetski izvori u organizmu su: • energetski fosfati (ATP i CP).podrazumeva fotosintezu. 4 . Oksidativna fosforilacija . digestivnom traktu i CNS-u.posle 2-4 min. • vrednost relevantnih parametara tih funkcija. • masti i • donekle belančevine. HEMIJSKA TERMOREGULACIJA Promena intenziteta metabolizma Hemijska termoregulacija podrazumeva regulisanje telesne temperature promenom intenziteta metabolizma.Nivo toplotne produkcije E . merilo za oslobođenu energiju je potrošnja kiseonika. čime se smanjenje ili povećava produkcija toplote u organizmu. snabdevanje O2 najčešće postaje zadovoljavajuće i organizam aktivira mnogo efikasniji i dugotrajniji TERMOREGULACIJA Termoregulacija je fiziološki proces kojim se održava telesna temperatura homeotermnih organizama u uskim granicama. • ugljeni hidrati.Toplota koja se oslobađa pri radu S . Ovaj izvor energije čini fosfagensku (alaktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta.Oksidativnu fosforilaciju.1 do 37.Odavanje toplote kondukcijom (provođenjem) K . Produkcija toplote je hemijski proces oksidacije organskih materija u aerobnim uslovima pri čemu se oslobađa toplota. služokoži oka. u termoregulaciji značajnu ulogu imaju i štitasta i nadbubrežna žlezda. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem Pored neurorefleksnih reakcija.mobilišu se trenutno. Draž se aferentnim mijelinskim vlaknima prenosi u kičmenu moždinu kao niži termoregulacioni centar i u više strukture CNS-a (hipotalamus. to je jedinica utroška energije u mirovanju i odgovara potrošnji kiseonika od 245 ml/min za osobu telesne mase od 70 kg.5 do 33. • mehanički rad . Energetski fosfati (ATP i CP) . što je preduslov za odvijanje bioloških procesa. dok unutrašnji organi imaju stalnu temperaturu od 37. • transportni rad . Zdrav muškarac ima radni kapacitet od 12-15 MET-a. Receptori za hladnoću su brojniji i smešteni su bliže površini kože. Radni kapacitet Radni metabolizam je energetska potrošnja organizma koji radi i zavisi od opterećenja kome je radnik izložen. dostižu svoj maksimum posle nekoliko sekundi i veoma brzo se iscrpljuju.Fiziologija rada Nalaz bi trebao da sadrži: • stanje organa i sistema koji je izoložen zahtevima rada. pri čemu se stvara i toplotna energija. predstavlja pretvaranje hemijske energije u mehanički rad. Pošto oslobađanje energije uglavnom zavisi od aerobnih procesa. aktivnost skeletnih mišića (fizički rad).Odavanje toplote konvekcijom (strujanje) W. Temperatura kože može da varira od 29. Međutim. traje duže i ne služi samo za vršenje mehaničkog rada.razgradnja glikoze u anaerobnim uslovima (glikolitička fosforilacija ili anaerobna glikoliza) predstavlja energetski izvor koji se sporije mobiliše. Da bi potrošnja kiseonika mogla da se upoređuje među različitim osobama uveden je pojam metaboličke jedinice (MET). Energetski izvori Intenzitet napora sa kojim se obavlja neki rad utiče na vrstu energetskih izvora koji se koriste.Odavanje toplote radijacijom (zračenjem) C .2ºC merena ispod pazuha. preoptička area i retikularna formacija). BIOENERGETIKA PRI RADU Vrste rada U živim organizmima odvijaju se tri vrste rada: • hemiski rad .Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R . Glikoza . • stanje relevantnih funkcija izoloženih organa. Toplotna ravnoteža može se izraziti formulom: M=E±R±C±K±W±S gde je: M . odnosno aktivnost kortikalnih centara CNS-a (psihički rad).9ºC.pretvaranje hemiske energije u mehaničku npr.8 do 38ºC Termoregulacija je zasnovana na procesu proizvodnje i odavanja toplote. disajnih puteva. Ovaj izvor energije čini glikolitičku (laktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta. Za početak rada i za kratkotrajan rad velikog intenziteta energija se uglavnom dobija anaerobnim procesima pri kojima se kao izvor energije koriste uglavnom energetski fosfati i glikoza.

i proprioceptori informišu o promenama u mišićnom tonusu. a najmanji vazduh. na početku fizičkog rada prvi šalju impulse centru u produženoj moždini i regulišu rad kardiovaksularnog sistema. EVAPORACIJA (ISPARAVANJE. povećanjem barometarskog pritiska i smanjenjem temperature okolnog vazduha. Čovek pomoću adekvatne odeće i zagrevanjem ili hlađenjem sredine u kojoj se nalazi. Sa daljim povećanjem spoljne temperature dolazi do paradoksalnog povećanja metabolizma. u snabdevanje energijom uključio i anaerobni metabolizam (laktatni deo kiseoničkog duga). a time i produkcije toplote.ili eliminiše. Kardiovaskularni centar je pod uticajem i viših kortikalnih centara i svesti. to je znak da se. Dužim boravkom u nepovoljnim temperaturnim uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim uslovima (aklimatizacija). ali ova količina se ili iskoristi. vetar). zbog nagomilavanja mlečne kiseline u krvi. ali u situacijama kada su povećani zahtevi za kiseonikom. ZNOJENJE) Isparavanje predstavlja jedini način odavanja toplote kada je spoljna temperatura jednaka ili veća od telesne temperature. polom.).Fiziologija rada • Pri spoljnoj temperaturi 0-15ºC metabolizam se ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote. • Pri temperaturi 15-25ºC proizvodnja toplote je stabilna. Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili visoke temperature. koje nastaju zbog pada pritiska i sniženja pH krvi. Odavanje i primanje toplote zračenjem može se smanjiti adekvatnom odećom ili postavljanjem prepreka (vodeni zastori i sl. a ako je temperatura okolne sredine veća od temperature površine tela organizam će putem zračenja primati toplotu. Kada nivo mlečne kiseline u krvi pređe 2 mmol/l. Kardiovaskularni sistem u uslovima fizičkog napora Metabolički produkti. pored aerobnih procesa. može veoma uspešno podneti ekstremno visoke i niske temperature. pri čemu se povećanjem plućne ventilacije proporcionalno povećava i količina izlučene vodene pare. Period aklimatizacije traje u proseku 10 do 20 dana i u ovom periodu radna sposobnost je smanjena. manji tečnost. a • Pri temperaturi od 25-30ºC metabolizam se usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje. Pri isparavanju 1 gr. koji se nakupljaju u aktivnim mišićima i koji signaliziraju metaboličke promene. Međutim pri potapanju tela u tečnost npr. povećanjem intenziteta fizičke aktivnosti) FIZIČKA TERMOREGULACIJA U odavanju toplote učestvuju fizički fenomeni razmene toplote energije i to putem: RADIJACIJE (ZRAČENJEM) Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne nule odaju toplotu zračenjem.5 KJ toplote. zdravstvenim stanjem i sl. Crna rasa daleko bolje podnosi tropske klimatske uslove nego druge rase. Lučenje tečnosti iz organizma odvija se pasivno (putem difuzije) i aktivno (preko znojnih žlezda . Minutni volumen srca i utilizacija kiseonika U mirovanju srce na minut izbacuje zapreminu krvi približno jednaku celokupnoj količini krvi u organizmu (5 litara). znoja sa površnine kože utroši se 2. Individualne razlike uslovljene su i starošću. Najveći koeficijenat provođenja toplotne energije imaju čvrsta tela (npr. minutni volumen 5 . Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko organa za disanje.pri čemu dolazi do transudacije tečnosti kroz zidove krvnih sudova u lumen znojnih žlezda). KONVEKCIJA (STRUJANJE) Vazduh neposredno iznad površine kože je nešto topliji od viših slojeva vazduha zbog čega se on penje naviše. u hladnu vodu zbog velike kontaktne površine sa tečnošću dolazi do velikog odavanja toplote. KONDUKCIJA (PROVOĐENJE) Kondukcija je direktno prenošenje toplotne energije sa tela veće na telo manje zagrejanosti pri čemu su tela u kontaktu. Nakon toga. neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi do hlađanja organizma). dok kod ekstremno niskih temperatura dolazi do paradoksalnog smanjenja metabolizma i produkcije toplote. Regulisanje telesne temperature hemijskim mehanizmom može biti: • nevoljno (spontani tonično-klonični grčevi telesne muskulature) i • voljno (npr. češće su greške u radu i povređivanje. Ukoliko se čovek nalazi u sredini koja je hladnija od površine njegovog tela doći će do odavanja toplote iz organizma putem zračenja. Krvni pritisak se menja zbog dilatacije mišićnih arteriola. Odavanje toplote konvekcijom povećava se sa povećanjem brzine kretanja vazduha (npr. Posle otprilike 30s uključuju se informacije iz hemoreceptora i baroreceptora karotidnog sinusa. Na početku rada. Ovo strujanje vazduha pospešuje odavanje toplote sa površine kože. jer ga stimuliše i samo saznanje o predstojećem radu. u prvoj fazi opterećenja stvori se nešto mlečne kiseline dok traje "uigravanje" lanca transportnog mehanizma kiseonika. Odavanje toplote znojenjem je efikasno jedino ako znoj isparava sa površine kože. a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. Konvekcija prestaje ako se temperature vazduha i kože izjednače.

izometrijsko mišićno opterećenje (statički rad). toksični i infektivni agensi. 6 . adolescencija. stupanje u brak. opasnim situacijama. Psihološki stres Izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima. interpersonalni sukobi. tako da kod osoba starih između 50 i 60 godina iznosi 140. gladovanje. smrt u porodici. Povećanje srčane frekvencije u toku rada daje informacije o integralnoj opterećenosti radnika. konfliktima i dr. PREMA ŽIVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMA NASTAJE STRES Stres se može definisati kao opšta nespecifična reakcija organizma izazvana nepovoljnim i štetnim uticajima iz spoljne i unutrašnje sredine. Biološki stres Izazvan biološkim i fiziološkim činiocima kao što su: povrede. Distres .Ukoliko stresni odgovor ostane u granicama zaštitne uloge (upozorenja). udari. progoni. Ona odražava energetsku potrošnju (dinamički rad). buka i dr. Mlinutni volumen srca raste linearno sa povećanjem intenziteta rada. javlja reakcija prilagođavanja praćena različitim fizičkim i psihološkim poremećajima koji mogu dovesti do nastanka bolesti. koje je moguće razumeti kao reaktivno stanje na granici između zdravlja i bolesti. koja iznosi 250 ml O2 / min. termoregulaciju. fight or flight response). saobraćajni udesi. kada je fizička radna sposobnost ograničena nesposobnošću miokarda da prihvati povećani venski priliv koji potiče uglavnom iz radno aktivne skeletne muskulature. posla i sl..18 puta u odnosu na potrošnju u mirovanju. pubertet. VRSTE STRESA PREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORA Fizički stres Izazvan energetskim promenama u okolini organizma. nagla promena temperature. Psiho-socijalni stres Termin koji se sve više koristi kako bi obuhvatio i psihološku i socijalnu komponentu stresa imajići u vidu da se one najčešće javljaju zajedno.. Razvojni stresovi Vezuju se za životne krize i određene periode u čovekovom životu npr. Kod osoba starih 20 godina maksimalna frekvencija srca je oko 200. a da miokard. Stresna reakcija ima zaštitni karakter. Smatra se da je porast minutnog volumena srca u toku rada uglavnom posledica većeg venskog priliva. permisivna granica miokarda može biti bitno snižena pri srčanoj insuficijenciji. revolucije. gubitak imovine. dok se istovremeno utilizacija kiseonika u tkivima uveća tri puta. Prema medicinskom shvatanju stres je bilo koje štetno dejstvo spoljašnjeg ili unutrašnjeg porekla koje narušava prirodnu ravnotežu organizma. pobuđen Starlingovim refleksom. a približavanjem maksimalnom aerobnom kapacitetu postaje nelinearna. Socijalni stres Izazvan činiocima socijalne prirode kao što su nagle: društvene promene.Ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama. tako da se Životni stresovi Vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici. samo unutar određenlh granica može da pojača snagu kontrakcije (sistolni volumen) i učestalost kontrakcija (frekvenciju srca). psihičku napetost (stresne situacije) i cirkadijalne varijacije. pretežno zbog linearnog porasta srčane frekvencije do oko 80% od individualnog maksimalnog aerobnog kapaciteta. Opšte je mišljenje da stres nije bolesno stanje već funkcionalno stanje narušene ravnoteže organizma i kratkotrajne psihofiziološke pometnje.: polazak u školu. pljačke. Akcidentalni stresovi Vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode. socijalne krize. Ta tzv. Netreniranim osobama minutni volumen poveća se uglavnom na račun srčane frekvencije. odlazak u penziju i sl. Veći maksimalni minutni volumen srca i veća maksimalna potrošnja kiseonika kod mlađih u poređenju sa starijim osobama. U toku dinamičkog mišićnog rada u kome su angažovane velike grupe mišića. Pri izometrijskom statičkom radu srčana frekvencija odmah u početku raste nelinearno. potiču najviše od veće maksimalne frekvencije srca kod mlađih osoba. usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. zaposlenje. Ubrzanje iznad 150 udara u minutu posledica je stimulacije simpatikusa (tzv. Uloga samog miokarda u povećanju minutnog volumena za vreme rada od sekundarnog je značaja. ratovi. PREMA UTICAJU NA ORGANIZAM Eustres . Na taj način ukupna potrošnja kiseonika (VO2) može da se poveća 15 . ali se smanjuje sa starenjem. Ona se poveća do oko 150 udara u minutu inhibicijom parasimpatikusa.Fiziologija rada srca može se povećati za oko 5-6 puta. gubitak tečnosti. havarije. srčana frekvencija u submaksimalnom području raste linearno. poremećaji biološkog ritma itd. Profesionalni stresovi Vezuju se za posao koji čovek obavlja. potresi. raznim lišavanjima. odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom npr. Najveća moguća frekvencija srca za vreme obavljanja teškog mišićnog rada zavisi od godina starosti i stanja treniranosti.

ali su stresni stimulusi nadmoćniji i uvek mogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola. Tada se na emocionalnom planu uočava zbunjenost. Kod stresa dolazi do masivne aktivnosti simpatikusa kao rezultat čega dolazi do reakcije celog organizma koja povećava njegovu sposob-nost da obavlja naporan fizički rad i to na više načina: • povećava se krvni pritisak. • raste ćeliski metabolizam u celom organizmu.dolazi do porast glikoze u krvi. odakle se nakon obrade simpatičkim (Sy) i parasimpatičkim (PSy) nervnim vlaknima šalju odgovori u viscelarne organe čime se kontroliše njihova aktivnost. proteina u krvi i jetri.povećanje konc.Se luči na krajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana. Preko ovih vla-kana srž nadbubrežne žlezde stimuliše se na lučenje hormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%) koji se putem krvi prenose u sva tkiva. Simpatička stimulacija viscelarnih organa se dakle odvija na dva načina direktno preko simpatičkih nerava i indirektno preko hormona srži nadbubrega koji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa. Noradrenalin koji se iz Sy nervnih završeta-ka luči direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-liko sekundi. Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja) Ovu fazu karakteriše mobilizacija resursa celog organizma radi suprotstavljanja delovanju stresora i razvoju neželjenih posledica. tes-tiraju se moguća rešenja i donosi konačna od-luka o suprotstavljanju i . Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna luči se jedan od dva transmitera 7 Faza alarma (Šoka) Kada individua postaje svesna prisustva stresogenog faktora i obraća pažnju na njega u cilju definisanja i procene stresora. piloerektorne mišiće i neke krvne sudove).Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na urbanu sredinu Akulturacioni stres . moždanom stablu i hipotalamusu. Svrsishodnost ove reakcije još uvek nije do kraja poznata. Stres u roku od ne-koliko minuta dovodi do povećanja lučenja korti-zola i do 20 puta.Se luči na krajevima većine Sy nervnih vlakan Noradrenalin stimuliše efektorne organe vezujući se alfa i beta receptore na njima. Usled sužene percepcije često dolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se druge karakteristike zane-maruju (fenomen tunelskog viđenja). Lučenje CRF i ACTH nalazi se u direktnoj negativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola u plazmi. snaga mišića i mentalna aktivnost. opstipaciju. Deo Sy pregangliskih vlakana završava se direktno u srži nadbubrežne žlezde. srčane palpitacije ili čak srčani udar). Vrši se analiza situacije. neverica prema okolini. Urbani stres . dok noradrenalin i adrenalin koje srž nadbubrega luči u krv ostaju aktivni sve dok ne difunduju u tkiva. Sistemi Sy i PSy deluju recipročno. suočavanje sa okolnostima. HIPOTALAMUS→SIMPATIKUS→SRŽ NADBUBREGA Acetil-holin (Holinergična vlakna) .Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na drugu kulturu FIZIOLOGIJA STRESA Za fiziologiju stresa važno je poznavati dve neuro-endokrine osovine i to: HIPOTALAMUS→ADENOHIPOFIZA→KORA NADBUBREGA Hipotalamus kontroliše većinu vegetativnih i endokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblike emocionalnog ponašanja. Podstiče mobilizaciju masnih kiselina i nji-hov korišćenje za dobijanje energije Ima antiinflamatorno dejstvo i suprimira imunološki sistem Na ovaj način kortizol koji se luči u fazi stre-sa pomaže da metabolički sistem kao izvor ener-gije umesto glikoze koristi masne kiseline. U fazi stresa luči se kortkotropin oslobađajući faktor (CRF). ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE Autonomni nervni sistem (ANS) kontroliše pre svega viscelarne funkcije organizma. glikoliza u jetri i mišićima.dolazi do porasta rezervi glikogena u jetri Umereno smanjuje korišćenje glikoze u svim ćelijama u organizmu . Izgleda da viša područija mozga mogu promeniti delovanje ANS toliko snažno da mogu izazvati i neka oboljenja (peptički ulkus. Senzorni signali ulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kičmenoj moždini. masti i ugljenihhidrata Stimuliše glikoneogenezu u jetri .Koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.Fiziologija rada PREMA FIZIČKOM I SOCIJALNOM KONTEKSTU U KOME NASTAJE Ekološki stres . pod čijim dejstvom adenohipofiza luči adrenokortiko-tropin (ACTH). Procesi opažanja i mišljenja su narušeni tako da je otežana objektivna ocena situacije i donošenje pravilnih rešanja. ali veći-nu organa dominantno kontroliše jedan od njih. Kao što je već rečeno ANS kontroliše hipotalamus ali i kora velikog mozga. kao i na krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojne žlezde. koji kontrolišu lučenje hormona adenohipofize. Hipotalamus luči oslobađajuće i inhibirajuće faktore. Kortizol ima brojne funkcije u kontroli metabolizma proteina. Acetilholin stimuliše efektorne organe vezu-jući se za muskarinske i nikotinske receptore na njima Noradrenalin (adrenergična vlakna) . koji izaziva lučenje adrenokorti-kalnih hormona iz kore nadbubrežne žlezde od kojih je najznačajniji kortizol. • povećava se nivo glukoze u krvi. a smanjuje u organe koji ne učestvuju u motornoj aktivnosti. • povećava se dotok krvi u aktivne mišiće. Smanjuje zalihe proteina u skoro svim ćelijama osim u jetri .

uslužna delatnost). neodređeno radno vreme. Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo ne razreši stresna situacija dolazi do regresije na mentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu. kao i poslovi koji se obavljaju retko (suviše malo) ali sa izuzetno komplikovanim odlučivanjem (suviše teško) mogu predstavljati stresne faktore. • organizacioni faktori rada . kontrola kvaliteta proizvoda.poslovi koji zahevaju strogu primenu paravila i propisa. sa jedne strane i nemogućnosti radnika da se usavrše i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom vremenskom periodu. njegovo doživljavanja samog posla. • loši međuljudski odnosi i • ubrzane promene i inovacije na posla Klinički oblici profesionalnog stresa Sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) Najčeće se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloženi velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari. noćni rad.tj. • prisustvo faktora radne sredine . Etiologija Za nastanak profesionalnog stresa bitni su: • uslovi i zahtevi posla (Radno opterećenje) . Uglavnom se izdvajaju sledeći psihološki faktori profesionalnog stresa: • odgovornost za bezbednost ljudi . • potpuno i pravovremeno informisanje . aktiviraju neke automatske navike.osoblja za poslove i zadatke koji nose rizik stresnog reagovanja.npr. • kompleksno odlučivanje i rešavanje problemaposebno kad je vezano za vremenski rok i druge ljude. složenim uređajima.sa jedne strani i sa druge strane i • individualne karakteristike samog radnika . Čuvari. U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo. rad sa učenicaima. a u ekstremnim slučajevima mogu se ispoljiti akutni psihički poremećaji ili psihosomatska oboljenja. mikroklima. vozači. • ograničavanje slobode i inicijative u poslu . prosvetni radnici.svih koji mogu biti izloženi stresu. a mogućaje i pojava inhibicije i ukočenosti. Tehno-stres Nastaje kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije. Klinički se manifestuje pre svega simptomatologijom poremećaja neurovegetativnog sistema Prevencija profesionalnog stresa Mere za prevenciju profesionalnog stresa mogu biti veoma različite: • profesionalna selekcija .npr. prašina. Stres na poslu se može opisati kroz dva fenomena: • kvantitativan . sa druge strane.npr. nadzornika. • zamorni kontakti sa drugim ljudima . kranisti. Klinički se manifestuje emocionalnom tupošću.-rad na traci. • akutni profesionalni stres i • hronični profesionalni stres. • mogućnost nastanka vanrednih situacija.gde se radni zadaci ponavljaju u rasponu kraćem od 2 min.npr. monotoni poslovi (suviše lako) ako se rade pod vremenskom presijom (suviše mnogo). upravnika. • nametnuti ritam rada . • neodgovarajuća radna oprema i zaštitna sredstva. usluživanje više ljudi. Faza sloma ličnosti (Faza iscrpljenja i dezintegracije) Dolazi do slabljenja kompenzatornih mehanizama ličnosti.buka. • odgovornost za materijalne vrednosti . • odgovornost za druge ljude . nemogućnost koncentracije. depersonalizacijom ličnosti i nemogućnosti samorealizacije novih obaveza i zadataka. 8 .pri rukovanju mašinama i uređajima npr. Ako sve ovo ne da pozitivne rezultate nastupa treća faza. rad na pregovaranju. javljaju se greške. • poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla npr. piloti. poslovi vezani za ritam rada mašine. pacijen-tima i sl.bez kontakta sa drugim ljudima i bez pomoći npr. • poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanim posmatranjem . javlja se rasejanost.kada posao predstavlja izvor nedovoljnog opterećenja (suviše malo) ili prevelikog opterećenja (suviše mnogo) i • kvalitativan . Ponekad se javlja i intenzivni strah i panika. poslovi menadžera. jednostavni. U vezi stim razlikujemo: • fizički profesionalni stres i • psihički profesionalni stres. hemikalije.simultani rad na više mašina. rad sa skupom opremom. normirani poslovi. • repetitivni i monotoni poslovi . Izvori psihičkog stresa Postoji veliki broj pojedinačnih faktora i njihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvori psihičkog stresa na nekom poslu. PROFESIONALNI STRES Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika.Fiziologija rada savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo iz stresne situacije.kada posao radniku pruža nedovoljnu stimulaciju (suviše lako) ili prekomernu stimulaciju (suviše teško) Npr. a u daljem toku i neki instiktivni šabloni.smenski rad.npr. • posao na izolovanim usamljenim mestima .

• aktivan odmor i rekreacija. Takve osobe najčešće se obraćaju za psihološku i medicinsku pomoć.Izbegavanje štetnih uticaja.za suočavanje sa stresnim fakorima i događajima. • podizanje samopouzdanja optimizma i opšteg nivoa psihičkog zdravlja. ali i od situacije i opštih okolnosti u kojima se koriste mere za prevazilaženje stresa. Ove periodične promene ili vremenski 9 Ritmovi fizičke aktivnosti Deluje prevashosno na fizičku sposobnost organizma. • informisanje o prirodi stresnih događaja.: Direktna akcija . • druženje. i 12. a posebno na mentalno zdravlje i kreatvivne sposobnosti pojedinca. a kritični dani su 1. počev od nivoa ćelije pa do organizma u celini. . i 15.deo ciklusa ili tačka u ciklusu koja izražava trenutno stanje unutar nekog perioda i • prosečna vrednost Podela Prema vremenskom trajanju: cirka-dijalni . kao i od kapaciteta i sposobnosti osobe koja je doživela stres.na psihološkom planu najčešće se primenjuju mehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr. izdržljivost. Značaj bioloških ritmova je veliki jer bez vremenske sinhronizacije velikog broja funkcija u našem organizmu ne bismo mogli raditi i živeti.traju oko 24 sata cirka-septalni. • izgradnja poželjnog stila življenja. • podsticanje individualne stvaralačke aktivnosti. kondicije.broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti koja se izvrši u određenoj jedinici vremena. Osnovne karakteristike kojima možemo opisati neki biološki ritam jesu: • period . Ritmovi emocionalne aktivnosti Deluje na sposobnost doživljavanja raznih osećanja i raspoloženja. • jačanje volje. • bolja organizacija radnog i slobodnog vremena. a kritični dani su 1. • program obuke i pripreme . • promena posla. suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje. Efikasnost prevladavanja stresa u najvećoj meri zavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremećaja nastalih pod dejstvom stresnih faktora. psihološkom i socijalnom planu. svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima. vežbe). Razni palijativni modeli . Izučavanje bioloških ritmova najveću primenu našlo je u okviru biologije (Hrono-biologija). Ovaj ciklus traje 28 dana. Periodična promenjivost u živom svetu i ljudskom organizmu postoji na različitim nivoima biološke organizacije.traju oko godinu dana ultra-dijalni .najbolje oružije u borbi sa iznenadnim teškoćama. fizioloških i psiholoških funkcija.vreme potrebno da neka pojava ili aktivnost izvrši jedan ciklus. • amplituda .kaći od 24 sata infra-dijalni . • frekfencija . • učestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima.traju oko nedelju dana cirka-anularni . • upoznavanje sa problemima na poslu i u životu. medicine (Hrono-medicina) i psihologije i fiziologije (Hrono-psiho-fiziologija).koji se mogu sprovoditi na fiziološkom. brzina reagovanja i sposobnost koordinacije pokreta. a njihova glav-na funkcija sastoji se u vremenskoj usklađenosti i organizaciji međusobno povezanih procesa. psihološkom i socijalnom nivou. • medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i • lečenje u odgovarajućim ustanovama uslovljene oscilacije fizičkih. • sticanje veština za samokontrolu i vladanje stresom kroz trening i relaksaciju (joga. bioloških. .Fiziologija rada • adekvatno znanje i iskustvo . • faza .duži od 24 sata Detaljnija podela ritmovi visoke učestalosti ritmovi srednje ušestalosti mezo-ritmovi makro-ritmovi mega-ritmovi prema sferi na koju deluju • • • • • • • • • • • BIOLOŠKI RITMOVI Definicija Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima. psihološke izdržljivosti i tolerancije na psihički stres i frustracije. koji su značajni kako na biološkom. tako i na fiziološkom.otklon od nultog stanja do maksimalne vrednosti u pozitivnom ili negativnom smeru. strukturalne i organiuacione mere. Ovaj ciklus traje 23 dana. koja podrazumeva: • razgovor sa poverenjem i naklonjenošću. kao što su snaga. • održavanje pozitivnog raspoloženja. dolazi do javljanja stresa i patoloških procesa što izaziva pad radne i ukupne aktivnosti.razvijanje određenog radnog morala. • boravak u prirodi na svežem vazduhu. • medicinske i psihološke mere i dr. • pravilno vaspitanje . hemijskih. • tehnološke. Može se reći da biološki ritmovi služe opstanku i optimalnom odvijanju toka života. Lečenje profesionalnog stresa U situacijama ekstremnog opterećenja koje prevazilaze čovekove normalne kompenzatorne mogućnosti.

a kritični dani su 1 i 17. • opstipacija. Cirkadijalni ritam i rad u smenama Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je koda radnika koji rade u smenama. Njihovo prilagođavanje nakon desinhronizacije znatno je teže nego li kod stabilnih ljudi. Ovi ciklusi se grafički mogu prikazati u obliku sinusoide. Ovaj ciklus traje 33 dana. Utvrđeno je da i osobine ličnosti imaju uticaja na spontanu desinhronizaciju bioloških ritmova. Još uvek nije razjašnjeno šta uslovljava ovu sinhronizaciju. kao i od uslova u kojima se rad obavlja i idividualnih razlika tj.režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći). Posebno nepovoljno na cirkadijalni ritam deluje rad u toku noći kada su čovekove prirodne psihofiziološke funkcije. učenja i pamćenja). Dani u kojima dolazi do prelaska pozitivne faze u negativnu ili obrnuto nazivaju se kritični dani. Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti. Poremećaj bioloških ritmova kod ljudi sa labilnijim neurovegetativnim sistemom može dovesti do razvoja neuroze i povećati sklonost ka stresnom reagovanju.8h. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju. opšta budnost i efikasnost znatno smanjeni. nego u noćnom periodu.Fiziologija rada Ritmovi intelektualne aktivnosti Deluje na intelektualne sposobnosti čoveka (sposobnost razmišljenja. Poreklo i priroda bioloških ritmova Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (npr. uvođenje veštačkog svetla. U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. poremetio je ovaj prirodni ritam. koninuirani tehnološki procesi i smenski rad. Naročito su nepovoljni periodi kada se poklope dva ili tri kritična dana. oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima. dok je noć bila rezervisana za spavanje). Kod njih zbog brze promene vremenskih zona dolazi do neusklađenosti bioloških ritmova sa spoljašnjim vremenskim i socijalnim ritmovima tako da nastupa desinhronizacija praćena nizom simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom putne desinhronizacije: • opšti umor. što se i događa u noćnim smenama. Konstatovano je dakle da ritam radnog učinka zavisi ne samo od doba dana već i od vrste radnih zadataka.kretanje nebeskih tela itd. a druga negativna polovina periode nepovoljnu (minus) fazu. Sindrom putne desinhronizacije Posebna vrsta cirkadijalnog ritma radne uspešnosti praćena je kod pilota i putnika na interkontinentalnim letovima. Telesna teperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h). Zastupnici drugog shvatanja osporavaju ove rezultate time da je nemoguće postići potpunu izolaciju na zemlji (uticaj gravitacije. • bezvoljnost i • blaga depresija. dok u nepovoljnim periodima obično postiže rezultate koji su na donjim granicama individualnih sposobnosti. Cirkadijalni ritam i radna uspešnost radnika U svojoj dugoj evoluciji čovek je živeo i radio prateći svojom aktivnošću ciklične izmene dana i noći (danju je obavljao razne aktivnosti. ali je isto tako zapaženo da je radna uspešnost slaba i pri izrazito visokom nivou aktivacije. 10 . magnetno polje. dok uspošnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. Savremeno idustrijsko društvo. • pospanost. Reakcija prilagođavanja na spoljne uticaje Po drugima biološki ritmovi predstavljaju reakciju prilagođavanja organizma spoljnim uticajima i promenama u spoljnoj sredini koji su određeni svetlosnim i drugim signalima . Genetska uslovljenost Po jednima biološki ritmovi su genetski programirani (postojanje biološkog sata koji reguliše biološke funkcije u organizmu). Kad je reč o psihičkim sposobnostima konstatovano je da obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. osobina ličnosti. rasuđivanja. • slabljenje apetita. Može se ipak zaključiti da se bolji rezultati na većini radnih zadataka postižu tokom dnevnih smena nego u noćnim smenama. radijacija). • malaksalost. • iscrpljenost. Smatra se da u ovim danima postoji povišena sklonost ka neadekvatnom reagovanju. Normalno je očekivati da radna uspešnost bude slabija u periodu sniženog nivoa aktivacije. Ove promene utiču na radnu efikasnost pa se pilotima preporučuje odmor od 7-15 dana nakon leta. U povoljnim periodima čovek može da postigne maksimalne rezultate u granicama svojih realnih mogućnosti. pri čemu prva pozitivna polovina periode predstavlja povoljnu (plus) fazu. a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). U prilog prvoj teoriji ide činjenica da u uslovima potpune izolacije nakon početne desinhronizacije posle izvesnog vremena većina fizioloških funkcija se uspostavlja na ritam od 24.

• Težak rad 20.). Na energetsku potrošnju dominantan uticaj imaju pol.5 kJ/min. pa kao jedino rešenje ostaje brza rotacija smena (na 2-3 dana) koja ne pruža šansu za veću noćnu adaptaciju. svaka 2-3 dana). industrija gvožđa).9-15. koncentraciju. tako da je na mnogim poslovima nemoguće isključiti smenski i noćni rad.5-26. Manji radni učinak Istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni. Polazeći od činjenice da je pod određenim uslovima moguće prilagođavaje bioloških ritmova ako se duže radi u izmenjenom režimu ili u noćnoj smeni. TEŽINA RADA Svaki rad odlikuje se određenim stepenom težine. stalni rad u noćnoj smeni. Prema energetskoj potrošnji rad može biti: • Lak rad 10. Neke neproizvodne (činovničke) delatnosti . nedeljni. jedu na brzinu i to hladne obroke i češće konzumiraju alkohol i duvan. zanemarivanje društvenih obaveza. • Umeren rad 15. PROCENA TEŽINE RADA Procena težine rada u fiziologiji vrši se u cilju: • normiranja radnog opterećenja • programiranja režima rada i odmora • vršenja profesionalne selekcije Procena težine rada može se izvršiti na osnovu određivanje utrošene energije tokom rada. u miru do 50-80 kJ/min. pažnju i druge psihičke funkcije. policija itd. Češća pojava nezgoda na radu Po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. U drumskom saobraćaju većina nezgoda se obično dešava u ranim jutarnjim časovima što se može objasniti pospanošću i uticajem bio-loških ritmova. Poremećaj socijalnog života Narušavanje odnosa u porodici. DELATNOSTI SA SMENSKIM RADOM Uslužne delatnosti (zdravstvo. Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost. Tako smenski rad može da dovede do: Poremećaja navike uzimanja hrane Smenski radnici ne jedu redovno.5 kJ/min. Mentalni poremećaji neurotskog tipa Češće kod radnika sa labilnim neurovegetativnim sistemom i neurotičara anksioznog ili depresivnog tipa.u novije vreme. • Vrlo težak rad 26. a najbolji u popodnevnoj smeni. Rotirajući režim smena Podrazumeva različite modele rotiranja smena (mesečni. Ovakva podela se može primeniti samo na dinamički. pri izrazito teškom fizičkom radu. Težinu rada dakle određuje konkretan rad prema konkretnom čoveku. NEGATIVNI EFEKTI SMENSKOG RADA Raspored smena uglavnom proizilazi iz zahteva posla i socijalnih okolnosti. Težina nekog konkretnog rada ne bi smela da bude veća od onog koji određeni pojedinac može da realizuje. vojska. Zbog toga većina autora smatra da ne može doći do potpune adaptacije na smenski i noćni rad. obezbeđenje.7 kJ/min. MODELI SMENA Regularni režim smena Podrazumeva stabilni režim smena npr.0-32. Neke prizvodne delatnosti (industriji gde postoji kontinuirani tehnološki proces npr. fizički rad sa pretežnom aktivacijom velikih mišićnih masa u aerobnim uslovima. Problem smenskog rada delimično se može rešiti i selekcijom osoba za rad u smenama. poremećaj komunikacije i sl. proizvodnja hrane. PRAĆENJE DRUGIH POKAZATELJA FUNKCIJA LJUDSKOG ORGANIZMA 11 .5-20. neki autori kao rešenje problema smenskog rada predlažu model stabilnog ili sporog rotiranja smena. Energetska potrošnja kreće se od 4-6 kJ/min. a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja.0 kJ/min. Poremećaj spavanja Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3). a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano ili polifazično spavanja).Fiziologija rada Smenski rad je svaka radna aktivnost koja se obavlja van dnevnog radnog vremana. saobraćaj. a da pri tom ne naruši homeostazu svog organizma. U praksi se ovo retko primenjuje pošto potpuno prilagođavanje nije moguće zbog prekida rada tokom vikenda ili za vreme odmora kada se biološki ritmovi vrate na staro. godine starosti i stepen uvežbanosti. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%.

KLASIFIKACIJA TEŽINE RADA Prema ostvarenoj potrošnji kiseonika: • lak rad . zahtevi za određenim stepenom fizičke snage.. organskih sistema ili organizma u celini prilikom savlađivanja različitih vidova opterećenja. Teorija promenjene hronaksije Skeletni mišići aktiviraju se putem nadra-žaja koji do njih dolaze preko mijeliniziranih nerava preko neuromuskularne ploče.. Pri ovakvom radu gomilanje anaerobnih produkata već posle nekoliko minuta zaustavlja radnu aktivnost. Kao posledica toga rad se menja po brzini i kvalitetu ili prestaje. Među zahteve za određenim funkcijama spadaju: morfološki. Kada rad traje duže ili je naporniji nedostaje O2. tako da verovatno ovaj fenomen nastaje kao posledica više faktora. Pri radu organizam može maksimalno da obezbedi do 10 puta više kiseonika.). Teorija ugušenja Za rad svake ćelije potreban je kiseonik. mišićne ćelije ga koriste u toku svog rada za izvođenje kontrakcije. Posle svakog sprovedenog nadražaja sledi vreme kada je membrana nerva depolarizovanaza za vreme kojeg draž bilo koje jačine ne može da se sprovede kroz nerv ni da deluje na mišićno vlakno. te reaguju različitom aktivacijom. Što je broj zahteha veći rad je teži. rad se meri nezavisno od čovekovog ulaganja i njegove mogućnosti da taj rad obavi. Procena težine rada je dakle dinamički posao. odnosno nastaje zamor. • težak rad . koji uz poštovanje pojedinačnih kriterijuma. antropometriski zahtevi (telesna težina i visina. RES.rad pri kome je u čitavom toku rada očuvana ravnoteža između potreba i snabde-vanja organizma kiseonikom. Može se manifestovati kao lokalni zamor ili kao zamor celog organizma. na novom energetskom nivou. a neće biti težak za čoveka čije je dohvatno polje 250 cm.rad kod koga se produkti anae-robne konponente rada kumuliraju i metabolišu tek po prestanku radne aktivnosti. izdržljivošću. • zahtevi za određenim senzibilitetom.Fiziologija rada Merenjem količine utrošenih kalorija tokom rada. Kod poslova koji zahtevaju brze. Ciklus ovakvog rad može trajati do 30 minuta. Zamor je pojava koja se još uvek nalazi u domenu fizioloških reakcija organizma. subjektivnim doživljajem itd. • psihološki zahtevi itd. rad će biti težak čoveku čije je maksimalno dohvatno polje 210 cm. Tri su osnovne karakristike zamora: • zamor je individualna pojava .. učestale pokrete nadražaji se stvaraju sa većom učestalošću i padaju u vreme refrakternosti te se ne mogu sprovesti kroz nerv do mišića.rad kod koga je energetska potrošnja blizu granice maksimalnog aerobnog kapaciteta. Npr. Teorija iscrpljenja Mišićna ćelija za svoj rad. • umeren rad . ali ni jedna od njih nije sa sigurnošću objasnila uzrok nastanka zamora.). što znači da se ne meri napor. Za jedan isti rad izražen istom količinom utrošene energije. ako je ručica komande kojom rukuje na visini od 250 cm. anaerobni produkti metabolisali u toku samog daljeg rada. različiti ljudi ulažu različite napore. • vrlo težak rad . Prema procentu angažovanog max. jer u suštini predstavlja signal koji opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterećenja. Na istom radu zahtevi rada su najčešće mnogobrojni. U toku rada koji 12 . a drugi put izgubimo apetit • reverzibilnost unutar 24h -posle odmora osećaj zamora nestaje i sve funkcije se vraćaju u normalu • izazvan je raznim životnim i radnim okolnostima TEORIJE NASTANKA ZAMORA Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju nastanak zamora. • zahtevi za receptorima. jednom smo u stanju umora gladni. zamorom. fizički rad u toploj radnoj sredini znatno je teži od istog rada u zoni konfora. koristi E dobijenu razgradnjom ATP-a na ADP i AMP. Npr. aerobnog kapaciteta: • lak rad do 25% MAK • umeren rad 25 do 50% MAK • težak rad 51 do 75% MAK • vrlo težak preko 75% MAK • ZAMOR Zamor je fenomen koji nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih organa. zahtevi za sistemima koji obezbeđuju kiseonik i razmenu materija (KVS.. ELEMENTI TEŽINE RADA Zahtevi rada Određuju težinu rada na više načina. Zato se utrošak energije tokom rada mora konbinovati sa pokazateljima drugih funkcija čovekovog organizma koji učestvuju i menjaju se u toku rada. mora da se obavlja za svaku situaciju posebno i to uzimajući u obzir sve aspekte rada i napor čoveka koji ga obavlja.npr.rad koji je u početku anaeroban. da bi se nakon stvaranja ravnoteže između potreba i snabdevanja. mišićna ćelija se guši i organizam se zamara.

lako povećanje krvnog pritiska. organizam se zamara i rad prestaje. Tada organizam nije u stanju da obezbedi dovoljno O2 i E. Po njoj spoljašnja draž (nalog za rad) deluju na koru velikog mozga (aktivira je).Vo2 max (predviđeni) 13 FAI=Vo2max (predviđeni)-Vo2max (izmereni)* 100 . FIZIČKI ZAMOR Povećana potreba mišića za O2 i E u toku rada obezbeđuje se povećanjem rada KVS i RES sistema kao i povećanjem iskorišćavanja O2 u mišićima. Teorija intoksikacije Rad koji traje duže ili je teži nego što aerobni kapacitet osobe može da reguliše. bezvoljnost i apatičnost. težine i visine radnika . glikogen). Aktivaciona teorija Odnosi se pre svega na umni rad. pa se metabolizam neobavlja do kraja. Kao posledica ovoga dolazi do poremećaja u ćelis-kom metabolizmu i gomilanje kiselih metaboličkih produkata. povećana frekfencija disanja i pulsa. Kad je rad dugotrajan. aerobni kapacitet predviđen na osnovu starosti. pri takvom radu se utroše i energetske rezerve (ATP. Izračunava se po formuli: gde je: . pri čemu se stvara i nagomilava mlečna kiselina koja prouzrokuje bol u mišićima što dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. VRSTE FIZIČKOG ZAMORA Zamor pri dinamičkom radu Nastaje kada je u radu angažovano više od 1/7 mišićne mase. povećana količina izlučenog znoja. pomoćni mišići koji nemaju uvežbane motoričke modele pa rad obavljaju sporije i manje efikasno. . Funkcionalni aerobni deficit (FAI) .Max. Zamor nastaje usled neadekvatne aktivacije. paspanost i zaboravnost. odnosno inhibicije centara koji su pri radu bili duže ekscitirani. povećan traumatizam na radnom mestu. Kada zbog zamora prestanu da rade. Postoje dva tipa ovog procesa Naizmeničana indukcija . pola.Fiziologija rada je u skladu sa fiziološkim kapacitetom ta utrošena E se nadoknađuje razgradnjom glukoze iz krvi i glikogena iz jetre. iz nekog razloga dezintegrišu i njihovi delovi ponovo integrišu na nekom drugom nivou ili po drugom modelu što se manifestuje kao zamor. pojava spontanih pauza. Subjektivan doživljaj zamora vremenski zaostaje za promenama koje su se u organizmu dogodile. glikoza. Sa druge strane. Zbog nemogućnosti aerobnog uključuje se anaerobni metabolizma. Promena brzine i ritma mišićnog rada takođe može da bude uzrok zamora jer se skraćuje vreme dekontrakcije mišića pa on ne stigne da se u potpunosti oporavi. dolazi do poremećaja akcionih potencijala koji se provode skeletnim nervima. ćelija se truje.Izražava granicu za fizički napor. a preko nje na retikularnu formaciju u kojoj se odigravaju procesi ekscitacije i inhibicije koji indukuju jedan drugog. zahteva uključenje anaerobnog kapaciteta u toku koga se metabolizam zaustavlja u Krebsovom ciklusu na nivou pirogrožđene i mlečne kiselčine koje se nagomilavaju u mišićnoj ćeliji. opadanje radnog učinka i greške u radu. MODERNO SHVATANJE ZAMORA Po ovom shvatanju zamor je centralnog porekla.kada se naizmenično u jednom istom centru smenjuju ekscitacija i inhibicija Kako je dejstvo kore i retikularne formacije recipročno. osećaj nelagodnosti ili čak bola.kada ekscitacija jednog centra izaziva inhibiciju drugog i obrnuto i Autoidukcija . to se i nivo aktivacije menja (od stanja najveće ekscitacije do pospanosti). iscrpljenost. Zamor pri statičkom radu Nastaje kada rad od mišića zahteva da ko-riste veliki procenat svoje maksimalne izometrijske moći. Klinički znaci fizičkog zamora • • • • • • • • • • • • • • • Psihomotorna usporenost. nastaje zamor i rad prestaje.Vo2 max (predviđeni) . povećana kožna temperatura. promena raspoloženja. Mišići koji obavljaju određeni fizički rad imaju uvežban motorički model kojim najefikasnije obavljaju određeni rad. kiseli metabolički produkti se gomilaju u mišićnim ćelijama što sve dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. Kada se ove rezerve glikoze i glikogena iscrpe.Vo2 max (izmereni ) . Smatra se da se funkcije CNS-a koje su u toku rada angažovane. ali imaju dva bitna nedostatka. razdražljivost i svadljivost. rad mogu da preuzmu drugi. a radne situacije doprinose različitim nivoima psihičke tenzije.Izmereni maksimalni aerobni kapacitet tog istog radnika. povećan broj treptaja očnih kapaka Subjektivni znaci zamora su veoma značajni za njegovu procenu. težak ili se obavlja ubrzanim ritmom. nastupa zamor zbog nemogućnosti zadovoljenja povećane potrebe za kiseonokom u mišićnom tkivu. kreatininfosfat. nespretni i suvišni pokreti. Smatra se da izometriska napetost preko 20-30% maksimalne izaziva potpunu kompresiju lokalnih krvnih sudova. insuficijencije mišićnog krvotoka. Lokacija ovih procesa do danas nije utvrđena.

Predstavlja skup sportsko rekreativnih aktivnosti koje su usme-rene na uključivanje ne zamorenih mišića u rad. Simptomi umnog zamora isti su kao i zamora drugog porekla. njegovu ekscitaciju smenjuje faza inhibicije (autoinhibicija) što dovodi do zaustavljanja rada i nastanka pasivnog odmora.i to redom. nastaje hronični zamor odnos-no premor. Suštinu ovakvog odmora je moguće objasniti fiziologijom retikularne formacije. tahikardija. KLINIČKI ZNACI PREMORA • • • • • • • • • • Radi bez volje i sa velikim naprezanjem. prvo najfinije. stalno je umoran i nemože se odmoriti za 24 h. a novi radni dan započinje već umorna. Vreme potrebno za ovakav odmor zavisi od težine i trajanja rada koji je doveo do zamora i može se izračunati po formuli: Dužina potrebnog odmora = Težina prethodnog rada (u Kcal/min) * 100 (u % trajanja prethodnog rada) Aktivni odmor Aktivni odmor je odmor promenom rada odnosno anti-opterećenjem. pa rade i dalje. tj. U principu bolji efekti se postižu kraćim a češćim pauzama. Za razliku od mišićnog rada kod umnog rada se količina krvi u moždanom tkivu neznatno povećava.) ili smetnje somatskog tipa (bolovi. već biva primorana da na kraće ili duže vreme prestane da radi da bi se odmorila. osoba se subjektivno bolje oseća. ekscitira neki novi centar. U toku njenog traja mišićna ćelija se oporavlja više i brže nego pri običnoj autoin-hibiciji. iscrpljen i zamoren ujutro pre početka rada. kod premora se osoba danima ne oporavlja. Tada se organizam oporavlja. Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u potpunosti nestaje u toku 24 sata. opadanje interesovanja za rad. greši i sl. a organizam je u stanju mirovanja. odmah dolaze u stanje premora. PODELA ODMORA PO NAČINU NASTANKA Spontani odmor Nastaju u toku samog rada. Planirani odmori Odmori mogu i da se programiraju u okviru planiranog režima rada i odmora. često oboleva usled smanjene otpornosti. programiranjem nove aktivnosti.). Kada je rad doveo do zamora odgovarajućeg centra. Prekidu rada prethodi subjektivni doživljaj nekog vida nemoći (radi sporije. • promena raspoloženja PREMOR Ukoliko rad koji je doveo do akutnog za-mora traje i dalje. Postoji nekoliko modela sportsko rekrea-tivnih odmora koji se koriste na početku i kraju radnog vremena ili u pauzama. PODELA ODMORA PO SADRŽAJU Pasivni odmori U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi. a od objektivnih pokazatelja imamo: • sporije i konfuznije rasuđivanje. PSIHIČKI ZAMOR Kod umnog rada preoladavaju psihički fenomeni uz neznatno motoričko angažovanje. Oni se najčešće planiraju za celu radnu grupu. Organizacija režima rada gde su ovakve spontane pauze moguće je veoma dobra. tako da preskačući doživljaj zamora. nespretnije. Međutim ako se pri nastanku zamora. • opadanje intelektualnih funkcija . pa postupno grublje. To su posebni programi vežbanja koje izvode stručnjaci iz tih oblasti. njih osoba ne planira. neurotsko reagovanje ako premor traje duže.Fiziologija rada Osobe koje su veoma motivisane da rade često ne osećaju zamor. pa je zato efekat ovakvog odmora bolji. pojačana razdražljivost. ODMOR Fiziološka odbrana organizma od zamora jeste prestanak rada odnosno odmor. opadanje krvnog pritiska. tremor. najbolje je da osoba tada leži. statičkog rada i dinamičkog rada manjih mišićnih grupa. ekscitacija tog centra (zbog naizmenične indukcije) izazvaće produbljenu inhibiciju centra prvobitnog motoričkog modela. pa se ni zamor kod umnog rada ne može objasniti klasičnim teorijama zamora već je verovatnije da objašnjenje leži u aktivacionoj teoriji. 14 . malaksalost itd. Odmor treba da nastupi odmah nakon nas-tanka zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih funkcija. zamor postepeno nestaje. Pri aktivnom odmoru rad se ne zaustavlja već ga obavljaju druge mišićne grupe. On je efikasniji od pasivnog odmora ukoliko je do zamora došlo usled umnog rada. Istraživanja pokazuju da je i efikasnost takvog rada veća nego kada je vreme za odmor strogo planirano jer se nikada ne može planirati vreme pauze koje odgovara svim radnicima. gubitak apetita i smanjenje telesne težine. Premor dakle predstavlja patološku pojavu i negativan efekat rada. tako da se umni rad ne može meriti količinom utrošenog kiseonika.

periodičnih pregleda opreme.Stav preduzeća Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu. projektanti.Tim koji sprovodi zaštitu I – Preduzeće KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja. materijal za edukaciju i obuku radnika u oblasti zaštite. Pored toga veliku ulogu u ostvarivanju zaštite na radu ima i država. da omogući korekcije u tehnološkom procesu i mere zaštite vezane za inoviranje i održavanje procesa rada.Procena rizika Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. I . tim za sprovođenje zaštite i radnici. U mnogim zemljama posebnu ulogu u kontroli primene mera zaštite na radu imaju i sindikati. Ciljeve i mere zaštite definišu uprava. mehanizacije i automatizacije procesa. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla. specijalisti medicine rada i drugi. analiziranja svih incidenata itd. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom. Treba da bude integralni deo preduzeća ili ustanove. Izdvajanje radnika . Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem.Definisanje ciljeva i mera U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća. za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika . III . povreda. U ostvarenju zaštite na radu učestvuju tri osnovna elementa: Uprava preduzeća mora da ima pozitivan stav prema zaštiti na radu. IV . lična zaštitna sredstva. tehnolozi. Izolacija rizika . ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa. Preduzeće mora da obezbedi materjalna sredstva za formiranje i rad tima koji sprovodi zaštitu.Projektovanje objekata i opreme 15 . donošenjem odgovarajućih zakonskih akata iz ove oblasti i kontrolom poštovanja tih zakona preko inspekcijskih organa. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije. Čine ga inženjeri zaštite na radu i zaštite od požara. Osnov-ni elementi ovih planova jesu: Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. II . posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave. II – Radnici III . Ovo se postiže metodama supstitucije. Zadatak ovog tima je da stvara programe i planove za bezbedne uslove na radu. da prati promene u operacijama i tehnologiji i da evaluira rezultate sprovedenih mera. Radnci su motivisani da učestvuju u procesu ostvarenja zaštite na radu i na taj proces mogu mnogo da utiču ako se pridržavaju propisa o načinu rada. Funkcija zaštite na radu sastoji se iz mera i aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nesreća i povreda na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad i očuvanje zdravlja radnika. Da bi se postigli dobri rezultati radnici moraju da se edukuju o značaju i načinu ostvarivanja bezbednih uslova na radu. Zaštita na radu je sastavni deo organizacije rada preduzeća ili ustanove i obuhvata mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova na radu. za obrazovanje i obuku. Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika.Zaštita na radu SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA Zaštita na radu podrazumeva niz aktivnosti čiji je cilj otklanjanje opasnosti u tehnološkom procesu i organizacionom sistemu kako bi se rad učinio bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za očuvanje ljudskog zdravlja i materijalnih dobar.odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme.je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva.Obično se primenjuje pri projektovanju.

uređaja i alata.nije pogodna za uklanjanje aerozagađenja i osnovna joj je namena da obezbedi optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji. a postoji aerozagađenje Lokalna ventilacija .podrazumeva odvajanje oruđa za rad u posebne radne prostorije (segregacija). tečnih i čvrstih goriva.Izbor i supstitucija sirovina i pomoćnih materija Izbor sirovina i pomoćnih materija .postavljaju se oko mašina (uređaja) i onemogućavaju pristup radnika zoni opasnosti. I-Odvajanje delova tehnološkog procesa Prostorna izolacija . Uređaji za upravljanje .Mogu biti uzrok povređivanja na radu. Takva tehnološka postrojanja omogućuju rukovanje mašinama i uređajima pomoću automatskih komandi (automatizacija). V . infektivni agensi. toplotnom i drugim vidovima energije kao i toksičnim i agresivnim hemikalijama. pri radu sa štetnim prašinama i dr.Mehanizacija i automatizacija U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad zamenjuje se radom mašina (mehanizacija). III . IV . II . Oblik sirovina i pomoćnih materija nesme da dovodi do aerozagađenja prašinama. Sistem se sastoji od ventilacione kape i vodova. Uređaji sa fotoćelijama . čime je sprečen nastanak silikoze. Npr. eketričnom. Npr. VI . uvek odaberu oni materjali koji su najmanje štetni po zdravlje ljudi i tehnološka postrojenja. gasovima i parama. Opšta ventilacija . Recirkulacija vazduha nije dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne visoko toksične materije. 16 .podrazumeva angažovanje samo grupe radnika neophodne za izvršenje radne operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u toj sredini nije neophodno. čija je namena da se radnik zaštiti od povređivanja mehaničkom. Primenom mehanizacije. automa-tizacija i hermetizacija nije moguća. Ovi uređaji moraju biti prilagođeni antropometriskim karakteristikama čovekovog tela. gasa ili isparenja po radnoj prostoriji. Dobro planirane i izvedene tehničke mere zaštite umanjuju potrebu za uvođenjem drugih zaštitnih mera.treba da bude takav da se u granicama tehnoloških zahteva. čeličnim kuglicama. Poklopci. Ovaj tip ventilacije može se ostvariti dovođenjim i/ili odvođenjem vazduha. Zaštitne ograde .Ovde fotoelektrični snop svetlosti prolazi ispred zone opasnosti. u prizvodnji plastičnih masa koriste se sirovine u obliku tableta ili granula (nema aerozagađenja) Zamena ili supstitucija toksičnih materija netoksičnim ili manje toksičnim vrši se u slučajevima kada tehnološki proces to dozvoljava.Izbor energije Prednost se daje električnoj energiji jer nedo-lazi do zagađivanja vazduha produktima sagorevanja i manja je opasnost od požara nego u slučaju primene gasovitih. taložnika i uređaja za prečiš-ćavanje vazduha. benzen se zamenjuje manje toksičnim toluenom. vrata i drugu zatvarači sa blokadom konstruisani su tako da se mašina može pustiti u rad samo kada su ovi zaštitni elementi u položaju zatvoreno.vrši se uređajima koji se postavljaju neposredno na mašine i uređaje da bi onemogućili širenje prašine. pri čemu ako se bilo koji deo tela radnika nađe u ovom snopu automatski dolazi do zaustavljanja rada mašine. Proces segregacije se koristi u radu sa visokotoksičnim materijama. Uređaji za ručno upravljanje moraju biti tako napravljeni da ne može dođi do nehotičnog uključivanja takvog uređaja.Mehanička zaštita mašina Mehanička zaštita mašina postiže se ure-đajima koji predstavljaju konstrukcijski deo mašina. pojedinih pogona. radioaktivne čestice. zatim kod primene mašina sa većim intenzitetom buke. neprijatni mirisi i slično. Razlozi za ovo su opasnost od požara. Ako je stepen opasnosti veći takvi delovi tehnološkog procesa se izdvajaju u specijalno građene i izolovane prostorije.Ventilacija Primenjuje se kada mehanizacija. eksplozija. Pri tom se proces odvi-ja u hermetički zatvorenim sistemima (hermetizacija). fizičkih i hemiskih štetnosti. što sprečava dospevanje štetnih materija u radnu sredinu uz istovremeno praćenje svih potrebnih parametara preko kontrolnih tabli.Zaštita na radu TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Odnose se na funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa. Često se vrši i zamena tehnološkog procesa kako bi se izbeglo dejstvo fizičkih štetnosti npr. jonizujućim zračenjem i kancerogenim materijama. zamena peska bogatog slobodnim SiO2 koji se koristio za peskarenja. automatizaciji i hermetizacije isključuje se prisustvo radnika na opasnim mestima tehnološkog procesa. Vremenska izolacija .

Mašine raspoređene u skla-du sa redosledom operacija za izradu jednog radnog komada koji se kreće u istom smeru.) Znaci zabrane . Kombinovani raspored ima elemente i grupnog i liniskog rasporeda. V .Znaci bezbednosti Znaci opasnosti .. 17 . paralelnim linijama. od visećeg tereta i dr.. Pokreti se tada mogu izvoditi i mehanički bez gledanja. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE Izbor lokacije preduzeća u odnosu na aerozagađivače. Mašina je uključena.Uređaji za signalizaciju Pojedine mašine i uređaji snabdeveni su zvučnim i svetlosnim uređajima za signalizaciju koji se uključuju u određenim situacijam (npr. U svim slučajevima potrebno je osigurati slobodan prostor oko mašina.. Lična higijena radnika.). Ovako grupisane mašine nisu usklađene sa redosledom radnih operacija pa je transport cik-cak ili u obliku petlje što pogoduje nastanku nesreća. Pri tom se koristi princip kontrasnih boja. zaštita očiju. Obaveštavajući znaci . Znaci obaveze . Ovakvim rasporedom postiže se kraća. Grupni raspored .Razmeštaj mašina Mašine mogu biti postavljene u pravoj liniji. Higijena ishrane i obezbeđivanje higijenski ispravne vode za vreme rada. Loša osvetljenost doprinosi zamaranju vida i može biti uzrok povređivanja i oboljevanja. Higijena i održavanje u ispravnom stanju ličnih zaštitnih sredstava. ima zagađenja. Najmanja razlika u intenzitetu zvučnog signala i buke u okolini mesta signalizacije mora da bude 10 dB.Zaštita na radu ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . podloga oko tog predmeta treba da je tamnija. Adekvatno uklanjanje otpadnih materija i sekundarnih sirovina. predmeta i odeće koji su bili u kontaktu sa radioaktivnim česticama Dezinfekcija i dezinesekcija prostora i odeće Detoksikacija postrojenja i predmeta na kojima ima toksičnih materija. a ostali delovi mašine kontrasnom bojom radi lakšeg uočavanja. uključivanje ventilacije. Ako je predmet koji se obrađuje svetle boje.Mašine razmeštene prema vrstama. Radna zona na mašini i uređaju mora biti obojena svtlijom bojom. Zamena prljavih tehnologija procesima koji su mehanizovani..propisuju određeno ponašanje ili postupak (npr. Planiranje tehnološkog procesa tako da je što manji broj radnika u kontaktu sa noksama koje nastaju. IV . a rad na jednoj ne sme ugrožavati rad radnika na drugoj mašini. Dekontaminacija prostorija. sluha). Uređaji za signalizaciju mogu biti povezani sa uređajima za upravljanje pri čemu aktiviranje signalnih uređaja automatski dovodi do neke akcije u cilju sprečavaja nezgode (npr. Zaustavljanje mašine.) i time upozoravaju rukovaoca na neko stanje ili opasnost. u obliku slova L i U i na druge načine. od trovanja.Osvetljenost Na mestu rada na mašini ili uređaju treba postaviti takvo osvetljenje da senke ne budu suviše oštre i tamne. kao i slobodan glavni prolaz. Svetlosni fluks treba da bude usmeren kosoodozgo kako bi se dobio što prirodniji izgled predmeta.upozoravaju na neku opasnost (od eksplozije. Liniski raspored .Bojenje mašina Bezbednosne boje i znaci imaju za cilj da brzo privuku pažnju na objekat. III . Održavaje higijene prostorija i radilišta. jednostavnija i sigurnija manipulacija predmetima.obaveštavaju o postojanju neke opasnosti. disajnih organa. automatizovani i hermetizovani. II .zabranjuju ponašanje ili postupak koji bi mogao izazvati opasnost (zabranjen prilaz).

Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu.Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite. Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest. IV . spretnostima i interesovanju.PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto. II . RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica. a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada). II . Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I .Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje. Za uspešno sprovođenje ovih mera neophodno je da se uporedno izvrši analiza faktora radne sredine i analiza psihofizičkih osobina radnika koje se ispoljavaju u radu i doprinose uspešnom obavljanju profesionalne delatnosti ili predstavljaju rizik od povređivanja i obolevanja.čiji nastanak zavisi od načina rada. V . Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto.Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu .PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. Profesionalnih bolesti . Ove mere zaštite sastoje se od niza aktivnosti kojima se čuva i unapređuje zdravlje radnika. PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA I . je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne.Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li . Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine. jedne grupe ili ređe pojedinca. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. zadovolji zahteve željenog zanimanja. Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima.PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima. a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima. bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta. • Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema • Zahtevi za određenim starosnim granicama • Zahtevi za određenim polom II .Zaštita na radu MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Medicinske mere zaštite pružaju zaposleni u medicini rada u skladu sa etičkim principima koje je izdala Međunarodna komisija za zaštitu zdravlja.Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju. između više kandidata.Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva. Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka. proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole. materjala i alata kojim se rukuje.postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da 18 PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA I . III .

• organizovan prevoz do radnog mesta i nazad. SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA Osnovni zadatak socijalne zaštite radnika je obezbeđivanje takvih uslova na radnom mestu i van njega. • Periodični pregledi . II . Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda.svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada. Beneficirani radni staž .tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada.služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada.Zaštita na radu bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim. koji će osigurati bezbednost na radu. ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu. humanizacija rada i načina života uopšte i solidarnost. uzimanje hrane.Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora .Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto. oboljenja i povreda. Osnovna načela socijalne zaštite su omogućavanje bavljenja određenom delatnošću. očuvanje zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim rezultatima i načinom života uz istovremeno sprečavanje nastanka premora. radnici moraju MERE ZAŠTITE NA RADNIM biti obavešteni o tome. MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA I . • omogućavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim aktivnostima.svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada. ugledom i poštovanjem u društvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika. emocionalnu. Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne egzistencije. podsticanje stvaralaštva i produktivnosti. a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. • obezbeđivanje adekvatne ishrane i napitaka za vreme rada. • obezbeđivanje prostorija za odmor. rad na visini. psihičku. Uvođenje zaštitnog obroka . • organizovan način provođenja godišnjih odmora u objektima preduzeća. Rekreacioni tretmani . III . ELEMENTI RADNIKA SOCIJEALNE ZAŠTITE • adekvatno rešenje stambenog pitanja radnika i njegove porodice.). prestižom. socijalnu. prema čuvanju i unapređenju zdravlja. II . • briga preduzeća i društva o načinu čuvanja dece i školovanju članova porodice.Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja.daje se u sledećim situacijama: • -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda. i sl.Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku. štetnosti i dr. • -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju. profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad. • Prethodni pregledi . MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose I .za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima.Obavezne mere • Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja. nego i zadovoljenje potreba za samostalnošću. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje. 19 . a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. održavanje lične i higijene radne odeće. kao i o načinu zaštite. rad sa oružjem.razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena . • Bezbedni uslovi rada i odmora. • edukacija koja će doprineti napredovanju na poslu.

prevozu i prometu otrova. ZAKONSKE MERE ZAŠTITE NA RADU TREBA DA OBEZBEDE • Da se radna sredina projektuje. postavljena i opremljena na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost radnika. a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavlja poslove u optimalnom položaju. prava na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim. • Da se sredstva lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera zaštite na radu. • Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana je problematika zaštite na radu. • Da mašine. Zaštitu životne sredine. Lična zaštitna sredstva i lična zaštitna oprema. Zakonom je određeno da je zaštita na radu sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa. budu projektovana. Postupak i uslovi vršenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika. mo-gu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika i zaštitu životne sredine. Način izdavanja liste o povredama na radu. Pružanje prve pomoći i organizovanje službe za spasavanje u slučaju nezgode na radu. Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja. Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i oruđa za rad. Posebni propisi koji ragulišu problematiku iz oblasti zaštite na radu po granama delatnosti. Evidenciju iz oblasti zdravstvene zaštite. obaveze poslodavca i dr. alati. Zaštitu od jonizujućeg zračenja. ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIŠU PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZAŠTITU RADNIKA • • • • • • • • • • • • • Zatitu pri proizvodnji. obim zaštite. 20 . Higijenske i tehničke mere zaštite. oprema i druga tehnička sredstva. izgrađuje i održava tako da uključuje mere zaštite od opasnosti po život i zdravlje radnika. • Da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim osobinama i sposobnostima radnika.Zaštita na radu ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu. Mere zaštite na radu za građevinske objekte. • Da radne prostorije budu uredne i opremljene na način koji obezbeđuje zdravu životnu sredinu.

Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen. a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu. • Infrazvuk. hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija. OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE • Evaluacija. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti. 22 • • • • • Nejonizujuće zračenje. AGENSI FIZIČKE PRIRODE U agense fizičke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Klima i mikroklima. • Ultrazvuk. Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine). PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu. Otkrivanje.UVOD U HIGIJENU RADA Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja. Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. • Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti). to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. uslove odmora i rekreacije. ZADACI HIGIJENE RADA 1. • Vibracije. . identifikacija i kvantifikacija fizičkih. nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu. ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama. dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad. na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija. • Zvuk. Procenu bioloških zahteva radnog mesta. 2. 3. praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. neadekvatna ishrana. stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. kasnije i radnom sredinom. Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora. nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada. • Povećan i snižen barometerski pritisak. biološkog i medicinskog monitoringa). pored fizičkih. PREDMET RADA U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta. NAČIN RADA U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine. nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine. Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu. Električna struja. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa. 4. 2. a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta. Mehanička sila. Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori 3. EKOLOGIJA RADA Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata: 1. • Osvetljenost. Evaluaciju i kontrolu. hemijskih i biloških. mentalno zdravlje. Kao profesionalno štetni faktori. Aerozagađenje (Hemijski neaktivna prašina). Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem. izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. Jonizujuće zračenje. što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. • Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu. ambijentalnog.

tečnom i gasovitom stanju.). U odnosu na domaćina. • Helminti • Artropode i dr. vlažnost i sl. temperatura. hemijske materije u radnoj sredini i sl.odnosi se na širu populaciju. naftnoj industriji.mogu dovesti do infekcije i oboljenja.nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije. • makronivo komunalne sredine . Hemijski agensi koji štetno deluju na radnike mogu biti u čvrstom. U proizvodnom procesu otrovnost mogu pokazivati sirovine. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja. kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu.mogu izazvati infekciju i oboljenje samo kada je smanjena otpornost domaćina. kiseonik. INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. • fizčki faktori (zvuk. Zbog toga je za ispitivanje prisustva hemijskih supstanci u radnoj sredini neophodno poznavanje celokupnog tehnološkog procesa. buka i mentalno naprezanje). 23 . klima. • hemijski faktori (nutricijensi. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa: • mikronivo kućne sredine . • faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija.) • biološki faktori (bakterije. delovanje). Hemijske materije koje unete u organizam u malim količinama izazivaju hemiske i fizičkohemijske reakcije sa tkivom nazivaju se otrovima.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE U agense biološke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Virusi. odlučivanje.).odnosi se na populaciju grada ili regiona i • meganivo klimatske zone .Izazivaju samo kolonizaciju koja ne šteti domaćinu. • Gljive. radijacija i dr. • Bakterije. a prema poreklu mogu biti organske i neorganske prirode. jonizujuće zračenje i dr. Ovi mikroorganizmi ili njihovi fragmenti mogu izazvati profesionalna oboljenja ili oboljenja vezana za radom. međuprodukti. • primarno neesencijalni faktori . rudarstvu. kozmetika. biološki agensi mogu biti: • Patogeni . • Oportunistički .karakterističan je za grupu radnika. mašinogradnji. • mezonivo radne sredine . vibracije. fizička i mentalna aktivnost. životinje. voda. alkohol. organiza-cija rada. socijalni kontakti. biljke). buka i vibracije). gljivice. U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine. Dejstvo hemiskih materija na organizam zaposlenih najčešće se sreće u hemijskoj industriji. • Apatogeni . vibracije. politički sistem). ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. duvan. virusi. • ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Gotovo da nema privredne grane gde se čovek ne sreće sa više hemijskih faktora koji pod određenim uslovima mogu biti štetni.karakterističan je za pojedinca.). gotovi proizvodi i otpadne materije. Pojam otrovnosti je relativan jer praktično sve hemijske materije u određenim uslovima i okolnostima mogu biti otrovne. gumarstvu i dr. • Protozoe. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora: • faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku). Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na: • primarno biološki esencijalni faktori . INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok: • ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr.neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi. • socijalni faktori (međuljudski odnosi.

Prilikom sagorevanja. Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije. Za medicinu rada bitno je praćenje određenih parametara u radnoj sredini koji mogu štetno delovati na zdravlje radnika. sinergički ili umanjujući (retko). • Benzen . • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira. hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). • Nastanak fotohemijskog smoga. hemiski i biološki faktori. gljivice. • istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka).Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost. • istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr. II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama. • Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi. Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine.hroma). postoje različite kombinovane ekspozicije: • istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr. VRSTE AMBIJENTALNIH MONITORINGA I . ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. • Npr. • Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha. • Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu. II . kao i veća vlažnost i temperatura vazduha. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina.za zaštitu od požara. • različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I . 3. Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući. • Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku. ultravioletna radijacija i azotni oksidi. • Alkohol dobro rastvara vinilhlorid. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno. • Mnogi gasovi. • Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu. Tehnološki monitoring . formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr. IV . Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima.4-dioksan . protivpožarni monitoring . Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine. vlažnosti i temperature vazduha i pesticida. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE • Interakcija sunčeve svetlosti. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. aditivni. AMBIJETALNI MONITORING Pod pojmom ambijentalni monitoring podrazumeva se praćenje nekog objektivnog parametra u određenom prostoru. 2. kadmijum inhalacija i ingestija).Prema broju parametara koji se prate 24 .onečišćenje acetilena • Dioksin .onečišćenje nekih herbicida III . sezone i geografskog položaja.onečišćenje toluena • 1. kao što su razni fizički.za zaštitu zdravlja ljudi. • Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima. • Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para. čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka. visoka temperatura. smenski rad). pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu • Npr. • Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu. • Npr.za obezbeđenje kvaliteta proizvoda.U slučaju akcidentata.aditiv trihloretana i trihloretilena • Fosfin i arsin . Npr. monitoring faktora radne sredine . mikroorganizama.Prema nameni 1. doba dana. duvanski dim. • Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska. ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih. • Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima.• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. • Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida. buka u komunalnoj i radnoj sredini).

produkt toksičnog delovanja.koji prati samo jedan ili nekoliko relevantnih faktora radne sredine.• jedno-faktorski monitoring (jednorodni) . po mogućnosti zajedno sa periodičnim medicinskim pregledom tj. • gde su izvori emisije hemijskih agenasa i kakva je kretanje koncentracije tokom tehnološkog procesa.primarna supstanca. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas). naročito lokalna i opšta ventilacija. mokraća i dr. iskustava iz idustrije i dr.daju rezultate merenja za veći broj ili za sva radna mesta u nekom pogonu. razne prašine) i druge štetne agense. dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO. 25 . Za mnoge toksikante postoje testovi ekspozicije sa vrednostima MDK za biološki materijal (indikatori biološke ekspozicije). međutim nemoguće uraditi testove ekspozicije.Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada.daju rezultate merenja za samo jednog radnika npr. BIOLOŠKI MONITORING Ambijetalnim monitoringom ne može se pouzdano odredi interna ekspozicija radnika zato što: • prisustvo materija u vazduhu radne atmosfere ne znači da će one biti i unete u organizam. CILJ AMBIJENTALNOG MONITORINGA Cilj ambijetalnog monitoringa u medicini rada je kvantifikacija i upoređivanja nađenih vrednosti sa usvojenim normama radi procene rizika po zdravlje zaposlenih u toku radnog procesa. III .Ministarstvo za zaštitu na radu u USA. dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA). To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme. • mnoge hemijske materije se pored inhalacije unose u organizam i preko kože ili ingestijom. U okviru biološkog monitoringa određuju se: • biomarkeri ekspozicije . • grupni . Ambijetalni monitoring treba da da odgovore na sledeća pitanja: • koji su fizički i hemiski agensi. Ova lista sadrži: • TWA (Time Weighted Average) . radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno.Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA. stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava. • kolektivni . • više-faktorski monitoring (kompleksni) .Prema pokrivenosti Merni instrumenti koji se koriste u ambijentalnom monitoringu mogu biti: • individualni . • OSHA. • NIOSHA. Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija.) odnosno biološkim monitoringom. prisutni u radnoj sredini. Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su: • WHO i ILO. adekvatne i efikasne. • koliki je stepen eksterne ekspozicije radnika. Ljudski organizam predstavlja individualni monitor toksikanata kojima je izložen tokom 24 sata. • da li njihove koncentracije prelaze dozvoljene vrednosti prema zvaničnim normama. Za neke supstance je. primenjuju se u radnoj sredini gde se konstantno pojavljuje određeni zagađivač. lični dozimetri. • količina udahnutog toksikanta zavisi od veličine plućne ventilacije.daju rezultate merenja za nekoliko radnih mesta. tokom radnog veka.koji prate parametre vezane za celokupni tehnološki proces i fizičke parametre u radnoj sredini. a da im zdravlje ne bude ugroženo. I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD. Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje.Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara. epidemioloških studija. • ACGIH. • radnici mogu biti izloženi istom toksikantu i na radnom mestu i u životnoj sredini. sa medicinskim monitoringom. metabolit i/ili • biomarkeri efekta . Zato se pouzdan uvid u internu ekspoziciju može dobiti samo analizom pogodnih uzoraka biološkog materijala (krv. • da li su mere tehničke zaštite. Ambijetalni i biološki monitoring treba sprovoditi paralelno i istovremeno.Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju. 5 dana nedeljno. DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE (MDK i MDD) MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama. • mogući su sinergički i antagonistički efekati kod ekspozicije različitim agensima. • postoje individualne razlike u toksikokinetici u organizam unetih toksikanata. štetni po zdravlje.

) Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta svrstani su u četiri grupe: • opšti podaci o radnom mestu. • Stepen opasnosti kojima je radnik izložen na poslu. Npr. LK50) . • koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/0C20) . • maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax. 26 • podaci o uslovima rada i radne sredine. Npr. mada zbog različite biološke aktivnosti otrova. • hrono-koncentracione otrove . Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi. • radi utvrđivanja potrebe za skraćenjem radnog vremena ili uvođenja beneficiranog radnog staža • radi utvrđivanja radnih mesta sa povećanim rizikom i dr. Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom. Na osnovu ovih podataka procenjuju se: • Rizici po zdravlje radnika (vibracije. • radi ocenjivanja radne sposobnosti radnika koji rade na tim mestima. • radi utvrđivaja potrebe za uvođenjem mera zaštite na radu.• STEL (Short Term Exposure Limits) . zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata.dovodi do smrti svih organizama. Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta dobijaju se na osnovu: • intervjua sa poznavaocima radnog procesa. • S (Skin) . ako buka znatno prelazi dozvoljeni nivo ili ako je osvetljenost minimalna onda je intenzitet ovih pojava veliki (ocena 5).odnosi se na intenzitet pojave koja predstavlja rizik. • A1-A2 . prašina. LKmax) . resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije. • Zahtevi radnog mesta koje radnik treba da zadovolji. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK. I . • podaci o predmetu rada. Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan. • merenjem merljivih parametara (temperatura vazduha.čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije.odnosi se na vreme trajanja pojave koja predstavlja rizik u toku radnog vremena. • opservacije radnog mesta koje je obavio tim za analiziranje. a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem. ocena 1 je ocena za minimum.). neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. • Trajanje rizika . • Radna sposobnost radnika za određeno radno mesto u odnosu na individualne karakteristike radnika. • C (Celing) . uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama.opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja). Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva. koncentracija gasova.dovodi do smrti jednog organizma. ako radnik na pneumatskoj .čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije.Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću. • podaci o osnovnim položajima i aktivnostima radnika pri obavljanju radnih zadataka. adicioni.Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance.je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama. buka. a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. OCENJIVANJE RADNOG MESTA Ocena svakog pojedinačnog radnog mesta u radnoj organizaciji je neophodna iz više razloga: • radi zaštite zdravlja radnika. trajanju i učestalosti ocenama od nula do pet. dimova i para itd. a ocena 5 za maksimum intenziteta.Odnosi se na kancerogene supstance. trajanja ili učestalosti pojave koja predstavlja rizik. Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. • Intenzitet rizika . OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. U vezi stim razlikujemo: • koncetracione otrove . • srednja letalna doza i koncentracija (LD50. opasnost od eksplozije itd. sredstvima za rad i načinu rada.Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu. LKmin) . prisilan položaj tela. ređe sinergički ili antagonistički. ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada.Ocena rizika Ocena rizika vrši se za svaki rizik posebno po intenzitetu. Ocena nula znači da neke pojave koja predstavlja rizik nema na radnom mestu. • minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin.

trajanje i učestalost po skali datoj u Tabeli 1. Voda iz ove mreže se može koristiti i za tehnološke potrebe i gašenje požara. • Učestalost rizika . Industrijski objekti se lociraju na suvom. loša osvetljenost traje celo radno vreme (ocena 5). Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok sistemu. Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska industrija.) lociraju se po posebnim strožim propisima. Ova mreža se priključuje na gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor. 4. locira se tako da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim zonama već obrnuto. dobilo bi ocenu 3. nuklearni reaktori.Ocena uticaja na zdravlje Ocena uticaja na zdravlje svakog pojedinačnog rizika vrši se na osnovu ocena koje je taj rizik dobio za intenzitet. izrada glavnog građevinskog projekta.odnosi se na to koliko se puta pojava koja predstavlja rizik javlja u toku radnog vremena. oceditom.bušilici u toku 8 sati rada aktivno radi sa bušilicom 3 sata. administrativno-kulturna zona 5. između 2 i 3 ocenom 3. Rizičnost radnog mesta Izuzetno rizično radno mesto Vrlo rizično radno mesto Rizično radno mesto Malo rizično radno mesto Vrlo malo rizično radno mesto Radno mesto bez rizika Tabela 1. U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene jedna od druge najmanje za dvostruku visinu susedne zgrade. dok je u blok sistemu objekat pod jednim krovom u većoj zgradi ili nizu zgrada. stambena zona 2. U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema srodnosti proizvodnje i raspoređuju tako da jedan drugome ne ugrožavaju kvalitet radne sredine i proizvoda. one moraju biti strogo odvojen i označene da ne bi došlo do korišćenja tehničke vode za piće i sanitarne potrebe. Uticaj na zdravlje Izuzetno utiče Veoma utiče Utiče Malo utiče Vrlo malo utiče Ne utiče Tabela 2. izrada investicionog i idejnog projekta. a ako je prosek manji od 1 ocenom 1. 27 . dok se manji i manje agresivni industriski objekti mogu locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj samoj. osunčanom zemljištu. Npr. Između industrijske i stambene zone formira se zaštitni pojas sa visokim drvećem i zelenilom. Tko se dobija skala procene rizičnosti radnog mesta prikazana u Tabeli 2. komunalno-skladišno-privredna zona Industrijska zona u odnosu na ostale zone. Kada postoje dve mreže za snabdevanje vodom. da budu prizemne ili na sprat. III . Ocena 5 4 3 2 1 0 Ocena 5 4 3 2 1 0 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se generalnim urbanističkim planom odrede sledeće zone: 1. izgradnja objekta. Fabrički krug i saobraćajnice u njemu treba da obezbede normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka. PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA PRIVREDNOG OBJEKTA Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz više faza: 1. termoelektrane i sl. Izlaz i ulazi u fabrički krug ne bi trebalo da se ukrštaju sa putevima i prugama. između 1 i 2 ocenom 2. između 3 i 4 ocenom 4. SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE OTPADNIH MATERIJA Snabdevanje vodom U stalnim građevinskim objektima mora se obezbediti vodovodna mreža za vodu za piće i za sanitarne potrebe. sa dobrim saobraćajnim vezama sa mogućnošću za odvođenje otpadnih voda i sl. a poželjno je da postoje i zelene površine za odmor i rekreaciju radnika. 2. U svakoj etapi se vodi računa o zaštiti životne i radne sredine i obezbeđenju zaštite na radu. tehnološka voda. a vibracije se javljaju samo pri upotrebi bušilice (ocena 3). rekreativna zona 4. tehnički prijem. 3. II . rizičnost se ocenjuje ocenom 5. a posebno u odnosu na stambenu zonu.Ocena rizičnosti radnog mesta Ocena rizičnosti radnog mesta (stepen opasnosti) vrši se na osnovu dobijenih ocena o uticaju na zdravlje za svaki rizik tako što se izračuna prosečna ocena. industriska zona 3. Ukoliko je prosečna ocena između 4 i 5. ali je ekonomičnije da se za ove potrebe koristi tzv.

Slavine sa vodom za piće Najbolje rešenje je da se voda za piće uzima pomoću higijenskih slavina (npr. Uklanjanje otpadnih materija Otpadne sanitarne vode i atmosferske padavine iz kruga preduzeća mogu se ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog mesta više od 100 m. odnosno 3 m ako u prostoriji postoji aerozagađenje ili se oslobađa toplota. Raspored prostorija Prostorije gde postoji veće aerozagađenje. Fontana) u suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju posudu. POMOĆNE PROSTORIJE Garderobe (odvojene za muškarce i žene) Lociraju se blizu ulaza i služe za smeštaj civilne i radne odeće u gardrobne ormane. kuhinjski blok mora da zadovolji sve građevinske i sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na magacin sirovina. čisti i dezinfikuje.8 m. kuhinju i trpezariju. Ako objekat ima više od tri sprata moraju postojati najmanje dva stepeništa. Kupatila (odvojena za muškarce i žene) Ako priroda posla zahteva kupajanje posle rada kupatilo mora imati tuševe sa toplom i . prostoriju za intervencije. čija veličina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj smeni. Od suturenskih prostorija po pravilu nije dozvoljeno praviti radne prostorije Tunelske prostorije Tuneli u kojima se radnici kreću ili rade moraju imati veštačku ventilaciju Pod prostorija Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa lokalnog zemljišta. vlaga ili oslobađanje toplote stavljaju se uz spoljne zidove. Izlazi i stepeništa U prizemnim zgradama najbliži izlaz ne sme da bude udaljen od radnog mesta više od 50 m. Osvetljenost prostorija Zavisi od zahteva radnog mesta prema važećim standardima. Visina magacinskih. Rostojanje između ormana i zida ili drugog reda ormana treba da bude najmanje 1m. Broj ormana planira se prema broju radnika u dve najbrojnije smene ako je pauza između smena manja od 30 min. Otpadne tehničke vode koje sadrže opsne otrovne. Prednost uvek ima prirod-no osvetljenje. izrađen od materijalo koji se lako čisti i pere. Ako postoji opasnost od požara pod mora biti od nezapaljivog materijala. Provetravanje može biti prirodno i veštačko KUHINJSKI BLOK Ako se hrana kompletno priprema i deli. 28 U objektima na sprat rastojanje od radnog mesta do izlaznog stepeništa ne sme biti veće od 30 m. Mašine koje stvaraju pojedinačno ili zajedno buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji. kartoteku. čekaonicu i sanitarni čvor. Na ulazu su umivaonici sa tekućom toplom i hladnom vodom. Zastakljene površine na sunčanoj strani treba obezbediti zastorima ili želuzinama. Izuzetno umesto ormarića mogu se koris-titi i vešalice ako je broj radnika manji od 50 i ako je posao čist. Zagrevanje i provetravanje prostorija Treba da stvori konforne mikroklimatske uslove i svede zagađenje na dozvoljeni nivo. a mikroklimatski uslovi konforni.8 m. Podovi i zidovi moraju biti presvučeni materijalom koji se lako pere. Odnos zastakljene površine i površine po-da mora biti najmanje 1:8. Kod poslova na kojima se radna odeća jako prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu odeću. Trpezarija mora biti zasebna prostorija. NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE Veličina prostorija Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m2 slobodne površine poda i 10 m3 vazdušnog prostora. Jednu slavinu koristi najviše 60 radnika. Ispred ormana postavlja se klupa. Mora da ima ordinaciju za lekara. odnosno prema broju radnika u najbrojinijoj smeni ako je pauza veća od 30 min.6 m. ZDRAVSTVENA STANICA Gradi se na ulazu u preduzeće. Zidovi prostorija Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri toplotni i zvučni izolator Ako je potrebno presvlače se keramičkim pločicama ili premazuju masnom bojom do visine od 1. pri čemu spoljni zidovi ovih prostorija mogu zauzeti najviše do 40% površine zida. Mora biti ravan. Visina prostorija Mora da bude najmanje 2. Sve prostorije u kojima borave radnici duže od 2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati. agresivne. administrativnih i drugih tehničkih prostorija mora da bude najmanje 2. masne ili lako zapaljive materije odvode se posebnima kanalizacionim mrežama uz prethodno prečišćavanje i neutralizaciju u posebnu septičku jamu. Osvetljenje treba da bude prirodno. a ako postoji opasnost od prolivanja agresivnih hemikalija od nepropustljivog materijala sa nagibom prema slivnicima. gladak (ne i klizav).

godine. sapunom i uređajem za sušenje ruku. Po SZO ukupna energetska potrošnja dobija se kao umnožak potrošnje u mirovanju po jedinici vremena i koeficijenta težine rada. genetski faktori. mladih i starih osoba. Kod jako prljavih poslova mora se obezbediti 1 tuš na 5 radnika. a ako se neravnoteža produži promeniće se i sastav tela uz mogućnost narušenja zdravlja. U zgradama nužnici su na ispiranje sa predprostorom u kome je umivaonik sa teku-ćom vodom. Nužnici treba da budu čučavci. Radna sposobnost umnogome zavisi od ishrane. odnosno 100 kJ/kg/dan za žene.rast i razvoj. Registruje se kao povećanje metaboličke stope nakon obroka sa maksimumom jedan sat nakon obroka i prestankom četiri sata nakon obroka. Na 30 muškaraca ili 20 žena dolazi po jedan nužnički otvor. (hladnjače i sl. Svaki nužnik za muškarce ima po jedan pisoar. Najmanji utrošak energije imaju čiste masti. Uvođenjem mehanizacije. telesna težina. Ova prostorija mora imati ventilaciju. Nužnici (odvojene za muškarce i žene) Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta više od 100 m. Procenat povećanja je različit od 325% zavisno od sastava obroka. Ona ima konforne mikroklimatske uslove i snabdevena je toplim napicima (najčešće čaj). obnovu i rast tkiva. Broj mesta se planira prema najbrojnijoj smeni. Ona čini prosečno oko 40% ukupno genergetskog rashoda.hladnom vodom i sapunom. Njena vrednost zavisi od veličine telesne mase bez masnog tkiva. Ako je unos energije iznad ili ispod potreba pojedinca doći će do promena u energetskim depoima. 29 . Jedan umivaonik na 4 nužničke kabine. kao i kod osoba različite telesne mase. FAKTORI KOJI UTIČU NA ENERGETSKU POTROŠNJU Biološke varijabile . Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u njoj kraće borave. gde najveći udeo imaju mišići.). Energetska potrošnja u toku rada Energija utošena tokom rada raste linearno sa težinom rada. ELEMENTI UKUPNE ENERGETSKE POTROŠNJE Energetska potrošnja u mirovanju Predstavlja količinu E koju organizam troši u stanju mirovanja pri temperaturi okoline od 20250C. Obligatorna termogeneza Predstavlja termogenezu nakon obroka. Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom vodom. pol. ISHRANA I RAD Pravilna ishrana je neophodna za održavanje dobrog zdravlja svake individue. Energetske potrebe su onaj unos energije iz hra-ne koji će biti u ravnoteži sa energetskom potroš-njom i koji omogućuje održavanje poželjnog nivoa fizičke aktivnost osobe. Umivaonici (odvojene za muškarce i žene) Umivaonici se nalaze između garderobe i kupatila. U višespratnim objektima nužnici su na svakom spratu. Otuda i razlike u vrednosti kod muškaraca i žena. temperatura ambijenta. Kod nas se obično koristi termin Specifično dinamičko dejstvo hrane (SDD). Prostorije za povremeno zagrevanje radnika Obezbeđuje se za radnike koji rade u uslovima niskih temperatura. Prostorije za pušenje Prostorija za pušenje mora se obezbediti ako priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik puši na radnom mestu ili u dvorištu. Energetska potrošnja u mirovanju procenjuje se na oko 105 kJ/kg/dan za muškarce. Zbog toga procena energetskih potreba samo u odnosu na zanimanje nije zadovoljavajuća. automatizacije i robotike došlo je do ujednačavanja težine ra-da. rekovalescencija posle infektivnih oboljenja. Sušionice (odvojene za muškarce i žene) Neophodne su u preduzećima u kojima radnici rade u vlazi i vodi. što dozvoljava uključivanje svih dnevnih aktivnosti. Fiziološka stanja. sapunom i uređajem za sušenje ruku. trudnoća i laktacija Patološka stanja operativni zahvati. sastav tela. Spoljni faktori. kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20 radnika.ishrana. a time i potrošnje energije među ljudima različitih profesija. Odela se vešaju na vešalice i stavljaju u zatvorene garderobne ormane sa otvorima za dovod toplog i odvod vlažnog vazduha. a bez viška kalorija. slede UH. odnosno 200 m ako su van objekta. Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10. Prostorije za ličnu higijenu žena sa kabinama Na svakih 50 zaposlenih žena dolazi po jedna kabina. a najveći belančevine. Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu obezbeđuje topla voda. Ona podrazumeva kombinaciju namirnica koje obezbeđuju dovoljan unos svih esencijalnih hranljivih materija neophodnih za očuvanje.

štiti vitalne organe od mehaničke traume. Namirnice kao što su žitarice. pri čemu odnos zasićenih i nezasićenih masti treba da bude 1:2. Depoi masnog tkiva nisu posebno zavisni od tipa ishrane. Povećan unos polunezasićenih masnih kiselina iz grupe Omega-3. • • • . čime se obezbeđuje konpletno svako-dnevno obnavljanje rezervi UH u organizmu. Njihova ukupna energetska vrednost je 7440 kJ što je dovoljno za obavljanje umereno teških fizičkih aktiv-nosti u toku pola dana. što podrazumeva belančevine jaja. Masti u ukupnom energetskom unosu treba da učestvuju sa 20-35%. u odnosu na jaja se procenjuje biološka vrednost drugih namirnica koje sadrže proteine npr. Stvaranje ATP iz CP obezbeđuje dodatnu energiju za maksimalne napore još samo za nekoliko sekundi. Pasulj i krompir 34. mediteranske ishrane koju preporučuje SZO. Rezerve glikogena u organizmu su podložne promenama zavisno od ishrane.75 pa to uvećati za 55%).ENERGETSKE REZERVE ORGANIZMA Fosfatna jedinjenja (ATP i CP) U supramaksimalnim naporima E se prvenstveno obezbeđuje iz ATP-a. pirinač. i kao depoi gli-kogena u jetri (100 g) i mišićima (350g).55 (telesna masa X 0.9 g/kg. Ova količina masti daje dovoljno energije za jedan do dva meseca umerenih aktivnosti. Učešće belančevina kao goriva u uslovima kada su glikogenske rezerve visoke je zanemarljiv (2-5%) pri čemu se uglavnom iskorištavaju cirkulišuće aminokiseline. Belančevine jaja uzete su kao referentne jer je sastav AK u njima najbolji i njima je dat indeks 100. Izostavljanje UH iz ishrane samo jedan dan. krompir i pasulj su 30 glavni izvori skroba i čine bazu tz. Učešće belančevina u ukupnom energetskom unosu treba da bude 12-15%. UGLJENI HIDRATI Rezerve ugljenih hidrata u organizmu (glikoza u krvi i glikogen u jetri i mišićima) su ograničene i dovoljne za poludnevnu energetsku potrošnju pri umereno teškoj fizičkoj aktivnosti. Masno tkivo Normalan udeo masti u ukupnoj telesnoj masi je do 25% kod muškaraca i 30% kod žena. Najveći deo energije trebalo bi da se obezbedi iz skroba. MASTI Masti deponovane u organizmu odraslog čoveka predstavljaju najveći i u uslovima normalne ishrane neiscrpni rezervoar energije. testenine. najviše tokom 1 sekunde. povećanja razgradnje telesnih proteina. potreba za proteinima iznosi 0. samo makronutrijenti (UH. neophodan je minimalni unos UH. Višak energije iz UH pretvara se u masti i deponuje kao trigliceridi u masnim ćelijama Namirnice nosioci UH su iz grupe žitarica. Unos UH treba da obezbedi 55-60% ukupnih energetskih potre-ba. masti i proteini) mogu biti iskorišćeni kao izvor energije za mišićni rad. kao i kod teškog fizičkog rada u toplim pogonima gde se usled povećanog znojenja gubi azot. Za sprečavanje ovakvih metaboličkih promena. koji se nalazi u ribama ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. kukuruz. Riba ima indeks 70. dovodi do potpunog iscrpljenja ovih rezervi. Kod mešovite ishrane gde belančevine životinjskog porekla učestvuje sa bar 50%.8 g/kg telesne mase dnevno. Ako se u višku unesu belančevine i UH. Veći deo profesionalnih aktivnosti obavlja se na nižem nivou pri čemu se kao osnovno gorivo koriste slobodne masne kiseline i tako štede glikogenski depoi. nagomilavanja ketonskih tela.75 g/kg telesne mase dnevno takozvanih referentnih proteina. Pirinač 57. U takvim uslovima čak 45% glikoze može da se obezbeđuje iz belančevina. Za većinu odraslih ljudi dovoljan je unos od 0. hipoglikemije i znatnog smanjenja radnog kapaciteta. Nakupljanje laktata tokom rada izaziva osećaj zamora i smanjuje radni intenzitet čuvajući na taj način rezerve glikogena od iscrpljenja. oni se deponuju u obliku masti MAKRONUTRIJENTI Od svih sastojaka raznovrsnih namirnica. čime se menja i nivo rade sposobnosti. ali nekompletne. • BELANČEVINE Glavna uloga belančevina u organizmu je gradivna (obnova oštećenih delova ćelija). Unos holesterola limitiran je na 300 mg dnevno po mogućnosti i manje. Ukoliko su u ishrani glavni izvori proteina biljnog porekla planirani dnevni unos treba korigovati Faktorom neto proteinske iskoristljivosti koji iznosi 0. Povećana potreba postoji kod dečaka između 15-18 godine (0. Međutim pri dugotrajnim teškim fizičkim poslovima ili pri nedovoljnom unosu UH javlja se manjak UH-rezervi pri čemu organizam pokušava da obezbedi nove količine glikogena razgradnjom belančevina. povrća i voća. Namirnice biljnog porekla takođe sadrže esencijalne AK.). potkožno masno tkivo sprečava gubitak toplote u uslovima niske temperature i dr. ali ne bi trebao da prelazi 10% ukupnih kalorija. Juneće meso 69. Depoi ugljenih hidratata UH dostupni kao izvor energije u organizmu nalaze se u obliku glikoze u krvi (3 g). gubitak vode i minerala. Pored toga ona ima i druge uloge. u količini od 100g dnevno.

pa otuda i povećana potreba za njima u procesu rada. Od ukupne vode u organizmu unutar ćelija se nalazi 63%. preko pluća (300 ml) i fecesom (100 ml).5 mg/1000 kcal. Takva situacija je kod nas po pitanju JOD Endemska gušavost u nekim sredinama. Toksični efekti ne postoje ali nema ni podataka da se velikim dozama postiže poboljšanje radne sposobnosti. hranom (1000 ml) i stvaranjem tečnosti tokom metaboličkih procesa (300-350 ml). to je njihov unos najčešće dovoljan ako se poveća energetski unos. čak ni kod prehlada. • 2. pljuvačka i dr.0 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal 2. od čega su 7 takozvani makrominerali.5 l. a povećano je i odavanje toplote putem znojenja. • VITAMINI • Vitamini su grupa raznovrsnih hemijskih materija koji niti ulaze u sastav tela. Voda se gubi urinom (1500 ml). od toga se u mišićima nalazi 65-70%. Dodavanje nekih minerala je neophodno jedino u sredinama gde su voda. • • • U uslovima povećanog energetskog zahteva raste i potreba za mineralnim materijama. Efikasnost rehidratacije zavisi od količine i učestalosti uzimanja tečnosti. njene temperature i sastava. Preporuka za dnevni unos je 800 mg za muškarce i 1200 mg za žene. Vitamina B1 . a time i namirnice koje se tu gaje siromašne u određenim mineralima. Pri fizičkom radu ubrzava se i produbljuje disanje.• Kao zaključak možemo reći da osobe sa većim energetskim potrebama treba tu energiju većim delom da obezbeđuju iz ugljenih hidrata.8 l vode.6 mg/1000 kcal. Procenjuje se da žene kod nas unose oko 12 mg/dan gvožđa. Kod teškog fizičkog rada znojenjem se u toku samo jednog sata može izgubiti 2. VODA I ELEKTROLITI • Sadržaj vode u ljudskom telu je 40-60%. S`obzirom da su ovi vitamini široko rasprostranjeni u namirnicama. tlo. ali koji su neophodni za funkcionisanje organizma.2 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal Vitamini grupe B su neophodni kao koenzimi u svim reakcijama stvaranja energije. Vitamina B2 . • • • 4. Potrebna količina nalazi se u litru mleka. što je rešeno jodiranjem soli.od 0. koji se ne sintetiše u organizmu. VITAMIN B1 i B2 Kao dovoljnim za za sve odrasle osobe smatraju se doze 1. znojenjem (600 ml). U telu postoji preko 60 mineralnih materija. ali nije registrovano ni poboljšanje zdravstvenog stanja. SELEN Za koji još uvek nema globalne suplementacije (preporučuje se unos od 55-70 ng/dan). niti imaju energetsku vrednost. Toksični efekti visokih doza vitamina C nisu poznati osim povećane skolonosti ka stvaranju bubrežnog kamenca. a u mastima manje od 25%. Pored toga znojenjem se gube i elktroliti Na i K (2.02. limfa. ali oprezno jer će 31 • • • • MINERALNE MATERIJE • Mineralne materije su neorganska komponenta tela koja čini oko 4 % ukupne telesne mase. odnosno 1. Do sada je poznato 13 vitamina. što znači da nema potrebe za nekim posebnim dodavanjem minerala. B1 i B2 VITAMIN C Dnevne potrebe za Vitaminom C kreću se od 10 mg (minimum za sprečavanje pojave skrobuta) do 200 mg (koliki je maksimalni kapacitet za resorpciju u tankom crevu). KALCIJUM Nedostaje u ishrani razvijenih sredina (kod nas ga ima dovoljno). • . može se dodati i nešto malo NaCl (10-30 mMol/l). što je ispod preporučenih vrednosti od 15 mg/dan. GVOŽĐE Pod rizikom su naročito žene u generativnom periodu između 20 i 49 godina. Zbog svega ovoga kod teškog fizičkog rada neophodna je nadoknada tečnosti da bi se sprečio gubitak vode i tako izbegle posledice hipohidratacije. Pri teškom fizičkom radu preporučuje se unos Vitamina C u dozi od 150-350 mg. Pod rizikom da obole od anemije je 30-50% žena u generativnom periodu. a preostalih 37% su tečnosti kao krvna plazma. Vitamin C je moćan antioksidans. Težak fizički rad može povećati potrebu za vitaminom C.od 0. Gubitak se nadoknađuje unosom tečnosti (1200 ml).4 grama po litru znoja). ima ga u voću i povrću. Što se sastava tiče najvažnije je dati vodu. • 3. a ostali su oligoelementi ili čak ultraoligoelementi od kojih su važniji samo neki. • 1. S`obzirom da je naša ishrana siromašna u voću i povrću naročito zimi opravdanim se može smatrati dodatak vitamina C naročito u sezoni zima-proleće. ali i za drugim hranljivim materijama preko kojih se oni unose. odnosno 1.3-3. Ukupna količina vode u organizmu održava se u ravnoteži iako su dnevni gubici u mirovanju oko 2. ali se bitnim smatraju samo 22.

tako da u prvu jutarnju smenu dolaze gladni. a obilno ručaju i večeraju. Proizvodi od žita. restoran i kuhinja za pripremu obroka treba da zadovoljavaju osnovne higijenske norme. Zato se za manje gubitke preporučuje dodavanje nešto više soli u hranu. sredstvo komunikacije među ljudima. 2. Mleko. Žitarice i proizvodi od žita. • • • • • Planiranje optimalne ishrane u praksi omogućeno je svrstavanjem namirnica u četiri grupe: 1. Npr. u vreme kada je zamor najizraženiji. PRVI OBROK Navike naših ljudi su takve da oni najčešće ne doručkuju. povrća i voća. Drugim rečima to bi bio mešoviti obrok mesa i povrća koji bi obezbeđiva ododatnih 20-25% ukupne energije. Mleko i mlečni proizvodi. zaštitni obroci sastavljeni od namirnica velike hranljive gustine za pojedine nutrijente. Unos vidljivih masti zavisi od energetskog unosa pri čemu nesme da pređe 35% ukupno unete energije. neophodno je obezbediti dovoljne količine hladnih napitaka. To se postiže povećanjem broja porcija namirnica iz grupe hleba. DRUGI OOBROK Drugi obrok bi trebalo dati 4-5 sati nakon početka rada. Zato bi bilo nepohodno na samom početku jutarnje smene obezbediti mali mlečnougljenohidratni obrok (10-15 minuta pre početka rada dati koktel od 200ml jogurta i 200ml voćnog soka. 30g ulja (mast ili margarin ili buter). KOLEKTIVNA ISHRANA • Pri planiranju ishrane u radnim kolektivima neophodno je prethodno ispitivanje ishrane i stanja uhranjenosti članova kolektiva. 220g povrća ili 70g leguminoza. Ovaj obrok bi bio pogodan za unos vrednih belančevina. 3. jaja. kao i o načinu serviranja hrane i drugim momentima s`obzirom da hrana nema samo svojstvo da zasiti. Vrh piramide Vidljive masti i Šećeri Drugi nivo: Mleko i Meso Prvi nivo: Voće i Povrće Osnova piramide: Žitarice. minerala i vitamina koji bi mogli nedostajati. proizvodi bogati vitaminima B2. mogu se pratiti preporuke o minimalnom unosu (1200 kcal). Ona je često faktor okupljanja. te nije zanemarljiv elemenat i u stvaranju dobre radne atmosfere. C i mineralima Fe (iznutrice) Ako postoji rizik od mešanih deficita. D. a 10% u obliku belančevina. Tokom noći jetra je svoje rezerve glikogena sa 80-100 g svela na 20 grama. kao i procena zdravstvenog stanja zapošljenih. Primer: 240g hleba. Za svaku grupu određena je osnovna porcija. Kolektivna ishrana treba da obezbedi adekvatnu količinu energije za svaku kategoriju radnika kako bi se sprečilo iscrpljivanje glikogenskih depoa i pojava zamora sa odgovarajućim smanjenjem radne sposobnosti. 30g meda i na kraju kafa kao napitak) ukupno 380 kcal. • 32 . A. Iz svake od ovih grupa mora biti prisutna jedna. 150g salate i 130g voća. Mediteranske ishrane) • • • Energetski obroci se planiraju prema težini rada najbrojnije kategorije radnika u firmi. 2. Takođe treba voditi računa i o uređenju tog prostora. povećanjem broja obroka i raznovrsnošću namirnica iz iste grupe upotrebljene u jednom obroku. 1. Zrnasta hrana (čine osnovu tzv. 4. ili prerđevina.hipertonični rastvor izvući vodu u interstinijum. Voće i povrće. dok je za noćnu smenu dovoljno samo 15%. kao i učešće određene grupe namirnica u ukupnom energetskom unosu izraženo kao broj osnovnih porcija. riba. Objekat. sira ili jaja. Energetska vrednost obroka koja se uzima u vreme osmočasovnog radnog vremena treba da pokriva 35-40% dnevnih potreba podeljeno u dva obroka od 15 i 25% Ovo se odnosi na radnike u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. ČETIRI GRUPE NAMIRNICA OSNOV ZA PLANIRANJE PRAVILNE ISHRANE • Američko dijetetsko društvo predlaže sledeću piramidu pravilne ishrane kao vodič za racionalnu ishranu. Meso. 100g mesa ili ribe. Povećanje energetskog unosa preko 2800 cal najvećim delom 70-75% treba da bude u obliku UH. a poželjno je i više namirnica u količini koja je proporcionalna energetskim zahtevima. Na drugoj strani kolektivna ishrana treba da obezbedi visoko vredne namirnice radi sprečavanja najčešćih deficita tzv. U uslovima povišene temperature okoline ili povećane radiacione toplote.

ali je za utvrđivanje profesionalne bolesti potrebna i morfološka ili funkcionalna promena na bar još jednom organu ili sistemu.KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI I VREME EKSPOZICIJE • Dužina izloženosti noksi može uticati na veličinu poremećaja zdravstvenog stanja pa je minimalna dužina ekspozicije kod nekih bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti. Prijave profesionalne bolesti i Medicinske dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Niša ili Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd) MEDICINSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem radnika. Verovatni kriterijumi . Mogući kriterijumi . na predlog fonda.KRITERIJUMI ZA UZROČNOST Zasnivaju se na: 1. 3. • Vremensko trajanje poremećaja zdravlja je kod nekih profesionalnih bolesti definisano u Listi ali samo u slučaju kada se poremećaj može popraviti bez ikakvih posledica. III . Za postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi predviđeni listom profesionalnih bolesti. Pravilnikom je utvrđeno 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju ove bolesti pojavljuju.Radi se o profesionalnim bolestima za čije su utvrđivanje neophodne promene na najmanje tri organa ili sistema. Postojanje profesionalne bolesti utvrđuju organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti. radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim u našoj zemlji utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja. Da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada 3. kao i uslovi pod kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela. bolesti Profesionalne bolesti. To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta.Znače da je neko stanje ili poremećaj verovatno posledica uticaja profesionalnog štetnog faktora. Postojanju povezanosti između intenziteta ekspozicije i veličine poremećaja zdravlja 3. iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.Znače da je pojava jedne morfološke promene na jednom organu ili sistemu dovoljna za utvrđivanje profesionalne bolesti. pod uslovom da je nastanak povrede 33 • . Prijavu profesionalnih bolesti popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala oboljenje. Da se radi o određenim bolestima 2. To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. Višim koncentracijama agenasa ili njihovih metabolita kod eksponovanih radnika 4.KRITERIJUMI ZA MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE 1. Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao 4. Činjenici da se slični poremećaji mogu dokazati i u eksperimentu na životinjama II . Da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osiguran.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU PROFESIONALNA BOLEST ZAKONSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti obuhvataju određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. POVREDA NA RADU ZAKONSKA DEFINICIJA POVREDE NA RADU Povreda na radu je povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi: 1. Sigurni kriterijumi . 2. Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi na listi prof. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE BOLESTI I . Postojanju statistički značajne povezanosti između ekspozicije štetnom agensu i oštećenja zdravlja 2.

Pravo na protetička i ortopedska sredstva. 3. 2. • Povredom na radu može se smatrati samo povreda izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji i vremenska i prostorna povezanost sa obavljanjem tog posla. Određena prava iz zdravstvenog osiguranja zaposleni ostvaruju preko svojih poslodavaca (naknadu zarade za prvih 60 dana sprečenosti za rad i specifičnu zdravstvenu zaštitu utvrđenu zakonom) PRAVA IZ PENZIJSKO-INVALIDSKOG OSIGURANJA • Ostvaruju se ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smanjenje 6. Bolesno stanje. Potpuna zdravstvena zaštita 2. na sanitarne sprave. 4. Hronična nespecifična oboljenja organa za disanje (bronhitis. Smanjenje radne sposobnosti. 4. 2. sindrom sagorevanja. Multikauzalne su geneze i nisu specifične za određenu profesiju. za vreme obavljanja poslova odnosno radnih zadataka ili u vezi sa njima. slušna i druga pomagala 4. Telesno oštećenje. 34 . komplikacijama i ishodu. Pravo na zubno-protetičku pomoć i zubno-tehnička sredstva 5. telesno oštećenje (lakše ili teže). fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti. Naknada troškova sahrane. ali je njihova učestalost u određenim profesijama znatno veća pa se smatra da su profesionalne štetnosti i radni uslovi kofaktori u njihovom nastanku i favorizujući faktori u njihovom toku. Narušenje fizičkog integriteta podrazumeva oboljenje. U bolesti u vezi sa radom spadaju: 1. osteoartroza) • ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA • U slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad • Naknada putnih troškova u vezi sa lečenjem i rehabilitacijom 7. 3. Gubitak radne sposobnosti. 2. a profesionalne bolesti su rezultat trajnog. emfizem. Povreda koju osiguranik pretrpi pri obavljanju poslova i zadataka u vezi sa akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća. Posebne mere preventivne zaštite u nekim vidovima specifične zdravstvene zaštite 3. mentalne bolesti) Oboljenja lokomotornog sistema (lumbalni sindrom. pa se nastanak ovih bolesti ne može neposredno vezati za obavljanje poslova. Povreda osiguranika nastalo kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile. pri vršenju obavezne vojne službe i pri obavljanju drugih poslova i zadataka za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg društvenog interesa. astma) Oboljenja KVS (hipertenzija. Smrt. ishemijska bolest srca i CV-bolest) Bihevioralni poremećaji (anksioznost.uzročno vezan za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka. Povreda koju osiguranik pretrpeo na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto. tehnostres. radniku se obezbeđuje: 1. na putu preduzetom radi izvršenja radnih zadataka i na putu preduzetom radi stupanja na rad. Privremena nesposobnost za rad. fizilku bol i smrt Narušenje psihiškog integriteta podrazumeva poremećaj psihičkog zdravlja sa trajnim ili vremenski ograničenim posledicama. Posledica profesionalnih bolesti i povreda na radu mogu biti: 1. • • BOLESTI U VEZI SA RADOM • Su bolesti uzrokovane noksama koje se sreću i u opštoj životnoj sredini. bolni sindrom vrata i gonjih ekstremiteta. uzastopnog delovanja uzročnika. pri obavljanju javnih i drugih društvenih funkcija ili građanskih dužnosti na poziv državnih i drugih ovlašćenih organa. • Povredom na radu smatra se i : 1. očna. 6. 3. DEFINISANJE POVREDE NA RADU SA STANOVIŠTA POSLEDICA • • • Povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja. trenutno ili na duže vreme. Povrede na radu su dakle posledica jednokratnog delovanja uzročnika. 5.

PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smrt radnika. Opšti higijenski uslovi na radnim mestima 3. RADNA ANAMNEZA • Uzroci i izvori povreda na radu najčešće su očigledni. PRAVO NA NOVČANU NADOKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE Pod telesnim oštećenjem podrazumeva se narušenost fizičkog integriteta i opšte životne sposobnosti. Statička opterećenja i preopterećenja pojedinih organa. bez obzira na dužinu radnog staža. opšta tehnička i lična zaštita i dr) 4. Pesticidi. PRAVO NA POMOĆ I NEGU PRAVA IZ RADNOG ODNOSA 1. Vibracije i dr. Specijalni uslovi na radnim mestima (vrsta tehnološkog procesa. • PRAVO NA MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE Materijalna šteta u slučaju smrti radnika 1. Loša odnosno nepotpuna organizacija rada. a poznavanje tih noksi prvi je korak u rešavanju postavljenih zadataka. Izgubljena zarada 2. 2. Oštećenje zdravlja nastaje delovanjem specifičnih noksi iz radne sredine. 2. Buka. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI • Su svi štetni činioci kojim je radnik izložen u toku rada. osnovni su zadaci lekara medicine rada. kao i procena oštećenja ili gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih • • sistema. za utvrđivanje 35 . Troškovi sahrane Materijalna šteta u slučaju telesne povrede i narušenog zdravlja 1. zbog teške invalidnosti ili smrti bliskog lica) 3. a koji mogu uticati na oštećenje zdravlja. Delovanje ovih profesionalnih štetnosti na radnike omogućuje 1. kao i način izvođenja rada. količini odnosno intenzitetu i deluju na takav način i tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno oštećenje organizma. tj. Metali. • 3. Izgubljena zarada zbog delimične ili potpune nesposobnosti za rad posle lečenja 4. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju u punom iznosu. Izgubljena zarada za vreme lečenja 3. Troškovi lečenja 2. što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potrerba. 3. Individualne razlike u otpornosti i osetljivosti radnika. bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela. • PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi gubitak radne sposobnosti. Paraziti. Bakterije. Plastične mase. što zahteva poznavanje njihovog međusobnog reagovanja i udruženog štetnog delovanja na organizam. Gljivice i dr. 2. gubitak. Takođe je neophodno dobro poznavanje tehnološkog procesa rada. Naknada za fizičku bol 2. Organski rastvarači. odnosno dijagnostikovanje bolesti. Trajno gubljenje ili smanjenje mogućnosti za dalji razvoj i napredovanje PRAVO NA NE-MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE 1. Prisilni položaj pri radu i dr.ili gubitak radne sposobnosti (invalidnost). Troškovi lečenja 3. • • 4. Nefiziološki uslovi rada . Dokazati uzročnu povezanost nekog hroničnog patološkog stanja ili bolesti sa radom najčešće nije jednostavno. Neracionalni sistem rada. • Delovanje profesionalnih štetnosti potpomažu: 1. Nokse koje se pojavljuju pri radu mogu biti: 1. • 2. Hemijske prirode – Prašine. Gasovi. Prekomerni intenzitet rada. 2. Loša ventilacija itd Najčešće se radi o istovremenom delovanju više profesionalnih štetnosti. 1. Naknada za strah UTVRĐIVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI • Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka patološkog stanja. Pritisak. telesno oštećenje ili smrt osiguranika. članovi domaćinstva stiču pravo na porodičnu penziju. Fizičke prirode – Temperatura.Prekovremeni rad. Biološke prirode – Virusi. bez obzira na to dali to oštećenje prouzrokuje ili ne pruzrokuje invalidnost. Vlaga. Naknada za duševnu bol (zbog naruženosti. Zračenje. Pored dobrog poznavanja tehnološkog procesa (opisa) i podataka o profesionalnih štetnosti dobijenih ambijentalnim monitoringom. Strujanje vazduha. Profesionalna oštećenja nastaju kada se nokse pojavljuju u takvom obliku. Nepovoljni higijensko-tehnički uslovi u radnoj prostoriji – Nedovoljna kubatura.

5. Izveštaj o profesionalnim bolestima Dostavljaju Republički zavodi Saveznom zavodu do 31. DIJAGNOZA • Primenjuju se svi invanzivni i neinvanzivni dijagnostički postupci i procedure koji se primenjuju i u drugim granama medicine. o odsustvovanju sa posla i o tome dali pacijent sme opet biti izložen istoj ili sličnoj profesionalnoj štetnosti. koju je SFRJ ratifikovala. 4. koji je do oštećenja doveo. Istovremeno se popunjava i Prijava profesionalnih bolesti nadležnom zavodu. Konvencija obavezuje zemlju potpisnicu da između ostaolog: Propiše listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove konvencije i koje će biti priznate kao profesionalne bolesti.PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI (Sl. Unese u svoje zakondavstvo opštu definiciju profesionalnih bolesti dovoljno široku da bi obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu ove konvencije.01. 2. glasnik RS 105/2003) SPECIFIČNOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA PROFESIONLANIH BOLESTI 36 . 1. u kalendarskoj godini za proteklu godinu 3. glasnik RS br. 3. 1. VAŽEĆE ZAKONSKE OBAVEZE U NAŠOJ ZEMLJI I . Da obezbedi službe rehabilitacije koje treba da pripreme onesposobljeno lice da se ponovo vrati na svoj raniji posao ili ako to nije moguće da obavlja neki drugi posao Da preduzima mere za olakšavanje zapošljavanja onesposobljenih na odgovarajućim poslovima. PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI KONVENCIJA BROJ 121 • Imajući u vidu značaj profesionalnih bolesti Međunarodna organizacija rada (MOR) donela je Konvenciju broj 121 . 2. Podaci se uzimaju za sve poslove koje je radnik obavljao tokom svog radnog veka. 6.O davanju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti 1934 godine.PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl. III . Da obezbedi službe preventivne mere protiv nesreća na poslu i profesionalnih bolesti.profesionalnih bolesti neophodno je od samog radnika uzeti anamnestičke podatke o radu. Knjiga utvrđenih profesionalnih bolesti pri periodičnom pregledu radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovim rada.VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE 1. Prijava se podnosi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze profesionalne bolesti ili sumnje na profesionalnu bolest. Pri postavljanju konačne dijagnoze neophodno je isključiti sve druge etiološke faktore koji mogu dovesti do sličnih patoloških stanja. pre kliničkih manifestacija bolesti. Propiše listu bolesti koja bi se dopunila odredbama koje omogućavaju da se ustanovi profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u propisanim uslovima. Cilj je što ranije utvrditi morfološki supstrat oštećenja organa ili sistema. Biomarkeri ekspozicije – Specifični biološki testovi kojima se može otkriti postojanje profesionalne štetnosti ili produkata njene transformacije u organizmu. na bazi medicinske i druge dokumentacije. • Odluka o trajanju prekida kontakta sa uzročnikom. LEČENJE • Specifičnosti u terapiji profesionalnih oštećenja svodi se na prekid daljeg delovanja profesionalnog uzročnika i eventualno ubrzano eliminisanje uzročnika iz organizma (terapija helatima). • Biomarkeri efekta .IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM PEIODIČNOM PREGLEDU • Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrđene profesionalne bolesti (ili sumnja) posle periodičnog pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.REŠENJE O STICANJU PRAVA PO OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI • Donosi Republički fond penzionog i invalidskog osiguranja. Knjiga prijave profesionalne bolesti 2. V . kao i početni ispad neke funkcije.Testovi kojima se mogu otkriti rani štetni efekti profesionalnih noksi.72/2006) • Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za svaku bolest posebno) i preko poslodavca dostavlja filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Otkrivanje oštećenja u subkliničkoj fazi omogućava prekid daljeg izlaganja profesionalnim štetnotima. • Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i priznavanju bolesti za profesionalnu II . IV . specifična je delatnost medicine rada i spada u domen ocenjivanja radne sposobnosti.

11. zašto govoriš i kako to razume bolesnik. Krvi i krvotorni organi Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Se ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija V ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Cr ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Ni ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) 37 5. Poslodavcu. Jetra. 8. BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM Red br. 10. 6.1. Nervni sistem.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja ili specifična ekspozicija Pb ili njegovim jedinjenjima oštećenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) nervnog sistema ili CNS-a ili bubrega Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem ekspozicija Hg ili njenim jedinjenjima nervnog sistema ili bubrega ili najmanje tri od ostalih (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organa i sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji krvi i krvotvornih organa ili nervnog sistema ili dva ekspozicija As ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) od sledećih organa: Srce. Krv i krvotvorni (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organi. ekspozicija P ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi. Jetra. 7. slanje u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne bolesti. Srce Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji nervnog sistema ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Mn ili njegovim jedinjenjima organskih sistema Jetra. • Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod uticajem profesionalnih štetnosti jedan je od osnovnih uslova za blagovremeno i tačno dijagnostikovanje profesionalne bolesti. kome govoriš. sopštavanje dijagnoze i ocena radne sposobnosti – sve to može izazvati sumnju bolesnika i deontološke probleme. 4. podatke o kretanju u službi i podatke o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada. koji pored medicinskih činjenica poznaje i uslove na radnom mestu obolelog. inspekciji i sl. Arbitraža treba da je u kompetenciji referentne zdravstvene ustanove za medicinu rada. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema Kosti. LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI 1. Krv i krvotvorni organi.0. 1. • Zato kada razgovaraš sa bolesnikom o njegovoj bolesti misli šta govoriš. službi zaštite na radu. Profesionalna bolest Trovanje olovom ili njegovim jedinjenjima Trovanje živom ili njenim jedinjenjima Trovanje arsenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje fosforom ili njegovim jedinjenjima Trovanje manganom ili njegovim jedinjenjima Trovanje berilijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kadmijumom ili njegovim jedinjenjima Selenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje vanadijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Hromom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Niklom ili njegovim jedinjenjima 1. ETIČKI I DEONTOLOŠKI PRINCIPI • Prijem radnika na posao. . Jetra. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji bubrega ili kostiju ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Cd ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organska sistema RES. 9. njegovi rođaci i drugi ljudi. Informacija o zdravstvenom stanju radnika pojedinca može biti dostavljena samo radniku lično i njegovom ordinirajućem lekaru. Bubreg. Zakon nalaže obavezne Periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. 3. mogu biti dostavljani samo zdravstveni podaci za grupu radnika. Respiratorni sistem. informisanje o uslovima na radu i načinu zaštite na radu od profesionalnih štetnosti. 2. Bubrezi.• Dijagnozu treba da postavlja specijalista medicine rada. Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim promenama na ekspozicija Be ili njegovim jedinjenjima plućima ili specifičnim oštećenjem druga dva organa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) ili orgnska sistema.

