P. 1
Knjiga Medicina Rada

Knjiga Medicina Rada

|Views: 1,165|Likes:
Published by Sonja Lekovic
occupational medicine
occupational medicine

More info:

Published by: Sonja Lekovic on Mar 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/08/2013

pdf

text

original

Sections

  • Profesionalni stresovi
  • BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE
  • VLAŽNOST VAZDUHA
  • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI
  • BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI
  • KRETANJE VAZDUHA
  • BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA
  • TOPLOTNO ZRAČENJE
  • OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA
  • BAROMETARSKI PRITISAK
  • RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM
  • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA
  • KESONSKA BOLEST
  • SINDROM HIPOKSIJE
  • VISINSKA BOLEST
  • OSVETLJENOST
  • 4. OSVETLJENOST
  • BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI
  • ZVUK - BUKA
  • VRSTE ZVUČNIH POJAVA
  • PRAG SLUHA I BOLA
  • TIPOVI BUKE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE
  • EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE
  • ULTRAZVUK
  • BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA
  • INFRAZVUK
  • VIBRACIJE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA
  • VIBRACIONA BOLEST
  • NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE
  • ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENjA
  • INFRACRVENO ZRAČENJE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENjA
  • RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE
  • ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA
  • BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA
  • LASERSKO ZRAČENJE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA
  • JONIZUJUĆE ZRAČENJE
  • BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
  • AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)
  • AKUTNI RADIODERMATITIS
  • HRONIČNI RADIODERMATITIS
  • RADIACIONA KATARAKTA
  • INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK)
  • VAŽNIJI RADIONUKLIDI
  • ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA
  • VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM
  • AGENSI HEMIJSKE PRIRODE
  • TOKSIKOKINETIKA
  • APSORPCIJA
  • DISTRIBUCIJA
  • BIOTRANSFORMACIJA
  • ELIMINACIJA
  • INTERAKCIJA
  • PROCENA RIZIKA
  • BIOLOŠKI MONITORING
  • TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA
  • 1. TROVANJE OLOVOM
  • TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA
  • 2. TROVANJE ŽIVOM
  • 3. TROVANJE KADMIJUMOM
  • 4. TROVANJE MANGANOM
  • 5. TROVANJE ARSENOM
  • 6. TROVANJE FOSFOROM
  • 7. TROVANJE BERILIJUMOM
  • 8. TROVANJE SELENOM
  • 9. TROVANJE HROMOM
  • 10. TROVANJE NIKLOM
  • LIVAČKA GROZNICA
  • TROVANJA GASOVIMA
  • TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
  • TROVANJE HLOROM
  • b) TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA
  • 1. TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA
  • 2. TROVANJE FOZGENOM
  • a) TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA
  • 1. TROVANJE UGLJEN- DIOKSIDOM
  • b) TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA
  • 1. TROVANJE UGLJEN- MONOKSIDOM
  • 2.TROVANJE CIJANIDIMA
  • 3. TROVANJE SUMPOR- VODONIKOM
  • TROVANJA ORGANSKIM RASTVARAČIMA
  • 1. ALKANI (PARAFINI)
  • 2. ALKENI (OLEFINI)
  • 3. ALKINI (ACETILENI)
  • 5. BENZIN
  • 6. ASFALT
  • a) BENZEN
  • b) HOMOLOZI BENZENA
  • HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA
  • TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA
  • d) ALDEHIDI
  • e) KETONI
  • TROVANJE PESTICIDIMA
  • TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA
  • ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA
  • OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
  • OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA
  • OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA
  • INFEKTIVNI RINITIS
  • IRITATIVNI RINITIS
  • ALERGIJSKI RINITIS
  • VAZOMOTORNI RINITIS
  • POLIPOZA NOSA
  • ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA
  • RHINOLITHIASIS
  • AKUTNI SINUSITIS
  • HRONIČNI SINUZITIS
  • AEROSINUSITIS
  • OLFAKTIVNI POREMEĆAJI
  • POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE
  • POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM
  • ALERGIJSKI FARINGITIS
  • IRITATIVNI FARINGITIS
  • MEHANIČKE POVREDE
  • HEMIJSKE POVREDE
  • FIZIČKE POVREDE
  • IRITATIVNI LARINGITIS
  • ALERGIJSKI LARINGITIS
  • INFEKTIVNI LARINGITIS
  • TUMORI LARINSA
  • ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
  • PNEUMOKONIOZE
  • RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA
  • SILIKOANTRAKOZA
  • SILIKOANRAKOZA
  • SILIKOTUBERKULOZA
  • PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM
  • PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA
  • KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE
  • BERILIOZA
  • HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA
  • ASTMA
  • PROFESIONALNA ASTMA
  • ALERGIJSKI BRONHIOLO- ALVEOLITIS (AB)
  • NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA
  • BISINOZA BLUĆA
  • PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA
  • 2. BRUCELOZA
  • 4. TULAREMIJA
  • 5. LEPTOSPIROZA
  • 6. LISTERIOZA
  • 9. Q-GROZNICA
  • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA
  • TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA
  • KRPELjSKI ENCEFALITIS
  • DENGA
  • AMEBIJAZA
  • TRIPANOZOMIJAZA
  • LAJŠMANIJAZA
  • TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA
  • ŠISTOZOMIJAZA
  • FILARIJAZA
  • 2. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE
  • VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE
  • HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM (HGSBS)
  • 2. BOTULIZAM
  • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA
  • 5. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)
  • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA
  • 6. TETANUS
  • 7. BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA
  • 8. TUBERKULOZA PLUĆA
  • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA
  • ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA
  • PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA
  • PODELA KANCEROGENA
  • PROFESIONALNI KANCEROGENI
  • KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE
  • KANCEROGENEZA
  • NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI AZBEST
  • NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFESIONALNI KANCEROGENI
  • NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI
  • PREVENTIVNE MERE
  • KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI
  • PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE
  • ETIOLOGIJA
  • OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA MEHANIČKIM FAKTORIMA
  • OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA
  • PROFESIONALNE STIGME
  • KONTAKTNI DERMATITIS
  • II - ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)
  • NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD
  • DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA
  • KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA
  • PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA
  • SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE
  • PROFESIONALNI TRAUMATIZAM
  • DEFINICIJA POVREDA NA RADU
  • UZROCI POVREDA NA RADU
  • FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE
  • KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU
  • PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA
  • TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
  • UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)
  • STAROST VOZAČA
  • VOZAČKO ISKUSTVO
  • POL VOZAČA
  • PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA
  • SPOSOBNOSTI VOZAČA
  • OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI
  • UTICAJ ALKOHOLA
  • UTICAJ LEKOVA
  • UTICAJ PUŠENJA CIGARETA
  • UTICAJ BOLESTI
  • UTICAJ ISHRANE VOZAČA
  • PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
  • UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU
  • BOLESTI U VEZI SA RADOM
  • PODELA
  • FAKTORI RADA
  • OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA
  • FAKTORI RIZIKA
  • BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI
  • OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA
  • BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA
  • OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI
  • KADA SE VRŠI ORS
  • OSNOVI PRINCIPI ORS
  • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE
  • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA
  • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU
  • ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI
  • ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI
  • ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI
  • ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA
  • ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE
  • ETIKA U MEDICINI RADA
  • PREGLED ETIČKIH PRINCIPA, POSTUPAKA I SMERNICA
  • PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA
  • PRAKSA MEDICINE RADA I ZAŠTITE NA RADU
  • RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE
  • ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREĆA LICA
  • ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU)
  • PROPIS ETIČKOG PONAŠANJA AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA MEDICINU RADA
  • ETIČKI PROPISI AMERIČKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA
  • INTERNACIONALNE ETIČKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA
  • PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU
  • Zašto promocija zdravlja na radnom mestu?
  • Kako promovisati zdravlje na radnom mestu
  • KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU
  • DEFINICIJA MENADŽMENTA
  • MENADŽER
  • ULOGE I ZADACI MENADŽERA
  • POTREBNE OSOBINE MENADŽERA
  • POTREBNE SPOSOBNOST MENADŽERA
  • POTREBNA ZNANJA MENADŽERA

Medicinski fakultet Univerzitet u Nišu

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija

Prof. dr Mirjana Aranđelović 2009.

Prof. dr Jovica Jovanović

MEDICINA RADA Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009. Autori Prof. dr Mirjana Aranđelović Prof. dr Jovica Jovanović Recenzenti Prof. dr Nurka Pranić Prof. dr Miroslav Spasić Prof. dr Konstadin Trićković Izdavač Medicinski fakultet, Niš Za izdavača Prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta ISBN 86-80599-52-2 Odlukom Naučnonastavnog veća Medicinskog fakulteta u Nišu br. 14-74/2-4 od 12. 01. 2007. godine, prihvaćeno je da se rukopis Medicina rada štampa kao udžbenik.

………………………………..……Medicina rada…………………

SADRŽAJ .........................................................................1 1. FIZIOLOGIJA RADA ........................................................... 3
UVOD U FIZIOLOGIJU RADA............................................................................................................................. 1 RADNA OPTEREĆENJA....................................................................................................................................... 1 ZAHTEVI RADA.................................................................................................................................................... 3 NAPOR ....................................................................................................................................................................3 BIOENERGETIKA PRI RADU ............................................................................................................................. 4 TERMOREGULACIJA…………………………………………………………………………………………... 4 KVS U USLOVIMA FIZIČKOG NAPORA.......................................................................................................….5 STRES ......................................................................................................................................................................6 PROFESIONALNI STRES ......................................................................................................................................8 BIOLOŠKI RITMOVI……………………………………………………………………………………………..9 TEŽINA RADA ………………………………………………………………………………………………… 11 ZAMOR…………………………………………………………………………………………………………. 12 PREMOR ……………………………………………………………………………………………………….. 14

2. ZAŠTITA NA RADU........................................................... 15
SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA……………………......................................15 KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA.................... 15 TEHNIČKE MERE ZAŠTITE……………………………….............................................................................. 16 ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE .................................................................................................................17 HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE ...........................................................................................................................17 MEDICINSKE MERE ZAŠTITE ……………………………………………………………………………….18 SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA................................................................................................................….19 ZAKONODAVNO – ADMINISTRATIVNE MERE........................................................................................... 20

3. HIGIJENA RADA …….........................................................22
UVOD U HIGIJENU RADA …………………………………………….……………………............................22 AGENSI FIZIČKE PRIRODE............................................................................................................................... 22 AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE …………………………................................................................................. 23 AGENSI HEMIJSKE PRIRODE ..........................................................................................................................23 INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE .................................................................................................23 AMBIJETALNI MONITORING …………………………………...………..………………………………….24 DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE..................................................................................................….25 OCENJIVANJE RADNOG MESTA.................................................................................................................... 26 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE............................................................................27 ISHRANA I RAD ………………………………….....………………………………………………………….29 VODA I ELEKTROLITI ………………………………..……………………………………………………… 31 KOLEKTIVNA ISHRANA ………………………………………………….…………………………………. 32

4.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.................................. 33
UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.....……………………….……………………............................33 PROFESIONALNA BOLEST............................................................................................................................... 33 POVREDA NA RADU …………………………...........................................................................33 BOLESTI U VEZI SA RADOM............................................................................................................................34 ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI..........................34 PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI …..…………………………….........……..36 LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI...........................................................................................................…..37