12. 23. 21. 26. 19. 25. CNS. jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Štitasta žlezda. sluzokožama i respiratornom njihovim jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija sumporu ili njegovim efektom na koži. Jetra. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim ekspozicija cikličnim ugljovodonicima ili oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih njihovim homolozima sistema Krv i krvotvorni organi.TROVANJA GASOVIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija halogenim elementima ili efektom na koži. Krv i krvotvorni organi. 18. 15. Jetra. Srce i ekspozicija ugljenmonoksidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) krvni sudovi. 1. ekspozicija ugljendisulfidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) PNS.3. 1. Jetra. 27. sluzokožama i respiratornom ekspozicija azotnim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) sistemu Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema CNS. 20. 13. Jetra. 17.2. 14. sluzokožama i respiratornom jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji efektom na koži. ili tri od ostalih organa ili organskih sistema . 16.TROVANJA RASTVARAČIMA Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima sistema Krv i krvotvorni organi. 22. ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi i Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva ekspozicija halogenim derivatima od sledećih organa ili organska sistema Krv i ugljovodonika krvotvorni organi. 24. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili Poslovi i radna mesta na kojima postoji specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili ekspozicija nitro i amino derivatima organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. Trovanje cinkom ili njegovim jedinjenjima Trovanj bakrom ili njegovim jedinjenjima Trovanje aluminijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kobaltom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kalajem ili njegovim jedinjenjima Trovanje antimonom ili njegovim jedinjenjima Profesionalna bolest Trovanje halogenim elementima i njihovim derivatima Trovanje sumporom ili njegovim jedinjenjima Trovanje azotnim jedinjenjima Trovanje ugljenmonoksidom Trovanje cijanom ili njegovim jedinjenjima Trovanje alifatičnim uglovodonicima Trovanje cikličnim uglovodonicima ili njihovim homolozima Trovanje nitro i amino derivatima ugljovodonika Trovanje halogenim derivatima ugljovodonika Trovanje ugljendisulfidom 38 Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Zn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Cu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Al ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Co ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sb ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Red br. Bubrezi i Nervni sistem (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organska sistema Organ vida. Krv i krvotvorni organi Klinička slika trovanja sa asteno-vegetativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji manifestacijama i specifičnim oštećenjima dva od ekspozicija cijanu ili njegovim sledećih organa ili organska sistema Nervni sistem.

Dokaz o progresiji oštećenja sluha tokom rada u buci.ličnom biodozimetrijom ili merenjem radioaktivnosti urina) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nejonizujućem zračenju (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta kesonaca. 32. 40.Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Trovanje alkoholima ili ekspozicijaalkoholima. parazitarne Antropozoonoze Poslovi osoblja na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski ili epidemiski Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti Klinička slika tropskih bolesti (dokaz o kontaktu sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika antropozoonoza (dolazak u kontakt sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) 39 . od sledećih organa ili organska sistema Krv i 28. 38. Hronični burzitis Poslovi i radna mesta na kojima postoji zglobova nastao usled dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i pritisak na burze (najmanje 5 godina) dugotrajnog pritiska Poslovi i radna mesta na kojima postoji Sindrom karpalnog dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan tunela pritisak na šaku i podlakticu Paraliza nerava usled Poslovi i radna mesta na kojima postoji dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i dugotrajnog pritiska pritisak na periferni nerv Poslovi i radna mesta na kojima postoji Oštećenje meniskusa opterećenje kolena u nefiziološkom kolena usled dugog položaju (dokaz o trajanju optrećenja opterećenja u kolena .najmanje 5 godina. 30. Klinička slika sa morfološkim ili funkcionalnim promenama na vaskularnom i neuromuskularnom ili koštanom sistemu Klinička slika hroničnog zapaljenja lakatne ili ramene ili prepatelarne burze sa umanjenjem funkcije zahvaćenog zgloba Klinička slika sa morfološkim znacima hronične kompresije i funkcionalnim ispadima Klinička slika paralize perifernog nerva 29.4. 36. importovane bolesti: visusne. Tropske. etrima. Jetra. 35. estrima.0. 34. 2.BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIČKIM DEJSTVOM Red br. estrima ili etrima ili aldehidima ili ketonima krvotvorni organi. Bubrezi i Nervni sistem aldehidima ili ketonima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Trovanje pesticidima koji nisu obuhvaćeni po drugim tačkama Pravilnika Profesionalna bolest Oboljenja izazvana jonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana nejonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana povišenim ili sniženim atmosferskim pritiskom Oboljenja izazvana bukom Oboljenja izazvana vibracijama 1. 33. bakteriske. ronilaca i letačkog osoblja (dokaz o ponovljenim naglim dekonpresijama) Poslovi i radna mesta na kojima se dolazi u kontakt sa bukom preko dozvoljenog nivoa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija vibracijama (dokaz o trajanju ekspozicije najmanje 5 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinička slika sa morfološkim i funkcionalnim promenama u krvi i krvotvornim organima ili koži (ulcerozni radiodermatitis) ili očnog sočiva (katarakta) ili hipotireoze izazvane radioaktivnim jodom Morfološke i funkcionaln promene na organu vida (katarakta) Ponovljene vazdušne embolije i ispadi funkcije CNS ili miokarda ili pluća ili koštanog sistema Obostrano perceptivno oštećenje sluha preko 30% po Fowler-Sabineu. sa dnevnim nefiziološkom položaju opterećenjem od najmanje 1/3 radnog vremena) Klinička slika sa morfološkim lezijama meniskusa i funkcionalnim promenama kolenog zgloba 3. 37. 31.TROVANJA PESTICIDIMA Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima koji nisu Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim obuhvaćeni pod drugim tačkama oštećenjima dva organa ili organskih sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima jonizujućeg zračenja (dokaz o trajnanju ekspozicije najmanje 5 godina i intenzitetu ekspozicije . BOLESTI PROUZROKOVANE BIOLOŠKIM DEJSTVOM 39.0.

48. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 5.0. 44. 55. BOLESTI KOŽE 54.BOLESTI PLUĆA Redb r. Astma 51. poremećaj ventilacije pluća srednjeg stepena. 47. 4. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. Klinička slika sa specifičnim Ro-promenama na plućima. dokaz o progresiji oštećenja pluća tokom rada.0. pozitivnim nespecifičnim i specifični bronhoprpvokativni testovi. lana i konoplja. Egzogeni alergijski bronhoalveolitis Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva Hronični opstruktivni bronhitis 52. pozitivan specifični bronhoprpvokativni test i specifične imunološke promene Klinička slika sa izraženim promenama na gornjim disajnim putevima i pozitivnim ekspozicionim i specifičnim imunološkim testovima Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa. Klinička slika bisinoze u drugom i trećem stadijumu bolesti Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada. 42. 46. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 45. sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV12%). profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 50. 49. MALIGNE BOLESTI 56. Maligne bolesti Poslovi i radna mesta gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim materijama Klinička slika malignog oboljenja prouzrokovanog jonizujućim zračenjem ili UV-zračenjem ili hemiski sigurno dokazanim kancerogenima (I grupa IARC) 40 . u slučaju kada je bronhoprovokativni test kontraindikovan. 53. dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač.0. 43.41. pozitivni imunološki testovi. kao i znacima aktiven tuberkuloze pluća Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Virusni hepatitis Parenteralne infekcija virusom SIDE Tuberkuloza Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa TBC bacilom Klinička slika hepatitisa (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika AIDS-a (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika tuberkuloze prouzrokovane bacilom tuberkuloze rezistentnim na antituberkulozne lekove. Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Kontaktni dermatitis eksponovani alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Recidivantna eksponovani alergogenim materijama urtikarija (dokaz ekspoziciji) Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima Klinički slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima 6. Profesionalna bolest Silikoza pluća Siliko-tuberkuloza Azbestoza pluća Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalima Bisinoza pluća Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija azbestnim vlaknima (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi proizvodnje i obrade tvrdog metala(dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. profuzije 1/1. Normalan spirometriski nalaz pri zaposlenju. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. posebno u početnim fazama prerade (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije najmanje 10 godina) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontakta sa materijamakoje izazivaju alergijsko ili iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspozicij) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani alergogenim materijama (dokaz o ekpoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontatkta sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i tejanju ekspozicije najmanje 10 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima.

To se postiže putem: 1. električna struja. ako za to nepostoje tehnički uslovi. Konvekcijom (strujanjem) 14-33% 3. jonizujuća i nejonizujuća zračenja. Radijacijom (zračenjem) 44-59% 2. u različitim fazama tehnološkog procesa. Insolacija 2. U uslovima mikroklimatskog konfora odavanje toplote iznosi: 1. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad Pod klimom jednog kraja odnosno mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup prosečnih vrednosti fizičkih faktora u toku određenog vremena u dotičnom kraju odnosno u nekom zatvorenom prostoru. vibracije. Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i upoređuju sa propisanim normama.Za određivanje stepena zagrejanosti koriste se četiri temperaturne skale: Celzijusova. buka. • Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni projekta za izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih pogona. Vlažnost vazduha 3. Temperatura vazduha 2.5 metara od poda. Periodičnih ispitivanja i ocene mikroklimatskih uslova. sa uporednim merenjem u spoljašnjoj sredini. znatno se povećava udeo znojenja u odavanju toplote. sredini i kraju radnog vremena. U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. na osnovu čega se daje ocena i zaključak o nađenom stanju mikroklime i eventualno predlažu mere za poboljšanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova. za vreme rada ventilacionih i drugih uređaja. povećan i snižen barometarski pritisak. • Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je otkrivanje i otklanjanje postojećih negativnih mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog konfora. Apsolutna skala. zavisi i učešće pojedinih faktora termoregulacije koje poseduje čovekov organizam. 2. Merenje se obično vrši na visini od 1. Farenhajtova. Pri niskim temperaturama udeo kondukcije (provođenja) i zračenja u odavanju toplote znatno je veći nego udeo isparavanja. U radnoj prostoriji površine do 100 m2 merenje se vrši najmanje na jednom mestu i za svakih sledeđih 100 m2 na još po po jednom mernom mestu.2-1. u toku dana i noći.AGENASI FIZIČKE PRIRODE UVOD • U agense fizičke prirode ubrajaju se faktori klime i mikroklime. Barometarski pritisak 3. Atmosferske padavine Čovek u procesu rad može biti izložen manje ili više nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine. osvetljenost. Temperatura tela . Toplotno zračenje Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i 1. 41 • • . kao i sa tehnološkim procesom u celini.Stepen zagrejanosti tela koja zavisi od količine toplotne energije koju to telo sadrži. • • Pre nego što se pristupi ispitivanju elemenata mikroklime treba se upoznati sa geografskim i geološkim osobinama mesta gde je lociran proizvodni pogon. merenja treba vršiti u različitim godišnjim dobima. hemijski neaktivna prašina i drugo. Kretanje vazduha 4. Reomirova. • • • • • • • TEMPERATURA VAZDUHA • • Toplota tela . Temperaturne skale . na početku. Najvažniji faktori u ovom konpleksu su 1. Merenje se vrši na radnom mestu u zoni rada. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju zavisno od promena u prirodi. Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih faktora najbolje je njihovo kontnuirano praćenje. Evaporacijom (isparavanjem) 10-33% Kada temperatura radne sredine dostigne temperaturu ljudskog tela. mikroklimatski uslovi su manje podložni promenama. ako je ova zona široka merenja treba vršiti na više mesta ili tamo gde radnik najviše boravi.Količina energije tela koja je uslovljena brzinom kretanja molekula u njemu. mehaička sila. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet veštačke klimatizacije u prostorijama i sam tehnološki proces proizvodnje U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih) uslova u radnoj sredini.

Koža crvena.Žeđ .Ubrzano i površno disanje. nos ušiljen . ponekad cijanotična.Podrhtavanja i grčenja raznih grupa mišića .Crvenilo lica . Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%) prodire do tvrde moždanice izazivajući njenu hipertermiju sa pratećom hiperemijom moždanica i mozga. lipida. CNS-a I BUBREGA ETIOPATOGENEZA • Javljaju se kod lica koja duže rade u toplim pogonima. II . • Osnovni poremećaj je povećan gubitak soli iz organizma putem znojenja. Alkalna rezerva se smanjuje i pH opada. tonovi tihi . • Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99% toplotne energije apsorbuje se u koži i kostima glave. Produkti raspadanja ćelija i povećana temperatura narušavaju termoregulacionu funkciju hipotalamusa.Vrtoglavica .Opšta slabost . suva. GITa.Poremećaj svesti sve do duboke kome .Hipertermija do 420C . Zbog intracelularne dehidratacije ćelije propadaju.Povišena T (38-390) . ureje i mokraćne kiseline.Pojačano znojenje .Žeđ .Rad srca ubrzan.Slabost .Telesna temperatura normalna ili snižena .Glavobolja .Pad krvnog pritiska . topla i vlažna . čime se smanjuje njihovo snabdevanje kiseonikom. TOPLOTNI GRČEVI ETIO-PATOGENEZA • Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih spoljnih temperatura i u toplim pogonima kod radnika koji obavljaju težak fizički rad.Treperenje pred očima . pa nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije krvnih sudova u koži. 43 . ali se brzo razvija: . pa se u ekstracelularnoj tečnosti nalaze produkti raspadanja.Opšta slabost . • Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog oblika.Zastoj rada srca i disanja i smrt.Koža bleda.Koža bleda.Povećanje količine Er i Hg uz smanjenje hlorida. toplotnih grčeva i sunčanice. suva.Treperenje pred očima . • Može se ispoljiti u vidu lakog ili teškog poremećaja termoregulacije. povraćanje .Moguće su epileptiformne i tetaniformne krize . fosfora. KLINIČKA SLIKA . POREMEĆAJI FUNKCIJE KVS-a. • TOPLOTNI UDAR ETIO-PATOGENEZA • Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su izložene težem fizičkom radu u toploj i vlažnoj sredini. topla i cijanotična .LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost) .BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE • U uslovima toplotnog diskonfora organizam nastoji da se oslobodi viška toplote pa dolazi do širenja krvnih sudova u koži u koju se sliva topla krv iz centralnih delova organizma.Bolni grčrvi u rukama i nogama . PREVENCIJA • Zaštita glave od direktnog dejstva sunca.Povećana telesna T . U krvi se povećava sadržaj kalijuma.Vrtoglavica .Glavobolja .Glavobolja . • Osnovni poremećaj je intra i ekstracelularna dehidratacija. što dovodi do cirkulatornog šoka.Plitak gubitak svesti do duboke kome .Ubrzan puls i disanje .Krvni pritisak obično snižen . šećera.Smrt ako se ne pruži pomoć SUNČANICA ETIOPATOGENEZA • Poremećaj termoregulacije koji nastaje direktnim dejstvom sunčevih zraka na otkrivenu glavu. KLINIČKA SLIKA I .Znojenje .Šum u ušima .Mučnina.Ubrzan i slabo punjen puls . Objašnjavaju se smanjenjem količine krvi u unutrašnjim organima.Fascikulatorna podrhtavanja mišića . Kao posledica dejstva visokih temperatura može doći do toplotnog udara.TEŽAK TOPLOTNI UDAR • Nastaje kao posledica gubitka tečnosti i elektrolita putem znojenja. KLINIČKA SLIKA .kod teških oblika .Cheyne-Stokes disanje .

Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti. GIT-a . Disfunkcija bubrega. zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja. KVS-a. LOKALNE PROMENE NA KOŽI Mogu biti izazvane termičkom radijacijom i kontaktom sa vrelim tečnostima i čvrstim predmetima. Rehidratacija slanom vodom per-os ili infuzija fizioloških rastvora soli – kod grčeva Simptomatska terapija – Kiseonik kod cijanoze. KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice. Smanjena sekretorna funkcija želudca 4. adrenalin kod zastoja srca. kupanje ili hladne obloge (voda nesme biti niža od 250C). IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja IZBOR ENERGENATA Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) MEHANIZACIJA. livci. 3. lan) Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad pri livenju. vazdušne zavese i dr. • 4.TERMIČKE OPEKOTINE – Kod radnika koji rade sa rastopljenim metalima (kovači. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA Za zaštitu varilaca i kovača. PRAVILNA ISHRANA .Anemije 44 . • HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. • 2. Neurastenija 2. Iznošenje na svež vazduh. • 3. Unošenjem veće količine vode per-os smanjuje se baktericidna sposobnost želudačnog soka. TOPLOTNA IZOLACIJA Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata. Hipotonija 3. • 4.Teži poremećaji termoregulacije . Sve to dovodi do poremećaja u funkciji GIT-a i bubrega. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. i kobaltnim staklima za zaštiu očiju. PNS-a. • PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: . RUKAVICE OD AZBESTA Za zaštitu ruku od plamena. • 5. kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad. • • 2. III . Postavljanje u ležeći položaj sa glavom naniže Hlađenje – Tuširanje. KLINIČKA SLIKA 1.) OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature. • 3.ERITHEMA AB IBNE – Specifične promene na koži nastale kao posledica dejstva toplotne radijacije. a vazduh suv. • RADNA ODELA Od prirodnih materijala (pamuk.) EKRANIZACIJA Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese.Opravak posle operacija i oboljenja . topljenju i gašenju požara. sedativi kod uznemirenih.• Smanjenje cirkulišuće krvi u oblasti splenikusa narušava funkcije organa za varenje. HIDROPROCEDURE Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija.Oboljenja CNS-a.Oboljenja bubrega. 4. staklari). 2. II . 2. RES-a. vrat i ramena. poklopci i sl. LEČENJE POREMEĆAJA NASTALIH DEJSTVOM VISOKE TEMPERATURE 1. 5. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Podrazumeva veći broj pauza u toku rada.URTICARIA E CALORE – Kod rada u sredini gde je temperatura visoka. I . • 6. • 2. used čega se hrana duže zadržava u želudcu i crevima. AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. • SKRAĆENJE EKSPOZICIJE Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi. jetre i endokrinih žlezda .

u hladnjačama. Patogeneza je bazirana na poremećajima cirkulacije krvi i pratećoj hipoksemiji tkiva. genitalije i drugo. 2. PROMRZLINE PRVOG STEPENA • U fazi hlađenja koža je intenzivno bleda i BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline) • • Promrzline su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva hladnoćom. AKUTNE PROMRZLINE Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -500C). LOKALNO ZAGREVANJE 2. Npr. . TOPLI NAPICI 3. ruku (5%). • 5. nos. Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji. REKREACIONI TRETMANI Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. Niskim temperaturama su izloženi radnici koji rade na otvorenom prostoru. srednje težak ili težak). ANGIO-SPAZAM ili 3. PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OŠTEĆENJA TKIVA 1. • 3. a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i otok • Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem kože u kasnijoj fazi. usled čega može doći do delimičnog ili potpunog izumiranja tkiva. HRONIČNE PROMRZLINE Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150C). otežani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti. PROMRZLINE DRUGOG STEPENA • Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili lako zamućenom tečnošću. velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIČKOM TOKU 1. 3. PROMRZLINE TREĆEG STEPENA • Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadržajem. LEČENJE 1. Patoanatomski supstrat za sva lokalna oštećenja niskom temperaturom čine: 1. • • • 2. • • • ROVOVSKO STOPALO Sreće se kod vojnika i radnika izloženih niskoj temperaturi i vlazi. a ostalo otpada na uši. 4.2. Klinički bledilo i hladnoća kože. POSEBNI OBLICI PROMRZLINA 1. a pri tom su prisutne i druge štetnosti. OBLITERIRAJUĆI ARTERITIS hladna. • Posle nekoliko nedelja između izumrlog i zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija. Kreću se u intervali od 12-280C. pri napuštanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zaštitne opreme otrgne. koja remeti metabolizam ćelija. EDUKACIJA RADNIKA U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura. NORMATIVI • Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini zavise od: Vrste rada (lak. Brzina nastanka opšte hipotermije zavisi od: • 45 . a zahvata jedan prst ili više njih. • • • 2. čijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju. Nastaje kada temperatura tela padne ispod 350C. parastezije. • • 6. ako se nađu u vodi ili nenastanjenim predelima. Spoljne temperature. • OPŠTA HIPOTERMIJA (Bela smrt) • Može nastati kod pomoraca i pilota koji su doživeli udes u zimskom periodu. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i periodični ) SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke. koji dugo rade u stojećem položaju. Klinički na delovima stopala koji su izloženi pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala. Najčešće su promrzline nogu (80-90%). BLEDILO PRSTIJU Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj temperaturi.Graviditet RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom. nekroza kiva prodire ponekad sve do kosti. ANGIO-NEUROZA 2.

KVS-oboljenja . 3. 46 . Mišićno podrhtavanje.Neurovaskularni poremećaji . Spazam krvnih sudova kože i sluzokože 2. Apsolutna vlažnost (Av) . REKREACIONI TRETMANI . Deficit vlažnosti (Dv) . ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. DRUGA FAZA HLAĐENJA • Pri dužem delovanju niskih temperatura. 3.Hronična respiratorna oboljenja . 5. vlažnost. ZAŠTITA OD NISKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.Starije osobe sa poremećajem cirkulacije. hladnoće. rekovalescencija. U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja ili veća količina vodene pare što čini vlažnost vazduha. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Pri čemu će se radniku omogućiti da za vreme pauze boravi u toplom prostoru za to namenski izgrađenom.O značaju primene mera zaštite i štetnosti konzumacije duvana i alkohola. . vetra. nispavanost. 2. VLAŽNOST VAZDUHA • 1. TOPLOTNA IZOLACIJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE PROCES RADA U ZAGREJANE PROSTORIJE 2. Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada 6.Osobe koje su ranije prelažale promrzline . ODELA. Javlja se disfunkcija CNS-a. PRVA FAZA HLAĐENJA 1. Za vreme pauze obezbediti radniku topao kaloriski adekvatan obrok. • 2. 4. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM SKRAĆENJE EKSPOZICIJE I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA EDUKACIJA RADNIKA . RUKAVICE.je razlika između maksimalne i apsolutne vlažnosti za datu temperaturu. vlage i drugih nepogoda. Unutrašnjih faktora: zamor. Dv = Mv – Av. Što je temperatura vazduha veća to je i Mv veća. BUNDE.Oboljenja koštano-mišićnog sitema .Oboljenja bubrega . u tom trenutku počinje kondenzacija vodene pare tj njeno pretvaranje u kapljice vode. Povećanje krvnog pritisaka i srčane frekfence 5. Relativna vlažnost (Rv) . strujanje vazduha. 3. • 4.od kože.je količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu u momentu merenja i izražava se u gramima po 1 m3 vazduha. Kardiopulmonalna reanimacija. Tačka rose . Spoljnih faktora: spoljna temperatura. Relativna vlažnost predstavlja u stvari stepen zasićenja vazduha vodenom parom. Potrebno je takođe i više kraćih pauza kada će radnik uzimati tople bezalkoholne napitke. Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije 4. KAPE. kao posedica dekonpenzacije termoregulacije javlja se 1. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama su: .za zaštitu od kiše. LEČENJE 1. Slabljenje refleksa 2. OBUĆA postavljene krznom.Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. Nadražaja simpatikusa 3. Maksimalna vlažnost (Mv) . Ako je to temperatura čovečjeg tela onda govorimo o fiziološkom deficitu zasićenja.1. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.Metabolički poremećaji . odevenost.je maksimalna količina vodene pare.je temperatura pri kojoj počinje kondenzacija vodene pare iz vazduha. Ubrzanje disanja 6. 2. gubitak svesti. Smanjenje krvnog pritiska i srčane frekfence 5.je odnos između apsolutne i maksimalne vlažnosti izražen u procentima Rv % = (Av / Mv) x 100. 2.Endokrini poremećaji . Relativna vlažnost u tom trenutku je 100 %. Postepeno zagrevanje celog tela 2. što vodi u smrt.Kahektični rekovalescenti . Usporeno i površno disanje 4. koju vazduh može da sadrži na određenoj temperaturi. 5. loša ishrana. KABANICE . poremećaj metabolizma. Smanjenje osetljivosti 3. Snižavanjem temperature vazduha snižava se i maksimalna vlažnost i u jednom trenutku ona se izjednačava sa apsolutnom vlažnošću.

). Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrat. gljivična. KOŠTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA 3. parazitarna i virusna oboljenja. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati želuzine ili specijalne zavese kojima se reguliše veličina otvora. • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI • Suv vazduh pri visokim i niskim temperaturama ubrzava isparavanje tečnosti sa sluzokože. • • KRETANJE VAZDUHA • Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdušnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih površina. 3.je procentualni odnos između apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36. ALERGIJSKA OBOLJENJA • Visok procenat vlage i spoljne temperature potpomaže razvoj brojnih alergiskih oboljenja. zbog čega dolazi do promene prokrvljenosti sluzokoža i promena u sekreciji. dovodi do njihovog sušenja i hlađenja. Razvoj. Vrtložno • BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI MIKROBIOLOŠKA OBOLJENJA 1. • • BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA RADOM VEŠTAČKA VENTILACIJA • Veštačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji 47 . REUMATSKA OBOLJENJA 2. Neki ljudi veoma teško podnose suv vazduh. a često i nagon na kašalj.50C (temperatura tela). opstanak i prenos izazivača ovih oboljenja na čoveka direktno zavisi od prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi izazivači osetljivi na sasušenje. Ovde spadaju 1. • Ova oboljenja uglavnom su posledica udruženog dejstva vlage i niske temperature. te su kod njih česta: KATARALNA I DRUGA ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Što ponekad zahteva promenu radnog mesta. Horizontalno (vetrovi) 2. Leti se otvaraju niži otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gušći vazduh ulazio u prostoriju. 2. Osobe izložene suvom vazduhu osećaju suvoću. ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. • BAKTERIOLOŠKA OBOLJENJA VIRUSNA OBOLJENJA GLJIVIČNA OBOLJENJA PARAZITARNA OBOLJENJA • • • Visoka vlažnost pogoduje razvoju mikroorganizama pa su češća razna bakteriska. prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore. što zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone. velika grupa adenovirusa itd. pečenje. MIŠIĆNA OBOLJENJA 4. Za fiziološki optimum uzima se relativna vlažnost od 40-60%. Poznato je da u objektima gde su vlažnost i temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica plesni i drugih mikroorganizama koji mogu izazivati alergiska oboljenja. U prirodi kretanje vazduha može biti: 1.6. VRSTE VENTILACIJA PRIRODNA VENTILACIJA • Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdušnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. Brzina kretanja vazduha izražava se u metrima u sekundi. PREHLADNA OBOLJENJA i dr. ali se dozvoljavaju i šire granice od 30-70%. Otvori na vetrovitoj strani zida. Fiziološka relativna vlažnost (FRv%) . 4. Vertikalno (turbulencija) Prema karakteru kretanje vazduha može biti: 1. pri čemu povećana vlažnost potpomaže njihov nastanak. a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se sprečio ulazak hladnog i vlažnog vazduha. Usmereno 2. grebanje grla. Niska temperatura praćena visokim procentom vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i širenje virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva (influenca. NORMATIVI Poželjno je da u toplim pogonima relativna vlažnost vazduha bude na donjoj granici fiziološkog optimuma.

Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada. 4. toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog zračenja okolnih predmeta bez obzira na temperaturu okolnog vazduha. Ovo je najbolji vid veštačke ventilacije jer se automatski regulišu mikroklimatski uslovi. vremena izlaganja i dela tela koji je izložen zračenju. a gubiće toplotu putem zračenja samo ako je temperatura okoline niža od 27-280C (temperatura spoljnih slojeva odeće). a na otvorenom prostoru ovo zračenje dolazi od sunca. BIOLOŠKO DEJSTVO TOPLOTNOG ZRAČENJA • Biološko dejstvo toplotnog zračenja zasniva se na termičkim efektima. LOKALNA . 2.0 m/s. postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreću se u intervali od 0. Organizam čoveka će apsorbovati radiacionu 48 .ako pokriva celu prostoriju. Tako se došlo doodgovarajućih ideksa: 1. 3. 100 W/ m2 NORMATIVI 1. • Kod veštačke ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju može se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi. Bilo je mnogo pokušaja da se faktori mikroklime integrišu u jednu numeričku vrednost koja će izraziti uticaj mikroklime na termičko stanje organizma. 35W/m2 max.INDEKSI TOPLOTNOG STRESA 1.INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME 1. a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije. Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom. Efektivna temperatura 4.ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr. zbog čega se to telo hladi. Indeks temperatura globus i vlažnog termometra (WBGT) II . Najveću moć odavanja i apsorpcije toplotnog zračenja imaju crna tela. ovlažiti ili osušiti). Veštačka ventilacija može biti: 1. OPŠTA . • I . 2. Korigovana efektivna teperatura IZVORI EKSPOZICIJE • U raznim proizvodnim pogonima čovek je izložen toplotnom zračenju. Operativna temperatura 2. • NORMATIVI • Propisane norme za energiju toplotnog zračenja na radnim mestima zavise od površine tela koja je izložena zračenju. Efekti zavise od talasne dužine. BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA • • Strujanje vazduha je poželjno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0. Emituju ga sva tela čija je temperatura iznad apsolutne nule tako što se deo toplotne energije tela pretvara u toplotno zračenje. OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA • Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije dovoljni pokazatelj.5 m/s.nekog tela zavisi od njegove temperature i površine. niti daje potpunu sliku o uticaju na razmenu toplote između čoveka i okoline. 70 W/m2 max. Standardna temperatura 3. TOPLOTNO ZRAČENJE • Toplotno zračenje je EM-zračenje koje pripada spektu IC-zračenja. Energija toplotnog zračenja . topli izvori). Jačina toplotnog zračenja . Količina odavanja toplote putem zračenja proporcionalna je četvrtom stepenu apsolutne temperature Talasna dužina toplotnog zračenja koje emituje neko telo smanjuje se sa povećanjem njegove T. Za normiranje mikroklime treba uzeti sve njene parametre. Dozvoljena energija zračenja max. Površina tela izložena zračenju 50% i više 25 do 50% ispod 25% • Pri IC-zračenju iznad 100 W/m2 neophodna je upotreba individualnih sredstava za zaštitu lica i glave. Najveći neželjeni efekti su pri zagrevanju glave.izražava se u džulima ili kalorijama na 1 cm2 u minuti J/cm2 / min.5-1. a u letnjem periodu i do 5 m/s).dovode čist vazduh u prostoriju.2 do 1. hladnom i vlažnom strujanju vazduha može doći do LOKALNOG ILI OPŠTEG HLAĐENJA TELA. Indeks očekivane četvoročasovne količine znoja (P4SR) 2.

• U posebnim uslovima.300C Pri tom obavezno je da se brzina kretanja vazduha poveća za 0. brodovima i drugim mestima gde dolazi o izraženijeg hlađenja i zagrevanja zidova koji okružuju radni prostor. DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih faktora koji dovodi do naprezanja termoregulacionih mehanizama i promena u fiziološkim sistemima. Na visini od 3000 metara pO2 pada na 110 mmHg što još uvek obezbeđuje 93-94% oksihempglobina. Razlike u temperaturi između zidova i vazduha 2. BAROMETARSKI PRITISAK • • Gasoviti omotač zemljine kugle (atmosfera) ima svoju gustinu. Za srednje težak rad 30 . Pritisak se u meteorologiji izražava u Milibarima ili Atmosferama.230C 2. Kretanje vazduha 0. Dalji pad pO2 (povećanje visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka kiseonika u vazduhu. Povremena radna mesta. po formuli pO2 = (B*21)/100. saobraćajnim sredstvima.OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr. • Optimalni uslovi i zone udobnosti određivani su na osnovu izjava većeg broja ispitanika o osećaju konfornosti u odnosu na temperaturu. pritisak i parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa povećanjem dubine povećava se gustina i parcijalni pritisak gasova) • • • • • Parametri mikroklime određuju se za 1.6 m/sec Optimalne vrednosti efekivne temperature iznose: 2. U tropskim i subtropskim zonama temperaturne granice za vazduh u radnim prostorijama pomeraju se: 1.150C • FIZIČKE ZAKONITOSTI Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je prilično stala oko 21%. Na nivou mora prosečan atmosferski pritisak iznosi jednu atmosferu (760 mmHg. NORMATIVI • Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih parametara.5. Stalna radna mesta . Pri tom se subjektivno mogu osećati posledice mikroklimatskog diskonfora ali bez oštećenja zdravlja. Za težak rad 29 . 2. Na osnovu formule možemo zaključiti da se oksigenacija krvi može povećati povećanjem • • 49 .3 kPa) Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa povećanjem temperature vazduha i količine vodene pare u njemu. Radni prostor . pored toga kao jedinica za pritisak koristi se i Milimetri živinog stuba.Mesto na kome radnik provodi više od 50% radnog vremena ili 2 sata neprekidno u toku radnog vremena 3. Za lak rad 31 .18 . Za lak rad 17 .0. Indeks prognoziranog stepena nezadovoljnih (PPD) Lokalni diskonfor usled usmerenog strujanja • III .180C 4. odnosno 101.Predstavlja prostor do 2 metara visine iznad nivoa poda ili platforme. Za težak rad 12 . Razlike u temperaturi na različitim visinama u prostoriji • Ovo je naročito bitno u podzemnim objektima. ali se njegov parcijalni pritisak (pO2) sa visinom smanjuje.210C 3. kretanje vazduha i toplotno zračenje. Za umereno težak rad 15 . mora se voditi računa i o klimatskoj zoni.) Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i u atmosferi u odnosu na gustinu. pO2 za različite visine izračunava se iz barometarskog pritiska (B) na određenoj visini i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu (21%). 6.1m/s. Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji stub vazduha vrši na površinu od 1cm2 i jednak je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova. uzimaju se u ubzir i 1. što se oseća kao prijatan toplotni konfor. vlagu. Temperatura vazduha 18 . pri čemu se proporcionalno smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj smeši (kiseonik. a relativna vlažnost smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice konfora. azot i dr. a po međunarodnom mernom sistemu jedinica za pritisak je Paskal.310C 3.320C 2. masu i pritisak. OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos fizičkih parametara mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih poremećaja i naprezanja termoregulacionih mehanizama. kao i sa povećanjem nadmorske visine. • Optimalni mikroklimatski uslovi podrazumevaju: 1. koji su sastojci vazduha. ali se promene nalaze u granicama fiziološkog prilagođavanja.

a sa smanjenjem pritiska se smanjuje. 4.ZAMOR PRI DISANJU II .RONILAČKO ZVONO • Ronilačko zvono služi za obavaljanj radova pod vodom. Da bi se sprečio prodor vode u osnovnu komoru kesona se ubauje komprimovani vazduh čiji je pritisak jednak pritisku vode na dubini izvođenja radova.volumenskog procenta kiseonika (npr.Edema pluća (ređe) . a simptomatologija zavisi od lokalizacije embolusa u tkivima. IV . nakon čega silaze u osnovnu komoru i rade. 5.pri pritisku iznad dve atmosfere GUBITAK SVESTI OŠTEĆENJE PLUĆA . a radnici se pri ulasku i izlasku iz zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji odnosno dekonpresiji. Na toj visini dolazi do hladnog ključanja telesnih tečnosti (prelaska vode i telesnih tečnosti u gasovito stanje). Pritisak zasićene pare zavisi od temperature tečnosti i pritiska iznad površine tečnosti • podvrgavaju komprimovanom vazduhu. Radnici pre početka rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno 1. Sa povećanjem barometarskog pritiska procenat rastvorenog azota se povećava. BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG PRITISKA • Povećanjem spoljnog pritiska otežava se inspirijum. udisanje 100% O2) ili povećanjem ukupnog pritiska. Količina ratvorenog gasa u nekoj tečnosti je proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i pritisku koji vlada iznad površine te tečnosti. uz istovremeno povećanje otpora u respiratornim putevima (zbog povećane gustine vazduha koji se udiše) što zajedno dovodi do: I .RONILAČKI APARATI • Ronilački aparati mogu se podeliti na one sa vazduhom. Radovi se izvode u čvrstoj komori (kesonu) koja se spušta u vodu (ukopava u tlo). visinski sinuzitis i otitis.RAD U KESONIMA • Kesonski radnici izvode građevinske radove ispod površine vode ili tla sa podzemnim vodama. Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori se vrši postupna dekonpresija (smanjenje pritiska) sve do njegovog izjednačavanja sa pritiskom spoljnog vazduha.Ukoliko su razlike izrazito visoke. kiseonikom i veštačkom gasovitom smešom. II . Tačka ključanja vode za temperaturu od 26.Inflamacije disajnih puteva . Oslobođeni mehurići obrazuju Aeroemboluse u raznim tkivima.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. ispoljava se kao visinski meteorizam. • Deo skafandera koji štiti telo izrađen je od gumiranog platna pojačanog metalnim oklopom. 3. 50 . • Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura kod koje se pritisak zasićene vodene pare izjednači sa barometarskim pritiskom.RONILAČKI SKAFANDER • Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u unutrašnjost zaštitne kacige kroz cev sa površine. Pri blagom i postepenom smanjenju barometarskog pritiska dolazi do oslobađanja azota iz krvi i on se preko pluća izbacuje izdahnutim vazduhom.BLOKADE DISANJA . brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do oslobađanja azota u vidu mehurića u telesnim tečnostima.Sve do potpunog prestanka disanja EPILEPTIFORMNI GRČEVI . • Najveći značaj od svih rastvorenih gasovu u krvi i telesnim tečnosima ima azot. Takav pritisak vlada na visini od 19200 metara. sve do izjednačavanja sa pritiskom u osnovnoj komori kesona. • Povećanjem atmosferskog pritiska povećava se pO2 u udahnutom vazduhu što dovodi do hiperoksije. Izaziva niz poremećaja kao: BRADIKARDIJA BRADIPNEJA . Vreme dekonpresije je najkritičniji period boravka u kesonima. III . 2.Oštećenja alveolarnog epitela . U zvono se ubacuje konprimovani vazduh. III . Međutim pri naglom smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu. Smanjenjem atmosferskog pritiska povećava se obim gasova u zatvorenom prostotu • Povećanje obima (širenje) gasova u zatvorenim telesnim šupljinama usled smanjenja barometarskog pritiska pri penjanju na velike visine.pri dugotrajnom udisanju O2 pod povećanim pritiskom u vidu .HIPEROKSIJA • Hiperoksija predstvlja povećanje količine rastvorenog O2 u krvi.Pojave hijelinizacije pluća RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM I .

1. Po drugoj teoriji stvoreni mehurići azota dovode do kidanja masnog tkiva pri čemu oslobođene kapljice masti linfnim putem dolaze u krvotok i začepljuju sitne krvne sudove (masna embolija). BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS • Nastaje zbog širenja gasova u srednjem uvu i sinusima. naglo penjanje na veliku visinu) dolazi do burnog oslobađanja azota u tkivu u vidu mehurića koji vrše kompresiju na okolne kapilare čime remete cirkulaciju i izazivaju ishemiju. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. Ova pojava se naročito često sreće kod zapušenosti Tube auditive i komunikacija između paranazalnih šupljina. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. Pri postupnom smanjivanju barometarskog pritiska azot se oslobađa iz tkiva i putem linfe i krvi dospeva u pluća.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom.javlja se usled povećanja količine rastvorenog azota u organizmu nastalo kao posledica povećanja atmosferskog pritiska.6. HIPERBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa povišenim u sredinu sa KESONSKA BOLEST • Kesonska bolest nastaje pri naglom prelasku iz sredine sa povećanim u sredinu sa normalnim barometarskim pritiskom što se u praksi može desiti kod naglog izranjanja ronioca i podmornica kao i pri brzoj dekompresiji 2. Na toj visini nastaje hladno ključanje telesnih tečnosti. BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA • Kao posledica prelaska iz sredine sa višim u sredinu sa nižim barometarskim pritiskom može doći do četiri vrste poremećaja (sindroma) u organizmu čoveka. • SINDROM HIPOKSIJE Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše. Bolove. cevaste kosti. Pri naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju ronioca i podmornica). dok kod avijatičara mogu da se jave sva četiri sindroma. Takav pritisak vlada na visini od oko 19200 m. normalnim barometarskim pritiskom (Npr. AZOTNO PIJANSTVO . Dekompresioni sindrom može se manifestovati kao kesonska bolest i bolest avijatičara. kod avijatičara pri penjanju na velike nadmorske visine). Uzrokuje Naduvenost. naglo izranjanje. Kao posledica ishemije nastaju poremećaji tkivnog metabolizma u intracelularnim prostorima što u krajnjem slučaju dovodi do nekroze tkiva. Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska (npr. 3. drugih sindroma nema. DENTALGIJA • Nastaje usled širenja gasa u šupljim ili slabo saniranim karioznim zubima. • SINDROM IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) • 1. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. ali i arteriskim što ima za posledicu gasnu embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta začepljenja zahvaćenog krvnog suda. GASTROINESTINALNA NADUVENOST (Visinski meteorizam) • Nastaje zbog širenja gasova u želudcu i crevima. češće venskim. a može nastati i Kolaps 2. Rastvorljivost azota najveća je u lipidima zbog čega se pri dekompresiji prvi poremećaji javljaju upravo u tkivima koja su bogata lipidima (potkožno tkivo. Do oboljenja dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim šupljinama koji izaziva transudaciju tečnosti i zapaljenje. 51 . • SINDROM ŠIRENJA GASA • Nastaje usled širenja gasova zatvorenih u telesnim šupljinama pri snižavanju spoljnog pritiska. Tačka ključanja vode za temperaturu od 36. Mehurići azota mogu se mogu naći i u samim krvnim sudovima. Ovaj sindrom nastaje kod: HIIPOBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa sniženim barometarskim pritiskom (Npr. • Za vreme boravka u sredini sa višim barometarskim pritiskom povećava se saturacija krvi i tkiva azotom. odakle se izbacuje u spoljnu sredinu. mijelinski omotač nerava i sl). • • • • SINDROM VISINSKOG TKIVNOG EMFIZEMA • Nastaje usled hladnog vrenja tečnosti pri sniženom barometarskom pritisku (prelaska telesnih tečnosti u gasovito stanje).

PARALITIČKI OBLIK • Centralne pareze i paralize Nastaje usled lezije moždanih živaca: .Tahikardija .Pareze i paralize mišića lica .Hemianopsija i dr.Dispneja .Bolovi u mišićima i zglobovima (naročito u kolenima i rukama) .Cijanoza .Edem pluća .Suv i uporni kašalj .Filifoman jedva pipljiv puls . OSTEO-MIO-ARTIKULARNI OBLIK (Najčešći oblik) . . U osnovi oboljenja je oslobađanje mehurića azota koji oštećuju lokalno tkivo i izazivaju embolizaciju krvnih sudova što dovodi do nekroze zahvaćenih tkiva i organa (koža.Poremećaj govora .Poremećaj sluha .Hemiplegije . • PERAKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma odmah nakon izlaska iz kesona Kod ove forme bolesti može se naći veliki broj gasnih mehurića u cirkulaciji koji ispunjavaju venski sitem i desno srce.je dominantni poremećaj.). nervni istem.Bolovi u uhu .Žarišta aseptične nekroze . • • • • BOLEST AVIJATIČARA (Subatmosferska dekompresiona bolest) • Nastaje pri veoma naglom smanjenju atmosferskog pritiska npr kod pilota kada lete u otvorenim kabinama ili usled poremećaja hermetičnosti kabina vazduhoplova. .Afazija .Vtrtoglavica . srce itd. Nakon kratkog asimptomatskog perioda javljaju se bolovi i različite smetnje u zglobovima.Svrab.Monoplegije .Poremećaj koordinacije pokreta .Neuralgije . 2. toraksa i ekstenzornih strana podlaktica .Oduzetost ekstremiteta 52 . KLINIČKI OBLICI PREMA LOKALIZACIJI PROMENA KOŽNI OBLIK (Najlakši oblik) .Svrab i peckanje kože vrata. pećenje i urtikarije na koži . lokalizacije gasnih mehurića. • 1.Poremećaj vida i sluha • Periferne pareze i paralize Nastaje usled lezija u kičmenoj moždini . HRONIČNI OBLIK Nastaje kao posledica prethodnog akutnog oboljenja ili kao primarna hronična bolest usporenog toka Oštećenje koštano zglobnih struktura .Pojava bledoljubičastih mrlja na koži (marmorizacija). • AKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma nekoliko časova po izlasku iz kesona .Vrtoglavica .Deformirajuće osteoartroze (kasnije). mišići.Bolovi u jednom ređe više zglobova i mišićnih grupa.Polja osteoskleroze u zglobnim glavama dugih cevastih kostiju .Emfizem.Hladan ljigav znoj 1.Paralize . zglobovi. Na rendgenskom snimku se vide .Prolazno slepilo i dr 2. 3. trajanaja dekonpresije.Psihički poremećaji .Afazija .Nistagmus . • • KLINIČKI OBLICI PREMA NASTANKU I TOKU BOLESTI 1.Paraplegije .Grčevi .Cijanoza .Parastezije . kosti. 3.Dispneja .Bolovi iza grudne kosti . Manifestuje se: SIMPTOMIMA IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) Počinju da se javljaju tek pri penjanju na visinama većim od 7000 metara Mogu biti raznovrsni što zavisi od brzine penjanja.Bolovi u zglobovima ekstremiteta .Kvadriplegije (retko) 4. pluća.Opšta slabost . .• radnika koji rade u kesonima po čemu je oboljenje i dobilo ime. KARDIOPULMONALNI OBLIK (Najteži oblik) • Nastaje posle naglog akcidentalnog izranjanja i eksplozivne dekonpresije rekonpresivnog uređaja.Skotomi . .

Specijalna odela .Karakteriše se naglim brutalnim gubitkom svesti bez prethodnih simptoma. nemogućnost koncentracije. osećaj težine u glavi. VISINSKA BOLEST • Visinska bolest nastaje pri postupnom penjanju na velike nadmorske visine (najčeše obolevaju piloti). veća samo zdrave ljude starosti 20-40 godina. 3.Visinski meteorizam (Naduvenost i Bolovi u želudcu i crevima.Visinski tkivni emfizem . PREVENCIJA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. antiaritmici). snižena amplituda R i T zubca.Poremećaj fine koordinacije pokreta . • EEG . oboleli nije sposoban ni za kakav rad. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Posle težih oblika hipoksije mogu se javiti glavobolja. 4. smanjuje se procenat Oksih-Hb i pH krvi. Ovakav radnik nije sposoban da nastavi svoj posao.tek na visinama većim od 19000 metara. kardiotonici. • LABORATORIJA . • 3.Hiperventilacije . RES-a. Kolaptoidna forma . Ukoliko se radi o lakšoj formi kesonske bolesti (Muskularni oblik) radna sposobnost nije umanjena Kod teže forme (Encefalo-miopatije) sa reziduama radna sposobnost je bitno umanjena. Topli napici i laka fizička aktivnost još 1-2 sata nakon izvršene dekonpresije Profesionalna selekcija . Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije.Glavobolja i Vrtoglavica . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD DEKOMPRESIONOG SIDROMA • 1. Takvim licima treba zabraniti letenje i druge aktivnosti koje su vezane za psihički i fizički napor. sluha. DIJAGNOZA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. Radna sposobnost zavisi od težine oboljenja i stanja funkcije lediranog organa ili sitema. • Utvrđeno je da postoji različita osetljivost na hipoksiju što je bitno kod profesionalne selekcije. a može nastati i Kolaps .Ispoljava se nizom poremećaja pre nego što bolesnik izgubi svest. 2.Gubitak svesti.Euforija ređe Depresija .pre poletanja čistim kiseonikom u trajanju od 30-40 min. CNS-a.Na ovim poslovima ne treba primati osobe sa oboljenjima KVS-a. duboka koma i smrt KLINIČKE FORME 1. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. Rekompresija Kiseonik pod povišenim pritiskom Siptomatska terapija KLINIČKA SLIKA .pri izronjavanju i izlasku iz kesona. 2. GIT-a. Simptomi visinske bolesti nastaju kao posledica hipoksije do koje je došlo usled smanjenja pO2 u udahnutom vazduhu koji je pak nastao zbog smanjenja atmosferskog pritiska na većim visinama.za pilote i kosmonaute. 2.Opšta slabost i adinamija . Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše.Hiperkapnija usled hiperventilacije .Sporiji talasi snižene amplitude • EKG . Radna anamneza Klinička slika LEČENJE DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1.Povećanje minutnog volumena . jetre.kabine i individualnog odela Pravilno sprovođenje dekompresije .Barotitis media i barosinuzitis . 2. LEČENJE • Davanje kiseonika (čist ili karbogen) i Simptomatska terapija (analgetici. psihička i fizička slabost i sl. 2. 3. 5.Pad oštrine vida i slabljenje akomodacije . SIMPTOMI ŠIRENJA GASA .Javlja se mlečna i pirogrožđena kiselina. Denitrogenizacija . • SINDROM HIPOKSIJE 53 . centra za ravnotežu. niti da radi na poslovima gde može doći do brze promene pritiska Kod izrazitih motonih i trofičkih poremećaja.2. Nagli gubitak svesti . 6. denivelacija ST segmenta.Tahikardija. 3. Presurizacija .Poremećaj sluha (kasnije) .Dentalgije SIMPTOMI HLADNOG VRENJA TEČNOSTI . bubrega. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m.

• 2. ronioca i letačkog osoblja za koja postoje dokazi o ponovljenim i naglim dekompresijama. KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA • • • Radna mesta kesonaca. Nervni sistem (CNS. Dnevni lekarski pregledi . Opšti pregled ORL pregled (obavezno ispitivanje sluha i ravnoteže) Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Radiografija karlice i kolena na tri godine posle desetogodišnje ekspozicije (asepične nekroze) AKUTNA VISINSKA BOLEST .U slučaju pojave simptoma i znaka pri konpresiji i dekonpresiji 4. PNS) 2. Klinički se manifestuje kao: . ADEKVATNA I HIGIJENSKI ISPRAVNA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . Alkoholizam 7. HRONIČNA VISINSKA BOLEST PLUĆA 2.Pritisak u grudima .Kašalj sa iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka .nakon lečenja u cilju procene sposobnosti za nastavak rada na istom mestu 5. Oboljenja bubrega i urinarnih puteva 4. Pluća 4. • Kontraindikacije za rad pod uslovima izmenjenog pritiska su 1.Glavobolja . Periodični pregledi . Koštano-zglobnog sistema 54 . Dokaza o ponavljanim gasnim embolijama najmanje dva puta na osnovu medicinske dokumentacije. Hronična oboljenja srednjeg uva i Eustahijeve tube 9.Tahikardija. VIsinska bolest manifestuje kao: klinički može da se 5. starosti.Dispneja .Bol u grudima .PROGLAŠAVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • 4. Oboljenja CNS i PNS 5. Vanredni pregledi .Edem pluća .PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. • ZAŠTITA OD IZMENJENOG BAROMETARSKOG PRITISKA HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. 4. Čulo vida RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA 1.Hemoptizija . LIČNA HIGIJENA ISHRANA • 3.Promena psihičkog stanja . Epilepsija 6. Miokarda 3.Cijanoza . VISINSKA PLUĆNA HIPERTENZIJA Nastaje zbog hipoksijom izazvane vazokonstrikcije manjih plućnih arteriola i povečanja otpora u njima. Poremećaj vestibularnog aparata 10.Dispneja .Svakog dana pre početka rada 2. Na rendgenskom snimku pluća vidi se simetrično zasenčenje oba plućna krila. Oboljenja RES 3.• 1. Stomatološki pregledi III . Ispad u funkciji bar jednog od sledećih organa i sistema: 1.PROFESIONALNA SELEKCIJA • Pod povećanim pritiskom dozvoljen je rad radnicima od 18 do 45 god. Akutna stanja poremećaji zdravlja II . Audio-vestibularni aparat 6.Crvenilo u licu . 2.Tahipneja i Tahikardija . a ženama nije dozvoljen. . Oboljenja KVS 2. 3.Povećana telesna T .Na svaka 24 meseca 3.Zujanje i bol u ušima VISINSKI PLUĆNI EDEM Nastaje kao posledica povećane permeabilnosti krvnih sudova i nagomilavanja tečnosti bogate proteinima u alveolama. Kontrolni pregledi .Srčana dekonpenzacija -Gubitak svesti zbog smanjenje minutnog volumena srca -Stenokardične tegobe zbog ishemije miokarda Na rendgenskom snimku pluća vidi se proširenje srca. Koštanozglobna i mišićna oboljenja 8.

Za dobro viđenje neophodan je odgovarajući intenzitet i kvalitet osvetljenosti. Za uočavanje predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u pravcu očiju. OSVETLJENOST • Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom čovek ostvaruje se čulom vida. Bela svetlost predstavlja najprirodniji podražaj čula vida i treba je koristiti kad god je to moguće za osvetljenje radnih mesta. • ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE I . a pojedine delove spektra kao boje. KOEFICIJENT REFLEKSIJE Odnos odbijene svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima (sposobnost površine da odbije svtlost) KOEFICIJENT APSORPCIJE Odnos absorbovane svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima. • Koeficijent dnevne osvetljenosti određuje kvantitativu stranu osvetljenosti. • • Prema tome odakle biti u vidu 1.LAMPE SA UŽARENIM METALNIM NITIMA 5. NADSVETLA tavanice 2. • 2. BOČNA 3.Kada dolaze od difuznog svetla nebeskog svoda i svetlosti koja je reflektovana. indirektno i kontrastno. a mogu biti vakumirane ili 55 . KOEFICIJENT PROPUSTLJIVOSTI Označava prohodnost nekog materijala za svetlost i predstavlja odnos propuštene svetlosne energije prema upadnoj energiji izražen u procentima. Zableštavanje može biti direktno. dok se kvalitativna strana određuje kontrastom osvetljenja.je jedinica svetlosne energije. • Uglavnom su izrađene od volframa (jedna.Jedan luks je nivo osvetljenosti koju daje svetlosni fluks od 1 lumena na površini od 1 m2.Rad pod izmenjenim barometarskom pritiskom predstavlja radno mesto sa posebnim uslovima rada IV .Kada sunčevi zraci padaju na radnu površinu ili 2.STRIKTNO POŠTOVANJE PRAVILA ZA RAD U USLOVIMA IZMENJENOG PRITISKA 7. • KOEFICIJENT PRIRODNE OSVETLJENOSTI • Koristi se za ocenu pririodne osvetljenosti.Ako dolazi sa krova ili . SJAJNOST (Svetlina) • Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa neke površine i ona nezavisi toliko od energije upadne svetlosti koliko od sposobnosti površine da odbija svetlost. • 1.EDUKACIJA RADNIKA • SOCIJALNE MERE ZAŠTITE I . Jedan lumen predstavlja svetlosnu energiju koju daje tačkasti izvor jačine jedne kandele (cd) u prostornom uglu od 1 steradijana (sr). JAČINA SVETLOSNE ENERGIJE Gustina svetlosnog fluksa u prostoru (jedinica je kandela) Kandela (cd) . Jaka osvetljenost može dovesti do zaslepljenja usled bleštanja.Ako dolazi sa zidova . Lumen (lm) . Dolazi od sunca i može biti DIREKTNA . SVETLOST Predstavlja bilo koje zračenje iz vidljivog dela spektra koje može registrovati čulo vida. • • VEŠTAČKA OSVETLJENOST Izvori veštačkog osvetljenja su I . dolazi u prostoriju može . vidljivo zračenje koje se nalazi između IC i UV zračenja. • 8. Čovečije oko registruje EM-zaračenja talasne dužine 400780 nm tz. VRSTE OSVETLJENOSTI PRIRODNA OSVETLJENOST • 1. OSVETLJENOST Gustina svetlosnog fluksa na određenoj površini (jedinica je luks) Luks (lx) . Ukupan spektar vidljivog zračenja oko prima kao belu svetlost.jedna kandela je jačina svetlosti koja dolazi od tačkastog crnog tela na temperaturi topljenja platine (2045 K) pri pritisku od 101325 kPa i prostornom uglu od 1 steradijana.OBEZBEĐIVANJE PRAVILNE ISHRANE II .KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U ZDRAVSTVENO-REKREATIVNIM CENTRIMA • Pod stručnim nadzorom uz odgovarajući tretman 6. On predstavlja odnos između unutrašnje i spoljne osvetljenosti merene u isto vreme na jednakoj horizontalnoj ravni izražen procentualno.Ako u isto vreme dolazi 3. KOMBINOVANA sa zidova i plafona. 4. INDIREKTNA . SVETLOSNI TOK (Fluks) Energija zračenja koja dolazi od svetlosnog izvora (Svetlosna energija) i izaziva svetlosni osećaj. dve ili tri spirale).

Ovi zhtevi svrstani su u 6 kategorija (veoma mali. i 3. svetlost je po spektru bliža prirodnoj. Ove lampe daju topliju sevetlost ali su neekonomične jer najveći deo energije odlazi na toplotu. Adekvatna osvetljenost 1. ZASLEPLJENOST Smanjenje ili nemogućnost viđenja koje traje i neko vreme nakon ekspozicije. hladnog i dnevnog svetla. Nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve dotičnog radnog mesta. BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI • Svetlost pored toga što omogućava čoveku da vidi predmete. mali. punjene živinim parama. 2. • 3. veoma veliki i izvanredno veliki. čime se utiče na kvalitet osvetljenosti na radnom mestu. II . toplog belog. Žuto-zelena deluje umirujuće 3. što se može popraviti kombinacijom sa svetlošću iz lampi sa metalnim nitima koja treba da čini 10-25% ukupne svetlosti. argon). Prema pritisku gasova i para kojima su napunjeni ovi izvori se dele na: Izvori niskog pritiska (Luminiscentne lampe) npr. Osvetljenost treba da bude ravnomerna u prostoru i nepromenjivog intenziteta tokom vremena. Mana im je što emituju svetlost uskog spektralnog područija. Boje takođe imaju psihološko dejstvo o čemu treba voditi računa pri uređenju radnih prostorija i mašina 1. Narušava psihofizički konfor 2. Ove lampe daju ravnomerniju osvetljenost. NORMATIVI • 1. zidovima ili samim radnim mestima. Povećava produktivnost rada Neadekvatna osvetljenost 1. kripton. Mogu biti postavljene na plafonu. Smanjuje produktivnost i pogoduje povređivanju. • Kod kombinovanog osvetljenja veštačko osvetljenje predstavlja dopunu prirodnom osvetljenju. Relativno novijeg datuma su lampe visokog pritiska punjene Ksenonom koje zbog velikog UV-zračenja moraju biti zaštićene silicijumskim staklom debljine bar 2 mm. Osvetljenost na radnom mestu mora da zadovolji četiri osnovna zahteva. Pomoću njih se na radnim mestima može ostvariti direktna.punjene gasovima (dugotrajnije) koji ne stupaju u reakciju sa metalom (azot. Kvalitet svetla treba da bude što bliži prirodnom osvetljenju. veliki. manje zamaraju oči. • 2. Prolaskom struje kroz gas ili metalne pare dolazi do EM zračenja vidljivog i UV dela spektra. (termičko i OŠTEĆENJE RETINE fotohemijsko). a uz to daju svetlost visokog intenziteta. Izaziva osećaj ugodnosti i raspoloženja 3. SVETLOSNE ARMATURE • Imaju važnu funkciju u raspodeli svetlosne energije. utiče i na stanje viših psiholoških funkcija i fiziološke procese u organizmu. 56 . Dovodi do bržeg zamora vida i njegovog oštećenja 3. Plava deluje deprimirajuće Delovi mašina koji mogu uzrokovati povrede ne bi smeli biti obojeni tamnim i hladnim bojama Kao posledica neadekvate osvetljenosti može doći do: ZABLEŠTAVANJE Smanjenje ili nemogućnost viđenja samo za vreme dok traje vizuelni stimulans. Izvori svetlosti sa električnim pražnjenjem su lampe i cevi u kojima svetlost nastaje kao posledica električnog pražnjenja u gasu ili parama metala. srednji. Izvori visokog pritiska Najekonomičniji. KOMBINOVANA OSVETLJENOST • Podrazumeva istovremeno korišćenje prirodnog i veštačkog osvetljenja. • • • • • 2. Crveno-oranž ubrzava nervno psihičke reakcije 2. UV deo spektra se pretvara u vidljivi deo spektra pomoću flurescentnog praha kojim se oblažu ove lampe. Deluje tonzilirajuće na organizam 2. Prema kvalitetu svetlosti luminiscentne lampe se mogu podeliti na lampe belog. U upotrebi su i halogene lampe punjene jodom koje su ekonomičnije. • • 1. imaju povoljniji psihofiziološki efekat na organizam i ekonomičnije su od lampi sa užarenim metalnim nitima jer se nezagrevaju. indirektna ili difuzna svetlost. pa su pogodni za osvetljavanje velikih površina i radnih mesta gde se traži visok nivo osvetljenosti.SVETLOSNI UREĐAJI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM • • 1.

PROSTOPERIODIČNI ZVUK • Najednostavniji oblik periodične zvučne pojave za koji možemo definisati 1. I . Ovde nema smisla govoriti o pojedinačnim frekventnim komponentama. 1. pa one imaju svoju Periodu.srednja vrednost zvučnih pritisaka u nekom vremenskom intervalu i 2. Pojam zvučnog polja obično se vezuje za vazdušni prostor koji okružuje izvor zvuka i kroz koji se zvučni talas prenosi do čula sluha čoveka.4.Difuzno zvučno polje . • na stalni atmosferski pritisak naziva se zvučnim pritiskom (Po). Nivo zvučnog intenziteta (Li) – dobija se po formuli Li = 10 x log10 I / Io. jedinica je dB. • NEPERIODIČNE ZVUČNE POJAVE (Šumovi) • Odlikuju se slučajnim promenama zvučnog pritiska u toku vremena i te se pojave nikada ne ponavljaju na isti način. ZVUČNI PRITISAK (Po) U svakoj tački zvučnog polja pod dejstvom zvučnog talasa dolazi do promena u pritisku. 2. II .kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata trenutnih zvučnih pritisaka u vremenu. VRSTE ZVUČNIH POJAVA PERIODIČNE ZVUČNE POJAVE Kod kojih se vrednosti trenutnih zvučnih pritisaka posle određenog vremenskog perioda ponavljaju na isti način. Osvetljenost treba da bude takva da nedovodi do zableštenja. IZVOR ZVUKA Mesto na kome čestice pod dejstvom neke sile započnu oscilatorno kretanje. Dijapazon vrednosti Io i Po između praga sluha i praga bola je ogroman pa se umesto njih koriste logaritamske veličine 1. • 4. Prosečna vrednost . Merna jedinica je Decibel A (dBA). izražava se u Vatima (W). Mogu biti I . • 3. • 57 . ZVUČNI TALASI Nastaju prenosom oscilatornog kretanja čestica zvučnog izora na čestice okolne sredine. Nivo glasnosti – Merna jedinica je Fon 3.Transverzalni . Nivo zvučnog pritiska (Lp) – dobija se po formuli Lp = 20 x log10 P / Po jedinica je dB. Frekfencu i Amplitudu. • 5. a vrednost Po i Io koje dovode do osećaja bola naziva se prag bola. INTENZITET ZVUKA (Io) Predstavlja brzinu prenošenja zvučne energije kroz jediničnu površinu koja je upravna na pravac prostiranja zvučnih talasa. tako da i prostor oko izvora zvuka ima određenu E (zvučnu E) koja se izražava u Džulima (J) ZVUČNA SNAGA Ukupna zvučna E koju zvučni izvor stvara u jedinici vremena.SLOŽENOPERIODIČNI ZVUK • Sastavljeni iz većeg broja prostoperiodičnih zvukova (frekfentne konponente.BUKA • Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem čestica čvrstih. već samo o užim ili širim opsezima frekvence iz celokupnog frekventog spektra zvučne pojave. Buka predstavlja svaki zvuk koji kod čoveka izaziva subjektivni osećaj neprijatnosti. • 6. tečnih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastičnosti. koja se superponira 9. Nivo buke – predstavlja korigovani nivo zvučnog pritiska dobijen propuštanjem signala buke kroz tz. harmonici) koji čine njegov frekfentni spektar.ako se zvučni talasi slobodno prostiru u svim pravcima od zvučnog izvora. BRZINA PROSTIRANJA ZVUČNIH TALASA Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u vazduhu 343 m/s) ZVUČNA ENERGIJA Kinetička E oscilatornog kretanja čestica izvora zvuka prenosi se na čestice okolne sredine. • PRAG SLUHA I BOLA • Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja slušni osećaj naziva se prag sluha.ako se zvučni talasi višestruko reflektuju od površina prepreka. Šumovi su najčešći zvuk u životu. Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u nekoj tački zvučnog polja. • 8.ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši se u pravcu prostiranja zvučnih talasa II . Glasnost – Veličina osećaja koja se javalja pod dejstvom zvuka. Merna jedinica je Son.t.Slobodno zvučno polje . ZVUČNO POLJE Deo prostora oko zvučnog izvora kroz koji se prostiru zvučni talasi. Razlikujemo: I . ZVUK . Efektivna vrednost . izražava se u Vatima po m2 (W/m2). • 2. SUBJEKTIVNE VELIČINE ZVUKA 1. 2.Longitudialni. 7. koji se izražava u Paskalima (Pa). subjektivni A filter.ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši upravno na pravac prostiranja z. II .

BUKA TREĆEG STEPENA (90-110 dB) Kod većine ljudi izaziva teške neurovegetativne smetnje i progresivni trajni gubitak sluha u relativno kratkom vremenu. Na ovaj način je raspon između praga sluha i praga bola sveden na samo 130 dB što omogućava prikaz celog čujnog područja čoveka na jednom dijagramu.čiji se nivo menja u opsegu do 5 dB. GODINE STAROSTI Mlađi ljudi su otporniji na dejstvo buke od starijih. Ovu buku obično prate i vibracije. gde je usled refleksije zvuka oštećenje sluha veće. Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje osciluju pri vrlo visokim frekfencijama. Ako buka pređe 130 dB oštećenja su praktično momentalna. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA (Kontinuirana buka) . • BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB) Dobro se podnosi i ne izaziva oštećenje sluha. KARAKTER BUKE Stalnost i isprekidanost buke. SPEKTAR BUKE Visokofrekventna buka brže dovodi do oštećenja od niskofrekfentne. Pokreti membrane ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta 58 . Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine. Samo kod jako osetljivih osoba može da izazove lakšu uznemirenost. Bazilarna membrana kortijevog organa je sastavljena od 2000 niti. BUKA ČETVRTOG STEPENA (110-130 dB) Ovu buku čovek ne može dugo da izdrži jer izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge poremećaje. 4. • 2. TIPOVI BUKE PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA 1. 4.Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka. Višegodišnje izlaganje ovoj buci izaziva trajno oštećenje sluha lakog stepena na visoke tonove. BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB) Pri kojoj se već uočavaju i neurovegetativne smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na celom telu. medija i timpani. ISPREKIDANA BUKA – buka koja traje više od 1 sec sa više prekida u toku trajanja. • PREMA NIVOIMA INTENZITETA 1. elastične i nejednake dužine pa zato mogu da osciluju u različitim frekfencijama. • unutrašnjeg uha. DUŽINA EKSPOZICIJE Povećanjem dužine ekspozicije povećava se i stepen oštećenja. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do odgovarajućeg centra u CNS-u. vremenska promenjivost i usmerenost buke su faktori koji utiču na veličinu i progresiju oštećenja sluha. • INTENZITET BUKE Buka većeg intenziteta dovodi do bržeg oštećenja sluha. ČINIOCI KOJI UTIČU NA NASTANAK AKUSTIČKE TRAUME 1. • 4. • 6. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli. Izmeđi skale vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli. koje su zategnute. 3. odnosno zvučnog pritiska na pragu sluha. • BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE MEHANIZAM REGISTROVANJA ZVUKA • Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato počinje da osciluje. Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka. BUKA PROMENJIVOG NIVOA– ako se nivo menja u opsegu većem od 5 dB. • 3. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne ćelje. IMPULSNA BUKA – jedan ili više odvojenih akustičkih inpulsa koji traju kraće od 1 sec. • 7. a Io i Po izmerene vrednosti. glavobolju. • 2. 2. a odatle do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu. razdražljivost i nemiran san. • 5. USLOVI RADA Rad na otvorenom prostoru je manje rizičan u odnosu na rad u zatvorenoj prostoriji. dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri niskim frekfencijama. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih brže dolazi do nastanka i progresije oštećenja sluha. a između skale medije i timpani nalazi se Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ. • • 3.

proširuje i zahvata slušno područije od 1000-8000 Hz sa oštećenjem sluha do 60 dB i više. 13. pri eksplozijama). Ovako započeti proces na čulnim ćelijama Kortijevog organa je progradijentan.Rudnicima . UPOTREBA OTOTOKSIČNIH LEKOVA I SREDSTAVA PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I VIRUSNE INFEKCIJE STANJE VASKULARNOG SISTEMA I VASKULARIZACIJA UNUTRAŠNJEG UVA STANJE NEUROVEGETATIVNOG SISTEMA UZIMANJE ALKOHOLA.Železarama . Radnik čuje govor ali ga nerazume. Ova faza traje nekoliko meseci ili godina. Radnik dobro čuje glasan govor.Tekstilna industrija . 59 . Usled dejstva buke na vegetativni nervni sistem (Povećanje tonusa simpatikusa). 3. Lezija je u delu slušnog organa za visoke frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz). PRISUSTVO DRUGIH ŠTETNOSTI Potvrđeno je sinergično dejstvo vibracije i buke i njihov kumulativni efekat. Slušni zubac se produbljuje.Kamenolomima • • 4. nastaju spazmi završetka auditatibne arterije. DUVANA I KOFEINA • • AKUTNE AKUSTIČKE TRAUME • Nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta (npr. ali slabije čuje šapat. KLINIČKA SLIKA 1.Metaloprerađivačkoj industriji . tokom dužeg perioda ekspozicije kao što je industriska buka. KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE GLUVOĆE 1. PERIOD LATENCIJE U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje jer je došlo do adaptacije čula sluha na povećanu buku. ima neprekidno zujanje u ušima i veće psihičke smetnje. PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUŠNOG DEFEKTA Karakteriše se privremenom hipoakuzijom za visoke tonove.Građevinarstvo . 2. Obostrana. HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA AUDITIVNE ARTERIJE • Tok ovog oštećenja je progradijentan. Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz slušni skotum u opsegu 3500-5000 Hz i oštećenjem sluha od 30-40 dB. On ne čuje tihi govor i šapat. Stalnim izlaganjem zvučnim oscilacijama. 12.8. Ovaj patološki proces zahvata i nervne završetke i sama vlakna slušnog nerva. koja snabdeva receptorne ćelije Kortijevog organa krvlju. Čulne ćelije Kortijevog organa kao visoko diferentovane ćelije su jako osetljive na hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi do njihovog nepovratnog propadanja. • 9. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE Oštećenje sluha se širi prema visokim i niskim tonovima. HRONIČNE AKUSTIČKE TRAUME (PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST) ETIOLOGIJA • Javlja se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena.Avijaciji i brodogradnji . Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i gluvoće. • PATOGENEZA • Dominantan mehanizam nastanka oštećenja kod hronične akustičke traume je: 1. 11. Povećana ekspozicija postoji u: . 2. PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI ILI GLUVOĆE Dolazi do definitivnog oštećenja sluha. pa vremenom dolazi do gluvoće. • • 2. Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je prvi na udaru zvučnih talasa on prvi strada pa se prvo javlja oštećenje sluha na 4000 Hz. koja može za kratko vreme da izazove ozbiljne patološke promene. ireparabilan i neizlečiv degenerativni proces. tako da skotom zahvata područije od 2000-8000 Hz sa oštećenjem sluha od 50 dB.Industriji oružja . simetrična. a patološki mehanizmi se odigravaju u unutrašnjem uhu. ženski i dečiji glas koji sadrži visoke tonove. Može se javiti PROVALA BUBNE OPNE KIDANJE VEZA IZMEĐU SLUŠNIH KOŠĆICA OŠTEĆENJA SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA • 1. • • • 3. ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA 2. 10. povećava se broj oštećenih neurosenzornih ćelija dgovornih za prijem i prenošenje zvučnih utisaka. perciptivnog tipa. da bi se posle nekoliko stati odmora sluh vratio na normalnu vrednost.

PILOROSPAZAM POREMEĆAJ LUČENJA ŽELUDAČNE KISELINE ČEŠĆA POJAVA ČIRA NA 12TOPALAČNOM CREVU 60 . 8. 3.Značajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i cigareta. 6. 4. DEJSTVO NA NERVNI SISTEM 1. RAĐANJE NOVOROĐENČADI SA MANJOM TELESNOM TEŽINOM ČEŠĆI SPONTANI POBAČAJI – naročito ako je buka udružena sa vibracijama DISMENOREIČNE TEGODE DEJSTVO NA GIT 1. 5. Posredstvom retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a. 2. KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG PROTOKA Objašnjava se pojačanom β-adrenergičkom aktivnošću simpatikusa i istezanja zidova desnih pretkomora POVEĆANJE RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE I KORONARNE BOLESTI Zbog povečanja holesterola.Radna anamneza . 2. 2. • izazvane stimulacijom β receptore u masnom tkivu (pojačana lipoliza). . 6. KLINIČKA SLIKA • Oslabljen sluh i tegobe koje potiču od ekstraauditivnih efekata buke. Po prestanku izloženosti slušni defekt se zadržava i ne širi više. 2. a u završnoj glasan govor.Podatak o radu na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci. 4. ISHEMIJA MIOKARDA VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA Javlja se spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija (prsti. 2. ANAMNEZA . 5. gliko i mineralokortikoida DEJSTVO NA REPRODUKTIVNI SISTEM 1.Lična anamneza . • POVEĆANJE KRVNOG PRITISKA Objašnjava se povećanje tronusa simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta krvnog pritiska POVEĆANJE SRČANE FREKVENCE. 2. Profesionalna nagluvost se povećava pod stalnim uticajem buke (Progradijentno oboljenje). adrenalina i noradrenalina) POVEĆANO LUČENJE TIROKSINA POJAVA INTOLERANCIJE NA GLUKOZU DEJSTVO NA KVS 1. SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA SUŽENJE VIDNOG POLJA DILATACIJA ZENICA SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIĐENJA U MRAKU SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI POJAVA RELJEFNOG VIĐENJA EKSTRA . Ovim se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na organizam. 5. . Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih frekvenci. 3. ANKSIOZNOST I OSEĆAJ NESIGURNOSTI NARUŠAVANJE PSIHOMOTORNE RAVNOTEŽE (Dovodi do povećanja broja grešaka pri radu) OŠTEĆENJE MENTALNIH FUNKCIJA SMANJENJE PRECIZNOSTI I KOORDINACIJE POKRETA VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEŽE DIJAGNOZA 1.Socijalna anamneza . 7. POREMEĆAJ BIOELEKTRIČNIH POTENCIJALA MOŽDANIH ĆELIJA (EEG-promene) RAZDRAŽLJIVOST. • 2. POVEĆANO LUČENJE HORMONA NADBUBREGA (kortizola. Profesionalna gluvoća je neizlečiva i Slušni aparati ne pomažu. DEJSTVO NA ČULO VIDA • 1. 4. kao što su centar za vid. DEJSTVO NA ENDOKRINI SISTEM 1. 3. trigliceridai i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. U početnoj fazi bolesti ispitanik ne čuje šapatni govor.AUDITIVNI EFEKTI BUKE • Zvučni impulsi nastali i unutršnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u. NEVOLJNOST. 3. a kasnije i u nižim frekvencijama. centar pojedinih pokreta. 3. 6. 4. ušne školjke). 3. • 3. Usled razdraženja talamusa i retikularne formacije kao i zbog spazma ogranka arterije centralis retine. 5.Kriva koštane sprovodljivosti prati krivu vazdušne sprovodljivosti.Obratiti pažnju na ranija oboljenja čula sluha i uzimanje ototoksičnih lekova. centar za KVS i cetri za unutrašnje organe i sisteme itd.

Primena akustički zaklona . Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju. Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku. Postavljanje zvučnih izvora u najniži deo zgrade . ZAŠTITA NA PUTANJI ZVUKA I .PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE 1.Takve osobe nisu sposobni da rade u bučnoj sredini Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustrvu i godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. osovina. 5.SMANJENJE POBUDNIH SILA 1. 6. 3.KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU 1.Zvuk se najčešće reflektuje od fasada višespratnica 4. Karakterističan audigram (bilateralno. čulo sluha se smatra očuvanim u momentu zapošljavanja). Izbegavanje štetne refleksije . 61 . 4. 3. simetrično oštećenje.PROMENA REŽIMA RADA • Podrazumeva konstrukcione izmene tj. kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fovleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta) . uzimanje ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. III .Prirodni (brda. 2. POVEĆANJE LEUKOCITA POVEĆANJE LIMFOCITA POVEĆANJE NEUTROFILA POVEĆANJE TRANSAMINAZA POVEĆANJE FOSFATAZA POVEĆANJE HOLESTEROLA. 5. pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate. Promena frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove mase. Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave. 3. zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd. 2. Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci. karakterističan skotom na 4000 Hz. Primena zvučne izolacije pri konstrukciji prozora i vrata II . ili veštački (građeni sa tom namenom) 3. 2. parkovi).KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTOTU 1. potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa. Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se 2. Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje konpenzuje. Projektovanje prostorija u kojima ne sme biti buke na tihoj strani zgrade ili u centralnom delu zgrade 5.supstituciju tehnološkog procesa npr. ZAŠTITA OD BUKE ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA I . Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne elemente. 3. II . 6. (U nedostatku nultog audiograma. nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa. KRITERIJUMI DA SE OŠTEĆENJE ČULA SLUHA PRIZNA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. Postavljanje izvora buke što dalje od mesta prijema zvuka 2. prenosa i sl Ugradnja rezonatornih sistema OCENA RADNE SPSOBNOSTI 1. šume. perceptivno oštećenje). Grupisanje i odvajanje bučnih od tihih prostorija unutar jednog objekta. 4. 4. TGL I LDL 4. Izbor građevinskih elemenata za zidove i međuspratne konstrukcije. Sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta. 2. 3. Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj skali. 4.PROMENE U KRVNOJ SLICI 1. 2.čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk. Smanjenje sile udara i sile trenja Balansiranje pokretnih masa Centriranje i podmazivanje ležišta. Zamena klipnih motora turbinskim motorima.

Za zaštitu od buke koriste se: glave. 2. Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju 3. Zatvaranje zvučnih izvora u komore čija je konstrukcija odvojena od konstrukcije zgrade.RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA • Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od buke. Oštećenja labirinta 4.Predstavlja kontraindikaciju za rad u uslovima buke. a da istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija. Primenjuju se u kombinaciji sa štitnicima i antifonima. a elastični polukružni nisač od jedne ili dve elastične trake savijene prema obliku lobanje i povezane tako da se mogu podešavati prema veličini MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . Bolji čep se dobija kada se vata pomeša sa voskom ili nekim drugim plastičnim materijalom. Okluziona . Školjka potpuno obuhvata ušne školjke.ČEPOVI (ANTIFONI) 1. 6. III . Sastoje se od dve školjke i elastičnog polukružnog nosača. Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha 2. a jastučići omogućuju prijanjanje školjke uz glavu i ne smeju smetati nošenju naušnica. Opturaciona . II .PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. bolje prijanja. svraba.5. ne iritira kožu.koja naležu na predeo glave oko uva. IV . Fabrički čepovi • Prave se od materijala koji loše prenose zvuk. koji nisu lako zapaljivi. Nedostatak im je što posle određenog vremena ne prijanjaju uz slušni kanal pa se moraju promeniti. Otoskleroza 5. alergiskih i iritativnih reakcija. Čepovi od staklene vune • Staklena vuna prečnika oko 1 mikrometar je pogodnija za izradu čepova jer se lakše oblikuje. Čepovi služe i za zaštitu od UZtalasa. bola. da što manje smetaju radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti. ZAŠTITA NA MESTU PRIJEMA ZVUKA (LSZ) • Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB. Čepovi od vate • Za zaštitu sluha često se koristi obična vata od koje se formira čep za slušni kanal. Dele se na 1. Čepovi od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB. Povećanje apsorpcije. II . Školjka se sastoji od tela školjke i jastučića. Naušnice smanjuju nivo buke za najmanje 25 dB. 2. zašta obično nepostoje higijenski uslovi. • Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci visokog intenziteta su 1.ZAŠTITNA ODELA • Koriste se kada je potrebno zaštititi sve organe ljudskog tela od intenzivnog zvuka. U poslednje vreme se proizvode čepovi sa nekoliko tankih pregrada koje formiraju više zatvorenih prostora koji prigušuju zvuk. ne nadražuju ušni kanal. Čep od vate smanuje buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB na visokim ν.ZAŠTITNE KACIGE • Pokrivaju u vidu šlema najveći deo glave i vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB. • Dobrim čepovima zvuk se može prigušiti i za preko 30 dB.predviđena za spoljni ušni kanal. lako se održavaju (peru i dezinfikuju). Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva 6. predlaže se promena radnog mesta • Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) Obavezna je promena radnog mesta • Gubitak sluha trećeg stepena (preko 60 dB) .PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga zanimanja. Šlemovi sa naušnicama koriste se za zaštitu od buke čiji nivo ne prelazi 110 dB. Bolje prijanjaju uz ušni kanal jer su fiksirani pomoću elastičnih držača. ne puštaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi tela. sa eksponiranim radnim stažom ispod 5 godina. Mogu se koristiti više puta. nego imati jednu dužu pauzu u toku radnog dana. a ako se radi o ljudima mlađim od 35 god. Proizvode se u više veličina. Prethodni pregledi • Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci treba ispitati njihovu eventualnu individualnu preosetljivost na buku zašta postoje brojni Testovi zamora sluha kojima se prati privremeno spuštanje praga sluha i vreme 62 . Postojeća nagluvost • Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) Savetuje se medicinski nadzor. Oni smanjuju i koštanu provodljivost. I .NAUŠNICE (ŠTITNICI) • Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa ušnom školjkom. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . 3.

4. bure i drugih nepogoda. Nivo pritiska ultrazvuka . kao i sa mogućnošću oporavka privremenog gubitka sluha. 2. 6. 4. a za buku od oko 4000 Hz gornja granica je 80 dB. Za određivanje daljine kod fotokamera U aparatima za rasterivanje glodara. Impulsni • 1.izražava se u W/m2. neki insekti) proizvode UZ. • III . Kotrola sluha kod radnika izloženih buci treba da se vrši u intervalima ne dužim od 6 meseci. Ako postoji potreba sporazumevanja govorom na udaljenosti od 4 m dopušteni nivo je 50 dB(A). • potrebno za oporavak sluha (normalno se oporavak završi unutar dva sata od izlaganja buci). dok frekfencija ostaje ista. ali ne se ne prostire kroz vakum. U većini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo buke za osmočasovno radno vreme je do 90 dB(A) Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100 dB. Brzina prostiranja UZ talasa zavisi od karakteristika sredine kroz koju prolazi. Za sečenje. ptica. • granice čujnosti ljudskog uva (iznad 16000 ili 20000 Hz). bušenje i obradu metala. Audiogram je obavezan kako bi se tokom periodičnih pregleda poređenjem audiograma odredio stepen napredovanja oštećenja sluha. Vanredni pregledi Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog intenziteta ili nakon oboljenja slušnog aparata koji mogu doprineti gubitku sluha. medicini. Periodični pregledi Imaju za cilj praćenje stanja sluha. BITNE VELIČINE Ukupna snaga UZ izvora . rasipanja. nekima on služi za orijentaciju.izražava se u dB. Kroz živo tkivo prostiranje UZ-talasa je neujednačeno zbog nejednake gustine i različitih karakteristika sredine. Pri prolazu kroz materijalnu sredinu dolazi do slabljenja UZ talasa zbog apsorpcije. insekata. Ako je buka iznad 90 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 4 sata. VRSTE UZ TALASA 1.ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA • Usmerena je na značaj i neophodnost nošenja ličnih zaštitinih sredstava i njihovu redovnu i pravilnu upotrebu. 2. • VEŠTAČKI Neka svojstva UZ kao što su zagrevajuće. • Na ovakvim radnim mestima ukoliko se tehničkim i ličnim zaštitnim sredstvima nivo buke ne može smanjiti ispod 85 dB uvodi se i Skraćenje vremena ekspozicije. U gasovima i tečnostima širi se u vidu longitudialnih talasa. refleksije i drugih fenomena. a za buku intenziteta 115 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 7 min. tečne i gasovite). Kontinuirani 2. 1. Radnika treba upoznati sa dodatnim štetnim dejstvom buke van radnog mesta. industriji kao i u svakodnevnom životu: Za otkrivanje podvodnih objekata. Pri promeni brzine prostiranja menja se talasna dužina UZ-talasa. a kod radnika koji su tek počeli da rade i svakodnevno. mehaničko. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • • • • • • Pavilnikom su određeni normativi za zaštitu od buke. Nivo intenziteta ultrazvuka .izražava se u W. UZ se u vidu mehaničkih talasa prenosi kroz sve elastične sredine (čvrste. Mnoge životinje (slepi miševi. Intenzitet ultrazvuka . 3. IV . osobina da se odbija i vraća ka izvoru (Doplerov efekt) našla su svoju primenu u tehnici. Za čišćenje metalnih delova potopljenih u UZ kadu. ispitivanje podvodnih reljefa.• 2. merenje dubine i praćenje riba. zavarivanje. • 3. u alarmnim sistemima protiv provala. dok se u čvrstim telima može širiti i u vidu transvrezalnih talasa. delfini. otvaranje daljinski vrata. kavitaciono.UTVRĐIVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • Rada mesta na kojima buka prelazi nivo od 85 dB(A) su radna mesta sa posebnim uslovima rada. 3. 5.izražava se u dB. metode i uslovi merenja i analize buke Za zaštitu sluha od oštećenja bukom određena je granica od 86 dB(A). oluje. U daljinskim upravljačima za TV. UZ se kroz čvrstu i tečnu sredinu relativno dobro prenosi dok ga vazduh brzo apsorbuje. Isprekidani 3. ULTRAZVUK • Ultrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini frekfencija iznad gornje 63 . kitovi. IZVORI ULTARAZVUKA • • PRIRODNI U prirodi ultrazvučni talasi stvaraju se u toku grmljavine. pasa i dr.

• Sa povećanjem frekfencije UZ talasa dolazi do povećanja njihove apsorpcije u tkivu. 2. PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI Prethodni i periodični pregledi . zujanja i bola u ušima 2. • • ZAŠTITA OD ULTRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. za skidanje zubnih naslaga. U slučaju direktnog kontakta čoveka sa čvrstim telom ili tečnošću kroz koji se širi UZ on prodire u telo sa veoma malo gubitka.Oblaganje čvrstih predmeta kroz koje se prenosi UZ i sa kojima radnik dolazi u kontakt materijalom koji apsorbuje ultazvučne talase. u hirurgiji (UZ nož i kauter). a velikog intenziteta. dugotrajnom i ponavljanom izlaganju UZ niskih frekvencija. 4. KVSoboljenja.7. koja se javljaju pri direktnom. IZBOR UREĐAJA SA NAJMANJIM INTENZITETOM UZ 3.1% upadne energije zračenja. • Biološko dejstvo ultrazvuka može biti: 1. Umor i poremećaj sna 4. OSEĆAJ PARASTEZIJE ILI SVRABA Pri kratkotrajnoj izloženosti malim intenzitetima UZ MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Muka i povraćanje 5.Pri vazdušnom prenošenju ultrazvuka. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. U zavisnosti od enregije talasa ovo kretanje može da dovede do deformacija i promena u strukturi tkiva. • • 64 . • U medicini u Dg i Th svrhe. GUMENE RUKAVICE SA PAMUČNOM POSTAVOM . Bol u slepoočnicama i glavobolja 3. Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu 6. da bi na prelazu između mekih tkiva i kostiju ponovo došlo do odbijanja najevćeg dela UZ talasa (sredine različite gustine) i malog prodiranja u kosti. Osećaj neprijatnosti. MEHANIČKO • UZ-talasi izazivaju mehaničko kretanje čestica u tkivima kroz koje prolaze. KVS.Kod postojanja direktnog kontakta.Ukoliko se UZ prenosi kroz tečnost (UZkade) ne treba uranjati ruke u kadu sa tešnošću . Prolazno oštećenje sluha Navedene smetnje objašnjavaju se dejstvom UZ na nervni sistem.sa elementima kao pri ekspoziciji buci. Ultrazvučni aparati koji se koriste u ove svhe su veštački izvori ultrazvučnih talasa. • 2. 2. KACIGE I ANTIFONI. 3. TERMIČKO • Prolazeći kroz biološku sredinu UZ-talasi se apsorbuju i slabe transformišući se u toplotu. AUTOMATSKA I DALJINSKA KONTROLA U cilju eliminisanja direktnog kontakta sa izvorom UZ . • ZAGREVANJE TELA Javlja se pri izlaganju UZ preko 140 dB ANGIO-DISTONIČNI SINDROM I POLINEURITIS RUKU Oštećenja perifernih nerava i vaskularnih struktura prstiju šaka i podlaktice. BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA Ultrazvučni talasi koji dopiru do čoveka šireći se kroz vazduh najvećim delom se reflektuju od površine tela tako da u organizam čoveka ulazi svega 0. KLINIČKE MANIFESTAIJE DEJSTVA ULTRAZVUKA 1. 2. POSTAVLJANJE EKRANA OD METALNIH PLOČA OBLOŽENIH GUMOM • • Smatra se da UZ intenziteta ispod 110 dB ne može da izazove značajnije neželjen zdravstvene efekte. kao i kratkotrajno izlaganje UZ iz vazduha intenziteta do 120 dB. IZOLACIJA UZ UREĐAJA U POSEBNE PROSTORIJE 4. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa ultrazvukom su: oštećenja nerava . 3. KAVITACIONO • UZ talasi velikog intenziteta koji se prenose u telo direktnim kontaktom usled svog mehaničkog dejstva mogu dovesti do stvaranja malih šupljina u biološkoj sredini (kavitacija) zbog naglog zgušnjavanja i razređivanja čestica sredine. punoće. Manifestuje se 1. oštećenja sluha. Mnogi autori osporavaju postojanje ove bolesti kao posebnog entiteta. • 5. • HLADNOĆA I UTRNULOST PRSTIJU Po prestanku ekspozicije ULTRAZVUČNA BOLEST Podrazumeva niz promena koje se javljaju kod ljudi dugotrajno izloženih dejstvu UZ iz vazduha nižih frekfencija (preko 100 dB) i buci većeg intenziteta. 2. čulo sluha i vestibularne funkcije.

2. pritisak i bolovi u ušima Izaziva IZ frekfenca 5-10 Hz. • • SIMPTOMI OD STRANE ČULA SLUHA 1. vodu i po zemljinoj površini. 6. 2. Pri planiranju zaštite važno je izvršiti merenja infrazvuka i frekfentnog područija. • • VIBRACIJE • Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela (dela tela) pri čemu se telo (deo tela) naizmenično kreće u dva suprotna smera u odnosu na svoj ravnotežni položaj. nivo intenziteta. Prirodu IZ karakterišu pomeraj. • • • • • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Za zaštitu od infrazvuka primenjuju se ista lićna zaštitna sredstva kao i za buku. nivo pritiska ZAŠTITA OD INFRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. srednje frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz potresi). Prema frekvenciji vibracije mogu biti: visokofrekventne. Prolaznim ispadima u pragu čujnosti . kroz vazduh. kompresora. Pretpostavlja se da se radi o mehaničkom dejstvu IZ-talasa na čulo sluha i mehanoreceptore u koži. 10.Po prestanku ekspozicije može. Izbor postrojenja koje ne stvara infrazvuk Izolacija mašina ili uređaja u posebne prostorije Apsorpcija infrazvuka • IZVORI EKSPOZICIJE Infrazvučni talasi nastaju pri mehaničkom i turbulentnom kretanju gasova i tečnosti. Za čoveku najveću opasnost predstavlja područje infrazvuka od 8 Hz jer se poklapa sa alfa ritmom bioelektričnih struja u mozgu. BIOLOŠKO DEJSTVO • Infrazvuk može da prodire u organizam čoveka preko vazduha ili putem direktnog kontakta sa čvstim površinama i tečnostima. Granične vrednosti mogu da budu i više ako je dnevna ekspozicija kraća. Širi se u vidu talasa koji mogu da se prostiru na veoma velika odstojanja. 65 . pri kretanju lavina. 1. Javlja se: 1. Zavisno od oblika putanje po kojoj se vrši vibraciono kretanje može biti pravolinisko ili ugaono.4. 2. agregata. ubrzanje. U industriji kod mašina velike snage pri malom broju obrtaja. Pri kretanju transportnih sredstava. Kod ventilatora. U toku kretanja i udara morskih talasa. OSTALI SIMPTOMI 1. Osećaj punoće. 4. zvučni pritisak. 9. 3. 2. 7. a preko perifernih nerava na CNS i neurovegetativni sistem. dovoljno velikog intenziteta.8 i 16 Hz iznosi 105 dB. 3. ZAKONO-ADMINISTRATIVNE MERE • Dozvoljeni nivo zvučnog pritiska IZ u oktavnim pojasevima sa centralnim frekfencijama od 2. a ukupni nivo je ograničen na 110 dB. pri zemljotresima itd.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Granična vrednosti izražene u nivou zvučnog pritiska obuhvataju područje od 75-110 dB za kontinuiranu ekspoziciju tokom osmočasovnog radnog vremena. Smatra se da je prirodni IZ značajan za bioritam čoveka. 12. hodova ili udara. Zamor Malaksalost Pospanost Kašalj Glavobolja Snižen apetit Muka i bol u želudcu Poremećaj ravnoteže Pritisak u grudima i abdomenu Umor i nedostatak koncentracije Osećaj suvoće i grebanja u ždrelu Uznemirenost i razdražljivost ili tromost i apatija INFRAZVUK • Infrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini ispod donje granice osetljivosti ljudskog uva (ispod 16 ili 20 Hz). 11. brzina. Patogenetski mehanizami dejstva IZ na čoveka još uvek nisu dovoljno proučeni. a radnici snabdeveni ličnim zaštitnim sredstvima. 5. 3. FREKFENCIJA VIBRACIJA • Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i izražava se u Hz. 8. 4. Zaštitne kacige su neophodne ako se radi o ekspoziciji infrazvuka od oko 8Hz zbog dejstva na mozak Potrebna je i zaštita grudnog koša i abdominalnih organa koji su takođe osetljivi na ovu energiju.

srednja brzina i efektivna brzina. UBRZANJE VIBRACIJA • Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici vremena. konbajneri. Pravci delovanja opštih vibracija određeni su prema trima anatomskim osama čoveka (X. • IZVORI EKSPOZICIJE Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne primenjuje neki od vibrirajućih alata 1. 1.uzima apsolutne vrednosti trenutnih pomeraja (ne može imati vrednost 0). . kada sedi.. . Vracijama su izloženi radnici koji rade sa pomenutim alatima. a ostali su viši harmonici NEPERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se promene karakterističnih parametara (pomeraj. • BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA 66 . Zato kod njihovog ispitivanja nema smisla govoriti o pojedinačnim frekfentnim konponentama već o užim ili širim intervalima frekfencija. pneumatske prese Električua energiju .Srednji pomeraj .Oscilatorno kretanje je sastavljeno od većeg broja prostoperiodičnih vibracija. • I za brzinu se definišu trenutna brzina. LOKALNE VIBRACIJE Deluju na pojedine delove čovečijeg tela npr. izražava se u metrima i neprekidno se menja pa se radi merenja definišu neke stalne veličine pomeraja kao što su: . kao i profesionalni vozači. Rudarstvo 3. brzina. maksimalna brzina.Složenoperiodične . ubrzanje) u toku vremena dešavaju slučajno. Periodične vibracije mogu biti: . koji se mogu izdvojiti iz ukupnog frekfentnog spektra (spektralna tj.Apsolutni srednji pomeraj . leži ili stoji na nekoj vibrirajućoj potpornoj površini. • PERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se oscilatorno kretanje tela posle određenog vremenskog intervala ponavlja na isti način.Prostoperiodične – Oscilatorno kretanje se vrši samo sa jednom učestalošću . nema ponavljanja. Svaka oktava je određena graničnim frekvencama. Drvna industrija 5.rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne u određenom trenutku . BRZINA VIBRACIJA • Rastojanje koje vibrirajuće telo pređe za jedinicu vremena. Putogradnja 9. kompresori i dr. kondukteri. Kamenolomi 7. • OPŠTE VIBRACIJE Javljaju se kada se čovek nalazi u vibrirajućem medijumu i deluju na celo telo npr. Najkraći vremski interval u kome se vibraciono kretanje ponovi je perioda. stim što se ovde mora izračunati i statistička srednja vrednost.Trenutni pomeraj . Y i Z) koje se seču u predelu srca. Frekventni intervali u kojima se vrše merenja zovu se oktave koje se mogu podeliti na terce. 3. Kao pogonsko sredstvo koriste Komprimovani vazduh Pneumatski čekić i pištolji. POMERAJ VIBRACIJA • Rastojanje tela od njegovog ravnotežnog položaja. 2. lokalne ručne vibracije. maksimalno ubrzanje i efektivno ubrzanje. Tekstilna industrija 6. Harmonik sa najnižom frekfencom je osnovni harmonik. Građevinarstvo 8. 2. • 2. Tunelogradnja itd Vibrirajući alati mogu biti stabilni i mobilni. • • 1. u suprotnom imamo nestacionarne slučajne vibracije koje su najteže za ispitivanje. odnosno većeg broj frekfentnih konponenti ili harmonika.posebna vrsta srednje vrednosti 3. ali je uobičajeno da se za njenu identifikaciju upotrebljava tz. Metalurgija 4. frekventna analiza). a broj perioda u jedinici vremena je frekfenca periodične oscilacije. središnja frekvenca (oktavna analiza).• Ljudsko telo percipira i apsorbuje vibracije od 11000 Hz. sa udarno-odbojnim ili rotacionim dejstvom. radnici na građevinskim mašinama i sl.najveće rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne tokom vibriranja . gde je pravac delovanja određen pravouglim koordinatnim sistemom koga čine tri ose (Xh.Maksimalni pomeraj .motorne testere.Razne bušilice i brusilice Tečno gorivo . Yh i Zh) koje se seku u predelu treće metakarpalne kosti šake. izražava se u m/s. I kod slučajnih vibracija osnovna veličina koja se meri je efektivna vrednost izabranog parametra. • VRSTE VIBRACIJA 1. traktoristi.srednja vrednost trenutnih pomeraja u nekom vremenskom intervalu. Šumarstvo 2. izražava se u m/s2. 2. 4. Ukoliko su statističke srednje vrednosti određene u različitim vremenskim intervalima približno iste slučajne vibracije se nazivaju stacionarnim. sa različitim frekfencijama. • I za ubrazanje se definišu: trenutno ubrzanje.Efektivni pomeraj .

TONUSA I REFLEKSA MIŠIĆA PROMENA MIŠIĆNE SNAGE KLINIČKA SLIKA 67 . I . i velike amplitude imaju malu brzinu ali se slabo apsorbuju pa im je domet veliki. Polineuritis perifernih nerava . dok vibracije male frekvence. MIŠIĆNI POREMEĆAJI 1. Vibracije visoke frekvence i male amplitude imaju veliku brzinu ali se brzo apsorbuju pa im je domet mali. Prisustvo aneurizmi 3. ASTENIČNA I NEURASTENIČNA STANJA . mišićima. Degenerativne promene u kičmenoj moždini . trofičkim i vaskularnim poremećajima. tetivama i aponeurozama ali je moguća i generalizacija vaskularnih poremećaja. 2. Strukturne promene koje se mogu videti na krvnim sudovima 1.Usled oštećenja perifernih nerava sa senzitivnim i motornim ispadima u vidu polineurotičnog sindroma praćenog raznovrsnim senzitivnim. Svako tkivo može biti dobar provodnik vibracija pa se tako potresi recimo mogu preneti sa ruku sve do kičmenog stuba i trbuha. Fibrotične promene u zidu krvnog suda 4.sa propadanjem nervnih ćelija i reakcijom glije. Na visokofrekfentne vibracije su posebno osetljive neuro-vaskularne strukture u organizmu. dok su na niskofrekfentne vibracije (potrese) posebno osetljive koštano-zglobne i mišićno-aponeurozno-tendinozne strukture posebno kod duže kontinuirane ekspozicije potresima.• • • • • • • Oštećenja koja izazivaju vibracije najizrazitija su na samom mestu njihovog delovanja. sa smanjenjem broja nervnih vlakana i perineuralnom fibrozom. 2.Metabolizma i dr. 3. Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni delovi ekstremiteta i predeo trbuha. Hiperemija sudova i edem pojedinih neurona u velikom mozgu. Smatra se da morfološke i funkcionalne promene koje se javljaju nastaju kao posledica 1. 2. redukovani sa povećanom propustljivošću Funkcionalni poremećaji krvnih sudova kompromituju cirkulaciju što ima za posledicu trofičke promene u koži.sa subokluzijom i okluzijom 2. • • VIBRACIONA BOLEST PATOGENEZA • • Patogeneza vibracione bolesti nije do kraja razjašnjena i zavisi od brojnih faktora. Ovi poremećaji prolaze kroz više stadijuma: Vazomotorna faza – početna faza koju karakterišu funkcionalni prolazni spazmi Vazospastična faza – javlja se naizmenično spastičo i atonično stanje kapilara Vazoparalitična faza . β-2).Kože .Kapilari su atonični.Endokrinog sistema . Najefikasniji prigušivači vibracija u organizmu su zglobne i vazdušne šupljine.U odmaklim stadijumima.Kostiju. 2.Senzibiliteta . kada odgovor α-1 receptora slabi uz istovremenu blokadu β-2 receptora.Želuca . 2. Hipertrofija mišićnog sloja zida krvnih sudova .Nevnog sistema . SMANJENJE RAZDRAŽLJIVOSTI. ANGIOSPASTIČNE PROMENE .Čula sluha. VASKULARNI POREMEĆAJI • 1.DIREKTNOG MEHANIČKO DEJSTVAO VIBRACIJA • Koje izaziva odgovarajuće traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja II . Moguća je i pojava rezonancije vibracija u organizmu tako da i vibracije malih amplituda mogu dovesti do opsežnih poremećaja u unutrašnjim organima. Nastanak vaskularnih poremećaja objašnjava se dejstvom vibracija na lokalne adrenoreceptore (α-1. Zglobova i Mišića .Krvnih sudova i srca . deformisani.Slika demijelinizirajuće neuropatije.Usled poremećaja u CNS-u • Strukturne promene koje se mogu videti u nervnom sistmu 1. Hijelinizacija u arterijama • 1.vida i ravnoteže .INDIREKTNOG RAZDRAŽUJUĆE DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE • Razdražujuće dejstvo vibracija na nerve i nervne zavretke preko složenim reflektornim mehanizama utiče na različite delove nervnog sistema kao posledica čega mogu nastati razni poremećaji na nivou: .U početku usled nadražaj α-1 receptora koji dovodi do vazokonstrikcije ANGIODISTROFIČNE PROMENE . 3. NEUROLOŠKI POREMEĆAJI MONO I POLI NEUROPATIJE .

VIDA I RAVNOTEŽE • POREMEĆAJ SLUHA Kod rada sa vibrirajućim alatima. GANGRENOZNA STANJA . u krvnim sudovima kostiju javlja se refleksna vazodilatacija sa usporavanjem cirkulacije i padom pH. 4. što dovodi do još bržeg i težeg oblika profesionalne gluvoće. RAYNAUDOV SINDROM • Oboljenje u čijoj se osnovi se nalaze morfološki i funkcionalni poremećaji u malim krvnim sudovima i perifernim nervima ruku nastalih dejstvom vibracija. POREMEĆAJ FUNKCIJE ČULA SLUHA. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA BOL U početku se javlja samo na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. 1.. SEKRETORNI POREMEĆAJI 1. odnosno na celo stopalo ili podkolenicu. Bolovima u miru i pri pokretima. 68 . u zavisnosti od pravca širenja vibracija. degeneracije. Oslabljenom grubom motornom snagom 3.U najtežim slučajevima. OSTEOMI. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA VIBRACIJE Obično prvo javlaj i predstavlja rani simptom oboljenja. ali se mogu javiti i na drugim kostima. što uslovljava proliferaciju osteoklasta i nastanak osteoporoze. 5. • 2. HIPO ILI HIPERHIDROZA . HIPERKERATOZE.. Dolazi do: OŠTEĆENJE ZGLOBNIH HRSKAVICA (fisure. uz • 4. Sa druge strane utvrđeno je da dugotrajno dejstvo vibracija pojačava štetno dejstvo buke. koje se preko kostiju prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. 6. Međutim sniženje percepcije zvučnih nadražaja u niskim frekvencijama se pripisuje uticaju vibraija. da bi se kasnije proširilo na celu šaku ili čak podlakticu.Recidivirajući i hronični.Pri palpaciji jagodica prstiju uočava se nedostatak turgora uz utisak da postoji višak kože na tom delu prsta i osećaj da je kože nalegla na kost distalne falange DUPUYTRENOVA KONKRATURA 3 I 4 PRSTA TENDO-ANGINITIS .Ispoljavaju se u vidu preterano suve kože ili preteranog znojenja šaka. 2. Kada postoji protiče po tipu rukavica i čarapa. 3. • • 2. 3. 3. SMANJENJE TAKTILNOG SENZIBILITETA 4. ZARAVNJENJE KOŽNIH NABORA I RAGADE NA KOŽI HIPOTROFIJA I ATROFIJA MIŠIĆA ŠAKE FENOMEN PRAZNIH PRSTIJU . Najmanje izraženo. POREMEĆAJ VESTIBULARNOG SISTEMA 1. na radnik pored vibracija deluje i buka.ređe se javljaju. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA TOPLOTU Slabije je izražen u odnosu na prethodna dva. 7. 2. raslojavanje i fragmentacije) STVARANJE OSTEOFITA . 3.Prvih godina rada sa vibrirajućim alatima zapaža se izvesno povećanje mišićne snage. Javlja se postepeno sniženje svih vidova kožnog senzibiliteta bez jasnih granica izraženije distalno. nekad i noću. za vreme odmora i pri palpaciji 2. Ograničenom pokretljivošću.na rubovima zglobnih površina kao regenerativni proces hrskavice SKLEROTIČNE PROMENE I CISTIČNA RASVETLJENJA U KOSTIMA DEFORMIŠUĆA SPONDILOZA OSTEOPOROZA . Međutim kasnije ona sve više opada uz istovremeno smanjenje i izdržljivosti mišića. POREMEĆAJ VIDA Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku preciznost uz istovremeno dejstvo vibacija zapažena je pojava dvosrukog vida. Pored toga utvrđeno je postojanje izrazitog spazmana krvnim sudovima mrežnjače pod uticajem vibracija. stvaranja mreže pred očima i slabijeg vida. • TROFIČKE PROMENE 1. 3. KOŠTANO-ZGLOBNI POREMEĆAJI • Promene su najčešće na kostima zglobova ručja. 6. Može da ide do potpune anestezije. POSTEPENA ATROFIJA MALIH MIŠIĆA ŠAKA • 5. metakarpofalagealnim i lakatnim zglobovima.Zbog kompresije krvnih sudova i ishemije u mišićima. POJAVA CISTI I FRAKTURA U KOSTIMA OKOŠTAVANJE TETIVA Koštano zglobne promene praćene su 1. PAREZE I PARALIZE I SINDROM KARPALNOG TUNELA . 5. 8. POREMEĆAJ SENZIBILITETA • 1. EDOSTOZE I EGZOSTOZE ASEPTIČNA NEKROZA. obično kod visokofrekventnh vibracija. koji dovode odgovarajućih lokalnih promena.

Glavobolja i Nesvestica Mučnina i Povraćanje Gubitak ravnoteže i Vrtoglavica Bolovi tipa stenokardije Bolovi u nogama i Poremećaj sna Objektivno Labilnost pulsa i pritiska EKG znaci poremećaja koronarne cirkulacije Poremećaj senzibiliteta Vegetativni poremećaji Znaci vegetativnog polineurita na nogama • 1. napadi vrtoglavice. • Vaskularni poremećaji ispoljavaju se ne samo na rukama već bivaju izraženi i na nogama • Angiospastičke krize mogu zahvatiti koronarne i cerebalne krvne sudove pa se mogu jeviti anginozni bolovi. Nastavljanjem rada sa vibrirajućim alatima napadi bledila prstiju su češći. 6. Temperatura kože šaka je snižena Kod nekih se javljaju grčevi u prstima Senzibilitet je znatno snižen Pojava asteničnih i neurasteničnih reakcija Poremećaj funkcije KVS-a Hiperfunkcija tireoideje Poremećaji metabolizma KLINIČKA SLIKA I . Za vreme napada osećaj za bol. Sniženje vibracionog senzibiliteta 5. 4. Temperatura kože prstiju pa čak i čitave šake je snižena 3. Lake promene trofike mišića ramenog pojasa II .DRUGI STADIJUM 1. Karakteriše se generalizacijom vaskularnih poremećaja nastalog kao posledica oštećenja viših delova CNS-a koji reguliše funkcije vaskularnog sistema. 5. 9. Nastale promene su praktično ireverzibilne i uslovljavaju znatno smanjenje radne sposobnosti. CEREBRO-VASKULARNI SINDROM • Nastaje kao posledica dejstva opštih vibracija koje dovode do generalizacije vaskularnih poremećaja usled oštećenja u CNS-u i vegetativnim centrima koji regulišu vaskularni tonus. Parastezije u rukama (osećaj trnjenja. čak i njen potpuni gubitak. 3. mravinjanja. 5. 2. PATOGENEZA Početna faza oboljenja kod koje dolazi samo do preteranog Vazospazma malih krvnih sudova reverzibilnog karaktera.PRVI STADIJUM 1.najpre zahvta jagodice a potom i srednje i proksimalne članke jednog ili više prstiju. • I .ČETVRTI STADIJUM • Retko se sreće.TREĆI STADIJUM 1. često uz osećaj intenzivnog bola. 8. 4. Otuda postoji osećaj nabreklosti. Pojava otoka i osećaj zatezanja i napetosti u prstima 4. 7.REVERZIBILNA FAZA 3. • Kasnije dolazi do Hipertrofije mišićnog sloja i nastanka fibrotičnih promena u zidovima k. U mišićima se palpiraju izraženi bolni čvorovi u predelu podlaktice i lopatice III . SPINALNI SINDROM 69 . Napadi belih prstiju . Česta je cijanotična prebojenost kože i pojačano znojenje šaka 4. 3.IREVERZIBILNA FAZA • Gde postoji Stalna anatomska opstrukcija malih krvnih sudova tako da se i posle zagrevanja neuspostavlja cirkulacija pa samim tim ni normalna pletizmografska kriva. Vazospazam se ovde smenjuje sa vazodilatacijom krvnih sudova pri zagrevanju II . • Sa napredovanjem bolesti dolazi do potpune okluzije krvnih sudova što dovodi do trofičkih poremećaja kože. ujutru ali i pri psihičkim stresovima i uznemirenosti.mogućnost generalizacije vaskularnih poremećaja u završnom stadijumu bolesti. Napadi traju od nekoliko minuta do jednog sata i završavaju se reaktivnom hiperemijom. glavobolje i omaglice • Veoma su izraženi i rasprostranjeni poremećaji senzibiliteta. Sniženje senzibiliteta zahvata sve prste šaka i širi se na predeo podlaktice 5. Lako izraženi bolovi u prstima i rukama 2. jedne ili obe ruke. dodir i temperaturu su znatno smanjeni. Intenzivni bolovi u rukama IV . Krajnji ishod obliteracije krvnih sudova prstiju su gangrenozne promene. 5. 2. 4. sudova što dovodi do smanjenja njihovog lumena čemu doprinosi i sekundarna tromboza. Bledilo se obično javlja pri provociranju hladnoćom. Bolovi i parastezije su jače izraženi i postojaniji su 2. ukočenost i umrtvljenosti) naročito van rada 3. • Smatra se da je prvi odgovor na vibracije relaksacija malih krvnih sudova i povećan permeabilitet njihovih zidova što za posledicu ima nagomilavanje tečnosti u njihovoj okolini. Subjektivno Zamor. 2. a objektivno otok u prstima koji konprimira nervne završetke i dovodi do osećaja utrnulosti. • 1.

a između ova dva sloja je materijal koji amortizuje vibracije Asure za stajanje. Rtg-distalnih delova ekstremiteta i ortopedski nalaz. Amiotrofična forma . Siringomijeloidna forma .Postepeno dolazi do progresivne mišićne atrofije gornjih ekstremiteta.Pozitivan kapilaroskopski nalaz 1. Periodični pregledi . LEČENJE 1. 6. Pri tom nema nikakvih bolova.Napade belih prstiju ili sniženje temperature kože (ispod 250C) .Izrađuju se od kože. kožni senzibilitet je očuvan. nekada nogu. postavljene su filcom. 5.Od specifičnih pregleda ispituje se Periferna cirkulacija. a radna sposobnost je očuvana.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. IZRAŽENE TIPIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE POREMEĆAJ PERIFERNE CIRKULACIJE (obavezno) . imaju za cilj sagledavanje dejstva vibracija. 2. II .Nastaje kao posledica organskog oštećenja kičmene moždine.Radiografske promene na kostima ručja (artroze. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIBRACIONE BOLESTI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da bi se vibraciona bolest proglasila profesionalni oboljenjem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: POZITIVNA RADNA ANAMNEZA . čarape. nogu i grudnog koša.Da su na radnom mestu prisutne vibracije kao profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti .MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. 4. Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen može se postaviti dijagnoza Profesionalna osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio prof. Antivibracione rukavice . 2. aseptične nekroze ili ciste) ili . 3. neuropsihijatriski nalaz.medianus ili n. kontakt sa vaskulotropnim. 3.Kararkteriše se rasprostranjenim poremećajima senzibiliteta ruku. javlja se po tipu rukavice.Obostrani EMNG ispad senzibiliteta na n.Pozitivan pletizmografski nalaz POREMEĆAJ NA KOŠTANOM ILI NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar jedan) Poremećaji koštanog sistema podrazumevaju: . Vazodilatatori Analgetici Vitaminski preparati Fizikalne procedure Sredstva sa tonizirajućim dejstvom Sredstva sa antiinflamatornim dejstvom • ZAŠTITA OD VIBRACIJA I . 2. ulnaris ili . Duboki refleksi su oslabljeni ili isčezavaju. Radne cipele .) • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Lice obolelo od vibracione bolesti nije sposobno za dalji rad sa vibracijama kao ni za precizne manualne poslove i druge poslove koji zahtevaju veće fizičko angažovanje.Što podrazumeva: .Radiografske promene na kostima laktaepikondilitis Poremećaji na neuromuskularnog sistema podrazumeva: . 70 .Hipotrofija hipotenara ili tenara uz atrofiju kože. nema poremećaja trofike. Ova forma bolesti se obično javlja kod osoba sa dobro razvijenim mišićnim sistemom i stabilnim VNS. Nastaju pareze perifernih živaca.Od kože sa đonom od gume koja amortizuje vibracije. egzostoze. neurotropnim i osteotropnim noksama i rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. Prethodni pregledi . Ovakvi bolesnici mogu dugo da nastave svoju profesionalnu delatnost • . 3.Su obavezni jednom godišnje. 2. ramenog pojasa. Nalik je na segmentarne poremećaje.dokaz o ekspoziciji od najmanje 5 godina. kaputa 2. KOMPENZATORNA FORMA VIBRACIONE BOLESTI • Jedina manifestacija oboljenja je sklonost ka akro-spazmima. klečanj ili sedenje Izrađene su takođe od materijala koji amortizuje vibracije. • 4. Razlikujemo dve forme 1. Promenu radnog mesta treba sugerisati i u slučaju postavljanja dijagnoze Expositio cum vibratio prof.

5.• • 1.Endokrini poremećaji .Radnici na održavanju pruga . 3. 3. • 1.ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. 4. RANO OTKRIVANJ PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA Opšti pregled Kožna termometrija Radiografija šaka na 5 godina Pletizmografija ekstremiteta Dinamometrija Organizovan prevoz Adekvatna ishrana Boravak u zagrejanim prostorijama Godišnji odmor uz organizovan preventivni fizikalni tretman.Oboljenja nerava . 5.SOCIJALNE MERE ZAŠTITE • IV . Zračna ekspozicija . 2. Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko ruku i koje deluju na celo telo. Deli se na: 1. UV-C područije (λ < 280 nm)Germicidno područije • 1. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI UV ZRAČENJA 1. ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE • UV zračenje ima najveću energiju fotona u odnosu na ostala nejonizujuća zračenja tako da je biološki i najaktivnije. III . VEŠTAČKI IZORI UV ZRAČENJA • USIJANI IZVORI Tungstenske i Halogene lampe IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE Živine lampe. najveći deo ovog zračenja apsorbuje se u atmosferi.Geometri . Za određivanje UV zračenja uglavnom se meri Zračna snaga .Oboljenje sluha i vestibularnog aparata .Planinari i skijaši i sl. a za lokalne 81000 Hz.Oboljenja krvnih sudova i srca . PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa vibrirajućim alatima su: .ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Našim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije vibracijama.Građevinski radnici .Psihički poremećaji (Psihoneuroze) .Zemljoradnici . • 4. SUNCE Prirodno UV-zračenje potiče od sunca. Fluorescentni sunčani emiteri.ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2). 3. Područije nejonizujućeg zračenja obuhvata: TALASNA VRSTA ZRAČENJA DUŽINA Ultravioletno zračenje λ = 100-400 nm Vidljiva svetlost λ = 400-780 nm Infracrveno zračenje λ = 780 nm-1. Ovo zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 100 do 400 nm i zauzima mesto između rendgenskog zračenja i vidljive svetlosti.Trudnoća ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA Upoznavanje radnika sa štetnostima Značaj primene mera zaštite Uticaj pušenja i konzumacije alkohola Značaj pravilne ishrane i dr. 3. 1. Prirodnom UV zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru . 2. 6. 5. • • NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE • Nejonizujuće zračenje obuhvata deo spektra EM zračenja koje nema energiju fotona dovoljnu da izazove jonizaciju u živom tkivu. 3. 71 .0 mm Radiofrekfentno λ = 1. UV-A područije (λ = 315-400 nm) Područije crne svetlosti 2. Elektrolučno zavarivanje FLURESCENTNE LAMPE Fluorescentne cevi. UV emiteri sunčeve svetlosti LASERI i dr.Putari . naročito u ozonu tako da do zemljine površine dopire samo UV zračenje talasne dužine veće od 290 nm. 4.Oboljenja CNS i PNS . Fleš cevi. ali ne dovoljno da izazove jonizaciju.Radnici na dalekovodima . 1. 4. 2. 2. 2. Prema ovim standardima dozvoljena vrednost za opšte vibracije je 1-80 Hz. UV-B područije (λ = 280-315 nm) Područije eritema kože 3. 4.0 mm-3000 m zračenje Elčektrična i magnetna λ = 1-10 km polja Lasersko zračenje 1.Mornari i ribari .Oboljenja koštano-zglobnog sistema .Radnici u solanama .

Vezikula . • Patogeneza . herpesa. gruba i smežurana koža . • ENDOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA Javlja se kod osoba koje boluju od limnfagranulomatoze.Eritema . U proizvodnji svetlosti pomoću flurescentnih lampi. germicidno i virusicidno dejstvo.Neelastična. • EGZOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA ispoljava se u dva oblika: 1.FOTOSENZIBILIZACIJA KOŽE Pojava preosetljivosti kože prema UV zračenju.Urtikarije .PRERANO STARENJE KOŽE • Javlja se kod dugotrajnog izlaganja UV-B zračenju. HIPERPIGMENTACIJA I HIPERPLAZIJA EPIDERMA • Za razliku od UV-B zraka. OPEKOTINE.kasnije . i nekih ekcema pri čemu izlaganje UV zracima dovodi do pogoršanja ovih bolesti . U defektoskopiji 5. tako da uglavnom izaziva promene na koži i očima. Apsorpcija fotona zračenja dovodi do ekscitacije molekula (podizanje na viši energetski nivo) pri čemu se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju tkivo. Laboratorisko i medicinsko osoblje 6. Karcinoma spinoznih i bazalnih ćelija 2.Kebnerov fenomen. hrane i vode 4. Defektoskopisti 4. Zavarivači 2.Dolazi do zapaljenja vežnjače (konjuktivitis) i oštećenja i ljuštenja površine 72 .Hiperplazija i ljuštenja kože .UV-B zraci pretvaraju ergosterol u vitamin D u koži. Fotoalergijske reakcije (Alergija) Ispoljava se o obliku .Eritema (pločasti ili difuzni) Nastaje usled senzibilizacije na neke hemijske supstance koje se stvaraju pod dejstvom UV zraka.Papula . U osnovi biološkog dejstva leži apsorpcija energije zračenja i njena transformacija u živom tkivu u fotohemisku i toplotnu energiju. OŠTEĆENJE KOŽE I . Održavanju biološkog tonusa i opšte otpornosti organizma Pojačavaju izlučivanje pojedinih hormona Povećavaju tonus simpatiko-adrenalnog sistema i mitohondrijalnu aktivnost Baktericidno. Za sterilizaciju vazduha. OŠTEĆENJA OKA I . Fotosenzibilizacija može biti endogenog i egzogenog porekla. • 1. Pored toga što UV-zračenje može da ima štetne posledice po zdravlje ono ima i korisna svojstva Prevencija rahitisa .ERITEM. 5. Fizioterapeuti i kozmetičari 3. III . hemiskoj i farmaceutskoj industriji 3. U prehrambenoj. suva. U elektrozavarivanju i obradi metala 2. Fototoksične reakcije (Iritacija) Ispoljavaju se u vidu: . UV-A zraci izazivaju hiperpigmentaciju bez prethodnog eritema.AKUTNI FOTO-KERATO-KONJUKTIVITIS (Snežno slepilo) • Etiologija . Radnici na fotohemijskim procesima itd • UV-zračenje je našlo svoju primenu 1. .Javlja se kod izlaganja UV-B zračenju (najčešće kod varioca). IV . folikularne keratoze KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE IZAZVAN UV-ZRAČENJEM ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da se maligno oboljenje kože (nemelanomski rak kože. 2. Malignog melanoma kože (naročito kod ljudi svetlije kože). 3.Vezikula ili Bula . pri čemu promene nastaju već pri izlaganju veoma maloj dozi zračenja. Manifestuje se oštećenjem vezivnog tkiva. BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENjA • • UV zračenje u maloj meri prodire u organizam.Taleangiektazije.Pogoršanja nekih sistemskih bolesti kao što su lupus i herpes.Veštačkom UV zračenju su eksponovani: 1. II .Pojačane pigmentacije .POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE • Izlaganje UV-B zračenju dovodi do češće pojave 1. Štampari 5. 2. 4. maligni melanom ) manifestuje na otkrivenim delovima tela kod osoba koje su duži niz godina radile na otvorenom prostoru ili su bile izložene veštačkim izvorima ultravioletnog zračenja.Pojava pega .Ekcema .

Zračna ekspozicija .UBRZAVA STARENJE SOČIVA I NASTANAK KATARAKTE • Dugotrajnog izlaganja UV-A zračenju.ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. 6. III . pa se još naziva i toplotnim zračenjem Što je teperatura tela veća emituju se IC-zraci zraci manje talasne dužine.Radnici na održavanju pruga .Oboljenja kože i preosetljivost kože na UVzračenja .zračenje potiče od sunca. • MERE ZAŠTITE 1.Mornari i ribari . IC-B (Srednje) .Oštećenje očnog sočiva i oboljenja oka .Oboljenja KVS-a .0 mm koje se deli na tri opsega 1. Primena zaštitinih kožnih preparata . 7.Putari . IC zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 780 nm do 1. IC-C (Dugo) .AKTIVACIJA RAZLIČITIH GENA I NEKIH VIRUSA • Uključujući i HIV virus.Psihoze i neuroze .Posle latentnog perida od 4-6 sati javlja se pečenje. IC-A (Kratko) . IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI IC ZRAČENJA 1.FOTOHEMISKE MODIFIKACIJE GENETSKOG MATERIJALA • Oštećuje DNK lance može da dovede do smtri ćelije ili do hromozomskih aberacija.Talasne dužine 7801400 nm 2. Izbegavanje preteranog izlaganja zračenju Postavljanje ekrana ispred izvora zračenja i povećanje rastojanja od izvora zračenja Upotreba ličnih zaštitinih sredstava Naočare sa posebnim filterima. 3. Promene traju 1-5 dana i prolaze bez posledica. • SUNCE Prirodno IC. Pri prolasku kroz atmosferu intenzitet ovog zračenja se smanjuje naročito onog sa talasnom dužinom preko 1000 nm. Unošenje veće količine tečnosti Primena atiinflamatornih preparata (steroidnih i nesteroidnih) Kod fotooftalmije . 3. • • LEČENJE VEŠTAČKI IZVORI IC ZRAČENJA 73 .PTERIGIJUM I KARCINOM SPONGIOZNIH ĆELIJA KONJUKTIVE • Kod dugotrajnog izlaganja zračenju. Ovo zračenje potiče od energije tolotnog kretanja (vibracije i rotacije) atoma i molekula tela zagrejanih iznad apsolutne nule.Nesposobnost za rad traje 2-3 dana.koji apsorbuju UV zrake i sprečavaju njihovo prodiranje u kožu. bol. osetljivost na svetlost (fotofobija).Planinari i skijaši i sl.Talasne dužine 3000 nm-1mm Za određivanje IC zračenja uglavnom se meri: 1. osećaj peska u očima. • • DEJSTVO NA GENETSKI MATERIJAL I . Uljanog rastvora vitamin A i Antibiotske masti Ocena radne sposobnosti . blefarospazam i suzenje.ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2) II .Geometri . 4. Prirodnom IC zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru: . mutageneze i verovatno do započinjanja kancerogeneze.Talasne dužine 14003000 nm 3. 2.Hladne obloge .• • • epitela rožnjače (keratitis) čime se razgolićuju počeci senzitivnih nervnih vlakana.Nošenje tamnih naočara.Ukapavanje uljanog rastvora vitamina A i D . 5. Vežnjača je otekla i hiperemična. 2.Lokalna aplikacija Anestetik.Radnici u solanama . 1. Klinička slika . INFRACRVENO ZRAČENJE • IC zračenje ili tamno toplotno zračenje u spekru EM zračenja zauzima mesto između Radiofrekfentnog (mikrotalasnog) zračenja i vidljive svetlosti. Lečenje .Građevinski radnici .Oboljenja CNS-a . zaštitne maske Skraćenje vremena ekspozicije Kotrolni i periodični pregledi radnika izloženih UV zračenju Profesionalna orijentacija i selekcija Kontraindikacije za rad sa UV-zračenjem su: .Mirovanje u mraku . II . Zračna snaga .Radnici na dalekovodima .Graviditet Oštetćenja izazvana dejstvom UV zraka nalaze se na listi profesionalnih oboljenja.Zemljoradnici .

cementa i kreča .Fizioterapeuti IC-zračenje je našlo svoju primenu u: 1. 74 . kože. KONJUKTIVITIS I SUVO OKO IC-B ZRACI . OPEKOTINE . LZS (Zaštitna odeća od pamuka svetle boje. najpre se u zadnjem delu sočiva stvore vakuole. snažni reflektori. Cr. Većinu poslova organizovati u jutarnjim časovima 3. U industriji boja. • ZAGREJANI I USIJANI IZVORI IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE LASERI (CO2) Veštačkom IC zračenju su eksponirani radnici u toplim pogonima: . TOPLOTNI ERITEM .Radnici na sušenju uglja . U fizikalnoj medicini . 2. Nastaje zbog hiprtermije. ATROFIJA KOŽE 9. Za vreme odmora omogućiti tuširanje i uzimanje napitaka 4. U medicini Termografija (otkrivanje vrućih zona . hrane i automobila 2. Zaštita glave kapama i šeširima) 2. Za određivanju položaja i broja ljudi (u vojsci) 4. KERATOZA I VARUKOZNE TVOREVINE MERE ZAŠTITE KOD RADA U ZATVORENOM PROSTORU 1. TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Nastaje zbog toga što očno sočivo fokusira IC zrake na retinu izazivajući termičku koagulaciju na njoj posle čega nastaje ožiljak koji za posledicu ima skotom sa definitivnim oštećenjem centralnog vida.Visoke peći . Obično nastaje usled trenutne ekspozicije jakom izvoru zračenja pri čemu zaštitni mehanizmi (okretanje glave i zatvaranje kapaka) ne stignu da reaguju npr. topionicama i livnicama. 3. KATARAKTA • Nakon višegodišnje ekspozicije. tekstila. 1.Kovačnice .nastaje brzo po izlaganju zbog vaskularne dilatacije 2.tumori i hladnih zona opstrukcija cirkulacije) 6.Sušare . Za praćenju položaja nebeskih tela 5. 5.mogu izazvati: 1. 4. MREŽASTA APIGMENTACIJA 6. Katarakta izazvana dejstvom IC zračenja nalazi se na listi profesionalnih bolesti.mogu izazvati IC-A zraci većeg intenziteta 3. laser.za zagrevanje određenih delova tela. lekova. duže gledanje u sunce 2. TALEANGIEKTAZIJE I DESKVAMACIJA 7. RETIKULARNI DERMATITIS . 8. Ishranu prilagoditi energetskim potrebama i klimatskim uslovima.Pri dugotrajnoj izloženosti IC zračenju 4.Stakloduvači . Cu Automatizacija i povećanje rastojanja između radnika i izvora zračenja Skraćenje vremene ekspozicije Zaštitne kapuljače od azbestne i pamučne tkanine sa aluminijumskom folijom Zaštitne naočare sa kobalt staklima koja se izrađuju u 14 različitih zasenjenja zavisno od vrste radova.Livnicama . BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENjA SUNČANICA • Izaziva je IC-A zračenje.Varioci .Topionice .Valjaonice . OŠTEĆENJA KOŽE • Kožne promene nastaju pod dejstvom IC-A zraka (IC-B i IC-C su bezopsni). Smanjenje temperature izvora zračenja Postavljanje zaštitnih ekrana od Al. 3.Ložionice . SMEĐA PIGMENTACIJA KOŽE (Mramorizacija) 5. Ni. 6.Radnici na pečenju cigle. hiperemije i vazodilatacije krvnih sudova moždane opne.mogu izazvati 1. Često se javlja u industriji stakla. Za detekciju požara 3.1.Ne prolaze kroz medije oka. APSCES ZNOJNIH ŽLEZDA OŠTEĆENJA OKA IC-A ZRACI . IC-C ZRACI . koja kasnije prelaze u zrnasta zamućenja koja na kraju zahvate celo sočivo. 2. • MERE ZAŠTITE MERE ZAŠTITE KOD RADA NA OTVORENOM PROSTORU 1. ZAPALJENJE KAPKA.

RF talasi mogu da se šire kroz sve sredine uključujući i bezvazdušni prostor. 5. Uvedena je za procenu biološkog dejstva RF zračenaj. • BIOLOŠKO DEJSTVO RADIOFREKFENTNOG ZRAČENjA TERMIČKI EFEKTI Većina apsorbovane energije RF zračenja u tkivu transformiše se u toplotu. Količina apsorbovane energije zračenja zavisi od njegove frekvencije.Je RF zračenje frekvenca od 300 MHz do 300 GHz. RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE • • • • • 1. RF zračenje je EM zračenje frekvencije od 100 kHz do 300 GHz.7. Prethodni i kontrolni periodični pregledi eksponovanih radnika PRIMENA RF ZRAČENJA • • • • • U telekomunikacijama: TV. Biološki efekti RF zračenja javljaju se na SAR od 1 . 3. Da bi došlo do zagrevanja tkiva intenzitet zračenja mora da bude preko 10 mW/cm2. Radionavigacija U industriji: Industrijski RF grejači. OPEKOTIN I NEKRIZA KOŽE Opekotine se javljaju pri lokalnom ozračivanju visokim intenzitetima RF zračenja.Neuroze. 6. psihoze i kolapsna stanja . RF zračenje se širi u vidu talasa pri čemu električno i magnetno polje stoje upravno jedno na drugo. • CRVENILO. II . • • I . Radiolokacija. Radioveze.4 W/kg. za tuširanje nakon VEŠTAČKI IZVORI RF ZRAČENJA 1. snažni radari i neki komunikacioni sistemi). Stvaranje uslova završetka posla.Zavisi od sredine kroz koju prolaze JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA izražava se u Volt na metar V/m JAČINA MAGNETNOG POLJA Izražava se u Amper na metar A/m INTENZITET ZRAČENJA Količina energije koja padne na jedinicu površine W/m2 SPECIFIČNA STOPA APSORPCIJE ZRAČENJA (SAR) Predstavlja stopu apsorpcije zračenja u jedinici mase tkiva (W/kg). Radiodifuzija. Zbog nastalog kretanja dolazi do međusobnog sudaranja i trenja te se tkivo zagreva.Kardiovaskularna oboljenja . • Najveće zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekvencije 30-300 MHz jer se najviše apsorbuje u telu. Manifestuju se crvenilom na koži.Oboljenja nervnog sistema .Hronična oboljenja RES-a . Industrijske mikrotalasne peći U medicini: Uređaji za kratkotalasnu i mikrotalasnu dijatermiju U naučno istraživačkom radu U domaćinstvu: Mikrotalasne peći 2. Bitne fizičke velilčine koje se odnose na RFzračenje su: FREKFENCIJA TALASNA DUŽINA BRZINA PROSTIRANJA TALASA . Do ozbiljno oštećenje organizma može doći ako se čovek nađe u glavnom snopu zračenja u blizini izvora velike snage (radio i TV odašiljači. MIKROTALASNO ZRAČENJE . Energija RF zračenja u živom tkivu dovodi do povećanja brzine kretanja jona i slobodnih elektrona. Profesionalna orjentacija i selekcija radnika . SUNCE I DRUGA NEBESKA TELA ZEMLJA SAM ČOVEK 75 . OTVORENA OSCILATORNA KOLA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.Oboljenja kože .OPŠTA HIPERTERMIJA • Nastaje usled termičkog opterećenja organizma koje regulacioni mehanizmi ne mogu da kompenzuju. intenziteta i polarizacije. pojavom IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI RF ZRAČENJA 1. 7. 2.Kontraindikacije za rad sa ICzračenjem su: . Termički efekti RF zračenja zavise od količine apsorbovane energije zračenja kao i od osobina živog tkiva. Radari. 4.Poremećaji ravnoteže .Hronična oboljenja bubrega i jetre. 2.LOKALNA HIPER-TERMIJA • Površinsko zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekfence preko 2000 MHz i manje od 30 MHz 1.Oštećenje očnog sočiva . 3.

2. analiza hromozomskih aberacija.). pa i smrti. Smanjenje intenziteta zračenja na samom izvoru.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1.Nervni sistem (glavobolja. LEČENJE • 1. reflektuju ili slabe energiju zračenja (zaštitni ekrani i sl. . KATARAKTA Očno sočivo je veoma osetljivo na zagrevanje RF zračenjem. aluminijum. Ograničavanje pristupa zonama radiofrekfentnog zračenja visoke snage (radarske antene. Vanredni i kontrolni pregledi • Obavljaju se ako se sumnja da je radnik izložen većem inenzitetu zračenja.Poremećajem ćeliskog membranskog potencijala i sinteze i transkripcije DNK NEURASTENIČNI SINDROM Konpleks siptoma i promena pretežno na nervnom i KVS sistemu koji su opisali autori iz istočnih zemalja 60-tih godina ali većina drugih autora nije našla ove promene. malaksalost.• • 2. POREMEĆAJ SPERMATOGENEZE osećaja peckanja i bola. intersticijalnim edemom. Periodični pregledi • Pored oftamološkog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća. 3. Lokalne termičke povrede Hlađenje rane fiziološkim rastvorom Čišćenje i debridman tkiva Antibiotici po potrebi Postraumatski stres i hipertenzija (nakon akcidenata) Antihipertenzivi Anksiolitici Kraći psihijatriski tretman Usled zagrevanja testisa POREMEĆAJ FUNKCIJE OVARIJUM Usled zagrevanja ovarijuma OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH TKIVA I ORGANA (Vrele tačke) Nastaje usled fokusiranja zračenja u dubini tkiva i organa (vrele tačke) pri čemu usled zagrevanje mogu nastati ozbiljna oštećenja tkiva i organa. sanacija pukotina u oklopu i dodatno oklapanje izvora zračenja. Zaštitna odela. mesing) Zaštitne metalizirane naočare MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . 5. 4. • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. razdražljivost. umor. Prethodni pregledi • Obavezan je oftamološki pregled sa posebnim osvrtom na sočivo 2. 6. poremećaj sna. TV-tornjevi).Poremećajem funkcije nervnih i mišićnih ćelija . vezikula. 3. kao i nakon 3. smanjenje libida) . 8. Supstitucija generatora koji su izvor intenzivnog zračenja manje snažnim uređajima. Smanjenje snage emitovanja za vreme radova na održavanju pomenutih uređaja. Objašnavaju se . Ovakva oštećenja izazova RF zračenje frekfence 400-2000MHz • • 5. spazma respiratorne muskulature. 2. mada po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. • 1. ali je evidentno da oni postoje. labilnost TA) POREMEĆAJ IMUNOLOŠKOG SISTEMA LIMFOBLASTA TRANSFORMACIJA LIMFOCITA 1. MERE ZAŠTITE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Kontrola intenziteta RF-zračenja na radnim mestima bar jednom godišnje. 3. Oblaganje izvora zračenja. 3. 4. kao i opekotina po koži. NETERMIČKI EFEKTI • Netermički efekti RF zračenja niskih intenziteta nisu dovoljno objašnjeni. kardiološki i neuropsihijatriski pregled.Kardiovaskularni sistem (bradikardija. SKAKANJE VARNICA • Zračenje fekfenca od 300 Hz do 100 kHz ukoliko se u polju zračenja nađe neki veći metalni predmet može usled pražnjenja elektriciteta da dovede do skakanja varnica i 76 . kapuljače i rukavice protkane metalnim nitima (bakar. Ugradnja uređaja koji apsorbuju. 3. • 2. 7. 4. Neki autori navode da RF zračenja dovodi do: NEUROPATIJE I POREMEĆAJA SENZIBILITETA NA PRSTIMA U slučajevim ponovljenog lokalnog izlaganja ruku nešto nižim intenzitetima zračenja. slabost. a pri jačim pražnjenjima do gračevitog stezanja provodnika. 2. pa i koagulacionon nekrozom.izazovanog RF-zračenjem frekfencije ispod 1MHz zbog stvaranja indukovanih struja u organizmu koje stimulišu nervne i mišićne ćelije. 2. (Maksimalni nivo izlaganja za opseg frekvencija od 30 MHz do 300 GHz iznosi 1 mW/cm2). . Automatsko upravljanje uređajima sa mesta udaljenog od izvora zračenja. 1.

Jačina magnetnog polja . Vozovođe i radnici na održavanju električne železnice BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA • PROMENJIVO ELEKTRIČNO POLJE Promenjivo električno polje ekstremno niskih frekvenci dovodi do stvaranja električnog 77 . Elektroinženjeri 4.jedinica je volt po metru (V/m). a zavisi i od atmosferskih prilika.Endokrini pormećaji . Zabranjen je rad bez lične zaštitne opreme u zoni gde je intenzitet zračenja 10 i više mW/cm2. PRIRODNO ZEMLJINO ELEKTRIČNO POLJE Potiče od naelektrisanja zemlje i njenog omotača i ima srednju vrednost oko 130 V/m. II . Radnici na proizvodnji električne energije 9.nastaje oko naelektrisanih čestica u mirovanju. Elektromagnetna polja mogu biti: Statička . RAZNI ELEKTROMAGNETI • Poebno su opasni oni velike snage koji se najviše se koriste u industriji i energetici.• sprovedenog lečenja i prekida ekspozicije u cilju kontrole efekata primenjenih mera.Tuberkuloza .javljaju se oko provodnika jednosmerne struje i oko stalnog magneta Promenjiva . 2. • Horizontalna komponenta zemljinog magnetnog polja je najveća na ekvatoru. Bitne fizičke veličine koje se odnose na električna i magnetska polja jesu: • 1. Elektrotehničari 5. 4.predstavlja proizvod jačine magnetnog polja i magnetne propustljivosti ( Tesla-T). Magnetna idukcija . PRIRODNO ZEMLJINO MAGNETNO POLJE • Potiče od zemlje kao velikog magneta. • ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA • • Električno polje (E) . 3.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Kontraindikacije za rad sa izvorima ovih zračenja su: . ELEKTRIČNE INSTALACIJE • U stanovima od toka naizmenične struje frekvence 50 Hz.u biološkom materijalu slična je kao u vazduhu. Radnici na održavanju prenosnih i distributivnih linija i transformatora 10.Zamućenje sočiva . • Varira u toku dana i godišnjeg doba.Maligna oboljenja . Zavarivači 2. U zoni gde je intenzitet zračenja 1-10 mW/cm2 zabranjeno je zadržavanje bez zaštitne opreme duže od 15 minuta u toku radnog dana odnosno 24 časa. a vertikalna na polovima. Električari 3. Kontrolni pregledi su neophodni barem jednom godišnje. 2. VEŠTAČKI IZVORI E I M POLJA 1. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI E I M POLJA 1. 2. 2. • DODATNE MERE ZAŠTITE 1.Poremećaji hematopoeznog sistema . Radio i TV serviseri 7. 2.Graviditet Jačina električnog polja .javljaju se oko provodnika sa naizmeničnom strujom. 2.nastaje oko naelektrisanih čestica u kretanju (električna struja). Livci 6. Radnici na elktričnim indukcionom pećima 8. 3. • Promenjivim E i M poljima ekstremno niskih frekfencija (ELF) od 0 do 300 Hz su u najviše izloženi 1. Nalaz stečenih promena na očnom sočivu je kontraindikacija za dalji rad sa izvorima RF zračenja. Magentsko polje (M) .jedinica je amper po metru (A/m) Magnetska propustljivost . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Vrši se prema stepenu izraženosti sekvela. 1. Skraćenje ekspozicije Skraćenje radnog vrmena Produženje godišnjeg odmora ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE 1.Organske lezije i funkcionalni poremećaji CNS-a .

Snaga zračenja koja pada na jedinicu površine W/ m2 2.06 T. NORMATIVI • Gornji dozvoljeni nivo E i M polja frekvencije 50/60 Hz za profesionalno izlaganje iznosi: 1. 3. LASERSKO ZRAČENJE • Laser je izvor EM zračenja čije su talasne dužine uglavnom iz oblasti UV. U biološkom materijalu pod dejstvom E polja dolazi do stvaranja dipola u atomima i molekulima unutar ćelija koji sa slobodnim jonima u ekstracelularnoj tečnosti teže da se postave duž linija sile električnog pollja. 3. optička i dr. Melatonin je supstance koja sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala na DNK.) koja izazova prelazak atoma aktivne materije sa osnovnog na neki viši energetski nivo. Gornji dozvoljeni nivo izloženosti statičkom M polju iznosi: 1. 2. argon. Udavaljanje od izvora Skraćenje vremena izlaganja Oklapanje izvora i ekranizacija za E polja (za M polja ovo je malo efikasno. ELEKTRONSKE INTERAKCIJE • OSTALA BIOLOŠKA DEJSTVA EM POLJA • 1. SKAKANJE VARNICE U jačem EM polju dolazi do nakupljanja elektriciteta na većim neuzemljenim predmetima.• polja na površini čovekovog tela i električno polje u telu koje indukuje električne struje u organizmu. 2. Pri dodiru ovakvih predmeta dolazi do pražnjenja elektriciteta u vidu varnica koje izazivaju peckanje i bol.Ekstrasistole pa čak i ventrikularne fibrilacije. rastvori organskih boja i dr. Pri silasku ovih atoma na osnovni energetski nivo emituju se fotoni iste energije i u fazi jedan za drugim.Ukupna energija zračenja koja pada na jedinicu površine J/m2 STATIČKO MAGNETNO POLJE • Pri izlaganju statičkom M polju takođe se javljaju električne struje u telu čoveka usled kretanja krvi ili kretanja čoveka u polju: • Ovakvo polje može da izazove: 1. Veliki broj istraživanja bio je usmeren na moguće kancerogene efekte E i M polja ali za sada još uvek nema dovoljno dokaza za to. Ove struje su neujednačene. ZRAČNA EKSPOZICIJA . OZRAČENOST . U aktivnu materiju se spolja dovodi ekscitaciona energija (elketrična. Promenjivo magnetno polje može izazvati: SVETLUCANJA (svetloplavo ili svetložuto) • • • 1.) koja je zatvorena između dva ogledala (jedno koje ima osobinu potpune refleksije i drugo koje je delimično prozračno). Električno polje jačine 10-30 kV/m . 2. STIMULACIJA EKSCITABILNIH TKIVA • 3. Bitne fizičke veličine vezane za lasersko zračenje su: 1. Za dvočasovno izlaganje 30 kV/m i 5 mT. MAGNETSKU ORJENTACIJU NEKIH MOLEKULA 2. a i skupo). 2. IC i vidljive svetlosti. PROMENJIVO MAGNETNO POLJE • Promenjivo M polje prolazeći kroz tkivo dovodi do stvaranja električno polje u telu koje indukuje električne vrtložne struje u organizmu koje teku u obliku zatvorenih petlji. Za dugotrajno izlaganje celog tela 0. LASERSKI APARATI • Svaki laser u sebi sadrži aktivnu materiju (npr. MERE ZAŠTITE 1. hemijska. Za kratkotrajno izlaganje ili za izlaganje samo ekstremiteta 3 T.može da izazove: OSEĆAJ DIKONFORA VIBRACIJU KOSE PECKANJE ISPOD ODEĆE Nađeno je da M polje suprimira produkciju melatonina u epifizi. Za osmočasovno izlaganje 10 kV/m i 0. helijum. što znači da je DNK pri sniženom nivou melatonina osetljiviji. POREMEĆAJ RADA PES-MEJKERA • 3. MOGUĆE KANCEROGENO DEJSTVO • 78 . 2. POREMEĆAJ RADA SRSCA . mada neki laseri mogu da emituju i jonizujuće zračenje. ali su najjače neposredno ispod površine tela.5 mT. VIĐENJE SVETLEĆIH KRUGOVA I 2. rubin. Mogu izazvati EM polja većeg intenziteta. Dozvoljene jačine statičkog električnog polja iznosi 40 kV/m. neon. • 1.

Ovo je našlo primenu u razbijanju kamena u bubregu.Za očitavnje bar kodova U medicini . • 2. FLURESCENCIJA Pojava da posle apsorpcije energije laserskog zračenja u tkivu (kome je dodata strana supstanca).Vzuelni efekti na estradi . npr. što izaziva oštećenje tkiva. TERMIČKO OŠTEĆENJE SOČIVA Izaziva lasersko zračenje iz IC spektra. RASKIDANJE MOLEKULSKIH VEZA Nastaje kada u tkivu dođe do direktnog transfera energije laserskog zračenja u energiju koja drži molekul u celini.znači da se radi o zračenju samo jedne tačno određene talasne dužine. broj fotona se višestruko povećava sve dok neizbije kroz poluprozračno ogledalo u vidu tankog. 2. FOTOHEMIJSKI EFEKTI Nastaju kad se usled apsorpcije energije laserskog zračenja molekuli u tkivu podignu na viši energetski nivo čime se olakšava njihova interakcija sa drugim hemijskim strukturama. Odbije od površine tkiva 2. MONOHROMATIČNOST . fotohemijsko oštećenje rožnjače i mrežnjače oka.Za nivelisanje terena U štamparijama .Kod ofset štampe . zraci usmereni i paralelni ili skoro paralelni. • 5. a pri tom mogu da se stvaraju i slobodni radikali. pri čemu se fokusiranjem postiže velika gustina snage na maloj površini. • U građevinarstvu . Raseje 79 .Za držanje pravca u tunelogradnji . KOLIMISANOST .znači da je laserski snop usklađen.Za navođenje raketa U trgovini .OŠTEĆENJE SOČIVA (Akutna katarakta) 1. dolazi do re-emitovanja vidljive svetlosti. KOHERENTNOST.• Prolazeći kroz aktivnu materiju između dva ogledala.Kao optički čitači U vojne svrhe . Apsorbuje Apsorpcija u tkivu podrazumeva pretvaranje energije fotona laserskog zračenja u neki drugi vid energije što izaziva određene biološke efekte uključujući i oštećenje tkiva naročito očiju i kože.Za razbijanje kamena u bubregu U svakodnevnom životu . II . da je prostorno i vremenski usaglašen. IZVORI EKSPOZICIJE • Povećana ekspozicija laserskom postoji u sledećim delatnostima: zračenju 3. određene talasne dužine (Laserski zrak). multi-fotonskom procesu.znači da je laserski zrak kompaktan.Izaziva lasersko zračenje iz UV spektra. • • 1. pri tom dolazi do naglog stvaranja visoke T i mehaničkog udarnog talasa što rezultira veoma velikim oštećenjima. te nastaje raskidanje veza i cepanje molekula. • U zavisnosti od režima rada razlikujemo: 1.OŠTEĆENJE ROŽNJAČE 1. Osnovni vidovi interakcije laserskog zračenja sa živim tkivom jesu: ZAGREVANJE TKIVA Nastaje pri transformacije energije laserskog zračenja u toplotu kao posledica čega mogu da nastanu opekotine. Prođe bez znatnijeg gubitka energije 3. • 6. 3. JONIZACIJA Neki laseri velike snage iz područija nejonizujućeg zračenja mogu u živom tkivu dovesti do jonizacije zbog apsorpcije više od jednog fotona u tzv. može da se: 1. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE SOČIVA . sušenje tkiva (vaporizacija) ili ugljenisanje tkiva.Za merenje daljine .Za incizije i zavarivanje tkiva .Očitavanje kompakt diskova • 4. LASERE SA KONTINUIRANIM REŽIMOM RADA 2. pravoliniskog i strogo usmerenog zraka.Kad daljinomera . LASERE SA IMPULSNIM REŽIMOM RADA • 4. Ovo je našlo primenu u dijagnostikovanju tumora.Može je izazvati lasersko zračenje iz UV i IC spektra.Za ispitivanje i lečenje oka .Za otkrivanje malignoma . OŠTEĆENJA OKA I . 4. KARAKTERISTIKE LASERSKOG ZRAČENJA 2. POJAVA UDARNOG TALASA Javlja se kod upotrebe lasera sa kratkim trajanjem impulsa. RUPURA ROŽNJAČE .Za biostimulaciju . BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA • Lasersko zračenje u zavisnosti od talasne dužine i osobine tkiva. tj.

MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.Poremećaji endokrinog sistema (dijabetes. Korišćenje upozoravajućih signala i natpisa Poštovanje strogo propisanih radnih postupaka 4. OŠTEĆENJE KOŽE 1.kasnije ako ne dođe do resorpcije krvi III . Izolacija laserskih uređaja u specijalno građene prostorije 3. Sa estetskog aspekta ožiljci na koži lica mogu biti značajniji.Graviditet . TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE (Opekotine) • Izazva lasersko zračenje iz vidljivog i IC dela spektra. Na prozore se stavljaju zastori crne boje II . MERE ZAŠTITE I .ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. IV . Oko ne treba prekrivati 2.ZABLEŠTAVANJE I ZASLEPLJIVANJE • Mogu izazvati laseri manje snage.Izaziva lasersko UV zračenje Izaziva lasersko zračenje λ veće od 400 nm OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Ocena radne sposobnosti kod povreda oka izazvanih laserskim zračenjem vrši se nakon završetka lečenja na osnovu stanja oštrine vida i drugih vidnih funkcija.gde posebnu pažnju treba obratiti na oftalmološki pregled i pregled kože 2. Zaštitna odeća i rukavice tamne boje 3.Maligna oboljenja kože i drugih organa . TERMIČKA KOAGULACIONA NEKROZA 3.POVREDE ROŽNJAČE 1. Tehnička kontrola svih delova lasera 2. hipotireoidizam) . U slučaju perforacije rožnjače oko se pokriva posebnim štitnikom i ne stavljaju se kapi II . 3. Periodični pregledi .• Kao posledica rupture i ožiljka na rožnjači može doći do gubitka vida ili smanjenja oštrine vida. OPEKOTINE I HIPER PIGMENTACIJA . Lokalno midrijatici i antibiotici 2. 3. a gubitak oštrine vida zavisi od veličine povrede i njene blizine fovei (ozlede na fovei dovode do potpunog slepila). Ocena radne sposobnosti kod povreda kože (ožiljci) uglavnom ne izazivaju veće funkcionalne smetnje. III . NERAVA I MIŠIĆA SEKUNDARNI BIOLOŠKI EFEKTI 1. MEHANIČKO OŠTEĆENJE I RUPTURA MREŽNJAČE • Mogu izazvati impulsni laseri velike snage usled naglog isparavanja vode u tkivu pod dejstvom visoke temperature ili usled pojave udarnog talsa.Jednom godišnje 3. Ograničavanje pristupa u opasnim zonama KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE KATARAKTE IZAZVANE DEJSTVOM NEJONIZUJUĆEG 80 .LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. Pravilno održavanje opreme 5.Posle akcidenata 4. Pri krvarenju u staklastom telu glavu prvih nekoliko dana držati podignuto 3. Pokrivanje povređenog oka gazom 3. Obuka radnika III .Psihoze i neuroze . 2. • Ozleda na mrežnjači stvara ožiljak i skotom.Izazivaju jaki impulsni laseri • OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA.Hronična oboljenja CNS-a. Vanredni pregledi . 2. Zaštitne naočare 2. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Izazva lasersko zračenje iz UV i kraćih λ vidljivog dela spektra. OŠTEĆENJE KOŽE SA VAPORACIJOM I OŽILJKOM .Oštećenja kože . Metalne površine treba da budu crne ili tame boje sa takođe lošom refleksijom 6.TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. 2.OPEKOTINE KOŽE Obično nisu duboke. Automatizacja rada sa laserskim uređajima 4. Zaštitna maska za lice IV . Profesionalna orijentacija i selekcija • Kontraindikacije za rad sa laserima su: .Oboljenja oka (posebno sočiva) .Hronična oboljenja pluća i srca .OŠTEĆENJE MREŽNJAČE 1.POVREDE MREŽNJAČE 1. Pojava električnog šoka i masivnih opekotina Stvaranje parazitnog X zračenja Stvaranje ozona Nastajanje požara LEČENJE I . 2. a princip lečenja je isti kao i kod savake druge opekotine. ERITEM. Prethodni pregledi . 4. 3. Vitrektomija . Površine podova i zidova treba da budu od materijala sa lošom refleksijom 5.

zraćenje iz njegovog omotača. Radijum se dezintegriše na Gas radon i Jezgro atoma helijuma (dva protona i dva neutrona) koje predstavlja alfa česticu. velika opasnost postoji ukoliko dođe do unutrašnje kontaminacija. 2. Zbog velike mase alfa čestice izazivaju vrlo gustu jonizaciju. Priraštaj ekspozicione doze u vremenskom intervalu (X. ) Jedinica je Kulon po kilogramu u sekundi (C/kg/s). IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 8. Da postoje poremećaji vidnih funkcija. 2. GAMA ZRAČENJE • 6. a X. pa je zaštita od spoljnog zračenja laka.ZRAČENJA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. VREME POLURASPADA (T 1/2) 2. EKVIVALENTNA DOZA (H) . JONIZUJUĆE ZRAČENJE • Jonizujuće zrčenje je zračenje koje se sastoji od EM-talasa ili čestica koje raspolažu kinetičkom energijom dovoljnom da proizvedu jonizaciju supstance kroz koju prolaze. 4. Jednaka je proizvodu apsorbovana doze (D) i faktora kvaliteta (Q). Beta čestice su brzi elektroni koji se emituju iz jezgra atoma nekih radionukleida. Jedina razlika između ove dve vrste jonizujućih zračenja je u tome što gama zračenje potiče iz jezgra atoma. Da postoji obostrana progredijentna centralna katarakta. EKSPOZICIONA DOZA JZ (X) . EFEKTIVNA DOZA (E) Zbir svih ekvivalentnih doza u svim organima i tkivima korigovanih težinskim faktorima tkiva. ali na svom putu proizvode mnogo manju jonizaciju od alfa čestica. Pokazuje sposobnost apsorbovane doze zračenja da izazove oštećenje u organizmu. Da je radnik radio u uslovima izloženosti najmanje 5 godina. JAČINA EKSPOZICIONE DOZE JZ (X. Zbir svih jona istog znaka (dQ) koji nastaju jonizacijom vazduha u elementu zapremine vazduha mase (dm) pri transformisanju energije upadnog fotona (X=dQ/dm). 4. a od ostatka atoma nastaje pozitivan jon. 7. ALFA ZRAČENJE • Alfa čestice se emituju u toku dezintegracije jezgara atoma nekih teških elemenata npr. Prosečan broj spontanih dezintegracija atoma radioaktivnog izvora koje se desi u jedinici vremena. 3.Jedinica je Kulon po kilogram ili Rendgen. ali im je zato prodornost mala (50 µm u tkivima). tako da proizvode velike radiobiološke efekte. 81 . Na svom putu neutroni predaju velike iznose energije. =dX/dt). Odlikuju se velikom prodornošću. Gama zračenje kao i Xzračenje ima veliku prodornu moć i veliki domet. BETA ZRAČENJE • • 1. Energiju jonizujućeg zračenja koja se apsorbuje po jedinici mase (D=dE/dm). JAČINA APSORBOVANE DOZE JZ (D.Jedinica je Sivert (SI= J / kg). Nastaju pri transformaciji neutrona u jezgru u proton pri čemu se emituje negativni elektron ili pri transformaciji protona u neutron pri čemu se emituje pozitivan elektron (pozitron). Vreme za koje se desi dezintegracija jedne polovine atoma nekog radioaktivnog izvora.Jedinica je Grej (1Gy = 1J/1kg). 5. AKTIVNOST (A) . VRSTE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. Najznačajnije fizičke veličine koje definišu jonizujuće zračenje (JZ) jesu: APSORBOVANA DOZA JZ (D) . 3. Pri jonizaciji iz atoma sredine izbacuju se orbitalni elektroni kao negativni joni. bilo nakon sudara sa brzim naelektrisanim česticama. Neutroni se emituju iz jezgra atoma koje je postalo nestabilno bilo zbog fisije kojoj je jezgro podleglo. X zračenje je elektomagnetno zračenje koje se proizvodi u rendgenskim cevima na taj način što se zagrevanjem katode emituju elektroni koji se zatim visokim električnim naponom usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. =dD/dt).) Jedinica je Grej u sekundi (Gy/s) Priraštaj apsorbovane doze u vremenskom intervalu (D. Ako se taj proces dešava u nekoj ćeliji tkiva kao posledica nastale jonizacije pojavljuju se biološki efekti.Jedinica je Bekerel (Bq) ili Kiri (Ci). EM-zračenje nešto kraće talasne dužine od Xzračenja. NEUTRONSKO ZRAČENJE • 3. β-čestice su veoma male pa imaju veliku prodornu moć (nekoliko cm). RENDGENSKO ZRAČENJE • 5.

U radiografiji i defektoskopiji . Pri tom se sva energija zračenja deponuje u malom delu hromatina i DNK što izaziva velike promene na genetičkom materijalu . Tehnološki izmenjeni prirodni izvori jonizujućih zračenja nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja. J-125. KOSMIČKO ZRAČENJE • Stvara se u svemiru i prodire kroz atmosferu sve do površine zemlje.U laboratorijama (RIA i dr. 2.dovodi do naslednih genetskih bolesti. DEJSTVO JZ NA NUKLEINSKE KISELINE . 2.Sobzirom da je difuzija slobodnih radikala u jedro mala predpostavlja se da jonizujuće zračenje oštećuje DNK direktnim dejstvo u slučaju kada radioaktivne čestice prolaze kroz samu DNK ili hromatin. pri čemu nastaju oštećenja u vidu radiacionih grozdova. H2. DEJSTVO JZ NA UGLJENE HIDRATE Visoke doze JZ mogu da dovedu do razlaganja molekula UH na razne produkte. DEJSTVO JZ NA LIPIDE . O2 i H2O2) koji reaguju sa organskim molekulima u ćelijama pri čemu dolazi do kidanja molekuskih veza i stvaranja organskih slobodni radikala od ostataka molekula. • • 2.Za merenje gustine i debljine materijala . 1. RADIONUKLEIDI ZEMALJSKOG • Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu jonizacije vode u organizmu.U proizvodnji plastičnih masa . Apsorbovana energija zračenja ovde direktno dovodi do jonizacije. POREKLA Od značaja su oni čije je vreme poluraspada izuzetno dugo kao što su 40K. laboratorije) .Radnici u proizvodnji i servisiranu rendgen aparata . a posebno je značajan gas radon koji se oslobađa iz zemljišta i građevinskog materijala u atmosferu gde se zadržava. VEŠTAČKI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. Jonizujuće zračenje izaziva jonizaciju vode pri čemu nastaju veoma reaktivni slobodni radikali (H.U industriji svetlećih boja i satova . PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZVORA .Radnci u nuklearnim reaktorima i centralama Najčeći radionukleotidi u profesionalnoj ekspoziciji su J-131. Zavisi od nadmorske visine (povećava se sa visinom) i geografske širine. antitela). DEJSTVO JZ NA PROTEINE .Pod dejstvom jonizujućeg zračenja najčešće dolazi do Kidanja bočnih lanaca u molekulu protina (na slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama) što može da dovode do promena u redosledu AK u peptidnom lancu i do kidanja slabih. HO2.U metaloprerađivačkoj i vojnoj industriji . Uglavnom ga čini neutronsko i gama zračenje. tercijalnu i eventualno kvaternarnu strukture proteina što dovodi do promena u njihovoj konfiguraciji.genske mutacije.1. Mutacije u somatskim ćelijam mogu da izazovu aktivaciju ćelijskih onkogena i time započnu kancerogenezu (sinteza izmenjenih belančevina koje deluje kancerogeno). Organski slobodni radikali stupaju u reakciju sa drugim radikalma stvarajući nove tipove molekula koji nemaju normalnu biološku funkciju. Tc-99m i Tricijum. • DIREKTNO DEJSTVO JZ Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu direktnog jonizujućeg dejstva zračenja na organske molekule u organizmu.U duvanskoj i prehrambenoj industriji . hormoni. nekovalentnih i nepolarnih veza koje održavaju sekundarnu. Genska mutacija u somatskim ćelijama dovodi do poremećajem sinteze belančevina. Molekuli ugljenih hidrata mogu da budu razloženi na subjedinice ili prekinuti.Slobodni radikali nastali dejstvom JZ dovode do degradaciju lipida. INDIREKTNO DEJSTVO JZ 3. ZAVISNOST BIOLOŠKOG EFEKTA OD DOZE ZRAČENJA 82 . PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZVORA 4. a 2. 1. UPOTREBA I PROBE NUKLEARNOG ORUŽJA 2. RAD NUKLEARNIH POSTROJENJA I AKCIDENTI NA NJIMA 3. OH. Kao posledica ovakvih promena proteini gube svoju osnovnu funkciju što dovodi do brojnih poremećaja zavisno od vrste proteina (enzimi.Ugrađuju se u gromobrane i javljače dima . Genska mutacija u gametima . 232Th od manjeg su značaja 87Rb i 235U. • BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1.U medicini za dijagnostiku i lečenje . 4.U hemijskoji i frmaceutskoj industriji . 238U. Od svih kosmogenih radionukleotida jedino 14 C zaslužuje pažnju. ima ih i u veštačkom đubrivu.

Povraćanje . Trombocitopenija Ispoljava se rano već posle 2-3 dana i doprinosi razvoju hemoragičkog sindroma Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju Limfocit je najosetljivija zrela ćelija u krvi.Grčevi mišića . 2.Limfopenija . Ovde postoji prag doze ispod koje nema efekta.5 Gy.5-8 Gy) III .Krvarenja iz kože .Povišena temperatura .MANIFESTNI STADIJUM KRV .Sepsa . tako da i male doze zračenja dovode do poremećaja produkcije krvnih ćelija. 3. Ovde nepostoji prag doze tako da svaka pa i najmanja izloženost zračenju može dovesti do oštećenja.Bolovi u trbuhu u vidu grčeva . Npr genetska.NERVNI OBLIK (preko 20 Gy) • Doza od preko 20 Gy dovodi do oštećenja CNS-a.Sekundarne infekcije . usled nepravilne distribucije radioaktivnog otpada i drugim mestima gde se koriste izvori jonizujućeg zračenja. Anemija se može javiti ranije usled krvarenja. III . što izaziva potpuni slom mehanizme odbrane organizma.Leukopenija . • 4. KVS-a i RES-a. IV . Granulocitopenija nastaje kasnije pošto se rezerve leukocita potroše sobzirom da su matične ćelije nesposobne za dalje razmnožavanje i samoobnavljanje. KLINIČKI OBLICI BOLESTI • • I . • U ovom stadijumu mogu se registrovati laboratorijski pokazatelji oštećenja ćelija i tkiva.Krvarenja iz prirodnih otvora . Npr benigna oštećenja kože i katarakta.Anemija 1. II .DIGESTIVNI OBLIK (8-20Gy) • Matične ćelije crevnog epitela su veoma radiosenzitivne što dovodi do njihovog brzog propadanja.STADIJUM OPORAVKA • Traje više meseci.Povišena temperatura (ponekad).Trombocitopenija . a iznad koje se efekti javljaju i postaju sve jači sa porastom doze. Srednja smrtna doza za ljude je 4 Gy. Posle dejstva zračenja nastaje: Leukocitoza koja brzo prelazi u granulocitopeniju. Leukocitoza u početku nastaje zbog ubrzanog otpuštanja leukocita iz rezervnih marginalnih odeljaka. Linearna zavisnost .Poremećaji svesti . teratogena. II . Karakteriše ga: . • .1. KLINIČKI STADIJUMI BOLESTI I . a bakterije prodiru u krv. kao i pri upotrebi nuklearnog oružija. zbog toga vrlo brzo može doći do potpunog nestanka linfocita.Dijareja . Anemija Javlja dosta kasnije sobzirom da eritrociti u perifernoj krvi žive oko 120 dana. U zavisnosti od doze ozračivanja razlikujemo tri oblika akutne radiacione bolesti: Kosna srž je jedno od najosetljivijih tkiva na dejstvo jonizujućeg zračenja.LATENTNI STADIJUM • Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme pacijent se dobro oseća.Inkoordinacija pokr eta • Ova faza traje 10-tak dana i završava se najčešće letalno. Prag zavisnosti .Kod nestohastičkih efekata. akceleratorima u nuklearnim centralama u nuklearnoj medicini. i kancerska oštećenja. Za depresiju eritrocitopoeze dovoljna je doza od 1-1.Kod stohastičkih efekata.HEMATOLOŠKI OBLIK (0.Krvavi prolivi i povraćanje krvavog sadržaja . DIJAGNOZA 83 .PRODROMALNI STADIJUM • Počinje 2 do 24 časa posle ozračivanja i traje 1-4 dana.Muka . Za depresiju pluripotentne ćelije čijom diferencijacijom nastaju sve krvne ćelije potrebna je doza od svega 1 Gy.Tahikardija . • • • 2. laboratorijama. Plazma izlazi u lumen creva. pa se epitelne ćelije ne obnavljaju tako da nastaju prazni prostor između crevnih resica.Opštom slabost .Otežano disanje . a apsolutna 10 Gy AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST) • Nastaje posle kratkog relativno ravnomernog ozračivanja celog organizma velikim dozama jonizujućeg zračenja što je moguće pri raznim akcidentima na reaktorima.Anoreksija .

a njihova radna sposobnost za ostale poslove zavisi od stepena oštećenja organizma. Sledi povećanje propustljivosti malih arterija zbog čega nastaje edem. • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA • Radiaciona bolest predstavlja povredu na radu ljudi koji rade u zoni jonizujućeg zračenja i priznaje se za profesionalno oboljenje pod sledećim uslovima: Pozitivna radna anamneza i klinička slika Radiotoksikološka i dozimetriska ispitivanja Specifične promene u krvi i Specifične hromozomske aberacije Ukoliko se od ovih osoba kasnije pojave maligna oboljenja. Na gornjoj granici malih doza počinju da se javljaju različita radiaciona oštećenja. Male doze .Pri radu sa otvorenim izvorima (interna kontaminacija). higijena. SIMPTOMATSKA TERAPIJA antiemetici. elastična vlakna postaju kruta tako da širina lumena krvnog suda ne može da se menja . Tkivo u okolini postaje ishemično pa nastaje nekroza. • 5. • 2. 4. Spoljašnjeg ozračivanja . dužina latentnog perioda LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. dekontaminacija creva. pri čemu se javljaju patološki kumulativni efekti malih doza. • 4. • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). OŠTEĆENJE KOSTIJU PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU • • Česte su nekroze koje dovode do patoloških preloma. koji se prvenstveno ispoljavaju na enzime unutar ćelija kosne srži i periferne krvi. • OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG TKIVA • Dugotrajno kontinuirano izlaganje malim dozam jonizujućeg zračenja može dovesti do iscrpljenja mehanizama za prevenciju oštećenja.su doze bliske prirodnom fonu. Pri profesionalnoj ekspoziciji radnici primaju male doze koje su limitirane zakonom. i ona je najčešće profesionalna. U ćelijama zida krvnog suda nastaje degeneracij. 3.• 1. Prvo se javlja prolazna vazodilatracija zbog čega dolazi do jačeg protoka krvi i hiperemije. transplatacija kostne srži. Može nastati kao posledica 1. antipiretici. ANAMENSTIČKI PODACI O OZRAČIVANJU KLINIČKA SLIKA Intenzitet i vreme pojave prvih simptoma. Posledice ovoga su: OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU 84 . Opisani način poremećaj prokrvljenosti može da zahvati razna tkiva. • 3. Gornja granica malih doza različita je za različita tkiva HRS je skup simptoma i znakova koji su posledica efekata malih doza jonizujućeg zračenja na dva ili više radiosenzitivna tkiva. • • LEČENJE 1. antibiotici. kad se javlja prelom vrata femura. ekskreta i dlaka spektrometrijski. 2. PARENTERALNA ISHRANA Sa uključivanjem elektrolitnih rastvora. PROFILAKSA I LEČENJE INFEKCIJA Sterilni uslovi. Unutrašnjeg ozračivanja . • Pri akutnom ozračivanju jonizujućim zračenjem brojni poremećaji nastaju kao posledica oštećenja krvnih sudova u organizmu. ovi ljudi nisu sposobni za rad u zoni jonizujućeg zračenja. oboljenja hematopoeznog i respiratornog sistema i katarakta treba ih smatrati profesionalnim oboljenjem. 4. • 5. Endotel zadebljava pa se lumen i dalje sužava. Npr. BIODOZIMETRIJA Merenje radioaktivnosti sekreta. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Ako dođe do izlečenja. LEČENJE KRVARENJA Transfuzija koncentrovanih trombocita. HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (HRS) • Hronična ekspozicija predstavlja kontinuiranu ili intermitentnu izloženost uticaju jonizujućeg zračenja duže od 5 god. antiaritmici itd.Pri radu sa zatvorenim radioaktivnim izvorima ili 2. 2. • HOSPITALIZACIJA U aseptičnim uslovima uz apsolutni fizički i psihički mir. posle radioterapije ginekoloških malignoma. analgetici. • 1. Unutrašnja površina krvnog suda zbog ovih promena postaje neravna pa se na njoj stvaraju trmbi koji začepe lumen krvnog suda tako da cirkulacija prestaje. • 3.

posle 2-3 nedelje i traje 1-3 • nedelje (zahvata kosu. BELU I OSETLJIVU KOŽU • Radna sposobnost . MIJELODISPLASTIČNOG SINDROMA 8. Radna sposobnost .ispunjeni seroznom tečnošću.I . 4. • Poremećena je sinteza Hg zbog slabijeg ugrađivanja gvožđa u hem. MIJELOSKLEROZA 7. POVIŠENA TEMPERATURA. LEUKEMIJA 10.Ubrzo se pojavljuje 1. . TROMBOCITOPENIJA 4. fibroze i displazije koštane srži. 2. MIJELOPROLIFERATIVNE BOLESTI 9.remeti migraciju granulocita i smanjuje zapaljenjski odgovor. skraćenje životnog veka. poremećaj kinetike i dr.USPORENA MATURACIJA I DIFERENCIJACIJA KRVNIH PREKURSORA • Hipofunkcija kosne srži dovodi do smanjenja broja ćelija u perifernoj krvi II .Posle nekoliko dana nastaju prskaju pa nastaju 3. koji 4. LEUKOPENIJA I LEUKOCITOZA 3. Poremećaj u limfocitima • Linfociti su veoma radiosenzitivni zbog obilnog DNK materijala. Poremećaj u trombocitima • Smanjena aktivnost enzima trombocita može uticati na njihovu ulogu u procesu hemostaze. Prvi znak depresije kosne srži je Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju. a potom i do aplazije. ERITEM . JEZA I DRHTAVICA . • Kao posledica dugotrajne ekspozicije jonizujućem zračenju vremenom dolazi do hipoplazije koštane srži sa hroničnim citopenijam. ANEMIJA 2. EROZIJE . STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE • 1. U zavisnosti od primljene doze zračenja razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: RADIODERMATITIS ERYTHEMATOSA (Doza od 4-8 Gy) 1. SUVU. • 6. te kao posledica zračenja može doći do Mutacija i Aberacija. 8. LJUBIČASTA BOJA KOŽE I OTOK SA BOLOM . PLIKOVI . TROMBOCITOASTENIJA 5. 3.utiče na specifičnu odbranu i reakcije preosetljivosti. AKUTNI RADIODERMATITIS • • Nastaju kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja u kratkom vremenskom periodu. 2. Kao posledice oštećenja hematopoeznog sistema malim dozama zračenja može doći do nastanka: 1.Radna sposobnost posle izlečenja je očuvana (nema posledica).Posle nekoliko dana na tom mestu nastaje DIJAGNOZA 85 . KLINIČKA SLIKA LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. ali im je opšta radna sposobnost za druge poslove najčešće sačuvana. Oštećenja DNK uzrok su nastanka leukemičnog klona ćelija.POREMEĆAJ U METABOLIZMU ZRELIH KRVNIH ĆELIJA • Opadanje njihove funkcije. 7. OSEĆAJ PEČENJA I TOPLINE 2. ERITEM.koje prolaze za 8-12 nedelja ostavljajući • • 5. MIJELOFIBROZA 6.Inhibicija alkalne fosfataze (ALP) . bradu. RADNA ANAMENZA Anamnestički podatak o radu sa radioaktivnim izvorima. pazušne i pubične dlake). • RADIODERMATITIS ULCEROSA (Doza od 12-15 Gy) Nakon latentnog perioda od 1-2 dana javlja se: . EPILACIJA . BOLNI INFILTRATI SA LIMFADENITISOM 2. što dovodi do konpenzatornog povećanja produkcije eritrocita koja posle dužeg vremena dovdi do hipoplazije eritrocitne loze.nastaje 4-7 dana nakon ozračivanja i prolazi posle 3-4 nedelje. Poremećaj u granulocitima • Funkcija granulocita je poremećena usled smanjene ktivnosti njenih enzima. RADIODERMATITIS BULOSA (Doza od 8-12 Gy) 1. • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi).Inhibicija mijeloperoksidaze (MPO) .Lica koja su bolovala od II stepena trajno su nesposobna za rad u zoni jonizujućeg zračenja. Poremećaji u eritrocitima • Životni vek eritrocita je skraćen (zbog poremećaja u procesu glikolize). 1. .

osoblja u radiološkim institutima. Bradavice 2. ULKUS .sa zamućenjem na periferiji sočiva pri čemu nastaje prstenasto oštećenje. a ona sigurno nastaje pri dozi od 3 Gy. 3. posle dužeg vremena mogu izazvati iste promene zbog kumulativnih efekata radiotoksina.sa neravnim dnom i ivicama. Papilomatozne hiperkeratze.sa vakuolama i zrnastim zamućenjem u zadnjem subkapsularnom delu sočiva. Na rubovima ovih ulkusa često nastaje radiacioni Ca. 2. • RADIACIONA KATARAKTA • Godišnja doza od 150 mSv izazvaće promene na očnom sočivu (Kataraktu). OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kutane distrofije bez izražene atrofije. Razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: • • • • NAČIN NASTANKA • 1. POČETAK BOLESTI 1. Hronični radiodermatiris zavisi od doze i dužine izloženosti. sporo metastazira u regionalne limfne žlezde. Kao profesionalno oboljenje viđa se kod radiologa.3. • Iste ovakve promene nastaju i na sluzokožama. su apsolutna kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja i smatraju se profesionalnim oboljenjem. Najmanja jednokratna doza koja izaziva kataraktu je 0. 3. Radiaciona katarakta nastaje kao posledica: DIREKTNOG OŠTEĆENJA EPITELA SOČIVA Jonizujuće zračenje remeti mitozu epitelnih ćelija na ekvatoru sočiva što dovodi do nepravilnog formiranja mladih sočivnih vlakana koja gube providnost. mada može nastati i posle akutnog radiodermatitisa. 3. a izuzetno retko fibrosarkom).Osobe koje su bolovale od III stepena nisu sposobne za rad u zoni jonizujućeg zračenja. ATROFIČNI OŽILJAK (sa depigmentacijom. Lokalizacija promena zavisi od načina rada i najćešće je na rukama. a obrnuto kod periferno. Kod aksijalnog zamućenja vid je bolji pri slabijem osvetljenju. 86 .Nastaje ako se atrofični ožiljak povredi. • U POČETKU Koža je prozirna. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Nastaju usled kumulativnih efekata dugogodišnje lokalizovane ekspozicije kože malim dozama jonizujućeg zračenja. pljosnatih hiperkeratoza i ragada nisu kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja. TARDIVNI ULKUS . • TARDIVNI ULKUS . ali i znatno manje godišnje doze. RADIACIONI KARCINOM • Nastaje posle duže ekspozicije (20-30 god). sudova. Hiperkeratoza 2. rendgen tehničara. Nastaju zbog teškog oštećenja potkožnih k. kao ni za rad na radnim mestima gde postoji opasnost od oštećenja kože (mehaničko. Dejstvo je izrazitije kod mladih osoba jer je rast i metabolizam sočiva življi OŠTEĆENJEM KRVNIH SUDOVA KOJI ISHRANJUJU SOČIVO KUTANE DISTROFIJE • 1. samo što one više krvare. • Radna sposobnost . ali zahtevaju češe kontrole i striktno pridržavanje mera zaštite na radu. AKSIJALNO . Oporavak traje i do godinu dana i na tom mestu se stvara 4. sjajna i ispucala Depigmentacija i hiperpigmentacija Epilacija KASNIJE Koža je hrapava i puca Javljaju se ragade (inficiraju se) Nokti krti. vratu i grudima. KLINIČKE KARAKTERISTIKE • 1. PERIFERNO . Pored toga JZ izaziva i denaturaciju proteina. 2. Klinički ima karakteristike presenilne katarakte: Opažanje tamnih mrlja i magle prema svetloj podlozi. izbrazdani bez sjaja NA KRAJU 1. hemisko i dr. Ova stanja se tretiraju kao povreda na radu. TARDIVNE RADIONEKROZE 1. ređe na licu. Isto važi i za tardivne radionekroze i radiacione karcinome. Papilomi 3. • 1. 2. najčešće planocelularni (znatno ređe bazocelularni. Lateralna diplopija i neraspoznavanje boja (plave i ljubičaste). termičko.45 Gy.Dubok sa strmim rubovima i dnom prekrivenim tetidnom sekrecijom. 2. taleangiektazijama i konkraturama) 5.) zbog mogućnosti stvaranja tardivnog ulkusa.

Sterilnost . Na EKG-u znaci ishemije i lezije. posle duge ekspozicije malim dozama zračenja treba smatrati profesionalnom. Perikarditis 3. MALIGNITET IZAZVAN JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Posledica zračenjem indukovanih mutacija jeste stvaranje klona malignih ćelija. deskvamacija). Po tipu najčešći su Adenokarcinom. Usporena produkcija spermatogonija 2. Oligospermija 3. Poremećaja u srčanom ritmu i krvnom pritisku . Planocelularni i Bazocelularni Ca. • • Što je raniji stadijum trudnoće radiosenzitivnost ploda je veća pa su najopasnija zračenja u prva 3 meseca 1. • • 1.1 Sv. Zadebljanja i stenoze krvnih sudova 4. debelog creva. Presenilnu kataraktu koja ide sa tipičnom kliničkom slikom radiacione katarakte koja se pojavi kod osoba mlađih od 50 god. POBAČAJ .1 Gy) Trajna (Doza od 8 Gy) II . Zbog ovoga se predlaže zabrana Rtg-snimanja žena u reproduktivnom periodu od desetog dana menstruacije. • • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA RESPIRATORNI I GASTROINTESTINALNI EPITEL • Oštećenje epitelnih ćelija pod uticajem malih doza moguće je samo pri unošenju radioaktivnih čestica u respiratorni trakt što je moguće pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. 2. Smanjena pokretljivost spermatozoida 4. limfnih tkiva i dr. Poremećaj funkcije ovarijuma 2. Sterilnost . Svaki čovek ima bar 6 nepoželjnih naslednih osobina koje se nisu ispoljile ali se prenose na potomstvo.Prolazna pri dozi od 3 Gy. Najčešći su malignomi želuca. hemoreceptora. one se prenose na sve generacije polnih ćelija. koji se može razviti u maligni tumor posle latentnog perioda 10-50 godina. adreno i holinoreaktivnih sistema srca i krvnih sudova). GENETSKA OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Ako se pod dejstvom zračenja odigraju promene na polnim ćelijama.Ozračivanja u kasnijim mesecima trudnoće dovodi do poremećaji u razvoju onih organa koji se u tom trenutku najitenzivnije razvijaju.KOD ŽENA 1. mada ove doze mogu dovesti do 1.Obično nastaje pri ozračivanju trudnice u prvom mesecu trudnoće 2. Ove promene mogu da budu u vidu: HROMOZOMSKIH ABERACIJA i GENSKIH MUTACIJA Mutacije izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja su najčešće recesivne pa se zato ne ispoljavaju pre treće genske generacije. Klinički se manifestuje zapaljenjima i fibrozom. Promene u menstrualnom ciklusu 3. • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA KARDIOVASKULARNI SISTEM • Pod uticajem većih doza mogu se javiti degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima i razviti 1. Pod uticajem manjih doza nisu zapažene promene na EKG-u. Mala kongenitalna zamućenja sočiva nisu kontraindikaciju za rad sa JZ ali se moraju pratiti. Toksični miokarditis 2. 2.preko neurohumoralnih mehanizama (baroreceptora. kosti. jetre. OŠTEĆENJA GONADA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Reproduktivni organi su izuzetno radiosenzitivni. obično posle 30-40 generacije (100-1000 godina).Prolazna (Doza od 0. gubitak treplji i peharastih ćelija. Promene su nespecifične (eritem. fibrosarkom i osteosarkom. Češće se javlja hipotonija od hipertonija.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ove premene se smatraju profesionalnim oboljenjem i predstavljaju kontraindikaciju za rad u zoni JZ. a u slučaju oplodnje i na potomstvo. Ne postoji prag doza za mutacije. • • • TERATOGENO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRČENJA • Ozračivanje trudnica jonizujućim zračenjem može dovesti do pobačaja ili do rađanja deteta sa raličitim razvojnim pormećajima (Nakaznost deteta) 87 . Da bi se broj mutacija udvostručio potrebno je da čovek u toku 30 godina u području gonada primi 0. NAKAZNOSTI DETETA . naročito muški i mogu dovesti do: I .KOD MUŠKARACA 1.

ZNOJENJEM 4. 40K. • RN se transportuju krvlju do tkiva gde se deponuju. kanale lojnih i znojnih žlezda. 3H. slezini. koji se u tkivu raspada uz oslobađanje toksične supstance. Zarobljavanjem od strane tkivnih fagocita pri prolasku kroz tkivo. 59 Co. Vezivanje RN za tkiva može biti reverzibilno ili ireverzibilno.Do kontaminacije dolazi pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. kada duže ili trajno ostaju u njima. TRANSPORT RADIONUKLIDA 2. PREKO KOŽE Prodiranje RN preko kože je znatno sporije i zahteva duži kontakt. kompasa. 2. 1. • • • PRIRODNI Zemaljskog ili kosmičkog porekla (C14.INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) • Interna radioaktivna kontaminacija nastaje pri unosu radionukleida u organizam čoveka. Tricijum. • 3. 5. Aktivnim jonskim transportom. zatim u proizvodnji oružija i svetlećih boja. tako da se one već posle nekoliko sati mogu naći u krvi. 3. 88 . RN može proći kroz sve slojeve kože u krv pasivnim transportom ili kroz folikul dlake. 59Fe. Prelazak RN iz krvi u tkivo može se obaviti: Penetracijom celog kompleksa-nosača. laboratorijama. a manji molekuli RN mogu se transportovati i fibrinogenom. Efektivno vreme poluisčezavanja (Tef)-Vreme za koje početna radioaktivnost opadne na pola usled raspada. • Deo RN koji se nije zadržao u depoima ili se iz depoa vratio u krv eliminiše se iz organizma preko: 1. Koloidnom apsorpcijom. Radiocezijum i Stroncijum U radnoj sredini .Vreme za koje se aktivnost RN usled radioaktivnog raspada smanji na 1/2 Biološko vreme poluisčezavanja (Tb) Vreme od unosa RN do opadanja telesnog opterećenja RN na 1/2. TRANSPORT PREKO ERITROCITA RN se mogu transportovati vezani za SH grupu Er. gasova ili para. u nalazištima radioaktivnih ruda i njihovoj preradi. Neravnomerno se deponuju uglavnom u mišićima. Ako su u jonskom obliku RN se prenose sa resorptivnih površina u ekstraćelisku tečnost i krv i iz krvi u ćelije aktivnim transportom ili supstitucijom za prirodne jone u ćeliji. Uran. jetri ili u kostnoj srži. 4. • • • 1. RN rastvorljivi u lipidima vezuju se za globuline. PREKO DIGESTIVNOG TRAKTA Unos radionuklida preko digestivnog trakta najčešće ide preko hrane. u nuklearnim postrojenjima. • 2. Sluzokoža digestivnog trakta brzo resorbuje unete čestice. 57Co.Radioaktivni jod. • 2. APSORPCIJA RADIONUKLIDA 1. RN se ili ravnomerno deponuju u svim tklivima ili samo u nekima u zavisnosti od afiniteta za određenim tkivima. mada deo može dospeti i u jednjak i dalje u GIT. Radioaktivni izotopi se primenjuju u medicini. Ćelije mikrocilijarnog epitela vraćaju deo radioaktivnih čestica u nazofarinks gde se zadržavaju ili bivaju izbačene napolju. farmaceutici. DEPOZICIJA RADIONUKLIDA IZVORI EKSPOZICIJE 1. STOLICE 3. 51Cr. 58Co. izradi časovnika. zavisno od njihove rastvorljivosti. Torijum. 99mTc. mernih instrumenata. preko proteinskog dela hemoglobina ili kao jon intracelularno u Er. 60Co. Radijum i Radon VEŠTAČKI Iz tehnološki otvorenih izvora . To su najčešće 131J. • PREKO RESPIRATORNOG TRAKTA Preko respiratornog trakta mogu prodreti radionuklidi u obliku aerosoli. Rastvorljive čestice iz limfnih nodula i intersticijuma pluća ulaze u krv direktno ili preko limfotoka. Njihov prenos između ekstracelularne tečnosti tkiva i plazme vrši se putem osmoze i difuzije TRANSPORT RN PREKO PROTEINA PLAZME Većina RN transportuje se vezana za albumine. • SLOBODNI TRANSPORT RN KRVNOM PLAZMOM Na ovaj način transportuju se potpuno rastvorljivi RN. Neke radioaktivne supstance pak mogu stupati u hemiske reakcije sa konstituentima digestivnog trakta i stvarati stabilne konplekse koji se teško apsorbuju. Makrofagi fagocituju dospele čestice i odnose ih u intersticijum pluća i torakalne linfne nodule gde se zadržavaju. IZDAHNUTIM VAZDUHOM Fizičko vreme poluraspada (Tf) . ELIMINACIJA RADIONUKLIDA • 3. Preko nosačan na spoljnoj i unutrašnjij površini ćeliskih membrana. 3H. noćnih nišana. URINA 2.

• Pri izuzetno visokim dozama mogu ostati i trajna oštećenja u vidu .U jetri . Najviše su pogođeni proksimalni kanalići gde dolazi do nekroze 89 .DEKONTAMINACIJA 1.MERENJE RADIOAKTIVNOSTI U BIOLOŠKOM MATERIJALU • Vrši se radiotoksikološkom kvalitativnom i kvantitativnom analizom koja pruža uvid u spektara RN. . • Na osnovu gama-spektometriske analize moguće je izračunati apsorbovanu dozu. Nastaje neravnomerno oštećenje nefrona u celini. Posledice hronične kontaminacije zavise od apsorbovane doze i toksičnih osobina radionukleida i ispoljavaju se efektima na radiosenzitivnim organima i tkivima. fibroza pluća itd. Na.U slezini. I LEČENJE I .HRONIČNA KONTAMINACIJA MALIM DOZAMA • Dominiraju Simptomi i Znaci Hroničnog radiacionog sindroma. dok se manje rastvorljiva zadržavaju u plućima. 2. Akumulacija radiojodida inhibira se primenom Stabilnog jodida (K i Na-jodida) 2. Ekspektoransi 3. II .Hroničnih bolesti (hematološke bolesti.KLINIČKA SLIKA I . TOKSIKODINAMIKA 1. • • OŠTEĆENJE BUBREGA Je najveće jer je to organ u kome se uran i deponuje i preko koga se ekskretuje. • Transportuje se krvlju vezan za proteine plazme. . .posle latentnog perioda. ELIMINACIJA • Oko 54% resorbovanog urana se nakon sat vremena direktno eliminiše. Hormonski preparati 2.se deponuje šestovalentni uran. DISTRIBUCIJA • Rastvorljiva jedinjenja urana iz RES-a prelaze u krv. pankrasu i nadbubregu . • Nakon eliminacije ovih RN dolazi do oporavka čije vreme zavisi od doze koja je bila apsorbovana.U bubrezima i kostima . 3.SPREČAVANJE AKUMULACIJE RN 1. Amonijumhlorid 4.Trajanje bolesti i ishod zavise od vrste RN koji je postao unutrašnji izvor kontaminacije. • Kontaminacija iz životne okoline zavisi od radioaktivnosti hrane i vode.Kod unosa transuranskih elemenata.Kod unosa radiocezijuma 3. Ca-DTPA .Dominiraju Simptomi i Znaci Akutnog radiacionog sindroma. Ca ili Na-alginat . Ba. Jonski izmenjivači 3.Kod unosa stroncijumom 2. Ispiranje želudca 2.se deponuje samo manji deo urana. Soli aliginata 6. Al i Mg. Propiltiuracil 4. Emetici i Mukolitici 5.se deponuju manje rastvorljiva jedinjenja.sulfat III . Feri-fero-cijanid . Kalijum-jodid .Maligne bolesti . a profesionalna od kontaminacije radnih površina i predmeta. Dolazi do oštećenja tubulskih ćelija i glomerulske membrane.Inhalacijom ili kroz Kožu (preko GIT-a se resorbuje do 5% unete količine). Postojanje samo jedne karakteristične promene na 200 ćelija ukazuje na povećanu apsorbovanu dozu iznad dozvoljene.BLOKIRANJE I IZVLAČENJE RN IZ DEPOA 1. 1.U plućima .manji deo. hipotireoza. a . Metimazol V .Preko žuči stolicom . 1. Ako se radi o kratkoživućim RN • Klinička slika zavisi od brzine eliminacije i fizičkog poluraspada. Akumulacija stroncijuma može se smanjiti davanjem Stabilnih stroncijumovih jedinjenja. . II . Antacidi sa Al-solima 4. IV . • Deponuje se: .AKUTNA KONTAMINACIJA VELIKIM KOLIČINAMA RN . Ako se radi o dugoživućim RN • Klinička slika zavisi od tipa radioaktivne emisije i predilekcionog organa depozicije • Simptomi i znaci mogu večno trajati i ukoliko se ne leče dovesti do smrti 2.SPREČAVANJE APSORPCIJE 1.Kod unosa radioaktivnog joda 4. Antitireoidni preparati 3. manjim delom za Er.najveći deo . Helati (DTPA) VAŽNIJI RADIONUKLIDI URAN TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . DIJAGNOZA . Diuretici 2.Urinom . II .PROCENA APSORBOVANE DOZE NA OSNOVU BIOLOŠKIH EFEKATA • Analiza frekvencije hromozomskih aberacija u limfocitima periferne krvi.se deponuje četvorovalentni uran.). katrakta.UBRZANJE ELIMINACIJE RN 1. .

Jod u štitnjači prelazi u organski jod koji se vraća u krv i distribuira u sva tkiva u telu. Kod dužeg prisustva uranil-jona može doći do potpune nekroze tubula i insuficijencije nefrona i postepeni razvoj bubrežne insuficijencije. betona.Kod dugogodišnja izoženost radonu ŠNEBERSKA BOLEST PLUĆA TOKSIKOKINETIKA 1.Nuklearnim akcidentima . nadbubrega i nervnog sistema .Ekspoziciji radioaktivnim padavinama .kod rudara usled dugotrajnog udisanja prašine urana. • Dugogodišnje ozračivanje koštanog tkiva može da dovede do osteosarkoma. tumori jetre) . ataksija i nistagmus 5. koji se dalje raspada na kratkoživuće i dugoživuće potomke sve do stabilnog Olova.zavisi od oštećenog organa i sistema. a 70% se izlučuje urinom. Maligni tumori (Ca-bronha. Može se proglasti za profesionalno oboljenje.U laboratorijama . ELIMINACIJA 20% organskog radiojodida izlučuje se mokraćom. 1. OŠTEĆENJE KOSTIJU • Pri hroničnoj kontaminciji malim dozama urana on se prevashodno deponuje u kostima.U nuklearnoj medicine (U Dg i Th oboljenja tireoideje i bubrega) -125 .In-vito testove u RIA laboratorijama APSORPCIJA Izrazita isparljivost joda omogućava da jod brzo ulazi u telo inhalacijom.je moguća nakon intenzivne interne kontaminacije. 4.KOD AKUTNE KONTAMINACIJE 1. Hronična hemoliza pa i manifestna anemije . tako da se razvija Hemolitički sindrom. a ovaj dalje do gasa Radona-222. građevinskog materijala. Akutna intravskularna hemoliza . • 2. Leukocitopenija zbog iscrpljenja leukocitopoeze u kosnoj srži.Manifestuje oligurijom.Javljaju se nakon 2025 godina. OŠTEĆENJE ERITROCITA • Uranil-jon vezujući se za eritrocite dovodi do njihovog oštećenja i skraćenja životnog veka. II . emfizem i fibroza pluća . 3. TOKSIKOKINETIKA 1. 3. osteosarkom.je takođe moguće. OŠEĆENJE PLUĆA • U slučaju inhalacije urana i njegovog zadržavanja u plućima javljaju se Zapaljenski procesi i Nekroza bronhijalnog epitela. 2. RADON IZVORI EKSPOZICIJE KLINIČKA SLIKA • HEMATOLOŠKE BOLESTI .Proizvodnji radio-farmaceutika . proteinurijom.kubičastih ćelija sa posledičnom opturacijom tubula. a može poticati iz tla. Periferne neuropatije. APSORPCIJA Radon se unosi Inhalacijom pri boravku u zatvorenim prostorijama (Profilaksa . Javlja se kod rudara u rudnicima uranijuma posle latentnog perioda od oko 20 godina.Dobra ventilacija) DISTRIBUCIJA Sam radon je inertan gas i ne vezuje sa za tkiva. leukoze.usled deponovanja urana u kostima. KLINIČKA SLIKA JOD 131 IZVORI EKSPOZICIJE • J-131 .kod akutnih trovanja. Bronhitis.koristi se za . • 2. 3. Šneberska bolest pluća (Radiacioni pneumonitis) Karcinom pluća nastao udisanjem radona odnosno radioaktivnog uranijuma. ali i ingestijom DISTRIBUCIJA Radiojod se brzo apsorbuje u krv odakle 30% unetog joda odlazi u tireoideju.Hipoplazija i aplazija kosne srži 90 . MALIGNA OBOLJENJA RES-a . • KLINIČKA SLIKA I . Simptomatska terapija . 2. 2. 4. • LEČENJE • • Peritonealna dijaliza ili hemodijaliza . Bubrežna insuficijencije .KOD HRONIČNE KONTAMINACIJE 1. mikrohematurijom i leukociturijom i kao posledica toga elektrolitnim disbalansom i acidozom. a preostalih 10% fecesom. naročito na nižim etažama.Do ekspozicije može doći pri: . Pri inhalaciji radona glavnu opasnost predstavljaju njegovi kratkoživući potomci koji se zadržavaju u respiratornim putevima gde nastavljaju svoj radioaktivni raspad. 2. • • Uran se radioaktivno raspada do Radijuma226. pri čemu se emituje alfa zračenje koje vrši jonizaciju bronijalnog epitela i pluća. mada najčešće diskretnog tipa. Oštećenje pankreasa. Povećana koncentracija radona može se naći U građevinskim objektima. 4. • • 3. šljake i dr.Preradi nuklearnog goriva .

U vezi sa ovim principom je uvedena koncepcija graničnih nivoa doza. 5. kontrolno-periodične preglede i preglede u slučaju akcidenata. kao i primena medikamentozne profilakse. kecelje.Leukemija OBLOLJENJA TIREOIDEJE . površinska i interna dekontaminacija. 4. naočare. Zaštitne kecelje.). Komandni sto za kojim se nalazi lice koje rukuje zatvorenim izvorom može da bude u istoj ili drugoj prostoriji. zaštita se ostvaruje primenom ličnih zaštitnih sredstava (skafander. 6. rukavice. ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA • S obzirom da i najmanja doza zračenja može imati štetne efekte po zdravlje preporuka je da treba izbegavati svako nepotrebno izlaganje zračenju i da nivo izlaganja pri radu treba da bude što je moguće niži.Hipotireoza . rukavice). naočare i štitnici sa olovnim ekvivalentnom u sebi propisane debljine. štitnici Pri radu sa zatvorenim alfa emiterima nije potrebna posebna lična zaštita. Pregled urina 2.• • . DRUGIM uključivanje aparata ukoliko vrata od prostorije u kojoj se nalazi izvor nisu zatvorena. Odela koja prekrivaju celo telo . • MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Podrazumevaju zdravstveni nadzor I . gama i rendgen zračenjem su: 1.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA II . 3. 2. Za izgradnju objekata koriste se standardni materijali. paravani. • 3. Pri radu sa beta emiterima Gumene rukavice. stakleni ekrani. 2. 4. Sigurnosni sistemi koji automatski zatvaraju izvor u slučaju nekontrolisanih postupaka. 7. 2.Radiacioni tireoiditis . olovno staklo. 6. Prostorija u kojoj se nalazi izvor treba da bude pod video nadzorom sa monitorima pored komandnog stola u drugoj prostoriji. 3. Maske sa ili bez filtera.Mijelofibroza .Mijelodisplastički sindrom . nad osobama koje su profesioanlno izložene jonizujućem zračenju. a ako je u drugoj prostoriji mora postojati prekidač koji nedozvoljava I .Koriste se u nuklearnim postrojenjima za jednokratnu upotrebu. • • 5. 2. baritni malter itd. Pravilan izbor broja i rasporeda prostorija Racionalna organizacija radnih mesta Dekontaminacija prostorija Mere lične higijene osoblja Sistem ventilacije Sakupljanje i uklanjanje radioaktivnih otpadnih materija Kontinuirano registrovanje kontaminacije Nivo kontaminacije ne sme biti iznad propisane TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Skraćenje vremena ekspozicije. Pri radu sa otvorenim emiterima najvažnija je lična higijena.PRI KORIŠĆENJU OTVORENIH IZVORA 1. Zaštitne barijere moraju biti projektovane tako da na spoljašnjoj površini jačina apsorbovane doze ne sme da bude veća od vrednosti koja može izazvati prekoračenje propisane granice ekvivalentne doze. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA • Pri radu sa X. 8. nokte i kosu • RUMPEL LEEDOV TEST • LABORATORISKO ISPITIVANJE 1. Beton odgovarajuće debljine u izgradnji podova i zidova može da zameni zaštitne barijere. Veštačka ventilacija je obavezna u prostorijama u kojima se koriste izvori jonizujućeg zračenja. 4. jer bi sem štete od vatre. obučenost za pravilno rukovanje. a kao dodatna zaštita upotrebljavaju se i specijani materijali (olovni lim. 3. Urea 91 . onda su to olovne kabine ili paravani sa olovnim staklom. 5.Posebno obratiti pažnju na kožu. Obuhvataju prethodne preglede.Apalstička i refrakterna anemija . preko kojih se prati proces odvijanja zračenja Ako je neizbežna direktna komunikacija između izvršioca i izvora. naočare. 7. Izvor zračenja mora da bude osiguran kako ne bi došlo do oštećenja ili nestručnog rukovanja Broj raspored i veličina prostorija moraju zadovoljiti norme koje zavise od vrste izvora. postojala i dodatna opasnost od kontaminiacije širih razmera. Povećanje rastojanja od izvora zračenja. sluzokože. Mere zaštite od požara imaju poseban značaj. Ako je u istoj prostoriji. II .Karcinom tireoideje (retko) MALIGNI PROCESI NA ORGANIMA 6.KONTROLNO PERIODIČNI PREGLED Treba da obuhvati • OPŠTI PREGLED . 7.PRI KORIŠĆENJU ZATVORENIH IZVORA 1. Smanjenje doze zračenja.

Karioshizme . npr. Fibroze) Predstavljaju kontraidikaciju za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja.5 X 109/l (Preko 40%) 5. Razmaz periferne krvi .5 X 109/l (Preko 20%) 6. • Srednja dozvoljena doza za stanovništvo za isti period je znatno manja i iznosi 1 mSv godišnje. Hromozomske aberacije na 36 meseci IV . Hronična i teška kožna oboljenja 7. Oftamolog II .Iznad 150 X 109/l Kontraidikacije za rad u zoni jonizujućeg zračenja su: 1. Otorinolaringolog 3.Toksične granulacije . Hematološke. • Pošto ovi radikali imaju kratak vek trajanja.traže se .MEDICINSKA PROFILAKSA • Zadatak ovih mera je da se raznim jedinjenjima poveća otpornost ljudskog organizma na dejstvo radijacije.Jednom u 2 godinae • SPIROMETRIJA . kod radnika koji se spremaju da izvrše popravku nuklearnih reaktora. Broj trombocita . Bolesti zavisnosti U rudnicima u kojima jonizujuće zračenje prelazi dozvoljene granice (urana. Teža nervna i duševna oboljenja 9. torijuma i sl) ne mogu raditi ljudi koji boluju od prethodno nabrojanih bolesti kao ni ljudi koji boluju od 1. Broj neutrofila . Bolesti bubrega AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. Proteinogram 7. 2. Bronhiektazije 5. Pregled očnog sočiva na 24 meseca 5. Oboljenja KVS-a 12.Zbog sumnje na kataraku • PLETIZMOGRAFIJA • KAPILAROSKOPIJA • SPERMATOGRAM Kod bračnog steriliteta • PREGLED HROMOZOMA . Neuropsihijatar 5. Ginekolog 2. Opšti pregled 2.Jednom u 3 godine • RTG PLUĆA .1mmol/l 3. Dermatolog 4. Količina Hb Muškarci iznad 7. Broj Er Muškarci iznad 3. Hroničnog bronhitisa 3. U ovu dozu nije uračunato ozračivanje od prirodnog fona i u toku medicinskih procedura 1. Žene iznad 3. Tr i Er 11. Bronhijalne astme 6. Multipna skleroza 13.5 X 1012/l 2. Teškog emfizema pluća 4.Iznad 1. Broj leukocita .Vakuolizacija jedara .8 mmol/l. Maligna oboljenja 5. sprečavajući na taj način njihovo štetno dejstvo. Broj limfocita . Transaminaze 6. Aktivnost alkalne fosfataze u granulocitima 4. Tuberkuloza 10.Binuklearni limfociti • EKG • PREGLED OČNOG SOČIVA . 3.Iznad 4 X 109/l 4. Vreme krvarenja i koagulacije 9. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Da bi radnik smeo da radi sa izvorima jonizujućeg zračenja mora da ima sledeći hematološki nalaz 1. Autoimune bolesti 14. Žene iznad 7. OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA • ZAKONODAVNE MERE ZAŠTITE • Srednja dozvoljena doza za period od 5 godina za profesionalno izlaganje (hronična ekspozicija) iznosi 20 mSv godišnje pod uslovom da u toku jedne godine izlaganje ne sme da bude veće od 50 mSv.Ćelije sovine oči .Jednom u 2 godine • SPECIJALISTIČKI PREGLEDI 1. Oboljenja očnog sočiva 6. Hematopoezna oboljenja 4. Lica mlađa od 18 godina 2. Broj Le. Teža oboljenja bubrega (naročito za rad sa Uranom) 11. Hepatogram 5. Pneumokonioze 2. • • 5. 4. Trudnice i doilje 3. Detekcija radionukleida u 24 satnom urinu 3. Alkalna fosfataza 8.Iznad 2. potrebno je da se daju neposredno pre očekivane ekspozicije radijaciji. Teška endokrina oboljenja 8.RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1.3. 92 . Koncentracija hemoglobina 10. Kretinin 4. Najpoznatiji su Cistein i Cistamin koji se vezuju za slobodne radikale koji nastaju radiolizom vode. -profesionalno oboljenje.8 X 1012/l.

kože. konkrature. • Kao profesionalno oboljenje mogu se priznati: AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. Ako se promene održavaju ili nastane hematološko oboljenje. krvi. 6. izgledu i funkciji krvnih elemenata Privremena nesposobnosta za rad u zoni jonizujućeg zračenja. morfologiji i funkciji krvnih elemenata uz ekspoziciju zračenju od najmanje 10 godine. Oštećenje kože podrazumeva ireverzibilni (ulcerozni ili nekrotični) radiodermatitis uz ekspoziciju X ili GAMA zračenju 10 ili više godina. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA • Kontraidikacija je za rad u zoni jonizujućeg zračenja i može biti profesionalno oboljenje. • • 8.Kontraindikacija je za dalji rad sa JZ. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA 10. 9. 5. • Anemija . ŠNEBERSKA BOLEST I KARCINOM PLUĆA • Može se proglasiti profesionalnim oboljenjem kod rudara koji udišu prašinu radioaktivnog uranijuma. 3.podrazumeva obostranu.• • • 6. tireoideje i drugih organa) • Mogu se javiti kao posledica stohastičkih efekata malih doza zračenja.profesionalno oboljenje PREKANCEROZNE LEZIJE I MALIGNE ALTERACIJE NA KOŽI IZAZVANE J. • Sve maligne bolesti su apsolutna kontraindikacija za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja. do izlečenja. 4. Fibroze) OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA Leukocitoza i Trombocitopenija Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 1 godine 93 . 2. MALIGNE BOLESTI (pluća. HRONIČNI RADIODERMATITIS Prvog stepena Privremena je kontraidikacija za rad u zoni zračenja do izlečenja Drugog i trećeg stepeana . MALIGNE BOLESTI 11. • Nastale usled hroničnog izlaganja JZ u vidu promena u broju. Nastalo oštećenje je profesionalno. 2. HRONIČNA RADIACIONA KATARAKTA • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 5 godina. Oštećenje tireoideje . OPŠTI KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNIH OBOLJENJA IZAZVANIH JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima zračenja (najmanje 5 godina uz dokaz o intenzitetu ekspozicije dobijen ličnom dozimetrijom) Pozitivan biodozimetrijski test (merenje radioaktivnosti urina) Da postoji oštećenje jednog od sledeća četiri radiosenzitivna tkiva ili organa 1. 9. 3. HRONIČNA RADIJACIONA KATARAKTA Kontraidikacija je za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. keratomi Kotraidikacija su za dalji rad sa jonizujućim zračenjem -profesionalne bolesti..podrazumeva radiotireoiditis ili hipotireozu izazvana radioaktivnim jodom. Predstavlja profesionalno oboljenje • Takođe i katarakta druge etiologije ako se javi kod ljudi mlađe životne dobi predstavlja kontraindikaciju za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. 10. kada se mogu proglasiti profesionalniom bolešću. • • 7. kao i sve druge bolesti radiosenzitivnih tkiva bez obzitra na uzrok. Oštećenje oka . trajno su nesposobni za rad u zoni zračenja.Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 3 godine • Maligne alteracije koštane srži Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 10 godina 7. 4. • • VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • 1. Fibroze. Oštećenje hematopoeznog sistema podrazumeva na terapiju refraktorna odstupanja u broju. Hematološke.Z. 8. progredijentnu kataraktu uz ekspoziciju X i Gama zračenju 10 i više godina. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 10 godina.

3. sporedni proizvod. Otrovna materije mogu biti u čvrstom. Brzina transporta je karakteristična za svaki tip nosača. svojim fizičkohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna oštećenja struktura ili funkcija jednog ili više organa ili sistema. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA U profesionalnim uslovima ksenobiotici u organizam najčešće dospevaju inhalacijom. Toksičnost – je agensu svojstven kapacitet oštećenja organizma. Faze trovanja 1. Mutageni. 3. Prolazak slabih kiselina i baza zavisi od njihove rastvorljivosti u lipidima. otpadna materija. 2. Prolazak molekula zavisi i od veličine pora i veličine i konfiguracije molekula. Depozicija. 2.pol.Deo medicine rada i toksikologije koji se bavi izučavanjem trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem uslova rada kao rezultata najčešće uzastopnog dejstva otrova. Akutna . Prolazak jona zavisi od naboja u kanalu pora.Procesom direktne difuzije kroz epitelne ćelije alveolarnih prostora. Hipersenzitivne reakcije. slučajna primesa.AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Toksikologija . Toksikokinetiku – Apsorpcija.Patološki proces u organizmu nastao pod uticajem hemijskih materija koje narušavaju normalne biološke procese. genetske varijacije i dr. Aktivan transport – Odvija se pomoću nosača koji vežu za sebe supstancu unesu je u ćeliju i potom se vrate nazad. Podela profesionalnih trovanja . međuprodukt. Transformacija. starosti. 2. Prolazak zavisi od širine kanala pora koji se razlikuje kod različitih membrana.zavisi od 1. što remeti normalne fiziološke funkcije i izaziva morfološke promene. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Toksikant – je otrovni hemijski agens. Veličina apsorpcije Zavisi od rastvorljivosti gasa u vazduhu i krvi (Deobnog koeficijenta gas-krv). Filtracija – Prolazak rastvora kroz pore membrana pod dejstvom hidrostatičkog ili osmotskog pritiska. Distribucija. Otrovna materija u profesionalnim uslovima može biti polazna sirovina. Hronična . a obrnuto proporcionalna debljini membrane. fiziološka stanja. a izuzetno retko putem implatacije strane materije. pri havarijama 2. Olakšana difuzija – Ovde se toksikant unosi u ćeliju tako što se prethodno veže za specifični proteinski nosač na membrani koji ga potom unese u ćeliju. ređe ingestijom ili preko kože.Nauka koja se bavi izučavanjem štetnih efekata hemijskih supstanci na živi organizam. Profesionalna toksikologija .Mnogo su češća u profesionalnim uslovima Hronična trovanja spadaju u profesionalne bolesti. teratogeni i kancerogeni efekti. a dejstvo na organizam zavisi od prirode agensa. 4. Fizičko-hemiskih osobina hemiske supstance. Eliminacija. Hemijski agens – je hemijska supstanca koja poseduje potencijalno dobre ili loše osobine. Gasovi i pare Način apsorpcije . Endocitoza – Ovde membrana obavija česticu ili kapljicu ksenobiotika stvarajući vezikulu koja se transportuje u ćeliju. Trovanje .Retka su u profesionalnim uslovima npr. a kapacitet zavisi od broja nosača. Brzina difuzije proporcionalna je površini membrane. Otovne materije (Otrovi) . nivoa i trajanja ekspozicije i individualnih karakteristika organizma.Toksični efekti mogu se ispoljiti kao: 1. Transport toksikanata kroz membrane Prosta difuzija – Bazira se na razlici koncentracija molekula ispred i iza membrane. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnološkog procesa. a akutna trovanja spadaju u povrede na radu. Sistemski – posledica su oštećenja organa i sistema u koje je otrov dospeo prolikom distribucije. Bioloških karakteristika organizma . Toksični efekti . Ovaj transport odvija se samo u jednom pravcu i to suprotno elektrohemiskom i koncentracionom gradijentu uz utrošak energije iz ATP-a. gradijentu koncentracije i koeficijentu difuzije toksikanta.Sa kliničkog aspekta profesionalna trovanja se mogu podeliti na 1. Hemikalije sa visokim deobnim koeficijentom gas-krv prodiru u 94 . obpljenja. Fazu ekspozicije – kontakt sa ksenobiotikom u spoljnoj sredini. jetre i bubrega.Svaka hemijska materija koja dospevši u organizam. Apsorpcija preko respiratornog trakta Toksični efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta kao direktno oštećenje respiratornog epitela ili se nakon apsorpcije ispoljavaju kao sistemska bolest. Dezintegracija. Čest način transporta u ćelijama GIT-a. Toksikodinamička faza Ishod trovanja . Lokalni – na mestu kontakta organizma sa hemijskom materijom.

Čestice deponovane u gornjim disajnim putevima izbacuju se kašljanjem. Apsorpcija se uglavnom odvija u želudcu.Apsorpcija hemijskih supstanci kroz kožu odvija se isključivo prostom difuzijom. dok liposolubilne materije lako difunduju kroz nju. Apsorpcija preko gastroinestinalnog trakta .Aerosoli i druge čestice deponuju se u različitim delovima epitela disajnih puteva zavisno od njihove veličine.U profesionalnim uslovima ingestija kao način unošenja ksenobiotika je sekundarna pojava. mukus i dr. Povećanje respiracije znatno menja veličinu apsorpcije gasova dobro rastvorljivih u krvi (Ventilaciono limitiranje).Čestice dovoljne mase sudaraju se sa površinom respiratornog epitela na mestima račvanje i krivina i pri promeni pravca kretanja vazdušne struje i deponuju se snagom udara. Aerosoli i druge čestice Načina apsorpcije . Ingestija otrova iz kontaminirane hrane i vode u opštoj populaciji je od velikog značaja.) 3. Kontaminirane ruke i pušenje cigareta povećavaju količinu igestiranog otrova. nego u masno tkivo i mišiće. Primarna funkcija ovog procesa je eliminacija stranih supstanci iz krvi.Čestice nedovoljne mase da bi se deponovale inercijom. Deo čestica može biti rastvoren u tkivnoj tečnosti i odatle apsorbovan krvlju ili limfom. vezanosti za proteine plazme. Bakteriske flore. Starosti kože. ali će se aspsorpcija znatno uvećati sa povećanjem protoka krvi (Perfuziono limitiranje). duodenumu. Prelazak ksenobiotika iz krvi u ekstracelularni prostor ili intersticijum odvija se kroz kapilarnu membranu i zavisi od njegove rastvorljivosti u mastima i vodi. jejunumu i ileumu. Inercija . T i dr. Distribucija hemijskih supstanci po različitim organima zavisi od mogućnosti transporta tih sustanci u ćelije. pri usporenju vazdušne struje deponuju se mehanizmom sedimentacije pod dejstvom gravitacione sile. enzimi. pH sredine. sadržaja i motaliteta želudca i creva i dr. oblika. Gasovi dobro rastvorljivi u vodi (Hlor) deluju nadražajno veća na gornje disajne puteve i retko dospevaju do alveola. pore i između ćelija. Mesto apsorpcije znatno utiče na dalju distribuciju i toksične efekte ksenobiotika. Hemijska supstanca pri kontaktu sa kožom može prodreti u cirkulaciju trans-epidermalnim ili trans-apendektalnim putem (folikuli dlake. Mesta kontakta -najveću propustljivost ima koža skrotuma i predela iza ušiju a najmanju dlanovi i tabani. Hemikalije slabo rastvorljive u krvi neće promeniti veličinu apsorpcije pri poveaćnju respiracije.) 4. Pri inhalacija se određena količina otrova zadrži na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili tu dospe mukocilijarnim transportom i kašljanjem. inflamacija i dr. Gasovi slabo rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) neznatno deluju na gornje disajne puteve što im omogućava prodiranje do alveola. psorijaza i dr.Izrazito male čestice imaju Braunovo kretanje pri čemu se sudaraju sa okolnim gasnim molekulima i na taj način se deponuju. olakšana difuzija. kao što su mozak. Pored toga veličina apsorpcije zavisi i od: Fizičko-hemijskih karakteristika otrova. rastvorljivost. crevima i plućima. sedimentacije i difuzije. Ksenobiotici 95 . mase i gustine mehanizmima inercije. Najveća količina hemiklija ulazi u kožu difuzijom između ćelija stratuma korneuma. Sve supstance apsorbovane u digestivnom traktu portnim krvotokom prvo dospevaju u jetru koja raspolaže velikim kapacitetom ekstrakcije i biotransformacije ksenobiotika.cirkulaciju u visokom procentu u odnosu na hemikalije sa niskim deobnim koeficijentom. dužina ekspozicije.Veličina perkutane apsorpcije zavisi od brojnih faktora: 1. Distribucija je mnogo brža u visoko perfundovana tkiva. dok je trans-apendektalni put ulaska od najmanjeg značaja. Apsorptivna sposobnost GIT-a je velika zbog velike apsorptivne površine i velikog protoka krvi. Mesto apsorpcije . Karakteristike toksikanta (koncentracija. Difuzija . pH-sredine. Krvno-moždana barijera predstavlja anatomsku prepreku za hidrosolubilne materije. aktivni transport i endocitoza). odakle se gutanjem unosi u GIT. sekretornih produkata (proteolitički DISTRIBUCIJA Rana faza distribucije kesenobiotika zavisi prvenstveno od protoka krvi.). njene hidratacije i bolesti kože (ekcem. Apsorpcija preko kože . Sedimentacija. Proces je aktivan u jetri. bubrezima.) 2. lojne i znojne žlezde). Način eliminacije . U GIT-u se odvijaju svi oblici apsorpcije (proces difuzije kroz ćelije. naelektrisanja i vezivanja u intracelularnom prostoru. lipaze. jetra i bubrezi. manji deo difuzijom kroz same ćelije. Sve hemijske supstance apsorbovane u GIT-u portnim krvotokom dospevaju u jetru gde podležu procesima biotransformacije i detoksikacije. Oštećenja stratuma korneuma (iritacija. Čestice deponovane u donjim disajnim putevima izbacuju se procesom fagocitoze od strane makrofaga. sastava žući. Pošto prodre kroz stratum korneum difuzija kroz ostale slojeve kože vrlo je brza za večinu materija. kijanjem i mukocilijarnim transportom.zavisi od rastvorljivosti gasova i para u vodi.

u kome Citohrom P450 igra glavnu ulogu. Zbog svoje veličine kompleks proteinsupstanca ne može da pređe iz cirkulacije u tkivo Samo slobodne nevezane hemijske supstance mogu reagovati sa biološkim receptorima i preći u tkivo. Biotransformacija ksenobiotika ima za cilj da pretvori nepolarne liposolubilne materije u polarne.Najznačajniji načini izlučivanja ksenobiotika iz organizma jesu: Izdahnutim vazduhom . koji preko serije nestabilnih međuprodukata daju stabilne metabolite.U kojoj se odvijaju reakcije koje menjaju funkcionalne hemijske grupe ksenobiotika pri čemu nastaju inaktivni. svim putevima eliminacije. Najčešće reakcije u ovoj fazi su: Oksidacija . Redistribucija liposolubilnih supstanci iz dobro perfundovanih tkiva u kojima se deponuju neposredno posle apsorpcije u slabije perfundovano tkivo mehanizam je kojim se objašnjavaju kasni efekti ksenobiotika. Od značaja je za majke dojilje.Mnogi organski rastvarači i neki metali (Pb. Biološko vreme izlučivanja . Toksične supstance se mogu vezivati i za proteine unutar ćelija (npr. pesticidi. sulfate i dr.apsorbovani u respiratornom traktu zaobilaze jetrinu barijeru i direktno se ditribuišu u intracelularne prostore ili u ćelijama tkiva. perfuzije tkiva i dr. Hiperventilacijom 2. Ubrzanje eliminacije . Proces biotransformacije vodi stvaranju manje toksičnih ili netoksičnih produkata i predstavlja detoksikaciju ksenobiotika. koji lakše prolaze kroz biološke membrane. bromidi. amida i epoksida predstavlja hemijsku reakciju koja igra značajnu ulogu u biotransformaciji ovih ksenobiotika. vremena proteklog od prestanka ekspozicije.U hepatocitima ksenobiotici podležu procesima biotransformacije gradeći polarne metabolite koji se aktivnim transportom mogu eliminisati putem žuči. Ugrađivanjem u dlake i nokte . Hidroliza .Hidroliza estara.U kojoj se enzimskim procesima konjugacije iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. Preko žući . koja menja njihovu strukturu i karakteristike. 96 . Može poslužiti kao pokazatelj stepena ekspozicije Preko sluzokože digestivnog trakta. plućima i bubrezima. As. Preko mlečnih žlezda . Hg. ali je naročito izražena u jetri. Većina hemijskih supstanci vezuje se u cirkulaciji za proteine plazme naročito za albumine i globuline. Odvija se pod uticajem enzimskog sistema koji se naziva Monooksidanzni sistema mešovitih funkcija (MFO). 50% od ukupne količine toksikanta u organizmu. Proces biotransformacije može se podeliti u dve faze: Prva faza . Bitransformacija se odvija u svim tkivima. aktivni ili metaboliti sa izmenjenim tipom aktivnosti.) gradeći konjugate. Druga faza . Sposobnosti pojedinih organa da transformišu ksenobiotike vezane su za specifičnosti enzimskih sitema u njima.Joni nekih metala (Pb. manje se distribuiraju u tkiva.Eliminacija toksičnih supstanci iz organizma može se ubrzati 1. metali se vezuju za metalotioneine) što znatno utiče na biološki poluživot supstance. Cu i dr. U ovoj fazi metabolit iz prve faze transformacije vezuje se za endogena jedinjenja (glukuronsku kiselinu. ELIMINACIJA Načini eliminacije .Eliminišu se supstance slabo rastvorljive u krvi i sa visokim pritiskom pare. puteva ulaska. kumulacije. Međutim često su stvoreni metaboliti aktivniji od polazne supstance i ispoljavaju iste ili druge toksične efekte.Metali.Eliminišu se supstance dobro rastvorljive u vodi jer nakon glomerularne filtracije one ne mogu da difunduju kroz tubularnu membranu.Reakcija oksidacije je najčešći hemijski proces prve faze biotransformacije.Reakcija redukcije mnogo je ređa i obuhvata transformaciju azotnih jedinjenja. Hiperbaričnom oksigenacijom BIOTRANSFORMACIJA Većina hemijskih supstanci unetih spolja podleže hemijskoj transformaciji. Tim polimorfizmom se mogu objasniti individualne razlike u reakciji organizma na iste ksenobiotike. Aktivnost enzimskih sistema koji su uključeni u proces biotransformacije genski je regulisana. dok se hemikalije sa manjom masom pretežno izlučuju urinom. metanol i dr. aromatičnih nitrata i izvesne halogene derivate ugljovodonika.).Teški metali i dr. nivoa ekspozicije. Zbog toga intenzitet vezivanje za proteine može znatno da utiče na toksičnost ksenobiotika. Brzina i veličina eliminacije zavisi od fizičko-hemijskih osobina hemijske supstance. za razliku od liposolubilnih koje difuduju iz lumena tubula i vraćaju se u intersticijalni prostor i krv. Redukcija . uključujući i krv. lakše resorbuju i izlučuju. Preko kože znojnim i lojnim žlezdama . Hg.As). organski rastvarači. Preko bubrega urinom . jodidi.predstavlja vreme koje je potrebno da se iz organizma eliminiše. Međutim postoji genski polimorfizam u aktivnosti ovih enzima. Ostali putevi izlučivanja hemijskih supstanci su manje značajni: Preko pljuvačnih žlezdi . hidrosolubilne metabolite. Putem žuči se sekretuju polarni metaboliti molekulske mase od 325 do 350 daltona. distribucije. Proces regulišu enzimski sistemi.

određena je poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u svemu što je u direktnom kontaktu sa čovekom (vazduh. trajanju i frekfenciji ekspozicije i putevima unošenja ksenobiotika. Podrazumeva ocenjivanje nivoa ekspozicije individue ili manje grupe i cele radne grupe. Spoljašnja ekspozicija .3. • Odnos doza-odgovor .Promena izazvana ekspozicijom nižom od one koja izaziva kritičnu koncentraciju u organu • Odnos doza-efekat . U praksi se najčešće u tu svrhu korisi samo analiza uzorka vazduha u radnoj atmosferi.podrazumeva ukupni unutrašnji teret otrova. Broj potencijalnih kombinacija je beskonačan pa ih je nemoguće sistematizovati. interakcija može biti: 1.kada je komnbinovani efekat manji od aditivnog. Procenu ekspozicije . U međusobnu reakciju mogu stupiti hemijske materije sa radnog mesta. vrste i trajanja aktuelne i ranije ekspozicije. 4. • Doza . Procenu odnosa doza-ogovor . pićem i dr.).kada je udruženi efekat više agenasa jednak zbiru njihovih pojedinačnih efekata. Prilikom simultanog delovanja na organizam više agenasa. 4. bez obzira na različite izvore spoljašnje ekspozicije i različite puteve ulaska otrova u organizam. 6. Procenjuje se ambijentalnim monitoringom jednokratnim ili kontinuiranim. Za ovo postoje brojni matematički modeli. hrana. Klirens je termin koji označava sposobnost organizma da očisti krv od neke supstance u jedinici vremena. 10. 3.kada svaki agens usled različitih mehanizama delovanja izaziva različite nezavisne efekte. 7. unete hranom. Unutrašnja ekspozicija . Procena da li ekspozicija hemijskim agensima predstavlja rizik po zdravlje čoveka je konpleksan proces. Nezavisna . Volumen distribucije je neophodan za procenu Telesnog opterećenja (ukupne količine hemikalije u telu u određeneom vremenskom trenutku). efekta i osetljivosti.Biološke promene uzrokovane ekspozicijom odnosno dozom. voda. Ukupna spoljašnja ekspozicija vodi računa o intenzitetu. 11. Veličine koje definišu međusobni odnos unutrašnje ekspozicije i efekta • Kritična koncentracija . • Kritična koncentracija za organ .Određeni organ koji prvi postigne svoju kritičnu koncentraciju.Proces kojim se ocenjuje odnos između doze neke supstance i incidencije nepovoljnog zdravstvenog efekta. Karakterizacija rizika .Odnos doze ili procene doze i procenta osoba sa specifičnim pokazateljom efekta.Podrazumeva evaluaciju intenziteta.Srednja koncentracija štetne materije u organu u vreme kada bilo koja od njegovih ćelija dostigne kritičnu koncentraciju • Kritični organ .Odnos doze ili procene doze i gradacije specifičnog pokazatelja efekta.hemijskih supstanci zavisi od njihove rastvorljivosti u mastima i vodi. medikamenti i dr. BIOLOŠKI MONITORING Biološki monitoring u toksikologiji označava procenu ukupne ekspozicije hemijskim 97 .kada je efekat udruženog delovanja veći od aditivnog. 8. • Subkritični efekat . Obično se radi o kombinaciji više hemijskih materija. 9. Aditivana . INTERAKCIJA U profesionalnoj toksikologiji retki su primeri izolovane ekspozicije jednom ksenobiotiku. pomoću stacionarnih ili personalnih sakupljača.Količina agensa primljena u telo po jedinici vremena u određenom vremenskom periodu.Predstavlja procenu moguće incidencije po ljude nepovoljnih zdravstvenih efekata u uslovima različite ekspozicije. • Kritični efekat . PROCENA RIZIKA Osnovni zadatak u zaštiti od neželjenih efekata ksenobiotika jeste procena rizika. vezanosi za proteine plazme i vezivanja u intracelularnom prostoru. lekovi. Proces procene rizika podrazumeva Identifikaciju rizika Kvalitativna evaluaciju po zdravlje nepovoljnih efekata neke hemijske supstance.koncentracija štetnog agensa u ćeliji koja uzrokuje neželjene funkcionalne promene. Otrov se raspoređuje u različite delove organizma. a štetni efekti zavise pre svega od unutrašnjeg tereta na mestu učinka. Sinergetska . 5. 2. Ispiranjem želudca Čišćenjem creva Forsiranom diurezom Peritonealnom dijalizom Hemodijalizom Hemoperfuzijom Plazmaferezom Eksagvinotransfuzijom Davanjem helata Volumen distribucije . Antagonistička . • Efekat . eventualno i o istovremneom delovanjui fizičkih i bioloških agenasa.Biološka promena u kritičnom organu. Taj zadatak se najpreciznije može ostvariti biomarkerima ekspozicije. iz kuće.

žučne soli. Primenjuju se radi isključivanja štetne ekspozicije. mleku.). • Procena kognitivnih funkcija. Markeri nazalnog lavata. Morfološke i strukturne promene u ćelijama krvi. holesterol. aktivnost enzima). Markeri poremećaja sinteze hema (intremedijari sinteze hema. nitrofenol i dr. Koncentracija specifičnih antitela) • Za otkrivanje imunološke supresije (T limfociti. • Za otkrivanje holestaze (frakcije bilirubina. lipidna peroksidacija).). fiziološke. sekretima. proteini u urinu).). sputumu. izdahnutom vazduhu i dr. acetilholinesteraza i dr. fecesu. pseudoholinesteraza. telesnim tečnostima. Da se rezultati mogu lako i pouzdano tumačiti. Makrofagi. Da je analitička tehnika adekvatna i reprezentativna. 98 . • Enzimi u urinu (N-acetil-glukozaminidaza. BIOMARKERI EKSPOZICIJE Određuju se kvalitativnim i kavantitativnim analizama hemijskih supstanci. Biomarkeri imunotoksičnosti • Za identifikaciju uzročnika senzibilizacije (Kutani testovi. aminofenol. Koriste se u identifikaciji štetnosti ili kao deo procene odnosa doza-odgovor. Biomarkeri toksičnog oštećenja bubrega • Funkcionalni markeri (kreatinin. Markeri promene hemoglobina (methemoglobin. zubima. U biomarkere ekspozicije spadaju • Hemijske supstance u biološkom materijalu (metali. hipoplazija i aplazija kosne srži). • • • • BIOMARKERI EFEKTA Otkrivaju biohemijske. Da je sredina u kojoj se nalazi hemijska supstanca ili njen metabolit podesna za uzorkovanje. organski rastvarači i dr. Markeri hipersenzitivnosti (Bronhijalni provokacioni test sa alergenima). Navedenim biomarkerima ne može se precizno proceniti ukupni unutrašnji teret otrova za hemijske supstance koje se sa posebnim afinitetom deponuju u određenim tkivima. B limfociti. 4. bioptičkom materijalu i dr. Markeri bronhoalveolarnog lavata (Broj i vrsta ćelija. Najznačajniji • • • • • Biomarkeri tiksičnog oštećenja hematopoeznih organa i periferne krvi Markeri hipoplastičkog i aplastičkog delovanja (citopenije. Da su metode za analizu pouzdane i praktične. ekskretima. spermi. Biomarkeri toksičnog oštećenja jetre • Za otkrivanje poremaćaja sintetske funkcije jetre (frakcije proteina. noktima. određivanja nivoa ekspozicije i praćenja efekta preterane ekspozicije. njihovih metabolita ili produkata interakcije u tkivima. Markeri mijelotoksičnosti (ferokinetika). kalikrein. • Markeri disfunkcije CNS-a (EEG). Aktivnost enzima. • Intermedijarni i krajnji produkti biotransformaije (hipurna kiselina. • Za otkrivanje nekroze (aktivnost enzima i izoenzima. • Biološki pokazatelji odgovora (methemoglobin. sulfhemoglobin). Imunoglobulini). Pletizmografija. Mnogi biomarkeri efekta koriste se u kliničkoj dijagnostici. Merenja se mogu vršiti u krvi. • Markeri citotoksičnosti (tubularni antigeni). NMR). enzimi koji regulišu sintezu hema). Biomarkeri toksičnog oštećenja organa za disanje Markeri plućnih funkcija (Spirometrija. Koncentracija citokina. • Za otkrivanje indukcije enzima i njihove sinteze de novo. 2. • Markeri oštećenja moždanih struktur (CT. urinu. biomarkeri efekta i biomarkeri ostljivosti. Odnos T-helper/Tsupresor.) Da bi bio celishodan biološki monitoring mora da zadovolji četiri zahteva: 1. njihovih intermedijlanih i krajnjih metabolita ili njihovih specifičnih efekata u biološkom matrerijalu (tkivima. Tumorskog nekroznog faktora i dr. Podrazumeva merenje hemijskih supstanci. In-vitro testovi.). kosi. pulmonalnom lavatu. žučne kiseline). Analiza gasova u krvi i dr. telesnim tečnostima i ekskretima. holesterol i frakcije. Koncentracija proteina. 3.). betagalaktoziodaza). uvek reverzibilne biomarkeri efekta su: promene. Kiler ćelije. glukozaminoglikani). Markeri hiperreaktivnosti (Metaholinski test).supstancama na osnovu merenja pogodnih detrminanti u biološkim uzorcima eksponiranih osoba u određenom vremenskom periodu sa ciljem da se ukaže na izloženost i eventualno rizik po zdravlje radnika. beta-2mikroglobulin u serumu. amnionskoj tečnosti. bihevioralne i druge promene organa i sistema u prekliničkoj fazi i procenjuju rizik od kancerogena. • Biohemiski markeri (fibronektin. a za prevenciju su bitni biomarkeri koji registruju još • Biomarkeri neurotoksičnih oštećenja • Markri prekliničkog oštećenja perifernih nerava (EMNG). Inhalacioni test. Biološki monitoring čine biomarkeri ekspozicije. Biomarkeri ekspozicije mogu se primeniti samo za hemijske štetnosti sa poznatom toksikokinetikom i toksikodinamikom. znoju. sulfhemoglobin. salivi. izdahnutom vazduhu.

Rezultati biološkog monitoringa procenjuju se poređenjem sa odgovarajućim referentnim vrednostima. tj. Mogu se koristiti dve vrste referntnih vrednosti: Vrednosti koje se primenjuju za profesionalno neizloženu populaciju predstavljaju koncentracije hemikalija u biološkom uzorku zdravih neizloženih osoba koje žive u istim uslovima kao i rizična grupa ili individua koja se ispituje. Preporučuje se da BAL koncentracije budu u granicama koje kod 95% ispitanika ne narušavaju zdravlje u uslovima higijenskih standarda. Smanjenje težine na rođenju.Značajan pokazatelj genotoksičnih potencijala različitih agenasa Mikronukleusi . Uravnotežene translokacije i inverzije). • Ćelijska proliferacija (Inkorporacija DNK prekursora u celularni DNK u S fazi). Spontani prekid trudnoće. pol. U markere osetljivosti spadaju: • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Glutation-S-transferaze. one koncentracije hemijskih agenasa u biološkom materijalu iznad kojih dolazi do promena zdravstvenog stanja. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Nacetiltransferaze. Alfatoksin. istovremenu ekspoziciju drugim . Guanin. 99 . Sestrinske hromatide .) Hromozomske aberacije . preegzistentnu ekspoziciju. zdravstveni status. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Citohroma P450. • Merenje klirensa lekova. Timinglikol i dr. Određivanje hormonskog statusa. Većina BAL koncentracija određena je na osnovu vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih agenasa. Ring hromozomi. Mogu se posmatrati • direktno poređenjem odnosa doza-efekat i dozaodgovor i • poređenjem sa koncentracijama ambijentalnog monitoringa. agensima. urođene ili stečene varijacije u metabolizmu i dr.• Određivanje aktivnosti acetiholinesteraze neurotoksične esteraze u krvi. Individualne karakteristike obuhvataju godine starosti.Indikator prethodno postojećih hromozomskih aberacija Biomarkeri ne-genotoksičnih kancerogena (ne-ineraguju sa DNK) • Ćelijska replikacija (Replikacija DNK u S fazi). BIOMARKERI OSETLJIVOSTI Biomarkerima osetljivosti identifikuju se urođene ili stečene individualne razlike u reakciji organizma na štetne efekte ksenobiotika. Biološki tolerantne vrednosti za profesionalno izloženu populaciju (BAL) predstavljaju one koncentracije koje ne izazivaju nikakve biološke efekte. i na • • • • • • • • • • Biomarkeri kancerogenih efekata Biomarkeri genotoksičnih kancerogena (ineraguju sa DNK) Promene na DNK (Alkilirani purini. Biomarkeri toksičnih efekata reprodukciju i plod Broj i karakteristike spermatozoida. Druge asimetrične aberacije) Stabilne (Dicentrični hromozomi. Malformacija organa. • Antigenspecifična antitela i dr.Nestabilne (Acentrični fragmenti. Rana fetalna smrt. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Izoenzima CYP1A1 i CYP2D6. Cis-platina.

Olovo se u početku vezuje za opnu eritrocita. pigmenata i dr. Proizvodnja pesticida i eksploziva . bojenje brodova. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama. Promene u permeabilitetu membrane nervne ćelije (inhibicija ATP-aze). preko GIT-a se eliminiše oko 16% olova. Znatno manja količina olova akumulira se u mekim tkivima (jetra. 1. ELIMINACIJA Oko 76% olova iz organizma eliminiše se preko bubrega. a manji deo za proteine niske molekulske mase (slični metalotioneinima). 4. TROVANJE OLOVOM • • Olovo je sivkasto-plav mek metal koji se u jedinjenjima pretežno nalazi u dvovalentnom obliku. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA • Apsorpcija preko respiratornog trakta je glavni put unošenja olova u profesionalnim uslovima. najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%). • Apsorpcija preko kože moguća je samo u slučaju ekspozicije tetraetil i tetrametil olovu. Oko 90% čitavog tereta olova u organizmu deponuje se u kostima. kosa. 3. II . alkoholom. što izaziva niz poremećaja kao što su: 1. 2. Proizvodnja i upotreba zaštitnih boja i lakova (zaštita od korozije. Nagomilana ΔALA autooksidacijom stvara slobodne radikale. vezanu u korteksu dugih kostiju. U štamparijama (izrada štamparskih slova. 7. Od toga najveći deo predstavlja ireverzibilnu frakciju. dok su ostali putevi eliminacije od manjeg značaja (žuč. livnicama i akumulatorkoj industriji (najčešća trovanja). Pored toga olovo oštećuje i zdrave Er formiranjem Haptena na njihovoj površine koji pokreću imunološku reakciju. .TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA 1. Olovo: 1. Pri proizvodnji elektroda i zavarivanju. nokti.Olovni arsenat i azid. slezina). bubreg. Otežava ugradnju gvožđa u hem . 9. plazmi i urinu. Cerusit i Anglezit. mostova i metala). odakle prodire u eritrocit i vezuje se najvećim delom za hemoglobin (oko 90%). DISTRIBUCIJA Nakon apsorpcije olovo se transportuje krvlju. Proizvodnja olovnog stakla . zubi). Izaziva hemolizu eritrocita .Što dovodi do gomilanja Fe i pojave Sideroblasta u kosnoj srži. 10. Koproporfirina i Protoporfirina u Er. a ostatak je reverzibilna frakcija koja se može redistribuirati promenom pH.Poremećaji u sazrevanju Er stvaraju defektne eritrocite koji brže i lakše podležu hemolizi. zatim za albumine plazme i najmanjim delom u obliku jona ili vezano sa niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija). najvažnije olovne rude su Galenit. 8. a u ireverzibilnoj frakciji 10-20 god. • Preko digestivnom trakta olovo se unosi hranom. • MDK za olovo je 0. Inhibiše dehidratazu delta-amino-levulonske kiseline. Inhibiše enzime koji razgrađuju ribozomalnu RNK u eritrocitima . znoj.) . mleko. Izaziva: I – Anemija Do nastanaka anemije kod trovanja olovom dolazi iz više razloga.Enzima koji regulišu biosintezu hema kao posledica čega dolazi do gomilanja ΔALA. Biološki poluživot olova u krvi je oko 20 dana. 2. Izrada keramičkih i grnčarskih proizvoda Olovni silikat.Olovni acetat. 5. 3. traumom i sl.Olovni borat. Samo deo olovo u jonizovanom stanju je odgovorno za toksične efekte.BPE 4. 100 . helatima. a sami enzimi gube svoju funkciju (inaktivišu se). U gumarskoj industriji i prizvodnji električnih kablova. vodom i prljavim rukama.Olovni nitrat. odnosno Siderocita u perifernoj krvi. pluća.Olovna encefalopatija Do oštećenja CNS-a verovatno dolazi usled poremaćaja funkcije brojnih enzima u neuronima. 6. U industriji nafte (Olovni tetraetili i tetrametil dodaju se bezinu kao antidetonatori). u mekim tkivima i reverzibilnoj frakciji u kostima 30-40 dana.Što dovodi do gomilanja nepotpuno razgrađenih ribozoma u vidu bazofilnih punktacija . TOKSIKODINAMIKA Toksičnost se prvenstveno vezuju za inerakciju olova sa brojnim enzimima koji sadrže sulfhidrilne grupe pri čemu nastaju merkaptidi. U izradi fotografija i litografiji .15 mg/m3. • U prirodi se retko nalazi kao čist. • Na vazduhu lako oksidiše u olovni oksid koji predstavlja i najveću opasnost od trovanja.