………………………………..……Medicina rada…………………

5. AGENSI FIZIČKE PRIRODE..................................................41
UVOD ..................................…………………………………………….……………………............................ 41 TEMPERATURA VAZDUHA............................................................................................................................. 41 BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE........................................................................................... 43 BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE...............................................................................................45 VLAŽNOST VAZDUHA.......................................................................................................................................46 BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI.…………………………..……………………………….47 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI............................................................................................….47 KRETANJE VAZDUHA....................................................................................................................................... 47 BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA................................................................................................48 TOPLOTNO ZRAČENJE ……………………….....………………………………………………………….....48 OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA ….......……………………….………………………………….… 48 BAROMETARSKI PRITISAK …………………………………………….……………...……...……………. 49 RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM …………………….............................................50 BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG BAROMETARSKOG PRITISKA.......................................................... 50 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA....................................................... 51 KESONSKA BOLEST...........................................................................................................................................51 BOLEST AVIJATIČARA......................................................................................................................................52 SINDROM HIPOKSIJE.…………………………...………..…………………………………............................53 VISINSKA BOLEST.........................................................................................................................................….53 OSVETLJENOST.................................................................................................................................................. 55 BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI..........................................................................................................56 ZVUK - BUKA ……………………….....…................……………………………………………………….....57 VRSTE ZVUČNIH POJAVA ………………………… …….…………………………………… 57 PRAG SLUHA I BOLA …………………………………………….……………………...……………....…… 57 TIPOVI BUKE...................…………………………………………….……………………............................... 58 BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE............................................................................................................................. 58 PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST.............................................................................................. 59 EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE………..................................................................................................60 ULTRAZVUK........................................................................................................................................................63 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA…………………………...………..………………………………….64 INFRAZVUK.....................................................................................................................................................….65 VIBRACIJE........................................................................................................................................................... 65 BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA................................................................................................................... 66 VIBRACIONA BOLEST. ……………………….....…………………………………………………………....67 NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE …………………………....................…….…………………………………….71 ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE………………………………………….…………………...………...…….. 71 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENJA.............................................................................. 72 INFRACRVENO ZRAČENJE.............................................................................................................................. 73 BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENJA ...................................................................................74 RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE............................................................................................................75 BIOLOŠKO DEJSTVO RF ZRAČENJA...............................................................................................................75 ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA ………………………………………………….................................. 77 BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA................................................................................................................. 77 LASERSKO ZRAČENJE ..................................................................................................................................... 78 BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA............................................................................................79 JONIZUJUĆE ZRAČENJE....................................................................................................................................81 BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA..………………………...…………...………………….82 AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST).............................................................................................….83 HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)............................................................................................. 84 AKUTNI RADIODERMATITIS...........................................................................................................................85 HRONIČNI RADIODERMATITIS ……………………….....………….……………………………………....86 RADIACIONA KATARAKTA ……………………………….……………...................…………...………… 86 OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM ……………………………………….…….……..87 INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) ……………………...............................................88 VAŽNIJI RADIONUKLIDI.................................................................................................................................. 89 ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA....................................................................................................... 91 VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM.............93

………………………………..……Medicina rada…………………

6. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE .................................................. 94

TOKSIKOKINETIKA.…………………………...………..…………………………………..............................94 APSORPCIJA....................................................................................................................................................….94 DISTRIBUCIJA..................................................................................................................................................... 95 BIOTRANSFORMACIJA......................................................................................................................................96 ELIMINACIJA..........………………….....…................…………………………………………………...…......96 INTERAKCIJA …………………………............................................…….…………………………………… 97 PROCENA RIZIKA...... …………………………………………….……………………..……………...……. .97 BIOLOŠKI MONITORING ..............………………………………….…………………….............................. 97 TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA.....................................................................................................100 TROVANJE OLOVOM....................................................................................................................................... 100 TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA ………....................................................................................................103 TROVANJE ŽIVOM............................................................................................................................................103 TROVANJE KADMIJUMOM………….…………………………...………..………………………………...106 TROVANJE MANGANOM ............................................................................................................................…108 TROVANJE ARSENOM .....................................................................................................................................110 TROVANJE. FOSFOROM ..................................................................................................................................112 TROVANJE BERILIJUMOM …………………......…………………………………………………………...113 TROVANJE SELENOM ……………………………..…....................…….…………………………………...115 TROVANJE HROMOM…………………………………….……………………...………………………….. 116 TROVANJE NIKLOM ........................................................................................................................................ 118 LIVAČKA GROZNICA........................................................................................................................................119 TROVANJA GASOVIMA .................................................................................................................................. 120 TROVANJE HLOROM ....................................................................................................................................... 120 TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA..............................................................................122 TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA …………………………………………………................................122 TROVANJE FOZGENOM ................................................................................................................................. .123 TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA..........................................................................................124 TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM ................................................................................................................. 124 TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA.................................................................................................. 125 TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM ........................................................................................................... 125 TROVANJE CIJANIDIMA ..........................................………………………...……………………………… 126 TROVANJE SUMPOR VODONIKOM............................................................................................................... 128 TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA ............................................................................................... 129 TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA........................................................................................130 ALKANI (PARAFINI). ............………….…………………………...………..………………………………...130 ALKENI (OLEFINI)..........................................................................................................................................…131 ALKINI (ACETILENI) .........................................................................................................................................131 NAFTA ..................................................................................................................................................................131 BENZIN ………………………………………….....…………………………………………………........…...132 ULJA …………………………………………………..…....................…….……...…………………………...133 ASFALT ........................ …………………………………….…………………….…………………………... 133 TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA ......................................................... 134 BENZEN...........................................................................................................................................................…134 HOMOLOZI BENZENA .....................................................................................................................................135 TROVANJE. FENOLOM ....................................................................................................................................136 TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA…..…………………………………….....137 HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA ........…….……………………………….....137 TROVANJE VINILHLORIDOM ………………………….……………………...………..........………….. 139 TROVANJE AROMATIČNIM HALOGENIM UGLJOVODONICIMA...........................................................139 TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA ……..…………………………..…...140 TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA, ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA ................................…143 TROVANJE ETIL ALKOHOLOM .....................................................................................................................143 TROVANJE. METIL ALKOHOLOM................................................................................................................ 144 ETRI ..........................................………………......…………………………………………………………... .144 ESTRI..............................……………………………..…....................…….…………………………………...145 ALDEHIDI .......................………………………………….……………………...…………………………... 145 KETONI ……………......................................................................................................................................... 146
TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................120

.........................................................................................................................................………....................................................158 VAZOMOTORNI RINITIS ............................................................................................................. 161 ALERGIJSKI FARINGITIS ……………............................................................157 INFEKTIVNI RINITIS ………………………….................................………………………...............................171 AZBESTOZA ............…………….................................................................................................................... 161 FIZIČKE POVREDE...........…...................................................................................................................................................181 ASTMA ..............153 7...........................................................................................................................................................…………………………………………………………......................................................176 BARITOZA............…………………………….....................……...........…….................. …………………………................................................................................................................................................................................ 159 AKUTNI SINUSITIS................................................….......................................161 OBOLJENJA LARINKSA....................................……......................................................................................................…………………………………......................................175 SIDEROZA............................................................................158 ALERGIJSKI RINITIS …….......................... 159 RHINOLITHIASIS......................................................................................................................................………………………………............................ ........................ 160 HRONIČNI SINUSITIS................…165 SILIKOZA.....................................…......160 POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE .........…………………………....157 OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA …................................ 162 TUMORI LARINSA ................ PROFESIONALNA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA.....................................…………………………...................................................................................................................... 181 PROFESIONALNA ASTMA.................................... 177 KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE..............163 PNEUMOKONIOZE............................................................................................…………………........................………………...............…...........................................................................................………….........................................................................................….........................................……….................................................…………………….....................................................................................……Medicina rada………………… TROVANJE UGLJEN DISULFIDOM ................………..........………........................................ 184 ALERGIJSKI BRONHIOLO-ALVEOLITIS...…………..................................................................................................................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM..................146 TROVANJE PESTICIDIMA ………………………………………………............... 173 KAOLINOZA..............…………………............................................................. 178 HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA.......................................161 IRITATIVNI FARINGITIS.................................................................................................................................. 186 NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA...............................................................................………………………………………………………..............…………………………… 162 INFEKTIVNI LARINGITIS....................…….................................................................................................................................164 RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA.........................................................................................................................................170 REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA ............179 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HOB ZA PROFESONALNO OBOLJENJE..........................................161 MEHANIČKE POVREDE.......................................................................................................175 ALUMINOZA..................................................147 TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA .…...............................................................................................161 POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM......................................................................................…............... ...................178 BERILIOZA .……..................................159 ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA......................................................................................................................... 160 OLFAKTIVNI POREMEĆAJI..................…............. ..........................................................................…………........................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA..........................…………………………………………….............................……………………………… 188 BISINOZA BLUĆA......................... 157 IRITATIVNI RINITIS.....……..............................…...................................................………............................................................................................................….............................. 177 STANOZA ......………………………………..........................……………………………………....................………………………………... 151 ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA…………………………………………………………........................................................................................................................... 163 ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA..........…………………….......………………………………….........................................................166 SILIKOANTRAKOZA ..................................................................................... 162 ALERGIJSKI LARINGITIS......………………... 162 FUKCIJSKE POVREDE................................................. 189 ..............................…...................................................……............................................................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA............................ 160 AEROSINUSITIS .................................................................................………………….. 171 TALKOZA..............…159 POLIPOZA NOSA ......….....169 SILIKOTUBERKULOZA ..................................................157 OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA.................................................................................. 161 HEMIJSKE POVREDE ..................................................................................174 PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA....................

...199 KOLERA..............................................................................................................................................................................…………………………………………..............................................................................................................................…………………………......................................................................... 191 PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA...........................................................................................……………………..........................................................................................................................198 DENGA....……………………......................................................................................................................198 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA...............................................................212 9....197 IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI …………………….............................………………............200 AMEBIJAZA...........................................……………197 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA …….........................................................................................................................................................................202 FILARIJAZA...........................................................................................................…………………...199 GUBA ……………………….... 209 TETANUS …………………………………………………..................................... 211 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.................................................................................………….... 209 BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA.................................................................................................……Medicina rada………………… 8.........................……200 MALARIJA …………………………………..............................................................................201 LAJŠMANIJAZA .........................…….....................................................………................203 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA............................................................ 191 ZOONOZE.............................................................................................................................................................................................................................. 213 PROFESIONALNI KANCEROGENI....................................................................……………………...................................................199 PAPATAČI GROZNICA........................... PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA ................................................................................................................................................................................................................................. 210 TUBERKULOZA PLUĆA...................................................................................................…………...…..........................................................191 BRUCELOZA...............203 ABROVIRUSNE INFEKCIJE.......................……………………………………203 HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM ..................…………....................................................203 KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA .....................................................198 ŽUTA GROZNICA.............................................................................196 Q-GROZNICA ……………………………….................................. 201 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA.................…203 INFEKTIVNE BOLESTI.............. 202 ANKILOSTOMIJAZA I STRONGILOIDOZA …………………….....................................................................................................................................................................……………………………… ..........................................…………………………....................... 198 KRPELjSKI ENCEFALITIS....................…..............................................................................................………...........………..................199 KUGA.....................................212 ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA.......................................199 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA.........….......................193 TULAREMIJA........................................................................................................................................ AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE .......... 205 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.......………………………............................................................................................…….......……………....................................................... .......................................208 SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS).................................................…...................................213 KANCEROGENEZA.......………….......201 TRIPANOZOMIJAZA.................................................................................…194 LEPTOSPIROZA........................................ 202 ŠISTOZOMIJAZA ……….................................................................................209 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA........................................204 BOTULIZAM…………………………………………………..................……………...........………………………...196 PSITAKOZA ………………............................................................................................................................................................................................…........................................................................……………………………………….............................................................................................213 KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE........................ ........................................................................................................... 213 PODELA KANCEROGENA............................................................192 ERIZIPELOID........................................................................…….. 203 VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE ………………….............................................195 MALLEUS...............…………………………………...............................................207 BESNILO..............................................................……………………………...................................................................................214 ...........................................................................................214 NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI................................................200 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA ………………………………………………..........204 AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS.………………………………........................................................ ..............................................................................191 ANTRAKS................................................................................................................................................ 214 NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI ………………….........................…194 LISTERIOZA..