GAMAaminobuterne kiseline. Hipertenzija. Olovne kolike i Pad glomerulske filtracije. Ređe (kod dece) akutne encefalopatije sa deilirijumom. VIII .Olovna nefropatija Razvija se Hronična intersticijalna fibroza i promename na malim krvnim sudovima (povećanje permeabilnosti i angiospazam koji dovodi do smanjenja renalne cirkulacije). Smanjenje reapsorpcije aminokiselina.2. -Gubitak apetita -Bolovi u mišićima i zglobovima -Bledilo. konvulzijama i komom. IV . LAKŠI OBLIK -Nesanica -Glavobolja -Malaksalost -Razdražljivost. koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dalje oštećuju ćelije jetre.OŠTEĆENJE KVS-a Nema sigurnih dokaza o oštećenju KVS-a pri akutnom trovanju olovom. Spazogeno delovanje ΔALA-e.Olovni giht. Povećanje koncentracije mokraćne kis. Porast aktivnosti osteoklasta. ataksijom. 4. -Bledožućkasta prebojenost kože i sluzokože. u krvi sa taloženjem njenih kristala u tkivima . 2. Kod hroničnog trovanja postoji: 1.Abdominalni bolovi . Direktno dejstvo olova na mišićna vlakna 2. Glikozurija i Fosfaturija sa Hipofosfatemijom. 2. Oštećenje drugih enzimskih sistema. Poremećaj sinteze hema dovodi do nakupljanja ΔALA-e. 4.Hronični intersticijalni nefritis Javlja se posle intenzivne i dugotrajne ekspozicije kao progresivno ireverzibilno oboljenje. VI . Oligurija . Fankonijevog trijasa Aminoacidurija.Znaci oštećenja jetre AKUTNO INHALACIONO TROVANJE .Olovna motorna neuropatija Dejstvom olovan na PNS nastaje Masivna aksonska degeneracija koja više zahvataju proksimalne delove (Promene izraženije na gornim ekstremitetima). Smatra se da ovi poremećaji nastaju usled neurotoksičnog delovanja ΔALA-e koja se gomila u prisustvu olova i koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dovode do oštećenja. koja su osetljivija.kod udisanje svežih oksida. koje se često završava letalno. 2. 3.Slab lokalni nadražaj sluzokože disajnih puteva . -Olovni rub duž ivica desni (olovni sulfid). Danas se takve promene javljaju još samo kod dece. Nakupljanje mlečne kiseline. VII .Oštećenje jetre Objašnjava se Inaktivacijom važnih intrahepatrocitnih enzima za koje se olovo vezuje. Promene se selektivno javljaju na motornom neuronu (pareze i paralize) sa neznatnim ispadima u senzibilitetu. što dovodi do Poremećaja oksidativne fosforilacija. Povećani rizik od cerebro-vaskularnog insulta. 3. • Kao posledica spazama javlja se Bledilo.Bledilo i Hipertenzija . glikoze i fosfata što dovodi do tz. Dopamina i Noradrenalina III . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE AKUTNO PERORALNO TROVANJE . Povećanje reapsorpcije urata što dovodi do Hiperurikemije.OŠTEĆENJE KOSTIJU 1. Sinteza hema i Detoksikacionih procesi u hepatocitima. Smanjenje sadržaja Acetilholina. 101 . Indirektno delovanje preko plexus myentericusa. stuporom.Livačnka groznica .Metalni ukus u ustima . Učestalija pojava hipertenzije. 3. Promene su naizraženije u proksimalnim tubulima i dovode do progresivnog gubljenja renalnih funkcija.Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva Nastanak spazma glatkih mišića krvnih sudova i creva nije potpuno razjašnjen. Oštećenje mitohondrija. HRONIČNO TROVANJE Profesionalna trovanja su skoro isključivo hronična i danas se obično otkrivaju u ranim oblicima skrining testovima (određivanje aktivnosti Dehidrataze ΔALA-e i Eritrocitnog protoporfirina). V . Smanjenje depozicije minerala. Moguća objašnjeja su: 1. IX . Funkcionalni poremećaji ćelija proksimalnih tubula ispoljavaju se u vidu 1.Albuminurija.Gađanje i Povraćanje .

a kasnije sideropenijska).kod akutnog trovanja kombinovana helatna kura BAL-om i CaNa2EDTA.Eliminacija olova urinom veća od 30 mmola tokom 5-todnevnog mobilizacionog helatnog testa sa CaNa2EDTA.Olovo u krvi na kraju petodnevne radne nedelje. 2. povišene vredenosti ALA u urinu i EPP 9 u eritrocitima. Povećana koncentracija olova u krvi.Pareze i paralize Najčešće ekstenzora šaka. Hospitalizacija 2-4 nedelje. II – PRESATURNISMUS Teži oblik . eritrocitni protoporfirin 9.psihofizičke sposobnosti. • Periferni nervni sistem.Razdražljivost . 5. ređe su zahvaćeni bicepsi i deltoideus ENCEFALOPATSKI POREMEĆAJI . neuromuskularni i encefalopatski tip.Pospanost i Umor .Konvulzije i koma .Delirijum sa halucinacijama .TEŽI OBLIK GASTROINTESTINALNI POREMEĆAJI .Meteorizam i Fetor ex ore . koproporfirina i porfobilinogena u urinu.Različiti cerebralni ispadi OSTALI POREMEĆAJI . znaci oštećenja nervnog sistema.kod ingestije otrova. karakteristike ličnosti.Trbuh uvučen i zategnut u obliku čuna .Glavobolja . • Kalcijum glukonatom . Ocena radne sposobnosti za druge poslove zavisi od vrste sekvela. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. 4. kreatinin.SATURNISMUS • Postojanje presaturnisma i specifičnih oštećenja nervnog sistema ili bubrega. • Helatna terapija . bubrega. jetre. 4. • Postoje gastrointestinalni. Pojava sideroblasta u kostnoj srži i siderocita u perifernoj krvi Anemija (u početku normohromna. 3.Ekspozicija olovu Granične ili minimalno povišene vrednosti ekspozicioni testovi bez oštećenja organa i kliničke slike. Pojava bazofilnih granulacija u eritroblastima i bazofilno punktiranih eritrocita u krvi.Vrtoglavica .za kupiranje olovnih kolika. Izražena klinička slika trovanja ili specifična oštećenja jednog od sledećih organa: • Krvi i krvotvorni organa. hipertenzija) uz povišene vrednosti toksikoloških pokazatelja. • Jasno izražena klinička slika (anemija. Povećana koncentracija delta aminolevulonske kiseline. Neuropsihijatrijski pregled . Laboratorijski pregled .Usporen puls i Povećan TA .Poremećaj pamćenja .Oligurija sa čestim nagonom na mokrenje NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI .na 24 meseca. Smanjena aktivnost dehidrataze delta aminolevulonske kiseline u krvi. Određivanje količine olova mobilisanog helatima. 6. Pregled psihologa . Opšti pregled.Apatija . • Centralni nervni sistem.Prolivi ili uporne opstipacije .Olovne kolike . psihoorganski poremećaji.Muka i Povraćanje . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. kostima i kosi. 2.kod konvulzija i Manitol . 7. 102 . Privremena radna nesposobnost za rad sa olovom u trajanju od 2-3 meseca III . a bez kontakta sa olovom 6 meseci. LEČENJE • Provokacija povraćanja i gastrična lavaža . 3. • Bubreg. ALA u urinu. urinu. 8.u slučaju pojave cerebralnog edema.Znaci oštećenja jetre i bubrega .Olovni giht praćen gojaznošću i dijabetom (retko) Radna sposobnost je očuvana uz češću zdravstvenu (toksikološku) kontrolu. Ako ostanu sekvele ili dođe do ponovnog trovanja čak i kad nema sekvela zabranjuje se dalji rad sa olovom. Kod hroničnog trovanja daje se samo CaNa2EDTA u trajanju od 5 dana. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . • Barbiturati . Povećana koncentracija protoporfirina (EPP 9) u eritrocitima. uz radnu nesposobnost još toliko. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija olovu ili njegovim jedinjenjima. GIT-a.

Visoke doze sedativa 2. 4.Poremećaj sna .Muka i Povraćanje . porcelana i elektromaterijala 4.TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA Olovo stvara sa alkilnim radikalima jedinjenja.Najzančajniji put unosa je inhalacija.Bledilo i Bradikardija . Proizvodnja živinih i flurescentnih svetiljki 6. a koje je pogrešno korišćeno u ishrani. 3. boja. Živa sa drugim metalima gradi legure Amalgame (najpoznatiji sa srebrom. Povišena koncentracija olova u urinu Kontaminirana hrana . Pri proizvodnji filca i šešira 3. paira. U famaceutskoj industriji i medicini IZVORI EKSPOZICIJE POPULACIJI 1.sa srebrom.Metalni ukus u ustima . Distribucija . barometri i dr. . alge i mikroorganizme. gde se kao katoda koristi živa 7. Na bioseintezu hema ne utiču pa nema ni anemije.Nervoza i Strah .Mišićna slabost . Na opisani način može doći masvnog trovanja npr. Trovanja semenom koje je tretirano živinim fungicidima. 3. zlatom i kalajem).Manijakalna stanja i halucinacije .Poremećaj vida . .Spiranjem zemljišta na kome su usevi bili zaštićeni pesticidima na bazi žive velike količine žive dospevaju u vodotoke. • KLINIČKA SLIKA RANI SIMPTOMI (6-12 sati nakon nosa) . Tetra-etil-olovo 2.Ataksija . Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna jedinjenja. lakova. U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude 8. Kao fungicid .Noćne more .Deluju toksično pre svega na jetru i pluća.Smrt u komi ili za vreme konvulzija 2. 5. 5. Postepeno otpuštaje žive iz živinih amalgama koji se koriste u stomatologiji Isparavanje žive sa površina zaštićenih živinim bojama. U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit) čijom preradom se dobija elementarna živa. 2. konzervisanju biljaka i životinja 10. Proizvodnja i primena živinih amalgama . Korišćenjem ove ribe u ishrani živa dospeva u ljudski organizam.za zaštitu semena.Alkili su u interferenciji sa oksidacionim procesima u ćelijama. bakrom i kalajem 9.Tremor KASNI SIMPTOMI . EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Dezorijentacija. U jetri podležu metaboličkoj transformaciji gradeći trialkilna jedinjenja i neorgansko olovo.Anksioznost .Razdražljivost. Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na hidrolizi NaCl. Oštećenje nervnog sistema . Dvanjem helata postiže poboljšanje se neznatno 2. ali se mogu uneti i ingestijom i preko kože.Pad temperature i TA . 4. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . TROVANJE ŽIVOM • • • • Živa je srebrnasto beli metal u tečnom stanju koji već na sobnoj temperaturi isparava. 103 . Industrija mernih instrumenata .U krvi se vezuju za lipidnu frakciju pa se najviše kumuliraju u nervnom sistemu.Pojačani refleksi . 1.Anoreksija. Korekcija acidobaznog stanja 3. IZVORI EKSPOZICIJE 1. TOKSIKODINAMIKA 1. U OPŠTOJ 2. U industriji boja. od kojih su od posebnog značaja: 1. odakle prelazi u različite vodene biljke. pa zatim u ribe u čijim se mišićima deponuje. Oštećenje parenhimskih organa . Tetra-metil-olovo Uptrebljavaju se kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udarna snaga kao pogonskog goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. . zlatom. u Japanu. U rudnicima cinabarita i pri metalurškom dobijanja elementarne žive iz cinabarita 2. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja olovnih alkila Transport i uskladištenje etilizovanog bezina i mešanje sa benzinom Čišćenju cisterni i rezervoara u kojima je bio etilizirani benzin Remont benzinskih motora (automehaničari) Točenje benzina na benzinskim pumpama.termometri. čime se i objašnjava njihova neurotoksičnost. drveta. LEČENJE 1. Za proizvodnju detonatora (Živin fulminat) 11.

glavni depo su bubrezi (posebno tubulociti proksimalnih tubula u kojima se živa vezuje za metalotioneine).Glavobolja . Oštećenja ćelijskih membrana 2. mišićima. transferu elektrona i pojave curenja elektrona koja vodi nastanku slobodnih radikala.Koncentrično suženja nestabilnost vidnog polja i Gubitak . lojnih i pljuvačnih žlezda.Muka i Ukoliko je ingestirana veća Gađenje količina žive . kao i preko kože i njenih andeksa. • Eliminacija .OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA Nastaje zbog: 1.u težim slučajevima . III . Stomatitis i .Dispneja i .kod visoke ekspozicije INGESTIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE . a preko kože je zanemarljiva. zidu tankog creva. mlečnih.Intencioni tremor .Tahipneja . kao i neorganska i organska jedinjenja žive uglavnom s eliminišu urinom.Ataksija uz poremećaj neprijatnosti govora. malaksalost. III .Gingivitis.Gubi se osetljivost u .Drhtavica i Glavobolja . • Distribucija .Kašalj.NEORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE Asorpcija .Slabost prstima.Faringitis .Poremaćejem elektrolita .Bol u ustima . gutanja i pisanja .Hipersalivacija .Elementarna živa. Gađenje i ulceracijama .Posle apsorpcije metalna živa se pretežno nalazi u Eritrocitima gde se oksidiše u dvovalentnu živu koja se potom vezana za eritrocite ili proteine plazme transportuje do svojih depoa u bubrezima.Povraćanje .Konvulzije koncentracije HRONIČNO TROVANJE Pored nespecifičnih simptoma (slabost. Interakcije žive sa molekulima DNK i RNK koja smanjuje sintezu proteina u neuronima.ELEMENTARNA METALNA ŽIVA Apsorpcija .OŠTEĆENJE BUBREGA Nastaju zbog inhibicija enzima sa SHgrupom u tubulocitima što dovodi do poremećaju u 104 .Emocionalna . jetri. Znatno manji deo eliminiše se preko GIT-a.Krvave stolice . gubitak apetita i težine) javlja se: TOKSIKODINAMIKA I .Organska jedinjenja žive se nakon apsorpcije transportuju u jetru gde se metabolišu pri čemu se odvaja organski deo i nastaje jon dvovalentne žive čiji je dalji metabolzam isti kao kod neorganske žive. stalni umor.Osećaj .Organska jedinjenja imaju visok stepen apsorpcije u plućima Apsorpcija u digestivnom traktu je oko 90%. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE INHALACIJA ŽIVINIH PARA .Slabost i Malaksalost . znojnih.Moguća perforacija creva želudca .KOROZIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU RES-a i GIT-a II . Slobodni radikali izazivaju peroksidaciju lipida čime oštećuju membranu tubula i remete procese tubularne apsorpcije i sekrecije. . Distribucija . nakon čega se vezuju za proteine plazme i transportuju do svojih depoa.Neorganska jedinjenja se posle apsorpcije pretežno nalaze u plazmi i podležu oksidaciji (jonizaciji). slezini.Pare elementarne žive gotovo se 100% apsorbuju u plućima. Lakšeg oslobađanja ACTH u sinapsama 3.Povraćanje .Sluzavo-krvave stolice .ORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE • Asorpcija .Gastroenteritis sa .Živin rub . II .Poremećaj rada srca .TOKSIKOKINETIKA I . Deo žive koji pređe u CNS pre nego što se oksiduje deponuje se u CNS-u jer ne može da prođe nazad kroz hematoencefalnu barijeru.Bol u grudima i .Muka. jeziku i oko usana .nakon 3-4 dana trbuhu .Bol u predelu . a kroz kožu maksimalno do 5%. žuči.tamna .Glavni put apsorpcije je preko Respiratornog trakta Apsorpcija preko GIT-a je oko 10%. Distribucija .Hepato-renalna insuficijencija INHALACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .Osećaj metalnog prebojenost upaljenih ukusa u ustima gingiva . pluća. Apsorpcija preko digestivnog trakta i kože je zanemarljiva.Edem pluća i Smrt . srcu i plućima.Slabljenje sluha pamćenja i .

Loše raspoloženje . 1. bubreg) . strahom od gubitka posla i naročito burno se manifestuje ukoliko ga neko posmatra dok radi. Izražen je i tipični intencioni tremor koji se pojačava pri voljnim pokretima i pokušajima pacijenta da ga suzbije. rehabilitaciji i posle dužeg prekida ekspozicije. ASTENO-VEGETATIVNI .Osećaj suvih usta . OROFARINGEALNI SINDROM . 2. U početku se javlja sitan. .Upala desni .Gubitak volje za rad . kao i za teška fizička opterećenja. Teža oblik trovanja sa sekvelama (CNS. • Simptomatska i antišok terapija. Odlikuje se razdražljivošću pacijenta. Ova pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. a osobe su nesposobne za rad sa neurotoksičnim. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intezitetu i trajanju ekspozicije . EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracije žive u krvi.prvo na očnim kapcima i sitnim mišićima jezika (otežava govor). 2. može imati halucinacije.5 mmola/L odnosno veće od OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I .Trajni umor . II . • Da postoji jedan od tri navedena poremećaja: • Oštećenja bubrega (poremećaj tubulske ili gromerularne funkcije). 1.Nesanica . Hronično trovanje 1. pa čak i suicidalne tendencije OSTALI POREMEĆAJI SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA OŠTEĆENJE BUBREGA ATKINSONOV ZNAK .Metalni ukus u ustima .5 mmola/L) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije) sa vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja. primena emetika i laksativa kod ingestije. 105 . Ako je vrednost žive u urinu preko 100 μg/l Privremena nesposobnost za posao sve dok se vrednost žive u urinu ne spusti ispod 100 μg/l. Terapija helatima (D-penicilamin).Nastaje pri dugotrajnoj ekspozicija živi . PRVI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmol-a tokom.Bol u ustima . brzi tremor koji vremenom postaje sve grublji i nepravilniji.Braonkasti refleks očnog sočiva zbog nakupljanja žive Lakši oblik trovanja bez sekvela .Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji i ekspozicija živi ili njenim jedinjenjima. • Živin tremor • Živin eretizam (razdražljivost.Oštećenje glomerularne filtracije ili tubularne funkcije. svadljivost. • Helatna terapija (Dimerkaprol-BAL. Daljom ekspozicijom tremor se širi iz distalnih delova ka proksimalnim da bi na kraju zahvatio čitavo telo.Zubi se klimaju i spontano ispadaju NEURASTENIČNI SINDROM 3.3 Dimerkaptopropan-l-sukcinat). petodnevnog mobilizacionog testa sa penicilaminom ili da su povišene vrednosti žive u urinu (veće od 0.Gubitak pamćenja SINDROM .AKUTNO I HRONIČNO TROVANJE Za vreme dok traju kliničke manifestacije radnik nije sposoban za svoj posao. Petodnevni test mobilizacije žive DPenicilaminom. hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama. Dimeraptosukcinilna kiselina ili 2. ŽIVIN ERETIZAM . Akutno trovanje • Gastrična lavaža.zahtevaju trajan prekid ekspozicije. urinu i izdahnutom vazduhu. LEČENJE 1.javlja se kod osoba koje usled dugotrajne ekspozicije već imaju izražen tremor. U periodima između ataka agitacije bolesnik je depresivan. kosi. Ako su vrednosti žive u urinu ispod 100 μg/l Sposoban za dalji rad uz tromesečnu kontrolu.po sprovedenoj terapiji. jetra. dozvoljava se rad u istim uslovima uz tromesečnu kontrolu.strah. 2.Hipersalivacija 1.POJAČANA EKSPOZICIJA • Kada se uz pozitivnu anamnezu nađu samo povišene vrednosti žive u urinu. 2.Nervoza ŽIVIN TREMOR .. halucinacije) DRUGI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmola tokom petodnevnog mobilizacionog testa s penicilaminom ili da su vrednosti žive u urinu povišene (veće od 0. 3.

TROVANJE KADMIJUMOM • • Mek srebrnasto-beli metal. Pri autogenom zavarivanju . ulceracije sluzokože). transferini. jetri i mišićima.razdražljivost) 3.u stomatologiji.OŠTEĆENJE BUBREGA Poremećaj glomerularne filtracije i tubularne resorpcije . Prizvodnja plastičnih masa . ispravljača. Nastaje oštećenja tubulocita i povećana eliminacija kadmijuma urinom. U slučaju dugotrajne ekspozicije visokim koncentracijama kadmijuma dolazi do zasićenja bubrežnog mehanizma za vezivanje kadmijuma sa metalotioneinima. lako topljiv i isparljiv. U tkivima se kadmijum nalazi vezan za metalotioneine čime se smanjuje njegovo toksično dejstvo. Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita.kod ekspozicije veoma visokim koncentracijama kadmijuma usled oštećenja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA 106 .nesanica. a po prekidu ekspozicije kadmijum postepeno prelazi iz jetre u bubrege. Najviše se deponuje u bubrezima. III . aminokiseline. Na vlažnom vazduhu se prekriva oksidom i gubi sjaj. Pri galvanizaciji metala . Ig-G). fotodioda i tranzistora 10.sečenju i termičkoj obradi metala zaštićenih od korozije kadmijumom 4. prizvodnji ležišta i nakita 6. a preko kože minimalno. preko GIT-a oko 5%. psihoorganski poremećaji) Laboratorija (živa u krvi i urinu na kraju petodnevne radne nedelje). 1.gde se koristi kao apsorber neutrona u reaktorima. Atkinsonov znak (nataložena živa u prednjoj kapsuli očnog sočiva).pri proizvodnji kadmijuma tokom prženja rude i redukcije oksida 2. kalcijum i dr. karakteristike ličnosti. 2. DISTRIBUCIJA Oko 90% kadmijuma u cirkulaciji je vezan za eritrocite.u cilju zaštite od korozije 3. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i akumulatora 5. s vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja.Nastaje usled • Gubitka fosfata. glukoze i proteina • Povećanja nivoa paratireoidnog hormona • Inhibicije enzima koji učestvuju u produkciji vitamina D • Inhibicije enzima koji učestvuju u metabolizmu kolagena. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1.Mehanizam ovih oštećenja nije poznat. Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini (β2-mikroglobulini).35 mg/g kreatinina) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije). potom i proteini veće molekuske mase (albumini. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama . ELIMINACIJA Kadmijum se eliminiša preko GIT-a i urina u vidu kompleksa sa metalotioneinima 3. -Inhalacija je glavni put apsorpcije kadmijuma. a preostalih 10% za proteine plazme. gubitak apetita.gde se kadmijum koristi kao stabilizator 8. I . Elektronska industrija . Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizićke sposobnosti. Po prekidu ekspozicije tokom prvih meseci koncentracija kadmijum u krvi opada zbog kratkog biološkog poluvremena u eritrocitima sve do uspostavljanja novog platoa na koji se održava više godina zbog dugog poluživota kadmijuma u tkivnim depoima. Neurovegetativni sindrom (umor. • Da postoje dva od tri navedena poremećaja: 1.OŠTEĆENJE KOSTIJU Osteomalacija i osteoporoza .U proizvodnji flurescentnih ekrana. Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura . a najčešće se dobija iz ruda cinka kao nusprodukt. a kasnije i fosfati. Kod dugotrajne ekspozicije kadmijum njegova koncentracija u krvi u prva tri meseca raste sve do postizanja platoa. stakla. glukoza. 3. II . metalan ukus u ustima. Orofaringealni sindrom (hipersalivacija. TOKSIKODINAMIKA Toksično delovanje kadmijuma svodi se nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama (inaktivacija enzima).OŠTEĆENJE RES-a Iritacija sluzokože disajnih puteva i oka Edem pluća . Proizvodnja boja. keramike i emajla gde se kadmijum koristi kao pigment 7. Tokom ekspozicije u jetri se nalazi 15-20% unetog kadmijuma. Proizvodnja veštačkog đubriva i pesticida 9. 4. 2. Nuklearna industrija .

U najtežim slučajevima razvija se akutna respiratorna insuficijencija i smrt. nejasno ograničena pahuljasta zasenčenja prečnika od nekoliko mm do nekoliko cm. Proteinurija i Aminoacidurija . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. 5. nakon čega sledi oscena redne sposobnosti.u početku • Enzimurija.OŠTEĆENJE JETRE VI .nekoliko dana posle ingestije. Poremećaj funkcije bubrega • Proteini male molekuske mase u urinu . nehomogeno. • Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kičme i Otežan hod Rtg skeleta karlice . IV . Povećana koncentracija kadmijuma u krvi.pojačan plućni crtež. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI INHALACIJI Posle latentnog perioda od nekoliko sati javlja se klinička slika koja podseća na metalnu groznicu: • Groznica i glavobolja • Dispneja i kašalj • Bolovi u grudima • Konjuktivitis i rinitis. 4.KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom pluća i prostate) . PRI INGESTIJI Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta Muka i Gađenje Povraćanje i Proliv U najtežim slučajevima se razvija Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija Šok i Smrt . Rö pluća pri akutnom edemu . 3.kod inhalacionog trovanja Davanje CaNa2EDTA kod akutnog trovanja (O primeni kod hroničnog trovanja .OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA (Anemija) V .posebno kod ekspozicije Kadmijum oksidu. 2. Kod ekspozicije većim koncentracijama: • Akutni pneumonitis • Bronhopneumonija • Edema pluća. 3.kadmijum je dokazani kancerogen.različita mišljenja) Simptomatska terapija oštećenja bubrega i jetre Korekcija disbalansa vode i elektrolita • • • • 107 .Ponekad se kod osoba dugotrajno izloženih kadmijumu javlja: Anemija Oštećenje jetrine funkcije Žuta prebojenost vrata zuba (kadmijumsulfat) Karcinom pluća i prostate . Povećana koncentracija fosfata i kalcijuma u urinu • Petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa2EDTA) . Aminoacidurija. • • • • do • • • • OSTALE PROMENE . Koštane strukture se ne raspoznaju i izgledaju kao posmatrani kroz mlečno staklo PROMENE OD STRANE RES-a Nakon dugotrajne ekspozicije Hronični bronhitis Emfizem sa dispnejom Edem pluća Kadmijumska kijavica (Hiposmijom Anosmije. Glikozurija. Povećan NAG .ukazuje na nekrozu) 3.koristi se za procenu veličine depoa • Rtg karlice i pluća • Pregled prostate . ali je za potpuni oporavak potrebno 6 meseci. Opšti pregled urina (Proteinurija. Ulceracije na nazalnoj sluzokoži) 4. perihilarno blaga. Provokacija povraćanja i Gastrična lavaža kod ingestije Reanimacija respiratorne insuficijencije i lečenje edema pluća . HRONIČNO TROVANJE 1. hilusi voluminozni nejasno ograničeni. Posle udisanja kadmijuma preživljavanje više od 4 dana vodi ozdravljenju.pri dužoj ekspoziciji i težem oštećenju tubula • Kalciurija i Fosfaturija što dovodi do Renalne kalkuloze • Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega PROMENE NA KOSTIMA (Osteoporoza i osteomalacija) .alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja ekstravazata u alveolama i razvoja edema pluća. kosi i urinu 2.Javlaju se kod dugotrajne ekspozicije • Skelet je u celini demineralizovan i atrofičan 2. PROGNOZA Simptomi nakon peroralnog uzimanja kadmijuma obično ne traju duže od 24 časa.posle četrdesete godine života je obavezan LEČENJE 1. Vremenom pahuljaste senke postaju sve brojnije tako da u razvijenom edemu prekrivaju sva plućna polja sem vrhova i periferije.u predelu preponskih i sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti svetle pruge.

funkciju melanocita i CNS-a.Krvotokom se distribuira u mozak. bazalnim ganglijama i međumozgu) • Mehanizam nastanka oštećenja nije do kraja jasan. bubrege. bubrezima i jetri. izuzetne tvrdoće. Pri eksploataciji i preradi ruda mangana (metalurški pogoni) 2.DRUGI KRITERIJUM 1. osteomalacija. U proizvodnji Kalijum-permaganata i Hidrohinona 5.Pri ekspoziciji solima mangana. anosmija. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih sposobnosti oštećenih sistema.Manganit. Da postoji eleminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. mišiće i creva. ali je moguća i ingestijom i preko kože. veštačko djubrivo. • Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje kadmijumom nisu sposobne za rad sa kadmijumom ili njegovim jedinjenjima. keramike i suvih baterija 6. pankreas. a povezuje se sa Smanjenjem količine dopamina u zahvaćenim regijama CNS-a do koje dolazi usled inhibicije enzima Tiroksinhidroksilaze. urinom se eliminiše minimalno. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkcije oštećenih organa. Da postoji oštećenje bar jedanog od sledeća dva organa i sistema • Bubreg (Oštećenje tubularne funkcije) • Kosti (Rtg-dokazane promene na kostima Osteoporoza.aditiv u hrani za stoku i živinu. ulazi u sastav pesticida Porastom upotrebe bezolovnog benzina došlo je do znatnog porasta ekspozicije stanovništva manganu. anosmija usled perforacije nosne pregrade) • Jetra (nekroza jetre). kreatinin) 108 . U čeličanama .Najčešće inhalacijom. Da postoji eliminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. funkcionalnih • Rendgenografija karlice i butnih kostiju na 5 godina posle petogodišnje ekspozicije (osteoporoza. ELIMINACIJA -Eliminiše se preko žući u GIT i izbacuje fecesom.PRVI KRITERIJUM 1. spontane frakture) 4. II . krt metal. bez obzira na vremensku distancu između merenjA 2. Da postoji oštećenje bar dva od sledeća tri organa ili sistema: • Respiratorni sistem (emfizem pluća. Osteomalacija.pri proizvodnju visoko kvalitetnog čelika. • Esencijalni element neophoda za pravilan razvoj kostiju. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija kadmijumu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) I . Spontane frakture) TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . perforacija nosne pregrade) • Laboratorija (kadmijum u urinu na kraju petodnevne radne nedelje. DISTRIBUCIJA . • Krv i krvotvorni organi TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆENJE CNS-a (Degenerativne promene u mozgu. U poljoprivredi . legura aluminijuma i bakra 3. • Maksimalno dozvoljena koncentracija mangana i njegovih jedinjenja u radnoj sredini je 2 mg/m3. IZVORI EKSPOZICIJE 1. jetru. • Jon trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina. U proizvodnji stakla. koje mogu limitirati radnu sposobnost koja onda zavisi od težine oštećenja atakovanih organa.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Osobe sa akutnim trovanjem kadmijumom bez posledica sposobne su za dotadašnje poslove • Teži oblici akutnog trovanja i hronično trovanje mogu ostaviti trajne posledice na plućima. 2. pri čemu nastaju slobodni radikali koji izazivaju peroksidaciju lipida čime nastaju trajna oštećenja neurona. Pri zavarivanju predmeta napravljenih od manganskih legura 4. IRITACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a i OKA . bez obzira na vremensku distancu između merenja. OŠTEĆENJE BUBREGA I JETRE OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA RANO OTKRIVANJEN OŠTEĆENJA • Opšti pregled i upitnik za hronične respiratorne simptome • ORL pregled (hiposmija. TROVANJE MANGANOM • Srebrnasto-beli. U prirodi se javlja u vidu oksida .

Problemi pri govoru (Dizartija) MANIFESTNI SATDIJUM . kada prekid ekspozicije dovodi do spontanog povlačenja neuroloških ispada.Intencioni tremor jer se u krvi kratko zadržava. Umor i Bezvoljnost .Bolovi u leđima . Normalne vrednosti ne isključuju trovanje 109 . 3.Hipersalivacija . Parkinsonova bolest 2. 4. U slučaju da se utvrde znaci inicijalnog stadijuma hroničnog trovanja manganom (razdražljivost. a nemaju neurološke ispade sposobne su za rad uz pojačan zdravstveni nadzor.Promena raspoloženja . Neuropsihijatrijsko ispitivanje (vreme reakcije. Na razvoj i ishod bolesti utiče i individualna osetljivost. U slučaju manifestnog trovanja prognoza je mnogo nepovoljnija jer je došlo do trajnih oštećenja CNS-a. Multipla skleroza 4.Gubitak apetita . nespretnost) treba trajno prekinuti ekspoziciju manganu i drugim neurotoksičnim materijama.KLINIČKA SLIKA EKSPOZICIJA MANGAN OKSIDU • • • • • • Groznica i Glavobolja Dispneja i Kašalj Bolovi u grudima Konjuktivitis i Rinitis Funkcionalni poremećaji RES-a Pneumonija – često EKSPOZICIJA SOLIMA MANGAN OKSIDA • Znaci iritacije kože i sluzokože RES-a i oka • Eritem. • Izražena anemija EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija mangana u krvi i urinu. Smatra se da su anemične osobe osetljivije na toksično delovanje mangana. LEČENJE 1.Bolovi i grčevi u mišićima INICIJALNI STADIJUM . Wilsonova bolest 3. Kontraindikacije za rad sa manganom su • Oboljenja nervnog sistema (Neuropsihijatrijski ispadi). dizartija. koordinacija pokreta. Visoke doze vitamina E . Hronično trovanje sa jasno izraženim neuropsihičkim poremećajima dovodi do trajne invalidnosti.Otežan govor . Levo-dopa . nadražajni kašlj.Usporenost i Nespretnost .Pojačano znojenje .Agresivnost .Opravdano je ako je trovanje dijagnostikovano u inicijalnoj fazi.Glavobolja .Novija saznanja ukazuju da primena ovog leka može biti čak i štetna jer povećava količinu dopamina zbog čega njegovom autooksidacijom može nastati veća količina slobodnih radikala. kratkotrajno pamćenje). • Hroničnim oboljenjima disajnih puteva.Je savremena terapija kod manifestnog manganizma. Trovanje CO i druga degenerativna oboljenja mozga PROGNOZA Početni stadijumi bolesti imaju relativno dobru prognozu i po prekidu ekspozicije dolazi do potpunog oporavka u toku nekoliko meseci.Amimija . Nakon latentnog perioda od 1 meseca do 10 i više godina javljaju se klinički znaci koji prolazi kroz 3 stadijuma: PRODROMALNI STADIJUM . DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1.Nestabilnost pri hodu i stajanju .Slabost. a izlučivanje urinom je malo. Prekid dalje ekspozicije Petodnevna mobilizaciona terapija helatima (CaNa2EDTA) .Pad libida i impotencija . kijanje • • • • • • AKUTNO TROVANJE Edemi Krvarenje Hipotenzija Atrofija neravaOštećenje bubrega Konvulzije i Koma HRONIČNO TROVANJE Nastaje posle kraće ili duže ekspozicije parama ili prašini mangana ili njegovih jedinjenja.Agitiranost . pri čemu se helatima ovaj proces samo ubzava. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Osobe kod kojih se utvrde povišene koncentracije mangana u krvi ili urinu.Poremećaj sna i Pospanost . peckanje i svrab u očima. 2.

5. digestivnog trakta i kože. hematološki poremećaji Oštećenje funkcije bubrega. Cu. 3. Oštećuje jetru.Oštećenjem nervnog sistema ILI II . zubima. oštećuje krv i krvotvorne organe. 9. Pb. 1. 8. oštećuje kožu i andeksa. karakteristike ličnosti. oštećuje sluzokože res-a i oka. 2. kosi. Arsenovodonik (Arsin) . 4.veoma otrovan. • • • • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.za nekoliko sati AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INHALACIJOM • Pečenje u očima • Pečenje u nosu i ždrelu • Stezanje u grudima • Kašalj • Dispneja • Edem pluća – retko AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INGESTIJOM GIT • Gađenje i Povraćanje • Bol u trbuhu • Prolivi . epididimisu i epitelu digestivnog trakta. ima kancerogeno dejstvo. oštećuje nervni sistem.mirisa na beli luk KVS • Cijanoza • Hladna i vlažna koža • Aritmije IZVORI EKSPOZICIJE • Topionice Ag. deluje paralitički na glatke mišiće krvne sudove (povećava njihovu permeabilnosti). remeti tkivno disanje i mitozu . 2. Ni i Sn . KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE • Znaci oštećenja jetre • Znaci oštećenja bubrega • Stupor • Konvulzije • Koma • Smrt . izaziva protein lizin enteropatiju. psihoorganski poremećaji) 5. u nepromenjenom obliku ili u obliku Metilarsenske kiseline. Dimetilarsenske kiseline i Arsenobetaina. 7. redukciju arsenata u arsenite i metilaciju. bubrezima i plućima.Prisustvom bar dva od sledećih četiri poremećaja: Encefalopatija ili Recidivantne pneumonije Poremećaji funkcije jetre Ekstrapiramidalni sindrom. bezbojan gas koji lako gori obrazujući Arsentrioksid. 3. manja količina za proteine plazme. 6. TROVANJE ARSENOM Arsen je nemetal koji se javlja u dve alotropske modifikacije kao žuti i sivi arsen.vezivanjem za fosfataze. Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizičke sposobnosti. DISTRIBUCIJA Transportuje se krvlju najvećim delom vezan za hemogobin Er. dok je dugotrajna depozicija najveća u koži. TOKSIKODINAMIKA Toksični efekti se objašnjavaju velikim afinitetom arsena za sulfhidrilne grupe (SH-grupe) enzima.arsen je primesa ovih ruda • Konzerviranje kože. krzna i drveta • Proizvodnja stakla. Biotransformacija neorganskih arsenovih jedinjenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u 110 . Manji deo fecesom i neznatne količine drugim ekskretima. tireoideji.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija manganu ili njegovih jedinjenjima. Početna akumulacija je najveća u jetri. noktima. ELIMINACIJA Arsen se najvećim delom izlučuje urinom. emajla i boja • Proizvodnja pesticida • Industrija bojnih otrova • Prepariranje životinja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Arsenova jedinjenja se u organizam se mogu uneti preko pluća. bubrege i srce . sočivu. • Izaziva degeneraciju i nekrozu aksona i perifernih nerava (Arsenska polineuropatija) • Izaziva cerebralni edem i intracerebrale hemoragije.KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzititetu i trajanju ekspozicije . Da postoji klinička slika trovanja sa: I . petovalentna jedinjenja.izaziva degeneraciju i nekrozu u njima. skeletu.

3. Povećana koncentracija arsena u krvi. transaminaze. PROMENE NA KOŽI • Eritem i Edem • Folikulitis • Bule i Ulceracije • Papulo-pustulozni egzantem • Psorijatiformne promene • Hiperpigmentacija šaka i stopala • Hiperkeratoza • Pojava bradavica • Ekcematozne promene. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.4 dana Blaži oblik trovanja . JETRE. Opšti pregled. LEUKEMIJE I LIMFOMA OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici trovanja sa neznatnim manifestacijama na koži i sluzokožama i bez znakova sistemskih delovanja ne ostavljaju trajnije posledice i neumanjuju radnu sposobnost.za 24h . traheitis i bronhitis. HRONIČNO TROVANJE 1. Lečenje plućnog edema. PROMENE NA ANDEKSAMA• Trofičke promene na noktima • Mesove pruge (sivo-bele pruge širine 1-2mm uz matriks nokta) • Trofičke promene na kosi • Alopacija. kreatinin). PROMENE NA SLUZOKOŽAMA • Oštećenje i perforacija membranoznog septuma u nosu • Hronični faringitis. Povećana koncentracija arsena.Bar jednog od sledeća dva organa i sistema • Krvi i krvotvornih organa. ARSENSKA POLINEUROPATIJA • Parastezije • Bolne senzacije U težim slučajevima • Gubitak dubokog senzibiliteta i motorne paralize. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 2. alkalna fosfataza. 2. kosi i noktima.CNS • Glavobolja i Letargija • Kvadriplegija • Delirijuma • Konvulzija i Koma • Poremećaj vida • Smrt . Helati (BAL. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje arsenom nisu sposobne za rad sa arsenom ili njegovim jedinjenima. albumini. jetri. bubrezima. LEČENJE 1. Dekontaminacija kože pranjem 5.Navedene smetnje se javljaju u manjem stepenu. 111 . Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza. 2. Ispiranje želuca i provokacija povraćanja 4. Korekcija disbalansa vode i elektrolita 6. da bi se posle nekoliko dana razvile promene na koži. 7. 2. oštećenja jetre i bubrega 2. Povećan broj BPE. Laboratorijska ispitivanja (bilirubin. 8. 9. metilarsenske i dimetilarsenske kiseline i arsenobetaina u urinu. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca). KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija arsenu ili njegovim jedinjenjima. 3. Jetra II . GUBITAK PAMĆENJA I PROMENE LIČNOSTI SPLENOMEGALIJA SA ZNACIMA HRONIČNOG HEPATITISA HRONIČNI NEFRITIS OŠTEĆENJE MIOKARDA I PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA HEMATOLOŠKI POREMEĆAJI POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK KARCINOMA KOŽE. leukocita i količina indirektnog bilirubina. na koje se mogu nadovezati pareze i paralize i oštećenje bubrega. 6.Bar dva od sledeća tri organa i sistema • Srce • Bubrezi • Nervnog sistema (arsenska polineupopatija) RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. Teža trovanja sa sekvelama na koži. 5. 4. Penicilamin) 3. Klinička slika trovanja sa karakterističnim promenama na koži i oštećenjem: I . hematopoeznog i nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja pomenutih organa i sistema.

Dugotrajni procesi dovode do teških deformacija i nakaznosti.Muka. Pri proizvodnji fosfora U industriji petroleja (kao katalizator) U pirotehnici (za vojne svrhe) U industriji veštačkih fosfornih đubriva Kao pesticidi (organofosforna jedinjenja) U industriji šibica.Kašalj • . Rengenski se vidi osteoporoza i nekroza. Koma • . pljuvačkom i neznatno preko bubrega. zahvaćena donja vilica zbog lakog prodora bakterija kroz kariozne zube u kost. Crveni fosfor . 7. Ima veliki afinitet prema O2 pa je jako reduktivno sredstvo. • Nakon 2-3 dana bez simptoma javlja se -Hepato-renalna insuficijencija -Žutica.6. Hipoglikemija. 3. Ako se preživi četvrti dan obično dolazi do ozdravljenja. Najčeće je 112 .nastaju pri kontaktu kože sa žutim fosforom (bolne.Miris izdahnutog vazduha na beli luk • Smrtnost je visoka i do 75%. Oligurija -Poremećaj KVS-a . Stupor. sporo zarastaju) • Koagulaciona nekroza. Proces se može proširiti na orbitu pa čak i na meninge što se obično završava letalno. a rastvorljiv u mastima. Crveni fosfor se zbog neastvorljivosti praktično ne resorbuje. Kontaktni dermatitis .Hemijski bronhitis i Astma . Povraćanje i Dijarea . Dekacifikacija i Rarefrakcija) Kod hronične ekspoziciji kao posledica poremećaja cirkulacije u kostima zbog oštećenja krvnih sudova. 6. bol u karioznim zubima i ponekad crvena mrlja na bukalnoj sluzokoži. bubrega i miokrada • Oštećenje krvi i krvotvornih organa • Ulceracije i krvarenja u GIT-u • Oštećenje nervnog sistema • Edem pluća i kongestija • Hiperemija OŠTEĆENJE KOSTIJU (Osteoporoza. TOKSIKODINAMIKA BLOKADA ĆELIJSKOG DISANJA (Oksidativne fosforilacije) • Usled blokade enzima što dovodi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. PRI INHALACIJI • .Toksični edem pluća . endotelu kapilara i jetri. Sekundarne infekcije ovako izmenjenih kostiju dovode do nekroze i sekvestracije sa periostalnom reakcijom.tamnocrveni prah. ELIMINACIJA Eliminiše se izdahnutim vazduhom. javlja se otok desni i hronični apscesi ređe fistule.nastaju pri kontaktu kože sa kiselinama fosfora 3.Hipotenzija.Manje su izražene nego pri akutnom trovanju. 5. Kasnije se bolovi pojačavaju. duboke. nerastvorljiv. OŠTEĆENJE KOŽE (Opekotine i Koagulaciona nekroza) • Žuti fosfor i kiseline fosfora IRITACIJA SLUZOKOŽE RES-a I GIT-a • Pri ekspoziciji Fosfornim oksidima i halogenidima KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE 1. DISTRIBUCIJA Prenosi se krvlju verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu.Abdominalni bol i Hematemeza . celuloze i papira U proizvodnji sapuna i deterdženata 8. Promene na jetri i bubrezima .Kod hronične ekspozicije Tetrafosfornom trisulfidu. U prehrambenoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Beli fosfor se može uneti inhalacijom.Stezanje u grudima • . ingestijom i transkutano. IZVORI EKSPOZICIJE 1. neisparava i praktično se neresorbuje.meka kristalna masa koja na svetlosti žuti i spontano se pali na 300 C pri čemu se stvara fosfor-pentoksid. PRI INGESTIJI • U prvim satima iritacija GIT-a . PRI KONTAKTU SA KOŽOM • Opekotine II i III stepena. HRONIČNO TROVANJE Nekroza vilice U početku se javlja hipersalivacija. 4.U težim slučajevima • . Nerastvorljiv u vodi. Cirkulatorni kolaps -Poremećaj RES-a -Dispneja -Poremećaj CNS-a -Tetanija. Konvulzije. TROVANJE FOSFOROM Beli (žuti) fosfor .Petehije i ekhimoze. 2.Dispneja • .Pečenje i grbanje u nosu i ždrelu • . fetor ex ore. masi i proteina sa redukcijom glikogena i depozicijom masti. Razvija se: • Masna infiltracija i nekroza jetre. 2.Kod ponovljene inhalacije. Isparava na sobnoj temperaturi dajući pare fosfor-trioksida mirisa belog luka.

Kod hroničnog trovanja . albumini. avionskoj i kosmičkoj industriji . Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima bar dva od sledećih šest organa i sistema: 1. 3. DISTRIBUCIJA Deo berilijuma koji pređe u cirkulaciju transportuje se vezan za proteine plazme i najvećim delom se distribuira u jetru. transaminaze. U izradi rendgenskih i laserskih cevi 6. Bubrezi 4. 2. alkalna fosfataza. nespecifične promene na ST segmentu i T-talasu LEČENJE 1. reaktora.EKSPOZICIONI TESTOVI • Povećana koncentracija fosfora u krvi i urin • Znaci oštećenja jetre i bubrega (bilirubin. U nuklearnim reaktorima .Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija fosforu ili njegovim jedinjenjima. U vojnoj industriji . Korigovati disbalans vode i elektrolita. 5. Jetra 3. 8. Nakon inhalacije veći deo se fiksira u plućima gde može da perzistira duže vreme. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Glavni put unosa u organizam jeste inhalacija (preko GIT-a i kože beznačajno). kreatinin) Radiografija donje vilice na 5 godina posle desetogodišnje ekspozicije 7. a manjim delom se koristi kao slobodni metal i kao oksid. transaminaze. Kosti (fosforna nekroza vilice) 2. 7. Teži oblici akutnog trovanja pri kojima posle akutne faze perzistiraju znaci oštećenja jetre. Za izradu elktroda za zavarivanje. U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi 7. U automobilskoj. Berilijum ima najveću primenu u raznim legurama (najčešće sa bakrom). 6. Pri hroničnom trovanju promene na kostima u stadijumu osteoporoze i početna oštećenja jetre zahtevaju prekid dalje ekspozicije fosforu i drugim profesionalnim štetnostima koje deluju na ove organe.za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. U elektronici . kreatinin) • Promene u krvnoj slici i elektrolitima • EKG . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici akutnog trovanja sa neznatnim nadražajem kože ili sluzokože GIT-a i RES-a bez znakova sistemskih dejstava ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost. Eksangviotransfuzija i hemodijaliza mogu biti od koristi. 3. Pri inhalaciji . alkalna fosfataza. ležišta i kočnica. bubrega ili RES-a umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije zahvaćenih organa. opruga.meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona 4.Ispiranje kože vodom. 4. 3.Provokacija povraćanja i ispiranje želudca. Srce RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. održati normalnu glikemiju i kalcemiju. TROVANJE BERILIJUMOM Berilijum je zemnoalkalni metal poznat po svojoj lakoći i visokoj otpornosti na istezanje i koroziju. bubrega i KVS-a.promene u obliku akutnog infarkta miokarda. Pri kontaktu sa kožom . Krv i krvotvorni organi 6. bubrege i kosti. IZVORI EKSPOZICIJE 1.sprovesti terapiju protiv toksičnog edema pluća. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje fosforom nisu sposobne za rad sa fosforom ili njegovim jedinjenjima kao ni za rad u zoni izloženosti hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama i drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa.u proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje.izrada motora. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 113 .Sanirati stanja u ustima. Korigovati poremećaj funkcije jetre. Nervni sistem 5. 2. albumini. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. Pri ingestiji . 5. 2. Dobija se iz rude Berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Fosforna nekroza kostiju leči se hiruški. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin. a opekotina bakarsulfatom ili kalijum permaganatom.

Dermatitis. Pozitivna kožna proba sa berilijumom . Fisure i ulceracije. Detektuje se u urinu i 20 godina nakon prekida ekspozicije.Gušenje pri velikom naporu .ELIMINACIJA Najvećim delom stolicom. • Hematopoeznog sistema .Otok i hiperemija mukoze.Hepatosplenomegalija . Pojačana bronhovaskularna šara (Radiološki). Povećana koncentracija kalcijuma u krvi i urinu • RTG PLUĆA . Niskotonski vizing (Auskultatorno). Prekid dalje ekspozicije i hospitalizacija 114 . operacije ili trudnoće. Ispitivanje funkcije jetre (proteinogram hiperglobulinemija) 5. • Kore nadbubrega.U početku Fibroza pluća . Tačkasta krvarenja.Težak neproduktivni kašalj .Gubitak težine .Kalkuloza bubrega . INHIBIRA REPLIKACIJU I PROLIFERACIJU ĆELIJA Dejstvom na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina.Konjuktivitis. ulceracije korneje i alergiski blefaritis Oporavak od akutne berilioze traje 2-6 nedelja po prekidu ekspozicije. Razlikujemo ćetiri kliničke varijante ove bolesti ASIMPTOMATSKI OBLIK . Alergiski kontaktni dermatitis .Gušenje . • Kosti .Vidi se granulomatozna. REMETI METABOLIZAM FOSFATA Inhibirajući važne enzime. Kao komplikacija je moguća pojava spontanog pneumotoraksa i razvoj hroničnog plućnog srca. Blefaritis.Kalkuloza bubrega-komplikacija SREDNJE TEŽAK OBLIK .Zapaljenjske i fibrozne promene sa ili bez granuloma. Obično počinje posle neke infekcije.Rtg promene na plućima TEŽAK OBLIK . • BIOPSIJA PLUĆA.za dokazivanje hipersenzitivnosti.Verovatno izazvan berilijumom iz keramičkih proteza.Izražen kašalj .Neproduktivni kašalj . DOVODI DO OŠTEĆENJA • Pluća . 4. Biološko poluvreme je dugo zbog odlaganja berilijuma u skeletu i plućima. • Jetre .za dokazivanje hipersenzitivnosti (ne preporučuju se). EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Osteoskleroza kostiju karlice. Bolest može da se komplikuje trajnim oštećenjem disajnih organa.Degeneracija i nekroza hepatocita. nakon 10-tak godina od početka ekspozicije. čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti.Promene na radiografiji pluća BLAG OBLIK . Papule i Vezikule praćene Svrabom Alergiski stomatitis . bronhitisom ili fibrozom Hronična berilioza može proticati bez simptoma ili brzo progredirati u tešku insuficijenciju. manjim delom urinom.Kasnije (Septalna bez stvaranja granuloma). Određivanje berilijuma u biomaterijalu (urinu). • Kože . Akutni pneumonitis .Pojava anemije.Kontaktni dermatitis.Izražena kaheksija .Osteoartropatije .Eritem. Testovi inhibicije makrofaga i blastne transformacije limfocita . HRONIČNA BERILIJUMSKA BOLEST Javlja kod 1-5% eksponovanih radnika. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija). 2. LEČENJE 1.Pneumotoraks TOKSIKODINAMIKA ALERGOGENO DEJSTVO Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijum alergogene prirode. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. 3. KLINIČKA SLIKA AKUTNA BERILIJUMSKA BOLEST Nazo-faringitis .Artralgije i malaksalost . • Oka . Moguća perforacija nosne pregrade.Znaci oštećenja desnog srca . Konjuktivitis. pri čemu se lakši oblici povlače bez rezidua. posebno alkalnu fosfatazu. ulkus i granulomi u koži (ponekad) KOMPLIKACIJE .Neproduktivni kašalj Substernalni bol i Dispneja. Traheo-bronhitis . difuzna intersticijalna fibroza. ulkus i granulomi u koži.

Deluje nadražajno na kožu i sluzokože Oštećuje andeksa kože (kosa. Nerastvorljiv je u vodi. jetri i mišićima.aktivni sastojak šampona protiv peruti i preparata za nadoknadu selena U industriji pesticida i veštačkog đubriva koristi u sredinama sa niskim sadržajem selena u zemljištu U elektronskoj industriji za proizvodnju fotoćelija . Javlja se u 6 alotropskih modifikacija. njegovom jedinjenjima i drugim toksičnim materijama koje mogu pogroršati funkciju oštećenih organa. 2. ELIMINACIJA Najveći deo selena (75%) eliminiše se urinom.Edema pluća . Metilisani selen prolazi kroz placentnu. 2. jetru. 2. • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.kod hroničnog trovanja četo doživotno. a manji deo putem žuči i GIT-a. 7.Lezije u GIT-u. 5. MDK za selen je 0.gde se koristi kao pigment U farmaceutskoj industriji .Blastna transformacija limfocita Toksikološki dokaz o prisustvu berilijuma u biomaterijalu (uzorcima tkiva ili urina).u kojima je selen primesa sumporu U metalurškoj industriji . nokti) Oštećuje pluća.kao aditiv za povećanje tvrdoće u proizvodnji čelika Pri proizvodnji gumenih kaiševa i gumenih omotača kablova . Pri prerada sulfidnih ruda . srce i nervni sistem 8.Promene u jetri . Oštećenje bar dva od sledeća četiri organa ili sistema .selenski bubanj u fotokopir aparatima KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija berilijumu ili njegovim jedinjenjima. • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. kao ni za poslove sa znatnim fizičkim naprezanjem.ponekad Ingestija selena . 8. Da postoji klinička slika trovanja sa 1. • Kod težeg akutnog i kod hroničnog trovanja (profesionalno oboljenje) nisu sposobni za rad u uslovima ekspozicije berilijumu. Inhalacija selena .zbog fotoelektričnih svojstava Radnici u fotokopirnicama . Deponuje se u bubrezima. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za Er. 6. IZVORI EKSPOZICIJE 1. . podaci o njegovom toksičnom dejstvo potiču iz eksperimenata na životinjama.Promene na koži . • Ukoliko dođe do brzog napredovanje bolesti sa pojavom komplikacija kao što je hronično plućno srce postoji potpuni gubitak radne sposobnosti Kada se osvetli dobar je provodnik električne struje dok mu je provodljivost u mraku daleko manja. Gradi veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja od kojih je najtoksičniji Selenvodonik. TROVANJE SELENOM • Selen je esencijalni nemetal. keramike i plastike . 3. Kortikosteroidna terapija .2. Opšti pregled Upitnik za hronične respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 2 godine posle petogodišnje ekspozicije TOKSIKODINAMIKA 1. 4. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE SELENOM Za sada u literaturi ne postoje opisani slučajevi akutnog trovanja elementarnim selenom. Po svojim osobinama blizak je sumporu. bubrege.1 mg/m3. bubrega i CNS-a • • 115 .Oštećenje jetre. U jetri se vrši metilacija selena. njegov manjak dovodi do raznih poremećaja od kojih su najpoznatija endemske osteoartropatija i miokardiopatija. • TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Selen se apsorbuje iz digestivnog trakta i preko pluća. • Kod lakšeg akutnog trovanja sa izolovanom simptomatologijom gornjih disajnih puteva i oka bez komplikacija radna sposobnost je očuvana.Znaci nadražaja RES-a . 3. 3.Limfadenopatija . Fibrozom pluća ILI 2.sredstvo za vulkanizaciju U industriji stakla.

Metalni ukus u ustima 9. TROVANJE HROMOM Izuzetno tvrd. U litografiji i izradi fotografija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. transaminaze. Na koži eritem i dermatitis 5. Bele pruge na noktima i Pojava zanoktica 3. Hromidi) najčešće u trovalentnom obliku. • Visoke doze vitamina C . Esencijalni je oligoelement biljaka i životinja. Česta krvarenja iz nosa 4. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija selenu ili njegovim jedinjenjima. kreatinin) Neuropsihijatrijski pregled (na godinu dana) HRONIČNO TROVANJE SELENOM 1. LEČENJE • Ingestirani otrov odstraniti provociranim povraćanjem ili gastričnom lavažom. Gubitak kose 2. nefrotoksičnim materijama kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa.Ređe • Poremećaji plućnih funkcija . Oštećenje perifernog nervnog sistema 6. Zadah na beli luk 8. • Da postoje bar tri od navedenih šest poremećaja: 1. kardiotoksičnim.desetak dana nakon trovanja • Izdahnuti vazduh ima miris na beli luk U slučaju trovanja neophodan je prekid ekspozicije u trajanju od 3 meseca. rastegljiv metal. Emfizem pluća sa smanjenjem FVC za više od 20% u odnosu na vrednosti pri zapošljavanju 2.AKUTNO TROVANJE SELENVODONIKOM INHALACIJA SELENVODONIKA • Iritacija gornjih disajnih puteva • Iritacija konjuktiva • Pojave metalnog ukusa u ustima • Dispneja . Sluzokoži nepca bledoružičasta sa pegicama 6. • Lečenje kardiovaskularne i respiratorne insuficijencije. Povraćanje.za izradu legura 2. Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa selenom ili njegovim jedinjenjima. Oštećenje centralnog nervnog sistema RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. a radna sposobnost za druge poslove zavisi od stepena tih oštećenja. alkalna fosfataza. U topionicam . Opšti pregled Laboratorija (bilirubin. Za hromiranje i galvanizaciju . hepatotoksičnim. sjajan. 116 . Muka. 3.metalnih predmenta 3. INGESTIJA SELENVODONIKA • Mučnina i Povraćanje • Proliv • Abdominalni bol • Hipotenzija • Depresija RES-centra i Apneja • Asistolija i Smrt • Opadanje kose . za rad u zoni izloženosti respiratornim iritansima. IZVORI EKSPOZICIJE 1. U slučaju da zaostanu oštećenja organa i sistema radnik trajno nije sposoban za rad sa selenom.Kasnije • Plućni edem i Pleuromedijastinum . 2. Oštećenje bubrega 4. Hromati. Oštećenje srca 5.pretvaraju selenite u elementarni oblik selena.za bojenje i štavljenje 4. 9. Gađenje. U tekstilnoj i kožarskoj industriji . otporan na koroziju. Nakon završetka lečenja i sprovedene rehabilitacije ukoliko nema posledica trovanja. dozvoljava se rad u istim uslovima uz kontrole na 6 meseci.Koji dugo perzistiraju Nema sistemskih efekata jer zbog oštrog i neprijatnog mirisa radnici brzo napuštaju radnu prostoriju. Od posebnog toksikološkog značaja su šestovalentna jedinjenja. albumini. Gubitak apetita 7. U prirodi se nalazi u oblku raznih jedinjenja (Hromiti. Osećaj neprijatnosti i nervoze Može doći i do pojave • Temora • Crvenila lica • Glavobolje • Vrtoglavice • Bolova u mišićima EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija selena u krvi i urinu. Oštećenje jetre 3.

2. 7. TOKSIKOKINETIKA ŠESTOVALENTI HROM (Cr6+) APSORPCIJA Najčešće u gornjim delovima RES-a (u donjim delovima se redukuje u Cr3+ čija je apsorpcija slabija) i preko kože. ELIMINACIJA Nakon inhalacije glavni put izlučivanja je preko stolice. bubrega i smrt KOD INGESTIJE . Bol u trbuhu. • • • • • EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija hroma u krvi i urinu. enteritis (Hromna enteropatija) Zapaljenje sluzokože RES-a .Degeneracija i nekroza proksimalnih distalnih tubula 3.Slabo se apsorbuje u plućima.Groznica i gubitak telesne težine . Želudačni sok ga brzo redukuje u Cr3+ koji se slabo apsorbuje -oko 10%.Fokalne pneumonije sa hemoragijama .Oligurija do anurije . 4.Hromni ulkus Konjuktivitis i Keratitis Astma Usled alergogenog dejstva šestovalentnog hroma Zapaljenje sluzokoža GIT-a . 4. a veoma teško u digestivnom traktu i kroz kožu DISTRIBUCIJA .Toksični nefritis . Ulkusi kože dobro reaguju na kvarcovanje TROVALENTNI HROM (Cr3+) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI 117 .Muka.šestovalentni hrom je dokazani kancerogen. a nakon ingestije Urinom. masno tkivo i kosti. Spaja se sa proteinima u površinskim slojevima kože stvarajući stabilne komplekse (nema dermatitisa). Eksangvinotransfuzija 8. ALERGIJSKI DERMATITIS I ASTMA CHR. hepatične i KVS funkcije 9. Izaziva Ca-pluća. 9.Konvulzije.Pleuritis .Oštećenja jetre i. 8. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za transferin seruma.Izuzetno teško prolazi ćeliske membrane KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM KOD INHALACIJE .koma . slezinu. LEČENJE 1.Kašalj . Prekid dalje ekspozicije Provokacija povraćanja i ispiranje želudca Alkalna diureza Terapija helatima i BAL-om (efekti nisu pouzdani) 5. Peritoneumska hemodijaliza 7. 9. 5.Insuficijencija jetre -U toku prva 4 dana . Bronhitis. Povraćanje. Oštećuje bubrege . TROVALENTNI HROM (Cr3+) APSORPCIJA . Lako prolazi kroz ćeliske membrane i u citoplazmi se redukuje u Cr3+. KONJUKTIVITIS I KERATITIS HROMNA ENTEROPATIJA HEPATITIS NEFRITIS OŠTEĆENJE KRVOTVORNIH ORGANA KARCINOM PLUĆA HROMNI DRMATITIS TOKSIKODINAMIKA ŠESTOVALENTNI HROM (Cr6+) Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Iritativni i alergijski dermatitis . FARINGITIS I BRONHITIS CHR. 2. Neophodan je za metabolizam glikoze jer povećava aktivnost insulina i utilizaciju glikoze.Rinitis. 6.Stezanjem iza grudne kosti . RINITIS. Lokalne opekotina tretirati Na-bi-sulfatom 10. Oštećuje miokard 5. Hemoragijska dijateza . Faringitis.Koagulopatija. Hemodijaliza . 10.kasnije sa sukrvičavim ispljuvkom . U proizvodnji boja i za bojenje stakla U proizvodnji cementa U pirotehnici Za zaštitu drveta Za izradu glazura za keramiku Za izradu katalizatora 1. Distribuira se u jetru.Nekroza i degeneracija hepatocita 4. 8. 6. 3.Smrt HRONIČNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM 1. mišiće. 2.Grebanje u ždrelu . Na taj način ulazi u eritrocite i Vezuje se za hemoglobin.kod renalne insuficijencije 6. Foklane pneumonije i Hemoragije 2.Trombocitopenija .5. 1. 7. Kancerogeno dejstvo. Korekcija renalne. Oštećuje jetru . Oštećuje krvotvorne organe 6.Ulcerozni gastritis.KVS-šok . 3.Gastroenteritis . Prolivi .

Nikl je esencijalni element. GIT (Hromna enteropatija) KLINIČKA SLIKA AUTNO TROVANJE Akutna toksičnost nikla i njegovih jedinjenja (izuzev karbonila) je mala.• Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. jetri. U elektrogalvanizaciji 5. Posebno opasno jedinjenje nikla je niklkarbonil gas koji izaziva teška akutna trovanja (Vidi gasovi).Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija hromu ili njegovim jedinjenjima. Ima tendenciju kumulacije u plućima. 3. TOKSIKODINAMIKA 1. DISTRIBUCIJA psorbovani nikl transportuje se plazmom vezan za makroglobuline. hepatotoksičnim i nefotoksičnim materijama. iako su nedovoljno jasne posledice njegovog nedostatka. a zavisno od stepena oštećenja radnici nisu sposobni za rad sa respirtornim iritansima. zavaruje. kao i drugim respiratornim i kožnim iritansima. srebrnasto sjajni metal koji se lako polira. a kod povećane ekspozicije višak se izlučuje urinom. bubrezima i mozgu. dok je apsorpcija preko kože minimalna ali značajna zbog mogućeg kontaktnog alergiskog dermatita. U prirodi se javlja u nultom i dvovalentnom obliku. ređe Astmom RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1.Hiposmija do anosmije Praćena Bronhitisom. pravljenje keramičkih glazura i emajla 7. 2. HRONIČNO TROVANJE Kontaktni dermatitis Hronični rinitis i sinuzitis Intersticijalna fibroza pluća Prolazna nefrotoksičnost Maligna oboljenja RESa Iritativni i Alergijski Erozije . • Kada pri hroničnom trovanju postoje oštećenja respiratornog sistema.pri ekspoziciji visokim nivoima rastvorljivih soli nikla. • Trajna perforacija nosne pregrade nije kontraindikacija za rad u prisustvu hroma. Iritativno dejstvo na kožu i sluzokožu res-a i oka Alergogeno dejstvo na kožu Kancerogeno dejstvo KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Moguća je i apsorpcija preko GIT-a. Kao nagrizajuće sredstvo pri bojenju TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Inhalacija je glavni put ulaska u organizam. ORL pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije Laboratorija (kreatinin) 10. • Kod ulceracija u digestivnom traktu potreban je prekid dalje ekspozicije i ograničavanje radne sposobnosti za veće fizičke poslove.u hemijskoj industriji 3.Perforacija nosne pregrade Ulceracije. • Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima bar tri od navedenih pet organa ili organska sistema: Respiratorni (perforacija nosne pregrade) 1. IZVORI EKSPOZICIJE 1. valja i izvlači u žice. Bubrezi (degeneracija i nekroza tubula) 4. Za bojenje stakla. ELIMINACIJA Nikl se izlučuje stolicom. U izradi nikl-kadmijumskih baterija 6. Opšti pregled. Jetra (degeneracija i nekroza hepatocita) 3. kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 3. TROVANJE NIKLOM Nikl je beli. 4. 2. Otporan je na atmosferske uslove. Koža (hronični alergijski drmatitis. U proizvodnji aparature otporne na alkalije . • Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa hromom ili njegovim jedinjenjima. Rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina primarnog rak bronhija i pluća EKSPOZICIONI TESTOVI 1. bakrom i hromom 4. U proizvodnji legura sa gvožđem. Ako ulkus recidivira i ako su u pitanju alergiske manifestacije (alergiski dermatitis. Za niklovanje drugih metala 2. astma) neophodan je trajni prekid ekspozicije hromu. jetre i bubrega potreban je prekid ekspozicije. baze i mnoge organske materije. Za izradu galvanskih kada 8. Određivanje nikla u krvi i urinu Određivanje nikla u mukozi nosa Invanzivna metoda koja se retko primenjuje - 118 . 2. regionalnim linfnim čvorovima. Mogu se javiti znaci iritacije kože i sluzokože . hromni ulkusi) 2.

uglavnom cinka i bakra. Kod dermatita • Kortikosteroidne kreme i masti • Antibiotici • Obloge 3% Acidi borici • Sedativi II . amože i oksidima kadmijuma.Prekid ekspozicije od 3-6 meseci uz rad na drugim mestima bez kontakta sa iritansima. Sluzokože (nosa. KLINIČKA SLIKA Karakteristično je da do ataka ne dolazi kada su kratki intervali između ekspozicija.HRONIČNO TROVANJE 1.LEČENJE I . selena. dovoljno je dug da se jave simptomi prvog radnog dana – „groznica u ponedeljak“. pluća. 4. LEČENJE Terapija je simptomatska. groznice manjeg ili većeg stepena. nelagodnosti. Simptomatska terapija (respiratorna reanimacija i dr. U tipičnim slučajevima u krvnoj slici javlja se tranzitorna leukocitoza (DDg značaj prema influenci ili početnim znacima teških toksičnih oštećenja pluća nekim metalima). Objektivno u napadu se zapaža hiperemija konjunktiva. miokardu i nervnom sistemu umanjuje radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja pomenutin organa i sistema. ali je u slučaju recidiva neophodan trajni prekid ekspozicije niklu i jedinjenjima nikla. 119 . Objašnjava se delovanjem svežih oksida na pluća gde zbog velike kinetičke energije i električnog naboja oksida dolazi do deskvamacije ćelija i denaturacije proteina alveola. ako nema sekvela. 3. 2.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija niklu ili njegovim jedinjenjima. bolove u trbuhu. sinusa. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima sledeća TRI organa ili organska sistema: 1. fibroza pluća. srebra i berilijuma.AKUTNO TROVANJE 1. Trajni prekid ekspozicije 2. tranzitorne insuficijencije nadbubrega i/ili pokretanja imunoloških mehanizama.Bolest se ispoljava prvog dana nakon prekida ekspozicije od nekoliko dana. Prekid ekspozicije za vikend. žive. Privremeni prekid ekspozicije 2. iza toga nastaje dubok san iz kojeg se radnik budi potpuno oporavljen. kao ni za rad sa drugim alergogenim materijama kao što su kobalt i hrom. PATOGENEZA Nije u potpunosti razjašnjena. drhtavica traje 1-3h. larinksa karcinomi) Za kontaktni dermatitis . hiperemije konjunktiva. lako uvećana i bolno osetljiva jetra. Hronična alergiska oboljenja kože i astma Radnik nije sposoban za dalji rad sa niklom i njegovim jedinjenjima. malaksalosti umora i iscrpljenosti. antimona. bronhitis. koji prodorom u krvotok deluju pirogeno kao strane belančevine ili zbog oslobađanja pirogenih materija iz leukocita.) 3. Izražene hronične promene na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili hronični bronhitis Promena radnog mesta i raspoređivanje na radna mesta gde nema visoke zaprašenosti ili iritanasa. tremor i midrijaza. jetri. kao i asimptomatska erozija sluzokože nosa i perforacija nosne pregrade sa dobrom epitelizacijom ruba ne umanjuju radnu sposobnost Kod erozija sluzokože nosa praćenih krvarenjem .Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od ishoda livačke groznice. Lečenje komplikacija RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Oboleli imaju nagon na povraćanje. astma) 2. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakše akutno trovanje bez posledica.iritativni ili alergijski) 3. Nakon latencije od 4 -8 h javljaju se simptomi u vidu bolova u mišićima. Nakon potpune sanacije promena radnik može nastaviti rad na svom radnom mestu. aluminijuma. nadražaj sluzokože gornjih disajnih puteva. Respiratorni (perforacija nosne pregrade. nikla. radna sposobnost je očuvana. Koža (dermatitis . odnosno razvija se neka vrsta „imuniteta“. Opšti pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome ORL pregled Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije LIVAČKA GROZNICA Nastje kao posledica udisanja dimova ili para metalnih oksida in status nascendi. a temperatura može biti povišena i do 39°C. au težim slučajevima i pneumonija. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Teže akutno trovanje sa sekvelama na RESu.

TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA 120 TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Hlor prodire u organizam inhalacijom. 3. Klinička slika zavisi od 1. dok nadražljivci koji su slabije rastvorljivi u vodi (azotni oksidi. Arsenvodonik 2. Nitrozni gasovi 2. Renalni 5. Štetnog gasa 6. Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl. Toksikodinamike 5. Hlor 2. Respiratorni 2. 2. Kardiovaskularni 3. Fluor 3. Pod pritiskom prelazi u žuto-zelenu tečnost. Cijanom ili njegovim jedinjenjima Nadražlljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi (hlor.TROVANJA GASOVIMA Akutno trovanje gasovima ima značajno mesto u profesionalnoj patologiji. stvaranja metahemoglobina i oksiazothemoglobina i vazodilatacije. paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca. sumpordikosid. Sumporvodonik C . Ugljenmonoksi 2. Ugljen-monoksidom 5. Vrlo visoke koncentracije nadražljivaca dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija. TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA TROVANJE HLOROM Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas. Dužine izloženosti 3. Sumorom ili njegovim jedinjenjima 3. Metan 4. Ugljendioksid 2. Udisanjem nadražljivaca pri njihovom kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajuće kiseline ili baze sa kaustičnim delovajem na gornje delove RES-a. 6. Hepatični 6. . Pema svom dejstvu na organizam trovanja gasovima se mogu podeliti na sledeći način: A . Klinička slika akutnog trovanja predstavlja skup sindroma među kojima mogu dominirati: 1. Cijanidi 3. Halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima 2. Gastrointestinalni 8. Resorpcija gasova može dovesti do metaboličke acidoze sa smanjenjem alkalne rezerve krvi. 4. Karbonil nikl D .ORGANOMETALNI GASOVI 1. a u zavisnosti od koncentracije nastaje slabiji ili jači nadražaj sluzokože. amonijak) svoje toksične efekte pretežno ispoljavaju na gornjim disajnim putevima.ZAGUŠLJIVCI a) Prosti zagušljivci 1. Neuropsihički 4. IZVORI TROVANJA 1. Vodonik b) Hemijski zagušljivci 1. Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa 2. Azotnim jedinjenjima 4. Toksikokinetike 4. Fozgen) toksičnost ispoljavaju pretežno na donjim disajnim putevima. Azot 3. Tečni hlor pri isparavanju daje sa vodenom parom hlorovodoničnu i hipohlornu kis. Fosforvodonik 3. neprijatnog mirisa koji guši i nadražuje. Nadražajem simpatikusa dolazi do vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih sudova u plućnom krvotoku. Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do oštećenja epitelnih ćelija alveola i endotelnih ćelija kapilara sa oslobađanjem endogenih amina i povećanja propustljivosti sa ekstravazacijom plazme i celokupne krvi u alveole (Toksični edem pluća).NADRAŽLJIVCI a) Gornjih disajnih puteva 1. Amonijak b) Donjih disajnih puteva 1. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata U hemiskoj i farmaceurskoj industriji Pri hlorisanju vode za piće Pri dezinfekciji zagađenih voda Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila U drvnoj industriji A . Poremećaji acido-bazne ravnoteže. Fozgen B . Individualnih karakteristika otrovanog. Sumpordioksid 4.ANESTETICI Kao profesionalna priznaju se trovanja: 1. Hematološki 7. 5.

Ubrzan puls .Bol u trbuhu FLUOR. diuretici.Bronhitis .Presanak disanja . U ovom periodu treba izbegavati i teško fizičko naprezanje i nepovoljne klimatske faktore.Ostvaruju gas hlor. očiju i kože 2.Erozija zubne gleđi .Šok . 2. 3.Prestanak rada srca .Osećaj pritiska u grudima .privremena nesposobnost za rad traje 3-7 dana. . 3.Učestalo.Dispneja . Hronično trovanje Simtomatska terapija TOKSIKODINAMIKA 1. utopljavanje. kortikosteroidi.Nekontrolisani pokreti .Kratak grčeviti ekspirijum . nosu i ždrelu . Povraćanje i Dijarea KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM ELEMENTIMA (HLOR.Spazmodični kašalj .Nakon 6-24 h . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod lakog akutnog trovanja . -Reakcije sa SH-grupama i disulfidnim vezama proteina .Cijanoza . hovodonična i hipohlorasta kiselina.Iritacije kože (Hlorne akne) 121 .Cijanoza i Tahikardija . STADIJUM EDEMA PLUĆA .Smrt TEŠKO AKUTNO TROVANJE 1. Fizička opterečenja su ograničena i zavise od stepena poremećaja plućnih funkcija.Gađenje. radnika treba privremeno udaljiti sa poslova gde postoji kontakt sa hlorom i drugim nadražljivim gasovima i prašinom za izvesni period.Vazokonstrikcije na periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u plućima. AKUTNI STADIJUM . Refleksni spazam larinksa i bronhija sa paralizom disanja . prašinom i drugim materijama koje nadražuju disajne puteve. hospitalizacija i apsolutni mir Osloboditi disajne puteve i pokušati sa veštačkoim disanjem Dati ovlaženi kiseonik što pre (u manjim koncentracijam i ne pod pritiskom) Medikamentozna terapija (bronhodilatatori.Crvenilo grla .Gastrointestinalni poremećaji .Jak strah 3. KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE .Cijanoza . LATENTNI STADIJUM . BROM) ILI NJIHOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima. Faringitis i Laringitis .Bez ili sa oskudnim simptomima . Nadražaj simpatikusa . -Oksidativno dejstvo . Akutno trovanje Prekid dalje ekspozicije.Muka i povraćanje -Ubzano i otežano disanje . 4.Pečenje u očima. Refleksno zaustavljanje rada srca . Isključenje daljeg kontakta sa hlorom je indikovano i u slučaju pojave kožnih oštećenja. Kod hroničnog trovanja sa izraženim manifestacijama i u slučajevima nastanka trajnih sekvela na RES-u radnika treba trajno isključiti iz kontakta sa hlorom.Laringospazam . Klinička slika trovanja sa hroničnim znacima . Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože RES-a i oka Dolazi do oštećenja alveolokapilarne membrane sa oslobađanjem endogenih amina i ekstravazacijom plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor i alveole što dovodi do Toksičnog edem pluća. antibiotici i dr. -Kaustično dejstvo . skidanje.posle završetka lečenja (traje i do 2 meseca).Crvenilo vežnjača .Zaustavljanje disanja na nekoliko sekundi .imaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionu nekrozu). površno i neregularno disanje .Bol iza grudne kosti .Hronični bronhitis .Visoke koncentracije.Visoke koncentracije 4.Blagi emfizem HRONIČNO TROVANJE .Iritacije gornjih disajnih puteva.Gubitak svesti .Glavobolja .Posle 2-3 sata SREDNJE TEŠKO AKUTNO TROVANJE .Kašalj sa iskašljavanjem .ima nascentni kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov). Kod srednje teškog i teškog akutnog trovanja . 2.Cijanoza .Hlorne akne na koži . kao i nascentni kiseonik .) 1.Konjuktivitis i Blefaritis .Edem pluća .Osećaj gušenja .Opšta slabost .Opstruktivni poremećaji plućnih funkcija (Usled intersticijalnog edema i bronhospazma) LEČENJE 1.Dispneja .LAKO AKUTNO TROVANJE TRANSFORMACIJA U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim putevima nastaju hlorovodonična kiselina i hipohlorasta kiselina koja se dalje razlaže na hlorovodonik i nascentni O2.Rinitis. JOD.

zatvaranja glotisa i bronhospazma REVERZIBILNI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotmonoksid. Tr. 3.Tahikardija .Intravaskularna hemoliza eritrocita ASFIKTIČKI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotdioksida. Erozija zubne gleđi 4.Gađenje i Povraćanje .. Poremećaji od strane KVS-a usled nadražaj simpatikusa .Povećan broj Er. Asfiktična sinkopa i šok . hipoksija.Tahipneja . 4. grlu i očima . LABORATORIJA .Cijanoza .Nema plućnog edema.Poremećaja GIT-a . STADIJUM OPORAVKA .Povišena T .Retrosternalni bol . Smešu čine: azot-peroksid. azot-suboksid. 8. 7.Iritacije sluzokože oka i RES-a (Kataralne promene) . azot-dioksid.Opstruktivno-restriktivni poremećaj ventilacije.Somnolencija i Koma .Stezanja u grudima . 5. Ova reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida u vodi. Prolazi kroz četiri stadijuma: 1.Zujanje u ušima . met-Hb – ponekad. azot-monoksid.Glavobolja . Poremećaji od strane cns-a usled methemoglobinemije Methemoglobin se stvara reakcijom resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom nitroznih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokože) sa hemoglobinom. Pri proizvodnji anilinskih boja i celuloida Pri proizvodnji fotografskih filmova Pri proizvodnji azotnih đubriva Pri elektrozavarivanju i eksploziji mina Pri sagorevanju uglja. 5.Pod dejstvom nitrata • Vazodilatacija sa padom krvnog pritiska 6. LATENTNI STADIJUM .Smrt u prvih 24 h 4. drveta i papira Pri radu dizel motora Pri požarima U silosima • • • • TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitrozni gasovi u organizam prodiru kroz respiratorni trakt. hiperkapnija.Grebanje i pečenje u nosu.Dispneja . rano inspirijumsko i ekspirijumsko pucketanje (kod izraženog edema). 2.Erozija zubne gleđi Kod ekspozicije fluoridima traži se i postojanje promena na kostima (fluoroza kostiju) u vidu osteo-periostalne reakcije. acidoza.Teško opšte stanje .Otežano disanje 2. STADIJUM EDEMA . Blago anestetičko dejstvo . Javlja se: 1. KLINIČKA SLIKA KOMBINOVANI OBLIK TROVANJA Javlja se kod udisanja smeše azotmonoksida i azotdioksida. TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA Nitrozni gasovi su smeše azotnih oksida u različitim proporcijama. Iritacija kože i sluzokože GIT-a.Pod dejstvom nitrata 7. 3. RES-a I OKA 2. NADRAŽAJNI STADIJUM 3.sa oštećenjem alveo-kapilarne membrane i ekstravagacijom tečnosti u alveole (Akutni respiratorni distres sindrom).Malaksalosti . Koagulaciona nekroza u donjim disajnim putevima . 6.Teška traju nekoliko dana ili nedelja b) TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA 1. 1. više odigrava u donjim disajnim putevima. RTG PLUĆA .Vrtoglavica . EKG .Kašalj . SPIROMETRIJA .Nadražajni kašalj .Period bez simptoma u trajanju 2-24 h IZVORI EKSPOZICIJE 1.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni linfni sudovi). Le.Konvulzije i Koma . azot-tetraoksid i azot-pentoksid .Znaci opterećenja desne pretkomore i hipoksije miokarada. a oporavak je brz HRONIČNO TROVANJE Javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim koncentracijama azotnih oksida kao: 122 .Laka trovanja prođu za nekoliko sati . gde a vlažnom površinom sluzokože grade azotastu i azotnu kiselinu. azottrioksid. Oslobađanje histamina i slobodnih radikala • AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. subhondralne skleroze i spongio skleroze sa kalcifikacijama ligamenta i tetiva.Uzbuđenje .Strah .Zbog refleksnog zastoja disanja. Znaci prolazne asfiksije . kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. 1. TROVANJE SA VEĆOM METHEMOGLOBINEMIJOM .

U reakciji sa vodom je nestabilan i daje CO2 i nascentnu HCl. antibiotici. Koži 4.Hiperemija sluzokoža .Hronični konjuktivitis . Česte su kasne komplikacije (kontrola za 6 meseci).Neurovegetativne smetnje .Koža cijanotična ili pepeljasta 4.Nastupa 2-3 dana nakon trovanja sa postepenim poboljšanjem stanja. Pacijenti sa trajnim sekvelama ili izraženim manifestacijama hroničnog trovanja moraju trajno da prestanu da rade u prisustvu respiratornih iritanasa. 3. Hlorovodonična kiselina izaziva toksični edem pluća. kardiotonici). hidroksilnim. TROVANJE FOZGENOM Fozgen .Površno i ubzano disanje .Znaci iritacije sluzokže GIT-a (ređe) .Glavobolja . kasnije produktivan) .Erozija zubne gleđi • zadacima na kojima postoji ekspozicija azotnim jedinjenjima. a pri visokoj T i na svetlosti CO i Cl2 Spada u najtoksičnije industrijske otrove. sulfhidrilnim i imidazolskim grupamaproteina. Prekid ekspozicije. emfizema ili astme. 5.Uznemirenost . STADIJUM OPORAVKA . bolesnik se može vratiti na ranije radno mesto. diuretici.2°bezbojana uljana isparljiva tečnost mirisa na gnjilo voće. LEČENJE 1.Povišena T . utopljavanje.Puls usporen 2. NADRAŽAJNI STADIJUM . a na T 8. LATENTNI STADIJUM . mirovanje.. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Na sluzokoži donjih respiratornih puteva razlaže se na CO2 i HCl.Osećaj nedostatka vazduha .Površno i ubrzano disanje .Zelene naslage na zubima . a fizička aktivnost zavisi od plućnih funkcija. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Kod laših oblika akutnog trovanja postoji privremena nesposobnost za rad 5-15 dana.Nadražajni kašalj . KLINIČKA SLIKA 1. hospitalizacija.. 6. 2. Erozija zubne gleđi Prognoza je obično loša i pored sprovedene erapije. oštećenjem pneumocita tip I nastajee alveolarni i intersticijalni edem.Grebanje i pečenje u očima i grlu . Visoke koncentracije fozgena su citotoksične i izazivaju blokadu brojnih enzima u reakcijama sa amino. Ukoliko se u tom periodu ne pojave kasne komplikacije u vidu hroničnog bronhitisa. Pneumonija Hronični bronhitis Emfizem Astma Bronhiektazije Aktivacija TBC-žarišta IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2.Glavobolja . Povećan broj eritrocita i lekocita u krvi 2.Kašalj (suv. Da postoje klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim efektima (kataralne promene) na: 1. oštećenjem pneumocita tipa II nekroza intersticijalnih ćelija i kolaps alveola. STADIJUM EDEMA .Puls je ubrzan.karbonil hlorid (COCl2) je bezbojan gas. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Opšta slabost .Neproduktivni kašalj . Sluzokoži RES-a i GIT-a 3. 4. bronhodilatatori.Pospanost . • KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AZOTOM I NJEGOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . prekid unosa hrane.Opšta slabost . 2. 4.Hiperventilacija . 5.Cijanoza . Povećana koncentracija methemoglobina KOMPLIKACIJE 1.Da je radnik radio na poslovima i radnim 123 .Diureza smanjena .Stezanje i bolovi iza grudne kosti .Period bez simptoma. kiseonik Simptomatska terapija (kortikosteroidi. traje do 72 h 3. Sluzokoži oka 2. U metalurgiji za separaciju ruda Pri proizvodnji ketona Pri proizvodnji poliuretana Pri proizvodnji kaučuka i plastičnih masa Pri proizvodnji boja i sintetskih vlakana. TA pada .Grebanje i pečenje u nosu i grlu . 2. Kod težih trovanja sa izraženim edemom pluća i prolaznim komplikacijama postoji privremena nesposobnost za rad u trajanju od 4-6 nedelja i prekid ekspozicije respiratornim iritansima u trajanju od 6 meseci.Dispneja . 3.

Laka dispneja . a kod izraženog edema rano IN i EX pucketanje. 5. vinski rednici i dr.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni limfni sudovi). organskih đubriva i industriji gume U medicini za uklanjanje bradavica i pripremu histoloških preparata TOKSIKOKINETIKA Unosi se preko pluća (neznatno preko kože). • 1. 124 . Ovde spadaju ugljendioksid. anoreksija i nesanica. 4. bronhodilatatori.Tahipneja . šećera. LABORATORIJA Hipoksija i hiperkapnija. 2. 3. Prekid ekspozicije. 2.Gubitak svesti .Cijanoza I Znojenje . zatim hipokapnija i acidoza. ne pod pritiskom.Smanjenje koncentracije pažnje i jasnog rasuđivanja KONCENTRACIJE 8-10% . Bronho-pneumonije Infarkt i apsces pluća Tromboza i embolija – ređe Emfizem i astma Bronhiektazije i fibroza Aktivacija TBC-žarišta Stvara se u jamama. Korekcija acido-baznog stanja Kortikosteroidi. 3.Epileptiformi napadi (ponekad) KONC. blago kiselog ukusa. bunarima. 2.Periodičnhi napadi grčeva . 2. pećinama. trapovima sa krompirom i voćem (rudari. 25-30% .Somnolencija .Tahikardija i porast TA . glavobolja.) Javlja se posle požara i koristi se za gašenje požara (vatrogasci) Koristi se u proizvodnji piva.Cirkulatorna insuficijencija . 5. 4. Eliminiše se neizmenjen izdahnutim vazduhom. speleolozi. krečanama. hospitalizacija Kiseonik dati što pre.TROVANJA ZAGUŠLJIVCIMA a) TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA Deluju tako što svojim prisustvom u atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O2 i ugušenje nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. 4. utopljavanje.Poremećaj mišićne koordinacije za finije pokrete . kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE KONCENTRACIJE 3-5% . vulkanolozi.Ataksija . 1. LEČENJE 1. 10-25% . metan. azot. B . KOMPLIKACIJE 1. apsolutno mirovanje. bunardžije. šampanjca. Kod dugotrajne ekspozicije može da se javi: opšta slabost. RTG PLUĆA . 3. U NISKIM KONCENTRACIJAMA Stimuliše respiratorni centar Pojačava rad srca Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi U VISOKIM KONCENTRACIJAMA Inhibira respiratorni centar Deluje kao anestetik Izaziva paralize mišića (posebno srčanog) Izaziva vazodilataciju Iiritira kožu i sluzokože OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Vrši se nakon godinu dana i zavisi od stanja plućne funkcije i KVS-a.Vrtoglavica .Smetnje vida KONC. tunelima. 3. Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje pPO2 (poremećaji nastaju kada pPO2 padne na 1216%). Teži je od vazduha i ne gori.AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. IZVORI TROVANJA • HRONIČNO TROVANJE Postojanje hroničnog trovanja je sporno. vodonik. antibiotici.Smrt zbog srčanog zastoja 1. 6. vinskim podrumima. 4.Komatozno stanje .Glavobolja . 2. diuretici. TROVANJE UGLJENDIOKSIDOM Bezbojan gas. 3. kardiotonici (kod slabosti srca) TOKSIKODINAMIKA • 1.Pad krvnog pritiska .

kuhinjama i kupatilima na butan gas 8. TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆUJE MIŠIĆE .Deo CO koji ostaje rastvoren u plazmi difunduje u tkiva. 5. a manji deo se oksidiše u CO2. 6. eksplozivni. nafte i drveta Pri autogenom zavarivanju U proizvodnji papira. reduciranim protokom krvi i hipoksemijom. Hemoglobin u obliku karboksi-hemoglobina nije u stanju da prima i odaje kiseonik čime se smanjuje dopremanje O2 tkivima.Akutne bubrežne insuficijencije sa hiperkalijemijom 4. 2. livnice) U rudnicima uglja i plinarama Pri destilacija uglja. OŠTEĆUJE OKO . U metalurškoj industriji (topionice. Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrže ugljenik uz nepotpun pristup vazduhu. OŠTEĆUJE ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Edem papile i retinalna krvarenja 6. TOKSIKOKINETIKA 1.Kardiomegalije 2. SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKA U TKIVA . Ima ga u izduvnim gasovima automobila.Demijelinizacija . formaldehida i karbida U šahtovima U kovačnicama. Ocena radne sposobnosti zavisi će tada od stanja atakovanih sistema. bezbojni gas. kroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima se vezuje za hemoglobin za mesto gde se normalno vezuje kiseonik stvarajući karboksi-hemoglobin. OŠTEĆUJE PLUĆA . lakši od vazduha. 5. do isčezavanjem kliničkih znakova. 3. 1. 3. Najznačajniji i najrašireniji zagađivač čovekove sredine i najvažniji profesionalni otrov.Perivaskularni infiltrati 3. 3.Aritmije . P 450) čime remeti ćelisko disanje.Petehijalna krvarenja .CO u organizam prodire inhalacijom. 7. MDK u vazduhu radne atmosfere je 58 mg/m3. 2. 4. Teška trovanja mogu ostaviti trajne sekvele na KVS-u i Nervnom sistemu. Nakon udisanja brzo difunduje 125 .U mišićnim ćelijama naročito u miokardu CO reaguje sa mioglobinom stvarajući Karboksi-mioglobin čime remeti ćelisko disanje što može da dovede do .Neurotoksičnost CO objašnjavaja se njegovim direktnim delovanjem na nervne ćelije. METABOLIČKI POREMEĆAJI Hiperglikemia i glikozurija. 4. OŠTEĆUJE CNS . 8-nerva i moždanih jedara 7. IZVORI EKSPOZICIJE 1.Hipotenzije . Prekid ekspozicije Apsolutno mirovanje Davanje kiseonika kao antidota Simptomatska medikamentozna terapija. ELIMINACIJA Najveći deo CO se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom.LEČENJE 1. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši slučajevi trovanja zahtevaju kraću poštedu od rada. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . Javlja se . poremećaj metabolizama fosfora.Usled nekroze mišića dolazi do mioglobinurije koja može izazvati .Nekroze mišića . b) TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA 1. perionicama. OŠTEĆUJE BUBREGE .Nekardijalni plućni edem. 2.Nekroza i Edem . naročito u nervno i mišićno gde se vezuje za enzimime koji kao prostetičnu grupu imaju hem (Citohrom a3. TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM • • • Zapaljiv.Oštećenja labirinta.

Povećana koncentracija rastvorenog CO u krvi i izdahnutom vazduhu.Aritmije i pad TA .usled asfiksije.Defekti u vidnom polju i Skotomi .Poli i mono neuropatije RESPIRATORNI SISTEM .Infarkti CV-krize.Muka i povraćanje .Slepilo OŠTEĆENJA PARENHIMATOZNIH ORGANA Kod teške intoksikacije ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Izrazita mišićna slabost NASTAVKOM UDISANJA CO . 2.Gubitak ravnoteže .Premećaj sna .Nistagmus .Razdražljivosti .Bulozne promene .Gavobolja .Pri dužem ležanju u komi . CO .Horeo-atetoničke manifestacije . 2. CO .KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI NISKIM KONC.Brzo zamaranje .Dispneja i Lupanje srca PRI VIŠIM KONC.Neuralgije .Slabost u nogama .Tremor . Davanje kiseonika i veštačko disanje Simptomatska terapija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Trajna ORS zavisi od sekvela koje najčešće ostaju na srcu i nervnom sistemu (oštećenja funkcija) U principu je kontraindikovan dalji rad na mestima gde se trovanje CO može ponoviti i gde se ostvaruje kontakt sa drugim neurotoksičnim i kardiotoksičnim noksama.Pospanost i opijenost . 2.Dizartija . LEČENJE 1. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Slabljenje vida i sluha .Respiratornog di stres sindroma OKO .Šum u glavi .Inkontinencija alvi et urinae . Povećan nivo karbonil-hemoglobina u krvi.Opšta slabost i Malaksalost . Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Poslovi i radna mestia na kojima postoji ekspozicija CO Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od sledeća tri organa ili sistema 1.Ishemija miokarda .5 godine ekspozicije u vidu: .Kvadriplegija .Paraplegija .Iinfarkt miokarda ODLOŽENI NEUROPSIHIČKI SINDROM Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja HRONIČNO TROVANJE Simptomi i znaci hronične intoksikacije javljaju se posle 1-1.Slabost rasuđivanja .Smrt .Koža bleda. aritmije ili paralize disanja .Poremećaj disanja .Hemianopsija .Ekstrapiramidalni poremećaji .Aritmije i nestabilan TA .Opšta slabost .Encefalopatija . Srce (ishemiska bolest srca) i krvni sudovi 3.Gubitak sluha KOŽA .Tinitus .Slabljenje pamćenja i pažnje . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENMONOKSIDO PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE 1.Gubitka tetivnih refleksa .Psihoze .Nekroza znojnih žlezda i epiderma SRCE . Krv i krvotvorni organi.TROVANJE CIJANIDIMA 126 .Parkinsonizam .Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima .Manijakalna ili delirantna stanja .Oštećenje labirinta .Ataksija .Inkoordinacija pokreta . Centralni nervni sistem 2.Ateroskleroza .Vtoglavica .Osećaj toplote ili hladnoće .Pneumonija .Trenutna smrt PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO KOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA NERVNI SISTEM .Poremećaj adaptacije na tamu .Hemiplegija .Konvulzije i Kome . 2. ružičasta ili cijanotičn .Vrtoglavica i Glavobolja .

Sa bazama stvara soli cijanide. Pri čišćenju i kaljenju metala 7. OŠTEĆUJE KOŽU.Plućni edem .Midrijaza i Egzoftalmus . mirisa na gorki badem. BIOTRANSFORMACIJA . .Ubrzan puls .Smrt za 1 do 2 minuta 127 .Poremećaj svesti TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Paraliza disanja i srčanog rada . Ovaj proces se najvećim delom odvija u jetri.Aritmije .Vrtoglavica .• • Najotrovnije cijanovo jedinjenje jeste Cijanovodonik (HCN).Astenovegetativni sindrom .Rigidnost i slabost muskulature .Pulsiranje u slepoočnicama .Paralize respiratornog centra .U obliku Tiocijanata i Rodanida Mokraćom.Retrobulbarni neuritis . Pri ekstrakciji zlata i srebra iz rude 4. Nastaje hipoksija koja prvenstveno deluje na organe osetljive na smanjenje kiseonika (Srce i CNS). OŠTEĆUJE NERVNI SISTEM . • TEŠKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju visokih koncentracija HCN-a.Senzorne polineuropatije .ASMATIČNI STADIJUM .POČETNI STADIJUM . Pri štampanju tkanina 10. Pri proizvodnji eksploziva i sode 1. • 1. Cijanovodonik je jako isparljiva bezbojan tečnost. 3.Zujanje u ušima .Toničko-klonički grčevi . a može i ingestijom i preko kože.Stezanje u grudima . Najveći deo apsorbovanih cijanida transportuje se vazan za proteine plazme.Atrofija optičkog nerva . Kako su količine slobodnog sumpora male to sa u detoksikaciji uključuje i .Puls je filiforman . GIT I MIŠIĆE (Srce) 6. U prirodi ga ima u semenkama voća (naročito trešnje i badema).Ružičasta boja kože i saluzokoža 4.Tonično-klonični grčevi .Oštećenje sluha . ASFIKTIČKI STADIJUM . slika trovanja prolazi kroz četiri stadijuma 2.Cistein kao donator sumpor Pretvaranje hidroksikobalamina u cijanokobalamin i methemoglobina u cijanmethemoglobin ELIMINACIJA .Fascikulacije mimičke muskulature .Uvećanje i Hipofunkcija 5.Gubitak tetivnih refleksa . a zatim slabi i postaje ubrzano .Pad krvnog pritiska . U proizvodnji plastičnih masa i galvanoplastici 5.Nistagmus i Ataksija KLINIČKA SLIKA • LAKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju nižih koncentracija HCNa. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Nastaje zbog nemogućnosti korišćenja O2 u oksidativnoj fosforilaciji.Inkontinencija alvi et urinae . a ostatak za Er.Bradikardija i Stenokardija .Komatozno stanje . U industriji kože i sintezi kaučuka 9.Smrt • TOKSIKODINAMIKA 1.Glavni put unose u organizam je Inhalacijom. IZVORI EKSPOZICIJE Pri požarima Kao fumigantno sredstvo u skladištima i silosima 3.Glavobolja .Površno i retko disanje . boja i lakova 6.Aritmično disanje .Tahipneja . a sa metalima stabilne konpleksne soli koje su manje otrovne.Slabost 3. OŠTEĆUJE KRV I KRVOTVORNE ORGANE . Dobro se rastvara u vodi i organskim rastvaračima. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE (Citotoksična hipoksija)-Cijan se vezuje za feri jon mitohondrijalne Citohromoksidaze izazivajući inhibiciju ovog enzima čime se onemogućava iskorištavanje O2 u ćeliji.Disanje se produbljuje.Metabolićka acidoza . OŠTEĆUJE TIREOIDEJU . 2. Dolazi do: 2.Metalni ukus u ustima . što aktivir anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanje laktata i nastanak acidoze.Perniciozna anemija Usled poremećaj metabolizma vitamina B12 i folne kiseline 4.Lupanje srca i Tahikardija .Gubitak svesti posle nekoliko udisaja (čak i jednog) . sa halogenima halogen-cijanide.U organizmu cijanidi stupaju u reakciju sa jedinjenjim koja sadrže sumpor gradeći manje toksična jedinjenja Tiocijanate ili Rodanide. U proizvodnji veštačkih đubriva 8. U proizvodnji rastvarača.Otežano. KONVULZIVNI STADIJUM . učestalo i duboko disanje .

Gubitaka apetita .Opstipacija MIŠIĆI . Ukoliko pak dođe do trajnih promena u CNS. Štitasta žlezda (Hipofunkcija) 2. Klinička slika trovanja sa Astenovegetativnim sindromom i specifičnim oštećenjima bar DVA od sledeća tri organa i sistema: 1.Netoksični oksidativnii produki eliminišu se uglavnom preko bubrega.Labilnost VNS . 2. Anticijanidna svojstva imaju i Kobaltovi helati. 6. pa tako i netoksičan. Deo H2S se u nepromenjenom stanju eliminiše preko pluća.Retrobulbarni neuritis . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE CIJANOM PRIZNA KAO 128 . IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE GORNJEG RES-a I OKA Veće koncentracije mogu dovesti do edema pluća.Skarlatiniformni egzantem .Atrofije optičkog nerva . mirisa na ukvarena jaja. pankreas i tanko crevo. ELIMINACIJA . bezbojan gas. Daje veliko broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S. koksa i teških metala Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka Pri preradi kože i krzna U šećeranama i pivarama U klanicama LEČENJE 1. Nervni sistem (Polineuropatija. u kome je cijan nejonizovan.pri čemu se OH grupa zamenjuje CN grupom stvarajući cijanokobalamin. kanalizaciji i tunelima Rafinerijama nafte. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Akutno trovanje . 5.Ukoliko nema sekvele.U oligosimptomatskim slučajevima bolesnici mogu ostati na svom radnom mestu uz odgovarajuće lečenje.Psihičke promene . Hronično trovanje . ograničavaju radnu sposobnost za kontakt sa toksičnim materijama ili uzrokuju trajnu invalidnost • TOKSIKODINAMIKA 1.Mišićna slabost . opticus-a) 3. Izražene promene na nervnom sistemu.koji za sebe vezuju cijan stvarajući cijan-met-hemoglobin. sa kliničkim ozdravljenjem uspostavlja se i radna sposobnost. 3. DISTRIBUCIJA .Grčeve u trbuhu . 2.Grčevi u mišićima KRV . 4. Na ovaj način je zaštićen enzim citohrom oksidaza.Glavobolja i Vroglavica . Cijanmethemoglobina i Tiocijanata u krvi i plazmi IZVORI EKSPOZICIJE 1. SO2 i Sumporna kiselina. TROVANJE SUMPORVODONIKOM • Sumporvodonik (H2S) je zapaljiv.Eritem lica i gornjeg dela trupa (Pri ekspoziciji Ca-cijan-amidu) GIT . bubrege. organu vida i endokrinom sistemu.Oštećenje sluha . Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije (u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne grupe proteina. • 2.Ekcemi . Hidroksikobalamin (OHB12) . Povećane koncentracije Cijanida. Krv i krvotvorni organi (Perniciozna anemija) 3. septičkim jamama. ekspolozivan.Korozije .Distribuira se u mozak. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Nistagmus .Hipofunkcija PROFESIONALNO OBOLJENJE • • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Umereno je rastvorljiv u vodi.Inhibicijom enzim Citohrom oksidazu u mitohondrijamačime onemogućava iskorištavanje kiseonika u ćeliji (prestanak celularnog disanja).Uvećanje .Gađenje i Povraćanje .Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu. Pri postojanju čak i neznatnih rezidua potrebna je privremena promena radnog mesta na 1 do 2 meseca na lakši posao van kontakta sa toksičnim materijama.Senzorne periferne neuropatije . 3. ali je moguća resorpcija i preko kože. Atrofija n.Kako bi se stvorio netoksični natrijumtiocijanat koji se brzo eliminiše urinom. Amil-nitrat i Natrijum-nitrat . Natrijum-tio-sulfat . BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . jetru. TOKSIKOKINETIKA • • APSORPCIJA . Rad u bunarima.Perniciozna anemija TIREOIDEJA .Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija cijanu.Ataksija KOŽA . dolazi do smanjenja ili trajnog gubitka radne sposobnosti.HRONIČNO TROVANJE NERVNI SISTEM .

Toničkoklonički grčevi . Povećanoj ekspoziciji mogu biti izloženi: Farbari i moleri Radnici na čišćenju i odmašćivanju Radnici u metalnoj.Somnolencija . estri. ESTRI. izuzetak su velike havarije. aktivira se anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanja laktata i nastanaka acidoze. 2. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE NISKE KONCENTRACIJE H2S . ketoni Ugljendisulfid • SUBAKUTNO TROVANJE Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S. 2. 6.Midrijaza .Prolongirana koma .Fotofobija i Blefarospazam . koja imaju sposobnost rastvaranja raznih organskih materija (masti. 3.Tahikardija . 4.Dispenja i Cijanoza . CNS.Penušav i sukrvičav ispljuvak .Nadražajni kašalj .Nekardijalni edem pluća VISOKE U TEŽIM KONCENTRACIJE SLUČAJEVIMA H2S .Znaci otećenja VNS LEČENJE 1. 1.Hipertenzija . OŠTEĆUJE PLUĆA I CNS-a . aldehidi. ispiranje očiju.Povraćanje . 5. sastavljena od ugljovodonika.Razdražljivost .Vrtoglavica .Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva -Glavobolja i Vrtoglavica • Pri intermitentnom koncentracijam gasa.Uzbuđenost • PODELA • Postoje različite podele organskih rastvaračam.Pečenje i suzenje u očima . 4. ETRI.Nistagmus . mirovanje i oksigenoterapija.ALKOHOLI.3.Gađenje . kada dolazi do velikih akutnih trovanja i zadesna trovanja u domaćinstvu.UGLJENDISULFID • 1.Letargija .Nesanica . KVS i očima ograničavaju radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja.Koma .ALICIKLIČNI UGLJOVODONICI F . etri.) zbog čega imaju veoma široku primenu i u industriji i domaćinstvu.Infarkt miokarda A . tečnom ili gasovitom stanju. najčešće je u upotrebi podela na: .Povraćanje -Gubitak u težini HRNIČNO TROVANJE izlaganju niskim -Glavobolja -Vrtoglavica -Opšta slabost . .Glavobolja . Kao profesionalna priznaju se trovanja sledećim organskim rastvaračima: Alifatični ugljovodonici Ciklični ugljovodonici i homolozi Nitro i amino derivati ugljovodonika Halogeni derivati ugljovodonika Alkoholi. Prekid ekspozicije. 3. 3.ALIFATIČNI UGLJOVODONICI B .Gušenje . 129 . smole. 4. 2. Među radnicima su najčešća hronična trovanja.AROMATIČNI (CIKLIČNI) UGLJOVODONICI C .HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA D .Pečenje u nosu i grlu . elektronskoj i grafičkoj industriji Radnici na preradi drveta i izradi nameštaja OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Privremena radna nesposobnost traje do potpunog saniranja svih kliničkih manifestacija trovanja. Natrijum nitrat izazivanje methemoglobinemije) Simptomatsaka terapija IZVORI EKSPOZICIJE • U industriji se koriste kao rastvarači. Trajne sekvele na RES. ulja. nitro celuloze i dr. utopljavanje.Izaziva paralizu respiratornog centra u mozgu što dovodi do smrti TROVANJA ORGANSKIM RASTVARAČIMA • Organski rastvarači su različita hemiska jedinjenja u čvrstom. ALDEHIDI I KETON E . reaktivi u hemiskim procesima i kao polazne sirovine. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Zbog nemogućnosti korišćenja kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji. -Gađenje i Povraćanje -Smetnje u pamćenju . dekontaminacija. aceton.

DISTRIBUCIJA • Nakon ulaska u organizam. Hepatotoksičnost 7. Radnici u hemijskim laboratorijama 10.Najveći deo se eliminiše u nepromenjenom obliku izdahnutim vazduhom. Čvrste supstance (Alkani sa 16 i više C-atoma) – Voskovi. lakova. 2. odeće. A . odnosno prolasku kroz organizam. nervni sistem i jetra) i u organe bogate krvlju (srce. Pojedina jedinjenja iz ove grupe izazivaju oštećenja upravo pri njihovom izlučivanju. Butan. IZVORI EKSPOZICIJE • Glavni prirodni izvori alkana su destilati nafte i produkti biljne fermentacije i degradacije. Dejstvo na gonade (spermatotoksičnost) 10. Koriste se 1.Metan. Heptan. Radnici koji imaju kontakt sa anesteticima 11. deluju kao: JEDNOSTAVNI ZAGUŠLIVCI (Alkani sa 1-4 C-atoma) . 3. kože i žlezda (znojne. mišići). Propan. premaza i lepkova 2. 2. Apsorpcija preko kože i digestivnog trakta je taokođe moguća. ALKANI (PARAFINI) • 1. 7. Alkani su alifatični ugljovodonici sa zasićenim vezama između atoma ugljenika.farbi. Oktan. rastvarači se prenose krvlju u tkiva i organe gde podležu biotransformaciji (prvenstveno u jetri i bubrezima) ili se kumuliraju. APSORPCIJA • Inhalacija je glavni put apsorpcije za lako isparljive orgnaske rastvarače jer se radi o isparljivim tečnostima čije su pare liposolubilne i lako prolaze kroz alveokapilarnu membranu.Radnici u industriji gume i plastike Radnici u hemijskoj industriji Radnici na izradi tekstila. Radnici u prehrambenoj industriji 9. Toksičnost alkana je mala. Distribucija je najveća u tkiva bogata lipidima (masno tkivo. Kardiotoksičnost (aritmije) 9. kože i obuće 8. neuropatije) Iritacija mukoze oka i disajnih puteva Promene na koži (Dermatitis) Astma i druge alergijske reakcije 130 . Etan. U prizvodnji nameštaja. Laka i brza isparljivost organskih rastvarača dovodi lako do kontaminacije radne sredine čime se povećava mogućnost trovanja radnika. Tečnosti (Alkani sa 5-16 C-atoma) . • DISTRIBUCIJA .TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA 1. Kancerogena. U proizvodnji smola. U petrohemiji i rafinerijama (benzin) 5. manjim delom preko bubrega. 2. Akumulacija u organizmu pak može da dovede do razvoja trovanja i više godina nakon prestanka ekspozicije. Narkomani kao sredstvo za uživanje 5. Heksan. mutagena i teratogena dejstva TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Najznačajnije fizičke karakteristike organskih rastvarača sa stanovišta toksikologije jest njihova isparljivost i rastvorljivost u mastima. mlačne). ELIMINACIJA • Eliminacija otrova se najvećim delom odvija preko pluća u nepromenjenom obliku. Pri distribuciji benzina ili opravci opreme 12. • ELIMINACIJA . Hematotoksično delovanje (anemija i leukemija) 6. a dobra rastvorljivost u mastima omogućuje brzu apsorpciju organskih rastvarača preko pluća i njihovu distribuciju u tkiva bogate mastima gde će ispoljiti svoje toksične efekte.Pentan. Nefrotoksičnost 8. Kao rastvarači . 4.Dobro se apsorbuju nakon Inhalacije (apsorpcija preko kože je ograničena). 3. Pri odmašćivanju metala itd TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . 6. 5.Akumuliraju se u Masnom tkivu. sveća i štamparskih boja 3. TOKSIKODINAMIKA • 1. Neki metaboliti i intrmedijarna jedinjenja mogu biti toksičniji od osnovne materije. Metabolišu se sve do CO2 ili se konjuguju sa glukuronskom kiselinom i izlučuju urinom. Neurotoksičnost (narkotički efekat.smanjenjem pO2 u udahnutom vazduhu IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a I OKA KLINIČKA SLIKA 1. plastike. Mogu biti: Gasovi (Alkani sa 1-4 C-atoma) . kaučuka i kože 4. Pri rukovanju pogonskim gorivom 6.

U njenom sastavu ulaze i aromatični ugljovodonici. ALKENI (OLEFINI) • Alkeni su nezasićeni alifatični ugljovodonici sa jednom ili dve dvogube veze između C-atoma.Heksilen . TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Otrovnost im je naznatna. u izradi termometara za niske temperature. zapaljivi su i eksplozivni. 2. NAFTA • Nafta je nastala u prošlosti raspadanjem organskih materija pod dejstvom visoke temperature i pritiska. TOKSIKODINAMIKA Pored iritativnog i narktičkog dejstva izaziva i 1. Fizičko stanje im zavisi od broja C-atoma. Industriski intermedijeri 2. 2.Butadien .Propilen . ulja i asfalt. JEDNOSTAVNI ZAGUŠLJIVCI . Kao anestetici Do profesionalne ekspozicije najčešće dolazi inhalacijom para pri proizvodnji polimera.(Alkani sa 5-9 C-atoma) Lako isparavaju pri čemu nastale pare deluju narkotički Heksan se izdvaja iz prirodnog gasa i sirove nafte. Najznačajniji proizvodi nastali frakcionom destilacijom nafte jesu benzin. pamuka. 3. Nakon apsorpcije rastvarač se akumulira u masnom tkivu.glavni izvor ekspozicije i trovanja 131 . ALKINI (ACETILENI) • Alkini su nezasićeni ugljovodonici sa jednom ili više trogubih veza između C-atoma u molekulu. Radi se o mešavini zasićenih i nezasićenih ugljovodonika u različitom međusobnom odnosu. Čest je sastojak različitih preparata rastvarača. Neuro-bihevioralne poremećaje EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje koncentracije 2. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri autogenom zavarivanju Proizvodnji plastičnih masa.3. U njih se ubrajaju: . 2.Heptilen . IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2. kao laboratorijska hemikalija.5-Heksandion (HD)oštećuje nerve. kikirikija. ponekad zbog prisustva vodoniksulfida miriše na pokvarena jaja.5HD-a u urinu ili n-heksana u izdahnutom vazduhu na kraju radne smene. veštačke gume i trihloretilena. sa porastom molekuske težine raste iritativno i narkotičko dejstvo.Butilen . Ulazi i u fetus. Nafta je viskozna tečnost tamnžute. U proizvodnji polimera 3. HEKSAN • IZVORI EKSPOZICIJE • • • • • • u prehrambenoj industriji za ekstrakcije biljnih ulja iz soje.Etilen . kao rastvarač u polimerazaciji guma.Niži alkeni IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE NARKOTICI Viši alkeni. kao sredstvo za čišćenje. boja i razređivača. Apsorbovani heksan uglavnom se nepromenjem brzo eliminiše izdahnutim vazduhom dok se ostatak eliminiše urinom u obliku metabolita. braon ili zelenocrne boje sa karakterističnim ugljovodoničnim mirisom. Čišćenje tankova i cisterni u kojima se nalazi nafta . Senzomotornu perifernu neuropatiju Smatra se da metabolit 2. u proizvodnji lekova i drugo. • 3. sumpor i različiti metali i metaloidi. TOKSIKOKINETIKA Heksan se lako apsorbuje kroz pluća sa retencijom od 15-20% i dobro distribuira u tkivima. 4.Amilen . NARKOTICI . Manje su otrovni.Izopren • IZVORI EKSPOZICIJE 1. čist acetilen deluje kao blagi anestetik. TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA 1. semena žitarica. semena lana. Eksploatacija se vrši crpljenjem nafte iz njenih ležišta nakon čega se najveći deo prerađuje u rafinerijama frakcionom destilacijom (tokom ovih procesa nema veće ekspozicije sirovoj nafti).

2. 3. 4. 5.

Rukovanje naftom i njenim derivatima u zatvorenim prostorijama sa neadekvatnom ventilacijom U industriji boje i lakova Kod proizvodnje gume, plastičnih masa, veštačkih vlakana Kao pogonsko gorivo

LEČENJE 1. Prekid ekspozicije i simptomatska terapija (antibiotici, korikosteroidi i dr.).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ukoliko nakon završetka lečenja nema posledica radnik je sposoban za rad na svom radnom mestu U slučaju razvoja senzibilizacije na naftu, potreban je prekid dalje ekspozicije

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Glavni put unosa je preko kože i inhalacijom para, veoma retko ingestijom nafte. • DISTRIBUCIJA - Ide preko cirkulacije i deponuje se u tkiva bogata mastima-masno, nervno, mišićno • ELIMINACIJA - Urinom u vidu metabolita organskih rastvarača koji ulaze u njen sastav. TOKSIKODINAMIKA IRITIRA KOŽU Dovodi do sušenja i razmekšavanja keratinskog sloja, zatvara izvodne kanale lojnih žlezda što izaziva zapaljenjske reakcije, a može da izazove i alergiske reakcije na koži. 2. IRITIRA SLUZOKOŽU RES-a Izaziva nadražajni kašalj i može se razviti hemiski pneumonitis. 3. NADRAŽAJNO I NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Nastaje ako se u nafti nalaze veće količine H2S-a. 4. KANCEROGENO DEJSTVO U IARC klasifikaciji nafta je svrstana u treću grupu kancerogena. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE
PRI INHALACIJI - Nadražajni kašalj - Hemijski pneumonitis KONTAKT SA KOŽOM - Urtikarijalne promene PRI INGESTIJI AKO U NAFTI IMA H2S-a - Ekscitaci - Tremor - Euforija - Konvulzije - Glavobolja - Gubitak svesti - Muka - Koma - Gubitak orijentacije - Smrt

5. BENZIN
• • Mešavina ugljovodonika, pretežno alkana, a često u malim količinam ima i benzena. Bezbojna veoma zapaljiva tečnost, a u određenim koncentracijam u vazduhu postaje i eksplozivan.

1.

IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri distribuciji benzina 2. Pri čišćenju benzinskih tankova i cisterni 3. Automehaničari 4. U metalnoj industriji (kao odmašćivač) 5. U industriji boje, guma i lakova (kao rastvarač) 6. Pri proizvodnji etilena u hemiskoji industriji TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA - Glavni put apsorpcije u profesionalnim uslovima je Preko RES-a, mada se određene količine mogu resorbovati i preko kože, a moguća je, mada retko i zadesna ingestija. • DISTRIBUCIJA - Po apsorpciji distribuira se U tkiva bogata mastima • ELIMINACIJA - Najvećim delom Izdahnutim vazduhom, manjim delom urinom. TOKSIKODINAMIKA 1. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE Oštećuje kapilare u sluzokoži što dovodi do eksudacije i hemoragija. 2. NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Intenzitet zavisi od sadržaja ugljovodonika. U većim koncentracijama može izazvati paralizu disajnog centra. Nastanak se povezuje sa hipoksijom. 3. KANCEROGENO DEJSTVO Benzin je po IARC klasifikaciji svrstan u II b kategoriju kancerogena.

- Muka - Gađenje - Povraćanje - Dijarea -Aspiraciona pneumonija

HRONIČNO TROVANJE
- Koža je suva, hiperpigmetisana, crvena, upaljena i svrbi - Usled češanja česte su sekundarne infekcije - Folikulitis i Fotodermatitis, a ponekad - Iritativne promene na sluzokoži RES-a

132

KLINIČKA SLIKA

1.

Akutno trovanje
PRI INHALACIJI - Iritacija sluzokože RES-a - Slika teškog pijanstva - Dilirijum i Konvulzije Visoke koncentracije: - Letargija - Somnolencija - Stupor - Koma PRI INGESTIJI - Iritacija sluzokože GIT-a - Pečenje u ustima - Muka, gađenje i povraćanje Ređe: - Hematemeza i Melena - Žuta atrofija jetre - Akutna bubrežna i srčana insuficijencija sa aritmijama PRI ASPIRACIJI U RES Hemijski pneumonitis - Kašalj - Otežano disanje - Bol u grudima U težim slučajevima: - Letargija - Cijanoza - Bronhospazam - Gubitak svesti - Ubzano disanje - Koma

Opekotine kože - pri radu sa zagrejanim asfaltom 2. Iritativne i alergiske promene na koži 3. Fotosenzibilizacija kože 4. Nadražaj sluzokože gornjim RES-putevima 5. Nadražaj sluzokože prednjeg segmenta oka 6. Kancerogene promene na koži

7. ULJA

1. Ekspozicija uljima može dovesti do: SEKUNDARNE KOŽNE INFEKCIJE (Eritem, Folikulitisi, Papule i Pustule) Ulja zapušavaju kanale znojnih i lojnih žlezdašto stvara uslove za razvoj sekundarnih infekcija. 2. ALERGIJSKIH PROMENA NA KOŽI (Hronični ekcem) Ukoliko dođe do senzibilizacije kože na sastojke ulja. 3. PREKANCEROZNE I KANCEROZNE KOŽNE PROMENE 4. LIPOIDNA PNEUMONIJA Sa stvaranjem lipoidnih granuloma. Kod inhalcije ulja. Često prolazi asimptomatski

Hronično trovanje
- Benzino-manija (zavisnosti prema benzinu) - Kataralne promene na sluzokožama gornjeg RES-a - Smenjivanje nervne razdražljivosti sa depresijom - Mišićne fasikulacije, bolovi i grčevi u mišićima - Nistagmus - Parastezije i Tremor - Nesanica - Gavobolja i Vrtoglavica - Gubitak apetita i telesne težine - Periferne neuropatije - Hipoplazija koštane srži sa Anemijom - Oštećenjem jetre i bubrega

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE ALIFATIČNIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Jetra 2. Bubreg 3. Krv i krvotvorni organi 4. Nervni sistem (periferna distalna polineuropatija pri ekspoziciji n-heksanu)

LEČENJE 1. 2. 3. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija (svući bolesnika i okupati ga). Intubacija, oksigenoterapija i bronhodilatatori kod izražene respiratorne simptomatologije. Simptomatska terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
• • Kod akutnog trovanja ako nema posledica radna sposobnost je očuvana. Ukoliko postoje sekvele ili se radi o hroničnom trovanju treba prekinuti dalju ekspoziciju benzinu i drugim organskim rastvaračima.

TROVANJE ALICIKLIČNIM UGLJOVODONICIMA Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici, gde tri i više ugljenikova atoma čine prsten. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći: 1. Cikloheksan 2. Metil-cikloheksan 3. Naftalen 4. Tetra-hidro-naftalen 5. Deka-hidro-naftalen 6. Terpentin 7. Antracen

6. ASFALT
• Asfalt je tamnomrka masa koja može biti u čvrsto, polučvrstom ili tečnom stanju.

IZORI EKSPOZICIJE 1. 2. Pri asfaltiranju Poslovi gde se radi sa toplim asfaltom

TOKSIKODINAMIKA

133

IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2. 3. Kao organski rastvarači (npr Cikloheksan za dobijanje najlona) U organskoj sintezi U proizvodnji organskih jedinjenja

TOKSOKOKINETIKA
• APSORPCIJA Uglavnomje preko Respiratornog trakta (pare), apsorpcija je moguća i preko kože ako dođe do direktnog kotakta sa aromatičnim ugljovodonicima u tečnoj fazi. DISTRIBUCIJA - Manji deo se akumulira u organima i tkivima bogatim mastima, najveći deo podleže biotransformaciji preko brojnih međuproizvoda sve do krajnjeg metabolita. ELIMINACIJA - Najvećim delom se eliminišu Urinom u obliku odgovarajućih krajnjih metabolita, a manjim delom u nepromenjenom obliku Izdahnutim vazduhom.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA APSORPCIJA Većina ovih jedinjenja se unosi inhalacijom, apsorpcija preko kože je od manjeg značaja. ELIMINACIJA Uglavnom u neizmenjenom obliku mokraćom, u manjoj meri izdahnutim vazduhom. TOKSIKODINAMIKA 1. 2.
3.

Depresivno dejstvo na cns Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Alergogeno dejstvo

TOKSIKODINAMIKA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Oštećuju krvotvorne organe Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Narkotičko dejstvo Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege Bronhijalna astmu - neki Kancerogeno dejstvo - neki Promene u bazalnom metabolizmu

B – TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA

Jedinjenja koja sadrže jedan ili više benzenovih prstenova. Zamenom vodonikovog atoma u benzenovom prstenu nekim drugim atomom ili radikalom nastaju svi aromatični ugljovodonici. Imaju karakteristični slatki aromatični miris, slabo su rastvorljivi u vodi, isparljivi su i zapaljivi. Dobijaju se najvećim delom iz Sirove nafte, manjim delom iz Katrana kamenog uglja

a) BENZEN
IZVORI EKSPOZICIJE
• •
1. 2. 3. Veoma je otrovan zbog čega se sve manje koristi, a u nekim zemljama je njegova upotreba i zabranjena. Koristi se kao rastvarač i razređivač: U industriji gume, kaučuka, boja i lakova U proizvodnji plastičnih masa i eksploziva U proizvodnji šminke i sapuna

• •

PODELA
1. 2. BENZEN HOMOLOZI BENZENA (Toluen, Ksilen, Stiren, Solvent nafta) 3. DERIVATI BENZENA • Nitro-derivati - Nitrobenzen - Dinitrobenzen - Trinitrotoluen • Amino-derivati - Anilin - Benzidin - Ursol • Hidroksilni-derivati - Fenol • Halogeni-derivati - Nitrohlorbenzen - Dinitrohlorbenzen

TOKSIKOKINETIKA
• • • APSORPCIJA - Najčešće Inhalacijom, mada je moguća i apsorpcija preko kože ukoliko dođe do direktnog kontakta sa tečnim benzenom. DISTRIBUCIJA - Deo apsorbovanog benzena se deponuje U tkiva i organe bogate mastima. ELIMINACIJA - Najveći deo se oksidiše u jetri sve do fenola koji se konjuguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom i izlučuje Urinom. Manji deo se eliminiše nepromenjen preko pluća.

TOKSIKODINAMIKA
1. OŠTEĆENJE JETRE, BUBREGA, I NERVNOG SISTEMA Usled dejstva Benzeneroksida koji se stvara tokom metabolizma benzena i koji kao

134

2.

3. 4. 5. 6.

slobodni radikal izaziva oštećenja raznih tkiva i organa u organizmu. DEFICIT VITAMINA C - Tokom metabolizma benzena troši se sumpor, koji je neophodan za sintezu glutationa. Glutation je potreban za regeneraciju aksorbinske kiseline pa se javlja manjak vitamina C. HIPOKSIJA - Usled intenzivne oksidacije benzena i intermedijalnih proizvoda, čime se troši O2 u krvi NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS (Depresija CNS-a) IRTACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE OKA I RES-a DEPRESIJA KOŠTANE SRŽI (Anemija, leukopenija, trombocitopenija, a moguća je i leukemija).

Procena preostale rade sposobnosti zavisi će od opšteg stanja organizma.

b) HOMOLOZI BENZENA
Toluen, ksilen i stiren su isparljive bezbojne tečnosti karakterističnog aromatičnog mirisa, nerastvorljive u vodi i zapaljive.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. 2. 3. 4. Koristi se kao rastvarači i razređivači : U industriji celuloznih boja i lakova, lepaka U proizvodnji plastičnih masa i kaučuka i asfalta U petrohemijskoj industriji, laboratorijama i štamparijama Kao konstituensi avionskog goriva.

KLINIČKA SLIKA
AKUTNO TROVANJE ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA - Vrtoglavica - Muka - Glavobolja - Teturav hod - Konfuznost - Narkoza - Opijenost - Koma i Smrt ZNACI IRITACIJE KONJUKTIVE ZNACI IRITACIJE KOŽE HEPATITIS NEFRITIS HRONIČNO TROVANJE ZNACI DEPRESIJE KOŠTANE SRŽI - dominiraju - Trombocitopenija - Leukopenija - Anemija - Leukemija (kasna komplikacija) ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA KOŽNE ALERGISKE PROMENE HEPATITIS NEFRITIS

TOKSIKOKINETIKA
• APSORPCIJA - Najčešće inhalacijom para, mada je moguća i ograničena apsorpcija preko kože. • TOLUEN -Metaboliše se oksidacijom u benzilalkohol, a zatim pod dejstvom alkoholdehidrogenaze u benzaldehid, čijom oksidacijom nastaje benzoična kiselina. Konjugacijom sa glicinom nastaje hipurna kiselina koja se eliminiše urinom. • KSILEN -Transformiše se, skoro u celini, u metilbenzojevu kiselinu koja se zatim konjuguje sa glicinom i stvara metilhipurnu kiselinu. • Ksileni su jači narkotici od toluena. Narkotične osobine ksilena predstavljaju glavnu opasnost po zdravlje. • STIREN - se skoro isljučivo metaboliše preko mandelične i fenilglioksalne kiseline, koje se izlučuju urinom. Za monitoring stirena preporučuje se određivanje mandelične i fenilglioksalne kiseline u uzorku urina na početku jutarnje smene. Alkohol inhibira metabolizam stirena. TOKSIKODINAMIKA 1. 2. 3. 4. 5. Iritativno dejstvo na kožu, sluzokožu RES-a i oko Alergogeno dejstvo na kožu i sluzokožu RES-a Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege - ponekad Oštećenju krv i krvotvorne organe - manje izraženo

EKSPOZICIONI TESTOVI
1.
Povećana

koncentracija fenola u urinu

LEČENJE 1. 2. Prekid dalje ekspozicije, održavanje vitalnih funkcija i simptomatska terapija. Ishrana bez masti i mleko da bi se onemogućila apsorpcija benzena preko digestivnog trakta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod postojanja sumnje na oštećenje koštane srži, ugroženog treba privremeno premestiti na drugo radno mesto na kome neće biti izložen organskim rastvaračima do normalizacije zdravstvenog stanja. Kod postojanja ireverzibilnog oštećenja kritičnih organa zapošljeni nije sposoban za rad sa toksičnim materijama koje pokazuju trepizam na navedene organe i sisteme, za teže psihičke i fizičke napore, rad na visini (kod oštećenja CNS-a), u toplim i hladnim pogonima, terenski i smenski rad.

135

KLINIČKA SLIKA

Akutno trovanje
TOLUEN - Iritacija sluzokože RES-a i oka - Muka i povraćanje - Anoreksija -Aritmije -Pneumonitis -Smrt Niže koncentracije: glavoboljom, vrtoglavicom, konfuzijom, halucinacijama, ataksijom oštećenje jetre i bubrega. KSILEN STIREN • oštećenja jetre, trombocitopenije, neurastenične manifestacije i oštećenja perifernog nervnog sistema.

-iritacija sluzokože nosa i ždrela, -konjuktivitis, -aritmija, -akutni edem pluća, -depresija disanja, -konfuznost i koma.

• kao dezinficijens, • kao hemijski intermedijar za fenolne smole. Krezol se koristi kao: • dezinficijens, • u fotografiji, • za bojenje i štavljenje kože, • kao hemijski intermedijar za adhezive, boje i • u farmaciji. TOKSIKOKINETIKA Fenol se lako apsorbuje svim putevima apsorpcije i brzo distribuira u sva tkiva. Apsorbovani fenol transformiše se u jetri, plućima i mukozi gastrointestinalnog trakta i konjuguje, uglavnom glukuronskom i sumpornom kiselinom. Fenol se u manjem stepenu hidroksilizuje u katehol i hidrohinol. Izlučuje se urinom. TOKSIKODINAMIKA Fenol je opšti protoplazmatski otrov koji denaturiše proteine (kovalentno se vezuju za proteine plazme i tkiva).
AKUTNO TROVANJE -malaksalost, -glavobolja, -vrtoglavica, -otežano lučenje pljuvačke, -iritacija sluznice gornjih disajnih puteva (simptomi se javljaju 5-30 minuta od početka ekpozicije). u urinu se nalaze belančevine i eritrociti. -u teškim trovanjima brzo se razvija depresija CNS-a sa - komom i respiratornim arestom -konvulzije. hipotenzija i ventrikularna tahikardija. na koži hemijske opekotine. HRONIČNO TROVANJE

Hronično trovanje
TOLUEN KSILEN glavobolja, zamor, malaksalost, dispeptički poremećaji, poremećaji spavanja (pospanost danju, nesanica noću). iritativne promene na koži (odmašćivanje, eritem, suvoća) i iritativne promene na sluzokožama (hronični konjuktivitis, rinitis, bronhitis). STIREN

- promene na CNS-u (encefalopatija), perifernom nervnom sistemu (polineuropatija), a od kranijalnih nerava zahvaćen je optički nerv.

narkotično, nadražajno i alergogeno na kožu. nastajanje kancera različitih lokalizacija

-maksalost, -znojenje, -razdražljivost, -povećan umor, -slab san, -glavobolja, -vrtoglavica, -dispeptičke smetnje, -pomerećaj CNS-a, -promene na želucu, -toksični hepatitis, -suvoća kože i dermatitis.

FENOL
Fenolna jedinjenja predstavljaju grupu aromatičnih jedinjenja koja se odlikuju postojanjem jedne hidroksilne grupe ili više njih na benzenovom prstenu. Fenoli sa jednom OH-grupom izrazito su toksične materije. Eugenol je fenolno je jedinjenje koje se nalazi u cigaretama. IZVORI EKSPOZICIJE Fenol se primenjuje • kao sredstvo za čišćenje i za skidanje boja,

LEČENJE
Treba ukloniti svu kontaminiranu odeću. Fenol sa kože se odstranjuje trljanjem kože pamučnom krpom natopljenom maslinovim uljem. Kontrolisati disanje i cirkulaciju, uraditi intubaciju, obezbediti intravenske linije,nadoknada tečnosti i kardijalni monitoring. Antidoti ne postoje.

136

meša se sa većinom 137 . Česti su abdominalni bolovi. retencijom azota i uremijom. F. Nervni sistem. Pri otvorenom plamenu i na visokoj T razlažu se na fozgen i HCl. Dobija se u reakciji ugljendisulfida s hlorom u prisustvu katalizatora ili hlorinacijom metana. ređe u bubrezima. acetilena i drugih alifatičnih i cikličnih ugljovodonika. Narkotičko dejstvo derivata etana je jače od derivata etilena. povraćanje i proliv. • u aerosolima. HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA UGLJENTETRAHLORID Ugljentetrahlorid (tetrahlormetan). HLOROFORM Hloroform (trihlormetan ). anurijom. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Ugljentetrahlorid se apsorbuje kroz pluća kao para i neznatno preko kože. • sredstva za gašenje požara i • intermedijari u organskoj sintezi. J. Krv i krvotvorni organi 4. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA: preko pluća. • sredstvima za hlađenje. Kod neki aromatičnih halogenih UV prisutna je toksikomanija i intolerancija na alkohol kod eksponovanih radnika.Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija halogenim ugljovodonicima. Bubreg 3. • hemijskom čišćenju.TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA Derivati metana. gde je jedan ili više C atoma zamenjen atomom Cl. ređe preko kože i digestivnog trakta. koji izazivaju oštećenje ćelija preko lipidne peroksidacije. IZVORI EKSPOZICIJE Ugljentetrahlorid se koristi u proizvodnji fluorougljvodonika. je bezbojna nezapaljiva tečnost specifičnog mirisa. KLINIČKA SLIKA Ekspozicija visokim koncetracijama CCl4 izaziva simptome depresije CNS-a . ELIMINACIJA: izlučuju se nepromenjeni preko pluća i bubrega. U isto vreme javlja se i akutni nefritis sa oligurijom. Ugljentetrahlorid izaziva depresiju CNS-a. Nekoliko dana nakon akutne ekspozicije javlja se žutica i oštećenje jetre sa znacima toksične nekroze. a ostatak u obliku metabolita urinom i fecesom. Duži kontakat tečnog rastvarača sa kožom može izazvati dermatitis.C . Retko imaju hematotoksični efekat (halotan) i kancerogeno dejstvo. akutna i hronična oštećenja jetre (nekrozu hepatocita i masnu infiltraciju) i bubrega (masna degeneracija i nekroza epitela tubula). muka. isparljiva i nezapaljiva tečnost s blagim eteričnim mirisom. najčešće. Br. Povećanjem broja atoma Cl povećava se narkotičnost. etilena. u vidu metabolita ili potpuno razložani. etana. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . bezbojna je. • procesima ekstrakcije. IZVORI EKSPOZICIJE Koriste se kao: • rastvarači pri odmašćivanju. uklučujući vrtoglavicu. F. Jetra 2. Male količine se transformišu do ugljendioksida i ureje. Za sada nema poznatih metabolita CCl4 u krvi i urinu. TOKSIKODINAMIKA Imaju narkotičko dejstvo. • insekticidi. Javljaju se u sva tri agregatna stanja. Nekad se registruju i fatalne srčane aritmije. Smrt je. • kao fumiganti. TRANSFORMACIJA: metabolizam se obavlja najčešće u jetri. gubitak koordinacije pokreta i konfuznost. Zasićeni halogeni UV otrovniji su od nezasićenih. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Izazivaju iritativno dejstvo na koži i sluzokoži i oštećenja parenhimskih organa. nerastvorljiv je u vodi.U smešama fumiganata. kao insekticid i za smanjenje zapaljivosti. U jetri se transformiše do slobodnih radikala (-Cl3). posledica oštećenja bubrega sa sekundarnom kardijalnom insuficijencijom. Oko polovine apsorbovanog CCl4 eliminiše se nepromenjeno izdahnutim vazduhom. Dijagnozu potvrđuju visoke koncetracije CCl4 u izdahnutom vazduhu. u zavisnosti od broja atoma Cl.

Akutna zadesna ekspozicija 1.rastvarača. heksahloretan je čvrsta materija. Na suncu se spontano razgrađuje u fozgen. TRIHLOTETILEN Trihloretilen (trihloreten). Ima nizak narkotični efekat. koji na koži izaziva hladne opekotine. koja se veoma mnogo koristi kao rastvarač u industriji. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se preko pluća i kože. U vazduhu nastaje spontano fotohemijskom razgradnjom trihloretilena. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se inhalacijom. HLOROVANI ETANI 138 . TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Trihloretilen se apsorbuje uglavnom kao para kroz pluća. povraćanje. hidrosolubilna tečnost slatkastog ukusa. Na sobnoj temperaturi monohloretan je gas. arest i smrt zbog oštećenja jetre i bubrega.1-trihloretan) Je slabo rastvorljiv u vodi. Etilendihlorid (1. Dominantno je anestetik i izaziva pormećaj koordinacije i opijenost. kao sredstvo za hlađenje. vrtoglavicu. ingestijom i kroz kožu. Između 25 35% apsorbovanog metilenhlorida transformiše se u CO. Transformiše se oksidacijom dvogube veze i translokacijom hlora. konvulzije. bezbojna je tečnost. Oksidacijom nastaje hloralhidrat. Akcidentalno narkozu prati puni oporavak. mravlje kiseline i CO2.2dihloretan) Na običnoj temperaturi je bezbojna. Oko 90% trihloretana se eliminiše nepromenjeno izdahnutim vazduhom. Lako se apsorbuje inhalacijom. a izvesna količina i kroz intaktnu kožu pri direktnom kontaktu. a mogući intermedijari su CHCl2 i CCl3 radikali i formaldehid. To su trihlormetanol. Metilhloroform (1. hlorovodonik i hlor. Nalazi se kao antidetonator u aditivima benzina. opijenost. U zubarstvu i elektronici služi za lokalno hlađenje. dok je u vodi slabo rastvorljiv. a ostatak se metaboliše u trihloretanol i trihlorsirćetnu kiselinu. dovodi do različitih oštećenja CNS-a. ingistijom i preko kože. Hloroform takođe senzibilizira srce na delovanje kateholamina. a u domaćinstvu za skidanje boja. jetre. Drugi efekti su depresija CNS-a. insekticid. koji se dehlorinacijom konvertuje u fozgen. muku. koji se dalje redukuje u trihloretanol (THE) ili oksidiše u trihlorsirćetnu kiselinu (THA). i nešto manje. Apsorbovani hloroform delom se ekspirira nepromenjen a delom transformiše do ugljendioksida. ingestijom ili perkutano i distribuira u celom organizmu. METILENHLORID Metilenhlorid (dihlormetan). Transformiše se mikrozomalnom oksidacijom posredavanom citohromom P450 u 2-hloracetaldehid i 2hloretanol. a ostalih osam su tečnosti. KLINIČKA SLIKA Akutna ekspozicija uzrokuje glavobolju. Izaziva hepatomegaliju i toksični hepatitis. Izaziva narkozu. očiju i pluća i anoksija.Odličan je organski rastvarač. inhalacijom ili ingestijom.1. Hloretani su hlorovana organska jedinjenja strukturno vezana za etan u kojima su jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima hlora. Etilhlorid (monohloretan) Predstavlja hemijski intermedijar i opšti i lokalni anestetik. IZVORI EKSPOZICIJE Ranije se koristio kao anestetik. u sintezi različitih hlorovanih rastvarača. Hronična ekspozicija stvara zavisnost sa simptomima koji liče na hronični alkoholizam. pluća i kardiovaskularnog sistema. Metaboliti se dalje konjuguju sa glukuronskom kiselinom i eliminišu urinom. veoma se mnogo koristi kao rastvarač i smatra se jednim od najmanje toksičnih halogenih ugljovodonika U oganizam se unosi inhalacijom. Srčane disritmije se javljaju pri visokim koncetracijama. koji ulaze u monokarbonski metabolički put. Toksični efekti hloroforma ispoljavaju se na nervnom sistemu i jetri. Metabolizam metilenhlorida odvija se ili oksidacijom pomoću sistema citohrom P450 u CO i HCl preko reaktivnog intermedijara formilhlorida. respiratornu paralizu. je bistra bezbojna tečnost slatkastog mirisa slabo rastvorljiva u vodi. Identifikovano je više metabolita koji se kovalentno vezuju sa tkivnim makromolekulima jetre i bubrega. komu i smrt.2dihloretanu. U vrlo visokim koncetracijama izaziva srčane artmije senzbilizacijom na kateholamine. rastvarač u laboratorijama. u ekstrakciji i za skidanje mrlja. CO i karboksiHgb pri ekspoziciji metilenhloridu sporije nestaju iz krvi nego pri ekspoziciji samom CO. iritacija kože. uljana. bubrega. Koristi se kao intermedijar u sintezi vinilhloridmonomera. lako isparljiva. a ostatak u mravlju kiselinu i CO2. a sada u proizvodnji fluorougljovodonika. slabo je rastvorljiv u vodi. ili pomoću enzima konjugacijom sa glutationom i stvaranjem formaldehida. a toksičnost metilenhlorida vezuje se za CO i stvaranje karboksi-Hgb.

Koža šaka i nadlaktica pokazuje zadebljanje i čvoriće. Njegov epoksid. Dovodi do vrtoglavice. a možda je i perkursor angiosarkoma. reaguje sa nukleinskim kiselinama. Dobijaju se iz benzena i homologa i drugih aromatičnih jedinjenja zamenom jednog ili više atoma vodonika halogenom. bezbojan je. -promene na koži. varira od tečnosti do voskova. nekada i nogu. -povraćanje. a ostatak urinom. IZVORI EKSPOZICIJE:Danas se uglavnom upotrebljava u sintezi nitrohlorbenzena i difeniloksida. Hlorovani benzeni su tečnosti. obezbediti veštačku ventilaciju i preduzeti druge mere. -polineuropatije sa tropizmom za I. Zbog toga za procenu ekspozicije treba koristiti uzorke urina posle radne smene dobijene nakon 3-4 sukcesivna radna dana. Deo apsorbovanog vinilhlorida izlučuje se izdahnutim vazduhom. kao i u sakroilijačnim zglobovima. Necirotična portalna fibroza često je oštećenje jetre. naročito monohloretilenoksida i hloracetaldehida. Služi i kao rastvarač u odmašćivanju metala i u hemijskim čistionicama. -gubitak svesti. dati kiseonik. koji se urinom eliminišu u obliku konjugata sa sulfatom i glukuronidom. -oštećenje jetre. Prva manifestacija koju zapažaju radnici jeste Raynaudov fenomen (sa belim i bolnim prstima ruku. a delom u obliku metabolita. radnika treba ukloniti iz radne sredine u kojoj je izložen noksi. Glavno mesto oksidacije vinilhlorida jesu hepatociti. Isključivo se transformiše oksidacijom. Mutageni i kancerogeni efekti vinil hlorida se pripisuju alkilišućem delovanju međuprodukata. HRONIČNO TROVANJE pogoršava hladnoćom). premaza. -oštećenja VNS. LEČENJE Pri akutnom trovanju. Značajan je hemijski intermedijar. hepatomegalija i fibroza kapsule jetre. akumulira se u masnom tkivu i u mleku. eksplozivan i zapaljiv gas prijatnog mirisa. Glavni metaboliti hlorbenzena su p-hlorfenol i 4hlorkatehol.Urinarne koncetracije THE odražavaju skorašnje nivoe ekspozicije. za rastvaranje boja. VINILHLORID Vinilhlorid je slabo rastvorljiv u vodi. Hronična ekspozicija vinilhloridu dovodi do akroosteolize (degeneracija terminalnih falangi prstiju). Sistem mikrozomalnih citohroma P450 oksidiše hlorbenzen u reaktivne epoksidne intermedijare. Radnici sa obaljenjima jetre i akroostelizom leče se simptomatski. a na sobnoj temperaturi je bezbojna isparljiva tečnost neprijatnog mirisa. V i VII kranijalni nerv. Kovalentno vezivanje tih epoksida za različite konstituente tkiva objašnjava citotoksične efekte. -toksikomanija. kao prenosilac toplote. KLINIČKA SLIKA Primarni efekat akutne ekspozicije jeste depresija CNS-a. -glavobolja. -bol u trbuhu. Među ostalim efektima vinilhlorida ističu se trombocitopenija. -oštećenje kože (kontaktni i eksfolijativni dermatitis). -poremećaj koordinacije. adheziva. iritacije disajnog sistema sa kašljem i dispnejom i iritacije kože. AROMATIČNI HALOGENI UGLJOVODONICI Halogeni derivati aromatičnih ugljovodonika u užem smislu predstavljaju jedinjenja u kojima je halogen vezan na benzensko jezgro. delom nepromanjen. TOKSIKOKINETIKA: Apsorbuje se posle inhalacije i kroz kožu. -muka. -intolerancija na alkohol. -koma i -smrt. Najbolji 139 . TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Vinilhlorid se uglavnom apsorbuje kroz pluća. Radiografski nalaz uključuje litičke lezije u distalnim falangama prstiju šaka i u stiloidnim nastavcima ulne i radijusa. ali se uvek zajedno s njima razmatraju jedinjenja u kojima se halogen nalazi na bočnom lancu. zavisno od stepena hlorinacije. iritacije očiju sa konjuktivititisom. 2-hloretilenoksid. -oštećenje bubrega i -poremećaj srčanog ritma. dok fizičko stanje hlorovanih bifenila i njihovih derivata i hlorovanih naftalena. Zbog liposolubilnosti. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE LAKŠI OBLIK -umor. koji se uglavnom koristi u polimerizaciji za dobijanje polivinilhlorida. voskova. splenomegalija. koji počinje ili se HLORBENZENI Monohlorbenzen (MCB) Nerastvorljiv je u vodi. TEŽI OBLIK -narkoza. muke otupljenja vidnih i slušnih funkcija. -vrtoglavica i -žutica. Za biološki monitoring se primenjuje određivanje vinilhlorida u izdahnutom vazduhu i tiodiglikolne kiseline u urinu. a THA kumulativnu ekspoziciju tokom prethodnih nekoliko dana.

a neki imaju oznaku za kutanu apsorpciju.Metaboliti se nalaze u fecesu. Dibenzodioksini izazivaju mijelosupresiju. TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA 140 . Dele se na alifatične. gde se 1-10 atoma vodonika može zameniti odgovarajućim brojem atoma hlora. etilendiamin se nalazi u lekovima . zamenjen amino grupom (-NH2). zamenjen alkil (R-C-NH2. Dele se na primarne. kao lekovi ili herbicidi. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Dobro se apsorbuju nakon inhalacije. dimetilamin služi kao akcelerator u izradi kaučuka i sapuna. u kojima je atom vodonika na ugljeniku u prstenu zamenjen amino grupom (-NH2). Manje hlorovani PCB-i podležu bržoj biotransformaciji kroz faze dehlorinacije. Heksahlorbenzen (C6Cl6). Neka visokohlorovana jedinjenja perzistiraju u tkivima. naftalena. Neke od ovih promena se pripisuju kontaminantima tehničkih PCB-a polihlorovanim dibenzo-p-dioksinima (PCDD) i polihlorovanim dibenzofuranima (PCDF). a kada se jedan vodonik u amino grupi zameni alkil ili aril grupom. antracena. KLINIČKA SLIKA:Monohlorbenzen je snažan narkotik i izaziva oštećenja CNS-a slična akutnom trovanju benzenom. prema broju alkil grupa koje su zamenile atome vodonika na atomu azota. stupor i teškoće sa mokrenjem.biomarkeri ekspozicije hlorbenzenu su 4hlorkatehol i p-hlorfenol u urinu. Metabolišu se najvervovatnije preko deaminacije u amonijak pomoću monoamino i diamino oksidaze. hematurijom i impotencijom. kao baktericidi.primarni amin) ili alkanol grupom (R-CCOHNH2 alkanolamin). Od jedinjenja sa dva POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB). ili viče njih. Polihlorovani bifenili su organohlorna jedinjenja koja imaju molekularnu formulu C12H10-xClx. Među metabolite PCB-a spadaju mono. urinu i mleku. i alkanolamine. oksidacije i konjugacije. Lečenje Pacijente sa oštećenjima jetre i perzistentnim hlornim aknama treba ukloniti iz domašaja nokse i lečiti simptomatski. vrtoglavica. posebno u masnom. sintetskom kaučuku. ili više njih. iritaciju kože i disajnog trakta. godinama. sintetskim uljima za hlađenje. ako je hidroksilna na alkilnoj grupi. dobija se sekundarni. dimetiletilamin se koristi u livnicama kao katalizator u izradi kalupa pri “hladnoj” metodi. primenjuje se kao fungicid i u organskoj sintezi. Pare isparljivih amina izazivaju edem rožnjače. koji se u različitom stepenu konjuguju sa glukuronskom i sumpornom kiselinom. ako imaju više od jedne amino grupe. Dihlorbenzeni su iritansi kože i sluzokoža. Mirišu na ribu ili jake baze. glavobolja i znaci oštećenja jetre. toluena. Pri hroničnoj ekspoziciji opisani su glavobolja. zatim na poliamine. ALIFATIČNI AMINI Alifatični amini su derivati amonijaka u kome je jedan atom vodonika. inhibitori korozije. digestivnim poremećajima. toluidin i dr. polihidroksi i dehlorovani derivati. bifenila i drugih. Pri konkatu sa etilenaminima javlja se i astma i alergijski kontaktni dermatitis. Pri višim koncetracijama javljaju se simptomi depresije CNSa. aliciklične i aromatične. IZVORI EKSPOZICIJE Kao katalizatori u reakcijama polimerizacije. Induktor je citohroma P450 u mikrozomima jetre.Metilamin se koristi u štavljenju kože i organskoj sintezi. imunodisregulaciju i atrofiju timusa. dietilanilin. AROMATIČNI AMINI Aromatični amini su grupa jedinjenja derivata benezena. Od jedinjenja sa jednim benzenovim prstenom poznata su dimetilanilin.aminofilinu.Visokohlorovani PCB-i imaju tendenciju kumulacije u masnom tkivu i jetri. ali je apsorpcija moguća i kroz intaktnu kožu. On izaziva i promene u parenhimu jetre i bubrega. pri gašenju požara i u livačkim voskovima. a zamenom oba atoma vodonika u amino grupi alkil ili aril grupom tercijarni amini. Prenose se krvlju vezani za lipide. Izvori ekspozicije Koriste se u kondezatorima. transformatorima. Toksikokinetika PCB se uglavnom apsorbuju inhalacijom para. TROVANJA AMINOJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Amini su ugljovodonici supstituisani azotom tako što je jedan atom vodonika na atomu ugljenika. plastici. međutim MCB nije mijelotoksičan. ali su manje narkotični od monohlorbenzena. sekundarne i tercijarne monoamine. Sistemsko trovanje uključuje hepatitis sa hepatomegalijom. Jedinjenja sa slobodnom amino grupom su primarni amini. Klinička slika Polihlorovani bifenili izazivaju hlorne akne. u proizvodnji boja. nitroanilin. Anilin je najjednostavniji i najpoznatiji aromatični amin.

ataksiju. Pri hroničnoj ekspoziciji javlja se opšta slabost. Uz mirovanje.pridružena benzenova prstena najvažniji su benzedin. koji najčešće dovode do raka mokraćne bešike (ksenilamin). bradikardijom i glavoboljom. pakovanju hrane i proizvoda od plastike. srednje isparljiva i liposolubilna tečnost aromatičnog mirisa. dispepsija i TROVANJA NITROJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Nitrojedinjenja pripadaju supstituisanim ugljovodonicima u kojima je atom vodonika zamenjen nitro grupom opšte formule R-NO2. tri i polinitro jedinjenja. ksenilamin. o-dianizidin. ALIFATIČNI NITROJEDINJENJA U alifatična nitrojedinjenja mononitroalkani. konvulzije. Dele 141 . muka. Znaci hemolize su prisutni. alkilni nitriti i nitrati.3-dihlorbenzidin i 4. aromatični) i broju nitrogrupa (mono. Intemedijarni metabolit anilina. Nakon više sati ekspozicije javlja se glavobolja. difenilanilin i dr. 2nitropropan se smatra mogućim humanim kancerogenom. smola. je u vodi slabo rastvorljiva. parfema. Indikator ekspozicije anilinu je određivanje paminofenola u urinu. toksična oštećenja jetre i alergijski dermatitis. brodogradnji . aliciklični. cijanozu. ulja. industriji nameštaja. Oba jedinjenja podležu metabolizmu u jetri i stvaraju nitrite. NITROPROPAN 2-nitropropan. smola. Klinička slika. polinitroalkani. su sa kondezovanim prstenovima i značajni su zbog svoje kancergenosti. koji se urinom izlučuje kao konjugat sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. povraćanje. IZVORI EKSPOZICIJE ubrajaju se nitroalkeni i Kao rastvarači celuloznih estara. Izvori ekspozicije. grafičkoj industriji. Pare anilina uglavnom se apsorbuju kroz pluća a moguća je i apsorpcija kroz kožu. se prema sastavu ugljovodonika (alifatični. voskova i boja i kao intermedijari u sintezi drugih organskih jedinjenja. Drugi indikator ekspozicije jeste povišen nivo methemoglobina u krvi.5 gr na 100 gr hemoglobina. Anilin stvaranjem methemoglobina izaziva anoksiju. Dobija se katalitičkom hidrogenizacijom nitrobenzena pri visokoj T i pod pritiskom. krvave prolive. bezbojna ili mutnožuta. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitroalkani deluju depresivno na CNS i izazivaju ošteđenja jetre i bubrega. a pri hroničnoj ekspoziciji maligna oboljenja urinarnog trakta. najverovatnije je odgovoran za toksične efekte anilina (methemoglobinemiju). Lečenje. daje se kiseonik radi otklanjanja glavobolje i osećaja opšte slabosti. depresija. masti.aminobifenil. glavobolja i mentalni poremećaji. hidroksilamin. 3. Stvaranje methemoglobina zavisi od konverzije nitrata u nitrite pod dejstvom gastrointestinalnih mikroorganizama koji poseduju nitratne reduktoze. Aromatični amini pri akutnoj ekspoziciji i trovanju daju methemoglobinemiju. di. Toksikokinetika. Nitroetan se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom (oko 10%) i transformiše u etilmerkapturnu kiselinu i 2-c fragmente koji ulaze u metabolički put. Alkilnitriti se industrijski koriste kao eksplozivi. slabo se rastvara u vodi i veoma je korišćen rastvarač u građevinarstvu. Otrovanog treba skloniti van domašaja nokse uz skidanje odeće i pranje celog tela vodom i sapunom. su jaki kancerogeni. lekova. Inhalacija alkilnitrita izaziva iritaciju gornjeg respiratornog trakta. Testovi ekspozicije.u. asfiksiju a najizraženije su promene na plu}ima. Iako su pri ponovljenoj ekspoziciji anilinu zabeležena oštećenja jetre i efekti na CNS. Nitrometan i nitroetan se koriste za rastvaranje i skidanje boja. Naftilamini i aminoantraceni. gume. opšte prihvaćeno mišljenje je da hroničnih efekata nema. konvulzije i kolaps. zejtinjava. a medicinski kao vazodilatatori. koji normalno ne prelazi 1. iritaciju konjuktiva i mukoza gornjih disajnih puteva i toksične simptome pre nastupanja narkoze. Neki nitroalkeni (nitrobuten. Veoma su toksični pa intenzivnija ekspozicija izaziva vrtoglavice. povraćanje. ali daju i methemoglobinemiju. naročito aminoalkohola. Ostala aromatična aminojedinjenja kao što su 4aminobifenol. kao rastvarač. ANILIN Anilin(C6H5-NH2). Heinzova telašca u Er i povišeni nivoi methemoglobina. depresiju. o-tolidin. lakova. a visoke koncentracije refleksnu iritaciju medularnih centara sa prolaznom hipertenzijom. Koristi se u izradi boja. zapaljiva. posebno mokraćne bešike i senzibilizaciju kože i disajnog trakta. Pri profesionalnoj akutnoj ekspoziciji registrovani su smrtni slučajevi. Od 15-60% apsorbovanog anilina oksidiše se u p-aminofenol. abdominalne bolove. Njima se mogu priključiti estri alkohola i azotne kiseline. nitroheksen) brzo nakon ekspozicije daju hiperekscitabilnost.

cijanotoničnim pacijentima treba odmah osloboditi disajne puteve. Kod zdravih osoba nivo methemoglobina mora da iznosi 10% hemoglobina da bi se klinički uočila methemoglobinemija. Javlja se pri deficitu normalnih redukujućih sistema (deficita enzima citohrom b5 reduktaze).5% hemoglobina pretvoreno u methemoglobin. Pri nivou iznad 70%. Nekoliko dana kasnije dolazi do akutne žutice. oštećenje jetre i periferna neuropatija. Pri ingestiji je indukovana gastrična lavaža tokom 2-4 sata nakon ekspozicije. pa su brzo apsorbuju preko kože. Toksikokinetika. agranulocitoza. nesvesticom i komom. žutica. supstance žute boje koje ne izazivaju methemoglobinemiju. Izvori ekspozicije. Izvori ekspozicije. hipotenzija i albuminurija. hemolitička anemija. Primenjuje se u sintezi anilina. insekticida. smola. Oba se eliminišu kao konjugati sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. Metilensko plavo je antidot izbora. Moguća je spora apsorpcija para nitrobenzena kroz kožu. i odvija se preko kinetike prvog reda. Višak metilenskog plavog može izazvati hemolizu. muka i umor. u sintezi fotografskih razvijača i kao sredstva za zaštitu drveta. dolazi do kardiovaskularnog kolapsa sa visokom stopom letaliteta. Dinitroortokrezol se koristi kao pesticid i herbicid u poljoprivredi. periferni neuritis i poremećaj ukusa. Nitrobenzen se transformiše oksidacijom i redukcijom. Efekti methemoglobinemije. toluena. nitrohlortolueni i dr. Oksidacijom se stvara p-nitrofenol a redukcijom anilin. pigmenata. mononitrohlorbenzeni. ako se ne preduzme lečenje. Metilensko plavo u terapijskim dozama izaziva plavičastu prebojenost kože i urina. Ova jedinjenja su ranije služila kao sredstva za mršavljenje (podizanjem bazalnog metabolizma dovode do gubitka telesne mase). naftalena i antracena zamenom atoma vodonika sa jednom nitrogrupom ili sa više njih. edema.bol u grudima. hematemeze i hepatomegalije. koja se u blažim slučajevima javlja samo na usnama i mukoznim membranama. Dispneja pri naporu. koji se razgrđuju u orto i para analoge aminofenola i izlučuju urinom. Javljaju se sulfhemoglobinemija i methemoglobinemija. Aromatična nitrojedinjenja služe kao eksplozivi i rastvarači pri izradi boja. sluđe i kao dodaci gorivima i antioksidansi. lekova i herbicida. stvarajući cijanozu. koma. neutropenija. NITROBENZEN Nitrobenzen je bezbojna tečnost sa mirisom na gorke bademe. pružiti respiratornu reanimaciju i dati kiseonik. Metilensko plavo u svom oksidisanom obliku redukuje se do bezbojnog leukometilenskog plavog primanjem elektrona sa NADPH. Deluje kao egzogeni kofaktor koji jako ubrzava put redukcije methemoglobina preko NADPH-zavisnog sistema methemoglobinreduktaze. tekstila. Terapija metilenskim plavim kontraindikovana je pri deficitu G6PDH. posebno kod osoba sa deficitom G6PDH. u izradi boja i eksploziva i kao hemijski intermedijar i rastvarač. Pare nitrobenzena apsorbuju se kroz pluća sa 80% efikasnosti. di i trinitrotoluen. Od jedinjenja veći značaj imaju nitrobenzen. respiratorni distres i acidoza. Rastvorljiva su u mastima. Koriste se kao boje za tekstil. a delom se redukuju u nitrozo i hidroksil derivate amina. AROMATIČNA TRINITROJEDINJENJA 142 . tetril. Hipotenzija zbog vazodilatacije ili smanjeni minutni volumen obično zahtevaju intravensku tečnost i Trendelenburg položaj. mono. Methemoglobinemija se definiše kao stanje u kome je više od 1. letargija i tahikardija beleže se na nivoima od 30-40% a na nivoima od 50-70% aritmije. Delom se nepromenjeni izlučuju urinom. Poluvreme eliminacije fiziološkog methemoglobina iznosi oko 55 min. AROMATIČNA NITROJEDINJENJA Aromatična nitrojedinjenjana na čelu sa nitrobenzenom predstavljaju grupu organskih jedinjenja izvedenih iz benzena. ekscitaciju i tremor koji su praćeni depresijom. ali je primena prekinuta zbog tečkih nuzefekata kao što su alergijske reakcije (urtikarija. U okviru opšte terapije. Leukometilensko plavo služi kao donor elektrona za redukciju methemoglobina. oštećenju struktura hemoglobina (M hemoglobini rezistentni na redukciju) i pri postojanju oksidirajućih supstrata. ali pri deficitu methemoglobin reduktaze produženo na 126 min. otežava kliničku procenu stanja methemoglobinemije. AROMATIČNA DINITROJEDINJENJA Iz ove grupe jedinjenja izdvajaju se dinitrofenol i dinitroortokrezol. nitroanilini. Izlučuje se urinom ili putem žuči. Zajedničke odlike trovanja amina i nitrojedinjenja ugljovodonika su methemoglobulinemija i sulfhemoglobunemija. Lečenje. Ekspozicija parama nitrobenzena izaziva vrtoglavicu i vertigo. a na nivoima od 20-30% javljaju se samo blagi simptomi: glavobolja. ksilena. hiperpireksija. oligurije/anurije sa komom i smrću. ali i vazopresore. Prva manifestacija methemoglobinemije jeste cijanoza. Toksikokinetika. Toksikodinamika. Klinička slika. koji se dalje oksidiše u paminofenol. dermatitis).

gastritis sa nauzejom. a potom depresija do narkotičkog efekta. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%) izlučuje se nepromenjen preko pluća i bubrega. nadbubrega. u industriji veštačke svilem. ESTRIMA. Hipoglikemija . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AMINO I NITRO DERIVATIMA UGLOVODONIKA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nitro i amino derivatima ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije). boja. zdravstvenog stanja 1. ETIL-ALKOHOL Etanol je u manjim dozama društveno prihvaćen anksiolitik. Povećana gastrična sekrecija 6. Izaziva iritaciju digestivnog trakta. noktiju. Promene se javljaju i na mestu kontakta u vidu žute ili zelenožute prebojenosti kože šaka. Bubrezi i Nervni sistem. Depresijacns-a . Metabolizam TNT-a ide preko nitroredukcije i oksidacije izomera u 2. Toksikokinetika. Kranijalne povrede 143 . Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. Metabolička acidoza . Povećana diureza . Propil i Izopropil-alkohol 5. Ca.zbog poremećaja glikogenolize 4. povraćanjem i epigastričnim bolom. Pri proizvodnji i primeni TNT-a postoji stalna opasnost od eksplozije. Metil-alkohol 3. kose i obrva a povlače se smanjenjem ili prekidom ekspozicije. 2. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje etanola u krvi i urinu Određivanje pH krvi (ketoacidoza) Određivanje šećera u krvi (blag porast glikoze) Određivanje nivoa K.6-dinitro-4-aminotoluen ili 4-aminodinitrotoluen. TOKSIKOKINETIKA Popijeni alkohol se nakon jednog sata resorbuje i počinje njegova eliminacija. Mg.centralno 5.posledica većeg unosa tečnosti KLINIČKA SLIKA Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise od nivoa alkohola u krvi. Zn i P u krvi (smanjeni) D . a koristi se u vojne i industrijske svrhe. straosti. Najveći deo se u jetri oksidiše preko Sirćetne kiseline i Acetilkoenzim A sve do CO2 i H2O.Najpre se javlja ekscitacija. TNT izaziva lokalne i sistemske efekte. miokarda. 1. Najvažniji efekti intezivne hronične ekspozicije TNT-u su hipoplazija i aplazija kostne srži. • Najčešće upotrebljavani alkoholi u industriji su: 1. navike i ritma pijenja. Značaj etanola je i u tome što potencira toksičnost brojnih drugih organiskih rastvarača. Inhibicija termoregulacije . Klinička slika.TROVANJA ALKOHOLIMA. Pri ekspoziciji TNTa zapaženi su brojni efekti: hipertenzija i arteroskleroza. hemolitička anemija i toksični hepatitis. a u manjem stepenu kroz kožu. Trovanje etanolom je od posebnog su sociomedicinskog značaja zbog stvaranja zavisnosti i tolerancije na etanol. metabolizma vitamina B12 i poremećaji menstrualnog ciklusa. ETRIMA. toksičnu žuticu. lakova i dr. Jetra.Trinitrotoulen (TNT) je efikasan eksploziv.zbog stvaranja kiselih produkata (Acet-aldehid i Sirćetna kiselina) 3. a) ALKOHOLI DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1. Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%) oksidiše u Acet-aldehid. Metaboliti su jako toksične materije. Od opštih znakova pri akutnom trovanju prvo se javlja dispepsija. Toksikodinamika. dok je u visokim dozama otrovan i može da dovede do respiratorne depresije i smrti. U farmaceutskoj industriji. Etil-alkohol 2. ošteženje glomerularne filtracije. 4. 2. Lako se apsorbuje inhalacijom i ingestijom. methemoglobinemiju. aplastičnu anemiju i kataraktu. TOKSIKODINAMIKA 1. 3. 3. ALDEHIDIMA I KETONIMA IZVORI EKSPOZICIJE 1. Mogući su znaci methemoglobinemije i pojava toksične žutice pri izraženoj intoksikaciji. Gađenje i povraćanje 7. Butil-alkohol 6. Etilen-glikol (Antifriz) 4. Amil-alkohol 1. koje se urinom izlučuju slobodne ili konjugovane. 2.

Samo 15% nerazgrađenog metanola eliminiše se preko pluća izdahnutim vazduhom.Glavobolja . pankreasa uz uvid u zahteve radnog mesta. U industriji nameštaja 3. U samoj industriskoj proizvodnji etra U pirotehnici U industriji boja. Hemodijaliza ili hemoperfuzija . STADIJUM PIJANSTVA . kaučuka.Vrtoglavica . kao i za teže fizičke poslove. MDK iznosi 50 mg/m3 vazduha. odmašćivača i anestetika TOKSIKODINAMIKA Oštećenje nervnog sistema (Edem mozga i simetrična nekroza putamena) 144 . Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat) 4.Period poboljšanja stanja (traje 12 do 18 sata) . 4.u toku prva dva sata posle ingestije (kasnije nema efekta) 2. Sprovođenje mera kardiocirkulatorne i respiratorne reanimacije 4. Ispiranje želudca 3-5% natrijumkarbonatom 2.2. nervnog sistema. MANIFESTNI STADIJUM KOD LAKOG TROVANJA Neurosenzorne smetnje . 2. može i ingestijom i preko kože. Davanje etanola (per os ili u infuziji) 3.Neurološke sekvele . Oštećenje oka (Retrobulbarni neuritis) Nekroza retinalnih neurona i atrofija očnog živca KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA • Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma 2. Potrebno je proceniti stanje CNS-a (postojanje i težina psihoorganskog sindroma). Supraorbitalno davanje atropina i hidrokortizona kod poremećaja vida OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi će od posledica.Cijanoza .Gluvoća .Vreme za koje se akumuliraju toksični metaboliti KOD TEŠKOG TROVANJA .je odgovorna za nastanak acidoze ELIMINACIJA .Metaboliše se u jetri pod dejstvom alkohol dehidrogenaze. kao i stanje perifernog nervnog sistema. jetre. samog • Posle 2-3 dana . b) ETRI IZVORI EKSPOZICIJE 1.kod alkoholemije preko 5 mg/ml OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Od posebnog je značaja kod hroničnih alkoholičara. pri čemu nastaje Formaldehid i Mravlja kiselina koji izazivaju poremećaje u oksidativnim i glikoliznim procesima.Rigidnost. U hemijskoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA .Metanol i njegovi metaboliti eliminišu se preko bubrega i to maksimalno 2-3 dana nakon unosa. Ispiranje želudaca . Mravlja kiselina . Dijabetička acidoza 4.Jaki bolovi u trbuhu Povraćanje krvavih masa .Dispneja Mentalna konfuzija .Poremećaj funkcije pankreasa i jetre 2. Postkonvulzivna depresija LEČENJE 1.Gađenje Poremećaj ravnoteže . spasticitet i hiperkinezija .Filiformni puls .Praćen nadražajem gornjih RES-puteva i oka 3.Suženje vidnog polja . Formaldehid . 3. METIL-ALKOHOL Metanol je uzrok najtežih profesionalnih trovanja. Kod težeg oštećenja pomenutih organa rada sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i hepato-tropnim noksama. Hemodijaliza kod teškog trovanja (može i peritonealna) 6. kao i od procene stanja čula vida. Trovanje drugim depresorima CNS-a 3. funkcije jetre i pankreasa. TRANSFORMACIJA . Kofein . Korekcija acidoze 5. lepkova i veštačke svile Pri upotrebi etra kao rastvarača.Smetnje u vidu Skotomi i Fotofobija .za ubrzanje oksidacije alkohola 3.je odgovoran za efekte na oku 5. Pri industriskoj proizvodnji metanola 2.Slepilo LEČENJE 1. IZVORI EKSPOZICIJE 1. LATENTNI STADIJUM . Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze .U organizam se unosi najčešće inhalacijom.kao antagonist 5.Po ozdravljenju mogu da ostanu .Smrt usled paralize disanja 1.Glavobolja .Vrtoglavica .Oslabljena motorna funkcija . 4.Pad krvnog pritiska .Konvulzije i Koma .

organi za varenje. 3.Acidoza .TOKSIKODINAMIKA 1. GIT-a i Oka . papira i tekstila TOKSIKODINAMIKA 1. AKROLEIN IZVORI EKSPOZICIJE 1. kada se jedan atom vodonika iz kiseline zameni alkoholom. 2.Hajncova telašaca u eritrocitima .Znaci oštećenja jetre .jače od etilakohola 145 .pare akroleina NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS . Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Koaguliše belančevine ćelija Oksidiše se u mravlju kiselinu EKSPOZICIONI TESTOVI 1. kao i stanje promena na koži u odnosu na zahteve radnog mesta.Toksični dermatitis . 4.Alergiske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a . FORMALDEHID IZVORI EKSPOZICIJE 1.Znaci oštećenja bubrega . 1.Simetrična paraliza ekstremiteta .Hiportermija .Methemoglobinemija .Alergiske manifestacije na koži i sluzokožama OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od posledica koje ostanu nakon završetka lečenja.Neurastenični simptomi . 5. dezodoransi i sredstva za dezinekciju 2.Hiperglikemija . Nadražajno dejstvo na kožu i sluzokože Oštećuju jetru i bubrege Depresivno dejstvo na cns-u (narkoza) Degenerativne promene u pns Inhibišu aktivnost acetilholinesteraze . 2.Narkoza i kome .Zapaljenjske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a . Koristi se kao antiseptici.Hipotenzija .Anemija . U farmaceutskoj industriji U prizvodnji sapuna i linoleuma Pri sagorevanju masti i ulja Za podmazivanje pogonskih mašina i uređaja TOKSIKODINAMIKA 1. 3.Znaci oštećenja miokarda HRONIČNO TROVANJE . Koriste se u proizvodnji Lakova i boja Plastičnih masa Veštačkih vlakana (poliester) 2. 5. 5. 3.Glavobolja . 2. 3. PNS. 4. KVS. RES. 4. 3. 3.Vrtoglavica .Hipotenzija .Simptomi iritacije sluzokože gornjih disajnih puteva i konjuktiva . 5. 2. 2. Primenjuje se u proizvodnji plastičnih masa. 2.Oštećenje bubrega (ponekad) d) ALDEHIDI • Aldehidi su organska jedinjenja koja nastaju oksidacijom alkohola. 6. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći Triortokrezilfosfat. 4.Progresivan gubitak u težini . Služi za konzerviranje i fiksiranje tkiva 3. blago iritativno dejstvo na kožu i sluzokože narkotičko dejstvo na cns periferne neuropatije nadražaj simpatikusa oštećenje bubrega nadražaj suprarenalnih ćelija 4. Određivanje broja eritrocita (smanjena) Pojava Hajncovih telašaca Određivanje methemoglobina (povećana) Određivanje aktivnosti holinesteraze (smanjena) Patološke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . Procenjuje se funkcija CNS. c) ESTRI Estri su jedinjenja koja nastaju reakcijom između aklohola i kiselina. 6.Nadražaj sluzokože RES-a. IZVORI EKSPOZICIJE 1.Poremećaj u ponašanju . 2.estri fosforne kiseline KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . jetra. bubrega.Paraliza vitalnih centara i smrt HRONIČNO TROVANJE . Insekticida Eksploziva i Kozmetičkih preparata TOKSIKODINAMIKA 1. IRITATIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU OKA I RES-a .

Definitivna procena zavisi će od poremećaja funkcije CNS. Koristi se kao rastvarač masti.Tahikardija . tireoideja i polne žlezde) KLINIČKA SLIKA 146 . 2.Nagomilava se u nervnom tkivu i parenhimatoznim organima TOKSIKODINAMIKA 1. oksidatitivnom desulfuracijom uz pomoć mikrozomalnih oksidaza (stvaranje i osloba|anje atoma sumpora). Na ovaj na~in dolazi do denaturacije molekula citohrom P450. a zatim i 2oksitiazolidin-4-karboksilnu kiselinu. jetre i bubrega.Mučnina i Povraćanje . gume. 2. 2. Smanjuje funkciju endokrinih žlezda (nadbubreg.Proliv Kardio-cirkulatorni poremećaji PRI INHALACIJI . vezivanjem sa aminokiselinama (stvaranje tiokarbamata) i glutationom (stvaranje 2-tiotiazolidin-4-karboksilne kiseline). lakova. kao i manje korišćenje novoformiranog hema od strane apoproteina s većom degradacijom hema u žučne boje. a moguća je i apsorpcija preko kože. hemoragije i mikroaneurizme) 5.Hipoglikemija . Oštećuje vid (atrofija n. 2. celuloze i acetilena 2. kaučuka. ALDEHIDIMA I KETONIMA Zavisiće od težine posledica posle završenog lečenja.Narkotični simptomi . a na očnom dnu eksudacije. TTCA se koristi kao biološki indikator ekspozicije CS2. Mikrozomalne oksidaze obavljaju oksidativnu desulfuraciju CS2 verovatno u 2 faze. Izaziva aterosklerozu 4. šećera.Plućni edem F .KLINIČKA SLIKA PRI INGESTIJI . RES.Zpaljenje pluća . DISTRIBUCIJA . ACETON IZVORI EKSPOZICIJE 1. Posledica je gubitak hema. U drugoj fazi oslobađa se drugi atom sumpora i stvara CO2 kao krajnji proizvod. kozmetičkih sredstava i plastičnih masa TOKSOKOKINETIKA • U organizam se unosi inhalacijom i skoro u celini eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom TOKSIKODINAMIKA 1. ESTRIMA. peroksidacije lipida i destrukcije citohroma P450 i P488. KVS.Unosi se inhalacijom. Tiokarbamati su jedinjenja labilna pod dejstvom kiselina koja se izlučuju urinom.Glavobolja . 4. 3. PNS. Oštećuje nervni sistema i parenhimatozne organe 2. Remeti OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD TROVANJA ALKOHOLIMA. 4. kao i promena na koži. ETRIMA.Hronični konjuktivitis .Laringitis . TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA .Oštećenjem bubrega . Aceton u urinu bez hiperglikemije Određivanje pH krvi (acidoza) Određivanje šećera u krvi (hipoglikemija) Patološke vrednosti testova za procenu stanja finkcije bubrega 1. 3. U industriji veštačkih vlakana (celuloze) U gumarskoj i farmaceutskoj industriji U proizvodnji pesticida i insekticida U proizvodnji optičkih stakala e) KETONI • • Ketoni su organska jedinjenja koja kao rastvarači imaju široku primenu u industriji Kao profesionalni otrovi ne predstavljaju veću opasnost izuzev Halogeniranih nezasićenih ketona. ELIMINACIJA 1. Deo ugljendisulfida konjuguje se sa glutationom stvaraju}i kao krajni proizvod 2-tiotiazolidin-4karboksilnu kiselinu (TTCA). kateholanima i vitamina b6 3. Narkotičko dejstvo Iritira sluzokožu res-a i oka Oštećuje bubrege Izaziva dismenoreične smetnje kod žena KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . optikusa. Lezija apoproteina smanjuje afinitet i/ili broj mesta koja se vezuju za hem unutar mikrozoma. metabolizam masti.Hronični bronhitis . U industriji boja.Kašlj . ulja. svile. 4. Apoprotein citohroma P450 osnovno je mesto toksičnog delovanja oslobođenog atoma sumpora.Hipersalivacija . U prvoj fazi oslobađ|a se atom sumpora i stvara karbonilsulfid (COS) kao intermedijarni produkt.Acidoza HRONIČNO TROVANJE .Glavobolja .Laka anemija (ponekad) EKSPOZICIONI TESTOVI 1.TROVANJE UGLJENDISULFIDOM IZVORI EKSPOZICIJE 1. 3.

Sklonost depresivnim stanjima 3. svi ostali (10%) PREMA HEMIJSKOM SASTAVU 1. Poremećaj koordinacije 4.KVS . Herbicidi 10.za izazivanje prevemenog opadanja lišća 12.Psihomotorni nemir ili depresija .Poremećaj pamćenja manijačni oblik . Derivati ureje Rodenticidi 11.Konjuktivitis i Bronhitis .za uništavanje valjkastih crva 9.Jetra .PNS . Derivati fenoksisirćetne kis. Veliki su 147 .Vaskulopatije i mikroaneurizme na očnom dnu . Pre upotrebe se rastvaraju u vodi ili nekom organskom rastvaraču.Oslabljeni tetivni refleksi . Repelenti . Algicidi . Fungicidi .Polineuropatije na donjim ekstremitetima .Telesna astenija Kasnije . granula i đubriva.za uništavanje gljivica 4.za uništavanje glodara 5. Diotiokarbamati Fungicidi 5. Herbicidi .Poremećaj koagulacije (zbog oštećenja jetre) .Psihomotorni nemir . Karbamati Insekticidi 4. koncentrovane suspenzije.za uništavanje korova 2. U svetu se najviše koriste herbicidi (40%).Glavobolja .za uništavanje mekušaca 7.Gubitkak refleksa .Oko .Stanje slično pijanstvu .Pad telesne temperature Posle teškog akutnog trovanja može se razviti: 1. Desikanti . Insekticidi . kod hronične ekspozicije može doći i do razvoja karcinoma i genotoksičnih efekta. Zbog toga se nastoji da se njihova upotreba što više smanji. Hemosterilizanti .za uništavanje drvenastih korova 11.Manijačno stanje . Piretrini i Piretroidi Insekticidi 9.Agresivnost .AKUTNO TROVANJE oblik pripitog stanja .za odbijanje insekata i drugih štetočina 14.za suzbijanje bakterija 15. Triazini Herbicidi 7. Proizvode se u vidu prašiva. zatim insekticidi (30%). fungicidi (20%). Baktericidi .za suzbijanje algi 8.CNS .Mozak . Nematocidi .Somnolentno stanje . Moluscidi . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENDISULFIDOM PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija ugljen disulfidu Klinička slika trovanja sa specifična oštećenjem Dva od sledeća tri organa i sistema ili tri od ostalih organa i sistema: .Povraćanje i Prolivi . iritacija. Senzorički poremećaji HRONIČNO TROVANJE .Parastezije i Senzorične smetnje Posle relativno duge ekspozicije .Glavobolja i Vrtoglavica . Arboricidi . praha za suspenzije.za uništavanje grinja i paukova 10. Pored toga što mogu da dovedu do akutnih trovanja. Dipiridili (Parakvat i Dikvat) Herbicidi 8.Metabolički poremećaji lipida zagađivači životne sredine. Kumarinska jedinjenja Rodenticidi 12.Halucinacije . Akaricidi . Jedinjenja metala Fungicidi 13.za uništavanje puževa 6.za izazivanje uvenuća i sušenja biljaka 13. Toksična Encefalopatija 2.Dispeptične tegobe . Organofosfatna jedinjenja Insekticidi 2.Bubrezi TROVANJE PESTICIDIMA Pesticidi su hemijske materije koje služe za suzbijanje i uništavanje raznih štetočina.Slabljenje čula mirisa . Pesticidi koji deluju pretežno (Organohlorna jedinjenja) na CNS OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Posle akutnog trovanja sa prestankom simptoma radna sposobnost je očuvana U slučaju postojanja sekvela nije sposoban za rad gde će biti izložen organskim rastvaračima.Slabost i bolovi u mišićima .Sklonost ka izvršenju težih prestupa narkotički oblik . Defolijanti . Težnja je da se sadašnji pesticidi zamene biološkim koji neće biti štetni po ljudsko zdravlje i neće zagađivati životnu sredinu. Organohlorna jedinjenja Insekticidi 3.za suzbijanje insekata i dr. Limacidi .za uništavanje insekata 3. Supstituisani fenoli Insekticid 6.Delirijumom . Fumiganti Insekticidi PREMA NAČINU DELOVANJA 1. hiperpigmentacija i ekcemi na koži .Grčevi .Dermatitis. PODELA PREMA NAMENI 1. Rodenticidi .

Sekrecija iz nosa i bronha . 1.Gubitak refleksa . gljivica. 7. Heksa-etil-tetra-fosfat 8.kod ekspozicije Fenitrotionu 3. Neurotoksične esteraze) • Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu • Mutageno. Fosalon 7. radnici u staklenicima. kancerogeno i teratogeno dejstvo KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE MUSKARINSKI EFEKTI Suženje zenica i Nejasnoća vida Stimulacija žlezda sa spoljašnjim lučenjem . električari. 3.Hipersalivacija . Etiol 4.Umor -Razdražljivost i Anksioznost -Promena raspoloženja -Slabljenje pamćenja -Slabljenje koncentracije EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje aktivnosti acetilholinestera-ze i butil-pseudoholinesteraze i upoređivanje sa vrednostima pre ekspozicije smanjenje aktivnosti na 70% zahteva prekid dalje ekspozicije.Sekrecija iz žlezdi u GIT-u . ispiranje očiju.Povraćanje i Prolivi Inkontinencija urina Bradikardija. Eliminacija . usta i želudca sodom bikarbonom 148 .Toničko-klonični grčevi . piloti) Radnici na utovaru pesticida.U početku . dok je ingestija od manjeg značaja. TOKSIKODINAMIKA • Ireverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Za posledicu ima nakupljanje acetilholina na sinapsama nervnih ćelija čime se muskarinski i nikotinski receptori nadražuju duže nego u fiziološkim uslovima. Određivanje p-Nitrokrezola . Paration u Paraoksan).Gomilanje sekreta u plućima (moguć edem) Kontrakcija glatkih mišića u GIT-u .kod ekspozicije Parationu 2. vinogradari. 2.Paraliza respiratornih mišića senzomotorna neuropatija (distalna i simetrična) poremećaj funkcije kvs-a poremećaj funkcije jetre hronični gastritis alergiski dermatitis opstruktivni bronhitis IZVORI EKSPOZICIJE 1. Malatoin 3. Pesticidi koji pojačavaju oksidativne procese u organizmu (Dinitrofenol.Gubitak svest . Profesionalna ekspozicija postoji kod: Poljoprivredni radnici (traktoristi.Paralize CENTRALNI EFEKTI • Faza ekscitacije . zatim inhalacijom. prodavci u poljoprivrednim apotekama Radnici koji rade na dezinsekciji i deratizaciji Radnici koji rade na tretiranju semenskih sorti žitarica pesticidima Kontakt s kontaminiranim osobama ili opremom. Određivanje p-Nitrofenola u urinu .Vrtoglavica Komfuzija Grčevi .Slabost Halucinacije • Faza depresije Kasnije . grinja. 8. 9. Srčani blokoi i Aritmije • • • • • • NIKOTINSKI EFEKTI .Pranje kože vodom i sapunom. voćari. HRONIČNO TROVANJE • poremećaji CNS-a .Neka od ovih jedinjenja se metabolišu u znatno toksičnije metabolite (npr. ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA Po hemijskom sastavu radi se o veoma toksičnim estrima fosforne kiseline. 5. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . 4. Koriste se za uništavanje štetnih insekata.2. 4. pakeri) 1. Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu). 3.kod ekspozicije neurotoksičnim organofosfornim pesticidima LEČENJE 1.Glavobolja Strah Promena ponašanja .Abdominalni bolovi i grčevi .Nekontrolisani trzaji pojedinih mišića . berači. 1. Paration 2. 5. markireri itd. Dinitrokrezol) Pesticidi koji smanjuju oksidativne procese u organizmu (Fungicidi) • Inhibišu neke druge enzime (Pseudoholinesteraze. sortireri. korova i nematoda. Etafon 6. 2. skladištenju i transportu pesticida Radnici na održavanju uređaja za primenu pesticida (mehaničari. 6. Krajnji produkt su Alkilfosfati i Fenoli koji se brzo eliminišu urinom. Kontakt s ostacima pesticida na biljkama i plodovima (radnici na polju. ratari. Određivanje Neurotoksične esteraze . Prekid dalje ekspozicije Dekontaminacija . 2. Sistemin 5.Znojenje i Suzenje . 3.) Radnici na proizvodnji pesticida Radnici na pakovanju.Najčešće preko Kože. • Najčešće su u upotrebi: 1. magacioneri. Tetra-etil-para-fosfat itd.

Najčešće preko kože.3.Karcinoma jetre a.Strah .Depresija RES. Endrin 6. Prekid ekspozicije.su reaktivatori inhibirane holinesteraze (Prava kauzalna terapija) Simptomatska terapija Kardiotonici. Kiseonik.Vrtoglavica .Oštećenje KVS. zbog čega je upotreba nekih od njih kao što je DDT u većini zemalja zabranjena. RES-a i GIT-a i bilijarnog trakta (↑ rizik) . Iritiraju sluzokožu RES-a i oka 5. 2. Endosulfan 9.Iritativni ili senzitivni apetita alergiski efekti na polineuritis . dobro rastvoljiva u mastima. Predpostavlja se da 1. Bronhodilatatori.Mišićni bubrega i srca tremor . Heptahlor 11. Dijazepam i dr. 6.Glavobolja .kod ravnoteže ingestije . blokira muskarinske efekte.Pneumonitis (Toksafen) . Remete prelaz nervnih impusa sa nervnih završetaka na mišićnu ploču Blokadom prenosa jona u nivou membrane aksona.Razdražljivost . nosa i grla (Lindan) HRONIČNO TROVANJE .Konfuzija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod akutnog trovanja bez posledica otrovani će biti privremeno nesposoban za rad do saniranja kliničkih manifestacija.Koma (Hlordan) . kao posledica čega se javljaju tremor i grčevi. 4. Kupiranje konvulzija davanjem Diazepama 149 . Metoksihlor TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Sporo se razgrađuju u spoljnoj sredini (veliki zagađivači životne sredine). kada se može vratiti na staro radno mesto.Oštećenje . 5. Antibiotici. . Komfehlor 12.kao antagonist acetilholinu.Oštećenje zamaranje .Iritacija sluzokože oka.Dezorjentacija .Poremećaj povraćanje .Vegetativno.Gubitak .Slabost . velike molekulske mase. Kod hroničnog trovanja postoji privremena radna nesposobnost do izlečenja ako nema posledica radnik se može vratiti na staro radno mesto. Toksafen 5. Dikofol 10. Aldrin 8. nakon čega ga treba privremeno premestiti na druge poslove sve dok aktivnost holinesteraze ne dostigne nivo koji je imala pre ekspozicije. Oslobađanje disajnih puteva (aspiracija sekreta) i veštačko disanje Atropin-sulfat .Parastezije funkcije jetre. Hlordan 3.Nakon apsorpcije iz krvi se brzo distribuiraju u tkiva bogata mastima. Najpoznatiji su 1. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje pesticida i njihovih metabolita u krvi i urinu • Određivanje aktivnosti pojedinih enzima i elektrolita • Ispitivanje funkcije jetre i bubrega LEČENJE 1.Konvulzije centra i Cijanoza . bubrege. ali ne i nikotinske i centralne Oksimi (Pralidoksin i dr. Distribucija . sprečavanje apsorpcije i ubrzanje eliminacije 2. Lindan 4. Kancerogeno dejstvo (Karcinom jetre i bilijarnog trakta) KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . Oštećuju jetru. ORGANOHLORNA JEDINJENJA Ciklične strukture.) . a nerastvorljiva u vodi. Manje su toksični od organo-fosfatnih insekticida (rastvarač je nekad toksičniji od samog pesticida). nadbubrega. Kod akutnog trovanja sa posledicama ili recidiva trovanja indikovana je trajna promena radog mesta. 2. Primenjuju se kao insekticidia. DDT 2. Diedrin 7.Oštećenje Astenovegetativni . TOKSIKODINAMIKA Tačan patofiziološki mehanizam delovanja nije poznat. Budući da se sporo eliminišu pri ponovljenoj ekspoziciji dolazi do akumulacije ovih jedinjenja. Oštećuju nervni sistem 3.Aplastična funkcije jetre i anemija i Dijencefalitis bubrega Trombocitopenija . pored toga mogu da se unesu i inhalacijom i ingestijom. a ukoliko postoje trajna oštećenja neophodna je promena radnog mesta i određivanje poslova na kojima neće biti izložen toksičnim materijama.Brzo koži .Muka i . srce i tireoideju 4.Opšta tireoideje i sindrom slabost nadbubrega .

TOKSIKODINAMIKA Inhibišu sintezu faktora koagulacije 2. Održavanje respiratorne funkcije Vitaminska terapija (C i B1) 3.3. Anemija) • Iritiraju kožu i sluzokože KLINIČKA SLIKA Klinička slika akutnog trovanja karbamatima je slična kao kod akutnog trovanja Organofosfornih jedinjenjima samo su manifestacije znatno blaže (Muskarinski. Melena i Hematemeza . Difenakum 6. 4.kod trovanja Karbarilom LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. Leukopenija. simptomatska terapija Atropinsulfat .Krvarenja u koži Kasnije .Naftola u urinu . KUMARINSKA JEDINJENJA Kumarinska jedinjenja spadaju u grupu Antikoagulantnih rodenticida. Metetralil i dr. Molinat. U slučaju rezistentnosti glodara na ova jedinjenja koriste se i antikoagulantna sredstva sa brzim dejstvom koja su veoma toksična za čoveka kao što su 1. Cinksulfid 3. ingestija je od manjeg značaja. • ELIMINACIJA . Određivanje 1 . Cikloat. Butilat.kao antagonist acetilholinu. Propuksor i dr. Koriste se kao insekticidi. kao i inhalacijom koja je manje važan put. • Izazivaju met-hemoglobinemiju • Oštećuju krv i krvotvorne organe (Eritrocitopenija.Krvarenja u drugim organima Simptomi . Difakum 5. KLINIČKASLIKA U početku . TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze odmah nakon prekida ekspozicije 2. Varfarin 4. TOKSIKODINAMIKA • Reverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Što znači da se ovi enzimi reaktiviraju već nekoliko sati po prestanku ekspozicije. blokira muskarinske efekte OCENA RADNE SPOSOBNOST Radna sposobnost je nakon akutnog trovanja uglavnom očuvana. Kumahlor 3.Hematurija. Arsenvodonik 2. Kumarin 2.Isopropoksifenola u urinu kod trovanja Propuksorom OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kod lakših trovanja kod kojih dolazi do potpunog izlečenja postoji samo privremena radna nesposobnost • Kod težih trovanja sa posledicama postoji duža neposobnost za rad uz obaveznu promenu radnog meta • Kod povećane osetljivosti i senzibilizacije na ove preparate neophodna je promena radnog mesta 3.Bolovi u abdomenu i zglobovima 150 .7. KARBAMATI • Karbamati predstavljaju Estre karbaminskih kiselina. Karbaril.Izlučuju se urinom nepromenjeni ili u obliku svojih metabolita. 4. Talijumsulfat i dr. Eliminacija .Najčešće preko kože i inhalacijom.Brzo se razgrađuju do amina. Nikotinski i Centralni efekti) Do smrtnog ishoda dolazi retko jer se prvi simptomi javljaju dosta rano. dekontaminacija. Za uništavanje glodara najviše se koriste antikoagulantna sredstva sporog dejstva zbog male opasnosti za čoveka kao što su: 1.Krvarenje iz nosa i desni . herbicidi i fungicidi • Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu) • Predstavnici ove grupe pesticida su: Asulam. Smatra se da deluju tako što inhibšu enzime Epoksid-reduktazu i Vitamin K-reduktazu u ciklusu stvaranja aktivne forme vitamina K u jetri.Unose se preko digestivnog trakta i koža. tako da ovde nema kumulativne inhibicije aktivnosti holinesteraze.9 i 10 u jetri. TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . a smrtna doza je izuzetno visoka Nije zabeleženo da nakon akutnog trovanja ostaju bilo kakve sekvele i nepostoji hronično trovanje EKSPOZICIONI TESTOVI 1. alkohola ili derivata fenola koji se izlučuju urinom. Natrijum fluoro-acetat 4. Određivanje 2 .Malaksalost i Zamor . oslobađanje disajnih puteva. Ovo ima za posledicu poremećaj koagulacije krvi i oštećenja kapilara.

Kod prskanja pesticida iz aviona. ne sme leteti kroz maglu i mora da nosi beli konbinezon. ali izuzetno otrovan za čoveka. Vitamin K . 1. LEČENJE 1. Za ovakve poslove moraju se upotrebljavati specijalni avioni 6. tako da je profesionalno izložen mali broj ljud. Periferni nervni sistem ZAŠTITA OD TROVANJA PESTICIDIMA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. 2.Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem bar DVA od sledećih organa ili organska sistema 1. Upoznavanje radnika sa opasnostima od pesticida i snabdevanje sa uputstvima za bezbedno rukovanje. koje nalaze sve veću primenu. Koža 6. Centralni nervni sistem TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA • Plastične mase predstavljaju veoma heterogenu grupu materija. Određivanje protrombinskog vremena i protrombina . rukavicama. daje se dok se protrombinsko vreme ne normalizuje. Krv i krvotvorni organi 2.Strah Ukočenost lica . 3. Bubreg 4. staklo. 5. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Transfuzija. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završenog lečenja. Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze .Metaboliše se u Fluorocitrat TOKSIKODINAMIKA Inhibiše oksidaciju acetata u krebsovom ciklusu .kod težkih trovanja. ali sa poboljšanjem njihovih svojstava danas sve više zamenjuju metal. 2. pilot ne sme učestvovati u njihovom utovaru. Obezbediti pružanje prve pomoći u slučaju trovanja. Endokrina oboljenja Neurovegetativna oboljenja Hronična oboljenja respiratornog sistema Hronična oboljenja parenhimatoznih organa Bolesti krvi KRITERIJUMI DA SE TROVANJE PESTICIDIMAPRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija. preparati gvožđa i Vitamin C . Doskora su se uglavnom koristile za izradu ambalaže. preko kože i digestivnog trakta. Jetra 3.Pri radu sa Organofosfornim pesticidima 2. Radnici u proizvodnji plastičnih masa 151 . MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Sistematski pregledi u okviru kojih se određuje stepen ekspozicije pomoću laboratoriskih metoda npr. zbog čega je njegova upotreba dozvoljena samo dobro obučenim ljudima koji se bave deratizacijom. 3. radnik će biti sposoban da nastavi posao na svom radnom mestu. Omogućiti radnicima pranje ruku pri prekidu posla i tuširanje na kraju radnog vremena.Kod rada sa Kumarinskim pesticidima KONTRAINDIKACIJE ZA RAD SA PESTICIDIMA 1.Facijalni trzaji Povraćanje .EKSPOZICIONI TESTOVI Protrombinsko vreme i veme koagulacije produženo. kapom sa štitnikom. Transformacija . 3. način njegovog rastvaranja sa preporukom za namenu.Dejstvo fluoro acetata KLINIČKA SLIKA SIMPTOMI POREMEĆAJA CNS . zaštitne mere i savet kod trovanja.Slušne halucinacije Epileptiformni grčevi MOŽE SE JAVITI I Ventrikularna fibrilacija . Svi radnici koji rade sa toksičnim pesticidima moraju biti zaštićeni radnim odelima. NATRIJUM FLUORO-ACETAT Vrlo efikasan rodenticid. nepropustljivim zaštitnicima za ramena.Smrt 7.U organizam prodire inhalcijom. normalizacije protrombinskog vremena (zašta je potrebno oko 2 mesesca) i potpunog oporavka.specifični antidot. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . 5. Srce i krvni sudovi 5. 4. 2. Vreme krvarenja je normalno. Označiti svaki preparat ukoliko je otrovan. respiratorima i naočarima. drvo i druge prirodne materijale. 4.

akrolein i formaldehid. Akrilati 2. 4.Nastaje polimerizacijom propilena. Teflon 7. Poluprirodne i Veštačke. Primena – U proizvodnji filmova. Poli-estri 3. plastične mase se dele na: TERMOPLASTIČNE MASE . Poliuretani 5. kuhinjskih predmeta.TERMOPLASTIČNE MASE POLI-ETILEN Nastanak . Karborund. Poli-propilen 5. Za sada se još uvek ne nalazi na listi humanih kancerogena POLI-VINIL-HLORID (PVC) Nastanak . Poli-etilen 4.Nastaje polimerizacijom Etilena.Nastaje polimerizacijom vinilhlorida pod visokim pritiskom. Tokom proizvodnje polivinilhlorida postoji mogućnost ekspozicije Vinilhloridmonomeru koji je i glavni nosilac toksičnih svojstava. predmeta za ISPUNE OJAČIVAČI HEMIJSKI AKTIVNI ADITIVI PROIZVODNJA GOTOVIH PROIZVODA U ovoj fazi delovanjem toplote i/ili pritiska na polufabrikant i njegovim modeliranjem dobijaju se gotovi proizvodi. Poli-amidi 8.Sprečavaju termičku razgradnju i oksidaciju 3. igračaka i dr. Pamuk .Najnovije epidemiološke studije ukazuju na povećani incidencu Adenokarcinoma kolona i rektuma kod eksponovanih. Polivinilhlorid TERMOREAKTIVNE MASE . obloga za kablove. kao i za proizvodnju medicinske plastike (špriceva). Aminoplasti 4. rezervoara. Katalizatori . kao i oni koji vrelom žicom seku polietilenske filmove. intermedilanim proizvodima i gotovim polimerima. KOMPONOVANJE Podrazumeva mešanje polimera sa aditivima da bi se dobio polufabrikant željenih svojstava. a pri njegovoj termičkoj razgradnji javlja se CO. plastične ambalaže. Šećer. Npr. Epoksidi 6. pri čemu se osnovne supstance prevode iz monomernog stanja u polimere. Prilikom zagrevanja polufabrikanta oslobađaju se zaostali monomeri. Radnici na preradi sekundarnih sirovina Radnici koji rade na pakovanju Vatrogasci pri gašenju požara U građevinarstvu U automobilskoj industriji U brodogradnji i avijaciji U hemisjkoj i elektro industriji Uobičajna je podela plastičnih masa prema poreklu na Prirodne. Poli-stireni 3. Određeni rizik po zdravlje radnika postoji i pri obradi gotovih proizvoda. Pri termičkoj obradi gotovih proizvoda od polivinilhlorida postoji mogućnost oslobađanja i ekspozicije Vodonikhloridu i Di-etil-heksil-adipatu. Primena – Za proizvodnju vlakana za izradu tkanine za odeću i podne obloge. Proces polimerizacije je najčešće automatizovan sa relativno malim brojem radnika koji mogu biti izloženi polaznim supstancama (monomerima).Za proizvodnju delova za automobile.Ubrzavaju učvršćivanje plastičnih masa A . Drveno brašno. Alkidne smole 2. Najčešće se primenjuju tehnologije Brizganja i Ekstruzije. Stabilizatori . Polivinilacetat 6. intermedijarni produkti i aditivi koji prelaze u radnu sredinu. slavina i drugih livenih plastičnih predmeta. kutija. 3.Daju mekoću i fleksibilnost plastičnim masama 4. Dejstvo . jer se pri tom razvija prašina u kojoj se pored polimera mogu naći i silikati i azbest. kućišta za baterije. Boje i dr. PODELA PLASTIČNIH MASA 152 . Ovim produktima izloženi su radnici koji rade na pakovanju hrane u polietilenske kese koje se zatvaraju primenom toplote (varenjem). 7. 8. .Kod ovih radnika registrovana je veća učestalost pojava Astme.2.Kalcijum-karbonat. Kaolin. Primena .Prilikom zagrevanja omekšavaju i mogu se ponovo oblikovati 1. Npr. Plastifikatori . Sobzirom na praktične aspekte proizvodnje i upotrebe.Zagrevanjam se ne mogu ponovo oblikovati: 1.Kao jeftine materije dodaju se plastičnim masama da bi im se smanjila cena. POLI-PROPILEN Nastanak . 2. U ovoj fazi proizvodnje glavni izvori štetnosti u radnoj sredini jesu upravo • aditivi koji se mogu podeliti: . Tokom polimerizacije može doći do ekspoziije propilenu i organskim rastvaračima. 5. Prilikom proizvodnje polietilena može doći do ekspozicije etilenu. DEJSTVO . a ako dođe do pregrevanja polufabrikanta u radnoj sredini se mogu naći i produkti njegovog sagorevanja.Dodaju se plastičnim masama radi poboljšanja njihovih mehaničkih svojstava.Staklena vuna. Kremen 1. Fenoplasti PROIZVODNJA PLASTIČNIH MASA SINTEZA POLIMERA Zasniva se na polimerizaciji osnovnih hemikalija (uglavnom derivata nafte). 6. .

jastuka i sedišta za automobile. 1. kao zamena za staklo i u opičkoj industriji. pri čemu se dobija polufabrikat Novolaka. Tečni aminoplasti koriste se pri proizvodnji šperploča. Upotreba izolacionih pasti i zaštitnih krema (tz. Primena . Tvrde pene se koriste kao izolacioni materijal u građevinarstvu 2. 3. kao izolatori (Bakelit) i u izradi različitih lepkova. muzičkih ploča i dr.Za izradu delova menjača i kočnica. u građevinarstvu. Respiratornih tegoba. EPOKSIDNE SMOLE Nastanak . Blage opstruktivne promene plućne ventilacije. iverice i panela i za impregnaciju tkanina. Epi-hlorhidrin deluje. 1. 3. međutim prilikom njihove proizvodnje. Nošenje gumenih rukavica stegnutih u gornjem delu radi sprečavanja uvlačenja prašine. boja. Alergogeno i 4. 4. posuđe i dr. POLIURETAN Nastanak . proizvodnji boja.Manifestuje se Iritacijom respiratornih puteva i veoma čestom pojavom Astme.Reakcijom Formaldehida sa amino grupom Ureje ili Melamina u prisustvu kiselih katalizatora i toplote. Primena 1. boja. B . 5. Plufabrikat fenoplasta u vidu praha može dovesti do 1.domaćinstvo slavina. gađenja i povraćanja INDIVIDUALNE MERE ZAŠTITE 1. formaldehidu i heksa-metilen-tetra-aminu.Kondenzacijom Epi-hlor-hidrina sa Di-glicidil-etrom bis-fenola.Za proizvodnju delova za automobile i čamce. Dejstvo – Pri proizvodnji aminoplasta postoji mogućnost ekspozicije formaldehidu. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju kojima se pre primene dodaje utvrđivač i prelaze u čvrsto stanje. podnih obloga.Kondenzacijom anhidrida ftalne.). gume. prekidači.Za proizvodnju lepkova. Blago iritativno dejstvo na sluzokože oka i gornjih disajnih puteva. Povećan mortaliteta od raka pluća FENOL-FORMALDEHIDNE SMOLE (FENOPLASTI) Nastanak . Meke pene koriste se pri pakovanju.Izrazito 3. 2.prema IARC svrstan je u verovatne kancerogene. Moguća je i pojava • Alergiskih reakcija na koži • iritacije sluzokože oka i gornjih disajnih puteva • Glavobolje. lakova i sredstava za površinsku zaštitu metala i drveta. Dejstvo – Kod radika izloženih prašine poliestara registrovane su: 1. stanja koštanog sistema i periferne ciruklacije. Kod korišećenja kiselog katalizatora dodaje se i Heksametilen-tetra-amin.Od fenola i formaldehida uz prisustvo kiselog ili baznog katalizatora. nevidljive rukavice) Brižljivo pranje kože Pri zapošljavanju voditi računa na postojanje kožnih promena budućih radnika MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Stalna zdravstvena kontrola posebno funkcije jetre. 2. fumarne i maleinske kiskiselina sa Etilenglikolom i Propilenglikolom. muke. Dejstvo – Glavni zdravstveni rizik predstavlja ekspozicija fenolu. Primena – Za proizvodnju lepaka. Nošenje zaštitnih maski i odela u slučaju tehničkih smetnji. Povećana je i incidencija Alergiskih promena na koži. Često se poliestrima dodaje Stiren i Hidrohinon. proizvodnji nameštaja. Dejstvo . pa i Pneumokonioza 2. ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA 153 . Hepatotoksično i nefrotoksično . Primena . 2. AMINOPLASTI Nastanak . Čvrsti aminoplasti koriste se za livenje različitih predmeta (elktrouređaji. prerade i upotrebe dolazi do ekspozicije izocijanatima koji su izrazito toksični. Dejstvo – Prilikom proizvodnje i primene epoksidnih smola može doći do ekspozicije epihlor-hidrinu i fenolnim jedinjenjima. Dejstvo – Poliuretanske mase nisu toksične. Primena . prekrivača i tvrdih i mekih poliuretanskih pena.Reakcijom Izocijanata sa Dialkoholima ili Polialkoholima. Veoma iritativno na kožu i sluzokože tako da nema mogućnosti za intenzivnu ekspoziciju 2.TERMOREAKTIVNE MASE POLI-ESTRI Nastanak . Kancerogeno . Nastala masa može biti u tečnom ili čvrstom stanju.

MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Prethodni pregledi . Mašine i uređaji koji stvaraju prašinu postavljaju se u posebne prostorije ili se prostorno izoluju (npr.najbolje rešenje jer se prašina odvodi zatvorenim sistemima. ventila za izdisanje i trake za pričvršćivanje 2. filter). Grube neagresivne i neotrovne prašine 2. Fine industriske prašine koja ne sadrži slobodan SiO2 3. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE JUS o maksimalno dozvoljenim koncentracijama prašine u atmosferi radnih prostorija i radilišta je standard koji je zakonski propisan. a za teške 25 m/s.Imaju poluobrazinu.Služe kao monitor odbranbenih reakcija organizma radnika i preduzetih mera zaštite.Oštećenje funkcije disajnih organa.ZAŠTITA OD PRAŠINE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Tehnička rešenja za smanjenje aerozagađenja . Periodični pregledi . uređaja i vrste prašine koja se stvara. Dozvoljene granične vrednosti zavise od hemiskog sastava i veličine čestica prašine. koje sadrže slobodan SiO2 ili radioaktivne čestice 4. separator. Profesionalna orjentacija i selekcija Kontraindikacije za rad u uslovima povećane zaprašenosti su: . odeljivač. Rendgenološko i funkcionalno ispitivanje pluća je i ovde obavezno jednom godišnje.Oboljenja respiratornog sistema . 2. Čišćenje prostorija pomoću usisivača velike snage kako bi se sprečilo sekundarno aerozagađenje Vlažno čišćenje predmeta i površina Higijena radne odeće i lična higijena Štitnik za oči .Već postojeća senzibilizacija na alergene radnog mesta . Lokalna odvodna ventilacija . kod peskarenja) Mehanizacija i automatizacija . . Usisna kapa može biti otvorenog ili zatvorenog tipa. kod punjenja vreća cementom.napravljene najčešće od kože Zaštitna obuća .Na izvoru prašine stavlja se usisna kapa ventilacionog sistema. taložnik. Usisana prašina se deponuje u zatvorenu posudu (silos. a njena veličina i oblik zavise od radne operacije. filter. Fine prašine ili od štetnih doza u manjim koncentrac. Respiratori bez filtera . dima i magle.Prema konstrukciji dele se na: 1.sastoji se od obruča za glavu. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1.Obično od kože sa gumenim đonom Zaštitna odela (konbenezon ili dvodelna) satkano od materijala koji sprečava lako prodiranje prašine. automatizacija i mehanizacija primenjuju se u savremenoj hemiskoj proizvodnji Izdvajanje mašina i uređaja koji vrše preradu toksičnih materija u posebne prostorije Lokalna odvodna ventilacija na mestima na kojima dolazi do izdvajanja para.izrađene od gusto tkanih materijala koji se lako održavaju u čistom stanju Štitnik za oči i lice . providne ploče i trake za fiksiranje Zaštitne rukavice . koji odvodi prašinu na mesto gde će se skupljati i filtrirati. Može biti izvedena u zatvorenim kabinama pri LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Respiratori . Respiratori sa filterom .Imaju za cilj sprečavanje zapošljavanja radnika na radnim mestima na kojima bi moglo doći do pogoršanja postojećeg zdravstvenog stanja ili nastanka oboljenja. brašnom).Ako nakon sprovedenog lečenja i rehabilitacije dođe do pojave patoloških efekata. Brzina strujanja vazduha u usisnim cevima za lake prašine mora biti 10 m/s.zamenjuje ručni rad radnika na mašinama i uređajima pri čijem se radu stvara prašina (npr.Ovde poluobrazina istovremeno predstavlja i filterski element Kape .pri samom projektovanju mašina i alata. 3. magle ili gasa. polukružnog čeonog nosača i providne ploče od plastike ili žičanog platna koja ne sme zadržavati više od 10% vidljive svetlosti. 154 . ventil za udisanje.sastoji se od okvira koji pokriva očna udubljenja. Veliki broj zakonskih i podzakonskih akata reguliše tehničku zaštitu u raznim industriskim granama. Fine industriske prašine. Prekvalifikacija . Hermetizacija procesa . ugljem. ZAŠTITA OD GASOVA I PARA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Supstitucija toksičnih materija (gasa ili pare) netoksičnim materijama Hermetizacija. Usisne cevi i kanali treba da su kraći i po mogućnosti vertikalni i koso postavljeni radi sprečavanja taloženja prašine.Prema nameni dele se na respiratore za zaštitu od: 1. U okviru ovog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća i funkcionalno ispitivanje pluća.

rebrastih cevi koje idu od maske do opasača. zameniti filter ako je došlo do zasićenja i tako pripremiti masku za ponovnu upoterbu. Mogu biti: 1. Štitnici za oči i lice i zaštitne naočare koriste se za zaštitu očiju od nagrizajućih materija Zaštitne rukavice od gume . dovodna cev za čist vazduh.Za rad sa nagrizajućim otrovnim materijama. ostaje nepromenjen najmanje 8 časova. Gasne maske sa usnikom – služe za kratkotrajnu zaštitu organa za disanje. a nema mehaničkih opterećenja 2. opasača sa priključcima za rebraste cevi i priključkom za dovodnu cev. toksičnih i infektivnih materija. oprati i dezinfikovati. i ručne duvaljke ili meha. za zaštitu od HCl oznaka je J.za poslove kod kojih se traži velika osetljivost čula dodira. Teške . Gasne maske Namenjene su za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. Svako cedilo ima ograničeno vreme upotrebe jer vremenom dolazi do njegovog zasićenja toksičnim gasom. Sastoje se od obrazine sa ugrađenim zaštitnim staklima. podesivih traka. Cevna maska sa dovodom konprimovanog vazduha . Usisani vazduh pre izbacivanja u atmosferu mora da se filtrira.pored gore navedenih delova ima i izvor komprimovanog vazduha. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Otkalnjanje toksičnih materija u tečnom stanju sa radnih površina. Gasne maske sa obrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje i očiju. prečisti i izbaci na visinu od bar 1m iznad krova. koncentracije toksičnih gasova u vazduhu radne sredine. a veća je izloženost mehaničkim oštećenjima. Sastoje se od usnika. Lake . Opšta ventilacija se koristi kao pomoćna tehnička mera jer ne daje dobre rezultate. Ventilacione kape koje se postavljaju iznad mašina i uređaja treba da budu većih dimenzija od otvora kako bi se uhvatili i gasovi i pare koji se šire iznad mašine ili uređaja. vrste apsorbensa. Može da bude ugrađeno u filter za zadržavanje aerosola i ventil za udisanje ukoliko nije ugrađeno u obrazinu. Gasne maske sa poluobrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje. mogu biti podešene za spajanje sa štitnicima za oči ili sa gas-maskom. para i aerosola u uslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16% O2 i kada je koncentracija škodljivih gasova i para približno poznata i nije veća od koncentacija pri kojima je gasna maska ispitivana. 155 .upotrebljava se u slučaju kada za dovod čistog vazduha nije potrebna cev duža od 10 m. ventila za udisanje i izdisanje.čemu je radnik van kabine a samo ruke provlači kroz posebne otvore unutar kabine. crvene su boje sa plavom trakom.Od materijala otpornog na nagrizajuće materije i rastvarače. ventila za udisanje i izdisanje. koja ne sme preći 2% po volumenu. elastičnih podesnih traka i cedila. za zaštitu od amonijaka oznaka je K i zelene su boje itd. Gasne maske mogu biti monovalentne ako štite samo od jedne nokse ili polivalentne ako istovremeno štite od većeg broja noksi. Cedilo . Komprimovani vazduh mora biti čist i bez mirisa. a cevi za dovod komprimovanog vazduha mora biti dimenzionirana prema minimalno potrebnom protoku vazduha od 140 l/min i izrađene od materijala koji je sposoban da izdrži radni pritisak. priključka za rebraste cevi. Zaštitna odela od gumiranog platna .Za zaštitu ruku od vode. 2. Pre upotrebe zaštitne maske mora se identifikovati vrsta škodljivog gasa ili pare i približno odrediti koncentracija u vazduhu radne sredine. silik-gel i druge zrnaste materije natopljene različitim hemiski aktivnim materijama koje reaguju i neutrališu materiju iz vazduhu za koju je cedilo namenjeno. Sastoji od obrazine ili poluobrazine. baze i sl. Posebno važnu ulogu ima i obuka radnika koja treba da obuhvati uvežbavanje rada sa maskom. Sastoje se od poluobrazine. Proizvode se u tri oblika: 1.za poslove kod kojih nije potrebna osetljivost. To vreme zavisi od veličine cedila. mašina ili poda • Držanje sirovina i gotovih proizvoda u posebne i zatvorene prostorije gde radnici ne borave • Higijena odeće i lična higijena LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Kapuljače . ventila za izdisanje i udisanje. Razlikujemo Cevna maska sa dovodom čistog vazduha (udisanjem ili pomoću duvaljke) . za zaštitu od živinih para oznaka je Hg i sive su boje. Izrađuju se od nepromočivih tkanina. 3. elastičnih traka za podešavanje i cedila. kao i od veličine fizičkog naprezanja radnika u toku rada. Posle svake upotrebe gasnu masku treba očistiti. Srednje teške . Izrađuju se od materijala koji izložen direktnom dejstvu kiseline.Koriste se u pogonima gde postoji mogućnost kvašenja. para i aerosola u uslovima kada je u radnoj atmosferi koncentracija kiseonika manja od 16%.za poslove kod kojih se traži umerena osetljivost čula doira 3. U cedilu se kao apsorbens koristi najčešće aktivni ugalj.čini kutija u kojoj se nalazi sredstvo za upijanje štetnih gasova i para. Cedila se označavaju slovima i bojom prema vrsti štetnosti za koju su namenjena npr. Zaštitna obuća (cipele i čizme) . Izolacioni aparati Koriste se za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. ventila za udisanje i izdisanje. elastičnih podesnih trake i cedila.

Da bi se pravilno isplanirao preventivni pregled. Kontrolni pregledi .Aparati sa kiseonikom .obezbeđuje čist vazduh u trajanju od 45 minuta. 156 . Pri ovoj reakciji stvara se toplota što ograničava upotrebu aparata na oko 30min. Istovremeno treba ukazati na dodatne štetne efekte od konzumacije alkohola. ZAKONODAVNO MERE 2. Aparat je za jednokratnu upotrebu.Sadrži maksimalno dozvoljene koncentracije za 1165 različitih hemijskih štetnosti i njihovu klasifikaciju prema kancerogenosti. Kiseonični samospasilac . posude sa aktivnom materijom.upotrebljava se pri ekspoziciji visokim koncentracijama CO u slučaju požara i evakuacije ugroženih radnika. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Obim prethodnih i periodičnih pregleda određen je odgovarajućim pravilnikom. 3. ventila za regulaciju visokog pritiska sa kontrolnim doziranjem i priključnog automata sa rebrastim crevom sa usnikom i štipaljkom za nos. kese za disanje. bakra ili molibdena. O2 ispod 16%. Koriste se u radnoj sredini gde su konc.nastali kao posledica izlaganja gasovima i parama. sastoji se od kutije za hermetičko čuvanje. maligne neoplazme i astma . sastoji se od boce sa kiseonikom pod pritiskom od 30000 kPa. toksičnih materija visoke. 4. a konc.Vrše se u slučaju iznenadno povećanih koncentracija noksi u radnoj sredini i poremećaja zdravlja većeg broja radnika pri uvođenju nove tehnologije ili nove sirovine. ADMINISTRATIVNE Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova. potrebno je prethodno izvršiti identifikaciju hemiskih noksi.koji se koristi u dva ili tri dela ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Radnika treba upoznati sa prirodom hemiskih noksi.određuje obim pregleda. što predstavlja kontraindikaciju za zapošljavanje na takovom radnom mestu. usnika sa štipaljkom za nos. dejstvom na organizam i posledicama po zdravlje. para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta . Periodični pregledi Vanredni pregledi . sa mogućnostima prevencije i njegovim udelom u tome.Posebno treba voditi računa o postojanju senzibilizacije na hemiske nokse prisutne na budućem radnom mestu. Posebna pažnja prilikom obavljanja preventivnih pregleda posvećuje se prvim znacima i efektima hemiskih noksi sa kancerogenim svojstvima. Skraćenje vremena ekspozicije Skraćenje radnog vremena Produženje godišnjeg odmora . ventila za udisanje i izdisanje. pušenja duvana ili pogrešnih navika u ishrani.imaju sopstveni izvor snabdevanja čistim vazduhom koji se obično nosi na leđima.Vrše se u cilju praćenja oporavka posle nastalih poremećaja Dodatne mere zaštite Preduzimaju se na radnim mestima gde je radnik izložen koncentracijam hemiskih noksi koje višestruko prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije. Pravilnik o uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih pregleda . katalizatora i filtra za prašinu. Cevna maska sa kapuljačom ili šlemom koristi se na poslovima gde dolazi do obilnog kvašenja glave i vrata ili gde postoji opasnost od mehaničkih povreda glave. Radi na principu pretvaranja CO u CO2 posredstvom oksida mangana. izmeriti njihove koncentracije i imati u vidu mogući aditivni i sinergični efekat. Na listi profesionalnih bolesti nalaze se i trovanja. Filtirajući samospasilac . Prethodni pregledi .

Rudnici uglja . Razvoju infekcije pogoduje dejstvo hladnoće.Drvna industrija .Duvanska industrija . Hiperemija i naburelost sluznice Deskvamacija epitela Jaka sekrecija iz nosa Kijanje i Suzenje očiju HRONIČNI OBLIK Glavobolja Otežano disanje na nos Povišena telesna teperatura Opšta slabost i Malaksalost • • • • • • • RHINITIS (Infektivni.Glavobolja i Hiposomija . fizički i metabolički faktori. .Šumovi u ušima i nagluvost 157 .Veterinari i Stočari . KLINIČKA SLIKA AKUTNI OBLIK . . GORNJIH PODELA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA INFEKTIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Uzročnik su najčešće virusi. Aerosinusitis) OLFAKTIVNI POREMEĆAJI TUMORI NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA FARIKSA • • • POVREDE FARINKSA PHARYNGITIS (Infektivni. Profesionalni agensi koji mogu dovesti do promena u gornjim disajnim putevima mogu biti: VRSTA AGENSA FIZIČKI Nepovoljna klima i mikroklima Nagle promene atmosferskog P Nagle promene temperature Jonizujuće zračenje HEMIJSKI Gasovi i pare Prašine i dimovi BIOLOŠKI Bakterije Gljivice Virusi RIZIČNA ZANIMANJA . ređe bakterije i gljivice. vazomotornih i alergijskih reakcija.Tekstilna idustrija .Tekstilna industrija . Kadmijumska kijavica. Alergijski) TUMORI FARINKSA Iritativni. Alergijski.) POLIPOZA NOSA ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA RHINOLITHIASIS SINUSITIS (Akutni. Vazomotorni.Radni u kesonima .PROFESIONLANA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Oboljenja gornjih disajnih puteva nastala pod uticajem štetnih agenasa na radnom mestu najčešće su lokalne prirode i obično protiču u vidu zapaljenjskih.Kožarska industrija . Alergijski) TUMORI LARINKSA ANGIONEUROTSKI EDEM DISAJNIH PUTEVA Iritativni.Građevinarstvo . Osim ovih uzroka na razvoj oboljenja mogu uticati: • Vokalna trauma • Opšta oboljenja • Alergija • Predispozicija • Premorenost • Slaba ishrana • Strana tela u gornjim RES-putevima • Imunološki deficit • Pušenje itd.Ronioci .Preovladavaju kataralne promene.Piloti .Radnici pored visokih peći i livci . Hronični.Hemijska industrija .Medicinsko osoblje. Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom. Iritativni. OBOLJENJA LARINKSA • • • • POVREDE LARINKSA LARYNGITIS (Infektivni.Rad sa izvorima jonizujućeg zračenja.Sluzavo-gnojava sekrecija .Otežano disanje .

Vitamin C.Postoje tri forme ovog oboljenja: RHINITIS CHRONICA SIMPLEX RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA RHINITIS CHRONICA ATROPHICA Promene na sluznici su još uvek reparabilne Dolazi do ireverzibilne hiperplazije sluznice Dolazi do atrofičnih promena na sluznici Kijavica Pečenje i grebanje u nosu Jaka sekrecija Epistaksa Sitne ulceracije na hrskavičavim delovima i donjim nosnim školjkama.Nazalna opstrukcija i kongestija . endemsko oboljenje. Najčešći profesionalni iritansi su Kadmijum.Poremećaj čula mirisa i ukusa IRITATIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove.Bistra rinoreja . Žlezde produkuju patološki izmenjen sekret neprijatnog mirisa. LEČENJE Strogo mirovanje. vlažna i plavičasta) In vivo kožni test (PRICK ili Intradermalni test) Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u serumu Merenje maksimalnog nosnog protoka Nespecifičan nazoprovokacioni test Citološko ispitivanje nazalnog lavata (Eozinofili) Test mukocilijarnog čišćenja Testovi za ispitivanje olfaktivne sposobnosti CT-sinusa i Spirometrija LEČENJE Ispiranje nosne sluzokože fiziološkim rastvorom Primena steroida i holinergičkih blokatora KADMIJUMSKA KIJAVICA Nastaje inhalacijom para kadmijuma koje nadražuju konjuktivu i sluznicu gornjih RESputeva. zapaljenski procesom koji se širi u podsluzničnom sloju. Hrom. Karakteristična je pojava simptoma nakon iritacije. isparenja. Nikl. Lokalno sredstva za dekongestiju.Kijanje i Svrab u nosu . prašinu i dim. Berilijum. sa stvaranjem čvrstih ožiljaka. Ove osobe imaju ili sezonske alergijske reakcije na polen (Polenska kijavica) ili višegodišnje simptome ako su alergične na unutrašnje alergene. SCLEROM . Aspirin. Od alergena iz radne sredine koji mogu izazvati alergijski rinitis navode se • Životinjski antigeni • Sirova kafa • Ricinus • Proteolitički enzimi • Žitarice • Atigeni insekata • Lateks • Anhidridi kiselina • Kolofonijum KLINIČKA SLIKA . 158 . Napada najčešće zemljoradnike. Nakon latentnog perioda od 36 sati javlja se PREDLOG KRITERIJUMA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE(Prema sada važećem zakonu oboljenje se ne nalazi na listi profesionalnih bolesti) Da radnik nije pušač i da pre zaposlenja nije postojalo alergijsko oboljenje nosa.Krvarenje iz nosa . Poboljšanje tokom noći i vikendom govori u prilog iritativnom rinitisu. U slučaju sekundarne bakteriske infekcije antibiotik i antihistaminika.crvenilo sluznice nosa i obilje sekreta u nosnom hodnicima. ali i radnike koji žive u lošim higijenskim uslovima. • • • • • OZENA . Selen. DIJAGNOZA Anamneza Klinički pregled .Retko.Posebna forma ovog oboljenja kod koje atrofija ne napada samo sluznicu već i duboke strukture uključujući i hrskavicu i kost. ALERGIJSKI RINITIS ETIOPATOGNEZA Od alergijskog rinitisa pati oko 5% populacije. KLINIČKA SLIKA Oboljenje se javlja u akutnoj i hroničnoj formi.Slivanje sekreta iz nosa u ždrelo . Posle duže ekspozicije promene postaju hronične uz gubitak osećaja mirisa i česte kijavice. Klinička slika je slična kao kod infektivnog rinitisa. ranijeg infiltrata. Kod profesionalne etiologije postoji prostorna i vremenska povezanost pojave simptoma sa boravkom radnika na radnom mestu. Arsen. koje se karakteriše hroničnim simetričnim infiltarciskim. Antimon i Cement Iritirajuća sposobnost nekog jedinjenja prvenstveno zavisi od njegove rastvorljivosti u vodi. DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija (sluzokoža bleda.

Međutim.Dokazivanje alergije. Nazoprovokacioni test dr. LEČENJE Prekid daljeg sprečavanje infekcije. KLINIČKA SLIKA . LEČENJE • Antihistaminici • Nosni steroidi • Stabilizatori mastocita • Kromolin sodijum krvni pritisak je nizak. kožni test. Obično su rapave površine. mrko sive boje. Kontrola radnih uslova. Predilekciono mesto je duplikatura sluznice u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. koagulumi krvi ili sluzi. Upotreba ličnih zaštitnih sredstava. arsen. glatke i sjajne površine plavičasto-beličasto-ružičasto-sivkaste boje.ORL nalaz (karakterističan nalaz fizikalnim pregledom) Dokaz postojanja specifične senzibilizacije (test ekspozicije. ona mogu da posluže kao nukleus oko koga se talože krečne soli iz nosnog sekreta. Kao posledica infekcije i alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i eksudacije tečnosti i pod dejstvom sile teže formira se polip. POLIPOZA NOSA Polipi nosa su kruškolike formacije lokalizovane u nosnoj šupljini (ređe u sinusima). LEČENJE Hirurško ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA ETIOPATOGENEZA Do ulceracije i perforacije hrskavičavog dela nosne pregrade može doći usled korozivnog dejstva iritanasa kao što su hrom. izlaganja iritansima i RHINOLITHIASIS ETIOPATOGENEZA Nekada strana tela u nosu mogu da ostanu nezapažena duže vreme.dominira kliničkom slikom LEČENJE Eliminacija fizičkih stimulanasa u radnoj sredini. poboljšanje ventilacije. Edukacija radnika i zdravstveno vaspitni rad.) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radnik sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem (Profesionalni alergijski rinitis) – nije sposoban za poslove koje obavlja niti za druge poslove gde bi bio izložen materijama na koje je dokazana preosetljivost kao ni respiratornim štetnostima bilo kog porekla. Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera.Jednostrane opstrukcije nosa. KLINIČKA SLIKA Kijavica sa oskudnim krvarenjem Ulceracije na nosnoj sluzokoži pokrivene skramom Kruste ispod kojih se nalazi ulkus koji doseže sve do hrskavice Perforacije hrskavice U početku Kasnije Nakon 2-3 nedelje ekspozicije Nakon 2-3 meseca ekspozicije VAZOMOTORNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Termin koji se koristi za opisivanje povećane nosne reaktivnosti na specifične fizičke stimuluse kao što niska vlažnost. ekstremne i nagle promene temperature i ekscesivno kretanje vazduha. Profesionalna selekcija i orjentacija. PREVENCIJA Uklanjanje dokazanih alergena. Najčešće su to manji sekvestri kosti. Na ovim mestima sluznica nije čvrsto srasla sa podlogom. KLINIČKA SLIKA Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa (seromukozna ili mukopurulentna). a da ne izazivaju značajnije tegobe. Tako nastale tvorevine u nosnom hodniku zovu se rinoliti. Oni mogu biti različite veličine i izgleda. nikl. Ipratropijum bromid – oprezno. alergija i lična predispozicija. DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija Rendgensko snimanje Kožne probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile . IgE. živa i vanadijum. različite veličine. Najpre dolazi do destrukcije sluznice nosne pregrade used čega se javlja slabija ishranjenost dela hrskavice i njena nekroza. Verovatno povezano sa ovom dijagnozom je i gustatorni rinitis koji nastaje kod uzimanja začinjene hrane. Dekongestioni nosni sprejeve. ETIOPATOGENEZA Kao etiološki činioci navode se hronična infekcija. Ispiranje fiziološkim rastvorom. a 159 . Uklanjanje radnika iz zone gde je prisutan alergen. KLINIČKA SLIKA Rinoreja .

Poremećaj čula mirisa . edem. gnojni procesi na korenovima zuba. polimorfonukleara i plazma ćelija AKUTNI SINUSITIS ETIOPATOGENEZA Najčešći uzrok je virusna infekcije sluznice nosa. Prednje rinoskopija. Hirurško .Umanjenje percepcije mirisa .Disosmije . doći će do pojave negativnog pritiska u sinusu.Agnososmija .Slivanja sekreta preko donje nosne školjke.Odsustvo percepcije mirisa KVALITATIVNI . LEČENJE Kao i kod akutnog sinuzitisa. .Infiltracije limfocita. Povećana prevalenca sinusitisa nađena je kod: krznara. KLINIČKA SLIKA • Povećana T • Opšta slabost • Glavobolja • Lokalni bol • Otežano disanje na nos • Anosmija • Sluzavo-gnojna sekrecija iz nosa • Hiperemija i edem sluznice sinusa DIJAGNOZA Anamneza . Međutim. koga je ponekad potrebno zdrobiti pre ekstrakcije. Lokalni pregled nosa . a često i krvarenje iz nosa. igraju značajnu ulogu. Rendgen snimak sinusa . Osetljivost na Valleixovim tačkama pri palpaciji. a nekad i do delimične ablacije sluznice od kostne podloge.pokazuje smanjenu transparenciju sa nivoom eksudata u sinusu LEČENJE Kapi sa vazokonstriktornim dejstvom Aspiracija sekreta iz nosa Antibiotik prema antibiogramu Simptomatska terapija DIJAGNOZA Anamneza.Hiperemija.Difuzne glavobolje . . niz zadnji zid faringsa i rubova hoana. koja nastaje prilikom nagle promene spoljašnjeg atmosferskog pritiska. LEČENJE Konzervativno -Isto kao kod akutnog sinusitisa. Ovako stvoreni sekret u sinusu podložan je infekciji. ukoliko postoje prepreke aeracije. alergijska oboljenja gornjih disajnih puteva. oslabljena otpornost organizma. KLINIČKA SLIKA Jak bol u predelu lediranog sinusa. sanaciju svih patoloških stanja u nosu.Poremećaj percepcije mirisa 160 . Ređe do infekcije dolazi usled zapaljenjskih procesa na korenu zuba.Umanjenje sposobnosti identifikacije mirisa . AEROSINUSITIS ETIOPATOGENEZA Lezija sluznice jednog ili više sinusa. U normalnim uslovima vazdušni pritisak se u sinusima izjednačava preko prirodnih otvora. Do sinusitisa može doći i kod nekih infektivnih bolesti usled oslabljenih odbrambenih snaga organizma. kao i pri izlasku iz kesona. konopljom. Nedovoljna drenaža sinusa. Kao posledica ovako nastale barotraume dolazi do edema sluznice sinusa sa hiperemijom i transudacijom. usled čega se javlja akutno zapaljenje sinusa.Česte infekcije donjih RES-puteva .Ukoliko konzervativno lečenje ne daje zadovoljavajuće rezultate.Podatak da je oboljenju predhodila rinogena infekcija. Može se pokušati i sa punkcijom maksilarnog sinusa..Hiposmija . kao i nasleđe. različiti hemijski i fizički iritansi. To se najčešće dešava pri naglom spuštanju aviona.Otežano disanje na nos i supuracija . HRONIČNI SINUZITIS ETIOPATOGENEZA Najčešće nastaje od protrahovanog akutnog sinusitisa koji nije odgovarajuće lečen. Rendgengrafija LEČENJE Odstranjivanju rinolita. Klinički pregled. pšenicom i brašnom. koja direktno prodire u sinuse.Mukopurulentna sekrecija. kao i pri ronjenju u zagađenim vodama. Rendgengrafije sinusa i sinusoskopija. povrtara. DIJAGNOZA Anamneza. radnika koji rade sa začinima. hipertrofija i atrofija sluznice sinusa. pojava sekrecije.Anosmija .Usled slivanja sekreta . KLINIČKA SLIKA OLFAKTIVNI POREMEĆAJI PODELA KVANTITATIVNI .

Sluzokoža ispod sluzi je erodirana. disfagija ili otežano gutanje . dim.ETIOPATOGENEZA Kvantitativni i kvalitativni olfaktivni poremećaji mogu se javiti pri ekspoziciji: Kadmijumu i Niklu .Otežano disanje . Toluenu i ksilenu . Amonijačnoj i sumpornoj kiselini . hladne i vrele napitke i dr.Izaziva akutnu reverzibilnu olfaktivnu paralizu. koji kao antigeni izazivaju zapaljenjske reakcije alergijskog tipa na sluzokoži ždrela. primenom ličnih zaštitnih sredstava i kontrolom proizvodnog procesa. . Kada se radi o radnoj sredini kao najčešći iritansi izdvajaju se živa. KLINIČKA SLIKA Siptomatologija je slična kao kod infektivnog oblika.Vezikule i Ulceracije .Staklast sekret .U težim slučajevima ANGIOEDEM FARINKSA .Pri promenama na hipofarinksu OBOLJENJA LARINKSA POVREDE LARINKSA MEHANIČKE POVREDE Mehaničke povrede larinksa su najčešće spoljašnje povrede.U hemiskoj industriji. Na sluznici farinksa javljaju se tipične promene u obliku naslaga crne ili rumene boje poznate pod imenom Kusmaulovo lak ždrelo. duvanski dim. isparenja. KLINIČKA SLIKA . Povrede ždrela vrelim vazduhom i pregrejanom parom udružene su sa opekotinama disajnih puteva i komplikovane sa povredama druge vrste usled mehaničkog dejstva eksplozije.Izazivaju reverzibilni olfaktivni deficit. Patološku osnovu čine postradiacioni mukociti. POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM OROFARINGEALNI SINDROM . Hidrogen sulfidu .Bol u ždrelu.U proizvodnji boja. Izlaganje hemijskim iritansima može izazvati hiposomiju preko zapaljenja i sledstvene nosne opstrukcije ili usled direktnog oštećenja olfaktivnog epitela. stabilizatori mastocita i kromolin sodijum.Hiperemija sluznice ždrela . ljuta jela i žestoka pića. IRITATIVNI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje pod dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove.Zbog edema sluznice ždrela . nosni steroidi. smog. prašinu. KLINIČKA SLIKA Slična je kao i kod ostalih zapaljenja sluzokože ždrela. Manifestuje se: smetnjama u gutanju i disanju usled nagomilavanja velike količine gumaste sluzi u nazofarinksu.Alergijski faringitis koji zahvati hipofarinks. .U proizvodnji alkalnih baterija i kod kazandžija. Rastvaračima i akrilnoj kiselini .Lak edem . Kod nekih osoba potrebno je promeniti radno mesto. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Povrede glave Hronična opstrukcija nosa Postinfekcijske inflamacije Neurodegenerativni i endokrini poremećaji Oboljenja jetre i bubrega Neoplazme Ekspozicija jonizujućem zračenju Primena različitih lekova Nastaje pod dejstvom alergena iz životne i radne sredine. OROFARINGEALNI SINDROM IZAZVAN ŽIVOM . Izbegavanje alergena. U odnosu na očuvanost integriteta kože mogu se podeliti na otvorene i zatvorene.Nataje pri akutnom ozračivanju. POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ETIOPATOGENEZA Ove povrede nastaju usled uzimanja vrele hrane i napitaka.Izaziva otežano gutanje i disanje LEČENJE Antihistaminici. HEMIJSKE POVREDE ETIOPATOGENEZA ALERGIJSKI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA 161 .Nastaje usled iritativnog dejstva žive. kao i kod udisanja vrelog vazduha ili pregrejane pare što se najčešće dešava prilikom eksplozija.

Otežano gutanje . Kod dugotrajne nepravilne upotrebe glasa. ALERGIJSKI LARINGITIS Oboljenje nastaje delovanjem profesionalnih agenasa sa alergogenim svojstvima. kiseline).Kašalj .Najteži oblik oboljenja.Stanje šoka i Smrt (često) LEČENJE Lečenje opštih toksičnih dejstva na organizam. KLINIČKA SLIKA .Bol u grlu .Pri nižim konc. KLINIČKA SLIKA . U profesionalnim uslovima ove povrede mogu nastati kod radika na parnim kotlovima i vatrogasac. fenol.Hiperemija glasnica . KLINIČKA SLIKA .Cijanoza QUINCKEOV EDEM GLOTISA .Laki otok sluznice .Jak bol u grlu .Promuklost .Otežano disanje .Pojačana sekrecija .Adhezije i ožiljci u vestibulumu larinksa IRITATIVNI LARINGITIS Nastaje delovanjem hemijskih noksi i može imati akutni ili hronični karakter.Sitnoćeliska infiltracija HRONIČNI OBLIK 162 .Edem u submukoznom tkivu . izolovano ili u sklopu infekcije i drugih RESputeva. HRONIČNI OBLIK ETIOLOGIJA .Otežano disanje i gutanje .Pri ekspoziciji visokim koncetracijama hemijskih noksi Ulceracije na larinksu . spikeri. Izolovane povrede larinksa su retke. pri ekspoziciji hromu). Zavisno od spomenutih uzroka može nastati opečenost ili oparenost larinksa. nastaju funkcijska oštećenja u vidu: . pregrejane vodene pare. električnom strujom.Najčešće nastaju u okviru korozivnih oštećenja farinksa i jednjaka pri zadesnim. kijanju ili povraćanju. LEČENJE .Slična kao i kod drugih laringita. FIZIČKE POVREDE ETIOPATOGENEZA Nastaju dejstvom vrelog vazduha.Kod duže ekspozicije (npr. a ostaju promuklost ili afonija. Prevencija stenoze u larinksu. Kortikosteroidi. Klacijum.Jak iznenadni bol u larinksu koji traje kratko. gutanjem i aspiracijom vrelih napitaka.Promuklost . Refleksnim laringospazmom . AKUNI OBLIK . FUKCIJSKE POVREDE (Volkalna trauma) ETIOPATOGENEZA Promene na glasnicama koje najčešće nastaju. a naročito samoubilačkim trovanjima.Promuklost . Javlja se promuklost. eventualno Adrenalin. INFEKTIVNI LARINGITIS Oboljenje nastaje pod uticajem virusa i bakterija. KLINIČKA SLIKA Promene na sluznici su u vidu opekotina prvog (crvenilo) ili drugog (vezikule) stepena. . otežano disanje i smetnje pri gutanju. edem i fibrinske naslage na sluznici . LEČENJE Udaljavanje obolelog Saniranje zapaljenja.hematoma. iz zagađene sredine. pri čemu dolazi do zapaljenjskih procesa na sluzokoži larinksa kao posledica reakcije antigen-antitelo. dejstvom izrazito niskim temperaturama vazduha.Prekid daljeg izlaganja alergogenim supstancama i higijensko-dijetetski režim. glumci).Otežano disanje . bol u grlu. čvorića i kontaktnih ulkusa na glasnicama ili . Sprečavanje infekcije i lečenje šoka. Obezbeđenje respiracijske funkcije. AKUTNI OBLIK KLINIČKA SLIKA . praćen i drugim alergijskim manifestacijama. radijacijom itd. Ređe pri kašlju.Nastaje pri dužem delovanju štetnih agenasa. Može se manifestovati: zapaljenjskim promenama na sluzokoži larinksa praćenim edemom i disfonijom . U profesionalnim uslovima mogu nastati pri udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri eksplozijama i velikim isparenjima u fabričkim halama (amonijak.Hiperemija. naročito kod osoba koje glas koriste u svojoj profesiji (pevači. LEČENJE Antihistaminici.Slabosti larinksnih mišića (Myasthenia laryngis). usled zloupotrebe glasa pri pevanju i vikanju.

samo što je promuklost mnogo izraženija.Povremeno izbacivanje suvog. Kao komplikacija je moguć anafilaktički šok sa zahvatanjem RES-a. DIJAGNOZA Radna anamneza .Suvoću i pečenje u grlu .Prisustvo recidivantnog angioneurotičnog edema gornjih disajnih puteva. fizičkim.Nastaje pri čestim i nedovoljno lečenim akutnim laringitisima.Patohistološki pregled. inflamacijskim i funkcijskim nadražajima. Angioedem može trajati 1 do 72 sata. Pozitivna kožna reakcija na materijal sa radnog mesta.Prisustvo materija na radnom mestu za koje se zna da mogu delovati alergogeno Anamneza bolesti .Glasnice su sivo-ružičaste i vretenasto zadebljane.Promuklost i suv kašalj . . KLINIČKA SLIKA Faringealni angioedem . HIPERTROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS . klimatski faktori i opterećenje glasa. Čvorići glasnica MALIGNI TUMORI 1.Promuklost . Obično je udružen sa ozenom ili drugim atrofičnim promenama u nosu i ždrelu. DIJAGNOZA . Prognoza bolesti je dobra ukoliko se brzo dokaže uzročno posledična povezanost simptoma sa noksama na radnom mestu i usledi promena radnog mesta. Kruterijumi za priznavanje su sledeći: • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde postoji ekspozicija alergogenim materijama. ATROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS Nastaje spuštanjem procesa iz gornjih RES-puteva i kod dugotrajnog rada u zagađenoj atmosferi.Karcinomi 2. Klinička slika Imunološki testovi Povećane vrednosti IgE.Promuklost koja progredira . eventualno zračenje. oboljenjima nosa. lepljivog sekreta ili sasušenih krusti . -Gornja površina glasnica je posuta neravnomernim zadebljanjima.Suvoća i pečenje u grlu -Glasnice su edematozne ili sivo-crvene boje sa proširenim krvnim sudovima . a kasnije se vide beličaste promene.izaziva otežano gutanje.Otežano disanje i gutanje 163 . Među spoljašnjim faktorima rizika za nastanak ovih tumora navode se izloženost sluznice larinksa različitim mehaničkim.izaziva gušenje i kašalj i može neposredno ugroziti život bolesnika. Polipi glasnica 2. hemijskim. Mezenhimski tumori (fibromi. Karakteriše ga: .Hirurško. Razlikujemo KATARALNI HRONIČNI LARINGITIS . Sarkomi KLINIČKA SLIKA . Epitelni tumori (papilomi.ako se stvore veće kruste LEČENJE Otkalanjanje uzroka zapaljenja Higijensko-dijetetske mere Aerosol terapija Vitaminska terapija Kortiko preparati (Kortizol) Hirurško odstranjenje hipertrofične sluznice. alkohol.myomi chondromi) 2. Sobodne ivice im mogu biti nazubljene. LEČENJE .Ostali delovi sluznice normalni ili hiperemični sa pojačanom sekrecijom.Tegobe slične kao kod katarlanog laringita. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva je jedino oboljenje gornjih disajnih puteva koje se nalazi na listi profesionalnih bolesti u našoj zemlji. adenomi) PSEUDO TUMORI 1. Kao favorizujući faktori navode se duvan. KVS-a. • Klinička slika recidivantnog angioneurotskog edema gornjih disajnih puteva pri ekspoziciji materijama s radnog TUMORI LARINSA Prilično su česti. Laringealni angioedem . PODELA PRAVI BENIGNI TUMORI 1. sinusa i ždrela. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa istim alergenom (pojava Kvinkeovog edema). ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA ETIOPATOGENEZA U uslovima neadekvatne imunološke odbrane organizma i prisustva potencijalnih senzibilizatora u radnoj sredini kod eksponovanih radnika može doći do pojave angioedema (reakcije patogentski analogne urtikariji).Otežano disanje . koja se odigrava na submukozi tkiva gornjih disajnih puteva. GIT-a i nervnog sistema.

PREMA PATOANATOMSKIM KARAKTERISTIKAMA KOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plućima.• mesta (potvrđena nalazom specijaliste za uho.) kojima se može izazvati fibroza pluća. čak i nakon prestanka ekspozicije prašini. Prema morfološkim oblicima koje obrazuju fibrozna vlakna mogu se podeliti na: 1. TEORIJA ANGULARITETA – ivice kvarcnih čestica fizički ozleđuju plućno tkivo. MEŠANE PNEUMOKONIOZE Istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mešanoj prašini. razgradnje parenhimatoznih ćelija i konsekutivne fibroze. posebno PRAŠINE METALA Sideroza Aluminoza Baritoza Stanoza Pneumokonioze od hroma Antimnoza DRUGE PNEUMOKONIOZE Pneumokonioze izavane bakelitom Titanska pneumokonioza Pneumokonioze izazvane veštačkim vlaknima Pneumokonioze izazvane cirkonijumom PNEUMOKONIOZE IZAZVANE ORGANSKOM PRAŠINOM (Pneumopatije) Bronhijalna astma Alergijski bronhiolo-alveolitis Bisinoza Bagasoza Tabakoza pluća 164 . Može se primeniti samo kod silikoze. silikoantimoza i dr. titanit itd. izazivajući stvaranje fibroze nodularnog tipa. a reakcija plućnog tkiva na prašinu potencijalno je revrzibilna. ireverzibilnom promenom i destrukcijom alveolarne strukture i trajnim ožiljcima u plućima. Čiste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza. INFEKCIONA TEORIJA – same čestice kvarcne prašine ne dovode direktno do fibroznog procesa. Čiste nekolagenske pneumokonioze su stanoza. grlo i nos) Pozitivni kožni testovi na materijale s radnog mesta ili pozitivan specifični IgE u serumu. TEORIJA IZOELEKTRIČNOSTI – se zasniva na izoelektričnim svojstvima nekih vrsta prašine (barijum. DIFUZNE PNEUMOKONIOZE DEFINICIJA Pneumokonioze su oboljenja koje se definišu kao akumulacija prašine u plućima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. gde se pod terminom prašina podrazumeva aerosol čvrstih neživih čestica. Kasnije je ova teorija modifikovana tumačenjem da pH silicijumove kiseline bitno utiče na polimerizaciju silicijumdioksida. već aktiviraju latentnu infekciju u plućima. TEORIJA NEGATIVNOG NABOJA – čestica kvarca je negativno naelektrisana na površini. KLASIFIKACIJA PREMA UZOROČNIKU PNEUMOKONIOZE IZAZVANE NEORGANSKOM PRAŠINOM PRAŠINE KVARCA Silikoza Silikoantrakoza Silikotuberkuloza Reumatoidna silikoza (Kaplanov sidrom) NEKOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Ovo je benignije oboljenje. Mešane pnmeumokonioze su talkoza. TEORIJA RASTVORLJIVOSTI – stepen fibroze u plućima zavisi od stepena rastvorljivosti minerala koji sadrže SiO2. reakcija strome je minimalana i sastoji se uglavnom u stvaranju retikulinskih vlakana. baritoza i sideroza. Ove fibroze obično imaju hroničan i progresivan tok. PRAŠINE SILIKATA Azbestoza Talkoza Kaolinoza PRAŠINE METALOIDA Pneumokonioza rudara u ugljenokopima Grafitna pluća PATOGENEZA HEMIJSKA TEORIJA – metasilicijumova i ortosilicijumova kiselina imaju direktno toksično dejstvo na ćelije plućnog tkiva kao posledica rastvorljivosti kvarca. a protoplazma ćelija ima pozitivan naboj pa dolazi do njihovog spajanja. NODULARNE 2. alveolarna građa je intaktna.

gustina se može izraziti i međukategorijama.Ako je zahvaćeno srednje levo plućno polje (Left middle) LL .Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 2 2/3 .Prečnik promene 1. Kategorija C Jedno zasenčenje čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plućnog polja ili više RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA Međunarodna rendgenografska klasifikacija pneumokonioza Nema dijagnoze pneumokonioza bez radiološkog nalaza.Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Right upper) RM .Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 0 uzima kao ozbiljna alternativa 1/1 . 0/.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 2/2 . 2. Prema poslednjoj reviziji Međunarodnog biroa rada (ILO) iz 1980.5 mm ili q/t ako na snimku preovladavaju pravilna mala zasenčenja prečnika 1.Prečnik promene do 1.Ako je zahvaćeno srednje desno plućno polje (Right middle) RL .Gustina pripada kategoriji 3 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 3/3 . ili više zasenčenja koja su ukupno veća nego u kategoriji A. ili više zasenčenja čiji zbir najdužih prečnika iznosi više od 10 mm.Gustina malih promena na snimku veća je od 3 (odnosno 3/3) Oblik i veličina malih zasenčenja Pravilna (okruglasta) p. 3. godine osnovne postavke su: Parenhimske promene Mala zasenčenja (do 10 mm) Gustina malih zasenčenja (profuzija) Određuje se upoređivanjem rendgenskog snimka koji se analizira sa standardnim setom rendgenskih snimaka na kojima su prikazani primeri različitih stepena perfuzije. 1. ali ima i nepravilnih malih zasenčenja prečnika 1.Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Left lower) Velika zasenčenja (peko 10 mm) Kategorija A Jedno zasenčenje čiji je prečnika veći od 10 mm ali ne prelazi 50 mm. 3/2 . Prostranstvo koje mala zasenčenja zahvataju Prostranstvo se ogleda u broju zahvaćenih plućnih polja i obeležava se na sledeći način: RU . Postoje četiri osnovne kategorije perfuzije: 0 .Prečnik promene 3 mm do 10 mm Nepravilna (trakasta) s.Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 2/1 . kojom je moguće obuhvatiti sve stepene gustine. Pored ove četiri glavne kategorije. čime se dobija dvanaestostepena skala profuzije.5 mm t.Prečnik promene do 1. Kasnije je utvrđeno da SiO2 nije antigen.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Pri obeležavanju oblika i veličine malih zasenčenja moraju se upotrebiti dva slova npr.Prečnik promene 1. (t).Ako je zahvaćeno donje desno plućno polje (Right lower) LU . ali ne prelaze veličinu gornjeg desnog plućnog polja.5 mm q. Sistematsko čitanje i klasifikovanje pneumokoniotičnih promena na snimcima pluća nastaje 1958godine Ženevskom klasifikacijom trajnih rendgenoloških promena u plućima udisanjem mineralnih prašina. već da antigena svojstva imaju supstance koje se oslobađaju iz makrofaga.Nema malih zasenčenja ili ih ima tako malo da se ne mogu prihvatiti kao kategorija 1 0/1 .Ako je zahvaćeno gornje levo plućno polje (Leftt upper) LM .Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 3 3/+ . IMUNOLOŠKA TEORIJA – pretpostavlja da silicijum svojim nekrotičnim delovanjem oštećuje tkivo i omogućava stvranje autoantitela i heteroantitela pri čemu se razvijaju mehanizmi autoagresije i oštećenja plućnog tkiva. . p/p ako su na snimku sva mala zasenčenja pravilna i prečnika do 1.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 3 uzima kao ozbiljna alternativa 165 . a određena gustina prikazana je na standardnom setu.Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 1 1/2 . ali ne prelazi 50 mm.Mala zasenčenja su veće profuzije.Potpuno normalna rendgengrafija 0/0 .5 mm do 3 mm r.Gustina pripada kategoriji 0 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 1/0 . ali ne prelazi veličinu gornjeg desnog plućnog polja. Kategorija B Jedno zasenčenje veće nego u kategoriji A. Slovo q je prvo jer preovladava a vrsta zasenčenja.Ne vide se mala zasenčenja ili se vide ali je njihova gustina manja nego u kategoriji 1.5 mm do 3 mm u.tuberkuloznu infekciju koja je i razlog nastanka fibroze.5 do 3 mm (q).5 do 3 mm.