................................................................................... .............................................................………….................…….......................232 TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU..............................………………………………………..................................................................................................... 230 KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU …..........................................…………………. …………….... PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE .......226 SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE….. 224 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA......……….................................................234 SPOSOBNOSTI VOZAČA……………...........……………… ……………...........................242 PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU............... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA.............220 KONTAKTNI DERMATITIS..................................... …………….......................................................... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA.........................................247 BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA.................................................... ............……………………....…...............................................…………224 DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA ……….........................................................................................…………………...........225 PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA.................................................................................................................................................................................................................................................227 LJUDSKI FAKTOR (TEORIJE O NASTANKU POVREDA NA RADU I SN)......................................................... ..................................................................217 KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI......................... 245 OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA.........................................…..... 246 BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI …….......……Medicina rada………………… NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFEIONALNI KANCEROGENI........................................................................................................................................................................ ..... 218 ETIOLOGIJA.........................233 STAROST VOZAČA ………………………………………………...245 FAKTORI RIZIKA................................................................................................................. 227 DEFINICIJA POVREDA NA RADU............................. 222 NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD …………………………....................................................………..................................…………………………….........................................................…........................................................................................................................................ 227 FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE.................. 217 8.245 OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA...............246 OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA................................................………………………………..................................215 NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI...............................................................…...............................244 11..........................................................................................................................................................................................................................................................................239 UTICAJ ISHRANE VOZAČA..........................................……..............................…………………………........................................................................... BOLESTI U VEZI SA RADOM ................................. 232 UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)……………………..........................................................................................……....…………………………………….........................................................................230 PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA.......................................................................... 234 OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI...….....................................................................................................………..................................................…………233 VOZAČKO ISKUSTVO ………................................................................................... 227 UZROCI POVREDA NA RADU................................................................. .223 KONTAKTNA URTIKARIJA …………………………………………………..............236 UTICAJ ALKOHOLA..............................................……....................................218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA......................................................................................231 PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU................... 237 UTICAJ PUŠENJA CIGARETA …………………........................................................................................................... 245 FAKTORI RADA..247 ..............................234 PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA............................................................……................................................................ 234 POL VOZAČA....………...............................................................243 UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU...................................221 ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)................................................................... PROFESIONALNI TRAUMATIZAM........................................................................... 215 PREVENTIVNE MERE.………………………………… 238 UTICAJ BOLESTI.................................................................................................................. 226 10...............................................…..................................................................236 UTICAJ LEKOVA.....................................................................................................................................................................................221 IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS.. 220 PROFESIONALNE STIGME …….................... 245 PODELA...........................................................................

...258 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE.....................263 PROPIS ETIČKOG PONAŠANJA AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA MEDICINU RADA.. 257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA.....................................................................................................................................................………253 ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a ………........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................……Medicina rada………………… 12.........................................................................252 ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE ………………………………….......................................... .................................... 270 DEFINICIJA MENADŽMENTA......................250 ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI.......266 KAKO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU......................................................................................................... 260 PREGLED ETIČKIH PRINCIPA............250 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU …….....................................................................................................................................................260 PRAKSA MEDICINE RADA I ZAŠTITE NA RADU....................................... 248 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE...................................................................................................................................................................... 249 OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI...................................261 RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE........................................................251 ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI………………………............270 ULOGE I ZADACI MENADŽERA....... 248 KADA SE VRŠI ORS................................264 14........................... ETIKA U MEDICINI RADA...............……....................................................................................................... ..............................................................................................267 15...........................................................272 POTREBNA ZNANJA MENADŽERA............................255 ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI..........................................................................................................................................270 MENADŽER......................................................................................................………............................. LITERATURA.................................................273 15.....................................................…….........................267 KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU................................................................. 258 13............................………………………………..................264 INTERNACIONALNE ETIČKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA...........……............................................ POSTUPAKA I SMERNICA.................................................................................. PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU.........................................................……............................261 ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREĆA LICA.......................271 POTREBNE OSOBINE MENADŽERA............................................................................ 274 .......................…….......................263 ETIČKI PROPISI AMERIČKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA..................................................257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA.................................. 254 ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI.................. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI...................... 266 ZAŠTO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU.......................271 POTREBNE SPOSOBNOST MENADŽERA ...........................................................262 ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU).................................248 OSNOVI PRINCIPI ORS.................. MENADŽMENT U MEDICINI RADA...................................................................................................................249 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA.......................................…..................................…........................................260 PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA......256 ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA ………..

Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno povezana činioca: • Sam rad – koji svojim sadržajem. Na početku dinamičkog rada. Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude zdrav. Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da budu tačno definisani i po vrsti i po intenzitetu i po trajanju. • Otuđenost od sopstvenog rada. radna sredina i dr. kao i srčani rad i posle nekoliko minuta dostiže nivo na kome se stabilno održava dok traje rad (steady state). Fiziologija rada se dakle bavi proučavanjem i rada i čoveka koji radi. • Kompjuterizaciju I teledirigovano upravljanje tehnološkim sistemima. sredstva i matrerijal sa kojim se radi. zahteve i štetnosti. a od rada zavisi vrsta. . Po vrsti opterećenja mogu da budu fizička. U toj smislu fiziologija rada se bavi: • Definisanjem radnog opterećenja. Kada su zahtevi rada takvi da čovek uloženim naporom može da ih savlada. Razlikujemo dinamički i statički fizički rad. • Definisanjem zahteva rada. • Radna sredina – koja može da bude stecište raznih otežavajućih. pri kojoj se dužina mišića menja a tonus ne. rizičnih ili čak štetnih činioca. Pri uvidu u rad mora da se definiše sadržaj i način rada. dolazi do patološkog reagovanja organizma odnosno premora. Pod fizičkim radom se podrazumeva rad koji čovek obavlja pri savlađivanju tereta i otpora. Početni strmi uspon krive potrošnje kiseonika i srčane RADNA OPTEREĆENJA Obavljanje svakog rada je svojevrsno opterećenje za organizam. intenzitet i trajanje tog opterećenja. Dinamički rad je izotonička kontrakcija. zbog energetskih potreba. Fiziologija rada je u početku istraživala samo uticaj fizičkog rada na organizam. ritam i režim rada i odmora. • Proučavanjem fizioloških sposobnosti čoveka i veličine fiziološkog napora koji on može da uloži da bi odgovorio na zahteve rada. Kod dinamičkog rada ređa je pojava zamora jer stalna kontrakcija i dekontrakcija mišića deluje kao pumpa koja ubrzava cirkulaciju krvi (omogućava dotok hranljivih materija i eliminaciju raspadnioh produkata). mora se precizno. a štetnosti proučava higijena rada. I . psihička i senzorna. Pri tom on koristi svoje sposobnosti. Opterećenje koje ne može da se savlada dovodi do poremećaja homeostaze i predstavlja preopterećenje te dovodi do zamora. da bi kasnije počela da proučava i : • Materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima se manipuliše. • Čovek koji obavlja rad – koji mora da uloži određeni napor kako bi savladao opterećenja iz rada i štetnosti iz radne sredine. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu nastaju pod uticajem rada u različitim uslovima.UVOD U FIZIOLOGIJU RADA Fiziologija rada proučava uticaj rada na fiziološke procese u čoveku. da se pri radu održi homeostaza. Primenjena fiziologija bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva. u svakom konkretnom slučaju odrediti o kojoj vrsti rada je reč. U slučaju daljeg povećanja intenziteta preopterećenja. odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest. • Dizajn i konstrukciju pribora za rad. znanja i veštine. Fiziološki opterećenja treba da budu tolika da organizam može na njih da odgovori fiziološkim funkcijama. režimom i organizacijom predstavlja opterećenje čoveku. funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdravstveno stanje nisu ugroženi i postoji ergonomska ravnoteža. FIZIČKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Fizički rad (rad skeletnih mišića) je glavni uzrok fizičkog opterećenja radom. Ovakvo upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upućuje na moguća opterećenja.Dinamički rad Dinamički rad je rad u toku kojeg dolazi do promene položaja kostiju za koju je mišić pripojen i koji se sa mehaničkog aspekta karakteriše promenom položaja tela u prostoru. radnog mesta i radnog prostora. Fiziologija rada proučava i kvalitet rada i fiziološke mogućnosti čoveka da savlada njegove najrazličitije oblike i njihove uzajamne odnose. • Odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i karijeri. • Odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji. potrošnja kiseonika se naglo povećava. tj. • Radno vreme i režim rada i odmora. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA PROCESA RADA Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka.

U toku statičkog rada troši se energija za zatezanje određenih mišićnih grupa. Loša usklađenost individualnih osobina i sposobnosti sa zahtevima posla može dovesti do: • stresa. Uspostavljanje stabilnog stanja označava.). pa se zove i statički napor jer je spoljni mehanički učinak jednak nuli. PSIHOLOŠKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Pri proceni psihološkog radnog opterećenja uzimaju se u obzir tri grupe faktora: I .Ukupno štetno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih štetnih dejstava. stresnim i odgovornim poslovima koji zahtevaju odgovarajuće sposobnosti.. • neurotične crte ličnosti. vibracije. • samopouzdanost dr. • depresivno reagovanje. da je sinergija plućne ventilacije i cirkulcije dovela do izjednačavanja zahteva radnih mišića za kiseonikom i do snabdevanja njime. anksioznost) i • psihosomatskih oboljenja (hipertenzija. osobine radnika koje su definisane ličnosti naslednokonstitucionim osobinama. • neprilagođenog ponašanja (alkoholizam. II .Fiziologija rada frekvencije uslovljen je nedovoljnim snabdevanjem radnih mišića kiseonikom (krvlju). Npr. mada u određenim okolnostima njihov uticaj subjektivno može biti doživljen i drugačije. intelektualnog i emocionalnog opterećenja. Pomenuti faktori deluju negativno na efikasnost i osećaj udobnosti na poslu.Zahtevi posla i njegove organizacionotehničke karakteristike Ovde se može govoriti o direktnom delovanju psiholoških faktora vezanih za karakteristike posla koji dovode do psihosenzornog i psihomotornog opterećenja.Statički rad Statički rad je rad mišića u kome nema premeštanja u prostoru. zbog toga što u toku statičkog rada dolazi do povećanja tonusa mišića koji vrše kompresiju na krvne sudove. kod monotonih poslova buka umerenog intenziteta aktivira organizam i pozitivno deluje na učinak. Ukoliko više faktora deluje istovremeno krajnji uticaj može biti različit. • anksioznost. Povećana potrošnja kiseonika po prestanku statičkog rada zove se Linhardov fenomen. Ukoliko ovi faktori deluju duže dolazi do psihofiziološke prenapregnutosti (stanje između normalnog fiziološkog i patološkog. koje su neophodne da bi organizam održao određeni položaj u prostoru (dugo stajanje. sa tendencijom da pređe u patološku formu tj. zbog izometrijske kontrakcije mišića. Karakteriše ga: manja energijska potrošnja u odnosu na dinamički rad ali brže dovodi do zamora i premora. astma. U tom trenutku nastaje kiseonički dug. uz rizike koji potiču iz radne sredine mogu da pogoduju nastanku prenaprezanja i njegovih negativnih posledica po zdravlje radnika.Ukupno štetno dejstvo je veće od zbira pojednačnih štetnih dejstava. Srčana frekvenca nije linearna sa potrošnjom kiseonika kao u slučaju dinamičkog rada. nedisciplina i dr. II . znanje i veštine radnika tj. vlaga. Za to vreme se vraća kiseonički dug. kriva potrošnje kiseonika i srčane frekvence postepeno se spušta na vrednost u mirovanju. pridržavanje tereta . smanjuje dotok hranljivih materija (kiseonik. zatim se vrlo sporo vrća na vrednost u mirovanju. glukoza) i smanjuje odvod raspadnih produkata metabolizma (mlečna kiselina) pa se brže javlja zamor.Nepovoljni uslovi radne sredine U ove faktore spadaju: buka. potrošnja kiseonika je znatno manja od zahteva za kiseonikom. temperatura.). Kompenzacija . što za rezultat može da ima veoma štetne posledice. • • • • 2 . pri čemu se stvara veliki kiseonički dug. Po prestanku rada. Za vreme statičkog rada. • psihičkog umora. Reč je o opasnim. Od posebnog značaja je: • emocionalna stabilnost. dizanje alata. • osvetljenost i dr.. endokrini poremećaji i dr. rizičnim. potrošnja kiseonika i dalje raste. Individualne karakteristike pojedinca tj. • otpornost na stres i frustracije. • psihičkih poremećaja (depresija. Po prestanku rada. U toku statičkog rada zbog izometrijske kontrakcije otežana je cirkulacija krvi što znači otežano je snabdevanje aktivnih mišića kiseonikom kao i eliminacija mlečne kiseline i ugljendioksida iz aktivnih mišića pa se statički rad obavlja u anaerobnim uslovima što dovodi do stvaranja velikog kiseoničkog deficita pa je po prestanku rada za vraćanje kiseoničkog duga potreban veći utrošak kiseonika. ali i od karakteristika ličnosti. visok stepen angažovanja psihofizičkih kapaciteta radnika.Međusobno poništavanje više faktora tako da je krajnji efekat manje nepovoljan nego kad bi delovao samo jedan faktor. bolest). Akumulacija . Multipliciranje . Psihološki fatori koji deluju na ovakvim poslovima dovode do psihofiziološkog naprezanja čija veličina zavisi pre svega od karakteristika posla (uslova i zahteva). Statički rad predstavlja izometrijsku kontrakciju u toku koje dolazi do povećanja tonusa mišića.). složenim. otežana cirkulacija.

stanja zdravlja i ponašanja radnika. stambeni problemi. sredovečnim ili starijim radnicima. taj stimulus mora da bude: • prepoznatljiv – na osnovu poređenja sa onim što je čoveku poznato iz iskustva. smrt u porodici. Ona je uslovljena opterećenjim i štetnostima. energije) koji deluju na čoveka preko receptora (čula) i koji se u organizmu prepoznaju i PRIMENJENA FIZIOLOGIJA ČOVEKA Primenjena fiziologija čoveka bavi se fiziološkim funkcijama čoveka koji radi. • individualno psihološki – zasniva se na utvrđivanju profila ličnosti.Socijalne promene i problemi u svakodnevnom životu porodični problemi. tako da jedan te isti rad neće postavljati iste zahteve sasvim mladim. Analizom rada može se odrediti koje će funkcije organizma biti izložene uticajima tog rada. Nivo fiziološkog odgovora zavisi od iskustva osobe (učestalost pojave sa istim senzornim opterećenjem snižava mesto obrade inpulsa u nervnom sistemu od gnostičkog ka refleksnom). Razlikujemo: Zahteve za pojedinim funkcijama organizma. • epidemiološki – zasniva se na praćenju zdravstvenih posledica do kojih dovodi psihofiziološko radno opterećenje na određenim poslovima. rad sa fizičkim opterećenjem i rad u pojedinim tehnologijama. a zasnivaju se na specifičnim razlikama u fiziologiji ženskog i muškog organizma. • diskriminativan – razlika između dva susedna stimulusa mora da bude dovoljno velika da bi se oni prepoznali kao različiti stimulusi. • • • • • • • • • Procena psihološkog opterećenja Univerzalne norme ne postoje pa se procena psihološkog opterećenja zasniva se na praktičnom iskustvu i istraživanjima psihologa i lekara medicine rada. Zahteve za određenim polom izvršioca. Zavisno od starosti neke funkcije se uspostavljaju. Različite zahteve ženama i muškarcima postavlja noćni rad. porodične obaveze. Npr. Zato uvek 3 . problemi na poslu.Fiziologija rada Sa druge strane dobra psihosocijalna adaptacija ima pozitivne efekte na zadovoljstvo radnika radom i životim i na ukupno stanje njegovog zdravlja. Svi ovi stimulusi su različiti oblici energije (svetlosna. Što je opterećenje veće i napor je veći. radio i televizija). Npr. Da bi čovek mogao da reaguje na neki stimulus. mada svi ljudi ne ulažu isti napor da bi savladali isto opterećenje. telefon. a ne zanimanje. ZAHTEVI RADA Zahtevi rada definišu šta opterećenja i štetnosti zahtevaju od organizma radnika. zahtevima rada. treba analizirati pojedinačno radno mesto. prerađuju i na kraju aktiviraju odgovarajuće efektorne organe. tj. Senzorna opterećenja uslovljavaju odgovore koji su poređani na raznim nivoima nervnog sistema. • nivo fiziološkog reagovanja pri uticaju rada (bazalni nivo. hemijska. NAPOR Da bi čovek savladao opterećenje koje nameće određeni rad on mora da uloži određeni napor. • dovoljno jak – da bi mogao da bude registrovan od strane odgovarajućeg čula. teškoće u međuljudskoj komunikaciji i loša privredna i ekonomska situacija u zemlji. Na praktičnom nivou moguća su tri pristupa: • profesiografski – zasniva se na opisu i normiranju karakteristika posla. Pri utvrđivanju napora mora da se odredi: • granica fiziološkog napora u miru. III . Pored opšteg zdravstvenog stanja rad zahteva i neke posebno očuvane funkcije organa i sitema ili pak neke posebno očuvane ili izražene morfološke karakteristike čoveka. SENZORNI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA U procesu rada čovek je izložen različitim stimulusima (dražima) koji mogu biti: • direktni stimulsi (od mašina. toplotna. Zahteve za određenim starosnim granicama izvršioca. rad sa mikroskopom zahteva određene vidne funkcije. alata i ljudi) ili • indirektni stimulusi (video i audio zapisi. fiziološki nivo i rezervni nivo). neke nestaju ili se smanjuju. • granica između fiziološkog i patološkog reagovanja. rad u noćnoj smeni zahteva da radnik ne bude stariji od 55 godina. neke menjaju. razvod braka. Nisu tako česti. sukobi u kolektivu. Stimulusi koji potiču od rada su opterećenja koja pogađaju senzorne organe. zvučna. kinetička električna i dr.

oksidativni proces stvaranja energije . 4 . • transportni rad . • masti i • donekle belančevine. Pošto oslobađanje energije uglavnom zavisi od aerobnih procesa. već i za energetsku obnovu ATP-a i CP-a. Da bi potrošnja kiseonika mogla da se upoređuje među različitim osobama uveden je pojam metaboličke jedinice (MET).Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R . to je jedinica utroška energije u mirovanju i odgovara potrošnji kiseonika od 245 ml/min za osobu telesne mase od 70 kg. u termoregulaciji značajnu ulogu imaju i štitasta i nadbubrežna žlezda. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem Pored neurorefleksnih reakcija.5 do 33. služokoži oka. BIOENERGETIKA PRI RADU Vrste rada U živim organizmima odvijaju se tri vrste rada: • hemiski rad .Toplota koja se oslobađa pri radu S .Fiziologija rada Nalaz bi trebao da sadrži: • stanje organa i sistema koji je izoložen zahtevima rada. • mehanički rad . Temperatura kože može da varira od 29. Draž se aferentnim mijelinskim vlaknima prenosi u kičmenu moždinu kao niži termoregulacioni centar i u više strukture CNS-a (hipotalamus.pretvaranje hemiske energije u mehaničku npr. Za početak rada i za kratkotrajan rad velikog intenziteta energija se uglavnom dobija anaerobnim procesima pri kojima se kao izvor energije koriste uglavnom energetski fosfati i glikoza. čime se smanjenje ili povećava produkcija toplote u organizmu.razgradnja glikoze u anaerobnim uslovima (glikolitička fosforilacija ili anaerobna glikoliza) predstavlja energetski izvor koji se sporije mobiliše. • ugljeni hidrati. Receptori za hladnoću su brojniji i smešteni su bliže površini kože.Odavanje toplote kondukcijom (provođenjem) K . snabdevanje O2 najčešće postaje zadovoljavajuće i organizam aktivira mnogo efikasniji i dugotrajniji TERMOREGULACIJA Termoregulacija je fiziološki proces kojim se održava telesna temperatura homeotermnih organizama u uskim granicama. disajnih puteva.mobilišu se trenutno.2ºC merena ispod pazuha.prolazak supstance kroz ćelijsku membranu u smeru manje koncentracije. Međutim.Odavanje toplote radijacijom (zračenjem) C . digestivnom traktu i CNS-u.Odavanje toplote konvekcijom (strujanje) W.posle 2-4 min. dok unutrašnji organi imaju stalnu temperaturu od 37. Fiziološka telesna temperatura kod čoveka kreće se od 36.Toplota akumuirana u organizmu MEHANIZAM TERMOREGULACIJE Mehanizam termoregulacija zasniva se na Neurorefleksnim reakcijama Reflesksni luk počinje delovanje draži (toplote) na termoreceptore za hladnoću i toplotu koji se nalaze prvenstveno u koži. odnosno aktivnost kortikalnih centara CNS-a (psihički rad). • vrednost relevantnih parametara tih funkcija.1 do 37. Energetski fosfati (ATP i CP) . što je preduslov za odvijanje bioloških procesa. Toplotna ravnoteža može se izraziti formulom: M=E±R±C±K±W±S gde je: M . Energetski izvori u organizmu su: • energetski fosfati (ATP i CP). • stanje relevantnih funkcija izoloženih organa. dostižu svoj maksimum posle nekoliko sekundi i veoma brzo se iscrpljuju. Zdrav muškarac ima radni kapacitet od 12-15 MET-a. merilo za oslobođenu energiju je potrošnja kiseonika. Ovaj izvor energije čini glikolitičku (laktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta.9ºC. predstavlja pretvaranje hemijske energije u mehanički rad. Ovaj izvor energije čini fosfagensku (alaktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta.podrazumeva fotosintezu.8 do 38ºC Termoregulacija je zasnovana na procesu proizvodnje i odavanja toplote. HEMIJSKA TERMOREGULACIJA Promena intenziteta metabolizma Hemijska termoregulacija podrazumeva regulisanje telesne temperature promenom intenziteta metabolizma.Oksidativnu fosforilaciju. kada potrebe aktivnih skeletnih mišića prevaziđu mogućnost dopremanja kiseonika ponovo se aktivira anaerobni laktatni (glikolitički) mehanizam za oslobađanje dodatne energije. Glikoza .Nivo toplotne produkcije E . Radni kapacitet Radni metabolizam je energetska potrošnja organizma koji radi i zavisi od opterećenja kome je radnik izložen. preoptička area i retikularna formacija). Produkcija toplote je hemijski proces oksidacije organskih materija u aerobnim uslovima pri čemu se oslobađa toplota. aktivnost skeletnih mišića (fizički rad). pri čemu se stvara i toplotna energija. Energetski izvori Intenzitet napora sa kojim se obavlja neki rad utiče na vrstu energetskih izvora koji se koriste. Oksidativna fosforilacija . traje duže i ne služi samo za vršenje mehaničkog rada.