Ukupna dužina svih zadebljanja premašuje ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. ali nije veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnikaviše kalcifikacija koji iznosi više od 20 mm. tada treba kodirati posebno obliteraciju sinusa. tb – Tuberkuloza (aktivna ili neaktivna) Pleuralna zadebljaja Lokacija pleuralnih zadebljanja Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. ca – Rak pluća ili pleure 4. px . 1. 1. širinu i dužinu zadebljanja. limfnim žlezdama 12. Širina pleuralnog zadebljanja Meri se od unutrašnje ivice zida grudnog koša do unutrašnje ivice zadebljanja. pi – Zadebljanje interlobarne ili medijastinalne pleure 20. 2. 2. 2. id – Nejasno vidljiva ivica bazalne pleure (dijafragme) 16. em – Emfizem(evidentan) 11. hi – Proširenje hilusnih i medijastinalnih limfnih žlezda 14. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. Pleuralne promene 1. ho – Saćasto pluće 15.Ukupna dužina svih zadebljanja ne prelazi ¼ projekcije lateralnog torakalnog zida. 3. Pleuralna zadebljaja Lokacija Širina . di – Dislokacija intertorakalnih organa 9. kl – Septalne linije (Kerleyeve linije) 18. rp– Reumatoidna pneumokonioza (Caplanov sindrom) 22. es – Kalcifikacije u hilusnim ili med. 3. bu – Bula (e) 3. 3. ih – Nejasno vidljiva ivica srčane senke 17.Najveći prečnik zadebljanja premašuje 10 mm. ax – Grupisanje malih pneumokoniotičnih zasenčenja 2. cp – Plućno srce 7. Lista dodatnih simbola Služi za obeležavanje promena koje se mogu zapaziti na PA grafijama grudnog koša. a.Debljina Dužina .Najveći prečnik zadebljanja iznosi više od 5mm.Najveći prečnik zadebljanja ne premašuje 5 mm b.Rasprostranjenost Pleuralne kalcifikacije Lokacija Dužina – Rasprostranjenost Širina . c. Kostodijafragmalni sinusi Obeležavanje obliteracije kosto dijafragmalnih sinusa vrši se nezavisno od obeležavanja pleuralnih zadebljanja. fr – Prelom rebra (rebara) 13. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. debljinu i dužinu zadebljanja.Ukupna dužina svih zadebljanja je između ¼ i ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. Radi se o fibrozi pluća koja se odlikuje stvaranjem kolagenskih silikotičnih čvorića. cv – Kaverna (e) 8. perikard i dr. ali ne premašuje 10 mm. a posebno pleuralno zadebljanje. ali nije veči od 100mm 3 Jedna kalcifikacija čiji je najduži prečnik veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnika više kalcifikacijaveči od 100 mm. 166 .Pneumotoraks 21. Dužina pleuralnog zadebljanja Predstavlja maksimalnu dužinu jednog ili zbir maksimalnih dužina više zadebljanja u odnosu na projekciju lateralnog torakalnog zida. ef – Pleuralni izliv 10.) Dužina pleuralnih kalcifikacija SILIKOZA (Pneumokonioza uzrokvana kvarcem) Silikoza pluća je uzrokovana inhalacijom i akumulacijom neorganske prašine slobodnog SiO2 u plućima. a koje nije moguće obuhvatiti opisanim načinom čitanja i kodiranja pneumokoniotičnih promena. cn–Kalcifikacija malih pneumokoniotićnih zasenčenja 5. co – Promene u obliku i veličini srčane senke 6. od – Druga značajna bolest koja nije posledica prašine 19. 2 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik premašuje 20 mm. 1.Debljina 1 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik nije veći od 20 mm ili zbir najvećih prečnika više kalcifikacija koji nije veći od 20 mm. Pleuralne kalcifikacije Lokacija pleuralnih kalcifikacija Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. Ostale (medijastinum. Ukoliko je obliteracija ovog sinusa udružena sa pleuralnim zadebljanjem koje se penje uz lateralni zid grudnog koša.zasenčenja čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plučnog polja. širinu i dužinu zadebljanja. debljinu i dužinu zadebljanja.

a na periferiji su brojni makrofagi i fibroblasti. Pseudotumore. a kolagenska bliže centru i između njih se nalaze čestice SiO2. pri čemu se i u samim limfnim žlezdama mogu stvoriti silikotični čvorići. Fasaderi. infektološka. Polireri. zatim nodoznog endo i perialveolitisa). a međućeliske incezure mogu biti pretvorene u debele švarte. Mineri. endokrinološka. Zbog svega ovoga fibroblasti počinju preterano da produkuju kolagenska i retikulinska vlakna koji se talože te se na taj način vremenom formira silikotični čvorić. Kolagen vremenom prelazi u hijelin. silikotični noduli (slika1a i 1b. Ponekad pseudotumori mogu biti kalcifikovani.). Slika 1a. a ekspozicija 20 i više godina. PATOMORFOLOŠKE PROMENE 167 . neurološka. Prve promene su u vidu gomilanja makrofaga u kojima se nalazi fagocitovani SiO2 u alveolarne prostore čime se stvaraju granulomatozne lezije okružene limfocitima i plazmocitima (monocitnog alveolitisa.25 godina. Oko zahvaćenih limfnih žlezda u hilusu talože se krečno fosforne soli obrazujući tzv. Smatra se da inhalalirane čestice SiO2 bivaju fagocitovane od strane makrofaga na koje SiO2 deluje citotoksično i dovodi do smrti makrofaga i oslobađanja SiO2 koji biva fagocitovan od strane drugih makrofaga i taj ciklus se kontinuirano ponavlja. pri čemu se stvaraju centralne šupljine ispunjene kašastim detritusom. Bolest je progresivnog toka i može dovesti do invalidnosti i smrti obolelog. Topioničari Elektrozavarivači. U odmaklim stadijumima pseudotumori zahvataju velika polja pluća i pretvaraju ih u masivne ožiljke između kojis se nalaze ostaci emfizematoznog plućnog parenhima (slika 2. Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja: imunološka. Makroskopski pluća su hiperpigmentisana. Kamenorezci. a gomilaju se i različita hemiska jedinjenja poreklom iz uginulih makrofaga koja stimulišu fibroblaste da produkuju kolagen (npr.). Kasnije dolazi do fibroziranja granuloma koji se pretvara čvoriće tzv. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici u kamenolomima i na drobilicama kamena Radnici na matiranju stakla Radnici u proizvodnji šamotnih opeka. Centar čvorića je bez ćelija. Vajari i drugi FAKTORI KOJI UTIČU NA BRZINU RAZVOJA SILIKOZE Procenta SiO2 u česticama Koncentracije čestica Dužine ekspozicije Vrste rada. Rtg-sliku ljuske od jajeta (slika 3. jasno ograničeni od okoline. keramike. režima rada i odmora Klimatskih uslova na radnom mestu Zaštite na radu Stanja disajnih puteva Individualne predispozicije Sekundarne infekcije Imunoloških karakteristika Broj godina potrebnih za nastanak silikoze stalno se povećava i danas iznosi prosečno 22 . porcelana i cementa Rudari. stereohemiska i dr. Taraceri. Stvoreni čvorići se međusobno spajaju i okružuju kolagenim slojevima dajući veće formacije tzv. Na njihovom preseku se vide fibrinska vlakna kao konci u klupku pri čemu su retikulinska vlakna na periferiji. Pseudotumori pokazuju sklonost ka kolikvacionoj nekrozi zbog oblitracije krvnih sudova koji ih ishranjuju fibroznim procesom. Livci. Disajni putevi su zadebljanih zidova sa znacima zapaljenja. Prodiranje SiO2 u limfne sudove i žlezde dovodi do limfangitisa i opstrukcije limfnih sudova. Sinusi pleura su obično obliterisani.Javlja se ako je koncentracija kvarca u mešanoj prašini veća od 18 %. Peribronhijalni čvorići mogu prodreti u disajni put i zapušiti ga (isto važi i za krvne sudove). ispod viscelarne pleure vide se sivkasti silikotični čvorići difuzno raspoređeni po celim plućima. česte su pleuralne adhezije (najčešće na dijafragmalnoj i viscelarnoj pleuri) i znaci emfizema oko silikotičnih čvorića. Alfa ketogluterat). Progresija silikoze nakon prestanka ekspozicije objašnjava se upravo re-fagocitozom SiO2 oslobođenog iz makrofaga. U intersticijumu se tako gomila SiO2 koji dovodi do poremećaja u sazrevanju fibroblasta.). mehanička. Čvorići su jajastog oblika prečnika do 5mm. Pluća su čvršće koezistencije. pizoelektrična. PATOGENEZA Patogeneza silikoze nije do kraja razjašnjena.

KLINIČKA SLIKA PRVI STADIJUM Zamaranje Suv kašalj DRUGI STADIJUM Izrazitije zamaranje Dipneja Stezanje u grudima Kašalj sa iskašljavanjem sluzavo lepljivog ispljuvka u kome ima SiO2. u oba plućna krila (slika 4.trakaste senke zadebljalog peribronhijalnog veziva.Usled razvoja emfizema u delovima pošteđenih silikotičnih promena. Reichmanove kišne putanje . ređe produžen ekspirijum. Daljom progresijom povećava se broj punktiformnih senki . hipersonarnost). Promene su simetrično raspoređene.).6–3. PROMENE U PARENHIMU Početni stadijum. Srčana radnja je ubrzana. ali i njihova veličina.retko posejane punktiformne senke u srednjim plućnim poljima (okrugle.koje se sada javljaju i u donjim. koje se pružaju od donjih polova hilusa ka dijafragmi. Punktiformne senke prerastaju u mikronodularne (1. TREĆI STADIJUM Poremećaj ventilacije pluća sa poremećajem mehanike disanja.Slika1b Retikulinska vla kna Kolagenska vlakna Čestice SiO2 Ako ima bronhiektazija čuju se i krupni vlažni šušnjevi. Pojava silikoma (pseudotumorske formacije) koje nastaju spajanjem manjih zasenčenja. Trakcijom pomeraju medijastinalne organe. Disanje je oslabljeno javljaju se bronhogenih šušnjeva i vizinga. okruglog. prošireni međurebarni prostori. tonovi su tihi i tmuli. PROMENE NA PLEURI Početni stadijum . Slika 4. prečnika do 1. ovalnog ili polumesečastog oblika. Konglomerati Emfizem Festoni Slika 3. Silikomi su solitarni. a posle određenog vremena i u gornja plućna polja. 168 . Znaci emfizema (bačvast grudni koš. Povećana je prosvetljenost donjih plućnih polja zbog emfizema koji se tu razvija Daljom progresijom povećava se broj promena (profuzija). ponekad je drugi ton nad arterijom pulmonalis udvojen. Pluća dobijaju saćasti izgled . najčešće u gornjem segmentu donjeg režnja.5mm). ZAVRŠNI STADIJUM Kaheksija Uznemirenost Upale očne duplje Zamaranje pri najmanjem naporu Neprekidni kašalj Znaci hroničnog plućnog srca RADIOLOŠKI NALAZ Slika 2.0 mm) i makronodularne (3-10 mm).šatorasta uzdignuća (festoni) Adhezivne promene u vrhovima ili na bazalnoj pleuri.

Fibroza pluća kod ovog oboljenja je posledica dejstva kvarca koji deluje na već ugljenikom izmenjeno plućno tkivo. ali se istovremeno javljaju i opstruktivne promene jer silikotični čvorići vrše konpresiju na disajne puteve. apikalno i intralobarnoj pleuri Obliteracija kostofreničnih i kardiofreničnih uglova. lekovima nije moguce smanjiti već nastalu fibrozu. Tok ovog oboljenja se kod gradskog stanovništva smatra bezopasnim. nešto čvršća sa čvorićima u intersticijumu veličine 2-3 mm izgleda šišarke koja čvrsto urasta u okolno tkivo. trakaste senke pleuralnih zadebljanja . Mala zasenčenja pluća imaju bolju prognozu i obično ne skraćuju znatnije životni vek ako se jave posle pedesete godine.solima PROMENE NA SRČANOJ SENCI Pleuroperikardne adhezije Znaci hroničnog plućnog srca (neznatno uvećanje senke desnog srca) PROMENE NA KOSTIMA Osifikacija na svim rebarnim rskavicama. KOMPLIKACIJE Hronični opstruktivni bronhitis Emfizem pluća Tuberkuloza Bronhiektazije Pneumotoraks (ređe) Plućna antrakoza je vrsta pneumokonioze izazvana inhalacijom čestica prašine atmosferske čađi i nagomilavanjem antakotičnog pigmenta u plućima.limfne žlezde u hilusima prožete Ca.zadebljanje intralobularne pleure(slika 5. pa je kod silikoze najčešći nalaz Poremećaj ventilacije pluća mešovitog tipa gde dominira opstrukcija.. hroničnog plućnog srca i smrti. Moguće je lečiti nastale komplikacije bolesti kao što su tuberkuloza i hronični opstruktivni bronhitis. Dokazano je da prašina čistog ugljenika ne može da izazove fibrozu već samo blokadu linfotoka i iritaciju tkiva dovodeći do kongestije. a linfni čvorovi su uvećani i čvrsti. obično za 10-15 godina dovedu do hronične respiratorne insuficijencije. LEČENJE Radi se o ireverzibilnom oboljenju. a SILIKOANRAKOZA ETIOLOGIJA Silikoantrakoza je retikularno-nodularna fibroza koja se javlja kod rudara izloženih ugljenoj prašini koja u sebi sadrži SiO2 i u suštini predstavlja blažu formu silikoze.). a može da se razvije i hronični opstruktivni bronhitis i emfizem. inflamacije i hipersekrecije. Progresivna masivna fibroza ima lošu prognozu. PROMENE U HILUSIMA Hilusne senke su proširene.Vodoravna trakasta senka u srednjem desnom plućnom polju . SILIKOANTRAKOZA ANTRAKOZA Slika 5.na lateralnom torakalnom zidu. Za usporavanje evolucije fibroznog procesa najznačajniji je prekid ekspozicije prašini SiO2. PROGNOZA Prognoza je nepovoljna. MAKROSKOPSKI NALAZ Pluća su crnkasta.brojne zupčaste adhezije na dijafragmalnoj pleuri. Pseudotumorski stadijum . Unete čestice ovakve prašine se najvećim delom eliminišu preko mukusa. Na pleuri se vide adhezije. Zbog toga su smanjeni i FEV1 i Tiffeneau indeks. međurebarni prostori su prošireni ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE Zbog redukcije plućnog parenhima nastaje restriktivni poremećaj ventilacije. MIKROSKOPSKI NALAZ 169 . Rebra su horizontalnije položena. a manji deo fagocitovan od strane makrofaga se taloži u plućima ili preko linfnih puteva dospeva do linfnih čvorića gde se taloži. Ove promene se u većem ili manjem stepenu nalaze kod svih odraslih osoba posebno onih koji žive u zagađenoj sredini industriskih gradova. nepravilnih rubova Vremenom hilusi postaju konpaktni Slika ljuske od jajeta .

od silikotičnih pseudotumora razlikuju se po tome što su nehomogene i nejasno ograničene. Hematogeni oblici tuberkuloze . Istovremeno postoje i silikotične i tuberkulozne lezije u različitim evolutivnim stadijumima. KLINIČKA SLIKA Dispneja Bol u grudima Kašalj sa iskašljavanjem crnkastog ispljuvka RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež . Dokazano je da kvarc smanjuje lokalnu otpornost plućnog tkiva i tako stvara uslove za reaktivaciju latentnih tuberkuloznih ognjišta.Sužena Kroenigova polja na strani TBC-lezije. Kolagen u središtu često degeneriše i nekrotizira. sa centralnim rasvetljenjem. a donja plućna polja su zahvaćena emfizemom. slabijeg intenziteta i nejasne ograničenosti. RADIOLOŠKI OBLICI Silikoza na koju se nadovezala tuberkuloza Ako su sve promene lokalizovane u gornjim i srednjim plućnim poljima. nepravilnog je oblika.Središnji deo lezije čini čvorić sastavljen od koncentrično postavljenih slojeva hijelina koji okružuje čestice prašine. Obe bolesti istovremeno nastaju i evoluiraju – izuzetno retko. a u pojedinim područjima pluća može se naći tmulost. a u odmaklom stadijumu i hiperkapnija.Od normalnog nalaza do nalaza vizinga i pukota.u početku osudna kasnije obilnija Dispneja .TBC-promene se javljaju i u donjim partijama pluća. Zbog postojanja prethodne opstrukcije najčešći nalaz je oštećenje plućne funkcije mašovitog tipa. Ivice ovih lezija prodiru u okolno plućno tkivo i sa centralno postavljenim čvorićem daju sliku Meduzine glave. Veće TBC-promene (senke) nastale spajanjem manjih promena. nejasno ograničena zasenčenja veličine 1-3 mm – Kanije pojava pseudotumora . Tuberkuloa na koju se nadovezala silikoza . karakteriše se zadebljanjem apikalne pleuralne kape. Pored toga pojavi tuberkuloze doprinosi i smanjenje opšte otpornosti organizma koje se obično javlja pri silikozi pluća sa velikim zasenčenjima.posebno pri fizičkom naporu Ekspektoracija . PLUĆNA FUNKCIJA Oštećena zbog silikoze. SILIKOTUBERKULOZA Oboljenje kod koga se pored silikoze u plućima razvija i TBC infekcija. nehomogena.Na silikotičnim plućima najveći su dijagnostički problem. a kad kad i hipersonarnost.Od čistih silikotičnih razlikuju se po tome što su lokalizovani u vrhovima ili gornjim plućnim poljima. a TBC dodatno pojačava restriktivne smetnje. KOMPLIKACIJE Spontani pneumotoraks Eksudativni pleuritis Pleuralne adhezije Bronhitis i emfizem Perforacija limfnih žlezda i izlivanje sadržaja u bronhije DIJAGNOZA RADIOLOŠKI NALAZ 170 . Auskultatorno . trakasto povezana sa hilusima i bez drenažnog bronha. Oko lezije se stvara emfizem. Velika silikotična zasenčenja u srednjim plućnim poljima Prosvetljenost donjih plućnih polja (Emfizem) Kod bronhogene diseminacije .Ako se u vrhovima i infraklavikularno vide specifične promene. Siliko-tuberkulozni konglomerati . TBC-lezije u gornjim plućnim poljima i hilusima Trakaste senke koje spajaju TBC-promene u vrhovima sa hilusima. a u srednjim i donjim plućnim poljima postoje silikotične lezije. kasnije hipoksemija. Kavernozna TBC . ZASEJAVANJE NA LËWENSTEIN PODLOZI Neophodno je u cilju dokazivanja bacila TBC u iskašljanom sadržaju.izuzetno retko hilusne senke mogu biti proširene i kompaktne. TBC-čvorići su manji i gušći od silikotičnih. mogu biti jednostrani i imaju spikularni rub.Javlja se u vrhovima. neravnih i izreckanih ivica. GASNE ANALIZE U početku normalne. Može nastati na tri načina Na postojeću silikozu nadovezuje se tuberkuloza – Najčešće (TBC je ovde komplikacija silikoze). Baze pluća su slabije pokretne. nejasno ograničena. Na postojeću tuberkulozu nadovezuje se silikoza – retko. KLINIČKA SLIKA SIMTOMI I ZNACI Umor Malaksalost Lako zamaranje pri naporu Noćno znojenje Povišena temperatura Kašalj .U početku čvrsta.u početku pri naporu kasnije i u miru FIZIČKI NALAZ Perkusijom .

kao i satnja respiratornie funkcije. nakon toga kontrola na tri meseca. IZVORI EKSPOZICIJE Zbog svojih izvanrednih fizičkih osobina azbest ima vema široku primenu.). kartona i filtera Mašinogradnja Industrija plastičnih masa Prizvodnja izolacionih traka Automehaničari. stolari. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata. Azbest je silikat magnezijuma (SiO2 vezana za Mg) koji kao primese može da sadrži Fe. prečnika 1 cm i više.Difuzno pojačan i deformisan plućni crtež u gornjim i srednjim plućnim poljima (intersticijalne promene). lamele i kvačila Proizvodnja pločica. LEČENJE Antituberkulotici.kod 1/4 obolelih. često je udružena i sa promenana na viscelarnoj i parijetalnoj pleuri (azbestoza pleure). ivične periostalne reakcije periartikularnih koštanih delova. Tipični potkožni reumatoidni čvorići . po kome su posute mrljaste. PATOANATOMSKI NALAZ Okruglasti čvorići u plućima prečnika 0. AMFOBILNI OBLIK (Krocidolit i Amozit) Čija su vlakna duža. hospitalizacija od najmanje devet meseci. kamenorezaca i drugih. pretpostavlja se da prisustvo prašine u organizmu pokreće autoimunološke mehanizme koji dovode do oštećenja u nivou zglobova. Bolovi u grudima). Znaci hroničnog siliko-artritisa na zglobovima . postoji više teorija: MEHANIČKA TEORIJA RADIOLOŠKI NALAZ Slika prodavaca balona . cevi i krovnih pokrivača Proizvodanja ploča. suženje zglobne pukotine. Slika 6. Povećana ekspozicija postoji U rudnicima azbesta Azbestno-tekstilna i azbestno-cementna industrija Proizvodnja vatrostalnog materijala (odela. jasno ograničene okrugle senke. Posle potpunog izlečenja TBC procesa ORS će zavisiti od rasprostranjenosti i težine kako tuberkuloznih tako i slikotičnih izmena. otok. Ca i Na . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završetka lečenja osoba se smatra nesposobnom za svoj posao još 5 godina zbog mogućih recidiva bolesti. Kao moguće objašnjenje se navodi i defekt na nivou T linfocita ili pojačana aktivnost Blimfocita. radi se o izmenjenim reumatoidnim čvorićima. KLINIČKA SLIKA Simptomi hroničnog reumatskog artritisa (bol u zglobovima. deformacije zglobova) Simptomi pneumokonioze (Dispneja. građevinari i dr. horizontalna i igličasta.Kazeozna pneumonija Bronhiektazije Ekstrapulmonarne diseminacije. peskirera. 171 . Sreće se kod rudara. U prirodi se javlja se u dva oblika: SERPENTINSKI OBLIK (Hrizotil) . Kašlaj.3-5cm. REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA (Caplanov sindrom) Kaplanov sindrom predstavlja udruženost pneumokonioze i reumatoidnog artritisa. PATOGENEZA Patogeneza azbestoze još uvek nije poznata. lokalizovane u perifernim partijama pluća (Slika 6.Osteoporoza artikularnih delova kostiju. livaca. opeke) Proizvodnja obloga za kočnice.Čija vlakna imaju zmijolik oblika. homogene. AZBESTOZA (Pneumokonioza uzrokovana azbestom) Azbestoza je difuzna intersticijalna fibroza pluća izazvana inhalacijom azbestnih vlakana tokom 1020 godina.

cijanoza. TEORIJA INDUKCIJE FIBROZE SILICIJUMOVOM KISELINOM -Koja se sporo oslobađa iz azbesta i deluje toksično na plućni parenhim. dobijaju antigena svojstva. Ove ćelije nose azbestna vlakna u plućno tkivo i vrše njihovu delimičnu dezintegraciju. da bi se eliminisala bivaju fagocitovana od strane alveolarnih makrofaga i epitelnih ćelija tip I.). prečnika 0. ređe na peritoneumu i u jetri. Slika 8.Braon ili crne boje. TEORIJA IMUNOLOŠKE REAKCIJE -azbestna telašca se u organizmu oblažu proteinima.Emfizem pluća .).Hronični opstruktivni bronhitis . U daljem toku pluća postaju sve mutnija i dobijaju izgled kao da se posmatraju kroz mlečno staklo jer zasenčenja postaju sve gušća i intenzivnija 172 . kasnije produktivan sa sluzavognojavim sputumom Kasni inspirijumski pukoti . Vremenom se u ovoj oblasti formira trakasto-mrežasto zasenčenje slično paukovoj mreži. Najfibozogenija su krocidolitska vlakna. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci se obično javljaju nakon ekspozicije od 15 do 20 godina u vidu: Zamor i Dispneja – čak i pre pojave radioloških znakova na plućima Kašalj – u početku suv. Fagocitoza je neefikasna za vlakna duža od 30 nm. Fibroza počinje u oblasti respiratornih bronhiola i širi se prema periferiji acinusa. maljičasti prsti i znaci dekonpenzacije desnog srca.5-10µm. Vremenom dolazi do razvoja hronične plućne insuficijencije i hroničnog plućnog srca pa se javlja tahipneja.Okruglaste atelektaze .Ogleda se u pojavi raka pluća i mezotelijuma pleure PATOMORFOLOŠKE PROMENE Promene su u vidu relativno acelularne intersticijalne fibrozne reakcije. Intraalveolarna fibroza obliterira alveolarne prostore.Nalaze se u prostorima zahvaćenim fibrozom. Većina je obložena proteinima i feruginoznim materijalom obrazujući azbestna telašca. dužine 10-100µm. AZBESTNA VLAKNA . Makroskopski pluća su crno-braonkasta sa zadebljanjima na pleuri (fibrozne ploče). Slika7. Fibrozne ploče su česte na pleuri ali i na dijafragmi i perikardu. Fibroza je u početku izraženija u donjim režnjevima da bi se kasnije proširila na srednje i gornje režnjeve. KANCEROGENOST AZBESTA .-Po kojoj azbestna vlakna poput iglica traumatiziraju plućno tkivo i izazivaju mikrohemoragije. vretenastog oblika sa krajevima u obliku buzdovana ili eksera.Azbestna vlakna koja su dospela ispod terminalnih bronhiola. Azbestne bradavice – retko se sreću. nastaju zbog zabadanja azbestnih iglica u otkrivenu kožu. Kao komplikacije mogu se javiti . našta ukazuje povećanje titra antinukleranog faktora i reumatskog faktora.Bronhogeni karcinom i Mezotelijom pleure RADIOLOŠKI NALAZ PARENHIMSKE PROMENE Početni stadijum Magličasto smanjenje transparencije u donjim plućnim poljima. boje zlatno žute do braon ili zelenkaste. Vremenom zahvata peribronhijalne i perivaskularne prostore. dimenzija od nekoliko milimetara do više centimetara (Slika 8. AZBESTNA TELAŠCA .na bazama pluća obostrano. U gornjim režnjevima se javlja emfizem (Slika7. Kao i kod drugih intersticijalnih fibroza pluća i ovde se ceo proces odvija kroz nekoliko faza: Inicijalno oštećenje Alveolitis Proliferacija fibroblasta Alveolarni kolaps i Produkcija i deponovanje kolagena u intersticijum pluća FIBRINOGENOST AZBESTA . Čine ih nakupine hijelinih vlakana.

PLEURALNE PROMENE Pleuralna zadebljanja – Javljaju se na parijetalnoj pleuri. gvožnja. TALKOZA (Pneumokonioza uzrokvana talkom) Talkoza predstavlja pneumokoniozu izavanu inhalacijom prašine talka. Centralni deo im je kalcifikovan po čemu se mogu razlikovati od pleuralnih zadebljanja. kalcijuma i aluminijuma. Veličina im je 2-5 cm u prečniku. lokalizovana na parijetalnoj pleuri tendinoznog dela dijafragme (mogu biti locirane i u srednjim plućnim poljima). postoji smanjenje komplijanse i poremećaj parcijalnog pritiska kiseonika (najpre pri opterećenju). Talk je hidratisani magnezijumov silikat koji se sastoji iz MgO. koje se pružaju. kaolina. termolita i antofilita U industriji hartije. površina im je homogena ili granulirana. lečenje komplikacija. tako da se ova ivica nemože u potpunosti pratiti. znatne promene u izgledu neke stare senke ili suspektne promene u plućnom parenhimu RTG-SLIKA MEZOTELIJUMA PLEURE Lobularno zadebljana pleura i pojava eksudata. TYPUS INVERSUS . SiO2 i H2O. gde su gornja plućna polja zahvaćena fibrozom.jer promene postaju tako guste i intenzivne da se zdravi delovi plućnog parenhima vide samo u okcima mreže intersticijalne fibroze. Kontinuitet ivice bazalne pleure takođe je zamaskiran . Obično su multipne. mada se mogu proširiti i na viscelarnu pleuru. obima patomorfoloških promena.Konačno pluća dobijaju izgled pčelinjeg saća . zatim na dijafragmalnoj i medijastinalnoj pleuri. Može sadržati i manje količine azbesta. Difuzioni kapacitet je često smanjen. stanja plućne funkcije.). Nikada ih nema na interlobarnoj pleuri. Obostrano locirane pleuralne plake siguran su znak izloženosti azbestnoj prašini. Nikl. Pleuralne kalcifikacije – Javljaju se na parijetalnoj pleuri u srednjim plućnim poljima. cinka. a kasnije se javljaja restriktivni poremećaji ventilacije.Poseban Rtg-tip azbestoze. SEROLOŠKI TESTOVI Povećanje titra antinukleranog reumatskog faktora. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. a donja emfizemom. dužine 2-6 cm. Arsen i dr. Obliteracija kostofreničnog ugla . PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.usled pleuralnog izliva. Slika čupavog srca . a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanosti plućne funkcije. debljina do 1 mm.Na kosim snimcima perikardijalne kalcifikacije izgledaju kao lučne ili kružne. IZVORI EKSPOZCIJE U toku drobljenja i prerade serpentina. KOMPLIKACIJE Karcinom bronha Mezotelijum pleure Intersticijalna atipična pneumija Eksudativni pleuritis LEČENJE Podrazumeva ireverzibilna. od sredine razmaka između hilusa i lateralnog torakalnog zida.Na PA grafiji. Plućni vrhovi i gornja plućna polja su povećane svetline (emfizem) Kerleyeve linije – vodoravne linije.Pojava nove senke na snimku pluća. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje deluju kancerogeno na respiratorni sistem (Hrom. kozmetičkoj i keramičkoj industriji 173 . a ivice oštre. a mogu se obrazovati i na perikardu. jasne i valovite.nastaje usled narušavanja kontinuiteta ivice srčane senke od strane trakastomrežastog zasenčenja. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. Pojava ovih linija rezultat je razrastanja veziva u perilinfatičke i perivaskularne prostore. Plaeuralne plake – Izolovana pleuralna zadebljanja. BRONHOALVEOLARNI LAVAT Nalaz azbestnih telašaca neutrofila (alveolitis). pa ako konfluiraju stvaraju sliku geografske karte. RTG-SLIKA BRONHOGENOG KARCINOMA . postojanja komplikacija.trakasto-mrežastom formacijom. prema periferiji. bolest je faktora i i povećan broj OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. Najčeše su bilateralna i locirana u srednjim plućnim poljima. dijafragmalne i medijastinalne kalcifikacije izgledaju kao linearne . . boje i kaučuka U tekstilnoj.

Kod kaolinoze pluća su nešto tvrđa sa difuznom fibrozom u gornjim režnjevima i retkim nodularnim formacijama sivkaste boje (ne tako čvrsti kao kod silikoze). Oko granuloma je moguć razvoj emfizema. Talk granulomi su sivkasto-beličasti čvorići razbacani po plućima. Šupljine koje se javljaju kod većih fibroznih promena su ishemične prirode (endarteritis grana plućne arterije) Fibrozne promene mogu zahvatiti i pleuru pri čemu dolazi do fibroznih adhezija Simptomatsko (Kortikosteroidi kod promena tipa strano telo) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kao kod silikoze KAOLINOZA (Pneumokonioza uzrokavan prašinom gline) Kaolinoza je pneumokonioza izazvana udisanjem prašina gline. KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i donjim plućnim poljima Sitne mrljaste senke veličine 2-3 mm Ponekad pseudotumori (kod prisustva kaolina i cinka u talku) Pleuralna zadebljanja. Talk koji se upotrebljava u hirurgiji može dovesti do stvaranja gigantocelularnog granuloma pri kontaktu sa tkivom u peritonealnoj duplji TALK KOJI SADRŽI SiO2 . Pretpostavlja se da kaolin u sprezi sa aluminijum fosfatom ima antigena svojstva čime se može objasniti nastanak čiste kaolinske pneumokonioze Pneumokonioza kod radnika u industriji keramike i porcelana su posledica dejstva SiO2 koji se nalazi kao primesa u glini.dovodi do obrazovanja azbestih telašaca i Difuzne interticijalne fibroze pri čemu se retikulinska vlakna šire u svim pravcima i razaraju elatično tkivo alveola. prečnika do 1mm KLINIČKA SLIKA Dispneja pri naporu Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja. kasnije se javljaju poremećaji (češće RADIOLOŠKI NALAZ PRI MANJEM PROCENTU SiO2 U RUDI LEČENJE 174 . plake i kalcifikacije Plućne kalcifikacije (kod prisustva Ca u talku) . nastali embolijom grana plućnih arterija.Dovdi do stvaranja Sitnih nejasno ograničenih čvorić u donjim lobulusima veličine 2-3mm. Ponekad se nalaze i masivne pleuralne adhezije KLINIČKA SLIKA Dispneja pri napou Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja Klinička slika slična azbestozi . Al i organska jedinjenja.PATOGENEZA Inhalirane čestice talka fagocitiraju alveolarni makrofagi i nose ih u plućni intersticijum gde izazivaju stvaranje retikulinskih vlakana i fibrozu. Najčistiji oblik gline je kaolin (porcelanska glina). a opstruktivno-restriktivni restriktivni). U centru nodularnih formacija može doći do nekroze kao posledica ishemije (endarteritisa grana plućne arterije). Kao primese u prašini gline se mogu naći SiO2. ugljenik. ČIST TALK . manje čvrsti od silikotičnih čvorića TALK KOJI SADRŽI AZBEST .Izaziva samo laku peribronhijalnu fibrozu ili granulome tipa strano telo. KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.U obliku senki zvezdastog izgleda.Kod difuzne intersticijalne fibroze Nejasna klinička slika .Kod promenama granulomatoznog tipa. prečnika oko 5 mm. porcelana i vatrostalnih opeka Tekstilana industrija Industrija plastičnih masa Industrija hartije Elektrotehnika PATOGENEZA Iako se smatra da čist kaolin ne može da izazove pneumokoniozu opisani su i slučajevi čiste kaolinoze kod radnika koji rade u farmacetskoj industriji. sivkaste boje. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja keramike.

Promene su obično asimetrične i zahvataju najčešće gornje delove pluća Razlog prelaska jednostavne pneumokonioze u masivnu fibrozu nije poznat. Gubitak elastičnih vlakana izaziva pojavu centolobularnog emfizema u donjim delovima pluća koji plućima daje saćast izgled. Retka mrljasta.Javlja se: . Donja plućna polja su upadljivo transparentna (emfizem). Ove promene su simetrično raspoređene u oba plućna krila sa predilekcijom u gornjim segmentima. a opstruktivno-restriktivni restriktivni). smatra se da imunološki mehanizmi imaju najznačajniju ulogu u nastanku. koja nastaje inhalacijom čiste prašine gvožđa. Bolest se može završiti i letalno. a u centralnim delovima može doći do kolikvacione nekroze (tuberkulozne ili ishemične prirode). Može se javiti i neznatna fibrozna reakcija.Bol u grudima . KLINIČKA SLIKA PROSTA PNEUMOKONIOZA .Dispneja i cijanoza .Slobodni radikali su izgleda odgovorni za inflamatorne promene u malim disajnim putevima. Fibrozne promene zahvataju i plućne arterije i vene pri čemu nastaje njihova obliteracija. Udahnute čestice gvozdene prašine delom se izbacuju putem kašlja.Restriktivno opstruktivni tip poremećaja ventilacije pluća . Javlja se kod rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom posle 10 do 15 godina ekspozicije. pri tom se oslobađaju H2O2 i drugi slobodni radikali. Između kolagenskih vlakana nalaze se nakupine ugljenih čestica i ostaci makrofaga. čiju kapsulu čine gruba hijelinizovana kolagenska vlakna poređana u snopove ili nepravilno. Pleuralna zadebljanja i adhezije mikronodularna PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. okruglasta zasenčenja veličine 1-5 mm u gornjim delovima pluća PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA Jedna ili više zasenčenja.Znaci hroničnog plućnog srca PATOGENEZA Nije dovoljno poznata. Čestice prašine uglja aktiviraju alveolarne makrofage. SIDEROZA (Pneumokonioza uzrokovana gvožđem) ČISTA SIDEROZA Čista sideroza je ne-fibrozirajuća pneumokonioza (ne izaziva fibrogene reakcije). Pigmentacija je intenzivnija. a koje predstavljaju akumulaciju makrofaga natovarenih česticama uglja.Produktivni kašalj (crnkast sadržaja) . Bolest sporo napreduje i progresija se zaustavlja prestankom ekspozicije pršini. nodularna i zasenčenja. koji oslobađaju razne medijatore. kasnije se javljaju poremećaji (češće PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA (Pneumokonioza uzrokvana ugljenom prašinom) Pneumokonioza kopača uglja je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom čestica ugljene prašine u plućima koja sadrži manje od 18% SiO2 i reakcijom pluća na prisustvo te prašine. Dilatirane respiratorne bronhiole zajedno sa alveolama mogu stvoriti venac centroacinusnog emfizema oko makule. Vremenom se formira jedan ili više većih čvorića prečnika 2-3 cm (pseudotumori).Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i gornjim plućnim poljima. veličine 2-3 cm (pseudotumori) obično u u gornjim delovima pluća.Plućna hipertenzija . PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA . PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA 175 . plućna hipertenzija i cor-pulmonale. Fokalne pigmentacije su u vidu okruglih crnih mrlja prečnika 1-5 mm koje se nazivaju makule. simetrična.Protiče bez izraženih subjektivnih tegoba. što remeti oksidoreduktivne procese u ćelijama tkiva. makule su veće i brojnije i okružene fibrozom. PRI VEĆEM PROCENTU SiO2 U RUDI Punktiformna. Brojne adhezije na pleuri OBLICI JEDNOSTAVNA (PROSTA) PNEUMOKONIOZA Makroskopski se zapaža fokalna crna pigmentacija pluća razdvojena velikim poljima nezahvaćenog parenhima. RADIOLOŠKI NALAZ PROSTA PNEUMOKONIOZA Pojačan i deformisan plućni crtež.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE MAKROSKOPSKI Intersticijalna fibroza Pleuralne adhezije MIKROSKOPSKI Proliferacija vezivnog tkiva u interlobularnim septama Džinovske ćelije sa kristalima holesterola KLINIČKA SLIKA Subjektivne tegobe se obično javljaju posle 10 i više godina ekspozicije. Najveća koncentracija čestica prašine se nalazi u hilarnom području. a na krvnim sudovima prisutan je obliterantni endarteritis. Aluminijum u kombinaciji sa tkivnim belančevinama može delovati antigeno što može pokrenuti fibrozni proces u plućima. koji ima primarno dejstvo na nastanak fibroze. nastajanja bronhiektazija. sa difuznim adhezijama. Ovaj deo pluća dobija rđavo braon boju i prekriven je čvrstim crvenim masama fibroznog tkiva. Limfni nodusi u hilusu su uvećani i prošarani cigla-crvenim i crnim fibroznim tkivom (čvorići). Intenzivne mrljaste senke veličine do 5 mm difuzno rasejane Pleuralne adhezije. gravera. sa pojavom centrolobularnog emfizema oko prašinskih fokusa. Nodularni oblik . emfizema i Capluća. KOMPLIKACIJE Tuberkuloza Karcinom pluća KLINIČKA SLIKA Oboljenje se manifestuje blagim simptomima i benignim tokom.Zahvata gornje lobuse. valjaonicama. rudara u rudnicima gvožđa. čeličanama itd. a pri bazama samo u tragu. SIDERO-SILIKOZA Siderosilikoza je fibrozirajuća pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine gvožđa koja u sebi sadrži SiO2. livaca i dr. IZVORI EKSPOZICIJE Javlja se kod brusača.kasnije KLINIČKA SLIKA Dispneja Kašalj sa iskašljavanjem RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež Sitna nodularna zasenčenja u srednjim i gornjim plućnim poljima Festoni na dijafragmalnoj pleuri RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan plućni crtež 176 .Minimalna. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata. PATOMORFOLOŠKE PROMENE Kod siderosilikoze se mogu naći tri oblika patomorfoloških promena: Difuzni oblik .Fibrozni čvorići veličine do 1 cm u gornjim delovima pluća ponekad razmekšani u sredini. u livnicama. Često su prisutne i plućne adhezije. ali se mogu javiti i posle veoma kratke ekspozicije od 3 meseca. a manjim delom se talože u plućima ali ne izazivaju fibrozu. polirera. Histološki između vrtložno postavljenih kolagenih snopova vide se čestice hematita i SiO2. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na kopanju i obradi boksita U industriji boje Pri čišćenju alumijumovih odlivaka Pri pravljenju posuđa i legura. Progresivna dispneja Cijanoza . Stepen fibroze zavisi od sadržaja SiO2 u prašini. ALUMINOZA (Pneumokonioza uzrokovana aluminijumom) Aluminoza je fibroza pluća nastala inhalacijom čistog aluminijumovog praha ili gasova njegovih oksida. manje u apikalnom delu. Smatra se da je oboljenje posledica mehaničkog nadražaja čestica prašine i hemijskog dejstva aluminijuma na tkivne belančevine. kliničkim RADIOLOŠKI NALAZ Diskretna zasenčenja veličine 1-3 mm koja se povlače po prestanku ekspozicije. pleuroperikardne adhezijie i Festoni na bazalnoj pleuri IZVORI EKSPOZICIJE Javlja kod elektrovarioca. Čestice aluminijuma se fagocitiraju od strane alveolarnih makrofaga i prodiru u plućno tkivo izazivajući fibrozu pluća. Ponekad može doći do kolikvacije u fibroznom tkivu (tuberkulozne ili ishemične prirode). a sama prašina gvožđa dovodi do dodatnih promena čime nastaje modifikovana sideroza. Masivna fibroza . ali generalizovana fibroza (mahom u centralnim delovima pluća).delom bivaju fagocitovane od strane makrofaga i transportovane limfnim sudovima u regionalne limfne žlezde.

Povećana prozračnost (emfizem) u donjim plućnim poljima.

BARITOZA (Pneumokonioza uzrokovana barijumom)
Baritoza je nekolagenska pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine barita.

Patološki proces izazvan hromom može međutim zahvatiti i plućni intersticijum što se manifestuje pojavom difuzne hromne fibroze. Patomorfološke promene karakteriše pojava distrofije ćelija i deskvamacija epitela sluzokože, atrofične i hetreotrofične promene muskulature, hipersekrecija i skleroza plućnih arterija. Ponekad dolazi i do metaplazije na sluzokoži krupnih bronhiola, a kao komplikacija se javlja karcinom bronha.

IZVORI EKSPOZICIJE
Radnici na dobijanju i mlevenju barita Hemijska industrija Industrija boja Industrija plastičnih masa

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA (Volfram, Titan, Kobalt, Vandijum)
Radi se o oštećenju pluća nastalom udisanjem prašine volframa, titana, kobalta i vanadijuma.

ETIOPATOGENEZA
Inhalirane čestice braijuma fagocitiraju makrofagi i unose u pluća gde izazivaju blagu intersticijalnu fibrozu. Stepen fibroze zavisi pre svega od sadržaja SiO2 u baritnoj prašini.

ETIOPATOGENEZA
Ovi metali deluju pre svega iritativno na sluzokožu RES-a i dovode do razvoja hroničnog bronhitisa. da bi kasnije kod duže ekspozicije u plućima došlo i do nastanka fibroznih promena. Razvija se difuzna intersticijalna fibroza sa zadebljanjem intraalveolarnih pregrada i prisustvom gigantskih ćelija u alveolama i bronhiolama. Može doći i do metaplazije alveolarnog epitela. U fibroznim lezijama mogu se naći veće količine čestica tvrdih metala. Način nastanka fibroze nije poznat, a pretpostavlja se da je imunološki posredovan.

KLINIČKA SLIKA
Simptomi laringitisa, emfizema. traheitisa, bronhitisa i

RADIOLOŠKI NALAZ
Mikronodularne i nodularne senke lokalizovane najviše u srednjim plućnim poljima. Znaci emfizema (povećana prozračnost) u donjim delovima pluća.

STANOZA(Pneumokonioza uzrokovana Kalajem)
Stanoza nastaje kao posledica inhalacije gasova ili prašine kalajevog oksida. Čista stanoza je nekolagena fibroza. Intenzitet promena na plućima zavisi od procenta ssadržaja SiO2. Makroskopski pluća obolelih su crna ili tamno siva, mrežasta, posuta čvorićima do 5 mm lokalizovanih u interlobularnim septama, naročito subleuralno Radiološki nalaz Mikronodularne senke u svim plućnim poljima Adhezije na bazalnoj pleuri Prestanak ekspozicije može dovesti do spontanog povlačenja promena.

KLINIČKA SLIKA
Bronhijalni iritativni sindrom sa slikom hroničnog bronhitisa (u početku). Simptomi difuzne fibroze (kasnije). Karakteristična je ireverzibilnost i progresivnost tegoba. Vremenom dolazi do pogoršanja opšteg stanja i respiratorne insuficijencije. Opisani su i smrtni slučajevi

RADIOLOŠKI NALAZ
U iritativnom stadijumu Normalan nalaz. U stadijumu fibroze Retikulonodularna zasenčenja obostrano, više bazalno i perihilarno. Hilusi prošireni, kompaktni i nejasno ograničeni.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM
Dejstvo hroma na pluća pre svega se ogleda u njegovom iritatitivnom i alergogenom dejstvu na sluzokožu RES-a kao posledica čega dolazi do rinitisa, faringitisa, bronhitisa, pneumonije odnosno do pojave astme.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA
Veštačka vlakna imaju sve veću upotrebu posebno od kada je ustanovljeno da azbest ima kancerogeno dejstvo, tako da je sve veći broj radnika

177

profesionalno izložen raznim vrstama veštačkih vlakana. Do ekspozicije radnika može doći: U proizvodnji i preradi veštačkih vlakana U izradi tekstila, produkciji gurtni i kočnica U proizvodnji vodootpornih i termoizolacionih materijala itd.

BIOLOŠKO DEJSTVO
Do danas nisu opisane posebne patohistološke promene odnosno specifične kliničke manifestacije koje se javljaju kao posledica ekspozicije veštačkim vlaknima. Neka eksperimentalna istraživanja pokazala su da se u plućima eksperimentalnih životinja posle inhalacije raznih mineralnih vlakana javljaju fibrozne promene slične onim kod azbestoze, ali je fibrozni odgovor znatno slabiji. Uneta pak direktno (intratorakalno, intrapleuralno ili intraperitonealno), ova vlakna izazvala su kod eksperimentalne životinje ne samo fibrozu već i karcinom pluća i mezoteliom.

Za dobijanje raznih legura sa bakrom, čelikom, aluminijumom U mašinogradnji U automobilskoj, avionskoj i kosmičkoj industriji - izrada motora, reaktora, opruga, ležišta i kočnica. U elektronici - za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. U nuklearnim reaktorima - meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona U vojnoj industriji - U proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje U izradi rendgenskih i laserskih cevi U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi Za izradu elektroda za zavarivanje.

ETIOPATOGENEZA
Berlijum se u organizam unosi najčešće inhalacijom i pokazuje višestruko biološko dejstvo (toksično, alergogeno, fibrogeno i kancerogeno). Dovodi do oštećenja raznih organa i sistema - Pluća - Zapaljenjske i fibrozne promene - Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita - Kože - Dermatitis, ulkus i granulomi u koži - Oka - Konjuktivitis, Blefaritis - Kore nadbubrega - Hematopoeznog sistema - Pojava anemije - Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijuma alergogene prirode, čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija). Zapaženo je da se plućna fibroza češće razvija kod onih koji su ponovno eksponovani berilijumu posle izvesnog perioda prekida ekspozicije.

KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE
Kao profesionalno oboljenje kod nas se priznaju: Slikoza pluća Silikotuberkuloza Azbestoza Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovna tvrdim metalima Uslovi za priznavanje su: Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima na kojima postoji ekspozicija prašini koja može da dovede do nastajanja pneumokonioze. Klinički nalaz sa radiografskim promenama na plućima profuzije 1/1 ili više. Poremećaj ventilacije pluća najmanje srednjeg stepena (ili veći stepen profuzije Rtg-promena). Znaci aktivne tuberkuloze pluća ako se radi o silikotuberkulozi. Na kraju obavezno treba napisati i komentar.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
AKUTNA BERILIOZA
Nastaje pri udisanju velikih koncentracija dima berilijuma oksida. Proces počinje kao akutni pneumonitis - Septalni zidovi su infiltrirani neutrofilima, dok su alveole isopunjene fibrinom, neutrofilima, Er i makrofagima. Aveolarni epitel otiče, a u lumenu alveola se pojavljuju limfociti. Makroskopski se zapaža kongestija i edem pluća. Kasnije dolazi do organizacije alveolarnog eksudata uz razvoj septalne fibroze bez stvaranja granuloma.

BERILIOZA
Berilioza je oboljenje pluća izazvano inhalacijom para i prašina berilijuma.

IZVORI EKSPOZICIJE
Berilijum se dobija se iz rude berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Ima široku primenu:

178

HRONIČNA BERILIOZA
Najpre se javlja intersticijalna a zatim konfluentna fibroza sa stvaranjem granuloma. Granulome čine kolekcije epitelnih ćelija okružene limfocitima i džinovskim Langerhansovim ćelijama oko kojih su laminarno istaložena kolagena vlakna. Kolageno tkivo vremenom postaje sve gušće uz isčezavanje ćeliskih elementa. Kasnije granulomi fibroziraju (ožiljci) pa se dobija slika generalizovane fibroze sa obliteracijom alveola. Unutar granulomima najčešće ne dolazi do kazezne nekroze. Slični granulomi i fibrotična reakcija javlja se i u traheobronhijalnim i hilarnim limfnim žlezdama. Makroskopski na površini preseka pluća zapažaju se u početku mala ograničena sivo-beličasta polja (fibrinski noduli) koja se uzajamno povezuju tako da se fibroza neravnomerno povećava. U fibroznim poljima nalaze se bronhiektatične šupljine što daje sliku saćastih pluća. U kasnijoj fazi bolesti usled raznošenja berlijuma iz primarnog žarišta granulomatozne promene se mogu javiti i u jetri, slezini, bubrezima, koži, skeletnim mišićima i ekstratorakalnim limfnim žlezdama.

Radiološki nalaz

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Silikoza Tuberkuloza Sarkoidoza

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA
HOBP je oboljenje pod kojima se podrazumeva hronični bronhitis, emfizem i bolest malih disajnih puteva, a koje se karakteriše hroničnim smanjenjem protoka vazduha kroz disajne puteve. HOBP, a naročito hronični bronhitis je veoma rasprostranjeno oboljenje. Češće se javlja u industrijskim i urbanim oblastima, češće obolevaju muškarci, a morbiditet postepeno raste sa godinama starosti.

HRONIČNI BRONHITIS
Hronični bronhitis je oboljenje koje se karakteriše hroničnim porastom bronhijalne sekrecije što uzrokuje kašalj sa iskašljavanjem koje traje bar tri meseca u godini, najmanje dve uzastopne godine. Klasifikacija hroničnog bronhitisa izvršena je na osnovu prisustva ili odsustva infekcije i opstrukcije na:

KLINIČKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Akutni konjuktivitis i traheobronhitis - U početku Kašalj, dispneja, povišena T i opšta slabost - Kasnije Ovaj oblik berilioze obično traje 10-60 dana i lakši oblici se povlače bez rezidua. Ponekad može doći do akutne respiratorne insuficijencije sa letalnim ishodom.

BRONCHITIS

CHRONICA

SIMPLEX

(Običan, Mukoidni, Pušački) - Predstavlja početnu fazu bolesti

BRONCHITIS CHRONICA MUCOPURULENTA
(Infektivni, Mukopurulentni bronhitis) - Odlikuje se kašljem sa iskašljavanjem gnojavog žuto-zelenog sadržaja.

HRONIČNA BERILIOZA
Kašalj i Dispneja Brzo zamaranje Gubitak težine Opšta slabost

BRONCHITIS CHRONICA OPSTRUCTIVA
Karakteriše se: - Hipersekrecijom - Kašljem sa iskašljavanjem - Hroničnom opstrukcijom disajnih puteva - Gušenjem sa sviranjem u grudima

RADIOLOŠKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Slika bronhopneumonije ili lobarne pneumonije.

EMFIZEM
Emfizem je destruktivno, trajno, prekomerno povećanje alveolarnih vazdušnih prostora distalno od terminalnih bronhiola sa razaranjem alveolarnih zidova i kapilara i bez vidljive fibroze.

HRONIČNA BERILIZOZA
Gusto posejane senke veličine do 1,5 mm, nejasno ograničene u srednjim i donjim plućnim poljima. Pojačan i deformisan plućni crtež sa nešto širim i kompaktnim senkama –Kasnije.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA
Bolest malih disajnih puteva je pojava patoloških promena u terminalnim i respiratornim bronhiolama. Po nekim autorima ovo nije poseban klinički entitet već rana, preklinička faza HOBP.

DIJAGNOZA
Radna anamneza Klinička slika

ETIOLOGIJA

179

Nastanak HOBP odnosno bronhoopstrukcije kao zajedničke karakteristike još uvek nije dovoljno razjašnjen. Faktori rizika se mogu podeliti na:

SPOLJAŠNJI FAKTORI
- Duvanski dim, infekcije, prašina, zagađenost životne i radne sredine

UNUTRAŠNJI FAKTORI
-Urođene ili stečene predispozicije organizma, npr. -Nedostatak Alfa 1 inhibitora proteaze koji dovodi do poremećaja odnosa proteaza i antiproteaza.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
Hiperplazija i hipertrofija mukoznih i peharastih ćelija • Poremećen je odnos između seroznih i mukoznih žlezda u korist mukoznih • Odvodni kanali bronhijalnih žlezda su prošireni i ispunjeni sluznim čepovima • Uvećan je broj peharastih ćelija uz redukciju cilindričnih ćelija • Dolazi do obliteracije i suženja disajnih puteva Kod dugotrajnog hroničnog bronhitisa može doći do • Isčezavanja bronhijalnih žlezda i Metaplazije pokrovnog epitela • Povećanja debljine mišićnog sloja u zidovima disajnih puteva • Fibroze, Endarteritisa i Peribronhitisa • Prelaska zapaljenja u okolno tkivo •

KOD HRONIČNOG BRONHITISA

nastaje respiratorna acidoza Ovako nastala acidoza se metabolički potpuno koriguje pa je pH u krvi normalan. U terminalnoj fazi bolesti nastaje respiratorna i metabolička dekompenzacija sa poremećajem gasne razmene koja je do te mere izražena da krv ne može da obezbedi tkivima dovoljnu količinu O2 pa dolazi do promene pH vrednosti i metaboličke acidoze. Emfizem pluća, takođe, dovodi do poremećaja plućne funkcije i to iz više razloga: • Usled smanjenja elastičnog veziva pluća - dolazi do suženja lumena bronhiola, čime se povećanja ukupni otpor strujanju vazduha u disajnim putevima. • Usled spajanja alveola i respiratornih bronhiola u veće prostore - atmosferski vazduh dospeva na veću udaljenost od zida alveola nego što je normalno što znatno otežava difuziju kiseonika kroz alveokapilarnu membranu i dovodi do nastanka hipoksemije u arteriskoj krvi. Redukcija kapilarne mreže u zidovima alveola, takođe smanjuje difuziju kiseonika u arterisku krv, ali i eliminaciju CO2 preko pluća pa pored hipoksemije nastaje i hiperkapnija. Kao kompenzatorni mehanizam dolazi do povećanja plućnih volumena i povećanja inspiratornog protoka, što zahteva porast aktivnosti respiratornih mišića.

KLINIČKA SLIKA
Dispneja - razvija se postepeno tokom više godina. Može se javiti samo pri naporu (emfizem). Kašalj sa iskašljavanjem - obično ujutru i zimi, često praćeni svirnjem u grudima. Disanje kroz stisnuta usta Uvlačenje interkostalnih prostora, supraklavikularnih jama i juguluma u inspirijumu Bačvast, slabo pokretljiv grudni koš Nabrekle vv. jugularis u ekspirijumu Bolesnici sa emfizemom su mršavi, bledorumeni, najčešće sede i koriste pomoćnu muskulaturu Centralna cijanoza i poliglobulični facijes - u završnoj fazi bolesti.

KOD EMFIZEMA
Panacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema svi delovi acinusa su razoreni, tako da na kraju ostaje čipkasta mreža potpornog tkiva. Promene su najveće u donjim i prednjim delovima pluća. Centroacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema razoreni su proksimalni i središnji delovi acinusa, dok okolne alveole ostaju neoštećene.

PATOFIZIOLOŠKE PROMENE
U početnoj fazi HOBP javljaju se početni poremećaji distribucije vazduha u plućima i laka hiperinflacija plućnog parenhima. Sa napredovanjem bolesti smanjuje se ekspiratorni protok vazduha. U odmakloj fazi zbog neravnomerne ventilacije različitih alveola javlja se poremećaj distribucije ventilacije pluća, što dovodi do poremećaja odnosa ventilacije i perfuzije (V/Q). Kao posledica izmene ovog odnosa dolazi do poremećaja razmene gasova tj. do respiratorne insuficijencije. U cilju korekcije odnosa V/Q dolazi do hiperventilacije. Međutim, vremenom hiperventilacija postaje nedovoljna za korekciju V/Q što dovodi do pada ppO2 i povećanja ppCO2 i

AUSKULTATORNI NALAZ
Disajni šum je oslabljen Produžen EX i Rano IN pucketanje Visokotonski i niskotonski zvižduci - ukazuje na opstrukciju Oslabljeni srčani tonovi - pri teškom obliku HOBP.

RADIOLOŠKI NALAZ
Na emfizem ukazuju: Znaci hiperinflacije pluća - Uvećana visina pluća i širina međurebarnih prostora, spušten i zaravnjen

180

svod hemidijafragme, povećana dubina retrosternalnog prostora na profilnom snimku. Redukcija sudovne šare u spoljnoj 1/3 ili 1/2 pluća na 1-1,5 cm od lateralnog zida toraksa Pojava bula.

Oksigenoterapija Nadoknada alfa1 antitripsina Nemedikamentozno Edukacija bolesnika i njegove porodice Psihoterapija sa vežbama za relaksaciju Fizikalna terapija Balneoklimatoterapija Hirurško Lobektomija Transplatacija pluća

ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE
KOD HRONIČNOG BRONHITISA
- Opstruktivne promene u malim disajnim putevima U ranoj fazi bolesti Povećane vrednosti closing volumena Smanjene vrednosti komplijanse pluća Smanjene vrednosti FEV50 i FEV25 U odmakloj fazi bolesti Snižen FEV1 i Tifneau uz normalni VC Uvećan ukupni otpor u disajnim putevima Hipoksemija, Hiposaturacija, a kasnije i Hiperkapnija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U odnosu na fizički napor, radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije, godina starosti, mišićne snage, vrste rada. Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. Srednja HOBP - Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. Teška HOBP - Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore.

KOD EMFIZEMA PLUĆA
Mešoviti tip poremećaja ventilacije pluća Otpori strujanju vazduha su neznatno uvećani Smanjen transfer koeficijenta i faktora Hipoksemija i Hiperkapnija

FARMAKODINAMSKI TESTOVI
BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja reverzibilnosti bronhoopstrukcije.

BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja hipereaktivnosti traheobronhijalnog stabla na određene faktore iz unutrašnje i spoljašnje sredine. - Primenjuje se u slučaju kada je rezultat bronhodilatacionog testa negativan, spirometrijski nalaz normalan, a pacijent ima karakteristične simptome dispneje.

KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HRONIČNOG OPSTRUKTIVNOG BRONHITISA ZA PROFESONALNO OBOLJENJE
• Da radnik radi na radnom mestu gde dolazi u kontakt sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). • Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV1 manji od 50%). • Normalan spirometrijski nalaz pri zapošljavanju. • Dokaz o progresiji oštećenja plućne funkcije tokom rada. • Dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač.

KATEGORIZACIJA HOBP PREMA VREDNOSTI FEV1
Blaga HOBP - FEV1 jednak ili veći od 70% u odnosu na referentne vrednosti Srednja HOBP - FEV1 između 50 i 69% u odnosu na referentne vrednosti Teška HOBP - FEV1 jednak ili manji od 50% u odnosu na referentne vrednosti

LEČENJE
Medikamentozno Bronhodilatatori Mukolitici Kortikosteroidi Antibiotici Sekretolitici Ekspektoransi

ASTMA
Astma je hronično oboljenje diasajnih puteva koje se karakteriše: Hroničnim zapaljenjem u svim strukturama bronhijalnog stabla Hiperreaktivnošću traheo-bronhijalnog stabla (urođena ili stečena)

181

Reverzibilnom generalizovanom bronhoopstrukcijom promenjivog intenziteta. Bolest se ispoljava: Napadima gušenja Sviranjem u grudima i Kašljem

Usled smanjene osetljivosti beta adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

II - STEČENA HIPERREAKTIVNOST
- se javlja usled: Pojačanog oslobađanju medijatora prilikom zapaljenja Poremećaja ravnoteže između alfa i beta adrenergičkih receptora u korist ovih prvih Poremećaja funkcije NeadrenergičkogNeholinergičkog sistema Smatra se da uzročnici zapaljenja stimulišu mastocite u bronhijalnoj sluzokoži iz kojih se prekomerno oslobađaju medijatori (histamin, leukotreini i dr.) koji deluju višestruko: • Izazivaju spazam bronhijalne muskulature direktno ili preko vagusa • Povećavaju lučenje sluznih žlezda sa stvaranjem sluzni čepova u lumenu bronha • Povećavaju propustljivost postkapilarnih venula što dovodi do stvaranja edema bronhijalne sluzokože. Smanjenje prečnika disajnih puteva (bronhoopstrukcija) nastaje dakle usled: Spazma i hipertrofije glatkih mišiča u zidu disajnih puteva Prisustva sekreta u lumenu disajnih puteva i Edema sluzokože disajnih puteva U toku zapaljenjskog procesa u submukozi i mukozi nalaze se ćelije imunološke reakcije sa prevagom eozinofila, Mastocita i Ig. Vremenom dolazi do aktiviranja fibroblasta u sluzokoži disajnih puteva što dovodo do fibroze, deformacije i ireverzibilne bronhijalne opstrukcije. Ove promene dovode do smanjenja strujanja vazduha kroz disajne cevi i povećanja otpora u njima. Usled poremećaja alveolarne ventilacije i perfuzije često dolazi do poremećaja parcijalnih pritisaka respiratornih gasova i acidobaznog stanja u arteriskoj krvi (hipoksemije, a kasnije i hiperkapnije).

Epidemiologija - Tačna incidenca i prevalenca
astme nije poznata, procenjuje se da je prevalenca bolesti u opštoj populaciji između 2 i 23%. U našoj zemlji se smatra da je negde oko 3%.

ETIOPATOGENEZA
Bronhokonstrikcija kod astme može da se javi usled delovanja brojnih alergena ili iritanasa:

I - ALERGENI - Polen
- Proteini životinja - Dermatophagoides

II - MEDIJATORI - Histamin
- Leukotrein - Prostaglandini - Adenozin

III - FARMAKOLOŠKI AGENSI
- Holinergici - Blokatori β- adrenergičkih receptora - Stimulatori α-adrenergičkih receptora

IV -AEROZAGAĐIVAČI - Sumporni oksidi
- Hlor - Dim cigarete - Formaldehid - Jaki mirisi

V - FIZIČKE AGENSI - Fizički napor
- Hiperventilacija - Hladan vazduh

V - DRUGI HEMISKI AGENSI
- Benzoati - Izocijanati - Metabisulfat - Acetilsalicilna kiselina - Tetrazin Hipereaktivnost traheobronhijalnog stabla koja se javlja kod astme može biti:

PODELA ASTME
I -ALERGISKA ASTMA (Ekstrinzička) UROĐENA (Atopijska)
Javlja se u detinjstvu i genetski je uslovljena (poremećaj funkcije gena vezanog za 11 hromozom). Kod obolelih rano nakon kontakta sa alergenima dolazi do senzibilizacije anafilaktičkog tipa (Imunološka reakcija tip I) i stvaranja antitela iz grupe IgE. Kod 2-3% bolesnika umesto IgE stvaraju se antitela iz grupe IgG - Imunološka reakcija tip III Veoma retko može da postoji istovremo imunološka reakcija Tip I i Tip III tzv. dvojna astma.

I - UROĐENA HIPERREAKTIVNOST - javlja se:
Kod atopičara (najčešće) Usled nedostatka kateholamina Usled povećana osteljivosti alfa adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

182

STEČENA (Neatopijska)
Javlja se nakon senzibilizacije najčešće na inhalacione alergene u bilo kom životnom dobu. Radi se o mešovitom tipu senzibilizacije - Imunološka reakcija Tip I i Tip III.

STEPENOVANJE ASTME PREMA TEŽINI KLINIČKE SLIKE Stepen težine Klinička slika pre terapije
- Dnevni simptomi do 2 puta nedeljno - Noćni simptomi do 2 puta mesečno - Bez simptoma između napada - Dnevni simptomi češći od 2 puta nedeljno - Noćni simptomi češći od 2 puta mesečno - Simptomi utiču na fizičku aktivnost i spavanje - Stalni simptomi - Učestali noćni napadi - Ograničena fizička aktivnost

II -IDIOPATSKA ASTMA (Intrinzička)
Karakteriše se bronhijalnom hiperreaktivnošću kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju, koncentracije IgE-a su normalne, a kožni i inhalacionioni bronhoprovokacioni testovi su negativni.

Plućna funkcija
PEF ili FEV1 veći od 80% norme PEF varira manje od 20% PEF normalan posle bronhodilatatora

Laka astma

III - POSEBNE VARIJANTE ASTME
Infektivna astma Astma izazvana stresom i hladnoćom Astma izazvana fizičkim naporom Astma izazvana lekovima (Aspirin, Tetrazin) Astma trudnica Profesionalna astma

Srednje teška astma

PEF ili FEV1 60-80% od norme sa varijacijama 20-30% u napadu

KLINIČKA SLIKA
Asmatični napadi variraju u intenzitetu bronhokonstrikcije od blagih i kratkotrajnih do teških koji traju satima i danima. Napadi mogu biti svakodnevni ili retki (1-2 puta godišnje), češći su noću i pred zoru. Klasični simptomi i znaci napada su Gušenje Sviranje u grudima Kašalj - u početku suv kasnije produktivan Pri težem napadu dolazi do Angažovanje pomoćne RES-muskulature Cijanoze Nabrekle vene na vratu Perkutorno - Sonornost Auskultatorno - Visokotonski zvižduci

Teška astma

PEF ili FEV1 manji od 60% od norme sa varijacijama većim od 30%

PROGNOZA Kod oko 25 % obolele dece dolazi do potpune remisije simptoma u adolescentnom dobu. Kod oko 20% odraslih dolazi spontano do kraćih ili dužih remisija. Kod oko 40% odraslih asmatični napadi sa starenjem postaju ređi i slabiji. Oko 1% umire u produženom napadu. LEČENJE Bronhodilatatori (Beta 2 agonisti, teofilinski preparati) Kortikosteroidi Dinatrijumhromoglikat Nedohromisodijum Antibiotici - kod infekcije Hidratacija Specifična hiposenzibilizacija Oksigenoterapija

183

PROFESIONALNA ASTMA
Profesionalna astma je oboljenje uzrokovano agensima iz radne sredine koji dovode do asmatičnih znakova i simptoma, bilo zato što je konc. agenasa visoka ili zato što je reakcija radnika na njih pojačana Prevalenca oboljenja je 3-20%, a oko 15% svih asmatičara povezuje svoju bolest sa radnim mestom. ETIOPATOGENEZA Više od 200 različitih materija sa radnog mesta mogu prouzrokovati asmatične napade. Delimo ih na:

Hemijske materije velike molekulske mase češće se ponašaju kao alergeni i dovode do alergijske astme. Hemijske materije male molekulske mase u većim koncentracijama deluju kao iritansi i uzrokuju inflamatornu bronhokonstrikciju ili sindrom poremećene reaktivnosti disajnih puteva (RADS).

KLASIFIKACIJA PROFESIONALNE ASTME
PREMA MEHANIZMU NASTANKA ALERGISKA PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje usled senzibilizacije radnika na alergene sa radnog mesta. Ovde se produkuju imunoglobulini klase IgE (prvi tip imunološke reakcije) kao reakcija na alergene.

HEMIJSKE MATERIJE VELIKE MOLEKULSKE MASE
VRSTA MATERIJE 1. Proteini životinjskog porekla - Meso - Mleko - Jaja - Krzno - Koža - Serum 2. Proteini biljnog porekla - Polen - Brašno - Kafa - Biber - Lan - Duvan - Soja - Čaj Pamuk - Ulje RIZIČNE PROFESIJE - Laboratoriski radnici -Veterinari - Farmeri - Šumari - Ribari - Mesari - Mlinari - Radnici u prehrambenoj industriji - Pekari - Radnici u tekstilnoj industriji - Kuvari - U farmaceutskoj industriji - U industriji gume - U proizvodnji deterdženata

ZAPALJENJSKA (IRITATIVNA) PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje pri ekspoziciji respiratornim iritansima (hlor, sumporni i azotni oksidi, amonijak). Opstrukcija je izazvana zapaljenjem disajnih puteva i nadražajem vagusa i lokalnih aksonskih refleksa. Asmatični napadi se javljaju u toku inhalacije pomenutih gasova (Rana reakcija) i simptomi mogu prestati ubrzo po napuštanju radne sredine ili nekoliko sati kasnije.

-

3. Enzimi - Tripsin - Himotipsin Amilaza - Ekstrakti - Pepsin - Pektinaza Proteaza pankreasa

MEŠOVITA PROFESIONALNA ASTMA
Najčešće se javlja pri ekspoziciji materijama male molekulske mase (anhidridi, izocijanati, lekovi). Odlikuje se udruženim delovanjem alergiskih i zapljenjskih efekata pomenutih materija. Asmatični napadi mogu biti ranog i kasnog tipa, javljaju se obično nakon više godina ekspozicije.

HEMIJSKE MATERIJE MALE MOLEKULSKE MASE
1. Metali
- Platina - Nikl - Hrom - Kobalt - Vanadijum - Volfram - Aluminijum - Cink

2. Lekovi
- Penicilin - Cefalospini - Fenilglicin - Metildopa - Salbutamol - Tetraciklin - Sulfonamidi

3. Materijali
za sastavljanje i lemljenje
-Etanolamin -Kolofonijum

4. Diizocijanati
-Toluendiizocijanat - DifenilMetandiizocijanat -Naftalendiizocijanat

FARMAKOLOŠKA ASTMA

PROFESIONALNA

Javlja se pri ekspoziciji pamuku, konoplji, lanu, pšeničnom brašnu i dr. Ove materije deluju dvojako, sa jedne strane akiviraju mastocite anafilaktičkim putem, a sa druge aktiviraju sistem komplementa.

5. Boje
- Antrahinon - Karmin - Parafenildiamin

6. Anhidridi
- Ftalni - Trimetilni

7. Prašine drveta
- Mahagoni - Hrast - Topola

8. Raznovrsne hemikalije
- Formaldehid - Etilendiamin - Etilenoksid - Organofosforni insekticidi

PREMA KLINIČKOM I PATOGENETSKOM ASPEKTU
I - IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA
Klasična IgE posredovana Poliimunološka

II - NE-IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA

RIZIČNE PROFESIJE

Radnici u hemiskoj industriji, metalurgiji i industriji nameštaja

184

Pozitivan nalaz potvrđuje hiperreaktivnost disajnih puteva što ide u prilog astmi ali se može javiti i kod drugih oboljenja. Karakteristike asmatičnih napada zavisi od tipa astme i koncentracije nokse u radnoj sredini. dostiže max. KLINIČKA SLIKA . a nakon 4-6 sati i kasna reakcija. Anamneza bolesti.Imaju značaja u slučaju alergiske profesionalne astme MERENJE SPECIFIČNIH IgE i IgG U SERUMU PATOGENEZA Tačan mehanizam nastanka profesionalne astme još uvek nije u potpunosti jasan. ali je moguća i kod zapaljenjske.Sindrom reaktivne disfunkcije disajnih puteva (RADS) Refleksna bronhokonstrikcija Farmakološka bronhokonstrikcija.Iscrpna radna anamneza sa hronološkim pregledom poslova i faktora ekspozicije u toku ukupnog radnog staža do trenutka pregleda bolesnika je neophodna kako bi se moglo utvrditi vreme prve izloženosti materijama i uslovima koji ne moraju biti odmah uočljivi. Alergija zahvata samo deo radničke populacije eksponovane istim profesionalnim noksama. . dve nedelje kada je na bolovanju i ponovo dve nedelje kada je na poslu. dijagnostikujemo profesionalnu astmu. . Zašto se pri ekspoziciji istim noksam kod nekih radnikai pojavljuje ovo oboljenje a kod drugih ne. vrlo često je teško obaviti potrebna merenja rano ujutru pre posla ili kasno uveče posle posla. SPIROMETRIJA . Imajući ovo u vidu može se razumeti zašto akutna ekspozicija visokim dozama određenim industrijskim iritansima može provocirati RADS sa jedne strane.Rade se sa prepratima spremljenih od materjala sa radnog mesta za koje postoji sumnja da su uzročnici asmatičnih napada. KASNA REAKCIJA . Opstrukcija u disajnim putevima varira u intenzitetu i često je kompetno reverzibilna po prestanku ekspozicije. .Obuhvataju kožne testove sa standardnim inhalacionim alergenima i materijalom sa radnog mesta.Javlja se 4-6 h nakon ekspozicije. Pozitivan rezultat predstavlja najznačajniji podatak u dijagnostici profesionalne astme. DIJAGNOZA ANAMNEZA . Specifičnost u kliničkoj slici jeste vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova sa ekspozicijom na radnom mestu.Lična i porodična anamneza (alergiske bolesti u detinjstvu i u porodici).Javlja se pri senzibilizaciji na antigene velike molekulske mase i pri inhalaciji respiratornih iritanasa. kašalj).Prvo se javlja rana reakcija. PEAK-FLOW METAR . BRONHODILATACIONI TESTOVI . posebno ako je to u više navrata potvrđeno.Verifikacija asmatičnih napada na radnom mestu ili 4-8 sati po završetku rada od neprocenjivog je dijagnostičkog značaja. Ako se ustanovljeno smanjenje PEF-a poklapa sa radnom nedeljom ili poboljšanje u dane bez ekspozicije u više od 75% merenja. nije poznato.Javlja se nekoliko minuta nakon inhalacije i traje 30-60 minuta.Pozitivan nalaz ukazuje na reverzibilnost bronhoopstrukcije i ide u prilog astmi BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI Nespecifični . DVOJAKA REAKCIJA . KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne (gušenje.Radnik meri PEF svaka 2 sata od budjenja do odlaska na spavanje jednu nedelju kada je na radnom mestu. sviranje. . a uzročni su faktori simptoma zbog kojih se obraća. TIPOVI ASMATIČNIH REAKCIJA RANA REAKCIJA . Antigenska specifičnost i intenzitet imunoreakcije su između ostalog i pod genskom kontrolom jedinke.Pad vrednosti PEF ili FEV1 za preko 15% u toku radnog vremena se smatra značajnim pokazateljem uticaja profesionalne ekspozicije.Negativan rezultat ovakvog merenja ne bi trebalo da isključi postojanje profesionalne asthma. . . IMUNOLOŠKI KOŽNI TESTOVI . posle 5-8 h i traje najduže 185 . Specifični . U osnovi su tri poremećaja: Inflamacija Hipereaktivnost Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva Stalna inflamacije nakon više godina dovodi do: Hipertrofije glatkih mišića Hiperplazije epitela Proliferacije fibroblasta Pojave kolagenskih vlakana Rezultat ovih promena jeste pojava ireverzibilne opstrukcije disajne cevi.Karakteristična je za farmakološki oblik astme. dok hronična ekspozicija niskim dozama može indukovati imunološku ili farmakološku profesinalnu astmu sa druge strane 1 dan.Najčešća je kod alergiske astme. Medjutim. Još uvek međutim nisu poznati geni koji regulišu selektivan odgovor disajnih puteva na alergene.

ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS (AB) Alergijski bronhiolo-alveolitis (Hipersenzitivni pneumonitis ili Ekstrinzički alergiski alveolitis) predstavlja imunološki posredovano zapaljenjsko oboljenje koja zahvata plućni intersticijum. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi od učestalosti i težine napada. Pozitivan specifični bronhoprovokacioni test sa materijalima sa radnog mesta. amebe. LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. respiratornim štetnostima bilo kog porekla kao i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. Nije sposobna ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost.. gljivice. Pozitivan test ekspozicije na radnom mestu Spirometrijski test pokazuje smanjenje FEV1 u toku radne smene za 20% i više u odnosu na vrednosti FEV1 na početku smene . KLASIFIKACIJA Iako postoji mnogo različitih antigena sposobnih da izazovu AB osnovni klinički i patološki nalazi su slični bez obzira na prirodu inhalirane prašine. Pretpostavljen uzročni agens mora da spada u grupu priznatih alergena. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE OPŠTI KRITERIJUMI Odnose se na sva profesionalna alergiska oboljenja. materijama koje izazivaju iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). Pozitivan ne-specifični bronhoprovokacioni test. Ista bolest ne sme da bude manifestna pre zaposlenja u radnoj sredini koju označavamo kao izvor antigena (uvid u rezultate predhodnih i periodičnih pregleda). Simptomi moraju da budu najizraženiji na radnom mestu ili pak moraju da se javljaju u odredjenim vremenskim odnosima prema ekspoziciji što se potvrdjuje od strane ordinirajućeg lekara. odnosno neposrednih i posrednih izazivača bronhokonstrikcije. Oboljenje je izazvano inhalacijom organske prašine koja sadrži različite etiološke agense (bakterije.Najvalidnija ali agresivna metoda za procenu inflamacije kod astme. Pozitivan nespecifični bronhoprovokacioni test. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. U zavisnosti od vrste antigena. Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada.IgE antitela analizirana RAST ili ELISA testom.potvrđen najmanje 3 puta U slučaju kada je izvođenje bronhoprovokacionih testova kontraindikovano (FEV1<50%) kao kriterijum se prihvataju pozitivni imunološki testovi (nalaz specifičnog IgE ili IgG4 antitela na materijale s radnog mesta). KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE ALERGISKE ASTME Dokaz ordinirajućeg lekara da radnik pre zaposlenja nije bolovao od astme.Reprezentuje dobro eozinofile mada su ovi nalazi suviše varijabilni. terminalne bronhiole i alveole. koja traje šest i više meseci. Postoji privremena radna nesposobnost. Pluća odgajivača ptica i Ventilacioni pneumonitis mada se sve češće pominje i pneumonitis izazvan niskomolekularnim jedinjenjima: Farmerska pluća Bolest odgajivača ptica Ventilacijoni pneumonitis Pluća pivarskih radnika Pluća šumarskih radnika Pluća perača sira KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE IRITATIVNE ASTME Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu na kojima je dolazilo do kontakta sa 186 . U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. Principi lečenja kao i kod neprofesionalne astme. potvrđena od strane pulmologa. životinjske proteine i dr. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. INFLAMATORNI MEDIJATORI U KRVI . Simptomi bolesti moraju da se poprave ako je bolesnik duže vreme izvan radne sredine.Najviše se govori o korelaciji nalaza Eozinofila sa težinom oboljenja. PREGLED SPUTUMA I BRONHOALVEOLARNOG LAVATA . najčešće se sreću Farmerska pluća. mogu potvrditi izlaganja nekim alergenima. Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima je dolazilo do kontakta sa materijama koje izazivaju alergijsko dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji).) kod preosetljivih radnika. BIOPSIJA PLUĆA .

Histološka slika zavisi od stadijuma bolesti: Bronhiolitis i alveolitis (Muralni i luminalni) .U kasnijim fazama bolesti Granulome čine džinovske ćelije zajedno sa makrofagima.Normalan nalaz ili kasno INpucketanje i IN-škripanje pri bazama pluća.Cijanoza i gubitak telesne težine .AKUTNI OBLIK .SUBAKUTNI OBLIK . Sa makrofagima u alveolama i limfocitima u interalveolarnim pregradama.U odmaklom stadijumu Karakterističan je nalaz brojnih limfocita rasejanih po fibrozno izmenjenom tkivu.Suv kašlja .RTG PLUĆA Akutni oblik .Saćasta pluća sa kardiomegalijom .U početnom stadijumu. Pretpostavlja se da je razlog smanjena prezentacija antigena T-helper limfocitima koja postoji kod pušača. PATOMORFOLOŠKE PROMENE Osnovna karakteristika AB jeste GRANULOMSKA INFLAMATORNA REAKCIJA koja zahvata periferne bronhiole i alveole. mahom u donjim delovima pluća vidi se .Smanjenja FVC i FEV1 . III . U plućnom parenhimu ove materije dobijaju svojstva antigena i sreću se sa makrofagima koji ih priprema za kontakta sa T i B limfocitima.Difuzni alveolarni i intersticijalni inflamati sa multiplim.Groznica . 187 .Dispneje bez vizinga .HRONIČNI OBLIK . Intersticijalni pneumonitis i prisustvo granuloma . Osobe predisponirane za ovu vrstu oboljenja pored urođenog defekta u funkciji makrofaga imaju i urođeni funkcionalni defekt T-supresornih limfocita što dovodi do pojačane reakcije T-helper limfocita. malim nejasno ograničenim čvorićima Hronični oblik . Fibrozne promene su lokalizovane uglavnom u gornjim delovima pluća uzrokujući smanjenje pluća i cistične formacije. DIJAGNOZA I .Drhtavica .U odmakloj fazi Rtg-pluća je potrebna na svakih 5 godina kod svih radnika koji su eksponovani organskoj prašini.Bolovi u mišićima Auskultatorno .Obostrano. koji preko Interleukina 3 dovode do oslobađanja vazoaktivnih medijatora iz mastocita čime se povećava propustljivost kapilara i omogućava prodor monocita iz cirkulacije u pluća što dalje omogućava prelaz imunološkog u inflamatorni odgovor.Pluća laboratoriskih radnika Pluća radnika sa kafom Pluća berača pečurki Pluća lakirera porcelana Enzimska pluća Mlinarska pluća Krznarska pluća Bagasoza Suberoza Sekvojoza Pluća radnika sa epoksidnim smolama Pluća radnika na mlevenju paprike PATOGENEZA Osnovu za nastanak oboljenja čini imunološki proces uslovljen genskom predispozicijom osobe koja udiše odgovarajući antigen. Genetska predispozicija odnosi se na postojanje urođenog defekta u funkciji makrofaga koji nedovoljno brzo obrađuju i eliminišu štetne materije iz spoljne sredine.Nastaje kod kontinuiranog izlaganja malim koncentracijam antigena simptomima: . II .U težim slučajevima. Ove materije se tako duže zadržavaju u disajnim putevima što dovodi do lučenja i aktivacije citokina koji oštećuju membranu alveola i bronhiola što omogućava prodor štetnih materija u unutrašnjost plućnog parenhima.Difuzna nodularna ili retikulonodularna zasenčenja na periferiji plućnih polja . Trajno stvaranje imonokopleksa izaziva hroničnu inflamaciju plućnog parenhima.Nastaje kod intenzivne izloženosti antigenu u kratkom vremenskom roku. Intersticijalna fibroza i obliterativni bronhiolitis .Malaksalost . KLINIČKA SLIKA I .Postepnog pogoršanja dispneje pri naporu . monocitima i limfocitima. II .Kašalj i dispneja . Nepušaći češće obolevaju od pušača cigareta.4-8 sati posle izlaganja antigenu. Simptomi se javlja 4-6 sati nakon izlaganja i povlače unutar 24 sati po prekidu izlaganja. Javlja se: .Kašlja i cijanoze. Sa druge strane kontakt antigena sa B-limfocitima dovodi do stvaranja atitela koja se spajaju sa antigenima stavarjući imunokoplekse koji aktiviraju komplement što kao krajnji rezultat ima takođe nastanak inflamatorne reakcije. Javlja se: .Nastaje pri dužoj izloženosti manjoj koncentraciji antigena.ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE .U početku .

LABORATORIJSKI NALAZ Povećana sedimentacija Hipergamaglobulinemija Povećan titar IgG Normalan titar Ig-E IV . diizocijanat-heksametilen.promene su reverzibilne te prekid ekspozicije u najvećem broju slučajeva dovodi do povlačenja simptoma i potpunog izlečenja. Ovo oboljenje treba razlikovati od Vlažne groznice. 2. Posledica su alergijske reakcije koja nastaje nakon inhalacije 188 . Ove materije se primenjuju u automobilskoj industriji. Odnos THelper i T-Supresorski limfociti se smanjuje ispod 1.U odmakloj fazi usled smanjenja elastičnosti pluća. u kojima voda recirkuliše pri temperaturi dovoljno visokoj da omogući razvoj ovih aktinomiceta. ali u čijoj osnovi stoji reakcija organizma na endotoksine bakterija iz hladnih rezervoara vode sistema za povećanje vlažnosti vazduha.ANALIZA BRONHOALVEOLARNOG LAVATA Povećan broj granulocita. posebno kada se čiste kavezi.. 4. Ventilacioni pneumonitis ima sve karakteristike drugih formi AB. pri čemu dominiraju T-Supresorni limfociti. Pomenuta jedinjenja deluju kao hapteni koji dobijaju antigena svojstva tek kada se u organizmu veži za proteinske molekule. mastocita i limfocita U početku Ubrzo se broj granulocita i mastocita normalizuje. ali mogu oboleti i oni koji čuvaju ptice u kući. koja je praćena sličnim simptomima.0.Znači potvrdu izloženosti tom antigenu. industriji lakova i boja i u proizvodnji izolacionog materijala.ISPITIVANJE IMUNOLOŠKOG STATUSA Povećana koncentracija serumskog IgG na poznati antigen . termofilnih aktinomiceta koje se stvaraju u skladištima sena. FARMERSKA PLUĆA Farmerska pluća su najčešća forma AB. Ako se seno uskladišti sa sadržajem vode između 30-50% temperatura u njemu može vremenom da poraste i do 50-65OC što pogoduje razvoju termofilnih aktinomiceta. kao i na farmama gde su ekonomske okolnosti takve da nema mogućnosti za adekvatno sušenje useva pre skladištenja. kao ni za zaštitu uskladištenih useva od naknadnog kvašenja. kasne (4-6 sati nakon inhalacije) ili dualne reakcije. AB IZAZVAN NISKOMOLEKULARNIM JEDINJENJIMA Jedinjenja diizocijanata (diizocijanat-toluol. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa specifičnim antigenom . PROGNOZA Akutni i subakutni oblika . slame ili žitarica.Restriktivni poremećaj ventilacije . dok broj limfocita nastavlja da raste. PLUĆA ODGAJIVAČA GOLUBOVA Bolest nastaje inhalacijom serumskih proteina koji se nalaze u sekretima i ekskretima ptica. Niskomolekularna NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA 1. Kortikosteroidi ubrzavaju oporavak. Do inhalacije spora ili micelijumskih fragmenata dolazi pri rukovanju ovakvim usevima. Negativan nalaz ne isključuje Dg. Izazivači bolesti su termofilne aktinomicete koje se razvijaju u rezervoarima sistema za povećanje vlažnosti vazduha.Alergijski odgovor nije posredovan IgE reakcijom Pozitivni kožni testovi sa specifičnim antigenom (ukoliko je moguće sačiniti takve alergene) dobija se tipična Arthus-reakciju u roku od 4-8 sati. Proces buđanja i razvoja termofilnih aktinomiceta odvija se u uslovima povećane temperature koja se stvara kada se seno i drugi usevi uskladište pre nego što se dovoljno osuše. Prevalenca farmerskih pluća zavisi od intenziteta lokalnih padavina određenog podneblja i opremljenosti farmi za tu vrstu delatnosti. Prašina sa uzročnim agensima stalno postoji u vazduhu prostorije gde se ptica nalazi. VI .BIOPSIJA PLUĆA I PATOHISTOLOŠKA ANALIZA Nalaz mononukleranih ćelija i granulomske inflamatorne reakcije u bronhiolama i zidovima alveola. 3. Hronični oblik bolesti sa ireverzibilnim promenama nema povoljnu prognozu. čak i situacijama kada se prekine izlaganje uzročnom antigenu. a zavisi od težine ovih promena.Simptmi i znaci AB se javljaji u vidu rane (ubrzo nakon inhalacije). Normalna koncetracija serumskog IgE . ali nije siguran dokaz da je taj antigen uzročnik bolesti. naročito ako se skladištenje vrši u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama. V . diizocijanatdifenilmetan) mogu da izazovu alergijska oboljenja bronhopulmonalnog sistema. III . VENTILACIONI PNEUMONITIS Ova forma AB opisana je kod boravka u prostorijama sa klima uređajima. Najčešće obolevaju osobe koje gaje golubove. Bolest se uglavnoj javlja u hladnim i vlažnim oblastima.

astme i emfizema • subjektivne tegobe traju i ostalim radnim danima nedelje • postoji poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa. Epidemiologija .jedinjenja imaju određeni značaj i kao komponente visokomolekularne organske prašine. II . prazik. Okrugla telašca u plućima u čijem su centru čestice prašine. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. I . bolesnik je privremeno nesposoban za rad. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde je bio eksponovan sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspoziciji). neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti. odmor). lana i jute i to posle ekspozicije od deset i više godina. ali proces nije do kraja poznat.ODMAKLI STADIJUM Ako se ekspozicija prašini nastavi bolest napreduje • Klinička slika hroničnog bronhitisa. mada ima primera da se početni simptomi javljaju već posle godinu dana izlaganja prašini pamuka. Poremećaj ventilacije pluća srednjeg i teškog stepena ili smanjen transfer faktor za CO. Pozitivan specifičan precipitinski test ili specifičan odnos subpopulacija T limfocita u BAL-u. Javlja se: . Ukoliko se u ovom stadijumu prekine dalja ekspozicija subjektivne smetnje prestaju ali ostaje poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa.Procenat obolelih radnika koji rade u tekstilnoj industriji je oko 30% zaposlenih. Najčešće se javlja kod: berača pamuka i radnika na preradi pamuka. radnika koji obavljaju čišćenje i demotiranje mašina za prečišćavanje pamuka. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. a kod radnika koji rade sa konopljem i do 50%. Ukoliko se jave nove epizode AB. KLINIČKA SLIKA Bisinoza se najčešće javlja posle ekspozicije od 10 i više godina. Narednih dana intenzitet tegoba opada bez obzira na dužinu i intenzitet ekspozicije.POČETNI STADIJUM Prvi klinički simptomi javljaju se prvog radnog dana po povratku na posao posle nekog odsustvovanja (vikend. Klinička slika akutnog i subakutnog oblika. Pozitivan specifični bronhoprovokativni test na materije sa radnog mesta-poznog tipa ili Ukoliko je specifičan bronhoprovokativni kontraindikovan. Metapalizje epitela sluzokože bronhija 1 Stalno Normalna 2 3 Stalno Stalno Normalna Poremećena 189 .Stezanje u grudima . Radiografske promene na plućima tipa fibroze u srednjim ili donjim plućnim poljima.Dispneja . Posle toga. Favorizujući faktori su .Neznatan porst T Ove tegobe prestaju 1-2 sata po povratku kući (ponedeljnička dispneja).duvanski dim i infekcija respiratornih puteva.Suv kašalj . konoplje. lana. obično ponedeljkom i to pri kraju radnog vremena. BISINOZA BLUĆA Bisinoza pluća predstavlja hronično oboljenje disajnih puteva nastalo inhalacijom čestica pamuka. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. STADIJUMI BOLESTI Stepen 0 1/2 Stezanje u grudima Nema Povremeno Dispneja Nema Samo prvog radnog dana u nedelji Samo prvog radnog dana u nedelji Svih radnih dana Svih radnih dana Plućna funkcija Normalna Normalna ETIOPATOGENEZA U osnovi patogenetskog mehanizma nastanka oboljenja je suženje lumena malih disajnih puteva. Dokazano je da u pamučnoj prašini postoji niz agenasa koji mogu izazvati suženje lumena sitnih disajnih puteva (faktori koji oslobađaju histamin iz pluća). Patomorfološka slika je slična hroničnom bronhitisu i emfizemu. konoplja ili jute.

DIJAGNOZA Anamneza . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka.Prvih dana ekspozicije eozinofilija i umerena trombocitopenija.Podatak o radu sa organskom prašinom. Rtg-pluća . Ukoliko se ekspozicija prekine u ranim stadijumima bolesti svi simptomi isčezavaju. Smanjenje FEV1 na kraju radne smene za 20% i više u odnosu na vrednost na početku smene. LEČENJE Prekid ekspozicije Simptomatska terapija (dispneja. Pad vrednosti FEV1 za više od 15% ukazuje na opasnost od bisinoze. U izraženom stadijumu bolesti. Klinička slika 2 i 3 stadijuma bolesti (stalno stezanje u grudima i dispneja svih radnih dana u nedelji). opstrukcija disajnih puteva je sve izraženija i vodi u kardiorespiratornu insuficijenciju. posebno u početnim fazama prerade (Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). Nastavak ekspozicije dovodi do ireverzibilnih patomorfoloških promena. potvrđeno najmenje tri puta. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti.U kasnim stadijumima bolesti promene slične onima kod hroničnog bronhitisa i emfizema. kašalj) PROGNOZA 190 .Dispnoični napadi prvog radog dana po povratku na posao posle prekida ekspozicije.Merenje FEV1 na početku prvog radnog dana nakon odsustvovanja sa posla i na kraju radne smene. Ispitivanje plućne funkcije . Laboratorija . u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. lana i konoplje. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Pedijatrijska groznica Pedijatrijski kašalj Astma radnika Hronični opstruktivni sindrom pluća OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. Klinička slika .

Ukoliko se toksini i bakterije raznesu krvlju dolazi do generalizacije infekcije. svinje) kao i mali sisari koji se koriste u laboratoriskom radu (beli miš.ZOONOZE Zoonoze su bolesti koje nastaju tako što se biološki agens preneses sa životinje na čoveka. PATOGENEZA Spore nanete na kožu ili unete u RES i GIT prelaze u vegetativne oblike koji produkuju toksine i tako izazivaju lokalna oštećenja.izaziva edem.Kožari. Preko zemljišta . zamorac). kosti). 1.SPOLJAŠNJI (KOŽNI) ANTRAKS Maligna pustula . Ugroženi su radnici koji rade sa životinjama (odgajaju. grebanje vune).Najčešća forma bolesti. klanice i sl. rikecije.izaziva nekrozu tkiva. krznari. Radi se o Gram negativnoj aerobnoj bakteriji koja na vazduhu stvara vrlo otporne spore.Posebno u pripremnim i početnim fazama izrade tkanine (češljanje. protozoe.dosta retko. Tekstilni radnici . ćurčije. Preko vazduha .AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA Profesionalna izloženost radnika mikrobiološkim agensima (bakterije. koji imaju kontakta sa ostacima životinja. Kapsularni materijal. KLINIČKA SLIKA I . Preko hrane . ovce. meso. Virulencija bacila ostvaruje se pomoću tri vrste egzotoksina Edemski toksin .inficiranog sporama usled neadekvatnog postupka sa uginulim životinjama. kunić.naročito kada se u vazduhu rasprše dlačice i bacili. Bakterija se takođe propagira limfatičnim sistemom izazivajući limfagitis i limfadenitis. Letalni toksin . Čovek se može inficirati: Direktnim kontaktom .). gljivice i helminti) može dovesti do razvoja akutnog ili hronočnog infektivnog oboljenja.najčešće leti zbog najvećeg obima poljskih radova i kontakta sa stokom. virusi. ANTRAKS (Crni prišt) ETIOLOGIJA Antraks je akutna kontagiozna infektivna bolest iz grupe zoonoza koju uzrokuje Bacillus anthracis. četkari i dr. Nakon inkubacije od 1-3 dana javljaju se: 191 . vunovlačari. Zanatlije . Povećanom riziku da obole izloženi su: Seosko stanovništvo . Interhumani prenos . Antraks je prevashodno bolest biljojeda. goveda.sa obolelom životinjom odnosno materijalom uzetim od nje (koža. koje se u tom slučaju smatra profesionalnim oboljenjem. Profesionalne bolesti izazvane biološkim agensima mogu se podeliti na: Zoonoze Antraks Bruceloza Erizipeloid Tularemia Leptospiroza Listerioza Malleus Psitakoza Q-groznica Importovane tropske bolesti Virusi Protozoe Krpeljski Malarija encefalitis Amebijaza Žuta groznica Trypanosmiasis Denga Lajšmanijaza Papatači groznica Bakterije Guba Helminti Šistozomijaza Kolera Filarijaza Kuga Ankilostomijaza Gljivice Strongiloidosis Blastomikoza Kokcidomikoza Infektivne bolesti Arbovirusne infekcije Botulizam Akutni virusni hepatitis Besnilo Sida Tetanus Tuberkuloza pluća I . prodaju) i pojedinim delovima životinja (industrija prerade mesa i kože.izuzetno redko. od antraksa obolevaju brojne domaće životinje (koze.

Traheotomija .Dispneja .Nespecifične abdominalne tegobe koje progrediraju u sliku trbušne drame sa: . Mere zaštite na radu . • Nalaz antitela na edemski i letalni toksin.kod velikih edema i meningitisa Reanimacija i simptomatska terapija. 2. Može se javiti i veći broj promena.Dovodi do hronične bolesti sa destruktivnim lezijama u zahvaćenim organima. Malaksalost.Vakcinacija izloženih radnika 2.Edem na licu bez razvoja kožnih manifestacija.SEOSKI ANTRAKS 1.Fatalnim ishodom. bezbolan.Smrt . . nejasno ograničen. kao i preko vaginalnog sekreta i urina obolelih životinja.Umor .Povišena T . pastira. koju izazivaju četiri tipa kokobacila: 1.Brz letalni ishod. Adekvatan postupak sa leševima uginulih životinja 3.Mialgije . Kožne promenene su praćene: .. .Dezinfekcija potencijalno infektivnog materijala (masnom sodom).Prekordijalni pritisak Nakon 2-4 dana poboljšanje. Od Bruceloze primarno obolevaju domaće životine (koze.Generalizacijom infekcije .Adekvatna higijena i ventilacija prostorija.Nastaje iz viscelarne (retko iz kožne) forme bolesti. 2. . brzo napreduje i konpresijom može ugroziti disanje. Obavezna vakcinacija stoke 2.Izaziva blagu bolest bez komplikacija koju karakteriše formiranje granuloma. svinje.Krvavim prolivima .Na šakama ređe na licu javljaju se redom makula. .Malaksalost . PREVENCIJA I . Ulazno mesto je najčešće konjuktiva oka. II . DIJAGNOZA LEČENJE • • • • Penicilin . Antraksna sepsa .Nastaje posle inkubacije od 2-7 dana i ima dve kliničke prezentacije: Abominalna forma . II . Gubitak apetita. a kod nas na Kosovu i južnoj Srbiji.) .Hematemezom .kod kompresije disajnih puteva Kortikosteroidi .Okolnim edemom i svrabom. konji.Pleuralne efuzije -Cijanoza . Maligni edem .preko posteljice i lohija posle porođaja i pobačaja domaćih životinja. Gastrointestinalna forma . fenomena kokarde i krusta koja otpada posle više od 20 dana. Brucella abortus.Otok vrata .Septični šok -Respiratorni distres . veterinara. Maligna pustula sa edemom . Glavobolja).Retko se javlja. goveda.Teški opšti poremećaji .Daje najtežu kliničku sliku i najčešće komplikacije.Kompresija okolnih disajnih struktura . . psi) u čijem se genitourinarnom traktu mogu naći Brucele.Nošenje zaštitne odeće.Karakteriše se: .Ishod bolesti je najčešće fatalan • Karakteristična morfologija kožnih promena. Kao profesionalno oboljenje javlja se kod stočara.Smrt. Sve opisane oblike spoljašnjeg antraksa prati pojava opštih simptoma (Povišena temperatura.Neproduktivni kašalj .Toksemijom . • Izolacija bakterija iz promena na koži. Otok je bled. Orofaringealna forma . BRUCELOZA ETIOLOGIJA Bruceloza je infektivna bolest iz grupe zoonoza.Razvojem ascitesa . u Evropi naročito na Mediteranu.Limfadenopatija .parenteralno 4-20 miliona IJ. Drhtavica.Limfagitisom i regionalni lmnfadenitisom. 3. 4. Brucella suis. Sprečavanje klanja i upotrebe mesa obolelih životinja. papula.INDUSTRISKI ANTRAKS 1. Zdravstveno prosvećenje radnika.Hemoragični meningitis (kliničke manifestacije vezane za bolest nervnog sistema.Edemom i nekrozom tkiva u vratnom delu GIT-a . PATOGENEZA Čovek se može zaraziti: • Direktno . Jeza.UNUTRAŠNJI ANTRAKS Respiratorna forma Nakon kratke inkubacije javlja se: . a zatim vrlo brzo . rukavice i naočara. mesara i laboratoriskih radnika.Razvoj pustule na licu i vratu prati edem okolnog i dubokih tkiva. ovce. Brucella melitensis. Bolest se javlja širom sveta. vezikula. Zato 192 . Brucella canis .

Perikarditisi.Neuropsihijatriski poremećaji • . • Obuka ljudi koji rade sa stokom kako da se zaštite . kuvari i domaćice. odela. a moguće je i spontano izlečenje uz dugotrajnu rekovalescenciju. ERIZIPELOID (Svinjski crveni vetar) ETIOLOGIJA Erizipeloid je zoonoza koju uzrokuje Erysipelotrix rhuospathie. Simptomi su: • . Streptomycin. naočare. 3. Wrihtova reakcija aglutinacije. slede ovce.Glavobolja • . zglobne tečnosti. transfuzijama krvi i seksualnim putem.je to prvenstveno bolest stočara i drugih ljudi koji rade sa stokom. Rifampicin. mlekari.na mestu prodora uzročnika kroz lediranu kožu (najčešće na prstima šaka).leukopenija sa limfocitozom. Miokarditisi.je moguć dojenjem. jetra. 193 .Simptomi traju duže od jedne. Brucele mogu da prodru u organizam čoveka preko: • Abrazija na koži (najčešće) • Kroz konjuktivu i • Preko digestivnog trakta. mesari.zaštitne rukavice. veterinari. patke. svrab i pečenje Otok i Ostali znaci upale Svetlocrvena lezija. Cefalosporini). Ribe verovatno ne obolevaju ali je bakterija nađena u sluzi koja pokriva njihovo telo. Najugroženija zanimanja su ribari. veterinari. • Nalaz u perifernoj krvi . Razlikujemo: 1. izbegavanje upotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda • Vakcinacija ugroženih . ELISA i RIA-metode). • Neuraminidaza ima značajnu ulogu u nastanku artritisa i trombocitopenije kod životinja. a mogu trajati i do tri godine.upotrebom nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda. Manifestacije na genitourinarnom sistemu Rekurentni epididimoorhitis.Malaksalost • . Radikulitis. • .Miokarditisi • . Virulencija bakterije potiče od dva enzima koje ona produkuje: Hijaluronidaza • Aktivnošću ovih enzima objašnjava se nastanak lokalnog edema i propagacija limfnim pa i krvnim putem što može dovesti do slike generalizovane infekcije i toksemije. • Otkrivanje i uništavanje zaražene stoke (veterinarska služba). • • • • • LOKALIZOVAN KOŽNA INFEKCIJA (Rosenbachov erizipeloid) Celulitis .Neurološke manifestacije. PATOGENEZA Bolest nastaje tako što uzročnik ulazi kroz abrazije na koži čoveka ili životine. sakroileitis) i dr. poloprivrednici. ograničena bedemastim rubom DIJAGNOZA • Izolacija brucele iz krvi. kosna srž) gde se razmnožavaju. domaćice.Sakroileitisi • . • Interhumani prenos . a oboljenje ima produženi tok. Posle replikacije u regionalnim limfnim žlezdama rasejavaju se u različite organe (žlezde. PREVENCIJA KLINIČKA SLIKA Inkubacija je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.Vakcina postoji ali se slabo koristi zbog niza nedostataka.Spondilitisi • . LEČENJE Kombinovana antibiotska terapija (Tetraciklini.Odlikuje se subakutnim tokom uz recidive bakterijemije sa pojavom žarišnih promena najčešće na lokomotornom aparatu ali i na miokadu i nervnom sistemu. AKUTNI OBLIK . stočari. 3. Posle inkubacije od 2-7 dan javlja se: Bol. koštane srži i drugih uzoraka gajenjem na podlozi. Mijelitis. Neuraminidaza KLINIČKA SLIKA 1. Glavni izvor bolesti su domaće svinje. 2. radnici u mikrobiološkim i istraživačkim laboratorijama. Encefalitis. REKURENTNI OBLIK . Manifestacija na nervnom sistemu Meningitisi.Burzitisi • . Manje značajan način prenošenja. • Serološke reakcije . HRONIČNI OBLIK .Kararkteriše se: • Dugotrajnom undulentnom T • Obilno znojenje • Mijalgije • Artralgije • Hepatosplenomegalija • Limfadenopatija Bolest traje nedeljama. mesari. Manifestacije na kardiovaskularnom sistemu Endokarditisi. • Indirektno . slezina.Promena na kostima i zglobovima (spondiliisi. nesporulišući gram pozitivni štapić koji se često javlja u kraćim lancima.(BAB-test. ćurke i brojne divlje životinje.Artritisi • .

klindamicin).Visokom temperaturom . • • • • • • BAKTERIJSKA FORMA Retko se javljaja.Subkonjuktivalne sufuzije .Spirohete se mogu naći u krvi.Nakon inkubacije koja traje 712 dana. Rezervoar infekcije su divlje (pacovi) ili domaće životinje (psi. Rizična zanimanja su zemljoradnici.Ulcero-granularni 2. 2. dok u 10% slučajeva ima tešku kliničku sliku.Regionalnim limfadenitisom . 1. rudari.Muka i gađenje Na mestu infekcije na koži (sluzokoži) dolazi do zapaljenjske reakcije praćene .Odlikuje se pojavom antitela u krvi dok spirohete isčezavaju. cefalosporini. lovci i pecaroši. vojnici. Bolest prolazi kroz dve faze 1.Gastrointestinalni LEČENJE 194 .Konjuktivitisom . veterinari. karakteriše je dug tok i ekstenzivna propagacija infekcije u vidu: .Simptomi i znaci seroznog meningitisa . karbapemeni. Preko krvi diseminiraju se po celom organizmu.Mijalgijama .Ospa po koži KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od oko 7 dana javlja se: . 3. DIFUZNA KOŽNA ERUPCIJA Obično kod svinja.Blag skok temperature . Septikemčna faza . tetraciklina. Promene na koži se povlače za 3-4 nedelje ostavljajući samo lamelarno perutanje. DIJAGNOZA Izolacija uzročnika iz kože i krvi (kod sistemskih oblika). Davanje streptomicina. Infekcija se prenosi na čoveka preko glodara (zečeva). Počinje naglo sa: . Oboljevanje je povezanao sa profesijama u kojima ljudi dolaze u kontakt sa obolelim životinjama ili sa zemljištem i vodom koja je kontaminirana životinjskim urinom. Karakteriše je: Kožne promene Simptomatologija sepse Endokarditis Apsces mozga Osteomijelitisi Artritisi.Anginozni 4. Najznačajnije promene su u bubrezima (nekroza tubula). LEČENJE Antibiotstka terapija (penicilin. traje do 7 dana. radnici u kanalizaciji.• Vezikule (ponekad) • Limfagitis i limfadenitis (U 1/3 slučajeva) • Otok regionalnih zglobova (znatno ređe).Urtikarije romboidne morfologije . klanički radnici. traje 4-30 dana. U spoljašnjoj sredini leptospire preživljavaju najčešće u stajaćim i otpadnim vodama. kupači u bazenima i stajaćim vodama. LEPTOSPIROZA EPIDEMIOLOGIJA Leptospiroza je akutna zoonoza koju izazivaju spirohete roda leptospira.Opštim promenama (povišena temperatura i artralgije). ciprofloksacin. Blaga forma . da bi se posle nekoliko dana javio . mačke) koje su preživele infekciju. retko kod ljudi. Mogući su recidivi. PREVENCIJA Vakcinacija životinja (Vakcina za ljude ne postoji) Nošenje rukavica pri obradi ribe i mesa Zaštita kože od povreda i ispucalosti Edukacija radnika 4. Posle 3-7 dana simptomi prestaju.Bolovi u mišićima i kostima -Glavobolja . goveda. laboratoriski radnici. Imunološka faza . kao i kamperi. TULAREMIJA Izazivač oboljenja je Pasteurella tularensis.Glavoboljom . a u težim formama zahvaćena je i jetra.Temperatura . KLINIČKA SLIKA Bolest najčešće prolazi asimptomatski ili je sasvim blaga. u čijim su se u bubrežnim tubulima zadržale spirohete koje se preko urina izbacuju u spoljnu sredinu.Bolovima u trbuhu. hloramfenikola i 5. Osnovna patološka promena u toku bolesti je vaskulitis zbog kog nastaju gotovo sve kliničke manifestacije bolesti.Uveitis . građevinski radnici.praćene . PATOGENEZA Leptospire prodiru u organizam preko povređene kože ili intaktne sluzokože. javljaju se simptomi koji liče na grip. obično kod imunokompromitovanih osoba.Okulo-glandularni 3.Ulceracijom Manifestuje se u četiri oblika: 1.Nekrozom . 2. Leptospiroza je rasprostranjena širom sveta.

Granulomatosis infantiseptica .u slučaju teže bubrežne insuficijencije. Završava se smrtno.posle par dana . granulirani cilindri.koji se boje specijalnim bojama.Respiratorni distres sindrom . Listeria monocytogenes se nalazi svuda u spoljašnjoj sredini (zemlji. 195 .Razvija se ubrzo po rođenju. Septičana forma . • Izolacija leptospira iz urina i drugih tkiva uzetih biopsijom . IVb).Kongestivna srčana insuficijencija . Ispoljavaju se u tri forme. Ib. Biopsija i pravljenje histopatoloških preparata . leukocitoza. može nastati abortus. Skoro uvek su prisutni .Subkonjuktivalne sufuzije (hemoragični sindrom) .u najtežim slučajevima.INFEKCIJA NOVOROĐENČADI . KLINIČKA SLIKA I . Njima se dokazuje prisustvo antitela na neki od 3 najčešća serotipa.Prognoza je dobra. 1. alkalna fosfataza.najčešća klinička manifestacija.Akutna bubrežna insuficijencija . izazvati mastitis kod krava. Ponekad se javljaju benigna Oboljenja kože Oboljenja sluzokože Gnojni konjuktivitis LEČENJE Antibiotska terapija (Penicilin G. DIJAGNOZA 1. Sepsa . a osobe koje konzumiraju nepasterizovano mleko i od generalizovane infekcije. PATOGENEZA Do infekcije najčešće dolazi oralnim putem.povišena SE.INFEKCIJA ODRASLIH Meningitis . Kultivisanje infektivnog materijala . 2.U slučaju meningitisa pleocitoza uz normalan šećer i proteine. DIJAGNOZA Lake forme bolesti najčešće prođu etiološki nepotvrđene. • Serološke reakcije (najčešće) .Poremećajem bubrežne funkcije . • Nalaz u urinu . 6.Aritmije Težina bolesti zavisi od težine vaskulitisa koji leži u njenoj osnovi.Endokarditis. ELISA-test) • Nalaz u krvi . povrću. Od 11 serotipova.(kod teške forme ) Blaga proteinurija. Eritromicin kao alternativa). bilirubin. Meningealna forma . • Izolacija leptospire iz krvi i cerebrospinalne tečnosti . II .200 mg nedeljno. eritrociturija.u imunološkoj fazi bolesti.na osnovu porasta titra antitela (Mikroskopska aglutinacija. prevremeni porođaj ili perinatalne infekcije novorođenčeta. U toku meningitisa Listerija se može kulturom dokazati u cerebrospinalnom likvoru. piurija. Teška forma karakteriše je: .je moguća ali je izolacija relativno teška.Gnojni apsces jetre i slezine . GIT-u mnogih životinja pa i ljudi). Dezinfekcija kontaminiranih površina (voda. Serološke reakcije .Smrt . samo 3 su epidemiološki značajna (Ia.Teško generalizovano oboljenje na rođenju.Usled itrauterine infekcije ploda. Tetraciklini) Dijaliza . transaminaza i kreatinfosfokinaza. Najviše obolevaju ljudi koji rade sa stokom i u klanicama. blaga anemija. Ampicilin. a može se javiti i meningitis. Doxycyclin . zemljište) Izbegavanje kupanja u stajaćim vodama i sl. Ukoliko do infekcije dođe u toku trudnoće.u septikemičnoj fazi bolesti. a kod težke forme bolesti i povećana ureja.ređe u toku koje ponekad može nastati i . odlazi u krv i izaziva hematogenu diseminaciju u različite organe (najčešće su zahvaćene moždanice) u kojima dovodi do formiranja granuloma. 2.Žutica .Febrilnost . Nastanku infekcije doprinose stanja kao što su imunodeficijencija. Uništavanje pacova. LISTERIOZA ETIOLOGIJA Listerioze su grupa oboljenja izazvana bakterijom Listeria monocytogenes. U sumbukozi tankog creva listerija se razmnožava. vodi.(najčešće).Javlja se između prvog i drugog meseca života. Karakteriše se sepsom.Granulomatozni hepatitis . Nedovoljno termički obrađena hrana takođe može biti izvor infekcije. Manifestuje se meningitisom. PREVENCIJA Vakcinacija domaćih životinja. 3. • Nalaz u likvoru . Listerija može 3. pa ljudi zaposleni u mlekarskoj industriji mogu obolevati od lokalnih infekcija na koži i sluzokožama. LEČENJE Antibiotska terapija (Ampicilin je lek izbora. trudnoća i nedonesenost novorođenčeta.