Lučenje tečnosti iz organizma odvija se pasivno (putem difuzije) i aktivno (preko znojnih žlezda . može veoma uspešno podneti ekstremno visoke i niske temperature. dok kod ekstremno niskih temperatura dolazi do paradoksalnog smanjenja metabolizma i produkcije toplote. u hladnu vodu zbog velike kontaktne površine sa tečnošću dolazi do velikog odavanja toplote.Fiziologija rada • Pri spoljnoj temperaturi 0-15ºC metabolizam se ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote. Nakon toga. Ukoliko se čovek nalazi u sredini koja je hladnija od površine njegovog tela doći će do odavanja toplote iz organizma putem zračenja. Čovek pomoću adekvatne odeće i zagrevanjem ili hlađenjem sredine u kojoj se nalazi. • Pri temperaturi 15-25ºC proizvodnja toplote je stabilna. češće su greške u radu i povređivanje. i proprioceptori informišu o promenama u mišićnom tonusu. Individualne razlike uslovljene su i starošću. to je znak da se. polom. Konvekcija prestaje ako se temperature vazduha i kože izjednače. jer ga stimuliše i samo saznanje o predstojećem radu. Ovo strujanje vazduha pospešuje odavanje toplote sa površine kože. a • Pri temperaturi od 25-30ºC metabolizam se usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje. Minutni volumen srca i utilizacija kiseonika U mirovanju srce na minut izbacuje zapreminu krvi približno jednaku celokupnoj količini krvi u organizmu (5 litara). KONDUKCIJA (PROVOĐENJE) Kondukcija je direktno prenošenje toplotne energije sa tela veće na telo manje zagrejanosti pri čemu su tela u kontaktu. pored aerobnih procesa. na početku fizičkog rada prvi šalju impulse centru u produženoj moždini i regulišu rad kardiovaksularnog sistema. pri čemu se povećanjem plućne ventilacije proporcionalno povećava i količina izlučene vodene pare. Period aklimatizacije traje u proseku 10 do 20 dana i u ovom periodu radna sposobnost je smanjena. povećanjem intenziteta fizičke aktivnosti) FIZIČKA TERMOREGULACIJA U odavanju toplote učestvuju fizički fenomeni razmene toplote energije i to putem: RADIJACIJE (ZRAČENJEM) Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne nule odaju toplotu zračenjem. koje nastaju zbog pada pritiska i sniženja pH krvi. Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili visoke temperature. Kardiovaskularni centar je pod uticajem i viših kortikalnih centara i svesti. a time i produkcije toplote. ali ova količina se ili iskoristi.ili eliminiše. minutni volumen 5 . Međutim pri potapanju tela u tečnost npr. zdravstvenim stanjem i sl. KONVEKCIJA (STRUJANJE) Vazduh neposredno iznad površine kože je nešto topliji od viših slojeva vazduha zbog čega se on penje naviše. Krvni pritisak se menja zbog dilatacije mišićnih arteriola. Na početku rada. Pri isparavanju 1 gr. Kada nivo mlečne kiseline u krvi pređe 2 mmol/l. vetar). u prvoj fazi opterećenja stvori se nešto mlečne kiseline dok traje "uigravanje" lanca transportnog mehanizma kiseonika. EVAPORACIJA (ISPARAVANJE. Odavanje i primanje toplote zračenjem može se smanjiti adekvatnom odećom ili postavljanjem prepreka (vodeni zastori i sl. Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko organa za disanje. koji se nakupljaju u aktivnim mišićima i koji signaliziraju metaboličke promene. manji tečnost. u snabdevanje energijom uključio i anaerobni metabolizam (laktatni deo kiseoničkog duga). ali u situacijama kada su povećani zahtevi za kiseonikom. Odavanje toplote znojenjem je efikasno jedino ako znoj isparava sa površine kože. a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. povećanjem barometarskog pritiska i smanjenjem temperature okolnog vazduha. Sa daljim povećanjem spoljne temperature dolazi do paradoksalnog povećanja metabolizma.pri čemu dolazi do transudacije tečnosti kroz zidove krvnih sudova u lumen znojnih žlezda). zbog nagomilavanja mlečne kiseline u krvi. a najmanji vazduh. znoja sa površnine kože utroši se 2. a ako je temperatura okolne sredine veća od temperature površine tela organizam će putem zračenja primati toplotu. Odavanje toplote konvekcijom povećava se sa povećanjem brzine kretanja vazduha (npr. Najveći koeficijenat provođenja toplotne energije imaju čvrsta tela (npr. Dužim boravkom u nepovoljnim temperaturnim uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim uslovima (aklimatizacija). Kardiovaskularni sistem u uslovima fizičkog napora Metabolički produkti.). Regulisanje telesne temperature hemijskim mehanizmom može biti: • nevoljno (spontani tonično-klonični grčevi telesne muskulature) i • voljno (npr. Posle otprilike 30s uključuju se informacije iz hemoreceptora i baroreceptora karotidnog sinusa.5 KJ toplote. Crna rasa daleko bolje podnosi tropske klimatske uslove nego druge rase. ZNOJENJE) Isparavanje predstavlja jedini način odavanja toplote kada je spoljna temperatura jednaka ili veća od telesne temperature. neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi do hlađanja organizma).

Psihološki stres Izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima.18 puta u odnosu na potrošnju u mirovanju. tako da se Životni stresovi Vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici. permisivna granica miokarda može biti bitno snižena pri srčanoj insuficijenciji. pobuđen Starlingovim refleksom. zaposlenje. javlja reakcija prilagođavanja praćena različitim fizičkim i psihološkim poremećajima koji mogu dovesti do nastanka bolesti.Ukoliko stresni odgovor ostane u granicama zaštitne uloge (upozorenja). raznim lišavanjima. a približavanjem maksimalnom aerobnom kapacitetu postaje nelinearna. psihičku napetost (stresne situacije) i cirkadijalne varijacije. Psiho-socijalni stres Termin koji se sve više koristi kako bi obuhvatio i psihološku i socijalnu komponentu stresa imajići u vidu da se one najčešće javljaju zajedno. socijalne krize. Smatra se da je porast minutnog volumena srca u toku rada uglavnom posledica većeg venskog priliva. progoni. U toku dinamičkog mišićnog rada u kome su angažovane velike grupe mišića. Ona se poveća do oko 150 udara u minutu inhibicijom parasimpatikusa. gubitak imovine. koje je moguće razumeti kao reaktivno stanje na granici između zdravlja i bolesti. pubertet. ali se smanjuje sa starenjem. samo unutar određenlh granica može da pojača snagu kontrakcije (sistolni volumen) i učestalost kontrakcija (frekvenciju srca). izometrijsko mišićno opterećenje (statički rad). Kod osoba starih 20 godina maksimalna frekvencija srca je oko 200. Na taj način ukupna potrošnja kiseonika (VO2) može da se poveća 15 . kada je fizička radna sposobnost ograničena nesposobnošću miokarda da prihvati povećani venski priliv koji potiče uglavnom iz radno aktivne skeletne muskulature. toksični i infektivni agensi. Najveća moguća frekvencija srca za vreme obavljanja teškog mišićnog rada zavisi od godina starosti i stanja treniranosti. VRSTE STRESA PREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORA Fizički stres Izazvan energetskim promenama u okolini organizma. tako da kod osoba starih između 50 i 60 godina iznosi 140. odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom npr. Opšte je mišljenje da stres nije bolesno stanje već funkcionalno stanje narušene ravnoteže organizma i kratkotrajne psihofiziološke pometnje. PREMA UTICAJU NA ORGANIZAM Eustres . Distres . opasnim situacijama. posla i sl. Veći maksimalni minutni volumen srca i veća maksimalna potrošnja kiseonika kod mlađih u poređenju sa starijim osobama. 6 . saobraćajni udesi. Ubrzanje iznad 150 udara u minutu posledica je stimulacije simpatikusa (tzv. stupanje u brak. Mlinutni volumen srca raste linearno sa povećanjem intenziteta rada. Razvojni stresovi Vezuju se za životne krize i određene periode u čovekovom životu npr. konfliktima i dr. adolescencija. interpersonalni sukobi. gubitak tečnosti. nagla promena temperature. dok se istovremeno utilizacija kiseonika u tkivima uveća tri puta. a da miokard. ratovi. udari. Profesionalni stresovi Vezuju se za posao koji čovek obavlja. PREMA ŽIVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMA NASTAJE STRES Stres se može definisati kao opšta nespecifična reakcija organizma izazvana nepovoljnim i štetnim uticajima iz spoljne i unutrašnje sredine. Pri izometrijskom statičkom radu srčana frekvencija odmah u početku raste nelinearno. usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. Povećanje srčane frekvencije u toku rada daje informacije o integralnoj opterećenosti radnika. Ona odražava energetsku potrošnju (dinamički rad).. potresi. odlazak u penziju i sl. gladovanje. Biološki stres Izazvan biološkim i fiziološkim činiocima kao što su: povrede.. Netreniranim osobama minutni volumen poveća se uglavnom na račun srčane frekvencije.: polazak u školu. fight or flight response). Prema medicinskom shvatanju stres je bilo koje štetno dejstvo spoljašnjeg ili unutrašnjeg porekla koje narušava prirodnu ravnotežu organizma. havarije. pretežno zbog linearnog porasta srčane frekvencije do oko 80% od individualnog maksimalnog aerobnog kapaciteta. smrt u porodici. Uloga samog miokarda u povećanju minutnog volumena za vreme rada od sekundarnog je značaja. Ta tzv. poremećaji biološkog ritma itd.Fiziologija rada srca može se povećati za oko 5-6 puta. Stresna reakcija ima zaštitni karakter. srčana frekvencija u submaksimalnom području raste linearno. potiču najviše od veće maksimalne frekvencije srca kod mlađih osoba.Ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama. pljačke. buka i dr. termoregulaciju. Socijalni stres Izazvan činiocima socijalne prirode kao što su nagle: društvene promene. Akcidentalni stresovi Vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode. koja iznosi 250 ml O2 / min. revolucije.

Se luči na krajevima većine Sy nervnih vlakan Noradrenalin stimuliše efektorne organe vezujući se alfa i beta receptore na njima. • raste ćeliski metabolizam u celom organizmu.Se luči na krajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana. HIPOTALAMUS→SIMPATIKUS→SRŽ NADBUBREGA Acetil-holin (Holinergična vlakna) . Stres u roku od ne-koliko minuta dovodi do povećanja lučenja korti-zola i do 20 puta. Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna luči se jedan od dva transmitera 7 Faza alarma (Šoka) Kada individua postaje svesna prisustva stresogenog faktora i obraća pažnju na njega u cilju definisanja i procene stresora. dok noradrenalin i adrenalin koje srž nadbubrega luči u krv ostaju aktivni sve dok ne difunduju u tkiva.Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na urbanu sredinu Akulturacioni stres . srčane palpitacije ili čak srčani udar). suočavanje sa okolnostima. Senzorni signali ulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kičmenoj moždini. Smanjuje zalihe proteina u skoro svim ćelijama osim u jetri . U fazi stresa luči se kortkotropin oslobađajući faktor (CRF). Deo Sy pregangliskih vlakana završava se direktno u srži nadbubrežne žlezde. piloerektorne mišiće i neke krvne sudove). proteina u krvi i jetri. Hipotalamus luči oslobađajuće i inhibirajuće faktore. moždanom stablu i hipotalamusu. • povećava se nivo glukoze u krvi. Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja) Ovu fazu karakteriše mobilizacija resursa celog organizma radi suprotstavljanja delovanju stresora i razvoju neželjenih posledica. masti i ugljenihhidrata Stimuliše glikoneogenezu u jetri . Acetilholin stimuliše efektorne organe vezu-jući se za muskarinske i nikotinske receptore na njima Noradrenalin (adrenergična vlakna) . Usled sužene percepcije često dolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se druge karakteristike zane-maruju (fenomen tunelskog viđenja). koji kontrolišu lučenje hormona adenohipofize. opstipaciju. odakle se nakon obrade simpatičkim (Sy) i parasimpatičkim (PSy) nervnim vlaknima šalju odgovori u viscelarne organe čime se kontroliše njihova aktivnost. Kortizol ima brojne funkcije u kontroli metabolizma proteina. ali su stresni stimulusi nadmoćniji i uvek mogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola.Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na drugu kulturu FIZIOLOGIJA STRESA Za fiziologiju stresa važno je poznavati dve neuro-endokrine osovine i to: HIPOTALAMUS→ADENOHIPOFIZA→KORA NADBUBREGA Hipotalamus kontroliše većinu vegetativnih i endokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblike emocionalnog ponašanja. Procesi opažanja i mišljenja su narušeni tako da je otežana objektivna ocena situacije i donošenje pravilnih rešanja. Noradrenalin koji se iz Sy nervnih završeta-ka luči direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-liko sekundi.dolazi do porasta rezervi glikogena u jetri Umereno smanjuje korišćenje glikoze u svim ćelijama u organizmu . pod čijim dejstvom adenohipofiza luči adrenokortiko-tropin (ACTH). koji izaziva lučenje adrenokorti-kalnih hormona iz kore nadbubrežne žlezde od kojih je najznačajniji kortizol. Lučenje CRF i ACTH nalazi se u direktnoj negativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola u plazmi. Simpatička stimulacija viscelarnih organa se dakle odvija na dva načina direktno preko simpatičkih nerava i indirektno preko hormona srži nadbubrega koji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa. tes-tiraju se moguća rešenja i donosi konačna od-luka o suprotstavljanju i . Podstiče mobilizaciju masnih kiselina i nji-hov korišćenje za dobijanje energije Ima antiinflamatorno dejstvo i suprimira imunološki sistem Na ovaj način kortizol koji se luči u fazi stre-sa pomaže da metabolički sistem kao izvor ener-gije umesto glikoze koristi masne kiseline. ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE Autonomni nervni sistem (ANS) kontroliše pre svega viscelarne funkcije organizma. snaga mišića i mentalna aktivnost.povećanje konc. Urbani stres . kao i na krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojne žlezde. a smanjuje u organe koji ne učestvuju u motornoj aktivnosti. Kod stresa dolazi do masivne aktivnosti simpatikusa kao rezultat čega dolazi do reakcije celog organizma koja povećava njegovu sposob-nost da obavlja naporan fizički rad i to na više načina: • povećava se krvni pritisak. Vrši se analiza situacije. • povećava se dotok krvi u aktivne mišiće. Tada se na emocionalnom planu uočava zbunjenost. Svrsishodnost ove reakcije još uvek nije do kraja poznata. Izgleda da viša područija mozga mogu promeniti delovanje ANS toliko snažno da mogu izazvati i neka oboljenja (peptički ulkus. Kao što je već rečeno ANS kontroliše hipotalamus ali i kora velikog mozga. neverica prema okolini. Sistemi Sy i PSy deluju recipročno. Preko ovih vla-kana srž nadbubrežne žlezde stimuliše se na lučenje hormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%) koji se putem krvi prenose u sva tkiva.Fiziologija rada PREMA FIZIČKOM I SOCIJALNOM KONTEKSTU U KOME NASTAJE Ekološki stres . ali veći-nu organa dominantno kontroliše jedan od njih.dolazi do porast glikoze u krvi. glikoliza u jetri i mišićima.Koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu.

pri rukovanju mašinama i uređajima npr. • prisustvo faktora radne sredine . javlja se rasejanost. Ako sve ovo ne da pozitivne rezultate nastupa treća faza. neodređeno radno vreme. sa druge strane. a u daljem toku i neki instiktivni šabloni. sa jedne strane i nemogućnosti radnika da se usavrše i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom vremenskom periodu. Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo ne razreši stresna situacija dolazi do regresije na mentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu. rad sa skupom opremom.npr.poslovi koji zahevaju strogu primenu paravila i propisa. prašina. Faza sloma ličnosti (Faza iscrpljenja i dezintegracije) Dolazi do slabljenja kompenzatornih mehanizama ličnosti. pacijen-tima i sl. nemogućnost koncentracije. • ograničavanje slobode i inicijative u poslu . Etiologija Za nastanak profesionalnog stresa bitni su: • uslovi i zahtevi posla (Radno opterećenje) . rad na pregovaranju. • neodgovarajuća radna oprema i zaštitna sredstva.kada posao predstavlja izvor nedovoljnog opterećenja (suviše malo) ili prevelikog opterećenja (suviše mnogo) i • kvalitativan . prosvetni radnici.svih koji mogu biti izloženi stresu. depersonalizacijom ličnosti i nemogućnosti samorealizacije novih obaveza i zadataka. • organizacioni faktori rada . kranisti. upravnika. • posao na izolovanim usamljenim mestima . poslovi vezani za ritam rada mašine.npr.-rad na traci. a u ekstremnim slučajevima mogu se ispoljiti akutni psihički poremećaji ili psihosomatska oboljenja. • loši međuljudski odnosi i • ubrzane promene i inovacije na posla Klinički oblici profesionalnog stresa Sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) Najčeće se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloženi velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari. usluživanje više ljudi. • odgovornost za druge ljude .sa jedne strani i sa druge strane i • individualne karakteristike samog radnika . a mogućaje i pojava inhibicije i ukočenosti.buka.npr. • poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanim posmatranjem .smenski rad.bez kontakta sa drugim ljudima i bez pomoći npr. jednostavni. kontrola kvaliteta proizvoda. Klinički se manifestuje pre svega simptomatologijom poremećaja neurovegetativnog sistema Prevencija profesionalnog stresa Mere za prevenciju profesionalnog stresa mogu biti veoma različite: • profesionalna selekcija .npr. • zamorni kontakti sa drugim ljudima . Ponekad se javlja i intenzivni strah i panika. • poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla npr.npr.simultani rad na više mašina. mikroklima. poslovi menadžera.osoblja za poslove i zadatke koji nose rizik stresnog reagovanja. kao i poslovi koji se obavljaju retko (suviše malo) ali sa izuzetno komplikovanim odlučivanjem (suviše teško) mogu predstavljati stresne faktore. Tehno-stres Nastaje kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije. Stres na poslu se može opisati kroz dva fenomena: • kvantitativan . javljaju se greške. • potpuno i pravovremeno informisanje . 8 . • repetitivni i monotoni poslovi . U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo. složenim uređajima. • mogućnost nastanka vanrednih situacija.gde se radni zadaci ponavljaju u rasponu kraćem od 2 min. rad sa učenicaima. aktiviraju neke automatske navike. noćni rad. Uglavnom se izdvajaju sledeći psihološki faktori profesionalnog stresa: • odgovornost za bezbednost ljudi . Čuvari. njegovo doživljavanja samog posla.Fiziologija rada savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo iz stresne situacije.kada posao radniku pruža nedovoljnu stimulaciju (suviše lako) ili prekomernu stimulaciju (suviše teško) Npr. piloti.tj. • akutni profesionalni stres i • hronični profesionalni stres. • nametnuti ritam rada . U vezi stim razlikujemo: • fizički profesionalni stres i • psihički profesionalni stres. • odgovornost za materijalne vrednosti . nadzornika. • kompleksno odlučivanje i rešavanje problemaposebno kad je vezano za vremenski rok i druge ljude. hemikalije. normirani poslovi. uslužna delatnost). monotoni poslovi (suviše lako) ako se rade pod vremenskom presijom (suviše mnogo). Klinički se manifestuje emocionalnom tupošću. vozači. PROFESIONALNI STRES Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika. Izvori psihičkog stresa Postoji veliki broj pojedinačnih faktora i njihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvori psihičkog stresa na nekom poslu.

suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje.traju oko godinu dana ultra-dijalni . • druženje. izdržljivost. • održavanje pozitivnog raspoloženja.vreme potrebno da neka pojava ili aktivnost izvrši jedan ciklus. Efikasnost prevladavanja stresa u najvećoj meri zavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremećaja nastalih pod dejstvom stresnih faktora. kao što su snaga. a kritični dani su 1. • promena posla. Izučavanje bioloških ritmova najveću primenu našlo je u okviru biologije (Hrono-biologija). • izgradnja poželjnog stila življenja. fizioloških i psiholoških funkcija. • podsticanje individualne stvaralačke aktivnosti. hemijskih. • jačanje volje. koja podrazumeva: • razgovor sa poverenjem i naklonjenošću.Izbegavanje štetnih uticaja.za suočavanje sa stresnim fakorima i događajima. koji su značajni kako na biološkom. tako i na fiziološkom. Osnovne karakteristike kojima možemo opisati neki biološki ritam jesu: • period . Ritmovi emocionalne aktivnosti Deluje na sposobnost doživljavanja raznih osećanja i raspoloženja.Fiziologija rada • adekvatno znanje i iskustvo . Razni palijativni modeli . • aktivan odmor i rekreacija. • učestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima. . kao i od kapaciteta i sposobnosti osobe koja je doživela stres. • medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i • lečenje u odgovarajućim ustanovama uslovljene oscilacije fizičkih.koji se mogu sprovoditi na fiziološkom. • tehnološke. Ovaj ciklus traje 23 dana. strukturalne i organiuacione mere. svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima. Periodična promenjivost u živom svetu i ljudskom organizmu postoji na različitim nivoima biološke organizacije. vežbe). • medicinske i psihološke mere i dr. a posebno na mentalno zdravlje i kreatvivne sposobnosti pojedinca. • bolja organizacija radnog i slobodnog vremena. • boravak u prirodi na svežem vazduhu. • program obuke i pripreme .traju oko nedelju dana cirka-anularni . a njihova glav-na funkcija sastoji se u vremenskoj usklađenosti i organizaciji međusobno povezanih procesa. Ove periodične promene ili vremenski 9 Ritmovi fizičke aktivnosti Deluje prevashosno na fizičku sposobnost organizma. • upoznavanje sa problemima na poslu i u životu.: Direktna akcija . • podizanje samopouzdanja optimizma i opšteg nivoa psihičkog zdravlja. • amplituda . Takve osobe najčešće se obraćaju za psihološku i medicinsku pomoć. kondicije.razvijanje određenog radnog morala. i 12.traju oko 24 sata cirka-septalni. brzina reagovanja i sposobnost koordinacije pokreta. • sticanje veština za samokontrolu i vladanje stresom kroz trening i relaksaciju (joga. bioloških.duži od 24 sata Detaljnija podela ritmovi visoke učestalosti ritmovi srednje ušestalosti mezo-ritmovi makro-ritmovi mega-ritmovi prema sferi na koju deluju • • • • • • • • • • • BIOLOŠKI RITMOVI Definicija Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima. dolazi do javljanja stresa i patoloških procesa što izaziva pad radne i ukupne aktivnosti. a kritični dani su 1. Ovaj ciklus traje 28 dana.otklon od nultog stanja do maksimalne vrednosti u pozitivnom ili negativnom smeru.najbolje oružije u borbi sa iznenadnim teškoćama.kaći od 24 sata infra-dijalni . i 15. • faza . Može se reći da biološki ritmovi služe opstanku i optimalnom odvijanju toka života. • informisanje o prirodi stresnih događaja. • frekfencija . .na psihološkom planu najčešće se primenjuju mehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr. psihološke izdržljivosti i tolerancije na psihički stres i frustracije. počev od nivoa ćelije pa do organizma u celini.deo ciklusa ili tačka u ciklusu koja izražava trenutno stanje unutar nekog perioda i • prosečna vrednost Podela Prema vremenskom trajanju: cirka-dijalni . Lečenje profesionalnog stresa U situacijama ekstremnog opterećenja koje prevazilaze čovekove normalne kompenzatorne mogućnosti. psihološkom i socijalnom planu. ali i od situacije i opštih okolnosti u kojima se koriste mere za prevazilaženje stresa. Značaj bioloških ritmova je veliki jer bez vremenske sinhronizacije velikog broja funkcija u našem organizmu ne bismo mogli raditi i živeti. psihološkom i socijalnom nivou. • pravilno vaspitanje .broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti koja se izvrši u određenoj jedinici vremena. medicine (Hrono-medicina) i psihologije i fiziologije (Hrono-psiho-fiziologija).