Tetraciklini su lek izbora. otok i ranica . laboratoriski i medicinski radnici.znak teške infekcije. povraćanje Prolivaste stolice Žuticu .se takođe primenjuje.nakon perioda inkubacije od 7-14 dana naglo se javlja: Visoka T. Hematogenom diseminacijom dolazi do pluća gde izaziva zapaljenjski odgovor intersticijuma. endokardu. Dezinfekcija kaveza i prostorija u kojima su boravile inficirane ptice Kontrola uvoza ptica . njima se detektuju specifična antitela. Infekcija se može preneti i kontaktnim putem. mozgu. Uzročnik bolesti je prisutan u krvi. dok je interhumano prenošenje veoma retko. Posle inhalacije infektivni agens dolazi do ćelija retikuloendotelnog sistema i razmnožava se u jetri i slezini. Reč je o intracelularnom parazitu čiji genom sadrži DNK i RNK.moguća je ali se ne radi rutinski zbog opasnosti za laboratoriske radnika • Serološki testovi (reakcija vezivanja kompelenta. moždanicama. tkivima i ekskretima obolele ptice. Rana faza . Korišćenje zaštitnih maski i odela. PREVENCIJA Upotreba rukavica i maske 8. KLINIČKA SLIKA Bolest nastaje 1-5 dana nakon kontakta i karakteriše se: • Visokom T i drhtavicom • Znojenjem • Crvenilo.zbog hipoksije Neki od bolesnika imaju Bol u trbuhu Mučninu. PATOGENEZA Čovek se zarazi inhalacijom prašine suvog ptičijeg sekreta ili sadržaja stolice. potkivači. jetra i bubrezi. Kod teških infekcija pored pluća zapaljenjske promene mogu da se jave i na miokardu. veterinari. kožari. RTG pluća . Slični terapiski efekti postižu se Hloramfenikolom. prognoza je dobra. Vrlo se pogodne. poljoprivrednici. mozak.7.na mestu infekcije • Otokom limfnih žlezda. osobe koje drže ptice kao kućne ljubimce. Riziku da obole se posebno izloženi odgajivači i prodavci ptica.Pri uvozu ptica iz egzotičnih predela zakonski je obavezno da se one KLINIČKA SLIKA 196 . PROGNOZA Bolest traje 2-4 nedelje. • Miko-imunoflurescencija . DIJAGNOZA Postavlja se izolacijom uzročnika iz sekreta direktnim razmazom. Nastaje pri kontaktu zdrave osobe sa obolelim životinjama i zaraženim materijalom preko kože i sluzokože. reakcija aglutinacije i inhibicije hemaglutinacije). DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci • Klinička slika • Izolacija uzročnika . • Biološki ogled . PREVENCIJA Izolacija i lečenje inficiranih i obolelih ptica (Retko je potrebno njihovo uništavanje) Lekarska kontrola i nadzor radnika koji su profesionalno upućeni na kontakt sa pernatim životinjama. LEČENJE Antibiotska terapija . Kasna faza Kašalj Dispneja Bol u grudima Cijanoza Konfuzno stanje . U težim kliničkim oblicima zahvaćeni su srce. radnici u zoološkim vrtovima. Rizična zanimanja su mesari. kočijaši. Slinavka) ETIOPATOGENEZA Izazivač ovog oboljenja je Bacillus mallei. čovek je sklon reinfekcijama. gram negativni štapić. PSITAKOZA (ORNITOZA) ETIOLOGIJA Psitakoza (Papagajska bolest) je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza izazvano Chlamydia psittaci. stočari.za potvrdu dijagnoze retko je potreban. Oboljenje je široko rasprostranjeno u svetu. 2. MALLEUS (Sakagija. medicinski radnici itd. 1.slika atipične intersticijalne pneumonije. moždanice. Jeza i Drhtavica Malaksalost Bolovi u mišićima. LEČENjE Davanje sulfonamida i antibiotika širokog spektra. jetri i bubregu. Rezervoar infekcije u prirodi su ptice i druge pernate životinje. vratu i leđima Glavobolja Apetit je slab Ponekad blede makule po koži trupa.

svinja. 2.Moguć je i meningitis. 3. reakcija fiksacije konplementa). koji se po Gramu boje negativno. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci. Pozitivna radna anamenza Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti.bakteriološke i serološke reakcije. Auskultatorini nalaz je oskudana Rtg pluća: Vidi se atipična intersticijlana pneumonija. PATOGENEZA Čovek se najčešće zarazi inhalacijom prašine i drugih čestica u kojima se nalaze rikecije. Infekcija ponekad dovodi do spontanog pobačaja. koza.). Najčešće su zahvaćena pluća. u halama za preradu mesa. mozak i moždanice. mesari. Javlja se: • Visoka temperatura • Jeza i drhtavica • Opšta slabost i malaksalost • Bolovi u mišićima • Glavobolja • Obilno znojenje • Smajenje apetita • Mučnina i povraćanje • Bol u trbuhu. Da postoji klinička slika zoonoza u akutnom. 3. goveče. Rezervoar infekcije u prirodi su divlje i domaće životinje (krpelj. bolest obično počinje naglo. • Serološke reakcije (reakcija aglutinacije. Oboljenje je široko rasprostranjeno u prirodi. Posle preležane bolesti znatan je gubitak telesne težine. • ELISA-test. Oboljenje se može preneti i kontaktom obolele životinje sa čovekom. Abdominalni oblik Bol u trbuhu KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da bi se neka od zoonoza priznala za profesionalno oboljenje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1. laboratoriski i medicinski radnici. posteljica). Karakteriše ga Kašalj . ptice. nekada i znatno duže. Bolest obično traje 3-4. mleka i drugih produkata domaćih ili divljih životinja. Inficirane životinje infektivni agens izbacuju u spoljnu sredinu preko izlučevina (sluz. radnici na preradi mleka. vune. mleko. Razlikujemo tri oblika bolesti: 1. jetra. kože i krzna. • Direktna imunoflorescencija. KLINIČKA SLIKA Tok bolesti može biti akutan i hroničan. 9. ratari. • Primena opštih higijenskih mera za radnike koji su profesionalno ugroženi infekcijom. Infekciji su najviše izloženi stočari. ovca. povraćanje Učestalo crevno pražnjenje Hepato-splenomegalija Granulomatozni hepatitis 2. seosko stanovništvo. Nakon perioda inkubacije koji traje 2-4 nedelje. kao i ingestijom kontaminirane hrane i vode. encefalitis i generalizovane limfodenopatije. Radi se o mikroorganizmu u obliku koke. Smrtnost od akutnih oblika je oko 1%. a ako bolest prenosi krpelj češće se javlja u proleće i jesen. a česti su i subklinički oblici infekcije. a od hroničnih nešto veća . urin. pacov. krzna.U početku suv posle nekoliko dana umereno produktivan. javlja se sporadično ili u vidu manjih epidemija. Q-GROZNICA ETIOLOGIJA Akutno infektivno nekontagiozno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva rikecija Coxiella burnetii. a oporavak 2-3 nedelje. Plućni oblik . Hronični oblici Znaci edokraditisa i miokarditisa. LEČENJE Antibiotska terapija . Tok i ishod bolesti zavisi od stepena zahvaćenosti pojedinih organa. vune. maski i odela. • Higijenski uslovi rada na farmama. srce.Lek izbora su Tetraciklini (25mg/kg tokom 14 dana) ili hloramfenikol. konj. miš. Da postoji dokaz o kontaktu sa uzročnikom bolesti na radnom mestu. • Klinička slika. • Korišćenje zaštitnih rukavica. Veća incidenca očekuje se zimi i u proleće (vreme jagnjenja i kontakta sa posteljicom). PREVENCIJA • Zdravstveno prosvećivanje. 197 . golubovi i dr. najčešće zbog insuficijencije jetre ili srca. vlakana i lanaca. subakutnom i hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnoza potvrđena kod specijaliste infektologa) . mušica. štapića. stolica. kože. Posle ulaska u organizam rikecija limfotokom dospeva u cirkulaciju i nastaje sistemska diseminacija u razne organe i tkiva gde izaziva zapaljenje intersticijuma. veterinari. ali i GIT. jež.drže u karantinu određeno vreme i da im se preventivno daju tetraciklini.(najčešći). Mučnina.

bakterijama. dok su u gradskim sredinama moguće i manje epidemije. (neutralizacija i 198 . Žuta groznica 3. Importovane tropske bolesti mogu se podeliti prema uzročniku na one izazvane virusima. protozoama i helmintima KLINIČKA SLIKA 1. Denga 4. Prva faza bolesti Nakon inkubacije od 3-6 dana javlja se: Teško opšte stanje Temperatura Glvobolja Bolovi duž leđnih mišića Konjuktivitis 2. Pri povratku iz tropskih krajeva postoji obaveza prijavljivanja nadležnoj epidemiološkoj odnosno sanitarnoj službi. Izazivači DIJAGNOZA Serološkim metodama komplement fiksacija). koja će preduzeti odgovarajuće mere. kako radi lečenja eventualno obolelih. Njavažnija oboljenja iz ove grupe jesu: 1. bilo ga je i u nekim krajevima naše zemlje. Kao profesionalna oboljenja mogu se priznati kod: • Mornara dugih plovidbi koji borave u tropskim predelima. Izolacija virusa. Rezervoar bolesti su majmuni. KLINIČKA SLIKA Opšta simptomatologija. Češka). Radi se o malim RNK virusima koji sadrže masti (osetljivi na dezinficijense) i hemaglutinine (olakšavaju serodijagnostiku i tipizaciju). Zakonski je propisana kontrola svakog boravka u tropskim krajevima. Papadači groznica OCENJIVANJE RADNE SPOSOBONOSTI OBOLELIH OD ZOONOZA Nesposobnost za rad nastaje iz dva razloga: Infektivni . Druga faza bolesti Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: Ponovni skok T Ikterus . Prostorna i vremenska povezanost sa pojavom bolesti. Poremećaj svesti uz različite neurološke ispade teško oboljenje nervnog sistema. Svi oni koji nameravaju da putuju u ove krajeve moraju biti adekvatno informisani. tako i radi zaštite ostalog stanovništva. KRPELjSKI ENCEFALITIS Nastaje nakon uboda inficiranog krpelja. da prime određene vakcine i savete o preventivnim merama i načinu lačenja za vreme boravaka. Javlja se pojedinačno kod ljudi koji borave ili rade u džungli i bušu. ŽUTA GROZNICA (FEBRIS FLAVA) Javlja se u tropskim krajevima Afrike i Južne Amerike. Kod preživelih posle desetak dana nastupa rekovalescencija sa potpunim izlečenjem. Krpeljski encefalitis 2. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Među ovim bolestima po važnosti se izdvajaju one koje se prenose insektima. Javlja se ne samo u tropskim krajevim.Zbog pojave poremećaja zdravlja obolelog radnika karakterističnih za svaku zoonozu postoji radna nesposobnost. Klinički . Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice koje daje ordinirajući lekar). RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje od nekoliko nedelja do meseci. ovih bolesti su najčešće virusi koji pripadaju familiji Toga-viride i Bunya-viride. U slučaju pojave komplikacija može doći do produženja radne nesposobnosti.U fazi kada je zaraženi radnik izvor infekcije postoji potpuna nesposobnost za rad kako ne bi postao razlog širenja zaraze na ljude i životinje.Overem opis poslova radnog mesta.često Smrt . 5. II .oštećenje jetre Teška hemoragička dijateza sa krvarenjem iz brojnih organa Bubrežna insuficijencija .IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI Pojam importovane tropske bolesti najčešće je vezan za kraći ili duži radni ili turistički boravak u tropskim krajevima. 4. • Kod osoba koje odlaze na rad u tropske preele i • Kod zdravstvenih radnika koji neguju i leče obolele. a prenosioci komarci.u 80% slučajeva. već i u ruskim tajgama i nekim zemljama srednje Evrope (Austrija. Da vremenski period od momenta kontakta sa agensom do momenta pojave bolesti odgovara periodu inkubacije te bolesti.

Šok . PATOGENEZA Nakon unosa vibrion se razmnožava u GIT-u gde produkuje moćan enterotoksin koji se ireverzibilno vezuje za gangliozidne receptore na površini enterocita čime se aktivira adenil-ciklazu. poslednjih godina je posebno aktuelan biotip El Tor. obalski radnici. PAPATAČI GROZNICA (FEBRIS PAPATACI) Javlja se u Evro-Aziskoj regiji na 20-45 stepenu geografske širine.u profilaktičke svrhe opravdano je kod osoba koje već boluju od crevnih bolesti.Diskretna ospa Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: . ali se mogu javiti i recidivi. pri čemu su glavni rezorvoar infekcije divlji glodari. šumari. Izazivač bolesti je Arbo-virus KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 5-8 dana javlja se: . Pacovska buva prenosi bolest na čoveka. Povraćane mase imaju sastav kao i stolica. Pored klasičnih tipova.usled regurgitacije. koji raste dobro u 199 .5 cAMP.Mišićni i retrobulbarni bolovi . RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje oko mesec dana posle završetka bolesti KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 3-4 dana javlja se: Dijarejalni sindrom -stolice liče na pirinčanu vodu.Tipična ospa na trupu .sami nisu dovoljni za zaustavljanje toka bolesti. odakle se povremeno unosi u različite pa i Evropske zemlje. Antibiotici (Tetraciklini) .Otok limfnih žlezda .Izotonični rastvor – Ringer. Izrazito crvenilo lica. Putem stolice se gubi i po 10l tečnosti za 24h. TEREPIJA Terapija svih opisanih oboljenja je u osnovi simptomatska. Bolovi u mišićima.Bolovi u mišićima i zglobovima . Radi se primarno o zoonozi. alkalnoj sredini. što za rezultat ima produkciju 3. laboratorisko i medicinsko osoblje. ali se kao i žuta groznica adaptira na ljude. Nakon 2-3 dana stanje se normalizuje i bolest ulazi u fazu rekovalescencije. te nastaje ekstremna dehidratacija sa hipovolemičnim šokom i acidozom. GIT-poremećajima.Glavobolja . Infekciji su posebno izložene osobe koje dolaze u kontakt sa bolesnim životinjama. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA KOLERA (Cholera) ETIOLOGIJA Teška infekcija GIT-a koju uzrokuje Gram negativni štapić Vibrio cholerae. Kontaktom divljih sa domaćim glodarima infekcija se unosi u čovekovu okolinu. Glavno hranilište mu je alkalna peptonska voda odakle se presejava na druge podloge.DENGA Virusna bolest koja ima prirodni rezervoar u majmunima. lovci.Ponovni skok temperature . a najčeće obolevaju osobe sa već postojećim poremećajima GIT-a. Bolest se prenosi putem vode i karakteriše se velikom zaraznošću.Skok temperature (39-40OC) . Bolest se javlja u vidu manjih epidemija u nekim Azijskim (Indija) i Afričkim zemljama. PROFILAKSA Higijenske mere . Mornari. Konjuktivitis. ranije se često javljala i u našoj zemlji. koji dalje uz pomoć komaraca šire bolest.kod teških oblika sa hemoragičnim sindromom. nakon čega je moguće dalje širenje infekcije interhumano kapljičnim putem. Vakcina postoji za žutu groznicu (obavezna je za sve tropske krajeve) i krpeljski encefalitis Hiperimuni serumi mogu se primeniti u inkubaciji bolesti. KLINIČKA SLIKA Posle inkubacije od 3-6 dana javlja se: Skok temperature (39-40 C). pod čijim uticajem dolazi do ekstremnog gubitka vode i elektrolita putem creva. Davanje tetraciklina . TERAPIJA Nadoknada tečnosti i elekrolita (per-venum ili per-os) . Izvor bolesti je čovek. Znaci hipovolemijskog šoka. veterinari. KUGA (Pestis) ETIOLOGIJA Izazivač kuge je Yersinia pestis bakterija koja se dugo može održavati u spoljnoj sredini.Upotreba higijenski ispravne vode za piće i hrane su u prvom planu.

KLINIČKA SLIKA Kao posledica njegovog delovanja na mestu oštećenja javljaju se: 1. koji je i najotporniji na lečenje. acidorezistentnih DIJAGNOZA Identifikacija vrste periferne krvi i razmaza. Kostiju 6. Testisa Mycobacterium KLINIČKA SLIKA Malarični napadi .KLINIČKA SLIKA I .Bubunska kuga . Oslobođeni merozoiti iz jetre napadaju eritrocite (u kojima se dovršava sazrevanje) dovodeći do njihovog prskanja što se klinički manifestuje malaričnim napadom. Postoji nekoliko vrsta parazita koji izazivaju malariju: Daje malarične napade na svakih 36 sata. Oštećenje brojnih drugih organa . LEČENJE Antibiotska terapije (Aminoglikozidi kombinaciji sa Tetraciklinima) u Plasmodium falciparum PREVENCIJA 1. Perifernih nerava 4. Oslobođeni paraziti iz eritrocita napadaju i uništavaju nove eritrocite što dovodi do ponovnih mlaričnih napada. oku (slepilo) itd. Kože 2. 3. ali vakcina nema pravu antiepidemisku vrednost. Sluzokože 3. II . Fibrozne promene ili 2. Bolest se manifestuje: • Bronhitisom koji progredira u tešku bronhopneumoniju • Krvavim ispljuvkom • Dispnejom • Teškim opštim stanjem • Popuštanjem desnog srca • Smrtni ishod je čest. čija se maturacija i oplodnja odigravaju u komarcu. Očiju 5. 4.zbog nastalih sekvela na nervnom sistemu . Potpuno umanjena doživotno . a bolest po pravilu teška.Vakcinišu se laboratorijski radnici. Uništavanje glodara Opšte higijenske mere zaštite Izolacija bolesnika Vakcinacija . Napadaju samo mlade forme eritrocita.koje se stapaju u pakete i fistuliziraju • Vezikule sa nekrotičnim centrom . Nakon perioda inkubacije od 3-5 dana javlja se: • Drhtavica i opšti znaci • Otok regionalnih limfnih žlezda .na mestu uboda insekta • Teška septička slika .ako se infekcija ne zaustavi u limfnim žlezdama (generalizacija bolesti). Najteže forme bolesti sa oštećenjem bubrega. Granulomatozne tvorevine (Lepromi). čime se ciklus bolesti zatvara. 2.U određenim vremenskim intervalima (zavisno od vrste parazita) koje karakteriše: Jeza Treskavica Skok temperature Hepatosplenomegalija Anemija. Uneti parazit dospeva u ćelije jetre gde sazreva. pluća i mozga i potencijalnim smrtnim ishodom daje Plasmodium falciparum.Može nastati u toku opisane generalizacije bolesti. Napada sve maturacione oblike eritrocita zbog čega je parazitemija velika. Iz pojedinih eritrocitnih formi parazita razvijaju se gameti. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA MALARIJA ETIOPATOGENAZA Bolest sa bolesne na zdravu osobu prenosi ženka komarca. DIJAGNOZA Nalazom Hansenovih bacila u lepromima i koži. Plasmodium ovale Plasmodium vivax Plasmodium malariae GUBA (Lepra) Izazivač oboljenja je leprae koji izaziva oštećenje: 1. Daju malarične napade na svakih 48 h. parazita pregledom RADNA SPOSOBNOST 200 LEČENJE . Daje malarične napade na svakih 72 sata . ali se može razviti i kao primarni entitet nakon kapljične infekcije kada je inkubacioni period znatno kraći.u težim oblicima bolesti.Najčešći oblik bolesti. Mogu da daju recidive bolesti jer se u jetri zadržavaju uspavane forme parazita.Plućna kuga .

Rasprostranjena je u svim tropskim i suptropskim krajevima. LAJŠMANIJAZA I .Pancitopenijom • .Treba je započeti 2 nedelje pre i nastaviti je 4 nedelje po povratku iz tropskih krajeva. Ukoliko dođe do teškog oštećenja bubrega nastaje trajna radna nesposobnost.KOŽNI OBLIK Etiopatogeneza .Petovalentni antimonski preparati (alternativa Aromatični diamidini i Amfotericin B).Metronidazolom.Uzročnik su brojni varijeteti parazita Leishmania tropica. RADNA SPOSOBNOST Radna nesposobnost je najčešće kratka sem u slučajevima velike iscrpljenosti. TRIPANOZOMIJAZA • Najčešće se javlja u Africi. Klinička slika . kada stanje pacijenta nije teško.Izazivač je Trypanosoma gambiense TIP II . • Meflokin ili Halofantrenom . razna protektivna sredstva za zaštitu kože.Teške mutilantne promename na licu. Hlorokvin .se daje da• bi se uništili paraziti u jetri. Bolest ima spontanu benignu evoluciju.Uzročnik je Lishmania brasiliensis i tropica.Hipergamaglobulinemijom • .lek izbora. Otoci limfnih žlezdi (posebno subokcipitalnih) Eritem na koži praćen otokom Depresija Insomnija Oštećenje srca . razna protektivna sredstva za zaštitu kože. Lečenje . • Visoka temperatura sa remisijama. Borba protiv ujeda komaraca .Mreže. Mediteranu i Severnoj Africi.Mreže. • Papule.Metronidazol.Najčešća komplikacija RADNA SPOSOBNOST Zavisi od sekvela posle preležane bolesti. Primakvin . kosne srži i limfnih žlezda. PROFILAKSA 1.Smrt .Manifestuje se kao uporna kožna promena na regijama koje ne pokriva odeća. Klinička slika . preko nodusa do kruste • Regionalna limfadenopatija . Najčešće se preporučuje Hlorokvin (300 mg nedeljno). pluća i mozga Terapija .Obično nije potrebno • Petovalentni antimonski prparati • Antigljivičnim lekovima • Estetsko hiruške intervencije . KLINIČKA SLIKA 201 . RADNA SPOSOBNOST • Zavisi od nastalih konplikacija II . a ako postoji rezistencija na ovaj lek dodaje se i Proguanil (200 mg dnevno).Sklonosti ka bakteriskim infekcijama • .među kojima se posebno izdvaja 1. 5. Lečenje .ako je lokalizacija estetski opterećujuća.ako se ne leči.Hepatosplenomegalijom • .Krvarenjima.Uzročnik je Leishmania donovani. Dijagnoza se postavlja izoloacijom uzročnika najčešće punkcijom kosne srži. II . AMEBIJAZA Česta importovana bolest koju izaziva Entamoeba hystolitica.Izazivač je Trypanosoma rhodesiense III .Manifestuje se: • . Klinička slika . Prema vrsti izazivača razlikujemo dve vrste ovog oboljenja: TIP I . 2. Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja na čoveka.Intestinalna forma bolesti .kod rezistencije • na Hlorokvin. KLINIČKA SLIKA I . Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja (najćešće psa) na čoveka.Najčešći oblik oboljenja.Otporna je na lečenje Profilaksa .Viscelarne forme bolesti .Se takođe primenjuje ali se i na ovaj lek često razvija rezistencija.može pratiti promene na koži. 3. Unešeni parazit razvija se u ćelijama retikuloendotelnog sistema jetre. Lečenje . Za kraće boravke do 2 meseca preporučuje se Meflokin jednom nedeljno. Najčešće se javlja na Srednjem Istoku. 4. Sulfadoksin-pirimetamin .VISCELARNI OBLIK Etiopatogeneza .1. DIJAGNOZA • Pregled stolice i izolacija izazivača.Temperaturom • . Uz malariju to je najčešća importovana tropska bolest kod nas. Furamidom i derivatima jodkinoleina. Dihidroemetin i drugi lekovi.MUKO-KUTANI OBLIK Etiopatogeneza . • Kinin + Tetraciklini • kod rezistencija na Hlorokvin. kada je stanje pacijenta teško. Terapija . Ameboidni apsces jetre. Javlja se u Južnoj Americi. slezine. 2. • .Borba protiv ujeda komaraca . Hemoprofilaksa .

Bolovi u stomaku Kasnije se javljaju • Intenzivni prolivi • Hepato-splenomegalija • Plućne promene. II . Mlade forme razvijaju se u odrasle parzite koji napadaju uglavnom potkožno ili limfno tkivo u kojima mogu dovesti do teških promena. S.Mikrofilarije prenose različitim antropodama tropskih krajeva sa bolesne životinje na čoveka. Schistosoma Haematobijum • Visoka temperatura • Urtikarija • Hematurija • Nodulusi i ranice na sluzokoži bešike • Oštećenja bubrega (pijelitis. S. mansoni i japonicus .Treća faza . koji živi u slatkoj vodi tropskih krajeva uđe kroz kožu ili se unese preko usta pri kupanju u ovim vodama. RADNA SPOSOBNOST • Kod Schistosoma haematobijum zavisi od stepena oštećenja genitourinarnog sistema.Druga faza . Unete mlade forme u organizmu čoveka prodiru u krv i migriraju kroz različita tkiva izazivajući lakša ili teža oštećenja.nakon mesec i više dana • Povišena temperatura • Generalizovana ospa (urtikarija) • Otoci usana i kapaka • Eozinofilija. 1. PROFILAKSA Izbegavanje kupanja u rekama i jezerima tropskih regija. slezini. FILARIJAZA ETIOPATOGENEZA Uzročnik oboljenja su Nematode .na mestu ulaska parazita.Mogu izazivati oštećenja na jetri. Japonicus i Mansoni 1. KLINIČKA SLIKA Zavisi od loklizacije mikrofilija.Valjkasti crvi čije se mlade forme . KLINIČKA SLIKA I . haematobijum (parazitira u mokraćnim putevima) Izaziva oštećenja u genitourinarnom traktu 2.Svrab . CNS-u i malignu alteraciju. Nalaz mikrofilarija u krvi 202 .Klinička slika zavisi od vrste parazita.Prva faza bolesti . III .TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA ŠISTOZOMIJAZA ETIOPATOGENEZA Oboljenje izazivaju različite vrste Nematoda Schistosoma: Haematobijum. mogu se javiti: • Limfadenitis • Otoci potkožnog tkiva • Otoci skrotuma • Urtikarije • Konjuktivitisi • Keratitisi pa i slepilo Alergiske manifestacije (na prisustvo parazita) • Kalabarski otoci mekih tkiva • Eozinofilija i reaginska antitela DIJAGNOZA 1. Schistosoma Mansoni • Visoka temperatura • Izaziva oštećenja jetre i slezine • Brzo propadanje • Simptomi od strane RES-a • Hepato-splenomegalija • Otoci ekstremiteta • Hematemeza • Krvni podlivi Komplikacije • Tromboza vene porte • Karcinom jetre DIJAGNOZA Eozinofilija u krvi Nalaz parazita u stolici i mokraći Povišen titar antitela na pojedine uzročnike LEČENJE Antiparazitarni lekovi Niridazol. Schistosoma japonicus • Visoka temperatura • Urtikarija • Papula sa jakim svrabom • . 2. Oltipraz. Metrifonat). Nošenje zaštitne odeće pri radu na mestima gde se infekcija može preneti. U završnom stadijumu • Ciroza jetre • Teška oštećenja CNS-a (ređe) 3. Komplikacije • Epididimitis • Prostatitis • Uretritis • Maligna alteracija. • Kod Schistosoma Japonicus zavisi od stepena oštećenja raznih organa i sitema i može biti znatno umanjena do potpune radne nesposobnosti. hidronefroza i pionefroza). (Prazikvantel. • Čovek se zarazi kada jedan razvojni oblik parazita. plućima.

Posle ujeda krpelja virus ulazi u krv i nastaje viremija. koze).Kontaktom • VHG sa bubrežnim sindromom • Afrička hemoragična groznica • Ebola ANKILOSTOMIJAZA Oboljenje izazivaju crevni paraziti Ankylostoma duadenale i Necator americanus.INFEKTIVNE BOLESTI 1. KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA (KKHG) ETIOPATOGENEZA Izazivač je virus iz familije Bunyaviridae.Komaraca • Denga • Žuta groznica • Chicungunguny VHG III . Manifestuje se GIT-poremećajima i anemijom. Kod čoveka ovi virusi mogu izazvati različite infekcije od kojih su najznačajnije 1. Postoji mogućnost da se virus prenese preko bolesnikove krvi na zdravstveno osoblje. Da postoji klinička slika infektivne bolesti u akutnom. Najčešća je na Krimu i Kongu. DIJAGNOZA Postavlja se na sličan načina kao kod HGSBS. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom) Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolinu-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice-daje ih ordinirajući lekar). KLINIČKA SLIKA Inkubacija traje 4-8 dana. Radna nesposobnost je privremena.Krpelja • Krimsko-kongoanska VHG • Omske hemoragične groznice • Kjasanurske šumske bolesti II . STRONGILOIDOSIS Izazivač oboljenja je crevni parazit Strongiloides stercoralis koji ulazi u organizam kroz kožu odakle venskim krvotokom dolazi do pluća i GIT-a. Rezervoar virusa su neke domaće životinje (ovce. Klinička slika • Papula na mestu ulaska parazta • Eozinofilni infiltrat u plućima • Uporene diareje. subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnozu utvrdio specijalista za infektivne bolesti) Da postoji kontakt sa uzročnikom bolesti na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. i Bunyaviridae. novije vreme 2. U daljem toku patogeneza je slična kao i kod ostalih hemoragičkih groznica. Identifikacija odraslog parzita u potkožnom i drugim zahvaćenim tkivima histološkim pregledom. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE LEČENJE Dietilcarbamazin ili u Ivermectin koji je manje toksičan. Način prenošenja bolesti može biti preko: I . ENCEFALITIS 203 . krave. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik obavljao poslove na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski i epidemijski (Osoba koje rade u tropskim predelima. Osoba duge plovidbe) kao i Zdravstveno osoblje koje neguje obolele od ovih bolesti.2. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE Virusne hemoragiske groznice (VHG) su grupa obaljenja čija su zajedničke osobine Da su izazvane virusima Da su praćene temperaturim i krvarenjem Da su po prirodi žarišna oboljenja Izazivači VHG su virusi koji pripadaju familijama Togaviridae. a krpelji su prenosioci virusa na čoveka. nakon čega se razvija klinička slika slična onoj kod HGSBS stim što nema manifestnog oštećenja bubrega. ali je registrovana i kod nas. ABROVIRUSNE INFEKCIJE (Virusne hemoragiske groznice) Heterogena grupa infektivnih oboljenja koja izazivaju ARBO-virusi. LEČENJE Simptomatsko. PROFILAKSA III . Radi se o RNK virusima koje prenose insekti. Tok je najčešće povoljan. Bolest je najčešća kod osoba koje rade sa stokom. Radna nesposobnost je privremena. Arenaviridae.

vazduha ili direktnim kontaktom. čobani i vojnici. Dolazi do vazopatije i poremećaja koagulacije što dovodi do krvarenja.Specifičnih antivirusnih. Pumala 3. 2.13 dana bolesti. izletnici.1. Nošenje zaštitnih rukavica kod osoblja koje neguje obolelog. 1. DIJAGNOZA Epidemiološka anketa . Prospect 5. konvulzija i smrti. kože i konjuktiva • Hematurija i Melena (često) Poliurična faza -Nastaje između 9 . odakle spore dospevaju u spoljnu sredinu i kontaminiraju biljne kulture i životinjske proizvode u kojima se razvijaju u vegetativne oblike koji luče tkosine.o mogućem kontaktu obolelog sa glodarima ili njihovim izlučevinama Klinička slika . B i E.B.Razvija se između 2 i 8 dana • Smanjenje diureze (Oligurija i Anurija) • Povraćanje • Krvarenje iz nosa. Posle ingestije kontaminirane hrane toksin se apsorbuje iz želudca i tankog creva i linfom dospeva u cirkulaciju gde se zadržava kratko jer pokazuje veliki afinitet za receptore 204 . Čovek se inficira konzumiranjem hrane u kojoj se nalazi neki od toksina (hrana koja nije termički adekvatno obrađena ili sveže konzervisane namirnice). gradski i laboratoriski tip razbolevanja. Najčešće obolevaju muškarci između 20 i 60 godina u periodu maj-oktobar i to poljoprivredni radnici. Bubrezi su otečeni što smanjuje njihovu filtraciju pa dolazi do oligurije i anurije. kulturom ili elektronskom mikroskopijom LEČENJE Simptomatsko .D. Postoji seoski. vode. BOTULIZAM ETIOPATOGENEZA Izazivač bolesti je gram pozitivna sporogena bakterija Clostridium botulinum koja izlučuje najmanje 7 egzotoksina (A. 2.Inokulacijom.C. Čovek se inficira preko kontaminirane hrane. Leaky Rezervoar infekcije virusa HANTAN u prirodi su neki glodari. Krvarenja . Seoul 4. HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM (HGSBS) ETIOPATOGENEZA Postoji oko 100 serotipova virusa koji izazivaju HGSBS svrstanih u 6 serogrupa: 1. krvarenje.mogu biti uzrok nepovoljnog ishoda bolesti. 1. Važno mesto u nastanku tkivnog oštećenja imaju i autoimuni procesi koji su između ostalog odgovorni i za nastanak akutne bubrežne insuficijencije.Počinje oko 21 dana i traje više nedelja • Povlačenje subjektivnih smetnji i normalizacija fizikalnog nalaza KOMPLIKACIJE Azotemija s uremijom . 2.može dovesti do edema pluća. fecesa i sline u spoljašnju sredinu. Veterinarska kontrola stoke i zaštitom radnika koji rade sa njom. • Obilnije mokrenje • Opšte stanje se popravlja Period oporavka . 1. KLINIČKA SLIKA prolazi Nakon perioda inkubacije koji traje 3-4 nedelje bolest kroz nekoliko faza: Uvodna faza • Visoka T • Drhtavica • Malaksalost • Glavobolja • Bolovi u mišićima • Bolovi u zglobovima • Lice i grudi su hiperemični • Konjuktivitis • Nepce i ždrelo su jako crveni Oligurična faza . Neutrališućih ili antitela koja fiksiraju komplement Identifikacija virusa . Hill 6. 2. Bolest ljudi uglavnom izazivaju tipovi A. Posle ulaska u organizam virus se replicira u ćelijam Retikuloendotelnog sistema i nastaje viremija.Visoka T. Hantan 2. oligurija odnosno anurija (Bubrežna insuficijencija) Dokazivanje atitela . koji izlučuju virus preko urina. Česta je diseminirana intravaskularna koagulacija sa poremećajem mikrocirkulacije. dok tip G može kod novorođenčadi da izazove smrtnu neurointoksikaciju.kod profesionalno izloženih osoba Plansko uništavanje glodara 1.Važan je odmor u postelji i korekcija vodeno-elektrolitičkog bilansa Dijaliza .F i G) koji su po svom sastavu proteini (uništava ih kuvanje na 100 C). 2.je neophodna u slučaju azotemije PREVENCIJA Mere zaštite od kontakta sa glodarima i njihovim izlučevinama . 3.E. Rezervoar spora bakterija je digestivni trakt mnogih životinja.

Pareze i Paralize . rani direktno ili putem kulture. Antitela iz seruma vezuju i neutrališu cirkulišuće toksine.Mišićna hiperrefleksija. Termička odrada namirnica.za regulisanje retencije mokraće. kako u industriji tako i u domaćinstvu. 2. Najvećem riziku su izloženi zdravstveni radnici. • Na acetilholinergičnim sinapsama . DOKAZIVANJE BAKTERIJE U hrani.čime utiče na rad žlezda koje su pod kontrolom tih receptora. Hepatitis B virus (HBV) 3. Bolest traje 3-4 nedelje. vojnici i deca u školama i obdaništima. simetrične.U cilju regulacije opstipacije Kontrolisano disanje .nastaje zagađivanjem povrede sporama bakterije i to najčešće tipovima A i B.se daje da bi se ublažila preterana suvoća sluznica.insuficijencije II .U najtežim slučajevima kada postoji respiratorna insuficijencija. Njegova smrt ukazuje na botulizam. Botulizam se najčešće javlja sporadično ali su moguće i manje epidemije ako veći broj ljudi konzumira kontaminiranu hranu. 2. 1. Botulzam narkomana . POSEBNI OBLICI BOTULIZMA Botulizam rana .Disfagija 1. Higijensko-sanitarna kontrola industriske proizvodnje namirnica stručnih uputstava za konzerviranje namirnica u domaćinstvu 3.Disfonija .Suvoća sluzokoža . PREVENCIJA 2. progresivnog karaktera) . javljaju se: I . DIJAGNOZA ANAMENEZA Podatak o konzumiranju neisprane hrane. 6. koja traje 15-45 dana.HEPATITIS B 205 . KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje od nekoliko časova do nekoliko dana.Muka i Gađenj .može doći do RES.1. Izazivač je RNK-virus koji se može naći u stolici u toku inkubacije.čime ometa oslobađanje ACTH.nastaje kod narkomana posle intravenske upotrebe droge. unošenjem seruma bolesnika i povredom instrumentima zagađenim serumom obolelog. Postavljanje urinarnog katetera .Povraćanje . Hepatitis D virus (HDV) 5.Proliv . B i E) Primenjuje se prvih dana bolesti. AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis je akutna nekroza i zapaljenje jetre koje najčešće protiče kao blaga infektivna bolest ali se može ispoljiti i kao subakutna hepatička nekroza ili fulminantni hepatitis sa visokim letalitetom.Mišićne smetnje (Opšte.Mutnoće vida . II . Ovde se apsorpcija toksina vrši linfom i krvlju. 4.Za regulisanje ishrane i unosa tečnosti.Neurološke smetnje (potiču od kranijalnih nerava) .Paraliza akomodacije .Dizartija .Otežano mokrenje . Antibotulinski serum (za tipove A. stolici. Duboke klizme . Davanje 3. pri kontaktu sa ekskretima obolelog.Zatvor (sledećeg dana) III . KLINIČKA SLIKA Zbog svoje karakterističnosti najčešće je dovoljna za dijagnozu. INOKULACIJA Sumnjivog sadržaja iz hrane mišu. Postavljanje nazo-gastrične sonde .Usled paralize dijafragme i međurebarnih mišića . Smrtnost je 5-65%. Hepatitis C virus (HCV) 4.Digestivne smetnje ( lokalno dejstvo toksina) . Prostigmin . Hepatitis E virus (HEV) 6. Botulizam novorođenčadi -do intoksikacije dolazi upotrebom kontaminiranog mleka u prahu i meda LEČENJE 1. ETIOPATOGENEZA I . Zbog čestih serumskih reakcija neophodna je desenzibilizacija. 3. Kod nekih mišićna slabost i malaksalost se održava i po više meseci. 3. Hepatitis G virus (HGV) U fazi oporavka mišićna slabost se povlači obrnutim redom od onog pri nastanku.Diplopije . Hepatitis A virus (HAV) 2. Žutica i tamna mokraća su najupadljiviji znaci oboljenja ali se ne javljaju kod svih bolesnika. 2. Bolest izazivaju hepatotropni virusi koji se označavaju sa: 1. Ovako nastalo oboljenje ostavlja doživotan imunitet.HEPATITIS A Rezervoar infekcije je bolesnik. 5. Infekcija može nastati fekalno-oralnim putem. što dovodi do mišićne slabosti U autonomnim ganglijama .

hiruškim. Zdravstveni radnici koji leče ove bolesnike takođe se mogu inficirati.Postupni oporavak SUBKLINIČKI OBLIK ANIKTERIČNI OBLIK Javljaju se češći od tipičnog oblika ali se često ne prepoznju HOLESTAZNI OBLIK BIFAZNI OBLIK PRODUŽENI OBLIK SUBAKUTNI OBLIK CITROGENI OBLIK FULMINANTNI OBLIK Javljaju se zatno ređe DIJAGNOZA I . Fizički zamor 6.Redukcija unosa životinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi bolesti. Određivanje Anti HBs . Alfa-2 interferon .Patološke vrednosti rezultata testova kojima se procenjuje sintetska funkcija jetre. zatim putem krvi i njenih derivata. Hronična bolest jetre 5.HEMATOLOŠKE ANALIZE IV . 1. hiperemije i urtikarije • Hepatomegalija III . Period inkubacije traje od 40 dana do 6 meseci. LEČENJE Mirovanje u postelji 3-4 nedelje Adekvatna ishrana .Povećanje transaminaza (naročito ALT) . Održavanje HBe antigena bez stvaranja antitela je loš prognostički znak (hronični aktivni hepatitis). Njegov značaj u humanoj patologiji još uvek je u fazi istraživanja. Najvećem riziku da obole su izloženi laboratoriski i zdravstveni radnici u odeljenjima za hemodijalizu. hematološkim. infektološkim i stomatološkim odeljenjima.BIOHEMIJSKE ANALIZE .SEROLOŠKE ANALIZE Određivanje Antitela protiv virusa A u klasi IgM i IgG (ELISA i RIA test). 2. PROGNOZA Zavisi od tipa virusa i imunološke reakcije domaćina.HEPATITIS C Rezervoar infekcije je bolesnik. Alkoholizam 4. hemofiličari. giekološkim. Horizontalna transmisija se negira ali se ne može ni isklučiti. a u 20-30% slučajeva put prenošenja je nepoznat što ukazuje na mogućnost horizontalne transmisije (blizak kontakt sa HBsAg pozitivnom osobom).Stadijum rekovalescencije . IV .Ikterični stadijum Traje 4-6 nedelja. U nepovoljne faktore spadaju: 1. Izazivač je DNK-virus. KLINIČKA SLIKA II . holestaza i citoliza V . vertikalnim putem sa majke na dete u toku porođaja.ANAMNEZA I KLINIČKA SLIKA II . V .Preikterični stadijum Traje 3-5 dana karakteriše ga • Gubitak apetita • Mučnina • Gađenje • Povraćanje • Tup bol u epigastrijumu • Malaksalost • Klonulost • Glavobolja • Ponekad • Povišena temperatur Kašalj i Bolovi u grlu 3. Infekcija je ograničena na grupe sa učestalim perkutanim ekspozicijama (intravenski narkomani. Zdravstveni radnici obolevaju tri puta češće od opšte populacije. Infekcija se najčešće prenosi transfuzijama krvi i derivata krvi.Rezervoar infekcije je bolesnik. Ishrana siromašna proteinima 3. pri pranju i čišćenju mašina za hemodijalizu i vršenju hemodijalize. Određivanje HBs antigena . Najčešće se prenosi seksualnim putem (u 50%).Daje se kod hroničnog virusnog hepatita sa delimičnim terapiskim efektom Transplatacija jetre .(ELISA i RIA testovi) Antigen virusa hepatita B javlja se u serumu bolesnika 2-7 nedelja pre početka bolesti 3. III . bolesnici na hemodijalizi).EPIDEMIOLOŠKA ANKETA III . 206 .HEPATITIS G Rezervoar infekcije je bolesnik. Starost bolesnika 2. karakteriše ga • Opšti simptomi jenjavaju • Žutilo kože i vidljivih sluzokoža • Tamna mokraća • Svetla stolica • Kod Hepatita B • Bolovi u zglobovima bez otoka • Eritema. 4. Rizična grupa su i intravenski narkomani. uglenih hidrata i vitamina. dosta belančevina.kod fulminantnog oblika I . Izazivač se u organizam može uneti i preko povređene kože .Posle osme nedelje bolesti stvaraju se antitela (anti HBs) 4. ređe kontaminiranim iglama i špricevima. 2. Prenosi se transfuzijom i derivatima krvi.HEPATITIS D Rezervoar infekcije je bolesnik. Određivanje HBe antigena i Anti HBe koji se javlja u serumu u ranoj fazi bolesti. kao i seksualnim kontaktom. Operacije i Trudnoća 1. Prenos sa majke na dete je moguć ali je od malog epidemiološkog značaja. Određivanje HBc antigena i Anti HBc 5.

Nošenje zaštitne opreme.Posebno je idikovan kod rizičnih grupa (zdravstveni radnici.Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti . u porodici i u okolini-epidemiloški podatak da u porodici obolelog i bližoj okolini nije bilo slučajeva virusnog hepatitisa unazad tri meseca (za obolelog su potrebni podaci ordinirajućeg lekara o primanju parenteralne terapije unutar inkubacionog perioda a za članove porodice o oboljevanju).Javlja se u oko 5% bolesnika nakon akutnog virusnog hepatita Hronični virusni hepatit . Klinička slika virusnog hepatitisa u akutnom. homoseksualci.Egzacerbacije iste virusne infekcije) Posthepatitisna hiperbilirubinemija .Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama .Nesposbnost za rad sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti . u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci .Klinički oblik duži od 2 a biohemiska normalizacija duža od 4 meseci Pogoršanje bolesti . prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom.Nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik . Profilaksa humanim γ-globulinom A i B kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim. prostitutke.ponovni ikterus.Prvi 4-6 nedelja posle toga skraćeno radno vreme (do 4 sata dnevno) .Radnik nije sposoban da obavlja poslove gde će biti izložen hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja Potpuno izlečenje nakon preležanog akutnog virusnog hepatita Produžen oblik bolesti Pogoršanje bolesti Recidiv bolesti Posthepatitisna hiperbilirubinemija Perzistentni oblik hroničnog virusnog hepatita Aktivni oblik hroničnog virusnog hepatita .medicinska dokumentacija o oboljevanju od virusnog hepatitisa (dijagnozu postavio specijalista za infektivne bolesti) Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju: ličnu. Zabrana pušenja i uzimanja hrane za vreme rada. Podatak da unazad šest meseci pre početka bolesti oboleli nije primao injekcije. špriceva i zaštitnih rukavica za jednokratnu upotrebu.Kontraidikovan je rad pri visokim temperaturama. Aktivna imunizacija . zapaljenjske. 3. 2. mentalno retardirane osobe.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI . novo uvećanje jetre i pogoršanje biohemiskog sindroma) iRecidiv bolesti . Potpuno izlečenje . proces u jetri koji traje duže od 12 meseci PREVENCIJA Striktno sprovođenje higijenskog režima u zdravstvenim ustanovama: 1. Posebni aparati sa hemodijaliziranje HBV i HCV pozitivni bolesnika.Trajna nesposbnost za rad sa hepatotoksičnim noksama . osobe na hemodijalizi.Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti . serume.Patološki.U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. hemofiličari. novorođenčad majki pozitivnih na HBsAg). vakcine ili transfuziju 207 . narkomani.Potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice . stalno pranje ruku posle kontakta sa obolelima i zagađenim materijalom. Testiranje krvi dobrovoljnih davaoca na HBV i HCV. Pažljivo pranje. Testiranje trudnica na HBsAg u trećem trimestru. osobe koje odlaze na rad u visoko endemične krajeve. Korišćenje igli. 4. dezinfekcija i sterilizacija aparata za hemodijalizu. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Pozitivna radna anamenza . subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti .Odsustvo kliničkih simptoma i laboratoriskih znakova bolesti Produženi virusnoi hepatit . 5.podatak o radnom mestu na kome se dogodila infekcija Dokaz o kontaku obolelog sa infektivnim materijalom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. 6. Izolacija osoba koje su nosioci antigena u odeljenjima za hemodijalizu. izveštaj o povredi na radu).

Izraženo slinavljenje .Mišićnim grčevima . KLINIČKA SLIKA • • Period inkubacije Traje od nekoliko dana do više meseci ili godina (najčašće između 30 i 90 dana) Prodromalni stadijum . Virus se od CNS-a može širiti i ka periferiji. 4. radnici u ZOO vrtovima. moždano stablo. Najugroženiji su vetrerinari. zahvaljujući respiratoru život se može produžiti do 26 dana. Podatak da je čoveka povredila zaražena životinja. zatim limbički sistem.Ispitivanje okolnosti pod kojima se desila povreda. 6.U osnovi bolesti je diseminovani mijelitis besnilo . hipokampus. PREVENCIJA Procena rizika od pojave besnila . Dokazivanje prisustva neutrališućih i hemaglutinirajućih antitela u serumu i likvoru obolelog. a druga 1/2 u butni mišić). hidrofobija.Koma i smrt (oko 6. kontrolori tehnički neobrađenog mesa. Pregled mozga životinje koja je nanela povredu na Negrijeva telašca.Bolovi u mišićima . pastiri. preko njih se infekcija prenosi na pse i mačke i time unosi u čovekovu okolinu. BESNILO (Rabies) Virusni smrtonosni encefalitis (encefalomijelitis) čije su glavne kliničke karakteristike psihomotorni nemir sa strahom.Muka i Povraćanje . pa tako može dospeti i do pljuvačnih žlezda preko nerava koji kontrolišu njihovu sekreciju i izlučiti slinom. Utvrđivanje virusa rabijesa metodom imunoflurescencije u moždanom tkivu dobijenom biopsijom.Konvulzije (u 80%) . Dokazivanje virusa biopsijom mišića i perifernih nerava obolelog.Stanje slično gripu (lokalna neuropatija zbog replikacije virusa) Akutni stdijum . mišićna slabost i paralize sa respiratornom insuficijencijom. šumari. jod). ETIOPATOGENEZA Uzročnik bolesti je Rabies virus. mali mozak i kičmenu moždinu.Strah . lovci. dana bolesti) . 5. straha i prekid konvulzija Postavljanje nazo-gastrične sonde za unos hrane. Najveći tropizam virus besnila pokazuje za bazalne strukture mozga. fenolom.Psihomotorni nemir .Sprovodi se kod osoba koje su pod rizikom da dobiju besnilo posle povrede 208 . DIJAGNOZA 1.Hidrofobija Furiozno .Za ublažavanje psihomotornog nemira. Rezervoar besnila u prirodi je zaražena ili bolesna divlja ili domaća životinja. lovočuvari.Osećaj trnjenja i bola na mestu ujeda . Seroprofilaksa . Obrada rane .U fazi mišićne paralize i gušenja. koja kroz 2-3 dana prelazi u paralizu Paralitčno . Lisice i vukovi su kod nas glavni rezervoar besnila. etrom i dr. Usled replikacije virusa u perikarionu i dendritima neurona nastaju Nagrijeve inkluzije. Klinička slika . Virus se razmnožava na mestu povrede u nervnom i mišićnom tkivu. Utvrđivanje aktuelnog epidemiološkog stanja u regionu.Mišićna slabost od samog početka.Osobe kod kojih je utvrđen visok rizik od dobijanja besnila posle povrede moraju odmah primiti humani rabijes imunoglobulin (1/2 doze u okolinu povrede. alkoholom. sušenjem.Čišćenje i ispiranje nekim sredstvom koje uništava virus rabijes (alkohol. 3. Rabijes virus najčešće ulazi u organizam čoveka ujedom besne ili zaražene životinja. formalinom.Aerofobija . 7. Vakcinalni status životinje koja je nanela povredu. speolozi i laboratoriski radnici. • 4. LEČENJE Diazepam . a zatim kreće duž nerava sve do mozga ili kičmene moždine. 2. Ovaj virus se lako uništava Sunčevim zracima. Dokazivanje virusa u salivi obolelog čoveka ili životinje koja je nanela povredu. tečnosti i lekova. Radi se o RNK virusu čiji genom kodira sintezu najmanje 5 proteina od kojih su najznačajniji M i G-protein koji stimulišu sintezu neutrališućih i hemaglutiniziraučih antitela.Je karakteristična i često dovoljna za dijagnozu. slinavljenje.Halucinacije besnilo . U nervnom sistemu virus ima izraženo destruktivno dejstvo na neurone izazivajući njihovu nekrozu i smrt. Vakcinoprofilaksa .Laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo uzročnika.Malaksalost . dana kao posledica respiratorne insuficijencije i ugušenja PROGNOZA Ishod bolesti je nepovoljan. Traheotomija i kontrolisano disanje .Smrt oko 6.

promiskuitetne osobe. sa Beogradom kao centrom epidemije. pa su pod povećanim rizikom da obole homoseksualaci. Kada se unesu u tkivu u kome nema kiseonika iz spora nastaju vegetativni oblici koji luči više toksina od kojih je najznačajniji Tetanospazmin koji izaziva mišićne grčeve i razdražuje Sy-nervni sistem. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom). za poslove zdravstvenih radnika. Procena je da u našoj zemlji ima oko 6 hiljada inficiranih. intravenskii narkomani. Ove mere je potrebno primenjivati u svim slučajevima bez obzira na HIV status pacijenta. Poznata su dva tipa ovog virusa HIV-1 i HIV-2. Ovaj virus spada u familiju retrovirusa koji ima sposobnost replikacije virusne RNK preko intermedijarne DNK forme koja se naziva provirus. izveštaj o povredi na radu. stanja imunološkog sistema i vrste posla. 209 . OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad u egzacerbacijama infekcije postoji do potpunog saniranja infekcije i stabilizovanja opšteg stanja bolesnika. San Francisko. Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju. deca majki koje su obolele. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS) ETIOPATOGENEZA AIDS je terminalni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije. Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i one kod kojih postoje oportunističke infekcije. Izvor infekcije su neke domaće životinje i čovek u čijem digestivnom traktu Clostridium tetani živi kao saprofit. Virus pokazuje posebni tropizam za imunokompetentne ćelije. sporogena bakterija.5%. Njujork. urina i majčinog mleka do sada nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim tečnostima rizičan. EPIDEMIOLOGIJA Procenjuje se da je u celom svetu HIV-om inficirano preko 20 miliona ljudi. od kojih je bar polovina već umrla. pljuvačke. rad u kuhinjama i na mestima gde se priprema i dostavlja hrana.4-0. dok je u industriski razvijenim zemljama epidemija HIV infekcije vezana za velike gradove (Los Anđeles. infektivna. Amsterdam). TETANUS Tetanus je teška akutna. Oboljenje se prevashodno prenosi seksualnim putem i krvlju.Prevencija besnila kod životinja 5. Ocena trajne radne sposobnosti zavisi od stadijuma bolesti. Fecesom dospeva u spoljnu sredinu. da bi potom došlo do transkripcije i translacije virusnih proteina i konačnog obrazovanja novog virusa koji napušta inficiranu ćeliju. cervikalnog i vaginalnog sekreta. Spore tetanusa dospevaju u organizam čoveka iz spoljne sredine prilikom povređivanja. osobe koje su primile krv transfuzijom i zdravstveni radnici. Provirus se inkorporira u genetski materijal osetljive ćelije domaćina. dovodeći do poremećaja funkcije CD4 T-limfocita i antigen prezentujućih ćelija što nakon više godina dovodi do razvoja teške imunodeficijencije koja se manifestuje pojavom oportunističkih infekcija i tumora. ličnu. a koja se klinički manifestuje nevoljnim grčenjem poprečnoprugastih mišića. Južna Amerika. nekontagiozna bolest koju izaziva toksin bakterije Clostridium tetani.parametar koji podrazumeva prelazak latentnog stanja u manifestni oblik (dijagnoza utvrđena kod specijaliste za infektivna oboljenja). 6. prostitutke. Rizik od infekcije nakon uboda na iglu ili oštricu instrumena je 0. Prosečan period inkubacje AIDS-a je oko 10 god. a koje su precizno razrađene za hepatitis B potpuno dovoljne i iza prevenciju intrahospitalnog širenja HIV-a. a nisu u akutnoj fazi bolesti. Najviše obolelih je u zemljama trećeg sveta (Afrika. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Dokaz o kontaktu sa uzročnikom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. Do infekcije može doći i posle kontaminacije sluzokoža inficiranom krvlju. U uznapredovalom stadijumu bolesti oboleli nisu sposobni ni za kakav posao. Iako je HIV izolovan i iz suza. nisu sposobne za poslove gde bi dolazile u kontakt sa derivatima krvi. ETIOPATOGENEZA Clostridium tetani je anaerobna. pre svega one koje na svojoj površini imaju CD4 molekul. od čega je oko 4 miliona do sada već obolelo. u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci ordinirajućeg lekara o oboljevanju članova porodice) Serološka reakcija na AIDS. gde prelazi u otpornu sporu. za poslove u vrtićima i one gde postoji povećana mogućnost infekcija. Jugoistočna Azija). PREVENCIJA Smatra se da su preventivne mere koje se primenjuju u zdravstvenim ustanovama protiv svih krvlju prenosivih bolesti.

2. razmnožavaju se i luče toksine koji se krvlju i linfom prenose do gangliozida nervnih ćelija pretežno onih u moždanom stablu i kičmenoj moždini. konkratura i tromboza.Počinje trizmusom. Povećan riziki od infekscije postoji kod svih onih zanimanja gde u toku rada može doći do povređivanja (poloprivreda. a u urinu produkti njihove razgradnje • .CEFALITIČNI TETANUS • . trupa i ekstremiteta i nastaje opistotonus • . slede toničnim grčevima mišića lica. II . a preko sinaptičkih prostora stiže i do inhibitornih neurona blokirajući njihovu aktivnost čime izaziva razdraženje poprečnoprugastih mišića što se manifestuje hipertonusom (preterano grčenje) i paroksizmima (periodično grčenje). • Antibiotici . vrata.Zbog grčenja respiratorne muskulature disanje je otežano sve do respiratorne insuficijencije • . DIJAGNOZA Podatak o povredi .U krvi su povećani kateholamini.TETANUS NOVOROĐENČADI Retko se javlja jer se ženska deca obavezno vakcinišu. a kod novorođenčadi i starijih od 70 godina i preko tog procenta.protiv tahikardije i aritmije • Kontrola i korekcije vode i elektrolita • Metronidazol (i. razvija se jedan od kliničkih oblika tetanusa. PREVENCIJA Vakcinoprofilaksa . 3.protiv mišićnih grčeva • Traheotomija . U takvim anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike.potvrđuje dijagnozu LEČENJE • Obrada rane • Davanje tetanusnog imunoglobulina • Dijazepam . klanička industrija itd. hipertenzija i pojačano znojenje • .Za sprečavanje sekundarnih infekcija • Nega u cilju prevencije dekubitusa. a ispoljava se • . 7.Naročito su opasni paroksizmi (periodični grčevi) koji ometaju disanje i izazivaju hipoksiju • . tako da se u toku trudnoće plodu prenesu antitela. revakcinacija posle 5-10 godina) Obrada rane i eventualna primena antibiotika (Metronidazol ili Penicilin) nakon povrede Jedne doze tetanusne vakcine + Tetabulina ako je od poslednje vakcinacije povređenog prošlo više od 5 godina. Tatanospazmin izaziva i pojačanu aktivnost Sy-nervnog sistema blokiranjem mehanizama njegove inhibicije.Kod povoljnog toka u 3 nedelji grčevi popuštaju.je najčešće dovoljna za prepoznavanje tetanusa (ispoljen trizmus i grčenje mišića) Nalaz Clostridium tetani u povređenom tkivu .Na EKG-u se mogu videti znaci ishemije srčanog mišića • . Kasne Tromboze u dubokim venama 1. IV .Obavezna za sve (4 doze od 3 meseca života. III .kod opasnosi od ugušenja • Kiseonika preko respiratora • Beta blokatori .GENERALIZOVANI TETANUS (najčešći oblik) • . stočarstvo.Smrtnost je 20-40%.LOKALNI TETANUS Redak klinički oblik koji nastaje kod osoba sa nedovoljnim imunitetom.osobe koja nije vakcinisana protiv tetanusa Klinika slika .Protiče kao grč mišića u zoni inervacije 7 kranijalnog nerva. KOMLIKACIJE Najčešće • Ishemičke lezije srca • Respiratorna insuficijencija • Pneumonije • Atelektaze • Pneumotoraks Ređe • Ruptura mišića • Prelomi kičmenih pršljenova i rebara • Ugrizi jezika i dr.Naročito su opsane duboke i nekrotične povrede tkiva koje je lišeno kiseonika. tetanospazmin. Najznačajniji toksin.Zbog stimulacije Sy-sistema javlja se tahikardija.) KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje oko 7 dana.Za uništavanje C. odnosno samo jedna doza vakcine ako je od poslednje vakcinacije prošlo manje od 5 god.v. a pritom je još i slabije prokrvljeno. srčana radnja se stabilizuje i nastaje oporavak • . BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA ETIOPATOGENEZA • Najčešći izazivači oboljenja su Mycobacterium avium Mycobacterium kansalj 210 . aritmija. I . duž aksona dolazi do motornih neuron u prednjim rogovima kičmene moždine.Višenedeljnim grčem povređenog prsta na ruci ili nozi.) . tetani u rani.

Primarna tuberkuloza sa teškim promenama u limfnim žlezdama 3. Postoje međutim neki dokazi širenja oboljenja među pneumokoniotičarima. Primarna tuberkuloza sa hematogenim širenjem (milijarna tuberkuloza) II . ređe izvor zaraze mogu biti domaće životinje (goveče preko mleka i mlečnih proizvoda). Tako nastaje primarna tuberkuloza koja može da ima različiti dalji tok: DIJAGNOZA I .PRIMARNA TUBERKULOZA 1. TUBERKULOZA PLUĆA ETIOPATOGENEZA Tuberkuloza je zarazna bolest bronha i pleure izazvana bacilom Mycobacterium tuberculosis (najčešće humani tip. životna dob i eventualna druga oboljenja inficiranog sa druge strane. higijeničari). ređe organi za varenje. Jedan broj bacila se raznosi limfotokom do regionalnih limfnih žlezda izazivajući zapaljenjski proces u njima limfadenitis i samom linfotoku . I . 2. a izuzetno retko oštećena koža. rani infiltrat. patogenost i otpornost bacila tuberkuloze sa jedne strane odnosno prirodna otpornost. bolesti endokrinog sistema. Moguć nalaz bacila u sputumu ili kulturi II . pa je zato neophodno. Bacil tuberkuloze unesen u pluća stvara zapaljenjske promene tzv. graviditeta. do nastanka postprimarne tubrekuloze. LEČENJE Ova oboljenja su veoma rezistentna na terapiju.BENIGNI TOK Kada se ognjište infekcije lokalizuje i eliminisaniše na nivou primarnog kompleksa. Kod manjeg broja ovih osoba može posle kraćeg ili dužeg vremena doći do buđenja latentnog ognjišta i pojave znakova bolesti tj. laktacije. Pozitivan tuberkulinski test 3. alkoholizma. Izvor zaraze je čovek preko svojih ekskreta. kao i pri tuberkulozi radiografski kontrolisati industriske radnike.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Javlja se kod osoba koje su preležale primarnu infekciju. Primarna tuberkuloza sa primarnom kavernom 2.limfagitis. U odnosu na težinu kliničke slike može biti 1. Njeni oblici su: Fibrokazeozni oblici • Početne forme • Odmakle forme Hematogeni oblici • Opšta milijarna tuberkuloza • Akutna milijarna tuberkuloza • Hronični apiretični oblici • Fibrozni i ulcerozni oblici Kazeozni oblici • Primarna kazeozna pneumonija • Primarna kazeozna bronhopneumonija • Postprimarni kazeozni oblici 8.MALIGNI TOK Ukoliko se iz primarnog konpleksa infekcija širi u susedne delove pluća ili udaljene organe i tkiva gde može da napreduje do fatalnog završetka. Najugroženiji su radnici koji su izloženi prašini (rudari u rudnicima uglja i slična zanimanja). KLINIČKA SLIKA I .POSTPRIMARNA TUBERKULOZA 211 . mada su mogući i drugi sojevi). Na razvoj bolesti utiče virulencija. ali obično reaguju na udruženu terapiju: • Rifadinom • Etambutolom i • Etionamidom. II . još ređe sluzokoža gornjih disajnih puteva. Povećanom riziku da obole izloženo je medicinsko i drugo osoblje koje radi na odeljenjima na kojima se leče oboleli od tuberkuloze (laboranti. bronhopneumonična i pneumonična ognjišta. pri čemu se razvija primarni konpleks sa uvećanjem regionalnih linfnih žlezda. Najčešći put infekcije je respiratorni trakt (inhalacija kapljica i čestica prašine).PRIMARNA TUBERKULOZA Nastaje pri prvom kontaktu TBC-bacila sa organizmom. Mesto ranog infiltrata i susedne limfne žlezde u zapaljenju sa limfangitisom između njih čine primarni kompleks. Kazeozna pneumonija i bronhopneumonija 4. psihičkih stresova i loših životnih i radnih uslova. Radiološki nalaz • Bipolarna senka primarnog kompleksa • Policiklično zasenčenje usled uvećanih limfnih žlezda u medijastinumu • Znaci atelektaze pluća • Diseminovana milijarna. Prirodnu otpornost organizma je snižena kod zaraznih bolesti. živina i ptice (kokoši i papagaji).Mycobacterium intracelulare Ove mikobakterije pomažu razvoj tuberkuloze i plućnih oboljenja i mogu prouzrokavati čak i smrt Osim plućnih oboljenja mogu izazvati i cervikalni adenitis i generalizaciju oboljenja Mikobakterije se neprenose direktnim kontaktom sa obolele osobe. Infekcija se najčešće završava na ovaj način ukoliko je opšta otpornost organizma dobra (u 88% slučajeva) Takva lica osim pozitivne tuberkulinske reakcije i fibroznog i kalcifikovanog žarišta u plućima nemaju druge znakove aktivnosti tuberkuloznog procesa.

Lična zaštitna sredstva . nekad po čitavom plućnom tkivu ili režnju . Kazeozni oblici U toku lečenja nisu sposobni ni za kakav rad. automatizacija i hermetizacija procesA • Sprečava direktan kontakt radnika sa infektivnim agensom 2. Ove osobe takođe ne smeju da rade u ustanovama gde bi bile u kontaktu sa životnima namirnicamam i drugim osobama (prosveta.1. 212 . Etambutol.Meke okrugle senke lokalizovane ispod ili u visini klavikule. Higijenske mere zaštite radnih prostorija. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. pribora. Mehanizacija. brisa radnih površina i ruku. a nakon nestanka kliničkih znakova bolesti jedan lek se isključuje i nastavlja sa dva. što iziskuje da se nakon lečenja i medicinske rehabilitacije sprovede i profesionalna rehabilitacija. Profesionalna rehabilitacija Veliki broj oboljenja ostavlja trajne posledice po zdravlje radnika. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Kanamicin. instrumenata i aparata Primenu dezinfecijenasa (kiseline. Zaštitne rukavice. Klinička slika bolesti prouzrokovane bacilom rezistentnim na antituberkulozne lekove Da je tok bolesti produžen zbog rezistencije na antituberkulinsku terapiju. Infektivne bolesti nalaze se na listi profesionalni oboljenja 10. Fibrozni i ulcerozni oblici Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja disajnih funkcija i radnih uslova. 7.uzimanjem uzoraka vazduha. Etionamid. usluge). Milijarni oblici Nesposobnost za rad traje dok traje lečenje. Kapreomicin. Zaštitna obuća Obično su za jednokratnu upotrebu. Mere lične higijene . Vakcinacija stoke i druge veterinarske mere 3. Maske za lice. Kod težih formi dolazi do potpune i trajne radne nesposobnosti. Pored navedenih koriste se i Pirazinomid.Radna odela. baze. koja može da traje do godinu dana. bez fizičkog opterećenja. Cicloserin. Higijensko otklanjanje otpadnih tečnih i čvrstih materija 8. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od opšteg stanja plućne funkcije i zahteva radnog mesta.posebno higijena ruku uz primenu dezinfecijenasa 6. ukoliko to nije slučaj izrađuju se od materijala otpornog na dezinfekcijense ili visoku temperaturu. Izonijazida i Streptomicina. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od obimnosti rezidua na plućima i stanja plućne funkcije.Kaverne nepravilnog oblika. površina. Dokazi da obolela osoba u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije imala tuberkuloznu infekciju. Ponekad se predlaže promena radnog mesta osobama izloženim respiratornim noksama. Kontrola izvršene dezinfekcije . deterdženti. 9. dokazano prisustvo bacila tuberkuloze.PRIMARNA TUBERKULOZA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. formaldehid. II . LEČENJE Počinje se sa kombinacijom Rifampicina. Radiološki nalaz . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa bacilom tuberkuloze Da je potvrđena dijagnoza tuberkuloze pluća (radiografski dokazi. Zaštitne kape. pozitivna tuberkulinska proba). u konfornim uslovima i na mestima gde nepostoji opasnost širenja infekcije. Takvi radnici mogu da obavljaju rad ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA 1. visoka T itd) 5. Odgovarajući postupak sa leševima uginulih životinja i ljudi 4. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja pluća i stanja plućne funkcije. Teško oštećenje plućne funkcije dovodi do potpunog gubitka radne sposobnosti. UV-zračenje.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Fibrokazeozni oblici U početnoj fazi bolesti bolesnici su nesposobni za rad dok god traju simptomi. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. alkohol. Ukoliko postoji oštećenje plućne funkcije ali sa normalnim vrednostima gasova u perifernoj krvi u miru i pri opterećenju postoji umanjenje radne sopsobnosti. Bolesnici sa odmaklim oblikom fibrokazeozne ftize privremeno su nesposobni za rad sve do sanacije krvarenja.

Iperit 14. Peritoneum materijal.PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih slučajeva od raka uzrokovano ekspozicijom profesionalnim kancerogenima. Smola katrana kamenog uglja 20.91 hemijska materija Čije je kancerogeno dejstvo potvrđeno samo u eksperimentu. Sinusi. industrija/metali Kosti Izolacija.6% svih profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih radnika. fizički i biološki agensi na radnom mestu koji povećavaju rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim radnicima. Prostata Pluća. proizvodnja boja Vazduhoplovna Pluća. katalizatori Proizvodnja boja/pigmenata Staklo. gumarstvo Sterilizacija Maziva Bojni otrovi Industrija boje/pigmenata Hemiski međuproizvodi Maziva. eksperimentalnih istraživanja na životinjama i podataka iz in vitro testova. Kancerogeni rizik .2B (Mogće kancerogene materije) . Profesionalni rak . Oblaganje metala. III . Bronhije Pluća. legure. bešika Nazalna šupljina Mokraćna bešika Mokraćna bešika Gorivo Organski rastvarači. odnosni 7.GRUPA 4 (Agensi koji verovatno nisu kancerogeni za ljude) • Materije za koje postoje dokazi da nisu kancerogene za ljude i životinje. Pluća.22 hemijske materije Čije je kancerogeno dejstvo dokazano u eksperimentu. M. 8. pesticidi PODELA KANCEROGENA Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) deli sve kancerogene na one koji su prisutni u radnoj sredini (profesionalni kancerogeni) i one koji su prisutni u životnoj sredini.GRUPA 3 (Agensi koji se nemogu klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo) IV . Bis-etar i 16. 3. Pluća. Prašina drveta 21. Ksilen 11. gorivo Pigmenti Metali Građevinski materijal. metal. 2. Koža. Čađ 18. 5.22 materije • Hemijske materije za koje postoje čvrsti dokazi o kancerogenom dejstvu. Benzidin 22. Magle jakih neorganskih kiselina sa sumporom 19. Nikl Kadmijum Arsen Hrom (šestovalentni) Berilijum Azbest Hematit Venilhlorid ORGAN NA KOJI DELUJU Nos.je oblik kasnog odloženog štetnog delovanja ekspozicije hemijskim. laboratorije Proizvodnja gume PROFESIONALNI KANCEROGENI Profesionalni kancerogeni su svi hemijski. Benzen. 7. Profesionalne maligne bolesti čine 1. Pluća Mokraćna bešika Pluća Koža Koža. Pluća. Jetra Bronhije.GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . Mineralna ulja 13. 4Aminobifenil hlormetiletiletar I .je verovetnoća da će ekspozicija nekom agnesu iz rane sredine dovesti do pojave malignog oboljenja. Parafin 10.GRUPA 2 . fizičkim i biološkim agensima sa radnog mesta. KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE Pored profesionalnih kancerogena utvrđeno je da postoje i različiti agensi iz spoljašnje sredine 213 . 9. IARC je sačinila listu Hemijskih profesionlanih kancerogena u kojoj se kancerogeni rizik procenjuje na osnovu epidemioloških studija. elektrode Drvana industrija Proizvodnja boja.4% svih verifikovanih profesionalnih bolesti u Srbiji. 2-Naftilamin 15. Nafta iz škriljaca 17. ali su dokazi o kancerogenosti za ljude ograničeni. Jetra monomer Koža Leukemija Leukemija Koža Farinks. 6.Ima dve podgrupe: . 4. II . . Pluća Pluća Koža. AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. filterski Pleura. Etilenoksid 12. tekstil Rudari u rudnicima Pluća gvozdene rude Plastika. Toluen. Po ovoj listi hemijske materije kao i zanimanja klasifikovani su u četiri grupe. Pluća IZVORI EKSPOZICIJE Metalurgija.2A (Verovatno kancerogeni agensi) . Katran.

ukoliko do deobe mutirane ćelije dođe pre reparacije (posebno ćelije koje se brzo dele). od kojih će se neki razviti u tumore. 9. 3. Patološke ćelije proliferišu i Može izazvati karcinom pluća. Mada oni nisu primarno profesionalni agensi. pluća i jetre kod ljudi. Međutim. Lekovi i Pesticidi.Za koje postoje sigurni dokazi o kancerogenom dejstvu. 2.koji mogu dovesti do nastanka malignih tumora kod ljudi. Gornji RES Jetra Pluća. 4.U ovom stadijmu kao posledica dejstva nekog drugog kancerogena (ne onog koji je izazvao promenu u genetskom materijalu) tz. I ovi agenasi klasifikovani su u 1. 7. 5.ά. Hronična infekcija Hepatitisom B Hronična infekcija Hepatitisom C Infekcija Schistosomom haematobium Humani papiloma virus Duvanski dim Alfatoksin Erionit Kelneri Proizvođači hrane Lista IARC ne obrađuje neke značajne uzroke nastanka malignih oboljnja kao što su 1. Bešika. Grupa 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon HEMATIT ARSEN Arsen izaziva rak kože. pluća i KANCEROGENEZA Nastanak malignog tumora rezultat je gubitka kontrole nad ćelijskom deobom i proliferacijom. dolazi do stimulacije razvoja primarno izmenjene ćelije. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI KANCEROGENI NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI AZBEST Može izazvati karcinom mezoteliom pleure i peritonuma. prekid lanca i sl.9 agenasa 2. Stadijum inicijacije . invanzivnost i nastanak metastaza GRANIČNE VREDNOSTI Činjenica da mutacija samo jedne ćelije može dovesti do nastanka malignog tumora govori u prilog tome da za kancerogene ne postoje granične vrednosti. Stadijum promocije . a rak kože deset puta česće u radnika izloženih arsenu u industriji u poređenju sa kontrolnom grupom. 8. Radon GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) ORGAN NA KOJI DELUJU IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na otvorenom Rudari u rudnicima gvozdene rude Zdravstveni radnici Zdravstveni radnici Koža Pluća Jetra Jetra Mokraćna bešika Grlić materice Pluća.Nastaje kao posledica ireverzibilne promene genetskog materijala (DNK) ćelije usled interakcije sa nekom kancerogenom materijom. Elektromagnetna polja Čije kancerogeno dejstvo još uvek nije dokazano. Takva ćelija može da izgubi svoju primarnu funkciju pa organizam procesom reparacije nastoji da popravi nastalo stanje. 214 . Grupa 2B (Mogće kancerogene materije) • AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. Zbog toga preventivna strategija i dalje ima za cilj da se ekspozicija kancerogenim materijama sasvim isključi. Opisano je da se rak pluća javlja dva puta. postoje grupe ljudi koji su njima izloženi u toku rada. 3. Promotera. I pored toga što ovaj problem nije rešen do kraja za većinu toksičnih materija utvrđene su doze ili koncentracije ispod kojih kako se smatra ne dolazi do pojave štetnih posledica po zdravlje eksponovanih. γ) . 3. Sponatno ili pod dejstvom različitih fizičkih. oštećena DNK koristi se kao šablon za dalju DNK replikaciju. Grupa 2A (Verovatno kancerogeni agensi) 3. Jonizujuće zračenje (X. Promocija dakle nije rezlutat vezivanja ili promene DNK.) što se naziva mutacijom. 2. Proces kancerogeneze prolazi kroz nekoliko stadijuma 1. Stadijum proliferacije . Latentni period oboljenja je veoma dug i kreće se od 30-40 godina. Na drugoj strani dokazano je da se pri izlaganju višim dozama kancerogena javlja viša stopa incedence i mortaliteta od malignih tumora nego pri izlaganju nižim dozama (postojanje odnosa doza-odgovor). Sunčevo zračenje (UVzračenje) 2. odstranjivanjem promenjenog DNK molekula odnosno uništavanjem transformisane ćelije pre nastanka njene deobe. 6. Pleura stvaraju se paraneoplastični čvorići.Karakteriše ubrzan rast. Problem je ordrediti oblik krive dozaodgovor i dati odgovor da li ova kriva ima grnični nivo. β. hemijskih i bioloških faktora dolazi do promene u srukturi DNK molekula ćelije (promena u rasporedu nukeotida.

hemijskoj industriji i laboratorijama. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI RAK PLUĆA Naročito je kancerogen Niklkarbonil ali je danas on retko uzrok nastanka karcinoma zahvaljujući izmeni tehnološkog procesa koji obezbeđuje da su koncentracije prašine nikla u radnoj sredini znatno smanjene. Virusni hepatit B 2. atomskim centralama. frakcionog materijala. zavaričači i električari. VINILHLORID Može izavti angiosarkom jetre. Mezoteliom pleure . Uranijum se raspada do Radona 222 i njegovih potomaka koji emituje alfa zrake koji se apsorbuju od strane čestica prašine i inhaliraju u pluća gde jonizacijom oštećuju ćelije bronhijalnog epitela što može da dovede do razvoja karcinoma. Nije dokazano kancerogeno dejstvo na čoveka. Najveći rizik postoji kod proizvodnje hromata i bihromata kada se stvara velika količina fine prašine. Povećanom riziku izloženi su radnici u azbestno-tekstilnoj industriji. Mogući izazivači oboljenja su: HROM (Karcinom pluća) AZBEST (Karcinom bronha i Mezoteliom pleure) • Bronhogeni karcinom . Mehanizam indukcije nije poznat. Smatra se da se udeo zanimanja u nastanku raka pluća kreće od 1-40%. Prosečni period razvitka raka nosa i paranazalnih sinusa je 23 godine. u rudnicima i mlinovima amfibolita i krocidolita. β. jonizujućim oštećenjma nastalim dejstvom Radona koji je bio rastvoren u vodi. tekstila i krovnih materijala i u brodogradnji. bronhija i pluća 25 godina. Veća učestalost karcinoma pluća kod rudara u rudnicima gde se vrši eksploatacija kalcijum fluorida objašnjava se takođe. HROM • POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI HLOR-METIL-ETAR KADMIJUM BERILIJUM Mogu izazvati karcinom pluća i kože. i X) HEMATIT (Karcinom pluća) NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFESIONALNI KANCEROGENI 1. Povećana učestalost karcinoma pluća nađena je i kod radnika koji rade u rudnicima hematita. Berilijumova jedinjenja su kancerogena za zečeve (intravenski data izazivaju sarkome kostiju) i pacove (udisanje dovodi do karcinoma bronha).NIKL Izaziva rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina. POVEĆANA RADIOAKTIVNOST (Karcinom bronha i pluća) KATRAN I PARAFIN pluća KALCIJUM FLUORID (Karcinom pluća) BENZEN. vodoinstalateri. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. Posebno se izdvaja Benzopiren Može izavati karcinom pluća Povećava rizik od pojave karcinoma prostate i karcinoma respiratornog trakta.Maligni tumor specifično vezan za ekspoziciju azbestu. Dokazano je kancerogeno dejstvo jedinjenjenja nikla u eksperimentalnih životinja. TOLUEN. pri čemu je karcidolit verovatno najopasniji. raka pluća. Jonizujuće zračenje (α. NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI 1. primarni rak bronhija i pluća. a najčešće obolevaju građevinski radnici. radnici koji rade na izolaciji u brodogradilištima i građevinarstvu. Ultraljubičasto zračenje 2. Mogu izavati karcinom kože. KSILEN Mogu biti uzrok leukemije. ali se zna da azbestna vlakna ne deluju hemijski već svojim fizičkim osobinama. pri transportu iskopanog azbesta. larinksa i Najveći rizik postoji kod radnika u rudnicima uranijuma. u ovim rudnicima. Virusni hepatit C ARSEN (Karcinom pluća) NIKL (Karcinom pluća) Porast Ca-pluća zabeležen je kod radnika izloženih arsentrioksidu u topionicama bakra. kao i radnici koji rade sa cementom. Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon koji je prisutan u visokim konc.Smatra se da sve vrste azbestnih vlakana dovode do nastanka KATRAN I PARAFIN (Karcinom larinksa i pluća) 215 . hroma mogu Šestovalentna jedinjenja izazvati rak bronhija i pluća. γ. zatim u proizvodnji azbestnocementnih cevi. Najčešće se javlja među radnicima u rudnicima i pri mlevenju azbesta.

pesticida. rudari u uranijumskim rudnicima. možda i formaldehid. Benzen se koristi u proizvodnji eksploziva. asfaltu. organskih rastvarača i dr. lekova. rudari u uranijumskim rudnicima i dr. sapuna. Smatra se da UV-zračenje deluje i kao inicijator i kao promoter. proizvodnji kablova. Jonizujuće zračenje deluje tako što dovodi do oštećenja DNK molekula. radnici na pećima sa gasom ili koksom. Zahvaljujući strogim merama kontrole ekspozicije jonizujućem zračenju danas se javlja mali broj Ca-kože usled ove ekspozicije. antracenu. Mehanizam kancerogenog dejstva nije poznat. vinogradarstvo i dr. katranu kamenog uglja. Povećanom riziku su izloženi radiolozi. radnici koji rade sa naftom iz škriljaca. baktericida. disperzionih agenasa. Benzen ima izrazito toksično dejstvo na koštanu srž dovodeći do anemije i leukemije. Povećanom riziku izloženo je medicinsko osoblje na radiološkim odeljenjima. Najčešći uzročnici karcinoma kože su: ANGIOSARKOM JETRE Angiosarkom jetre je redak tumor. profesionalni sportisti i svi oni koji profesionalno duže borave na otvorenom prostoru. Povećanom riziku su izloženi dimničari. Radnici su izloženi arsenu u velikom broju zanimanja (topionice olova. postavljanju krovova i drugim poslovima gde postoji izloženost katranu kamenog uglja. gume i obuće. Schistosoma haematbium. livci. metalski radnici i radnicima koji koriste različita ulja.) ali se među ovim radnicima karcinom kože retko javlja. kozmetike. proizvodnji boja i pigmenata. a ne kontaktom preko kože. kao i među električarima. radnici na lučnom zavarivanju. ARSEN RAK NAZALNIH I PARANAZALNIH ŠUPLJINA Među uzročnim faktorima navodi se prašina drveta. Latentni period je 2-14 god. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI Ima ih u čađi (benzopiren). Kada je u pitanju rad na drugim radnim mestima. presovanju voska. parafinskom vosku i uljima za podmazivanje i sečenje. I neki paraziti npr. muškarci obolevaju 4 puta češće od žena. na obradi jute. Usled izlaganja UV-zračenju nastaje fotohemijska reakcija sa DNK. metalurška industrija. kerozinu. Latentni period je oko 20 godina (4-40 god). tekstilnoj industriji. treba bezuslovno prekinuti dalji kontakt sa kancerogenim noksama. metalskim i gumarskim radnicima. vodenih repelenata. parfema. iperit i ulja koja se koriste pri sečenju. mehaničarima. nikl. treba uzeti u obzir mogućnost društvene i LEUKEMIJA 216 . POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI (Kacinom pluća) JONIZUJUĆE ZRAČENJE Posebno se izdvaja Benzopiren kome su eksponovani radnici u kožarsko-hemijskoj industriji U kancerogenu grupu materija spadaju i Nitrojedinjenja i Izopropanol HLOR-METIL-ETAR(Kacinom pluća) Koristi se u proizvodnji jonskih izmenjvača. boja. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE Najznačajniji uzročni faktor je pušenje a u profesionalnoj ekspoziciji α i β naftilaminima i benzidinu koji se javljaju u hemijskoj industriji. pri radu sa germicidnim sredstvima i štamparijama. Latentni period iznosi do 30 godina. čiji se nastanak vezuje za ekspoziciju vinilhloridu. u rudnicima uglja. frizerima. inhalacije ili ubrizgavanja arsena. BENZEN MASTILO (Bronhogeni karcinom) KADMIJUM I BERILIJUM Kancerogenost Kadmijuma i Berilijuma na pluća je dokazana samo u eksperimentima na životinjama. U štamparskoj industriji. Povećanom riziku su izloženi radnici u proizvodnji nameštaja i obuće.Prašine ulglja mogu dovesti do karcinoma larinksa i pluća Akutne i hronične mijeloidne leukemije mogu nastati usled profesionalne ekspozicije. Latentni period je oko 19 godina. JONIZUJUĆE ZRAČENJE OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod svih prekanceroznih stanja. vojna lica koja su prisustvovala nuklearnim probama itd. Smatra se da do kracinoma kože može doći nakon ingestije. RAK KOŽE Najčešće se javljaju epiteliomi (bazo i spino celularni). mogu izazvati maligne tumore jetre kod poljoprivrednika ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE Povećanoj ekspoziciji izloženi su poljoprivredni radnici. kadmijum. Bolest karakteriše dug asimptomatski period sa patološkim laboratoriskim vrednostima. pri obradi kože. radnici u hemijskoj i tekstilnoj industriji. Lokalizacija karcinoma je najčešće na glavi i vratu. radnici u nuklearnim elektranama.

Radioaktivni jod . 3. odnosno motivaciju za dalji rad.nemelanomski rak kože i maligni melanom kože. IZAZVANIH HEMISKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . kecelje i dr. bolesnici su sposobni za rad.adenokarcinom bronha i pluća. Privremena sprečenost za rad postoji prilikom ispitivanja i lečenja novootkrivenih malignih oboljenja. Obzirom na dug latentni period profesionalnog raka treba izbegavati zaposlenje mlađih lica od 40 godina u uslovima rada gde postoji kontakt sa kancerogenim materijalima.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim biološkim agensima kao što su • Virus hepatitisa B i C Klinička slika maligne bolesti. Hermetizacija.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim fizičkim agensima kao što su: 1. tokom recidiva i pogoršanja. 2. Smanjenje broj radnika izloženih kancerogenima. Ventilacija (lokalna i opšta) i uklanjanje kancerogenih aerosola iz radne sredine. torijum. 5. tako da ne dolazi do potenciranja efekata pojedinih štetnih materija. U cilju ranog otkrivanja preporučuje se ultrazvučni pregled ciljnih organa i organskih sistema na 12 meseci posle desetogodišnje ekspozicije. za šta je neophodno obezbediti uslove za higijenu ruku i tuširanje • Higijena radne prostorije. Ultraljubičasto zračenje . kao ni sa agensima koji podstiču i ubrzavaju procese kancerogeneze. 4. verovatnim i mogućim kancerogenima. radijum i tehnicijum osteosarkom kosti. Organizacija tehnoloških linija u proizvodnji tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala i ljudi. Klinička slika maligne bolesti PREVENTIVNE MERE TEHNOLOŠKO-TEHNIČKE MERE 1. trajanje i stepen tog izlaganja. Prethodni i periodični pregledi u intervalima od 6-12 meseci. 3. planocelularni i bazocelularni karcinom kože. 4. • Higijensko održavanje zaštitnog radnog odela i dr.hronična granulocitna leukemija. ZAKONODAVNO-ADMINISTRATIVNE MERE 1. omogućiti uspešnije lečenje. što će IZAZVANIH BIOLOŠKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji .socijalne adaptacije obolelog. Radon . KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI IZAZVANIH FIZIČKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . 2. Zamena opasnih kancerogenih materijanekancerogenim. Ovakve radnike treba isključiti i iz kontakta sa faktorima koji remete ravnotežu imunološkog sistema organizma. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 217 . Cilj je i promena radnog mesta obolelih. rad u lošim mikroklimatskim uslovima. mehanizacija i automatizacija proizvodno-tehnološkog procesa. u zakonu se priznaju kao profesionalna oboljenja samo maligne neoplazme na koži. rukavice. kao i njegovo psihičko stanje. histološki tipovi. ORGANIZACIONO-TEHNIČKE MERE 1. sem za veće fizičke napore. mokraćnoj bešici i na plućima. smenski i terenski rad. lokalizacija tumora u skladu sa I grupom IARC liste Klinička slika maligne bolesti Primenu različitih ličnih zaštitnih sredstava u zavisnosti od prirode i lokalizacije delovanja kancerogena: Respiratori i gasne maske. 3. 2. 4. Sva jonizujuća zračenja . kontakt sa kancerogenim agensima. zaštitno radno odelo. 2. U fazi evolucije bolesti sa metastazama radna sposobnost ne postoji. LIČNE MERE ZAŠTITE HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Lična higijena radnika. Bolesnike sa malignim oboljenjem prilikom profesionalne orijentacije ne usmeravati na zanimanja gde postoji mogućnost kontakts sa dokazanim. Uvođenje sistema signalizacije za upozoravanje na opasne momente pri radu. fibrosarkom potkožnog tkiva i sinovija zglobova. Cilj periodičnih pregleda je da se blagovremeno otkriju prekancerozna stanja. 3.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim hemiskim agensima koji se nalaze u prvoj grupi IARC liste Uzročnici. Zabrana primene opasnih kancerogena u proizvodnji Posebne mere zaštite na radu na rizičnim radnim mestima Kontrole inspekcijskih službi radi preduzimanja mera za zaštitu na radu. Racionalni razmeštaj uređaja. Svođenje na minimum nagomilavanje štetnih kancerogenih materija u toku rada.adenokarcinom tireoidne žlezde. Od svih navedenih oblika profesionalnog raka. U fazi remisije. Uran.

Kiseline. a kod jačeg delovanja prekid kontinuiteta kože i rane. Fotografskoj industrij Hromatin.Tačkasta ili linearna oštećenja kože nastala obično kao posledica intenzivnog svraba. asfaltera. Ultravioletni zraci itd.NEALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE -nastaju zbog direktnog dejstva fizičkih faktora (mehanički. Industriji guma . Anilin. Lepkovi itd. Ulja za podmazivanje.Penicilin. 218 . Industriji kože .Hromati. onkološkim i nuklearnim institutima . trenja. Emulzije za hlađenj. TERMIČKIM FAKTORIMA I .Hromati. profesionalne dermatoze se dele na: I . Pigmentacije .Lokalizovani kalus. Boje. Boje sa parafenilendiaminom itd. Tanin. Largaktil itd. Jod. Katran. Automehaničarskim radionicama . Farmaceutskoj industriji .ALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE EGZOGENI FAKTORI I FIZIČKI FAKTORI Mehanički Termički Aktinički OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA MEHANIČKIM FAKTORIMA Nastaju nadražajem kože usled pritiskanja. Boje. Rendgenološkim.VISOKA TEMPERATURA Najčešća su kod kuvara. Benzin. duvača stakla i sl.Metali (hrom. Parafenilendiamin itd. Terpentin. Lakovi. Lakovi. Anilin.PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE Oštećenje kože nastalo delovanjem štetnih agenasa iz radne sredine predstavlja grupu najčešćih profesionalnih oboljenja. Boje. zavisi od zemlje u kojoj se posmatra i varira od 20-70%. Sintetska vlakna itd. ložača. Kalusi . Organski rastvrači. ENDOGENI FAKTORI I INIVIDUALNE OSOBINE Pol i Starost Boja i vrsta kože Rasa POMAŽUĆI FAKTORI I RADNA SREDINA Vrsta ekspozicije Dužina ekspozicije Vreme II KONSTITUCIJA II HEMIJSKI ekspozicije Nasledna oboljenja FAKTORI Frekfencija Genetski poremećaji i Neorganske ekspozicije Atopija materije Intenzitet Organske materije ekspozicije III FIZIOLOŠKA STANJA PODELA Prema načinu delovanja noksi i reakcije organizma. rastezanja ili uvijanja. Formalin. pekara. kovača.Promene boje kože. Streptomicin. Zastupljenost profesionalnih dermatoza u odnosu na ostala profesionaln oboljenja. topioničara. aktinički) Hemijskih faktora Bioloških faktora II . Terpentin itd. Tekstilnoj industriji . Ekskoracije .Eterična ulja. pigmentacije i atrofije.Sredstva za zaprašivanje. Pekarskoj industriji . Antioksidansi itd. Trudnoća Dojenje IV PATOLOŠKA STANJA Razna oboljenja III BIOLOŠKI FAKTORI Bakterije i Virusi Paraziti Dermatofiti Fitogene nokse II ŽIVOTNA SREDINA Geografska oblast Klima IZVORI EKSPOZICIJE Profesionalne dermatoze javljaju se kod radnika u: Metalnoj i metaloprerađivačkoj industriji . Kobalt.Cement (zbog sadržaja hroma). Klavus (Žulj) .Rastvarači. termički.Smole. Smole i dr. Boje. ETIOLOGIJA U nastanku profesionalnih oštećenja kože učestvuju endogeni. Lepkovi.Brašno Poljoprivredi . Boje. Gradjevinarstvu . Utvrđivač cementa Drvnoprerađivackoj industriji .Zadebljanja kože na mestima dugotrajnog pritiska. Sve ove promene karakteristične su za pojedina zanimanja i spadaju u grupu profesionalnih stigmi.Jonizujuće zračenje Frizerskim salonima . Na mestu delovanja nokse javljaju se zadebljanja. Nikl. Nastaju usled češanja ili stalnog pritiska na kožu. Kinini.Nafta. Profesionalne dermatoze definišu se kao patološka stanja kože za koje je dokazano da profesionalna izloženost predstavlja glavni ili doprinoseći. Natrijumtiosulfat itd. pomažući faktor njihovog nastanka.). egzogeni i pomažući faktori. nikl i dr. livaca.

III .Dermatitis combustiones escharotica 2. čistača ulica.Radiodermatitis bulosa . eritematoznih promena na koži OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA I . TBC-cutis .Kod kuvara. mesara. mesara. putara. dečijim kolektivima. veterinara. odnosno ICzračenja) Intenzivno veštačko osvetljenje može izazvati promene na koži koje se kreću od blagog eritema do hroničnih dermatitisa sa hiperpigmentacijom. 1.Kod zdravstvenih radnika. žetaoca. Eritem Nastaju kratkotrajnim delovanjem ugrejanih čvrstih tela. kočijaša.Kod zemljoradnika. II . Žitna šuga i trombikulijaza . poljoprivrednih i građevinskih radnika.PARAZITI Vašljivost i šuga .Javlja se kao .Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. radnika u hladnjačama. radnika u tunelima i na plantažama pirinča. brijača. frizera. Ove materije se fiksiraju za proteine kože i pri izlaganju UV-zracima dobijaju antigena svojstva dovodeći do nastaka eritema. Fotodermatitis II . pralja i sl.Tardivne radionekroze . lividnih. tečnosti i gasova Nastaju pri dugotrajnom indirektnom delovanju toplote (Toplotne radijacije.Radiacioni karcionom Kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja za kratko vreme Nastaje usled kumulativnog efekta dugogodišnje ekspozicije kože zračenjem II .Radiodermatitis erythematosa . vrtlara.Dermatitis combustiones bullosa .NISKA TEMPERATURA Najčešća su kod poljoprivrednih i građevinskih radnika.Kod nošenja nepropustljive obuće (rudari. Erizipeloid . laboratoriskih radnika. Hronični radiodermatitis . III .BAKTERIJE Razne piodermije . Hiperpigmentacija 3. ribara. ribara.SUNČEVA SVETLOST Najčešća su kod mornara. Smrzavanje Promrzline Akrocijanoza Cutis mramorata e frigore Nastaje jednokratnim delovanjem jako niskih temperatura Lokalne lezije nastale udruženim delovanjem hladnoće i vlage Lividna i hladna koža distalnih delova ekstremiteta. kod čistača i đubretara. poslastičara. veterinara. masera.Kutane distrofije .1.GLJIVICE Trihofitija . radnika na preradi voća i povrća i dr. Tularemija .Radiodermatitis ulcerosa 2. Sporotrichosis . Dermatitis solaris Cutis rhomboidalis nuchae Keratitis solaris Eritem u fazi povlačenja deskvamacija i pigmentacija kože Nastaje pri dugotrajnoj intermitentnoj ekspoziciji sunčevim zracima Prekancerska lezija u vidu smeđih makula sa adherentnim skramama Javlja se kod radnika koji rade sa materijama koje imaju fototoksično i fotoalergisko delovanje (produkti destilacije kamenog uglja i nafte).Kod lovaca. perača posuđa.VEŠTAČKO OSVETLJENJE 219 .Kod osoba koje dolaze u dodir sa životinjama njihovim mesom ili kožom. točioca pića.Kod mesara. veterinara i dr. kozmetičara. AKTINIČKIM FAKTORIMA I . konjušara. lučkih radnika. Maleus . lovaca i veterinara. Opekotine . mesara. šumara. Folikulitis i Furunculosis . ušnih školjki i nosa Pojava mrežastih.Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. cvećara. muzača krava.Kod zdravsvenih radnika.Kod veterinara.Kod zdravstvenih radnika. Antraks . Ankilostomijaza . onkološkim i nulkearnim institutima. mlinara. prodavaca povrća. vezikula i urtikarija. Najčešća su kod radnika na elektrolučnom zavarivanju i u filmskim i TV-studijima.JONIZUJUĆE ZRAČENJE Najčešća su kod osoblja u radiološkim. Tinea manum .3 stepena: .Kod radnika na održavanju kanalizacije. Tinea pedis .Kod zemljoradnika. Depigmentacija Taliagiektazije Atrofija kože 4.Dermatitis combustiones erythematosa . šumara. čistači bazena).Kod rudara. Akutni radiodermatitis Postoje 3 stepena . laboratoriskih radnika. točilaca pića i dr. Kadidijaza .

Hiperkeratoze . vrtlara.TRAJNE STIGME Održavaju se dugi niz godina ili celog života.Derivati fenola i katehola. biber). Nastaju pri jednokratnom kontaktu sa kožom i odlikuju se inflamacijom i nekrozmo kože (eritem. Promene su lokalizovane na mestu kontakta. u drvnoj industriji i dr. Ekskorijacije) Mogu nastati u većini zanimanja. zemljoradnika. Denaturacije belančevina i stvaraja albuminata . Fotofitodermatitis . deterdžentima ili razređivačima). masne barijere i kiselog plašta kože . Promena boja kože . I .Izazivač je virus paravakcinije. ponovljenim ili dužim kontaktom sa kožom.AKUTNE PROMENE NA KOŽI Nastaju dejstvom koncentrovanih kiselina. opisana su tri stepena hemijskih opekotina. voćara. kose i nokatnih ploča. duvan. Arsen. II . koncentracije. katrani i hlorirani ugljovodonici. smokva i začini (cimet. POVRŠNA OŠTEĆENJA KOŽE (Ragade. Toksično dejstvo može imati konoplja. a intenzitet zavisi od vrste materija. II . nekroza. kod pekara i mlinara naslage brašna na koži. Zapaljenjskih promena . baza i organskih rastvarača . Ca-oksid). Organski rastvarači.FITOGENE MATERIJE Fitodermatitisi . alergijski. hmelj. Stvaranje akni (Acne oleosa.Soli teških metala.Za nastanak fotofitodermatitisa pored kontakta sa fitogenim materijama (peršun.Kiseline. Baze. vrste agenasa. šumara. Analogno termičkim. Hlorne akne) -Derivati nafte. vremena i načina kontakta. njegovog intenziteta.VIRUSI Čvorići muzača krava . fototoksični i fotoalergijski. a baze kolikvacionu nekrozu.Higroskopne materije (Kiseline. Sušenja kože . paškanat) potrebna je i ekspozicija svetlosnim zracima. njihovi sastojci ili ekskreti) mogu da deluju na kožu toksično.Hemijske opekotine. učestalosti i trajanja. Hemijske opekotine u profesionalnim uslovima najčešće izazivaju: Hlorovodonična kiselina Azotna kiselina Hromna kiselina Sumporna kiselina Sumporasta kiselina Fenolan kiselina Oksalna kiselina Pikrinska kiselina Mravlja kiselina Fluorna kiselina Natrijum hidroksid Natrijum karbonat Kalijum karbonat Kalcijum karbonat Amonijak Formaldehid Fenol Fosfor PROFESIONALNE STIGME Profesionalne stigme su promene na koži i njenjim andeksama koje nastaju kao posledica dužeg delovanja nekih fizičkih i/ili hemijskih štetnosti slabijeg intetnziteta na radnom mestu. Mogu biti prolazne ili trajne.Nafta. sapunima. HIPERKERATOTIČNE I HIPERTROFIČNE PROMENE Ukoliko nastaju posle kraćeg delovanja nokse i ne ponavljaju se često. kožarskoj. agronoma i zemljoradnika. agronoma. Česte su u hemijskoj. gumarskoj i drvnoj industije.Fitogeni agensi (biljke. manifestuje se promenama na prsima V . Npr. Baze. Ukoliko je delovanje dugotrajno i često se ponavlja nastaju trajne hiperkeratoze i hipertrofija Kiseline na mestu delovanja izazivaju koagulacionu nekrozu. botaničara. Po prestanku ekspozicije dolazi do epitelizacije i obnove kože.Kiseline.Aktinomikoza . IMPREGNACIJA KOŽE Nastaje delovanjem boja ili oboljenih materija. Baze. kod rudara taloženje uglja na koži itd. obično prolaze bez posledica.HRONIČNE PROMENE NA KOŽI Nastaju kada hemijske materije deluju polako. Ulceracije. javlja se: Oštećenja rožnatog sloja. metalskoj. Acne picea. Javljaju se kod cvećara. IV . bršljan. vanila. OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA I .PROLAZNE STIGME Nestaju spontano nakon prekida ekspozicije ili se lako uklanjaju primenom higijenskih mera (pranje vodom. Dovodi do prebojenosti kože. Organski rastvarači.Kod šumara. ulceracija). Depigmentacije . bula. Katran. TELEANGIEKTAZIJE Nastaju zbog poremećaja periferne vazomotorike i dilatacije malih krvnih sudova derma pri dugotrajnom izlaganju kože toploti i 220 . Pojava profesionalnih stigmi zavisi od individualne adaptabilnosti kože.Teški metali.

IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Iritantni kontaktni dermatitis nastaje pri kontaktu kože sa materijama (iritansima) koje oštećuju kožu na ne-imunološkoj bazi. AKUTNI IRITANTNI DERMATITIS KONTAKTNI Nastaje pri jednokratnom masivnom izlaganju iritansu. podlaktice.Dovode do inflamatornih promena pri ponovljenim ekspozicijama. Iritantna reakcija prethodi Kumulativnom kontaktnom dermatritisu. Javlja se akutna zapaljenjska reakcija koju prati hemijsko oštećenje kože. Ožiljci nastaju proliferacijom vezivnog tkiva i obično su glatki. Usled duže izloženosti kože dejstvu agenasa dolazi do sumiranja dejstva i smanjenja otpornosti kože. Reakcija nastaje na mestu kontakta jasno ograničena od okolne zdrave kože. nekada klinički neprimetno. Lokalizovana je na otkrivenim delovima tela. sjajna i neelastična. Npr. PROFESIONALNE TATUAŽE Nastaje kod akcidentalnog unošenja u kožu u vodi nerastvorljivih čestica baruta. Imaju kumulativno dejstvo dovodeći vremenom do iscrpljivanja i smanjenja odbranbenih sposobnosti kože. Kožne iritanse možemo podeliti na: Jake . zlato.KONTAKTNA URTIKARIJA Imunološka kontaktna urtikarija Neimunološka kontaktna urtikarija IRITANTNA REAKCIJA Prolazan kratkotrajan ne-ekcemski dermatitis nastao delovanjem slabih iritanasa. 221 .Pojava inflamatorne reakcije 48 sati i više nakon ekspozicije. Inflamacija dakle može biti izazvana iritacijom. ložača i drugih radnika izloženih visokim temperaturama. IV . IMPREGNACIJA KOŽE Najčešće nastaje pri kontaktu sa prašinom ruda i česticama metala (srebro. Radi se o odgovoru kože na direktno fizičko ili hemijsko oštećenje. Koža je difuzno i regionalno izmenjene boje. II . vrat).Bule .hladnoći. kod dejstva Natrijmu-lauril-sulfata. Slabe .ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS III . sedefasto-sjajni i ispod nivoa kože. Uglavnom su lokalizovane na otkrivenim delovima tela (licu) kod livaca.Nekroza kože I . nepravilnih su oblika i raznih boja. ATROFIJA KOŽE Nastaje usled dugotrajnog pritiska alata na kožu.Trenutno i direktno dovode do jakih inflamatornih promena.FOTOTOKSIČNI. lice. Promene su lokalizovane na mestima koja su najviše izložena štetnostima (šake. pri čemu koncentracija iritanasa mora da pređe određeni prag da bi došlo do reakcije. Koža je glatka. KUMULATIVNI KONTAKTNI DERMATITS Razvija se kod ponovljenih oštećenja kože nastalih delovanjem iritanasa hemijske i fizičke prirode.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Akutni (toksični) iritantni dermatitis Iritantna reakcija Kumulativni (insult) iritantni dermatitis kontaktni kontaktni Kasna (odložena) iritativnost . Zanimanja sa povećenim rizikom su: Dobavljači hrane Spremači i Čistači Medicinski tehničari Građevinski radnici Frizeri I . već pri prvoj ekspoziciji. Najčešće kod nesreća na poslu. pri eksplozijama baruta i gasova u rudnicima. Intenzitet reakcije proporcionalan je koncentraciji iritansa i vremenu ekspozicije. alergijom ili delovanjem oba mehanizma istovremeno. arsen).Eksudacije . Tokom iritantne reakcije dolazi do slabljenja funkcije barijere kože. živa. Propilenglikola ili Diakrilata. BRAZGOTINE KOŽE Javlaju se u vidu ožiljnih promena na mestu traumatskih oštećenja kože. KLINIČKA SLIKA Eritema Edem Zapaljenje Vezikule KONTAKTNI DERMATITIS Kontaktni dermatitis predstavlja inflamaciju kože izazvanu direktnim delovanjem fizičkih i/ili hemijskih egzogenih agenasa. Npr. prašine i ruda. FOTOALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS Profesionalne štetnosti mogu biti iritansi ili senzibilizatori. Može se podeliti na: U težim sučajevima .

Ovaj dermatitis nema profesionalni karakter.Vezikule Edem . hemijskih i drugih sredstava.Perivaskularni limfocitarni infiltrat U epidermu . 222 . rastvaraju masti u površnom sloju kože i uklanjaju hidrofilne supstance. bilo zbog određenih ličnih koristi. Ima karakterističnu lokaciju i kliničku sliku.Medikamenti VI . ETIOLOGIJA Nikl Kobalt Hrom Bakar Arsen Olovo Fluor Zlato Berilijum Fosfor Živa Aldehidi Alkoholi Feonli Oksidansi Akceleratori Antioksidanti Parafenilendiamin Kaučuk Sredstva za vulkanizaciju Aktivatori vulkanizacije Plastifikatori Sredstva za punjenje Derivati nafte Derivati katrana Amini Boje Germicidi Inhibitori korozije Sulfonamidi Neomicin Penicilin Streptomicin Hloramfenikol Epoksiden smole Formaldehidne smole Akrilne smole Etilendiamini Parabeni Bigvandini Tempertin Metali i II . V .Biljni alergeni XI . spongioze intracelularni edem. najčešće hemikalije koje iz okoline dolaze u dodir sa kožom.Industriska ulja DERMATITIS DETRITIVA (Dermatitis domaćica) Hronični iritantni dermatitis koji nastaje pri ponovljenom kontaktu sa deterdžentima i sapunima.Može trajati danima. mesecima pa i godinama.Fotoalergeni DERMATITIS ARTEFAKTA Označava promene na koži koje izaziva sam pacijent (ili u dogovoru sa drugom osobom). Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis je zapaljenje kože tipa ekcema nastalo usled ponovljenog kontakta senzibilisane osobe sa senzibilizatorom u profesionalnim uslovima. primenom fizičkih. Dermatitis Irritant Contact Allergic Contact II . Klinička slika Eritem . III .Plastične materije VIII .Alergeni iz gume IV . ove materije smanjuju kiselu reakciju površine kože.Kruste Ako proces traje duže Lihenifikacija Ekskorijacije Patohistološki nalaz Promene slične kao kod alergijskog kontaktnog dermatita.parakeratoze. ragadama i deskvamacijama i pogodna je za razvoj infekcija i za prodiranje jačih iritanasa ili alergena. termičkih.ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD) Alergijski kontaktni dermatitis je posledica alergijske senzibilizacije na različite materije. Koža je suva sa blagim eritemom. mehanički.Konzervansi IX . Klinička slika Koža je Suva i Dehidrirana Sa Fisurama Patohistološki nalaz U dermu .DRUGI STADIJUM .Mehaničari Metaloprerađivači Zemljoradnici i Agronomi Domaćice I . bilo zbog postojanja psihičkog oboljenja.PRVI STADIJUM .Promene recidiviraju pri svakom izlaganju kože iritansima.Organski rastvarači X .Antiseptici i Dezinficijensi II .

Senzibilizacija je češće kod žena zbog nošenja nakita Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gun. vezikula i vlaženja. Ovako nastalo imunološko prepoznavanje može se izgubiti ukoliko prestane ekspozicija. genitalije). kruste otpadaju. Taloženje fibrina i ekstravaskularne tečnosti – Induracija. Erozije . Oslobođeni medijatori Limfokini izaivaju vazodilataciju krvnih sudova – Eritem. Pigmentacije. to su mali molekuli koji dobijaju antigena svojstva tek pošto se u koži vežu za proteine ili ćeliske membrane keratinocita i Langerhansovih ćelija. KLINIČKA SLIKA Promene na koži javljaju se na mestu kontakta sa alergenom. fisure i naglašen kožni crtež. Istovremeno se stvaraju i Memori T-limfociti koji imaju sposobnost pamćenja odgovora na specifični antigen.nastaju usled intenzivnog svraba. Kruste . Nema vlaženja. Juvelira Medicinskig osoblja. Uljima za rezanje. U profesionalnim uslovima alergijsku reakciju najčešće izazivaju Hapteni.čijim prskanjem dolazi do vlaženja.PATOGENEZA Radi se o kasnom tipu preosetljivosti (celularni imunitet) pri čemu pri prvom kontaktu sa alergenom dolazi do senzibilizacije i stvaranja specifičnog imunološkog odgovora koji se pri ponovnom izlaganju istom alergenu aktivira i izaziva dermatitis. Bojama. Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom zahvaljujući stvorenim Memori T-limfocitima mnogo brže i obimnije se produkuju specifični Efektorni T-limfociti koji migriraju u atakovanu kožu gde preko čitavog niza promena karakterističnih za imunološku reakciju IV tipa senzibiliteta izazivaju dermatitis. ali je za ponovno uspostavljanje senzibilizacije na isti antigen potrebno mnogo kraća ekspozicija. a moguća je i generalizovana kožna reakcija. Povećanu propustljivost krvnih sudova – Edem. III . Pigmentu za emajl. Blagajnika.HRONIČNI OBLIK Koža je gruba. Industriji gume i plastike HROM Ima ga u Cementu. erozije epitelizuju i nastaje deskvamacija.nastaju sasušenjem prsnutih vezikula. suva i zadebljala.zbog svraba i recidiva. Kasira. gun. Češći kod muškaraca i to na prsima i šakama. nema edema.SUBAKUTNI OBLIK Blagi eritem i manje prisustvo vezikula. eritem se povlači. Langerhansonove ćelije sa haptenima na svojoj površini migriraju iz kože do regionalnih limfnih žlezda gde dolaze u kontakt sa T-limfocitima što ima za posledicu stvaranje specifične populacije efektornih T-limfocita. KOBALT Ima ga u: Cementu. Po smirivanju inflamacije. ali nisu jasno ograničene.AKUTNI OBLIK Eritem Edem Papule Vezikule . II . I . 223 . Dolazi do lihenifikacije . U fabrikama niklovanih delova. NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD NIKL Kod: Frizera. Mogu se javiti i na osetljivim delovima kože (očni kapci.

što rezultira oslobađanjem histamina i III . a ako je povremen 2-3 godine. Ređe je izazvana aktivacijom komplementa.Odlikuje se malim urtikama koje nastaju pri pojačanom znojenju. Promene su češće kod muškaraca i to na šakama. otok.Nastaje pri kontaktu kože sa vodom. Lokalizovan je na rukama. sa detaljnim opisom I .Tekstilnih radnika.TEST EKSPOZICIJE I ELIMINACIJE 224 .po prestanku ekspozicije koža se ne oporavlja u potpunosti (ostaje izmenjena). Kortikosteroide kreme i masti (Hydrokortizon).Osećajem napetosti i otoka lokalizovanog na mestu kontakta.Nastaje kao odgovor senzibilisanog organizma na prisustvo specifičnog alergena. tendencija širenja promena u okolinu.U cilju isključivanja atopijske konstitucije. Urticaria e` solaris (Light urticaria) .baštovana. PROGNOZA Kod akutnog AKD .U cilju eliminisanja ekspozicije van radnog mesta (hobi). narcisi.Materije sa kojima radnik dolazi u kontakt i da li je ovaj kontakt povremen ili stalan (tokom celog radnog vremena). Nastaje kao posledica alergijske reakcije prvog tipa. LEČENJE Prestanak ekspozicije inkriminisanom alergenu. agronoma i cvećara. lale.Javlja se na mestima mehaničkog pritiska. Lična i porodična anamneza . lakova i dr. Urticaria e` frigore (Cold urticaria) . Kod hroničnog AKD . rukama i licu. lepkova. Urticaria e` facticia . frizera. Aquagenic urticaria .Javlja se na mestima izloženim sunčevoj svetlosti.Javlja se na mestima delovanje mehaničkih noksi u vidu tačkastih urtika.IMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA (IgE zavisna) Etiopatogeneza .ANAMNEZA Radna anamenza . Javlja se kod . Odlikuje se lokalizovanim urtikarijalnim promenama na koži koje se javljaju od nekoliko minuta do najviše jednog sata nakon kontakta i koje se povlače se za nekoliko sati (najduže za 24-48 sati). antibiotici i sedativi. u vidu eflorescencija tipa urtike. BILJNI ALERGENI Dermatitis mogu izazvati bršljan. mlekara. Klinička slika . Ako je stalan ekspozicija treba da da traje najmanje 1godinu. Klinička slika .Akceleratori. parafenilendiamin. radnika u klanicama. farmera.Nastaje direktnim delovanjem hemijskih materija. farmaceuta.Javlja se na mestima lokalnog pregrejavanja kože.prestanak ekspozicije obično dovodi do potpunog povlačenja promena na kože. mada može nastati i delovanjem fizičkih agenasa na mestu kontakta. Obloge 3% Acidi borici. Opis poslova . Urticaria e` cholinergica . antioksidansi. degranulacijom mastocita i oslobađanjem histamina i vazoaktivnih amina. butil).NALAZ DERMATOLOGA . uglavnom hemijskih materija u kožu. Češći je kod muškaraca. Urticaria e` calore (Heat urticaria) . zatim očvršćivači (Alifatični poliamini) i rastvarači (fenil. licu i nogama. Podaci o aktivnostima van radnog mesta . Česta je kod veterinara. drugih vazoaktivnih materija iz mastocita u koži. II .Svrab.GUMA U proizvodnji gume . mesara. III .Javlja se na mestima izloženih hladnoći u vidu okruglih urtika. hrizanteme i dr.Postojanje promena na koži dermatološkog statusa.KONTAKTNA URTIKARIJA Tip neposredne kontaktne reakcije koja nastaje penetracijom stranih. II -NEIMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA Etiopatogeneza . EPOKSIDNE SMOLE Osnovni senzibilizatori su monomeri epoksidnih smola (Epihlorhidrin i Bisphenol A).koja obuhvata: Potvrda iz preduzeća o dužini radnog staža na radnom mestu gde su se promene javile. FORMALDEHIDNE SMOLE Javlja se kod . Može biti izazvana: DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA I . u proizvodnji smola. kao i ranijim radnim mestima i ukupnom radnom stažu. NEKI OBLICI URIKARIJA Pressure urticaria .

Scratch test .DOPUNSKA ISPITIVANJA V .Preosetljivost ranog tipa (Tip I) . RECIDIVANTNA URTIKARIJA 225 . VI . IV .TESTOVI ZA OCENU FUNKCIONALNOG STANJA KOŽE Test alkalne rezistencije. Pojava recidiva ili pogršanja oboljenja sa ekspozicijom. Testovi za utvrdjivanje imunološke sposobnosti organizma. . odmoru ili drugom radnum mestu i ponovno pogoršanje pri reekspoziciji.Cholinergic urticaria (left). koristi se za potvrdu osetljivosti osobe kod koje postoji. Postoje standardne serije epikutanih testova koje uključuju najčešće alergene iz životne sredine i specifične serije za datu industrisku granu ili zanimanje. Cold urticaria (left and centre). KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA KONTAKTNI DERMATITIS Da radnik radi na poslovima i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz o ekspoziciji).IgG za reakciju Arthusovog tipa.Specifična IgE senzibilizacija ili .IMUNOLOŠKI TESTOVI Epikutani test (Patch test) Najadekvatnija metoda za otkrivanje i potvrdu kontaktne reakcije. smanjena sposobnost fagocitoze). Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima. Intradermalni test (Prick test) Test ubodom. Heat urticaria (right). Za ispitivanje kontaktne urikarije test se izvodi ubodom kroz inkrimisanu materiju aplikovanu na kožu.Izvodi se na sličan način kao i Prik test samo što se vrši grebanje umesto uboda. ↓IgA. Test alkalne neutralizacije. Test blastne transformacije limfocita Test inhibicije migracije makrofaga Test inhibicije migracije limfocita Testovi za utvrdjivanje atopijske konstrukcije (↑IgE. Dermographism (centre and right). smirivanje ili potpuno isčezavanje promena kada je radnik na bolovanju.

brošure. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Postoji ograničenje u obavljanju većine uobičajnih dnevnih aktivnosti.Odeća. štitnici. Znaci i simptomi su prisutni ili periodično prisutni. dobra ventilacija. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD KONTAKTNOG DERMATITA Ako su ispunjeni svi uslovi za verifikovanje oboljenja kao profesionalnog. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. kao i sa srodnim materijama. radna sposobnost nije umanjena. obuća.Filmovi. Postoji ograničenje u obavljanju velikog broja uobičajnih dnevnih aktivnosti uključujući i periodično kućno lečenje. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. redovno pranje ruku. zatvoreni sistemi transporta. plakati.ostaviti ga na istom radnom mestu uz maksimalnu primenu mera zaštite i redovnu lekarsku kontrolu.Oboljenja kože i alergijska oboljenja kod budućeg radnika ili u članova njegove porodice su kotraindikacije za zapošljavanje na radna mesta na kojima postoji ekspozicija materijama koje na kožu deluju iritativno ili alergogeno. Edukacija radnika . PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA Profesionalna orijentacija . a verifikovane su kožne promene može se postupiti dvojako: Ukoliko radnik nije atopičar .Modernizacija tehnologije. Medicinske mere zaštite . Nije potrebna nikakva terapija ili periodična terapija. Ako nije utvrđena specifična senzibilizacija. uključujući povremeno do konstantno kućno lečenje. radnik nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. maksimalna čistoća radnog prostora. a ako se jave teški recidivi. Tehničke mere . fabrički listovi i dr. onda obolelu osobu treba isključiti iz kontakta sa materijama na koje je utvrdjena senzibilizacija.Sistematski i periodični pregledi radnika na ugroženim radnim mestima. rukavice. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni.Da radnik radi na poslovma i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim materijama (dokaz o ekspoziciji). Postoji ograničenje u obavljanju većeg broja uobičajnih dnevnih aktivnosti. Individualne mere .sa senzibilizacijom na nespecifične alergene i kožnim promenama on nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE Kategorija Očtećenje (%) I 0-9 Komentar Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. Klinićka slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima. Kod radnika kod kojih je utvrdjena senzibilizacija na specifične alergene ali bez kliničkih manifestacija na koži. Postoji ograničenje u obavljanju nekoliko uobičajnih dnevnih aktivnosti. Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. mehanizacija. Ako dođe do lakšeg pogoršanja ponoviti alergološko testiranje. Ukoliko je radnik atopičar . Postoji ograničenje u obavljanju par uobičajnih dnevnih aktivnosti. korišćenje zaštitnih krema. mada izloženost određenim agensima može privremeno da uveća ograničenje. automatizacja. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. II 10-24 III 25-54 IV 55-84 V 85-95 226 .

vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran. a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje. Istovremeno broj smrtnih povreda nije bitno smanjen. Na omladinskim radnim akcijama.Povreda na radu predstavlja neočekivani događaj koji na organizam vrše faktori čije dejstvo dolazi spolja. zatim saobraćaju.PROFESIONALNI TRAUMATIZAM Povređivanje uopšte predstavlja ozbiljan sociomedicinski i ekonomski problem. Povrede na radu su češće kod muškaraca što se objašnjava time da muškarci u većem broju obavljaju poslove na kojima postoji opasnost od povređivanja u odnosu na žene. Smatra se da je povređivanje vodeći uzrok smrti za populaciju do 37 godina života. pri tom povređivanje u saobraćaju ima vodeću ulogu. Zbog povreda na radu svake godine se izgubi veliki broj radnih dana. materije. Najveći broj povređenih je u šumarstvu. UZROCI POVREDA NA RADU Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku povrede na radu i u najvećem broju slučajeva postoji istovremeno dejstvo više njih. U vezi sa korišćenjem prava na raspoređivanje tj. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim. odnosno radnom kampu ili takmičenju. građevinarstvu i poljoprivredi. Broj povreda na radu sa smrtnim ishodom najveći je u vodoprivredi. a jedan broj radnika nije više sposoban da obavlja poslove na svom radnom mestu. Poznavanje nesrećnih događaja bez posledica veoma je važno u prevenciji nesrećnih slučajeva sa posledicama nažalost evidencije o ovim događajima najčešće nema. osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. Pri tom je jedan faktor uvek dominantan i on se obično uzima kao jedini uzrok povrede na radu. kao i na službenom put. Da bi uzrok povrede na radu bio adekvatno definisan neophodno je da u tome učestvuju: Lekari specijalisti medicine rada ili ordinirajući lekar. fizičkim ili hemijskim dejstvom (akutna trovanja).Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj. Broj povreda na radu u našoj zemlji stalno je rastao do osamdesetih godina nakon čega je usledio period stagnacije do 1985 a zatim pad broja povređivanja. koji može ali ne mora imati za posledicu povredu na radu ili veću materijalnu štetu. Kao povreda na radu priznaje se i povreda nastala: Pri obavljanju posla na koje radnik nije raspoređen ali koje obavlja u interesu svog poslodavca. naglim promenama položaja tela. kao i na svim drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. Razlog za ovo je verovatno smanjenje obima proizvodnje i neredovno prijavljivanje povreda. Bez obzira na veliki broj faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu oni se šematski mogu podeliti u dve velike grupe Uzroci u kojima dominira ljudski faktor Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine DEFINICIJA POVREDA NA RADU Heinrichova definicija .Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta. U akcijama spasavanjan i odbrane od elemntarnih nepogoda i nesreća U vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje. Letavetova definicija . inženjer zaštite na radu i neposredni rukovodilac radnika. Pri dolasku na posao ili povratku sa posla ako pri tom koristi najkraći put. te ozleđuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje. LJUDSKI FAKTOR O značaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije kao što su: Domino teorija 227 . a da se za celu populaciju nalazi na trećem mestu posle KVS i malignih oboljenja. zaposlenje na posao sa punim radnim vremenom. zatim vodoprivredi. iznenadnim opterećenjima tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Potrebno je u svakom preduzeću stalno pratiti povređivanje i na osnovu dobijenih rezultata predložiti mere prevencije. Definicija u zakonu o osnovnom penziskom i invalidskom osiguranju . građevinarstvu i poljoprivredi. U vezi sa korišćenjm prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na zdravstvenu zaštitu. Pored termina povreda na radu u upotrebi je i termin nesreća na radu ili nesrećni slučaj koji imaju šire značenje i označavaju svaki iznenadni neočekivani događaj. Isprepletanost različitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo je često takvo da je teško definisati pravi uzrok povrede.

5. ona ipak predstavlja korisnu pokretnicu za dalju diskusiju i temelj za buduća istraživanja (39). • Ljudi se među sobom razlikuju u odnosu na sklonost ka povređivanju. greške radnika. nedostatak znanja i neadekvatni fizički i mentalni uslovi. obično postoji težnja da se očigledni i na prvi pogled jasno prepoznatljivi simptomi predstave kao uzroci nezgode a da se pravi uzroci zanemare. Jednostavno pouzdana teorija Jednostavno pouzdana teorija se bazira na činjenici da radnik koji je već doživeo nezgodu ima veće ili manje šanse da ponovo učestvuje u nezgodi u budućem radu u poređenju sa ostalim radnicima. Predlaže se petofaktorni sled događaja u kojem svaki prethodni faktor pokreću sledeći korak u padanja domina koje se odvija u nizu prema sledećem redosledu. Glavni doprinos ove teorije je da ukaže na činjenicu da gotovo nikada. • Prva povreda koja nastaje slučajno stvara kod povređenog određenu sklonost da će se više puta povređivati. Teorija sklonosti ka nezgodama Teorija sklonosti ka nezgodama podržava činjenicu da u datoj grupi radnika postoje određeni radnici koji su skloni nezgodama na radu. Smatra se da kada bi ova teorija čak bila podržana i nekim empirijskim dokazima. Green Wood i Marbe su 1919. Autori su pošli od zapažanja da se ljudi međusobno razlikuju po tzv. nezgoda. Ova teorija nije opšte prihvaćena. Doživljena nezgoda ga ili predisponira ka novim ili štiti od novih nezgoda. Oni ukazuju na “neujednačenu početnu tendenciju prema povredama”. zastarelost opreme koja se koristi i opasne i nebezbedne procedure. godine upotrebili termin "sklonost nezgodama". gde su uključeni faktori koji se odnose na radnike kao što je neprikladan karakter. Uklanjanje jednog faktora će sprečiti nezgode i posledične povrede. Istraživači nisu u mogućnosti da dokažu ovu teoriju zato što je najveći broj istraživačkog rada bio loše vođen i največi broj nalaza je protivurečan i ne dovodi do validnih zaključaka. To dalje znači da ne postoji nikakva zakonitost nastajanja nezgoda. 2. Međutim. "sklonosti prema nezgodama ". Višestruko uzročna teorija Višestruko uzročna teorija proizilazi iz domino teorije. oštećenje i povrede. Ova hipoteza ima najveći broj pristalica. koreniti. uzroka i dubljih uzročnika i da izvesna kombinacija istih doprinosi nastanku nezgoda. Njihovi stavovi su sledeći: • Povrede na poslu su slučajnog karaktera. • Faktori životne sredine. 4. Sled faktora nezgode je sledeći: poreklo i društveno okruženje. neoprezni pokreti i akcije ili nebezbedni uslovi su samo neposredni simptomi. 228 . ona može imati i pozitivan učinak tako da se takva osoba više ne povređuje. nezgoda nastaje kao rezultat pojedinačnog uzroka ili radnje. godine postavili hipotezu o individualnoj predispoziciji ka povređivanju. • Faktori ponašanja. Teorija o simptomima i uzrocima Teorija o simptomima i uzrocima nezgoda je više upozorenje nego teorija. ali predpostavlja da za jednu nezgodu postoji mnogo dodatnih faktora. ili izuzetno retko. a distribucija povreda bi imala raspodelu koja odgovara Poisonovoj distribuciji frekvencija. vršeći ispitivanje i merenja Teorija o čisto slučajnom događanju nezgoda Prema teoriji o čisto slučajnom događanju nezgoda svako od zaposlenih radnika ima jednake šanse da doživi nezgodu. Sklonost ili afinitet povređivanju je determinisana određenim faktorima u čijem delovanju i odnosima postoje zakonitosti. Njihovi uzroci su nezavisni jedan od drugog. Prema ovoj teoriji doprinoseći faktori mogu da se grupišu u sledeće dve kategorije. ali ne i pravi. Prema ovoj teoriji sve nezgode se tretiraju kao „Božije delo“ i insistitra se na činjenici da se nezgode ne mogu sprečiti. 3. To se može postići uklanjanjem ključne domine u nizu pod rednim brojem 3. a ukazuje na simptome koje je potrebno prepoznati da bi se razumeo pravi uzrok nezgode na radu.Prema domino teoriji 88% svih nezgoda uzrokovano je nebezbednim ponašanjem radnika. Farmer i Chambers su prvi 1926. 1. koji uključuju neprikladno rukovođenje opasnim procesima rada. nebezbedno rukovanje mehaničkim i fizičkim štetnostima. Kada se analizira nezgoda na radu. Tako na primer. 10% nebezbednim akcijama i 2% „Božjom voljom“. oni ne bi imali statističku značajnost. uzroci nezgode na radu. Prvi istraživači. Doprinos ove terorije je veoma mali ali ipak doprinosi razvoju preventivnih akcija za izbegavanje nezgoda. Mada autor nije potvrdio svoju teoriju činjenicama. Na isti način će i uklanjanje jedne domine u redu poremetiti tok padanja. Teorija predispozicije ili individualne sklonosti povređivanju Ideja sklonosti povređivanju je poslednjih decenija veoma naglo evoluirala.