Smatra se da u ovim danima postoji povišena sklonost ka neadekvatnom reagovanju. dok uspošnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. ali je isto tako zapaženo da je radna uspešnost slaba i pri izrazito visokom nivou aktivacije.režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći). Sindrom putne desinhronizacije Posebna vrsta cirkadijalnog ritma radne uspešnosti praćena je kod pilota i putnika na interkontinentalnim letovima. uvođenje veštačkog svetla. rasuđivanja. učenja i pamćenja). Utvrđeno je da i osobine ličnosti imaju uticaja na spontanu desinhronizaciju bioloških ritmova. Zastupnici drugog shvatanja osporavaju ove rezultate time da je nemoguće postići potpunu izolaciju na zemlji (uticaj gravitacije. • malaksalost. poremetio je ovaj prirodni ritam. osobina ličnosti. Ovaj ciklus traje 33 dana.kretanje nebeskih tela itd. radijacija). • opstipacija. opšta budnost i efikasnost znatno smanjeni. Reakcija prilagođavanja na spoljne uticaje Po drugima biološki ritmovi predstavljaju reakciju prilagođavanja organizma spoljnim uticajima i promenama u spoljnoj sredini koji su određeni svetlosnim i drugim signalima . oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima. dok u nepovoljnim periodima obično postiže rezultate koji su na donjim granicama individualnih sposobnosti. Normalno je očekivati da radna uspešnost bude slabija u periodu sniženog nivoa aktivacije. pri čemu prva pozitivna polovina periode predstavlja povoljnu (plus) fazu. nego u noćnom periodu. Posebno nepovoljno na cirkadijalni ritam deluje rad u toku noći kada su čovekove prirodne psihofiziološke funkcije. Cirkadijalni ritam i rad u smenama Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je koda radnika koji rade u smenama. Ovi ciklusi se grafički mogu prikazati u obliku sinusoide. Njihovo prilagođavanje nakon desinhronizacije znatno je teže nego li kod stabilnih ljudi. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju. Kod njih zbog brze promene vremenskih zona dolazi do neusklađenosti bioloških ritmova sa spoljašnjim vremenskim i socijalnim ritmovima tako da nastupa desinhronizacija praćena nizom simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom putne desinhronizacije: • opšti umor. U povoljnim periodima čovek može da postigne maksimalne rezultate u granicama svojih realnih mogućnosti. magnetno polje. Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti. što se i događa u noćnim smenama. Poremećaj bioloških ritmova kod ljudi sa labilnijim neurovegetativnim sistemom može dovesti do razvoja neuroze i povećati sklonost ka stresnom reagovanju. dok je noć bila rezervisana za spavanje). Kad je reč o psihičkim sposobnostima konstatovano je da obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. • pospanost.8h. kao i od uslova u kojima se rad obavlja i idividualnih razlika tj. Ove promene utiču na radnu efikasnost pa se pilotima preporučuje odmor od 7-15 dana nakon leta. a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). Genetska uslovljenost Po jednima biološki ritmovi su genetski programirani (postojanje biološkog sata koji reguliše biološke funkcije u organizmu). Dani u kojima dolazi do prelaska pozitivne faze u negativnu ili obrnuto nazivaju se kritični dani.Fiziologija rada Ritmovi intelektualne aktivnosti Deluje na intelektualne sposobnosti čoveka (sposobnost razmišljenja. a kritični dani su 1 i 17. Može se ipak zaključiti da se bolji rezultati na većini radnih zadataka postižu tokom dnevnih smena nego u noćnim smenama. • iscrpljenost. Telesna teperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h). Još uvek nije razjašnjeno šta uslovljava ovu sinhronizaciju. • bezvoljnost i • blaga depresija. a druga negativna polovina periode nepovoljnu (minus) fazu. 10 . Konstatovano je dakle da ritam radnog učinka zavisi ne samo od doba dana već i od vrste radnih zadataka. koninuirani tehnološki procesi i smenski rad. Naročito su nepovoljni periodi kada se poklope dva ili tri kritična dana. U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. Poreklo i priroda bioloških ritmova Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (npr. U prilog prvoj teoriji ide činjenica da u uslovima potpune izolacije nakon početne desinhronizacije posle izvesnog vremena većina fizioloških funkcija se uspostavlja na ritam od 24. Cirkadijalni ritam i radna uspešnost radnika U svojoj dugoj evoluciji čovek je živeo i radio prateći svojom aktivnošću ciklične izmene dana i noći (danju je obavljao razne aktivnosti. • slabljenje apetita. Savremeno idustrijsko društvo.

DELATNOSTI SA SMENSKIM RADOM Uslužne delatnosti (zdravstvo.0-32. jedu na brzinu i to hladne obroke i češće konzumiraju alkohol i duvan. a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja. vojska. • Vrlo težak rad 26. godine starosti i stepen uvežbanosti. obezbeđenje. Rotirajući režim smena Podrazumeva različite modele rotiranja smena (mesečni. saobraćaj. stalni rad u noćnoj smeni. Težina nekog konkretnog rada ne bi smela da bude veća od onog koji određeni pojedinac može da realizuje. proizvodnja hrane.5 kJ/min. Ovakva podela se može primeniti samo na dinamički. pa kao jedino rešenje ostaje brza rotacija smena (na 2-3 dana) koja ne pruža šansu za veću noćnu adaptaciju. U drumskom saobraćaju većina nezgoda se obično dešava u ranim jutarnjim časovima što se može objasniti pospanošću i uticajem bio-loških ritmova. TEŽINA RADA Svaki rad odlikuje se određenim stepenom težine. Zbog toga većina autora smatra da ne može doći do potpune adaptacije na smenski i noćni rad. Energetska potrošnja kreće se od 4-6 kJ/min. Problem smenskog rada delimično se može rešiti i selekcijom osoba za rad u smenama. Manji radni učinak Istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni. policija itd. poremećaj komunikacije i sl. Prema energetskoj potrošnji rad može biti: • Lak rad 10. • Težak rad 20. PRAĆENJE DRUGIH POKAZATELJA FUNKCIJA LJUDSKOG ORGANIZMA 11 . Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost.u novije vreme. a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano ili polifazično spavanja).). koncentraciju. Neke neproizvodne (činovničke) delatnosti .5-20. Mentalni poremećaji neurotskog tipa Češće kod radnika sa labilnim neurovegetativnim sistemom i neurotičara anksioznog ili depresivnog tipa.0 kJ/min. a najbolji u popodnevnoj smeni. industrija gvožđa). neki autori kao rešenje problema smenskog rada predlažu model stabilnog ili sporog rotiranja smena. Težinu rada dakle određuje konkretan rad prema konkretnom čoveku. Neke prizvodne delatnosti (industriji gde postoji kontinuirani tehnološki proces npr. Polazeći od činjenice da je pod određenim uslovima moguće prilagođavaje bioloških ritmova ako se duže radi u izmenjenom režimu ili u noćnoj smeni.5 kJ/min. Poremećaj socijalnog života Narušavanje odnosa u porodici. a da pri tom ne naruši homeostazu svog organizma. Poremećaj spavanja Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3). U praksi se ovo retko primenjuje pošto potpuno prilagođavanje nije moguće zbog prekida rada tokom vikenda ili za vreme odmora kada se biološki ritmovi vrate na staro. nedeljni. pri izrazito teškom fizičkom radu. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%.Fiziologija rada Smenski rad je svaka radna aktivnost koja se obavlja van dnevnog radnog vremana.5-26.9-15. fizički rad sa pretežnom aktivacijom velikih mišićnih masa u aerobnim uslovima. svaka 2-3 dana). Češća pojava nezgoda na radu Po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. u miru do 50-80 kJ/min. MODELI SMENA Regularni režim smena Podrazumeva stabilni režim smena npr. zanemarivanje društvenih obaveza. • Umeren rad 15. Na energetsku potrošnju dominantan uticaj imaju pol. NEGATIVNI EFEKTI SMENSKOG RADA Raspored smena uglavnom proizilazi iz zahteva posla i socijalnih okolnosti. pažnju i druge psihičke funkcije. Tako smenski rad može da dovede do: Poremećaja navike uzimanja hrane Smenski radnici ne jedu redovno.7 kJ/min. tako da je na mnogim poslovima nemoguće isključiti smenski i noćni rad. PROCENA TEŽINE RADA Procena težine rada u fiziologiji vrši se u cilju: • normiranja radnog opterećenja • programiranja režima rada i odmora • vršenja profesionalne selekcije Procena težine rada može se izvršiti na osnovu određivanje utrošene energije tokom rada.