Utvrđen je visok stepen povezanosti između povreda na radu i individualnih karakteristika ličnosti kao što su: agresivnost. Takve osobe imaju nesvesnu želju da kažnjavajući sebe kazne svoje pretpostavljene. nedostatak samouvida. izopačena percepcija života. neodgovornost. odnos prema autoritetu. spretnost prstiju šake. emocionalna nestabilnost. van volje svesti. relativno trajne faktore koji se vremenom mogu menjati i fluktuirajuće faktore sa ograničenim vremenskim trajanjem. radni staž . neprilagođenost. psihopatske tendencije. asimilovan od nekontrolisanog uslovnog refleksa. Smatra se da neke osobe poseduju psihofiziološku predispoziciju da im se dogode nezgode. On smatra da individualni psihološki i fiziološki faktori koji doprinose fenomenu sklonosti nezgodama čine tri relativno zasebne grupe: konstantne faktore. nebrižljivost. manuelna sposobnost. stabilnost pokreta i sposobnost gađanja. Psihomotorne sposobnosti radnika mogu predisponirati čestu pojavu povreda na radu. koje ih čine sklonim povredama skoro u svakom zanimanju. nepovoljne navike i stavovi. radno i životno iskustvo. pa i u saobraćaju. impulsivnost. žele da su cenjene i voljene. On je utvrdio faktorsku strukturu ličnosti sklone nezgodama. Predispoziciju povredama jedan broj autora je pokušao da objasni teorijom uslovnih refleksa. Radi se trajnim svojstvima ličnosti.faktora koji potenciraju individualnu "neotpornost" prema nezgodama. Mc Farland smatra da je sklonost nezgodama privremena pojava. • U drugu grupu spadaju relativno trajna krizna stanja. Sklonost ka nezgodama imaju one osobe koje moraju da stalno potiskuju agresivnost prema pretpostavljenima i autoritetu. iznenadni činioci kao što su nagle promene raspoloženja i stresno stanje. Hakkinen izvodi zakjlučak po kome je sklonost nezgodama potencijalna lična osobina koja predodređuje pojedinca da stalno ili povremeno čini više nezgoda. Oni smatraju da su neprihvaćena “ odbačena” lica u grupi sklona povredama. odnosno ponašanjem grupe prema pojedincu i ponašanjem pojedinca prema grupi. slabo adaptirane osobe koje usmeravaju svoju agresiju na način koji rezultira nezgodom. psihomotorna orijentacija. nedostatak samokontrole i discipline. Meninger smatra da u osnovi motiva i sklonosti nezgodama i povređivanju egzistira agresija kao trajno svojstvo ličnosti. osećaju se nesigurnim. stresna stanja dakle faktori koji se vremenom polako menjaju kao što su edukativno kulturalni faktori. • U treću grupu spadaju povremeno teško predvidivi. a da su njeni nosioci obično neprilagođene i asocijalne. vreme reakcije. Pedstavnici teorije uslovnih refleksa ističu da je najčešći uzrok povrede jedan “pokret” koji je učinio povređeni. Nepopularne osobe u grupi pokazuju povećanu sklonost povređivanju. nemaju stabilan položaj u grupi i na radnom mestu. urođene sposobnosti. nezadovoljstvo. Na osnovu karakteristika ličnosti sklone nezgodama. radne navike. Alexander i saradnici smatraju da je jedna od naglašeno akcidentogenih potreba u stvari. “Kobni pokret” je izraz automatskih refleksa. svojstva ličnosti. ali se najčešće nalazi u okviru uslovnih refleksa koji imaju važnu ulogu u mehanizovanom radu. Slokombe i Bingham su utvrdili da su sledeće varijable u neposrednoj vezi sa nezgodama: nekooperativnost. Ako u procesu rada nastupi kočenje “ideje sigurnosti” usled zamora. antagonizam prema autoritetu. Na osnovu tih rezultata sastavio je validnu bateriju testova za uspešnu selekciju kako sigurnih. sve faktori su svrstani u tri grupe: • Prvu grupu čine konstantni faktori otporni na promene. Teorija psihološke klime Ova teorija je i danas aktuelna tako da mnogi autori nalaze pozitivnu korelaciju između pojedinih 229 . Neki savremeni francuski. rigidnost. nezrelost. potreba za samokažnjavanjem koja se često realizuje kao relativno trajna osobina kroz nezgode i povređivanje. agresija. koordinacija pokreta. koji mogu biti nasledni i stečeni. švajcarski i američki psihoanalitičari govore o nezgodama kao o "obliku ublaženog suicida" odnosno o "tendenciji koja usmerava ka rešavanju svih problema putem akcidenta". procena kontrole. odnosno autoagresija sa nesvesno motivisanom potrebom za samokažnjavanjem ili instinktivnom željom za smrtnim ishodom. emocionalna i socijalna nezrelost. sebičnost i niska frustraciona tolerancija. one su prepuštene same sebi. emocionalno i socijalno nedovoljno zrele ličnosti. vozačko . adolescentna kriza. telesne ili organske prirode koji značajno umanjuju vozačku i radnu sposobnost. nepromenjivi u toku dugog vremenskog perioda. Fleishman je obavio obimna istraživanja i dobio je 11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike: preciznost. brzina pokreta ruku. destruktivnost. One traže svoje mesto u grupi. To su one ličnosti čije potrebe nisu zadovoljene u detinjstvu ili u odraslom dobu. a može biti voljne prirode. To je u stvari “kobni pokret” koji se nalazi na granici svesti i podsvesti. nepoštenje. može doći do “kobnog pokreta” i stvaranje okolnosti za nastajanje povrede. životna dob. Predstavnici sociometrijske škole na čelu sa Morenom sklonost povredama pokušavaju da objasne koncepcijom o grupnoj dinamici. alkoholisanosti. krizna stanja i bolesti. Najčešće se radi o insuficijencijama psihološke. odnosi u socijalnoj sredini. tako i nesigurnih vozača i radnika. Schulzinger smatra da postoje predisponirane osobe za nezgode i to su po pravilu mlađe.

Osobe sa slabim egom su impulsivne. dovode do zabrinutosti. Mnogi faktori iz životne i radne sredine mogu da dovedu do privremenog smanjenja sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na radu: Neharmonični odnosi u porodici . Psihički stres i preopterećenost dovode do kratkotrajnog bloka prijema informacija i reagovanja što može rezultirati saobraćajnom nezgodom i povredom na radu. radniku se čini da ga neko iskorišćava. jer je to nabolji način za sprečavanje povreda. zakrčenost radne sredine. što sve može da dovede do brojnih grešaka koje u određenoj situaciji dovode do povreda. nerešeni problemi.. navike.. mašine za obradu metala.. neraspoloženja. radu čine greške i propusti koji za posledicu mogu imati povređivanje. pare i gasovi. klizavost podova. Loša organizacija rada . Neki autori su utvrdili da levoruki vozači i radnici češće izazivaju nezgode od onih koji pretežno koriste desnu ruku . ukoliko postoji ukrštanje puteva. 230 . ukoliko pri grupnom radu ne postoji sinhronizacija posla itd. mašina itd. uređaja i alata. netolerantne. svađe i dr. razdražljive. buka. Pored toga loša organizacija rada može dovesti do zamora i premora koji često dovodi do povređivanja.U oko 15% slučajeva • Pad predmeta • Hodanje po. upotreba tz. Teorija nesvesne motivacije Na osnovu ove teorije osobe sa naglašenim i jakim egom se smatraju znatno bezbednijim i pouzdanijim radnicima i učesnicima u saobraćaju od osoba sa slabim egom. Razvojna teorija ličnosti Prema ovoj teoriji emocionalno nezrele osobe sa neprilagođenim i asocijalnim ponašanjem koje nije u skladu sa pravnim i moralnim normama su češći izazivači saobraćajnih nezgoda i češće se povređuju na radnom mestu. postaje nemaran i netačan na poslu. Faktori radne okoline . su faktori iz radne sredine koji mogu dovesti do povređivanja Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera zaštite .Bolest. zbog čega treba raditi na ergonomskim rešenjima uređaja. drveta. KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU PREMA NAČINU NASTANKA • Pad lica .Retko se navodi kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se smatra da je veoma bitan faktor u nastanku povređivanja. sudar sa predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) Najčešće u oko 32% • Uklještenje u jednom predmetu ili između više predmeta • Preterano naprezanje ili pogrešni pokreti • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Ekstremne temperature • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Električna struja • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Štetne materije ili radijacija • Ostali načini nastanka povreda na radu koji nisu nabrojani na drugim mestima FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE Američki psiholozi smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći.Tehnička neispravnost i neadekvatna kontrola mašina. pa se pri PREMA MATERIJALNOM UZROČNIKU Mašine . raspoloženje. prenosioci. neadekvatna osvetljenost.. poljoprivredne mašine i dr. svadljive i sa uvek prisutnim konfliktima. Teorija izloženosti pritiscima i stresnim situacijama Osnovne postavke ove hipoteze su da stres i ekspozicija nepovoljnim životnim situacijama i pritiscima socijalne i fizičke sredine smanjuju radnu efikasnost i povećavaju sklonost organizma prema nezgodama i povređivanjima. aerosoli. anksioznost) i povreda .Do povređivanja može doći ukoliko pojedine faze tehnološkog procesa nisu usklađene. potištenosti i napetosti radnika što ima za posedicu smanjenje koncentracije i promenu načina ponašanja. Loši međuljudski odnosi u kolektivu dovode do stvaranja nezadovoljstva kod radnika. Savremeno tumačenje teorije o potrebi za samokažnjavanjem kao uzroku saobraćajnih nezgoda se nalazi u radovima autora koji smatraju da povrede na radu i saobraćajne nezgode često predstavljaju oblik realizacije samoubilačkih tendencija . promene odnosa prema radu. Alkoholisanost radnika .pogonske. Jak ego podrazumeva ličnost koja uspešno kontrološe svoje impulse i tolerantna je. rad na otvorenom...Radnici često zanemaruju ova uputstva i mere zaštite verujući da će tako lakše i brže obaviti posao što često dovodi do povređivanja čak i sa smrtnim ishodom.psihofizioloških karakteristika radnika (narav. otvorenih alata. udar o .

Sredstva za transport i vertikalni prenos razna prevozna sredstva, dizalice, viljuškari i sl. Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom, rashladni uređaji, električne instalacije, peći i dr. U 20% Materijal, supstance i radijacija eksplozivi, prahovi, gasovi, tečnosti, hemikalije, radijacije. U 36% Radna sredina - spoljašnja, unutrašnja, podzemlje. U 16% slučajeva Ostali uzročnici koji nisu nabrojani na drugim mestima - životinje, životinjski proizvodi Uzročnici koji nisu nabrojani usled nedostatka potrebnih podataka

• •

Ostali razlozi Nepoznato

PREMA LOKALIZACIJI POVREDE
Glava - U 19% Vrat Trbuh - U 7% Gornji udovi - U 43% Donji udovi - U 29% Više mesta Opšte povrede- npr. trovanja Neodređena lokalizacija

PREMA UZROKU POVREDE
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Neispravnost mašina i drugih uređaja Poremećaj normalnog tehnološkog procesa Neispravnost ručnog alata na mehanički pogon Neispravnost električnih uređaja i instalacija Neispravno izgrađene, opremljene ili neuredno održavane radne prostorije i radilišta Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i ventilacija, nezdrava atmosfera, buka Zakrčenost radilišta, naročito prolaza za ljude - U oko 6,6% slučajeva Neispravnost transportnih puteva Nedostatak zaštitnih naprava ili njihova oštećenja Nedostatak, neodgovarajuća ili neispravna lična zaštitna sredstva - U oko 11% slučajeva Viša sila (Elementarne sile) Neracionalan ili nesiguran način rada pojedinca - U 28% slučajeva Loša organizacija rada Zamor zbog prekovremenog rada, brzog tempa rada, nekorišćenje odmora u toku rada - U 21% Nedostatak opšte kontrole posebno pri opasnima radovima Nedostatak odgovarajuće profesionalne spreme stečene školovanjem Nedostatak odgovarajućeg profesionalnog iskustva Kršenje propisa o sigurnosti Akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, alkoholisanost Zamor zbog načina dolaska na posao i odlaska sa posla Zamor zbog nedovoljnog odmora u slobodno vreme Lični stav radnika prema poslu koji radi u preduzeću Brige i razni konflikti radnika Psihičke osobine i nedostaci

PREMA PRIRODI POVREDE
• Prelomi (U 9% slučajeva) • Iščašenja • Uganuća (U 10% slučajeva) i nategnuća • Komocije i ostale unutrašnja povrede • Amputacije i enakulacije • Laceracije (U 35% slučajeva) i otvorene rane • Površinske povrede • Kontuzije (U 26% sulčajeva) i prignječenja • Opekotine • Akutna trovanja i intoksikacije • Posledice spoljašnjih faktora (promrzline, sunčanica, toplotni udar, i dr.) • Davljenje i ugušenje • Povrede zbog delovanja električne struje • Štetne posledice radijacije • Oštećenje stranim telom ušlim kroz otvor • Višestruke povrede razne prirode

PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA
Mere prevencije profesionalnog traumatizma su različite, shodno brojnim uzrocima koji ih ih zazivaju. Stav američkih psihologa je da su u prevenciji bitna ergonomska rešenja mašina, alata, uređaja i okoline dok se psihofizičke karakteristike radnika (ljudski faktor) stavljaju u drugi plan. Najznačajnije mere prevencije profesionalnog traumatizma jesu: TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Izbor tehnološkog procesa, mašina, uređaja i alata kao i održavanje i kontrola njihove ispravnosti Zaštita od delova mašina i alata koji mogu da izazovu povredu. Mehanizacija, automatizacija i robotika Adekvatna mikroklima i osvetljenost

231

Svođenje fizičkih i hemiskih štetnosti u granicama dozvoljenih normi, nivoa i koncentracija ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITIE Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan ritam i način rada i odmora, mikropauze u toku rada Eliminisati faktore koji mogu ubrzati nastanak zamora, učiniti rad monotonim i izazvati nezadovoljstvo. MEDICINSKE MERE PREVENCIJE Profesionalna orjentacija i selekcija Usmerava učenike na zanimanja za koja imaju sklonosti Prethodni i periodični pregledi Obezbeđuju da svaki radnik radi na onom poslu na kome će svojim sposobnostima moći da odgovori zahtevima radnog mesta Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukaže radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu zaštitu i na posledice nepostojanja ili nepoštovanja mera zaštite. PROFESIONALNI TRENING I STICANJE VEŠTINA Sticanje određenog iskustva neophodno je na početku svakog posla, kao i slučaju promene mašina, uređaja i alata sa kojima treba raditi. NEGOVANJE DOBRIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA U KOLEKTIVU Doprinosi bezbednosti na radu naročito ako postoji povezanost tehnološkog procesa, grupni rad i slično. SOCIJALNE MERE ZAŠTITE Ishrana radnika u toku rada, prevoz, pomoć u čuvanju i školovanju dece, rešenje stambenog pitanja itd. Preduzimanje mera u cilju smanjenja upotrebe alkohola u toku rada. PRIMENA MERA LIČNE ZAŠTITE Bez primene ovih mera obavljanje pojedinih poslova je veoma rizično. Lična zaštitna sredstva treba da odgovaraju nameni, da se održavaju, kontrolišu i zanavljaju.

Konvencija broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu Direktive Evropske zajednice Minimalni standardi za upotrebu mašina, opreme i instalacije Minimalni standardi za upotrebu lične zaštitne opreme Minimalni zaštitni i zdravstveni zahtevi za rad na pokretnim ili privremenim gradilištima Minimalni zahtevi koje treba primeniti za poboljšanje zaštite i zdravlja radnika u industrijama Minimalni zahtevi za obaveštenje o zaštiti i zdravlju na radnom mestu Minimalni bezbednosni i zdravstveni uslovi koje treba da ispuni radnik da bi koristio LZS Minimalni zdravstveni i sigurnosni uslovi za rad sa teškim teretima

DOMAĆI PROPISI
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o opštim merama i i zdrzaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgoda na radu Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitinim merama pri radu Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu Pravilnik o vođenju evidencije iz zaštite na radu

TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Saobraćajne nezgode kao individualna i masovna negativna pojava, postale su veoma ozbiljan problem savremenog sveta. U svetu se godišnje dogodi preko 50 miliona saobraćajnih nezgoda, a do danas je poginulo preko 20 miliona osoba, a 15 miliona je nesposobno za bilo kakav rad. U saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju mladi od 15-25 godina. Saobraćajna nezgoda (SN) podrazumeva nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica izgubilo život ili bilo povređeno ili je izazvana materijalna šteta. Evropska komisija WHO definiše smrtne povrede u saobraćaju kao one zbog kojih je smrt povređenih nastupila u toku 30 dana od povređivanja.

PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU MEĐUNARODNI PROPISI
Konvekcija broj 12 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi Kovencija broj 17 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva pri radu Konvencija broj 32 o zaštiti dokera od nesreća na poslu Kovencija broj 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti

232

Vrste saobraćajnih nezgoda: • sudar vozila na putu • nezgode bez sudara vozila na putu • sletanje vozila sa puta Struktura izvršilaca SN: • 2/3 vozači motornih vozila, biciklisti, vozači mopeda, traktora i zaprežnih kola, • 10% pešaci Žene su u 18% vozači, a izvršioci SN u 6% slučajeva.

Uticaj bolesti Ishrana vozača Uticaj bioritma vozača Uticaj odeće i obuće II - OBJEKTIVNI FAKTORI Društveni faktori (Društeveno ekonomska kretanja) Tehnički faktori (Vozilo, Put, Bezbednosna oprema) Prirodni faktori (Klimatski i Geografski)

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)
SN nastaju kombinovanim delovanjem velikog broja faktora pri čemu je jedan faktor uvek dominantan (Neposredni uzrok SN), a ostali su pomažući faktora. Uzrok SN - Je faktor koji neposreno izaziva nastanak SN npr. uticaj alkohola. Uslovi za nastanak SN - Stvaraju ambijent, asistiraju i olakšavaju dejstvo neposrednog uzroka SN npr. loši klimatski uslovi ili društveni uslovi (ekonomski, kulturni i dr.) Povod za nastanak SN - Su spoljni uticaji koji utiču na ponašanje. npr žurba, prisustvo neke osobe i dr. Pomažući faktori - Su faktori koji održavaju uzroke nezgoda. npr. neefikasan sistem pripreme ljudi za saobraćaj, loš sistem selekcije vozača, loše održavanje vozila i puteva, niska saobraćajna kultura i dr. Da bi došlo do SN neophodno je da istovremeno deluje određeni sklop faktora dovoljan da u određenoj saobraćajnoj situaciji izazove nezgodu. Faktori koji izazivaju nastanak SN mogu se podeliti prema vremenu delovanja na Stabilni - Koji se ne menjaju u dužem vremenskom periodu (Tehnički elementi puta, Struktura ličnosti) Vremenski zavisni Promenjivi (Pouzdanost vozila, Stanje puteva, Godine starosti, Iskustvo) Kratkotrajni - (Uticaj akohola, Zamor, Klimatske prilike) Uzroci SN najčešće se dele na SUBJEKTIVNI FAKTORI Starost vozača Vozačko iskustvo Pol vozača Socijalno-demografska obeležja Telesna konstitucija Psihološke osobine i karakteristike Sposobnost vozača Uticaj alkohola Uticaj lekova Uticaj zamora i premor Uticaj pušenja

SUBJEKTIVNI FAKTORI
STAROST VOZAČA
MLADI VOZAČI Mladi ljudi imaju dobre fizičke i psihofiziološke preduslove, dobre perceptivne i reakcione sposobnosti, ali im nedostaje rutina, iskustvo, izdiferencirana struktura ličnosti i veština, koja bi im omogućila dobru procenu i snalaženje u složenim saobraćajnim situacijama. Kod mladih ljudi postoji nesklad između samopouzdanja, subjektivnih sposobnosti i tehničkih mogućnosti vozila. Kod njih je češće prisutna nekritičnost, sklonost ka avanturizmu, nepromišljenost, neobuzdanost, plahovitost i želja za isticanjem, zbog čega često voze neprilagođenom brzinom. Ljudi malđi od 20 god. znatno češće izazivaju saobraćajne nesreće od vozača koji su stariji od 60 godina. STARI VOZAČI Sa starenjem dolazi do opadanje svih psihofizičkih sposobnosti, čime se može objasniti činjenica da vozači stariji od 50 godina znatno češće izazivaju i stradaju u SN. Opadaju čulne sposobnosti pre svega vida, sluha i ravnoteže (vreme reakcije na akustičke i vizuelne draži je znatno duže, samnjuje se oštrina vida, adaptacija na zasenjivanje itd.). Opada sposobnost koordinacije pokreta, ispravnost i brzina reagovanja kao i smišljenost postupaka. Često dolazi do duševnih promena pa i psihijatriskih oboljenja (demencija, melanholija, psihoze) kao i promene u karakternom i intelektualnom pogledu. Skleroza krvnih sudova CNS-a otežava shatanje, rasuđivanje i pamćenje. U starosti se javljaju oboljenja degenerativnog tipa, oboljenja zglobova, dijabetes, loša cirulacija, zbog kojih se često uzimaju lekovi od kojih neki dodatno umanjuju sposobnost upravljanja motornim vozilom. Stari ljudi teško prihvataju novine koje nameće savremeni saobraćaj. Sa druge strane stariji vozači su emotivno stabilniji, zreliji, tolerantniji, manje skloni riziku,

233

realniji u procenjivanju, strpljiviji, sistematičniji, kritičniji, odgovorniji i imaju veliko iskustvo. Smanjenje funkcionalnih kapaciteta strariji ljudi mogu donekle konpenzovati npr. Izbegavanje vožnje noću i u lošim vremenskim uslovima, po lošem putu, ređe konzumiranje alkohola, pažljivija vožnja i dr.

VOZAČKO ISKUSTVO
Nedostatak ili nedovoljno vozačko iskustvo predstavlja čest uzrok SN pri čemu je posebno kritičan period tokom prve godine vozačkog staža. Posle 5 godina kontinuirane vožnje ne bi se moglo govoriti o postojanju nedovoljnog vozačkog iskustva. Sa većim vozačkim iskustvom se poboljšava kvalitet opažanja, shvatanja i prilagođavanja uslovima u saobraćaju, a perceptivne funkcije se razvijaju. Iskusniji vozači ređe preduzimaju nepotrebne radnje a pokrete izvode sa većom lakoćomi i preciznošću.

Ekstrovertne osobe Agresivne i Depresivne osobe Neurotske osobe (Anksioznost) Psihopatske osobe Neurolabilne osobe Intelektualno zaostale osobe Osobe sa poremećajem u strukturi ličnosti Asocijalne osobe Osobe sa niskom moralnom odgovornošću Eksplozivne osobe Netolerantne osobe Neuravnotežene osobe Plašljive i kolebljive osobe Preterano smirene osobe Emotivno nezrele osobe Inferiorne osobe

SPOSOBNOSTI VOZAČA
A - SENZORNE SPOSOBNOSTI
Vezano za senzorne sposobnosti najveći značaj za vozačku sposobnost imaju: Čulo vida Čulo sluha i ravnoteže i Pažnja ČULO VIDA Da bi čulo vida moglo da zadovolji sve zahteve intenzivnog saobraćaja neophodni su sledeći kvaliteti: Normalna oštrina vida na oba oka (statička i dinamička) Dinamičku oštrinu vida smanjuju - magla, kiša, treperenje vazduha, osvetljenje, zaslepljenje, zaprljanost šoferšajbne i naočara, defekti u vidnom polju, prostornom vidu, adaptaciji i osetljivost na zableštenje. Nedostaci naočara - Mogu izazvati zableštenje od automobila koji vozi pozadi, mogu se zamagliti, mogu pasti, okvir naočara stvara ispad u vidnom polju, stvaraju težinu na nosu i licu itd Normalna širina vidnog polja na oba oka Širinu vidnog polja smanjuju - Velika brzina kretanja vozila, okvir naočara, okvir šoferšajbne, nisko postavljeno sedište, razna oftamološka i neurološka oboljenja i stanja. Sposobnost dubinskog (stereoskopskog) viđenja Stereoskopski vid podrazumeva mogućnost prosuđivanja dubine i prostornih odnosa u saobraćaju. Posebno je značajan u uslovima gradske vožnje. Sposobnost adaptacije na svetlost i tamu Brzina adaptacije oka na svetlost i tamu varira od osobe do osobe, kao i kod iste osobe zavisno od vremena i situacije (izloženost intenzivnoj svetlosti ili tami u toku dužeg perioda, produžava ovo vreme).

POL VOZAČA
Žene vozači manje učestvuju i stradaju u SN od muškaraca ali su i manje eksponovane. Žene manje vremena provode za volanom u odnosu na muškarce tako da imaju i manje vozačko iskustvo Žene vozači pokazuju veću odgovornost u saobraćaju, disciplovanije su, opreznije, nisu sklone agresivnom ponašanju, ređe voze u alkoholisanom stanju i ređe koriste vozilo za dokazivanje snage i prestiža u odnosu na muškarace. Žene vozači su podložne negativnom uticaju nekih svojih psihofizičkih stanja (perid ovulacije, predmenstrualni i period menstruacije, klimakterični period i trudnoća) koja mogu značajno umanjiti njihovu sposobnost za bezbedno učešće u saobraćaju. Suptilnija fizička konstitucija žene može uticati na povećanje rizika u nastajanju zamora, posebno kada je u pitanju noćna i dugotrajna vožnja.

PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA
Za ponašanje vozača u saobraćaju bitna je uravnotežena kombinacija većeg broja karakteristika ličnosti kao što su temperament, karakter, inteligencija i konstitucija Nemogućnost adaptacije na uslove u saobraćaju može biti posledica nedovoljno razvijenih psihičkih funkcija i neadekvatne strukture ličnosti. Među vozačima koji mogu ugroziti bezbednost saobraćaja spadaju:

234

Zbog nedostatka vitamina A neka lica u sumrak ne vide ili slabo vide (kokošije slepilo). Sposobnost viđenja u uslovima noćne vožnje U uslovima snižene prirodne i veštačke svetlosti kao i pod uticajem prekomernog zableštavanja svetlima vozila ili sunčevim zracima, uslovi za odvijanje saobraćaja se bitno pogoršavaju, što zahteva od vozača normalnu sposobnost adaptacije na tamu, sposobnost brze readaptacije nakon zableštavanja i dobru oštrinu vida pri niskim pragovima osvetljenja. Sposobnost raspoznavanja svih nijansi boja Raspoznavanje boja bitno je za praćenje svetla na semaforu, mada se vozači koji neraspoznaju boje lako orjentišu tako što nauče položaj svetla. Problem može nastati jedino u uslovima smanjene vidljivosti (da bi osoba koja ne raspoznaje boje uočila signal na semaforu intenzitet tog signala treba da bude tri puta jači nego li kod osobe koja normalno razlikuje boje). Značaj raspoznavanja boja je i u tome što boje privlače pažnju vozača, razbijaju monotoniju i sprečavaju nastanak zamora. Normalna sposobnost akomodacije i konvergencije Brzina akomodacije oka normalno iznosi 0,5 sec i sa starošću se produžuje što se može konpenzovati sporijom vožnjom. Normalna pokretljivost očnih jabučica Kod poremećaja pokretljivosti očnijh jabučica produžuje se vreme potrebno za uočavanje neke pojave, što stvara teškoće kod pokušaja preticanjai drugih radnji kod kojih je bitna procena udaljenosti i brzine drugog vozila. ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE Čulo sluha ima značajnu ulogu u percepciji osećaja prostora i zvuka. U održavanju ravnoteže učestvuju tri sistema vestibularni sistem uva, čulo vida i duboki senzibilitet, pri čemu je za održavanje ravnoteže potrebno da bar dva od ova tri sistema budu očuvana. Kod gluvih osoba kod kojih postoji i oštećenje čula vida ili dubokog senzibiliteta dolazi do poremećaja ravnoteže posebno tokom noćne vožnje kada vrednost vizuelnih nadražaj opada. To znači da gluva osoba sa oštećenim vestibularnim aparatom može upravljati motornim vozilom jedino ako ima potpuno očuvano čulo vida (dobra oštrina, binokulus, očuvana funkcija za dubinski, prostorni i trodimenzionalni vid) i očuvan duboki senzibilitet, kao i normalnu strukturu ličnosti i očuvane psihomotorne sposobnosti. PAŽNJA Pod pažnjom podrazumevamo mentalnu usmerenost na određene pojave.

Od obima, intenziteta, trajanja, distribucije, podele i skretanja pažnje zavisi da li će osoba primiti iz okoline informacije neophodne za uspešno učestvovanje u saobraćaju. Negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju ima: Pažnja više usmerena na unutrašnji život nego li na okolinu Lako skretanje usmerene pažnje na atraktivne pojave u okolini Smanjen obim i kapacitet pažnje smanjena sposobnost istovremenog opažanja većeg broja vizuelnih i akustičkih signala neophodnih za pravilno ponašanje u saobraćaju. Slaba distribucija pažnje - Usresređenost pažnje samo na jedan objekat ili samo na jednu radnju. Upravljanje motornim vozilom zahteva sposobnost opažanja više pojava u jedinici vremena. Sporo preusmeravanje pažnje - sposobnost brzog pomeranja pažnje sa jednog na drugi predmet Slaba selektivnost pažnje - izbor onih elemenata koji su bitni za učestvovanje u saobraćaju. Nedovoljno vozačko iskustvo - Iskusni vozači lakše uočavaju, održavaju i usmeravaju pažnju lakše vrše selekciju, ne opterećuju se nebitnim pa se i manje zamaraju. Vožnja u uslovima smanjenih spoljašnjih nadražaja - Pažnju u većoj meri privlače promenjivi nadražaji, nadražaji u pokretu i oni sa izraženim kontrastom. Zbog toga se pažnja teže održava pri vožnji na jednoličnom i dugom putu bez krivina i uspona i bez spoljnih nadražaja. U ovim slučajevima pažnja se veoma lako pomera od spoljašnjeg ka unutrašnjem svetu vozača što može da dovede do SN. Noćna vožnja - Zahteva od vozača povećani napor da organizuje i drži pažnju. Pri noćnoj vožnji postoji povećana opasnost da vozač zapadne u stanje pospanosti u kome je pažnja svedena na minimum. Zamor i premor - takođe otežavaju održavanje i usmeravanje pažnje u toku vožnje.

B - PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI
Za uspešno upravljanje motornim vozilom naročito je značajna čulno-motorna koordinacija koja se izražava u usklađenoj koordinaciji čulnog opažanja sa voljnim reakcijama ekstremiteta. VREME REAGOVANJA Je vreme koje prođe od nadražaja organa čula sluha ili vida do motoričkog reagovanja. Dužina ovog vremena zavisi od karakteristika nadražaja i vremena odlučivanja. Prosečno vreme reagovanja iznosi na svetlost 0,19 - 0,29, a na zvuk 0,17 - 0,20 sekundi. U saobraćaju se istovremeno sreću i ukrštaju različiti nadražaji zbog čega je prosečno vreme reagovanja znatno duže oko 0,9 do 1,2 sekunde.

235

rasejanost) Doba dana . RAZVIJEN OSEĆAJ ZA PROSTOR Omogućuje lakše snalaženje i prilagođavanje u saobraćaju. interes za promenu. Alkoholizam razara fizičku. SKLONOSTI I NAVIKE Loše formirane životne i radne sklonosti i navike nepovoljno utiču na uspeh učestvovanja u saobraćaju. strah. loše navike koje se odnose na način upravljanja vozilom.sudove i imunološki sistem. Posle višegodišnje upotrebe alkohola javljaju se duševni poremećaji.Psihomotorna usporenost . depresija. agresivnosti pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju Vozači sa nižim pragom tolerancije na frustraciju teže podnose nemogućnost zadovoljenja svojih ciljeva. C . Inteligente osobe se lakše snalaze u složenim saobraćajnim situacijama. Vozači kod kojih je osećaj za prostor slabije razvijen manje su precizni u upravljanju vozilom i slabije procenjuju poziciju vozila u pokretu. bubrege.prepodne i noću je duže vreme reagovanja Nadmorska visina . Najmanje SN izazivaju vozači sa brzim i pouzdanim reakcijama. ciljeva i interesa i dovode do anksioznosti. INTERESI Interes za upravljanje motornim vozilom vozača profesionalca (izvor egzistencije) je drugačiji od interesa vozača amatera. Npr. zabavu ili interes za razumevanje. sami po sebi ne moraju biti opasni međutim ako se ostvarivanje ovih motiva kompenzira u saobraćaju onda mogu usloviti opasno ponašanje. PREDRASUDE Predrasude su neosnovani stavovi koji se stiču tokom života. Međutim ni najinteligentniji ljudi ne moraju biti dobri vozačai ako im ostale osobine ličnosti i psihičke funkcije nisu skladno razvijene.sa starošću se vreme reakcije produžava Osobine podražaja . agresivnosti.veće visine kraće vreme reagovanja Vozačko iskustvo Fizička i psihička kondicija Motivisanost i Raspoložnje Klimatski uslovi Zamor Tip vozila Buka i Vibracije Alkohol i Neki lekovi Individualne osobine Sem brzine reagovanja važna je i pouzdanost reakcije. brže stiču kvalitetnije iskustvo i adekvatnije koriste stečeno iskustvo u novim situacijama. ali čak i ovi vozači izazivaju saobraćjne nesreće ukoliko imaju pogrešne procene saobraćajne situacije i pogrešna predviđanja ponašanja drugih učesnika u saobraćaju. psihičku i društvenu sferu čovekovog života. Ove predrasude mogu uticati na ponašanje vozača u nekim saobraćajnim situacijama i usloviti oslobađanje nagomilanog nezadovoljstva i agresivnosti.MENTALNA SPOSOBNOST INTELIGENCIJA Ima veliki značaj za efikasno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju. Sprečavanje zadovoljenja motiva izaziva frustracije koje dovode do anksioznosti i UTICAJ ALKOHOLA Duža upotreba alkohola oštećuje skoro sve organe i tkiva a najviše nervni sistem. ritam i vrsta ishrane. pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju. želje da se bude zapažen. želje za prestižom i dobijanja priznanja od okoline. NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJE Frustracije nastaju kao posledica sprečavanja zadovoljenja motiva.produžuje vreme reagovanja Psihičko stanje . što kod njih izaziva neadekvatno reagovanje i može biti izvor opasnosti u saobraćaju. ritam rada i odmora.jači podražaj brže reagovanje Složenost saobraćajne situacije . jetru. želja. Od ostalih interesa značajni za saobraćaj su interesi za putovanjem. isticanjem sebe i vozila. Stavovi se formiraju tokom života i teško se menjaju. STAV Stav predstavlja tendenciju da se preduzimaju pozitivne ili negativne akcije u odnosu na određenu situaciju ili pojavu.uzbuđenje. srce. Vozač može biti opterećen predrasudama prema određenoj kategoriji učesnika u saobraćaju (npr. otupljenje volje i svesti i 236 . afirmacijom. k. što dovodi do različitog ponašanja ovih vozača u saobraćaju.je pojava koja se manifestuje poduženjem vremena reagovanja Na vreme reagovanja utiču brojni faktori: Bolesti i Telesni nedostaci Starost . prema ženama) ili prema saobraćajnoj policiji. OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI MOTIVI Motivi kao što su želja za samopotvrđivanjem.

kao neželjeno dejsto imaju Sedativni efekat na CNS koji izaziva pospanost koja traje i 12 sati posle konzumiranja leka. smanjenu sposobnost koncentracije. Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao čije su strane crvene. ali imaju i druga dejstva koja umanjuju vozačku sposobnost. Barbiturati koji uzeti sa malom dozom alkohola mogu dovesti do smrtonosnog trovanja.ukupno negativno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih negativnih dejstva alkohola i leka Sinergičko . U našoj zemlji postoji Lista lekova koji se ne smeju upotrebljavati neposredno pre i u toku vožnje. Lekovi sa ove liste podeljeni su u dve grupe: I . Odgovrnost za konzumiranje lekova snose sami pacijenti ali i lekari koji često kod prepisivanja lekova ne upozore pacijenta na njegovo negativno dejstvo na upravljanje vozilom. Uzimanje lekova pre vožnje naročito može biti opasno ako se konbinuje više lekova istovremeno ili ako se lekovi kombinuju sa alkoholom pri ćemu lek može pojačati dejstvo alkohola ili što je znatno ređe smanjiti dejstvo alkohola (npr. ANTIHISTAMINICI Antihistaminici koji se koriste za lečenje različitih vrsta alergiskih oboljenja. II . SEDATIVI (ANSIOLITICI) Deluju depresivno na CNS.mentalna degradacija koju prati i socijalna degradacija ličnosti. često i bez konsultacije sa lekarom. acisal. što umanjuje vozačku sposobnost. Najbolje je da se u toku vožnje ne uzimaju analgetici. Posle primene narkotika vozač je nesposoban za upravljanje vozilom najmanje 24-48 sati. Izazivaju: San. pri čemu postoje velike individualne razlike u reagovanju na razne lekove što je delom i genetski uslovljeno. a mamurluk koji izazivaju može potrajati dosta dugo pa se ne savetuje upravljanje vozilom 24-48 sati posle njihove upotrebe Istovremeno konzumiranje alkohola i hipnotika povećava dejstvo alkohola i rizik za nastanak SN. Tromost i Osećaj umora Vrtoglavica i Glavobolja Poremećaj mišljenja Poremećaj vestibularnog sistema Pad krvnog pritiska (moguć kolaps) Poremećaj akomodacije oka (nejasno viđenje) HIPNOTICI Hipnotici deluju depresivno na CNS. gube interese za rad. Naročito su opasni Anlgetici sa barbituratima čiju upotrebu treba apsolutno izbegavati pri vožnji. Alkoholičari često dolaze u sukobe na radnom mestu i porodici. a sredina bela (Δ). Sve ovo negativno utiče na bezbedno upravljanje motornim vozilom. UTICAJ LEKOVA Na sposobnost upravljanja vozilom negativno mogu delovati razni lekovi.LEKOVI KOJI MOGU UTICATI NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBNOST Analgetici Stimulansi CNS-a Antihipertenzivi Lekovi protiv angine pektoris Lekovi protiv psihičke napetosti Antitusici sa centralnim dejstvom Lekovi protiv migrene Antiemetici Antidepresivi 237 . stimulansi). Oni pre svega smanjuju sposobnost vizuelne percepcije. NARKOTICI Narkotici izazivaju sanjivost.LEKOVI KOJI SNAŽNO DELUJU NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBONST Sedativi (Anksiolitici) Hipnotici i Narkotici Antihistaminici Antiepileptici Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao ispunjen crvenom bojom (▲). ali ukoliko to nije moguće onda treba uzeti čiste salicilne preparate (andol. pospanost i smanjenje pažnje Poremećaj psihomotorne sposobnosti Poremećaj perceptivene sposobnosti Poremećaj sposobnosti procenjivanja Posebnu opasnost predstavljaju barbiturati sa produženim dejstvom zbog spore eliminacije i mogućnosti kumulacije pri dužoj upotrebi. usporene reakcije. Posledice su: Smanjenje pažnje Otežana koordinacija pokreta Produženo vreme reagovanja Inhibicija psiho-motorne funkcije Pospanost. aspirin). Pojačanje dejstva alkohola pod uticajem lekova može biti: Aditivno . ANALGETICI Analgetici imaju blago sedativno dejstvo oni usporavaju psihomotorne reakcije i nervne procesa zbog čega je vozač pospan i manje pažljiv što sve povećava verovatnoću za nastajanje SN. Upotreba lekova danas je preterana (tabletomanija).ukupno negativno dejstvo znatno nadmašuje zbir pojedinačnih negativnih dejstva Npr.

paljenja cigareta i tokom pušenja kada prinosi cigaretu ustima vozač vozi jednom rukom. shvatanja.Nazalna kongestija Rezerpin . odlučivanja i reagovanja • Smanjuje kritičnost. Zbog toga stimulansi otežavaju snalaženje u saobraćaju. razdražljivost. a otklanja osećaj straha i krivice • Povećava samopouzdanje i samouverenje • Izaziva euforiju. javlja se zamor sa usporenim reagovanjem i iznenadnim atacima sna.Sinkopa . pa pokreti postaju grubi i nesigurni • Daje osećaj lažne hrabrosti. Za svo to vreme pažnja vozača je velikim delom skrenuta sa praćenja saobraćajne situacije. svadljivost. Za vreme traženja cigareta. a istovremeno pružaju preterani osećaj samopouzdanja i nekritičnost što može da dovede do SN. netrpeljivost. REMETI FUNKCIJU ČULA VIDA U toku pušenja dim cigarete može dospeti u oči. Pušenje većeg broja cigareta smanjuje vidljivost u kolima i nadražuje oči Kod dugogodišnjih pušača dolazi do smanjenje oštrine vida i sposobnosti raspoznavanje boja kao posledica suženja i spazma arterija koje ishranjuju retinu (hipoksija) IZAZIVA STALNI NADRAŽAJNI KAŠALJ Nadražajni kašalj javlja se kao posledica irutacije sluzokože gornjih disajnih puteva naročitoje izražen pri većoj zadimljenosti u vozačkoj kabini i dodatno umanjuje vozačku sposobnost. U slučaju da tu potrebu ne može da zadovolji on postaje nervozan. grubost i bezobzirnost • Umanjuje osećaj opreznosti. otvaranja kutije. ANTIHIPERTENZITIVI Antihipertenzitivi zbog naglog smanjenja TA i sedativnog dejstva mogu uticati na vozačku sposobnost. agresivnost. čak i agresivan. vozač postaje manje koncentrisan na vožnju. moralnosti i humanosti • Oštećuje funkcije svih čula posebno vida i ravnoteže Zbog svega navedenog intoksicirani vozači (narkomani) ne poštuju ograničenja i pravila ponašanja u saobraćaju. moć shvatanja i kontrolu ponašanja • Remeti psihomotorne funkcije • Izaziva poremećaj mišićne koordinacije i slabljenje rafleksa. odgovornosti. Zbog svega navedenog dejstvo stimulansa je krajnje nepovoljno na upravljanje vozilom. netolerantan. UTICAJ PUŠENJA CIGARETA EPIDEMIOLOGIJA Ispitivanja u Engleskoj pokazuju da je uzrok oko 5% SN pušenje cigareta od strane vozača u toku vožnje Procena je da u našoj zemlji godišnje izgubi život oko 250 osoba zbog pušenja vozača u toku vožnje EFEKTI PUŠENJA Pušenje za volanom višestruko umanjuje sposobnost za upravljanje motornim vozilom: SMANJUJE PAŽNJU VOZAČA Od momenta kada je osetio potrebu za cigaretom. suzenje i treptanje. DOVODI DO HIPOKSIJE TKIVA Sagorevanjem duvana oslobađa se CO koji ima veći afinitet prema Hb od O2 što kod dužeg pušenja naročito u zatvorenoj kabini vozila može da dovede do hipoksije tkiva i poremećaja pre svega od strane CNS-a koji je najosetljiviji na hipoksiju. DEJSTVO NIKOTINA Duvanski dim sadrži u sebi nikotin čije je dejstvo višestruko i nije uvek isto 238 .izaziva . Antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora .Glavobolja . povećane snage i sposobnosti.Pad radne i psihomotorne sposobnosti OPOJNE DROGE Droge slično alkoholu ali u znatno većoj meri dovode do: • Oštećenje najpre viših moždanih centara što dovodi do oslobađanja primitivnih nagona • Smanjenje pažnje i koncentracije • Produžuje vreme opažanja.STIMULANSI CNS-a Stimulansi CNS-a otklanjau zamor i povećavaju radnu sposobnost ali samo za poslove koji se ponavljaju i koji ne zahtevaju promišljeno delovanje u relativno složenim situacijama što nije slučaj u saobraćaju.Smanjenje pažnje i Koncentracije . razdražljiv. što izaziva bolni nadražaj konjuktiva. Usled nastale hipoksije može doći do smanjenja oštrine vida.Vrtoglavica .izazivaju . Sa smanjenjem koncentracije leka u krvi posle kratkotrajnog perioda stimulacije nastaje depresija CNS-a. tako da mnogo češće izazivaju SN Našim pravilnikom predviđeno je oduzimanje vozačke dozvole svim osobama koje uživaju drogu i vraćanje iste posle apstinencije od najmanje 12 meseci. moć rasuđivanja. Moguće je i da vazdušna struja vrati pepeo cigarete u oči što može imati kobne posledice pri velikim brzinama vozila.

ANGINA PEKTORIS U slučaju da se jave bolovi i stezanje u predelu grudne kosti treba savetovati odustajanje tj. INFARKT MIOKARDA Nakon preležanog infarkta miokarda vozačima saveovati da ne voze bar 6 meseci. raste TA i puls što doprinosi bržoj pojavi koronarne bolesti. Posebno su opasna oboljenja koja mogu izazvati iznenadnu smrt ili gubitak svesti.Komplikacije arteriske hipertenzije: • • • • • • • • • • Cerebrovaskularni poremećaji Promene na retini i smetnje vida Loš san i noćno buđenje Oboljenje srca Psihološki poremećaji .Nebithov paradoks . stres.Tvrdoglavost i Rigidnost .kao što su . kao i bolesti koje slabe koncentraciju. reakcionu sposobnost i vizuomotornu koordinaciju. KARAKTERISTIKE PUŠAČA Među pušačima ima mnogo više osoba čije karakteristike pogoduju nastanku SN Neurotične osobe Emocionalno nestabilne osobe Osobe sa avanturističkim crtama ličnosti Agresivne osobe PERIOD ODVIKAVANJA OD PUŠENJA Period odvikavanja od pušenja je posebno opasnost po bezbednost saobraćaja. Postojeći zakon omogućava da se uskrati izdavanje vozačke dozvole bolesnim vozačima 239 .Izaziva sedaciju ili stimulaciju (Centralni efekat) . ali i dejstva pojedinih atnihiperetenzitivnih lekova. I .Razdražljivost .Pre svega gangliskih blokatora može izazvati Nagli pad krvnog pritiska praćen Omaglicom pred očima i Gubitkom svesti Sa druge strane razne nokse koje postoje u saobraćaju mogu potencirati nastanak arteriske hipertenzije.Neurotsko ponašanje . KORONARNA BOLEST SRCA Često izaziva iznenadnu nesvesticu i kolaps .Disharmonični stavovi II . U toku vožnje menja se frekfenca i pravilnost srčanog rada.Poremećaj pažnje . napetost). prekid vožnje ARITMIJE Poremećaj srčanog ritma može dovesti do hemodinamskih poremećaja i smanjenog dotoka krvi u mozak što dovodi do niza poremećaja koji umanjuju vozačku sposobnost od kojih su najznačajniji • Slabost • Ošamućenost • Vidne smetnje • Bolovi u grudima • Pospanost UTICAJ BOLESTI Oboljenja bilo kog organa i sistema u određenoj meri negativno utiču na sposobnost upravljanja vozilom i može biti uzrok nastanka SN. Nastanak koronarne bolesti potenciraju nokse u saobraćaju (dugo sedenje.Subjektivni osećaj relaksacije.zbog čega bitno umanjuje vozačku sposobnost. dok je Sy prenadražen (stresna reakcija) • Hronični efekti • Drhtanje ruku • Glavobolja • Pojačanje refleksa • Psihomotorni nemir • Oslabljena koncentracija pažnje • Anksioznost • Poremećaj pamćenja • Smanjenje moždane cirkulacije • Spazam mišićnih vlakana • Mlitava paraliza mišića • Smanjenje oštrine vida i raspoznavanje boja.Izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova kože koja je najizraženija na ekstremitetima .Upotreba antihipertenziva .Emocionalna nestabilnost . Veliki problem su i povrede vozača u SN koje ostavljaju negativne posledice na psiho-fizičko stanje. OBOLJENJA KVS-a ARTERISKA HIPERTENZIJA Umanjenje vozačke sposobnosti kod obolelih od arteriske hipertenzije postoji pre svega zbog komplikacija ove bolesti.Akutni efekti . Prekid pušenja dovodi do • Poremećaja uslovnih refleksa • Anksioznost • Drhtanje ruku • Ubrzanje srčanog rada • Pad krvnog pritiska • Smetnje od strane želudca Ovi znaci psihološke zavisnosti kulminiraju 3 dana po prestanku pošenja i umanjuju vozačku sposobnost PREVENCIJA Vozač pušač treba da puši samo za vreme pauza u vožnji Saputnici ne bi trebali da puše u toku vožnje ili ako to čine onda treba da drže otvoren prozor. zbog čega se zdravstveno stanjene ne javlja tako često kao uzrok teših SN.

OBOLJENJA RES-a AKUTNA OBOLJENJA RES-a Često dovode do privremene nesposobnosti za upravljanje motornim vozilom. Sulfanilini i Glimbeklamidi .čime ugrožava bezbednost u saobraćaju. (Bigvanidini.Umanjuje vozačku sposobnost. HRONIČNI BRONHITIS I ASTMA Teže forme ovih oboljenja . HIPERTIREOZA Hipertireoza težeg stepena sa okulobulbarnim sindromom ili KVSkomplikacijama .antidijabetici koji nešto češće izazivaju hipoglikemiju) Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i insulinom češća se može javiti hipoglikemija.Hronično umorni .je takođe akcidentogeni faktor u saobraćaju.Sinkopalni napad .je glavni faktor koji dovodi do umanjenja vozačke sposobnosti kod vozača dijabetičara. zakrčenje u saobraćaju) ili povećan fizički napor (zamena točka. Opasnost od pojave hipoglikemije kod vozača postoji naročito ukoliko uslovi vožnje nalažu propuštanje redovnih obroka (npr. guranje automobila zbog kvara i sl. HIPO I HIPER-ADRENOKORTICIZAM Teški oblici ovih bolesti umanjuju vozačku sposobnost. OBOLJENJA ARTERIJSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Otežava manipulaciju nožnim komandama vozila . OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Utiču na vozačku sposobnost zbog otežanog i poremećenog sna i smanjenja pažnje. OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA Vozači koji pate od ove bolesti su: .Umanjuje vozačku sposobnost.EPI-napadi Pojavu Epi-napada je uglavnom nemoguće predvideti zbog čega ovi pacijenti moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom i terapijom. OBOLJENJA ENDOKRINOG SISTEMA DIJABETES Dijabetes može da sposobnost iz više razloga.kod kompletnog bloka (Adam -Stokesov sindrom) • Usporenje reakcija • Nesigurno pamćenje • Vrtoglavica • Nesvestica STENOZA ILI INSUFICIJENCIJA AORTNOG ZALISTKA Može izazvati sinkopu i napad angine pektoris . HIPOTIREOZA Hipo-tireoza težeg stepena praćena bradipsijom . Blaže forme ovih oboljenja .Predstavljaju kontraindikaciju za bezbedno upravljanje motornim vozilom.Imaju poremećaj kongitivnih funkcija . Istovremeno prisustvo ovih bolesti značajno povećava rizik za nastanak SN. OBOLJENJA VENSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Varikozni sindrom i tromboflebitis Smanjuje pokretljivost nogu i mogućnost brzog reagovanja. Pored toga insulin daje i simptome cerebralne prirode koji mogu umanjiti vozačku sposobnost kao što su: • Teškoće u prosuđivanju • Agresivnost • Teškoće u kontroli rada mišića • Iznenadna pojava nesvestice Oslabljen vid . Najveći broj SN događa se za vreme prvog Epi-napada. Oštećenje perifernih arteriskih krvnih sudova vozaču treba savetovati apstinenciju od vožnje.Pospani i somnolentni . Iznenadna embolija krvnih sudova donjih ekstremiteta . Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i oralnim antidijabeticima opasnost od hipoglikemije postoji nakon upotrebe lekova premda je rizik mali ako se obroci redovno uzimaju. umanji vozačku 240 . Iznenadna pojava prolazne hipoglikemije . Dijabetična neuropatija (Periferni neuritis) Ukoliko dođe do nastanka ovih komplikacija.Često zaspe za volanom (zbog hipoksije CNS-a). gojaznošću i upotrebom alkohola. Sleep apneja je često udružena sa arteriskom hipertenzijom. Komplikacije od strane bubrega i srca.U periodu intenzivnog kašlja i dispneje mogu da dekoncentrišu vozača.Zbog katarakte i retinopatije (komplikacije višegodišnjeg dijabetesa).) i od načina lečenja dijabetesa Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu samo dijetom opasnost od pojave hipoglikemije postoji jedino pri dugim i napornim putovanjima (vozači teških kamiona) tokom kojih je onemogućen redovni higijensko-dijetetski režim života i ishrane.čime bitno umanjuje vozačku sposobnost. NEUROLOŠKA OBOLJENJA EPILEPSIJA I .

Usled pogrešnog zaključivanja obolelog mogu biti uzrok SN Vozači sa suicidalnim namerama i depresivni vozači .Praćena je impusivnošću i entuzijazmom što može navesti vozača na vrlo opasnu vožnju. Ovi vozači najčešće ne poštuju saobraćajne propise.sa slabim unilateralnim tremorom. Psihoneuroza . NEUROZE Smanjuju vozačku sposobnost kako zbog same bolesti tako i zbog lekova koje koriste u terapiji.Poremećaji vida . PARKINSONOVA BOLEST Blaži oblici bolesti . ne umanjuju vozačku sposobnost Teži oblici bolesti .Vozači sa dijagnozom psiho-neuroze su nestabilni.sa jako izraženim horeotičnim i atetoničnim pokretima. a koji negativno utiču na vozačku sposobnost jesu: Poremećaj vida Nistagmus Vroglavica Opšta slabost Euforija Senzorni poremećaji u ekstremitetima Cerebralna nekoordinacija Preterano samopouzdanje VERTEBRO-BAZILARNA INSUFICIJENCIJA Predstavlja opasnost za bezbedno upravljanje motrnim vozilom jer izaziva: Nesvestica Glavobolja i Vrtoglavica Vidne smetnje Slabost CEREBRALNA ATEROSKLEROZA Ispoljava se telesnim.Hemipareze . slabiju koncentraciju pažnje i otežanu sposobnost sagledavanja situacije. sugestibilne. Neurastenični sindrom . nesigurni.Sklonost neprilagođenom ponašanju .Ako se radi o novootkrivenom pacijentu treba zahtevati oduzimanje vozačke dozvole i detaljno kliničko ispitivanje. pa predstavljaju rizičnu grupu. glavoboljom. Oni su u vožnji nesigurni i pasivni ili napeti i agresivni. Preventivno dozvolu treba oduzeti i svim pacijentima nakon teške traume lobanje i operacija tumora mozga u trajanju od najmanje 6 meseci u cilju praćenja eventualne pojave sekundarnih Epi-napada. egocentrične.Preopširnost III .Izazivaju znatno veći broj SN u odnosu na ostale vozače (Neprepoznati pokušaji suicida kod mladih). Histerične osobe .Emocionalna napetost .Mogu često predstavljati uzrok SN sa teškim posledicama Izraziti poremećaji strukture ličnosti .Burno reagovanje i Agresivnost PSIHOZE Hipomanija . neodlučne i željne dominacije zbog čega predstavljaju izvor rizika u saobraćaju Psihosomatski poremećaji vozača .Oskudne asocijacije .Lepljivost . Šizofreničari . Oduzimanje dozvole je indikovano i kod postojanja sigurnih Epi-napada. akinezijom.Oslabljena koordinacija pokreta Glavobolja Omaglica Zujanje u ušima Vrtoglavica 241 . Anksiozni neurotičari . čestim promenama raspoloženja. poremećajem sna i pospanošću. žarišnim i psihičkim poremećajima od kojih su za vozačku sposobnost značajni: . II .Hiperrefleksija . ukočenošću i tremorom dovode do potpunog gubitka sposobnosti za upravljanje motornim vozilom MULTIPLA SKLEROZA Poremećaji koji se javljaju kod MS.Usporen psihomotilitet . Organske psihoze i presenilna demencija . Anksiozni vozači .koji se ispoljavaju kao: .Želja za dominacijom .Socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost Predstavljaju kontraindikacije za bezbedno upravljanje vozilom. sumnjivi i hiperaktivni što sve može biti uzrok opasnosti u saobraćaju.Otežano shvatanje .Imaju manju intelektualnu efikasnost.Mogu verovati da ih drugi vozači progone što ih natera u veoma opasnu i brzu vožnju.Razdražljivost .Motorni poremećaji .Duševne promene epileptičara Za bezbednost u saobraćaju značajna je i pojava određenih duševnih promena koje prate epilepsiju .Mogu se oslobađati straha brzom vožnjom.Uticaj antiepileptične terapije .Karakteriše se malaksalošću.Eksplozivnost .Promena raspoloženja .Neuviđavnost . Ako pacijent nije imao napade najmanje dve godine može mu se izdati dozvola uz obavezne redovne kotrolne preglede.Labilnost . što kod vozača može uticati na nastanak SN.Su emotivno nezrele.

Javljaju se kod: Perifernih neuropatija Lezije kičmene moždine Lezije u lobus parietalisu SLABOST U EKSTRMITETIMA Može značajno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilom. MENIEROV SINDROM Karakteriše se nepredvidivim napadima vrtoglavica . povraćanja. glavobolja. Javlja se kod: Multiple skleroze Siringomijelitisa Spondiloze Tumora i trauma DISKUS HERNIJA Dovodi do lumoišijalgije i neuroloških lezija koje su praćene iznenadnom pojavom bola koji za trenutak skreće pažnju vozaču što pri brzoj vožnji može ugroziti bezbednost saobraćaja. vrtoglavicu. nNa brzinu reagovanja imaju uticaj vitamini B i C).Zbog masovnog krvarenja može izazvati kolapsna i šokna stanja za volanom. prgavost. UTICAJ ISHRANE VOZAČA RAZNOVRSNOST ISHRANE Po svom sastavu hrana mora da bude raznovrsna kako bi zadovoljila sve nutritivne potrebe organizma vozača (npr. OBOLJENJA KOŽE Praćena svrabom. zamor. slabiti pažnju. Hernije trbušnog zida u bolnoj fazi Pankreatitis u bolnoj fazi Oboljenja žučne kese u bolnoj fazi OBOLJENJA UROGENITALNOG SISTEMA Smetnje za bezbedno upravljanje motornim vozilom mogu predstavljati: Oboljenja praćena uremijom Oboljenja praćena čestim nagonom na mokrenje Oboljenja praćena bubrežnim kolikama Oboljenja praćena komatoznim stanjem Izenenadne hidrocele i varikocele HEMATOLOŠKA OBOLJENJA Hemoragični sindrom Anemija Mogu biti favorizujući faktor brže pojave zamora i kolapsnog stanja čime utiču na češću pojavu SN. SENZORNI POREMEĆAJI NA EKSTREMITETIMA Mogu značajno ugroziti sigurnost pri upravljanju motornim vozilom. OŠTEĆENJA KIČMENE MOŽDINE Izazivaju pareze i paralize pri čemu vozačka sposobnost zavisi od težine bolesti. bolom i smetnjama u pokretu -Mogu remetiti koncentraciju. Višesatno neuzimanje hrane dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi što može imati za posledicu malaksalost. masne hrane i hrane koja nadima dolazi do preusmeravanja veće količine krvi u abdominalne OSTALA OBOLJENJA I STANJA OBOLJENJA GIT-a 242 . izazivati povećanu razdražljivost čime smanjuju vozačku sposobnost. Pri uzimanju velike količine teže svarljive hrane. drhtavicu. REDOVNOST ISHRANE Veoma je bitno i redovno uzimanje obroka.što dovodi do gubitka vozačke sposobnosti ukoliko se napadi vrtoglavice ponavljaju ili se nemogu ukloniti lekovima. OBIMNOST OBROKA Poželjno je da vozači uzimaju manje količine lako svarljive hrane na svaka 2-3 sata. bezvoljnost. MIGRENA U vreme napada teških migrena vozačka sposobnost je značajno umanjena. ISPRAVNOST HRANE Uzimanje higijenski i bakteriološki neispravne hrane u toku putovanja može dovesti do mučnine. grčeva.Smetnje sna Brzo zamaranje Oslabljena koncentracija Slabost pažnje Poremećaj pamćenja ZAPALJENJE CNS Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom u toku trajanja bolesti i u fazi rekovalescencije. nesvesticu pa čak i gubitak svesti što sve umanjuje vozačku sposobnost. Kod vozača razmak između obroka ne bi smeo da bude duži od 4 sata. proliva i drugih smetnji koje umanjuju vozačku sposobnost. Javlja se kod: Miastenije gravis Miozitisa Mišićne distrofije Polimijelitisa Polineuritisa Lokalnih lezija nerava Potencijalnu opasnost za nastajanje SN predstavljaju sledeća oboljeja GIT-a: Ulkusna bolest u bolnoj fazi Perforacija ulkusa . POREMEĆAJ VESTIBULARNOG APARATA SA VRTOGLAVICOM Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom sve do smirivanja stanja. CEREBRALNI POREMEĆAJI SA ATAKSIJOM Dovode do nespretnosti pri upravljanju vozilom pogotovo ako je zahvaćana desna noga i ako izazivaju drhtanje gornjih ekstremiteta.

Podrazumevaju primenu odgovarajućih sankcija prema nesavesnim vozačima.Zujanja u ušima .Imaju za cilj da ublaže žestinu SN: Poboljšanje pasivnih elemenata bezbednosti vozila.Uznemirenosti . OBRAZOVANJE KADRA ZA POTREBE SAOBRAĆAJA Podrazumeva da se u toku redovnog školovanja stručnih kadrova za sva zanimanja koja imaju veze sa saobraćajem uvede i obrazovanje iz ove oblasti.Lečenje 243 .Treperenja pred očima . Njihova edukacija vrši se najpre u okviru porodice. škola. ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD Zdravstvena služba takođe treba da uzme učešće u edikaciji iz ove oblasti preko zdravstvenovaspitnog rada. fakulteta i sredstava javnog informisanjaje. Nedovoljan unos tečnosti u toku vožnje uzrokuje brojne promene u organizmu i pogoduje bržem nastanku zamora. biciklista i motociklista za saobraćaj. tromošću. UNOS TEČNOSTI Najbolje je u toku vožnje uzimati čistu vodu ili prirodne sokove. zatim preko predškolskih ustanova. Kao najznačajnije teme nameću se: Uticaj alkohola na vozačku sposobnost PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU Mere kojima se sprečavaju saobraćajne nesreće mogu se podeliti na: MERE PRIMARNE PREVENCIJE . U takvim slučajevima kafa će trenutno smanjiti subjektivni osećaj umora ali će se posle kratkog vremena umor manifestovati u najizraženijoj formi što predstavlja veliku opasnost za bezbednu vožnju.organe što dovodi do relativne ishemije CNS-a koja se manifestuje pospanošću. Sem toga prepun želudac vrši pritisak preko dijafragme na torakalne organe čime još više otežava adekvatnu reakciju vozača. racionalno i bezbedno.Palpitacija . MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE .Prva pomoć . ne preporučuju se gazirani sokovi zbog nadimanja i sokovi koji sadrže kofein. izmene saobraćajnih propisa i uvođenje raznih drugih novina u oblasti saobraćaja.Rehabilitacija REPRESIVNE MERE .Imaju za cilj da ublaže posledice SN koje su se već dogodile: .Straha i tremora .Poboljšanje elementata puta i okolina MERE TERCIJANE PREVENCIJE . Međutim veće doze kofeina mogu imati izrazito nepovoljne efekte na vozačku sposobnost jer dovode do: . PRIPREMA LJUDI ZA UČEŠĆE U SAOBRAĆAJU OBUKA VOZAČA MOTORNIH VOZILA Podrazumeva upoznavanje budućih vozača sa saobraćajnim propisima i veštinom upravljanja vozilom i proveru stečenog znanja polaganjem vozačkog ispita i praktičnom proverom sposobnosti na poligonu. OBRAZOVNO-VASPITNI RAD SA OSTALIM UČESNICIMA U SAOBRAĆAJU Posebno organizovana obuka postoji za vozače koji čine svega oko 10% stanovništva. U sprovođenju ovih mera moraju biti uključeni svi elementi društvene zajednice. Zakonski propisi omogućavaju da se izbegnu konflikti i stvore uslovi da se saobraćaj odvija organizovano. UPOTREBA KAFE Kofein u manjim dozama deluje stimulativno na sve funkcije CNS-a.Imaju za cilj da spreče nastanak SN.Poremećaja koordinacije . slabljenje pažnje i koncentracije). stanje i ponašanje u saobraćaju. a njihova realizacija se sprovodi kroz sledeće aktivnosti: ZAKONSKA REGULATIVA Podrazumeva postojanje zakona koji će normirati međusobne odnose. Ostali učesnici u saobraćaju takođe moraju imati bar minimum znanja iz ove oblasti kako bi bezbedno učestvovali u saobraćaju. Posebnu pažnju treba obratiti na pripremu pešaka (pre svega dece).Misaone konfuzije . DOPUNSKO SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE Zaboravljanje naučenog. nalažu potrebu dopuskog obrazovanja vozača koji već imaju vozačku dozvolu. .Vrtoglavice .Slabljenje kritičnosti Kafa predstavlja posebnu opasnost za umorne vozače koji uzimanjem kafe žele da zamene odmor. što negativno utiče na sigurnost vožnje. bezvoljnošću i smanjenjem psihofizičkih sposobnosti (produženo vreme reagovanja.Transport . .

periodične i vanredne preglede. putari.Podaci o klimatskim uslovima . Strožija kaznena politika značajno redukuje broj SN (npr. SISTEM OSIGURANJA Zavisnost visine premije osiguranja od uspešnosti vozača u vožnji (visoke premije za rizične vozače.Ne menjaju se ili se retko menjaju u vremenu: . UBLAŽANJE POSLEDICA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Brzo i efikasno preduzimanje mera na mestu nezgode u cilju sprečavanja nastajanja novih nezgoda Pružanje prve pomoći povređenim licima Brzo i stručno zbrinjavanje nastradalih lica Adekvatan transport nastradalih do zdravstvene ustanove (najbolje helikopterom) Adekvatan prijem i tretman u bolnici Rehabilitacija povređenih lica Obaveštavanje nadležnih organa (Saobraćajna policija.Realativno se brzo se menjaju u vremenu: . nakon raznih medicinskih intervencija i upotrebe lekova Zdravstveno vaspitnim radom sa vozačima i drugim učesnicima u saobraćaju Davanjem inicijativa za izmene i dopune pojedinih odredbi Pravilnika o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila. Vršenjem ocene psiho-fizičkih sposobnosti drugih radnika koji su indirektno odgovorni za bezbednost saobraćaja (saobraćajna milicija. Očuvanje dobre osvetljenosti puta i svetlosne signalizacije. a male premije za uspešne vozače). Instaliranje izvora svetlosti na kacigi motociklista. kao i pri svakodnevnom kontaktu sa imaocima vozačkih dozvola.Saobraćajni propisi . Redovno održavanje i tehnički pregledi vozila. Kontrola saobraćaja obuhvati i Zabrana vožnje motociklom osobama mlađim od 17 godina u periodu od ponoći do 5 ujutru.Pušenje cigareta za volanom Ishrana vozača Bolesti vozača i SN Uticaj lekova na vozačku sposobnost Prva pomoć na mestu SN Način transporta povređenih do zdravstvene ustanove Uticaj okoline na nastanak SN Uticaj socijalnih faktora i porodičnih prilika na nastanak SN SELEKCIJA POJEDINIH KATEGORIJA UČESNIKA U SAOBRAĆAJU VOZAČKI ISPIT Predstavlja selekciju u pogledu znanja. prilagođenosti i veštini neophodnoj za samostalno upravljanje motornim vozilom.Kodeks etičkih normi DINAMIČKE INFORMACIJE . KONTROLA I REGULISANJE SAOBRAĆAJA Ima za cilj postizanje duštvene discipline. sankcionisanje vožnje u alkoholisanom stanju) Pored toga kontrola saobraćaja ima za cilj i da uoči najčešće greške i prekršaje i da o tome obavesti nadležne institucije koje svojim radom te greške mogu otkloniti.Intenzitet i struktura saobraćaja . Redovno održavanje puteva. Vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana. Održavanje uređaja za svetlosnu signalizaciju na vozilu. pravilnog korišćenja puteva i zadržavanje ponašanja učesnika u saobraćaju u normalno dozvoljenim okvirima.) Vršenjem ocene vozačke sposobnosti obolelih. Zdravstvena ustanova) Očuvanje tragova nezgode u cilju sprovođenja istrage Sprečavanje nastaka zastoja INFORMISANJE UČESNIKA U SAOBRAĆAJU STATIČKE INFORMACIJE . 244 . pozitivno deluje na ponašanje vozača. pešačkih prelaza i instalirane opreme na putu. radnici koji rade na tehničkoj ispravnosti vozila i sl.Stanje na putevima .Postupanje u slučaju SN .Obaveštenja o alternativnim putnim pravcima UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU Medicina rada može uticati na povećanje bezbednosti u saobraćaju kroz sledeće aktivnosti Vršenjem ocene vozačke sposobnosti kroz prethodne. ZDRAVSTVENA SELEKCIJA Predstavlja selekciju u pogledu psihofizičkih sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom pre svega budućih vozača (dobijanje lekarskog uverenja) ali i onih koji to već jesu (najčešće na zahtev MUP-a).

PODELA Iz tog veoma širokog spekra bolesti u vezi sa radom izdvajaju se: Oboljenj respiratornog sistema (Hronični bronhitis. Rad u uslovima povećane buke izaziva Povećanje TA . tip ličnosti i dr. ishrana i dr. uzročno.Zbog povećanja holesterola. navike. miokardne kontraktilnosti i koronarnog protoka Usled pojačane β-adrenergičke aktivnosti Sy i istezanja zidova desne pretkomore usled venokonstrikcije. Povećanje frekfencije srčanog rada. Poremećaji uključuju: • BRONHITIS • EMFIZEM • ASTMU FIZIČKI FAKTORI RIZIKA BUKA Pretpostavlja se da buka na KVS deluje kao stresor. 245 . hroničnu nespecifičnu respiratornu bolest. genetski faktori.BOLESTI U VEZI SA RADOM Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo Za ovu grupu poremećaj danas je u upotrebi širok spektar bolesti koje su na neki način ne uvek termin Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Povećan je rizik za nastanak ateroskleroze i koronarne bolesti . povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. parcijalni uzročnik bolesti Provocitajući faktor u pojavi bolesti Faktor koji pogoršava tok i težinu bolesti OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA HRONIČNA NESPECIFIČNA RESPIRATORNA BOLEST Iako se mnoga oboljenja RES-a mogu dovesti u vezi sa faktorima rada.) Loše navike (pušenje. Za prevenciju navedenih KVS-oboljenja važna je identifikacija faktora rada koji doprinose pojavi oboljenja ili dovode do njegovog pogoršanja. FAKTORI RADA Kod bolesti u vezi sa radom faktor rada može biti: Jedan od više etioloških činioca tj. gliko i mineralokortikoida koji stimulišu β receptore u masnom tkivu što dovodi do pojačane lipolize.) OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Od oboljenja KVS u vezi sa radom najveći značaj imaju: • hipertenzija • ishemijsko oboljenje srca • cerebrovaskularna bolest Hipertenzija je značajna i kao samostalna bolest i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti. rasa. životna sredina i brojni drugi faktri zbog čega je evaluacija faktora radne sredine znatno otežana. U etiopatogenezi KVS-oboljenja važnu ulogu imaju i individualne karakteristike. triglicerida i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. Ishemičko oboljenje srca i Cerebrovaskularna bolest) Bihevioralni poremećaji i mentalne bolesti Oboljenja lokomotornog sistema (Lumbalni i Cervikobrahijalni sindrom) FAKTORI RIZIKA • • • • • • • • • Pušenje Vreme i klima Faktori rada Socioekonomski status Porodični i genetski faktori Atopijska predispozicija Bronhijalna reaktivnost Respiratorne bolesti u detinjstvu Aerozagađenje životne i radne sredine FAKTORI RIZIKA Kao faktori rizika za nastanka ovih bolesti izdvajaju se: Nepovoljni psihosocijalni faktori na radu Nedostaci u ergonomskim rešenjima za oruđa Mentalno preopterećenje Niz drugih štetnosti i uslova radne sredine Individualne karakteristike (životna dob. Emfizem i Astma) Oboljenja KVS-a (Hipertenzija. profesionalnih bolesti početna definicija je znatno sužena ali ipak nije izgubila na značaju. SZO je posebno izdvoja.Buka povećava tonus simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta TA. a Stavljanjem astme i hroničnog bronhitisa na listi etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna. alkohol. Pod ovim terminom se podrazumeva grupa poremećaja pri kojima se javlja hronično iskašljavanje i/ili gušenje u miru i/ili u naporu. pol.

Na EKG-u se registruje skraćenje PR intervala i ST segmenta. Predstavlja specifični oblik stresa koji se javlja kod radnika u uslužnim delatnostima. izraženim anksioznim reakcijama i otežanom relakasacijom nakon rada. Najčešći poremećaji u mentalnoj sferi koji se mogu dovesti u vezu sa radom jesu: na ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE MENTALNE BOLESTI U VEZI SA RADOM • Depresije 246 . neprilagođeni biološkom biću čoveka. SMENSKI RAD I IREGULARAN REŽIM RADA I ODOMORA Takođe povećava rizik od KVS oboljenja.Vazokonstrikcija perifernih krvnih sudova Pri čemu se zapaža spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija. ali ako traju dovoljno dugo ili se često ponavljaju bez odgovarajućih perioda oporavka povećava se rizik od težih manifestacija hroničnog stresa u vidu pojave: • Depresije • Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Poremećaja ponašanja (pušenje.droga) • Hipertenzija • Peptičkog ulkusa • Blagog porasta holesterola u krvi SINDOM SAGOREVANJA To je tip prolongirane bihevioralne reakcije na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na radu. VISOKA TEMPERATURA Duži rad u toplim pogonima može dovesti do Hipertenzije Ishemijskog oboljenja srca Akutnih ataka ishemijskog oboljenja srca NISKA TEMPERATURA Rad u hladnim pogonima povećava rizik od Akutnih ataka angine pektoris Akutnog infarkta miokarda Faktor rizika u razvoju drugih oboljenja KVS-a. ali su zaključci protivurečni. koje je praćeno strahom od zaostajanja. kao i na drugim radnim mestima gde postoje naglašene interpersonalne komunikacije sa visokim emocionalnim ulogom. alkohol. zdravstvu ili školstvu. Ishemija miokarda . ušne školjke). Ova vazokonstrikcija se primarno manifestuje na periferiji (prsti. ishrana. Ove disfunkcije se obično spontano poboljšavaju. TEHNOSTRES Nastaje u uslovima nove tehnologije čija primena nameće svakodnevne izuzetno brze promene i stalni nedostatak vremena čime se potiskuju lične potrebe radnika. Stalni zahtevi za novim znanjima i brzinom. RADNA OPTEREĆENJA MALO FIZIČKO OPTEREĆENJE (inaktivnost na radu) Ishemijsko oboljenje srca . stavljaju radnika u stanje neizvesnosti i zbunjenosti. Odlikuje se : Emocionalnom ispražnjenošću Depersonalizacijom Smanjenom samorealizacijom Smanjenjem kvaliteta rada Povećanjem fluktuacije i apsentizma Pojavom nesanice Povećanom konzumacijom alkohola ili droge Pojavom problema u porodici i braku HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA • olovo • kadmijum • kobalt • arsen • ugljenmonoksid • organski rastvarači (Neki) O uticaju ovih hemiskih štetnosti na pojavu KVS oboljenja ima dosta podataka. Nemogućnost opuštanja posle rada produžava i pogoršava efekte tehnostresa.Povećava incedencu. HRONIČNI PROFESIONALNI STRES Povećava rizik od KVS oboljenja psihofiziološkim procesima ili preko poremećaja ponašanja (prekomerno pušenje. alkohol). Efekti su praćeni: • Glavoboljom • Stalnim opštima zamorom • Malaksalošću Kod dužeg trajanja bihevioralnih reakcija tehnostres • Češća pojava mentalnih bolesti • KVS-oboljenja • Koštano-mišićni poremećaji • BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom stanju pojedinca i lakim disfunkcijama fizioloških sistema.

navike (pušenje) i dr. Lumbalni sindrom nastaje kao posledica kompresije na korenove kičmenih živaca. Do kompresije u 80% slučajeva dolazi zbog oštećenja inetrvertebralnog diskusa (ošećenja anulus fibrozusa kroz koja prodiru delovi nukleus pulposusa i vrše pritisak na korenove živaca). mišićna snaga. rade blizu svog maksimalnog kapaciteta pa je rizik od nastanka njihovog oštećenja veliki. Individualni faktori . ponovljeni pokreti pri radu tokom dužeg perioda dovode do "Burnouta" i poremećaja cirkulacije u mišićima što izaziva oštećenja mišićnih vlakana. Oštećenja su uglavnom izazvana čestim ponovljenim naprezanjem i povezana sa prisilnim i neugodnim položajem pri radu.Konstitucijalni (starost. Hipoteza o energetskoj krizi u mišićima Monoton rad. a usledi nova kontrakcija što vremenom dovodi do njohovog trajnog oštećenja. Hipoteza o interakciji fiziološkog opterećenja i psihosocijalnih faktora rizika na radu . Statičko opterećenje . fizička sposobnost). OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Ovi poremećaji se često javljaju u zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno kada je ono udruženo sa dužim sedenjem ili ekspozicijom opštim vibracijama LUMBALNI SINDROM Većina oštećenja intervertebralnog dikusa u lumbalnom delu kičme vodi se pod dijagnozom lumbalni sindrom. a velike velikim naporom) što znači da su za vreme obavljanja istih radnih zadataka uvek aktivne iste mišićne jedinice koje u takvim uslovima čak i kad su zahtevi mali. iako individualne karakteristike imaju poseban značaj u njihovoj pojavi. Dugotrajna fleksija i ekstenzija vratnog dela kičme Dugotrajna ekstenzija vratnog dela kičme Česte rotacije vratnog dela kičme Veliki i stalni pritisak usled nedostatka vremena Nedovoljan uticaj pri odlučivanju o radu Stalne kratkotrajne ponovljene aktivnosti Monoton rad Pomanjkanje satisfakcije na radu Hronični stres MEHANIZAM NASTANKA Više hipoteza pokušavaju da objasne nastanak ovih poremećaja. težina. Dinamičko opterećenje . Monoton rad i nezadovoljstvo radom Takođe se povezuju sa pojavom lumbosakralnog bola. Pod ovom dijagnozom mogu se kriti različite patološke promene čiji je zajednički simptom lumbalni ili luboišijalgični bol. Komplementarna hipoteza . FAKTORI RIZIKA Ekstremni pokreti u vratnog delu kičme 247 . Mišićne jedinice se aktiviraju po principu veličine (male jedinice se aktiviraju malim.Po kojoj uzrok oštećenja mišića nije njihova aktivacija sama po sebi već kratak vremenski razmak između kontrakcija tako da mišići ne stignu da se oporave od prethodnem.Pri vožnji motornih vozila nađena je veća učestalost lumbosakralnog bola.Dovodi do degenerativnih promena u lumbalnom delu kičme. zdravstveno stanje (ranije bolesti). visina.Dugotrajno sedenje u ispravljenom položaju bez oslonca.• Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Psihoze (ređe) Češće se javljaju u radnoj populaciji nižeg socioekonomskog stanja i obrazovanja. BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA U ove poremećaje ubrajaju se poremećaji koji imaju veze sa radom. Opšte vibracije . ponavljanim radnim zadacima i aktivnostima i neadekvatnom organizacijom rada.Kod dizanja. nošenja. FAKTORI RIZIKA Težak fizički rad . vučenja i guranja tereta češće se javlja lumbalni bol.Polazi od pretpostavke da negativni psihosovcijalni faktori povećavaju efekte ekspozicije mehaničkim faktorima radne sredine i povećavaju rizik od sindroma ponovljenog oštećenja.

a posebno pri obradi za organe veštačenja tolerišu izvesna bolesna stanja i mane i radnik ipak osposobljav za rad. Pri promeni radnog mesta ako se ono znatno razlikuje od prethodnog radnog mesta. 248 . Radi ostvarivanja prava iz penziskog i invalidskog osiguranja (prekvalifikacija. Pri ispitivanju funkcije organa treba koristiti što specifičnije i što je moguće manje invanzivne testove. ORS treba da bude timska i da uključi znanje Specijaliste medicine rada. ORS treba da bude opisna. Pri ORS mora se voditi računa o njenoj sprovodljivosti u praksi. OSNOVI PRINCIPI ORS Važno je imati optimalni uvid u stanje funkcije većine organa. a posebno onih koji su direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi ili za koje konkuriše. ORS vrši se na osnovu posla koji radnik obavlja. životno osiguranje). U slučajevima privremene radne nesposobnosti (određivanja dužine privremene sprečenosti za rad). Psihologa. konkretna i da obavezno odgovori da li je data osoba sposobna za svoj posao Ako nije treba nabrojati činioce koji limitiraju radnu sposobnost. Ona se može se klasifikovati na dva načina kao: • Fizička radna sposobnost • Psihička radna sposobnost • Senzorna radna sposobnost ILI • Opšta radna sposobnost • Specifična (profesionalna) radna sposobnost Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je postupak kojim se na osnovu bioloških funkcija organizma neke osobe sa jedne strane i bioloških zahteva određenog posla i karakteristika radnog mesta sa druge strane utvrđuje da li je ispitivana osoba sposobna za određni posao ili grupu poslova. Pri ORS treba imati na umu da je redak radnik koji je sposoban za svaki posao. Poznavaoca zanimanja iz RO i dr. Pri regrutacijama i ocenjivanju sposobnosti za obavljanje ratne službe. Pri promeni tehnologije na radnom mestu ako se novi tehnološki procesi bitno razlikuju od prethodnog. Pedagoga. Pri ORS anamnestički podaci nemaju istu težinu kao pri drugim medicinskim postupcima jer je jedan broj radnika rentno zainteresovan za rezultate ocene pa ili preuveličava svoje tegobe ili ih umanjuje. Pri ORS potrebna je fleksibilnost . Otorinolaringologa. čak i negira. a poželjno je dati i predlog novih poslova i novog radnog mesta za koji je radnik sposban. odnosno kada je stanje bolesti stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno moguće. psihičke i senzorne potencijale. Pri procenjivanju mogućnosti bavljenja sportom i dr. Poželjno je što više koristiti testove opterećenja kojima se imitiraju radne aktivnosti na radnom mestu.OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost je sposobnost čoveka da koristeći svoje fizičke. kao što je i redak radnik koji je nesposoban za bilo kakav posao. obavlja posao koji se može valorizovati na tržištu rada. Zato postoji preporuka da ispitanik svoju izjavu potpiše na formularu lekarskog uverenja.Na prethodnom pregledu kriterijumi su najoštriji. Data ORS najčešće nije definitivna (dinamička ocena). Odnosno da postoji prognoza da će ispitivana osoba na tom radnom mestu moći da radi narednih 30-40 godina bez ikakvih zdravstvenih posledica. Oftamologa. ORS obolelih i povređenih vrši se tek pošto su iscrpljene mogućnosti daljeg lečenja i rehabilitacije. invalidska penzija). Neurologa. U sudskim sporovima da bi se presudilo o potrebama davanja rente (razvod braka. a ne na osnovu njegovog zanimanja. KADA SE VRŠI ORS Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji Prilikom zasnivanja radnog odnosa (prethodni pregled koji su obavezni za radnike koji se zapošljavaju na radnim mestima sa povećanim rizikom). Zato je neophodno dobro se upoznati sa radnim mestom u preduzeću u kome radnik radi za šta je neophodna i adekvatna dokumentacija iz samog preduzeća (opis radnog mesta) Posao na koji se ispitivana osoba raspoređuje mora biti takav da radni napori kojima se izlaže ne ugrožavaju zdravlje niti dovode do premora. dok se pri periodičnom pregledu. Nakon periodičnih i ciljanih pregleda radnika koji su takođe obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom.

prema stepenu posedovanja osobina od kojih zavisi radna uspešnost. Profesionalna orjentacija i selekcija je proizvod timskog rada psihologa.Sastoji se od ispitivanja sposobnosti kandidata (opštih i specijalnih).OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orijentacija je aktivnost čiji je cilj da svakome kome je to potrebno pomogne pri izboru zanimanja. Da bi se izvršila profesionalna selekcija vrše se odgovajući pregledi koji se sastoje od: Medicinski deo ispitivanja . Psihološki deo ispitivanja . Kandidat je potpuno slobodan da prihvati ili odbije savet.Oni koji ispunjavaju i oni koji neispunjavaju zahteve posla U vidu rang liste kandidata . kao i nakon završetka srednje škole ako se ide na dalje školovnje. skale. daju saveti pri izboru zanimanja. ali je savetodavac dužan da mu predoči eventualne rizike u slučaju neprihvatanja saveta. pedagoga. to jest o njegovoj radnoj sposobnosti. Posle završenih ispitivanja donosi se zaključak o budućoj radnoj uspešnosti kandidata. VRSTA INFORMACIJA Informacije o zanimanju Informacije o potrebama privrede za određenim zanimanjem Informacije o mogućnostima stručnog osposobljavanja Informacije o sopstvenim fizičkim i fiziološkim karakteristikama Informacije o sopstevenim opštim i posebnim sposbnostima Drugim rečima profesionalnom orijentacijom se kandidatu na osnovu podataka o njegovim karakteristikama i potencijalima sa jedne strane i poznavanja zahteva pojedinih zanimanja sa druge strane. U okviru rang liste može se označiti i crta ispod koje kandidati ne ispunjavaju zahteve posla. ali i kasnije u toku radnog veka kad god se radnik odlučuje za promenu zanimanja. njegovih veština. Ona podrazumeva pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA Prethodni pregledi su pregledi koji se obavlaju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. zadovolji zahteve željenog zanimanja. zašta se koriste odgovarajući testovi. mentalnog zdravlja i njegove motivacije za rad.Sastavlja se prema zahtevima radnog mesta za koje se vrši selekcija tako da svaki od zahteva bude pokriven odgovarajućim pregledom. upitnici i dr. senzomotornih svojstava. PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je stručna aktivnost koja ima za cilj da među kandidatima koji žele da rade određene poslove kod određenog poslodavca odabere onog (ili one) koji ima najviše izgleda da te poslove obavljaju uspešno. Rezultati profesionalne selekcije mogu se iskazati na dva načina: U vidu dve grupe kandidata . lekara medicine rada i drugih specijalista kao i socijalnog radnika i poznavaoca budućih poslova kandidata. Potreba za profesionalnom orijentacijom postoji prvi put nakon završene osnovne škole kada treba odlučiti koju srednju školu upisati. Profesionalna orijentacija ima isključivo savetodavni karakter. Ovim pregledom se utvrđuje da li je 249 . kod profesionalne selekcije se poslodavcu savetuje da primi jednog ili više kandidata za određeni posao između svih zaiteresovanih kandidata. Za razliku od profesionalne orijentacije gde se jednom kandidatu savetuje izbor između više zanimanja. Da bi kandidat doneo pravilnu odluku pri izboru zanimanja potreban mu je čitav niz informacija: KO DAJE OVE INFORMACIJE Škole svojim učenicima naročito na završnim godinama Služba za zapošljavanje Medicina rada Psiholog Medicina rada pruža podatke kandidatu o njegovim fizičkim i fiziološkim karakteristikama na osnovu odgovarajućih pregleda koji obuhvataju: Uvid u medicinsku dokumentaciju Anamneza Antropometrija Dinamometrija Klinički pregled po sistemima Ispitivanje funkcije srca (EKG) Ispitivanje funkcije pluća (Spirometrija) Ispitivanje funkcije čula vida (Ortorejter) Ispitivanje funkcije čula sluha (Audiometrija) Ispitivanje funkcije čula ravnoteže Ispitivanj funkcije lokomotornog sistema Osnovne hematološke i biohemiske analize i dr. osobina ličnosti.

Ocenu privremene radne nesposobnosti daje: Ordinirajući lekar Pedijatar Ginekolog Pneumoftiziolog Ordinirajući lekar sam procenjuje privremenu ranu nesposobnost do 15 dana.Laboratoriske analize . na prethodnu procenu koja se obavlja u ovlašćenoj ustanovi. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU Obrada bolesnika za izlazak na invalidsku komisiju se obavlja u tri faze: POČETNA OBRADA Postupak obrade pokreće ordinirajući lekar. Prethodni i periodični lekarski pregledi su zakonski obavezni za zapošljavanje i rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada Radna mesta sa posebnim uslovima rada su rada mesta gde postoji povećan rizik od povređivanja.zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Lekarskoj komisiji pacijent se može uputiti i na lični zahtev.Rendgengrafija . a od 15 do 30 dana uz saglasnost konzilijuma lekara. DIJAGNOSTIČKI POSTUPAK Prethodne i periodične preglede obavlja specijalista medicine rada a po potrebi se uključuju i specijalisti drugih grana (psiholog. Rehabilitacione. OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI Privremena radna nesposobnost nastaje kao posledica stanja izazvanog oboljenjem ili povredom i vremenski je ograničena..Funkcionalni testovi (Spirometrija. EKG.Pregledi drugih specijalista Pri upućivanju radnika na prethodne i periodične lekarske preglede radna organizacija popunjava obrazac UPUT zdravstvenoj ustanovi uz obavezno dastavljanje podataka o posebnim uslovima rada sa navođenjem štetnosti i opasnosti radnog mesta na kome radnik radi. nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja radnika). zajedno sa medicinskom dokumentacijom i podacima o radnom mestu. Preko ovog vremena pacijent se upućuje lekarskoj komisiji. Ovi pregledi obuhvataju Uvid u medicinsku dokumentaciju Radna lična i porodična anamneza Anamneza bolesti (Sadašnje tegobe) Antropometrija Klinički pregled po sistemima Dopunske analize . zavisno od opasnosti i štetnosti koje se javljaju na radnom mestu.). pomoći i nege Ukoliko ne postoji druga mogućnost PRETHODNA PROCENA Prethodna procena se obavlja u ovlašćenoj ustanovi i obuhvata: Procenu kompletnosti medicinske dokumentacije Potreba za dopunskom obradom Medicinska opravdanost za obradu Konzilijarno donošenje mišljenja o radnoj sposobnosti 250 .) .. Razlog za pokretanje postupka može biti: Izmena radne sposobnosti Opasnost od nastupanja invalidnosti Na zahtev osiguranika Na zahtev radne organizacije Ordinirajući lekar najčešće upućuje radnika preko OBRASCA BR 1. Posle završenih pregleda zdravstvena organizacija dostavlja radnoj organizaciji izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu (obrazac IZVEŠTAJ). inžinjer zaštite na radu i dr. Preventivne) Obavezni i fakultativni elementi prethodnih i periodičnih pregleda se određuju na osnovu vrste posla i dati su u Pravilniku o postupku vršenja prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika. Ordinirajući lekar može i direktno uputiti radnika invalidskoj komisiji u slučaju Da se radi o teškom hroničnom oboljenju sa dugotajnim bolničkim lečenjem Radi dobijanja telesnog oštećenja. Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu. socijalni radnik. Zadaci medicine rada u okviru ovih pregleda jesu: Odrediti obavezne elemente pregleda i njihove izvršioce Odrediti fakultativne elemente pregleda Izvršiti tumačenje rezultata pregleda Postaviti dijagnozu Dati mišljenje o radnoj sposobnosti Predložiti mere u vezi sa nađenim stanjem (Terapijske. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta.

3 Invalidskoj komisiji. takve pacijente treba penzionisati. Nisu sposobni za rad u uslovima povećane buke (preko 90 dB). Teška (dijastolni pritisak preko 115 mmHg) Nisu sposobni ni za kakav fizički rad. Sposobni samo za lake fizičke napore u konfornim radnim uslovima. Sposobni su za fizičke napore lakog i srednjeg stepena (do 6 MET-a) kao i za poslove gde se samo povremeno pojavljuje teži fizički napor pod uslovom da TA pri tom ne prelazi 120/220 mmHg. Kompletni AV-blok . mašnovođe. Hipertrofična Ako se radi o ne-opstruktivnom obliku radna sposobnost u početnim stadijumima može biti očuvana za lakše fizičke poslove.MIOKARDIOPATIJE Dilataciona U početnom stadijumu bolesti radna sposobnost je očuvana za lakše fizičke napore u sredini gde nema kardiotoksičnih noksi.Mišljenje o radnoj sposobnosti ZAVRŠNA PROCENA Završnu procenu daju invalidske komisije. Hipertenzija sa komplikacijama Nisu sposobni za teške i srednje teške fizičke poslove. Nisu sposobni za poslove gde bi mogli ugroziti javnu bezbednost (vozači. za rad sa ekstremnim temperaturama. rad na visini). Kasnije kada dođe do znatnijeg smanjenja funkcije miokarda radna sposobnost je očuvana samo za sedeće poslove ili čak potpuno izgubljena. a pri opstruktivnom obliku ni za lakše poslove. Bolesnici koji su preležali infarkt miokarda i pate od angine pektoris nisu sposobni za poslove gde mogu ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi (vozači.Lične podatke . kao ni za terenski. koje se obrazuju kao prvostepene i drugostepene. Ukoliko se simptomi angine pektoris jave već pri I-stepenu opterećenja po Brucelu ili postoji dekonpenzacija srca i pored primenjene terapije. topionice i sl). benzen.Rradnu sposobnost je limitirana za srednje teške i teške poslove. Van napada radna sposobnost zavisi od više faktora ali se u principu ne preporučuje rad gde postoji ekspozicija organskim rastvaračima. tri meseca nakon napuštanja bonice pacijent je sposobon za rad sa tim da ne radi teške fizičke poslove (preko 6 MET-a) kao ni poslove u toplim i hladnim pogonima. piloti. Ovaj predlog sadrži: . ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI I . hloroform. za rad u toplim pogonima. kao ni rad u toplim pogonima. III . produženi i noćni rad. Maligna Nesposobni za bilo kakav rad dok traje maligna faza bolesti.INFARKT MIOKARDA Ukoliko tokom hospitalizacije nije bilo komplikacija i po otpustu nema anginoznih bolova ni aritmija i ako je ejekciona frakcija veća od 50%.) Kod nestabilne angine pektoris treba ispitati koronarnu funkciju i tek onda dati ORS. II . Ako se pri kontrolnom testu opterećenja javi pad TA. angina pektoris ili ST-depresija. sa organskim rastvaračima i za poslove gde može doći do ugrožavanja bezbednosti.Radnu sposobnost je limitirana za sve fizičke poslove. Srednje teška (dijastolni pritisak 105-114 mmHg) Nisu sposobni za fizičke napore teškog i srednjeg stepena. piloti. Sposobni za lake fizičke napore i za poslove u sedećem položaju.Ne umanjuje radnu sposobnost osim za vrlo tešk fizičke napore. Atrioventrikularni blokovi AV-blok I i II stepena . Invalidske komisije se sastoji od tri člana od kojih su dva lekari specijalisti a treći član je stručnjak iz oblasti penziskog i invalidskog osiguranja.ARTERISKA HIPERTENZIJA Laka (dijastolni pritisak 95-104 mmHg) Nisu sposobni za teške fizičke napore i rad u jako toplim pogonima (livnice. rad na visini i sl. onda je takva osoba nesposobna za rad koji je jednak nivou ili veći od nivoa pri kome se ispoljavaju ove promene.Detaljnu zdravstvenu anamnezu . 251 . a nepreporučuje se ni rad sa organskim rastvaračima. za poslove sa diktiranim tempom rada. kao i za poslove pri kojima postoji ekspozicija organiskim rastvaračima (trihloetilen.) TAHIKARDIJA (supraventrikularna i ventrikularna) U napadu tahikardije postoji privremena radna nesposobnost za sve poslove.Podnošenje predloga za veštačenje na OBRAZACU BR. IV .Objektivni lekarski nalaz .Dijagnoze .ARITMIJE Ekstrasistole (prekomorske i komorske) Ovi bolesnici su nesposobni za srednje težak i težak fizički rad. AV-blok II stepena tipa Morbic . heptan i dr.

).bolesnik nije sposoban za one napore koji izazivaju klaudikaciju zbog kojih je prisiljen da stane (poštari. kao ni za poslove gde postoji povećana opasnost od infekcija. VI . VII .UROĐENE SRČANE MANE Dijagnostikuju se još u detinjstvu i najčešće dete bude operisano. rad na visini. Osloboditi ih rada u hladnoći. rad u toplim pogonima.POSTFLEBITIČNI SINDROM Nisu sposobni za poslove koji iziskuju duže stajanje ili sedenje. U četvrtom stadijumu (gangrenozne i pregangrenozne promene) . ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI I . vlazi i na radnim mestima gde postoji opasnost od povređivanja. Aortna insuficijencija Pri prvom stepenu radna sposobnost nije umanjena. a kod stenoze teškog stepena nisu sposobni za fizičke napore kao ni za rad na visini i drugim mestima gde može doći do povređivanja. U trećem stadijumu (klaudikacije već posle nekoliko koraka) . Ukoliko se pojavi ulkus na potkolenici. a kod teškog stepena nisu sposobni ni za kakav fizički napor. Hodanje do pojave bola. a kod trećeg stepena nije sposoban za bilo koji posao sa fizičkim naprezanjem i indikovana je hiruška intervencija. a ukoliko dođe do poboljšanja mogu se osposobiti ua poslove koji ne iziskuju fizički napor. kao i poslove gde je povećan rizik od povreda ekstremiteta. Ukoliko se ulkus ne sanira indikovana je promena radnog mesta i zapošljavanje uglavnom na administrativnim poslovima. rad u hladnjačama.Ukoliko nakon operacije nema poboljšanja bolesnici su nesposobni za bilo kakav rad. hladnoći i na mestima gde postoji mogućnost povređivanja i infekcije potkolenice. Mitralna insuficijencija Kod lakog oblika insuficijencije postoji radna ne-sposobnost samo za teške fizičke poslove. drugi stepen aortne insuficijencije limitira radnu sposobnost za teške fizičke poslove. U drugom stadijumu (klaudikacije nakon kraćeg hodanja) . U trećem stadijumu (gangrenozni) Bolesnik je nesposoban za rad i potrebna je amputacija ekstremiteta. U odraslom dobu sreću se: Stenoza plućne arterije Koarktacija aorte Pretkomorski i komorski septalni defekt Ductus arteriosus persistens Decu sa ovim oboljenjim treba profesionalno orjentisati ka zanimanjima koja ne zahtevaju fizičke napore.V . mišićne snage i vrste rada. Stenoza aortnog otvora Stenoza lakšeg stepena ne umanjuje radnu sposobnost. rad sa kardiotoksičnim noksama. VIII . radna sposobnost nije znatnije umanjena. rad u vlazi i hladnim prostorijama. godina starosti.Sposobni samo za lake i srednje teške napore. U drugom stadijumu (Klaudikacije posle kraćeg hoda i trofičke promene na nogama) Radnik nije sposoban za sve fizičke napore. čime se gubi i preostala rada sposobnost. U odnosu na fizički napor.Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. kod srednje teškog stepena bolesnik je sposoban samo za lakše fizičke poslove. X . a pri težoj ni za kakav fizički rad.HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost.STENOZA AORTE I VELIKIH KRVNIH SUDOVA KARLICE I NOGU Ovi radnici ne smeju raditi na radnim mestima gde postoji ekspozicija ugljendisulfidu U prvom stadijumu (klaudikacije nakon dužeg hoda) . posebno za pešačenje. 252 . Kod srednje teškog stepena najčešće su sposobni samo za lake fizičke napore. za rad u vlazi. Treba ih rasporediti na poslove gde je moguće konbinovati sedenje sa stajanjem i kraćim hodanjem.VARICES CRURIS Ukoliko je očuvan venski krvotok u dubokim venama. kutiri i sl. Blaga HOBP .STEČENE SRČANE MANE Mitralna stenoza Pri lakoj stenozi pacijent je sposoban samo za lakše fizičke napore. potrebno je bolovanje i lečenje. Posle hirurške intervencije nema ograničenja u radnoj sposobnosti. IX . radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije.TROMBOANGINITIS OBLITERANS U prvom stadijumu (inflamatono-spastički) .idikovana je amputacija ekstremiteta. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.Nesposobni za teške fizičke napore.

a i nesposoban je za fizičke napore.Bolovanje sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. III . bolesnik je privremeno nesposoban za rad. u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci.Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. kao ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanoati plućne funkcije. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. U izraženom stadijumu bolesti. Posthepatitisna hiperbilirubinemija Javlja se u oko 5% bolesnika koji su preležali akutni virusni hepatitis.Nakon završenog lečenja osoba se može brzo osposobiti za rad. POSTPRIMARANA Incipijentna forma .BISINOZA PLUĆA Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. a radna sposobnost je posle očuvana za sve poslove izuzev onih koji su vezani za ekspoziciju SiO2. Hronični virusni hepatitis Perzistentni oblik . učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog.Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama. u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije.Oboleli ne sme da radi sa namirnicama. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite.Srednja HOBP . respiratornim štetnostima bilo kog porekla i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.PNEUMOKONIOZE Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. rad u zoni ekspozicije prašini i niskoj temperaturi pa se najčešće proglašava nesposobnim za rad. nikl. VI . U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje mogu dovesti do raka respiratornog sistema (hrom.CIROZA JETRE 253 . U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. s tim što je poželjno da se prvih 4-6 nedelja posle toga rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (do 4 sata). Hronična tuberkuloza . Teška HOBP .). Postoji privremena radna nesposobnost. II . ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE I . Aktivni oblik . Produženi virusni hepatitis. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik. Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti. IV . V . Kontraidikovan je i svaki rad pri visokim temperaturama. obima patomorfoloških promena.TUBERKULOZA PLUĆA PRIMARNA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. sa decom. arsen i dr. respiratornim iritansima i za teške fizičke poslove. Lobarna tuberkuloza . postojanja komplikacija. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog.Bolovanje do 1 godine. II .ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. Posle toga. pogoršanje ili recidiv bolesti Radnik nije sposoban da obavlja poslove sa hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja.VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis Nakon preležanog akutnog virusnog hepatita i potpuno izlečenje potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice. koja može da traje do 1 godine. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Ovakve bolesnike treba trajno isključiti iz kontakta sa hepatotoksičnim noksama. stanja plućne funkcije. Ukoliko se jave nove epizode AB. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada.ASTMA Radna sposobnost osoba s astmom zavisi od učestalosti i težine napada. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor.Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore. neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti.

Ukoliko ne dođe do potpune normalizacije bubrežne funkcije pacijent nije sposoban za rad sa nefrotoksičnim materijama.ULCEROZNI KOLITIS U akutnoj fazi bolesti potpuna radna nesposobnost. kao ni rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. za teže fizičke poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.HRONIČNI GLOMERULONEFRITIS Kod spore progresije bolesti sa blagim smanjenjem klirensa kreatinina .Nisu sposobni za bilo kakav rad. Izraženi stadijum . Kod bolesnika koji na dijalizi ili sa transplatiranim bubregom .U kompenzovanom stadijumu bolesti Bolesnik je sposoban za rad na mestima koja ne zahtevaju fizički napor srednjeg i teškog stepena i gde ne postoji kontakt sa hepatotropnim noksama (povišena temperatura.U većini slučajeva postoji potpuna radna nesposobnost. rada u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima i kontakta sa hemiskim materijama. krvarenja i kalozne transformacija .privremeno umanjuje radnu sposobnost Stenoza pilorusa. penetracija i perforacija ulkusa. ORS OBOLELIH OD BOLESTI BUBREGA I . za teške i umereno teške poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. prkovremeni i smenski rad. Ukoliko se posle akutne faze normalizuju bubrežne funkcije pacijent je sposoban za svoj posao. IV . Pojava komplikacja osnovni su uzrok ograničavnja radne sposobnosti: Periduodenitis . Kod spore progresije sa znatnim smanjenjem klirensa kreatinina (ispod 50 ml/min) . Kod teških oblika .Nesposobni za veće fizičke napore.AKUTNI GLOMERULONEFRITIS U akutnoj fazi bolesti pacijent je privremeno nesposoban za rad. Iz preventivnih razloga u toku prve godine ne preporučuje veće fizičko naprezanja. lakše fizičke poslove u sedećem položaju uz uslov da nepostoji izloženost nefrotoksičnim materijama i da su mikroklimatski uslovi povoljni. ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a I . III . hemiske materije). Kod srednje teških oblika . Nakon akutne faze i završetka rekovalescencije.Radna sposobnost je očuvana samo za najlakše kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju i na kojima nedolazi do stresnih situacija. Kod lakših oblika .TOKSIČNO OŠTEĆENJE JETRE Potpuna nesposobnost za rad traje do saniranja svih kliničkih i biohemiskih znakova bolesti Ovim bolesnicima treba trajno zabraniti svaki kontakt sa materijam koje su dovele do trovanja i sa drugim hepatotropnim noksama.zahtevaju bolničko lečenje i hiruršku intervenciju nakon čega se vrši ORS.Radna sposobnost je očuvana za kancelariske poslove.HRONIČNI PANKREATIT Kod lakših oblika .AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA U toku bolesti i tokom rehabilitacije oboleli nije sposoban za rad.Sposobni za rad bez većih fizičkih i psihičkih opterećenja.Sposobni za lakše fizičke i administrativne poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima i bez kontakta sa nefrotoksičnim materijama. III .ULKUSNA BOLEST U akutnoj fazi bolesti . II . jonizujuće zračenje. U dekompenzovanom stadijumu Bolesnik je potpuno nesposoban za rad III . 254 . Kod potpunog izlečenja radna sposobnopst je očuvana.HONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA Početni stadijum (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) .Sposobni samo za lakše administrativne poslove na kojima ne dolazi do stresnih situacija.Sposobni za lakše fizičke i kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima. II . kontakt sa hemiskim materijama. treba ih osloboditi svih većih fizičkih i psihičkih napora.(klirens kreatinina do 25 ml/min) . Kod nepotpunog izlečenja bez progresije radnik nije sposoban za rad sa nefotoksičnim materijama. rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.Nakon poboljšanja stanja. Kod težih oblika .radna sposobnost je umanjena dok traje bolna faza (2-3 nedelje) nakon čega ako dođe do restitutio ad integrum može da se vrati na posao.

VI . V . bez obzira na vrstu anemije i uslove na radnom mestu. Hronični oblik . 255 . Neutropenija izazvana insuficijencijom koštane srži Prolazna insuficijencija . Oboleli od malignih tumora bubrega posle sprovedenog lečenja ukoliko nema metastaza i bubrežne insuficijencije .Radna sposobnost je očuvana uz uslova da na radnom mestu nema kontakta sa hematotropnim noksama. međutim do potpune neormalizacije vrednosti hemoglobina i broja eritrocita ovi bolesnici nisu sposobni za veće fizičke napore i kontakt sa hematotropnim noksama. U fazama ramisije radna sposobnost se može povratiti ali te faze najčešće traju vrlo kratko.Sposobni samo za najlakše poslove koji se obavljaju u sedećem položaju.U fazi bolesti nesposobni za rad. kontakt sa hemiskim materijama i ekspoziciju jonizujućem zračenju.Nisu sposobni za težak fizički rad i kontakt sa hematotropnim noksama. ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI I .POLICISTIČNI BUBREZI Ako nema znakova bubrežne insuficijencije .NEFROTSKI SINDROM Za vreme izraženih ispada u stanju bubrežnih funkcija i u slučaju izraženih otoka nesposoban za rad. VI . Ako dođe do normalizacije bubrežnih funkcija pacijent je uz redovnu kontrolu sposoban za rad. Kada se količina hemoglobina poveća preko 100 g/l radna sposobnost se uspostavlja.TROMBOCITOPENIJA Akutni oblik .ANEMIJA Svi bolesnici kod kojih je količina hemoglobina ispod 100 g/l.LEUKEMIJA Svaka leukemija u akutnoj fazi čini obolelu osobu potpuno nesposobnom za rad. Hronična limfocitna leukemija .oboleli više nije sposoban za rad. Ako ima znakova bubrežne insuficijencije . Ako dođe do nepotpunog izlečenja ORS zavisi od izraženosti poremećaja bubrežnih funkcija: Blaži ispadi (proteinurija do 3g/24h) . U periodima remisije .Sposobni su za lakše fizičke poslove u povoljnim MK-uslovima. Primarna splenička neutropenija Nesposobni za težak fizički rad i rad sa hematotropnim noksama.U fazi remisije radna sposobnost je ograničena za kontakt sa hemiskim materijama i težak fizički rad.Nisu sposobni za veće psihofizičko naprezanje i rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. VII .PLAZMOCITOM Ako nema znakova bubrežne insuficijencije i patoloških fraktura bolesnici su sposbni za rad koji ne iziskuje bilo kakav fizički napor.Sposobni su samo za lakše administrativne poslove. IV .TROMOCITOASTENIJA Radna sposobnost zavisi od stanja osnovne bolesti i uslovljena je izbegavanjem rizika od povređivanja. VII . Teži ispadi (klirens kreatinina između 25 i 50 ml/min) . Izraženiji ispadi (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) .MALIGNI LIMFOM U periodima aktivnosti procesa (recidivi) bolesnici nisu sposobni za bilo kakav rad.TUMORI BUBREGA Oboleli od benignih tumora bubrega sposobni su za svoj posao. većeg fizičkog napora i mogućnost infekcije. privremeno su nesposobni za rad. II .NEUTROPENIJA I AGRANULOCITOZA Akutna agranulocitoza i neutropenija Radna sposobnost je potpuno izgubljenja.U fazi remisije sposobni za intelektualni i fizički rad koji ne zahteva teži fizički napor. Pojava metastaza . u spuprotnom postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. III .V . Stacionarna ili evolutivna insuficijencija Radna sposobnost je potpuno izgubljena.Nakon izlečenja vraća se normalna radna sposobnost pod uslovom da se bolesnik ne izlaže dejstvu mijelotoksičnih materija. Nisu sposobni za veća fizička naprezanja i rad sa nefrotoksičnim materijama.Radna sposobnost očuvana samo za lakše kancelariske poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima. Hronična granulocitna leukemija . a posle izlečenja sposobni za rad pod uslovom da izbegavaju lekove i hemikalije koji mogu biti povod za nastanak trombocitopenije.Sposobni za kancelariske poslove i lakše fizičke poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima.

dalekovodi. prema učinku. KVSu i metaboličke poremećaje). SMANJENA TOLERANCIJA GLUKOZE Radna sposobnost ovih osoba je očuvana. nervima. kao i za rad sa strankama na šalteru. po normi. kao i poslove na kojima dolazi do većih promena u intenzitetu fizičkog opterećenja (opasnost od hipoglikemije).HIPERFUNKCIJA NADBUBREGA U fazi lečenja (operativno ili radiološko) bolesnici su nesposobni za posao. Teški oblici hipertireoze su kotraindikacija za profesionalno upravljanje motornim vozilima. rad na traci.). za rad u turnusima i za rad na visini.) Nije im dozvoljeno da se profesionalno bave upravljanjem motornih vozila (amateri mogu pod uslovom da su pod redovnom lekarskom kontrolom i da nemaju komplikacije na očima. IX . II . Za poslove gde postoji opasnost od pada sa nezaštićene visine (skele. X . Poslove gde može doći do povređivanja (rad na visini. V . rad u buci.VIII . Bolesnici sa idiopatskim oblikom sposobni su samo za intelektualni rad.Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Poslove koji iziskuju fizičko opterećenje srednjeg i teškog stepena (preko 4 MET-a).) 256 . mostovi i sl.). Ne treba ih zapošljavati na radna mesta gde je otežana kontrola glikemije. Pri profesionalnoj orjentaciji ne treba ih upućivati na radna mesta gde mogu doći u iskušenje da pogreše u dijeti (mesare. INSULIN NEZAVISNI . IV . noćni rad).HIPERTIREOZA U fazi aktivne bolesti obolela osoba nije sposobna ni za kakav posao (obično 6-8 nedelja) Kada je postignuto eutireoidno stanje radna sposobnost je ograničena za veće psihofizičke zahteve. Teži oblik . Nepovoljne efekte ima i rad u izrazito lošim mikroklimatskim uslovima. Kod težih oblika hipoadenokorticizma nisu sposobni za profesionalno upravljanje motornim vozilima.Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Za teške fizičke poslove (umerena fizička aktivnost povećava radnu sposobnost) Za poslove sa produženim radnim vremenom. Po prevođenju u eutireoidno stanje sposoban je za sve poslove izuzev onih koji zahtevaju ekstremno psihofizičko naprezanje. pesticidima i dr. kontakt sa alergogenim materijama. GESTACIONI DIJABETES Nastaje u trudnoći i dovodi do privremene nesposobnosti za rad. Profesionalni vozači su sposobni za rad ako se bolest može kompenzovati dijetom i oralnim antidijabeticima i pod uslovom da su pod stalnom medicinskom kontrolom. Nakon lečenja ovi bolesnici po pravilu nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove.HIPOTIREOZA Dok se bolesnik ne prevede u eutireoidno stanje postoji privremena radna nesposobnost.HIPOFUNKCIJA NADBUBREGA (Adisonova bolest) U akutnoj fazi i fazi uspostavljanja kompenzacije postoji privremena radna nesposobnost. terenski i noćni rad.Nisu sposobni za veće fizičke napore i poslove na kojim postoji mogućnost povređivanja. poslastičare. hematotoksičnim noksama i za rad na mestima gde postoji veća mogućnost infekcije. pekare. u rudnicima i sl. Ovi bolesnici su nesposobni i za rad u nepovljnim mikroklimatskim uslovima i na radnim mestima gde mogu povrediti sebe i druge (rad na visini i sl. Nakon supstitucione terapije (hidrokortizon) i normalizacije funkcije radna sposobnost se vraća ali samo za lakše fizičke poslove. za rad na stresogenim poslovima. Za ove osobe nisu preporučljivi ni poslovi sa velikom odgovornošću i stresom.TROMBOCITEMIJA Zavisi od izraženosti hemoragiskog sindroma i stanja osnovne bolesti. kao i rad na mestima gde postoji ekspozicija organski rastvarači. uzimanje insulina i držanje dijete (terenski rad.SPLENEKTOMIJA Operisane osobe nisu sposobne za poslove vezane za vrlo velike fizičke napore.HEMOFILIJA Blagi oblik .Radna sposobnost zavisi od stanja lokomotornog sistema. Poslove gde bi bili izloženi ekstremno visokim temperaturama. Nakon porođaja bolest se može povući ali je povećan rizik od pojave dijabetesa kasnije pa zato ako se radi o mladim ženama nije preporučljivo zapošljavati ih na radna mesta gde je teško držati dijetu. pored rotirajućih alata. ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI I . restorani i sl.DIJABETES MELITUS INSULIN ZAVISNI . III .

rukovodeća radna mesta i slična zanimanja koja zahtevaju psihička naprezanja. samostalnost. za rad sa električnim uređajima. kao i oni sa izolovanim paranoidnim sindromom uz očuvanu strukturu ličnosti pod uslovom da paranoidni sindrom nije vezan za radno mesto.OŠTEĆENJE GORNJIH EKSTREMITETA Oštećenje ramenog pojasa .Shizofrenije Privremena nesposobnost za rad bolesnika sa manifestnom psihozom posle bolničkog lečenja može da traje u proseku od 3 meseca (kod nekih katatoničkih stanja) do 2 godine (kod paranoidnih psihoza). za upravljanje motornim vozilom. rad sa strankama. hroničnim. ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA I . Promena radnog mesta indikovana je kod bolesnika koji su imali jedan ili više epizoda psihotičnog stanja sa blažim oštećenjem ličnosti. Epileptičari nisu sposobni za rad na visini.NEUROZE Privremena radna nesposobnost indikovana je za teške prisilne neurotičare. za rad kraj mašina u pokretu.EPILEPSIJA Privremena radna nesposobnost posle epileptičnog napada traje u proseku 1-5 dana. kao i iznad visine ramena i u vertikalnom položaju. II . IV . Ovi radnici nisu 257 . Potpuni gubitak radne sposobnosti postoji kod bolesnika sa učestalim psihotičnim epizodama. depresivnim reakcijama. kraj vode ili vatre. kao i za rad na svim drugim radnim mestima gde mogu sebe i okolinu dovesti u opasnost. Zaostali neurološki deficiti (motorni i senzitivni) mogu ograničavati radnu sposobnost fizičkih radnika za teža fizička naprezanja. pa ih treba prebaciti na lakša radna mesta. precizne i normirane poslove i sl. od epilepsije rezistentne na terapiju i epilepsije praćene karakterološkim promenama ličnosti ili smanjenjem intelektualnih sposobnosti. neurotičare sa teškim hipohondričnim kompleksom. izraženim konverzivnim simptomima i histeričnim sumračnim stanjima. kreativnost. sposobnost odlučivanja i brzog reagovanja. dok kod težih CV-insulta. razne fobičare. brz tempo rada i precizne pokrete rukama. Trajno su nesposobni za rad oboleli od epilpsije sa učestalim napadima preko dana. Radna sposobnost je očuvana kod bolesnika koji su imali samo jedan ili više psihotičnih napada sa dobrim ishodom i bez vidljivih oštećenja ličnosti. Ukoliko se posle dužeg i energičnog lečenja ne postignu zadovoljavajući rezultati indikovana je promena radnog mesta. Ukoliko se nakon lečenja i rehabilitacije neurološki deficiti povuku radna sposobnost je očuvana. Ukoliko promena radnog mesta ne dovede do zadovoljavajućeg radnog rezultata dolazi do potpunog gubitka radne sposobnosti. progradijentnim psihopatološkim sadržajem i sa dezintegracijom ličnosti. ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA I .FEOHROMOCITOM U fazi napada (hiperprodukcija kateholamina) oboleli je nesposvoban za rad. bulbarni znaci i spastično povišenje tonusa mišića najčešće dovodi do trajne nesposobnosti. III .ENDOGENE PSIHOZE . rotirajuče mašine). ukoliko se bave zanimanjima koja su vezana za nošenje oružija. Izražene mišićne pareze. Ocenjivanje preostale radne sposobnosti varira od potpuno očuvane (u najvećem broju slučajeva) do trajno i potpuno umanjene (teške neuroze rezistentne na terapiju i sa strukturnim promenama ličnosti). V .VI .CEREBROVASKULARNA BOLEST Privremena radna nesposobnost kod tranzitornih ishemičkih akata obično traje 2-3 meseca. Ukoliko kao posledica CV-bolesti zaostanu vestibularne disfunkcije takvi radnici nisu sposobni za radna mesta koja zahtevaju očuvanu funkciju ravnoteže (profesionalni vozači. za učešće u saobraćaju. Oštećenje šaka i prstiju -Najčešće dovodi do teških oštećenja preciznih funkcija šaka.NEUROMUSKULARNE BOLESTI Bolesnici sa lakšim oblikom neuromišićnih oštećenja najčešće se mogu osposobiti za poslove u sedećem položaju koji nezahtevaju veliku mišićnu snagu. voljnih ili emocionalnih funkcija. može da se produži i do 2 godine (period lečenja i rehabilitacije). rad na visini. dok su globalne funkcije obično očuvane. Trajanje privremene sprečenosti za rad treba ograničiti na period lečenja do pojave ublažavanja ili uklanjanja neurotskih simptoma. Nakon lečenja (hiruško) bolesnici najčešće nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove.najčešće dovodi do smanjenja funkcije ruku za sve poslove i radnje iznad nivoa visine radnog stola i pojasne visine.

kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fowleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta).1 do 1. Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci.8 ili ako je na jednom oku 1.RAD NA VISINI – zahteva: Oštrina vida na oba oka bez korekcije ne sme biti manji od 0. brzih. Oštrina vida bez korekcije mora da bude na boljem oku 0.3 ukoliko se zahteva nošenje zaštitnih naočara ili gasmaske. kao i za rad sa materijama koje mogu oštetiti očno sočivo (trinitrotoluen. Normalna širina vidnog polja. Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje kompenzuje. Dobar motalitet i okulomotorna ravnoteža. V . Očuvan stereoskopski vid. naftalin i sl.3 Kod slabog vida vezanog za nošenje naočara savetovati druga zanimanja. III .OŠTEĆENJE KIČMENOG STUBA Lica sa bitnim oštećenjima stabilnosti i mobilnosti kičmenog stuba treba usmeravati ka lakim zanimanjima koja se obavljaju u sedećem položaju. čučanja. spretnih i II . Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave. klečanja i penjanja pa takve bolesnike treba usmeravati ka lakim zanimanjima u sedećem položaju. dok na drugom nesme da bude manja od 0.RAD SA OPTIČKIM INSTRUMENTIMA Za obavljanje poslova snimatelja (kamermani) oštrina vida na jednom oku treba da bude 1.7 a na drugom oku najmanje 0. Kod trajnog poremećaja ravnoteže .POREMEĆAJ RAVNOTEŽE Kod akutnom poremećaju ravnoteže .RAD U RUDNICIMA – zahteva: Oštrina vida ne manja od 0.5 na svakom oku posebno.8.Radnik je privremeno nesposoban za rad bar 3 do 6 meseci. Normalna širina vidnog polja.Radna ne-sposobnost postoji za rad: U bestežinskom stanju (kosmonauti). Dobar stereoskopski vid (kao garancija dobrog binokularnog vida i prostorne percepcije). pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate. 258 . II . Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. Za radnike koji rade sa mikroskopom kriterijumi su isti kao za snimatelje mada je za upotrebu binokularnih mikroskopa potrebna dobra oštrina vida na oba oka. Normalna adaptacija na tamu. ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA I .OŠTEĆENJE SLUHA Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku. III . Normalan motilitet očnih jabučica.0 na drugom oku može da bude 0.). VI .6. II .0. Kada se normalizuju svi nalazi može da nastavi svoj posao pod uslovom da se odstrane svi faktori koji su izazvali akutni poremećaj ravnoteže. IV .0.RAD ZAVARIVAČA – zahteva: Oštrina vida na daljinu mora da bude na jednom oku najmanje 0.sposobni za obavljanje koordiniranih pokreta. padobranci). Dobra akomodacija i konv