. Prema procentu angažovanog max. mišićne ćelije ga koriste u toku svog rada za izvođenje kontrakcije. izdržljivošću. U toku rada koji 12 . Pri radu organizam može maksimalno da obezbedi do 10 puta više kiseonika. ako je ručica komande kojom rukuje na visini od 250 cm. Što je broj zahteha veći rad je teži.npr.). rad se meri nezavisno od čovekovog ulaganja i njegove mogućnosti da taj rad obavi. učestale pokrete nadražaji se stvaraju sa većom učestalošću i padaju u vreme refrakternosti te se ne mogu sprovesti kroz nerv do mišića. a neće biti težak za čoveka čije je dohvatno polje 250 cm. Zamor je pojava koja se još uvek nalazi u domenu fizioloških reakcija organizma. a drugi put izgubimo apetit • reverzibilnost unutar 24h -posle odmora osećaj zamora nestaje i sve funkcije se vraćaju u normalu • izazvan je raznim životnim i radnim okolnostima TEORIJE NASTANKA ZAMORA Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju nastanak zamora. mora da se obavlja za svaku situaciju posebno i to uzimajući u obzir sve aspekte rada i napor čoveka koji ga obavlja. aerobnog kapaciteta: • lak rad do 25% MAK • umeren rad 25 do 50% MAK • težak rad 51 do 75% MAK • vrlo težak preko 75% MAK • ZAMOR Zamor je fenomen koji nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih organa.. što znači da se ne meri napor. • zahtevi za određenim senzibilitetom. subjektivnim doživljajem itd. Ciklus ovakvog rad može trajati do 30 minuta.rad koji je u početku anaeroban. jer u suštini predstavlja signal koji opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterećenja. odnosno nastaje zamor. da bi se nakon stvaranja ravnoteže između potreba i snabdevanja. Npr. • umeren rad . anaerobni produkti metabolisali u toku samog daljeg rada. Zato se utrošak energije tokom rada mora konbinovati sa pokazateljima drugih funkcija čovekovog organizma koji učestvuju i menjaju se u toku rada. Među zahteve za određenim funkcijama spadaju: morfološki. Teorija ugušenja Za rad svake ćelije potreban je kiseonik. Teorija promenjene hronaksije Skeletni mišići aktiviraju se putem nadra-žaja koji do njih dolaze preko mijeliniziranih nerava preko neuromuskularne ploče.). Teorija iscrpljenja Mišićna ćelija za svoj rad. na novom energetskom nivou. KLASIFIKACIJA TEŽINE RADA Prema ostvarenoj potrošnji kiseonika: • lak rad . ali ni jedna od njih nije sa sigurnošću objasnila uzrok nastanka zamora.rad kod koga je energetska potrošnja blizu granice maksimalnog aerobnog kapaciteta. Kao posledica toga rad se menja po brzini i kvalitetu ili prestaje.rad pri kome je u čitavom toku rada očuvana ravnoteža između potreba i snabde-vanja organizma kiseonikom. mišićna ćelija se guši i organizam se zamara. antropometriski zahtevi (telesna težina i visina. • psihološki zahtevi itd. Može se manifestovati kao lokalni zamor ili kao zamor celog organizma.Fiziologija rada Merenjem količine utrošenih kalorija tokom rada. zahtevi za određenim stepenom fizičke snage. jednom smo u stanju umora gladni. koji uz poštovanje pojedinačnih kriterijuma. te reaguju različitom aktivacijom. ELEMENTI TEŽINE RADA Zahtevi rada Određuju težinu rada na više načina. Kod poslova koji zahtevaju brze. rad će biti težak čoveku čije je maksimalno dohvatno polje 210 cm. organskih sistema ili organizma u celini prilikom savlađivanja različitih vidova opterećenja. Na istom radu zahtevi rada su najčešće mnogobrojni. Za jedan isti rad izražen istom količinom utrošene energije. Procena težine rada je dakle dinamički posao. zamorom. koristi E dobijenu razgradnjom ATP-a na ADP i AMP. • zahtevi za receptorima. fizički rad u toploj radnoj sredini znatno je teži od istog rada u zoni konfora. različiti ljudi ulažu različite napore. Pri ovakvom radu gomilanje anaerobnih produkata već posle nekoliko minuta zaustavlja radnu aktivnost..rad kod koga se produkti anae-robne konponente rada kumuliraju i metabolišu tek po prestanku radne aktivnosti. RES. • težak rad . Tri su osnovne karakristike zamora: • zamor je individualna pojava . • vrlo težak rad . Kada rad traje duže ili je naporniji nedostaje O2. zahtevi za sistemima koji obezbeđuju kiseonik i razmenu materija (KVS. Npr.. Posle svakog sprovedenog nadražaja sledi vreme kada je membrana nerva depolarizovanaza za vreme kojeg draž bilo koje jačine ne može da se sprovede kroz nerv ni da deluje na mišićno vlakno. tako da verovatno ovaj fenomen nastaje kao posledica više faktora.

Vo2 max (izmereni ) . kreatininfosfat. a preko nje na retikularnu formaciju u kojoj se odigravaju procesi ekscitacije i inhibicije koji indukuju jedan drugog. pri čemu se stvara i nagomilava mlečna kiselina koja prouzrokuje bol u mišićima što dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. ćelija se truje. povećan broj treptaja očnih kapaka Subjektivni znaci zamora su veoma značajni za njegovu procenu. Aktivaciona teorija Odnosi se pre svega na umni rad. pola.kada se naizmenično u jednom istom centru smenjuju ekscitacija i inhibicija Kako je dejstvo kore i retikularne formacije recipročno. povećana frekfencija disanja i pulsa. odnosno inhibicije centara koji su pri radu bili duže ekscitirani.kada ekscitacija jednog centra izaziva inhibiciju drugog i obrnuto i Autoidukcija . rad mogu da preuzmu drugi. pomoćni mišići koji nemaju uvežbane motoričke modele pa rad obavljaju sporije i manje efikasno. Subjektivan doživljaj zamora vremenski zaostaje za promenama koje su se u organizmu dogodile. aerobni kapacitet predviđen na osnovu starosti. Smatra se da se funkcije CNS-a koje su u toku rada angažovane. iz nekog razloga dezintegrišu i njihovi delovi ponovo integrišu na nekom drugom nivou ili po drugom modelu što se manifestuje kao zamor. Tada organizam nije u stanju da obezbedi dovoljno O2 i E. Smatra se da izometriska napetost preko 20-30% maksimalne izaziva potpunu kompresiju lokalnih krvnih sudova. VRSTE FIZIČKOG ZAMORA Zamor pri dinamičkom radu Nastaje kada je u radu angažovano više od 1/7 mišićne mase. pri takvom radu se utroše i energetske rezerve (ATP. Funkcionalni aerobni deficit (FAI) . FIZIČKI ZAMOR Povećana potreba mišića za O2 i E u toku rada obezbeđuje se povećanjem rada KVS i RES sistema kao i povećanjem iskorišćavanja O2 u mišićima. lako povećanje krvnog pritiska.Izmereni maksimalni aerobni kapacitet tog istog radnika.Izražava granicu za fizički napor. pa se metabolizam neobavlja do kraja. povećana kožna temperatura. Izračunava se po formuli: gde je: . organizam se zamara i rad prestaje. glikogen). iscrpljenost. težine i visine radnika . promena raspoloženja. Teorija intoksikacije Rad koji traje duže ili je teži nego što aerobni kapacitet osobe može da reguliše. Zamor nastaje usled neadekvatne aktivacije. Lokacija ovih procesa do danas nije utvrđena. razdražljivost i svadljivost. insuficijencije mišićnog krvotoka. dolazi do poremećaja akcionih potencijala koji se provode skeletnim nervima.Max. paspanost i zaboravnost. Sa druge strane. Kad je rad dugotrajan. bezvoljnost i apatičnost. povećan traumatizam na radnom mestu. osećaj nelagodnosti ili čak bola.Vo2 max (predviđeni) 13 FAI=Vo2max (predviđeni)-Vo2max (izmereni)* 100 . Promena brzine i ritma mišićnog rada takođe može da bude uzrok zamora jer se skraćuje vreme dekontrakcije mišića pa on ne stigne da se u potpunosti oporavi. zahteva uključenje anaerobnog kapaciteta u toku koga se metabolizam zaustavlja u Krebsovom ciklusu na nivou pirogrožđene i mlečne kiselčine koje se nagomilavaju u mišićnoj ćeliji. pojava spontanih pauza. Klinički znaci fizičkog zamora • • • • • • • • • • • • • • • Psihomotorna usporenost. to se i nivo aktivacije menja (od stanja najveće ekscitacije do pospanosti). MODERNO SHVATANJE ZAMORA Po ovom shvatanju zamor je centralnog porekla. Kao posledica ovoga dolazi do poremećaja u ćelis-kom metabolizmu i gomilanje kiselih metaboličkih produkata. Zamor pri statičkom radu Nastaje kada rad od mišića zahteva da ko-riste veliki procenat svoje maksimalne izometrijske moći. glikoza. opadanje radnog učinka i greške u radu. ali imaju dva bitna nedostatka. nastaje zamor i rad prestaje. nespretni i suvišni pokreti. povećana količina izlučenog znoja.Fiziologija rada je u skladu sa fiziološkim kapacitetom ta utrošena E se nadoknađuje razgradnjom glukoze iz krvi i glikogena iz jetre. Mišići koji obavljaju određeni fizički rad imaju uvežban motorički model kojim najefikasnije obavljaju određeni rad. Postoje dva tipa ovog procesa Naizmeničana indukcija . Kada zbog zamora prestanu da rade. Po njoj spoljašnja draž (nalog za rad) deluju na koru velikog mozga (aktivira je). nastupa zamor zbog nemogućnosti zadovoljenja povećane potrebe za kiseonokom u mišićnom tkivu. Kada se ove rezerve glikoze i glikogena iscrpe. a radne situacije doprinose različitim nivoima psihičke tenzije. Zbog nemogućnosti aerobnog uključuje se anaerobni metabolizma.Vo2 max (predviđeni) . težak ili se obavlja ubrzanim ritmom. kiseli metabolički produkti se gomilaju u mišićnim ćelijama što sve dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. .

Za razliku od mišićnog rada kod umnog rada se količina krvi u moždanom tkivu neznatno povećava. Međutim ako se pri nastanku zamora. Odmor treba da nastupi odmah nakon nas-tanka zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih funkcija. neurotsko reagovanje ako premor traje duže.) ili smetnje somatskog tipa (bolovi. ODMOR Fiziološka odbrana organizma od zamora jeste prestanak rada odnosno odmor. • promena raspoloženja PREMOR Ukoliko rad koji je doveo do akutnog za-mora traje i dalje. greši i sl. PODELA ODMORA PO SADRŽAJU Pasivni odmori U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi. Oni se najčešće planiraju za celu radnu grupu. stalno je umoran i nemože se odmoriti za 24 h. opadanje krvnog pritiska. odmah dolaze u stanje premora. Premor dakle predstavlja patološku pojavu i negativan efekat rada. pa se ni zamor kod umnog rada ne može objasniti klasičnim teorijama zamora već je verovatnije da objašnjenje leži u aktivacionoj teoriji. tj. tako da se umni rad ne može meriti količinom utrošenog kiseonika. On je efikasniji od pasivnog odmora ukoliko je do zamora došlo usled umnog rada. nespretnije. prvo najfinije. gubitak apetita i smanjenje telesne težine. programiranjem nove aktivnosti. njih osoba ne planira. Organizacija režima rada gde su ovakve spontane pauze moguće je veoma dobra. najbolje je da osoba tada leži. opadanje interesovanja za rad. 14 . Planirani odmori Odmori mogu i da se programiraju u okviru planiranog režima rada i odmora. a novi radni dan započinje već umorna. nastaje hronični zamor odnos-no premor. ekscitira neki novi centar. PODELA ODMORA PO NAČINU NASTANKA Spontani odmor Nastaju u toku samog rada. U principu bolji efekti se postižu kraćim a češćim pauzama. zamor postepeno nestaje. tahikardija. ekscitacija tog centra (zbog naizmenične indukcije) izazvaće produbljenu inhibiciju centra prvobitnog motoričkog modela.). To su posebni programi vežbanja koje izvode stručnjaci iz tih oblasti. PSIHIČKI ZAMOR Kod umnog rada preoladavaju psihički fenomeni uz neznatno motoričko angažovanje. Simptomi umnog zamora isti su kao i zamora drugog porekla. osoba se subjektivno bolje oseća. pa je zato efekat ovakvog odmora bolji. Prekidu rada prethodi subjektivni doživljaj nekog vida nemoći (radi sporije. Postoji nekoliko modela sportsko rekrea-tivnih odmora koji se koriste na početku i kraju radnog vremena ili u pauzama. Suštinu ovakvog odmora je moguće objasniti fiziologijom retikularne formacije. KLINIČKI ZNACI PREMORA • • • • • • • • • • Radi bez volje i sa velikim naprezanjem. a od objektivnih pokazatelja imamo: • sporije i konfuznije rasuđivanje. U toku njenog traja mišićna ćelija se oporavlja više i brže nego pri običnoj autoin-hibiciji. Pri aktivnom odmoru rad se ne zaustavlja već ga obavljaju druge mišićne grupe. Vreme potrebno za ovakav odmor zavisi od težine i trajanja rada koji je doveo do zamora i može se izračunati po formuli: Dužina potrebnog odmora = Težina prethodnog rada (u Kcal/min) * 100 (u % trajanja prethodnog rada) Aktivni odmor Aktivni odmor je odmor promenom rada odnosno anti-opterećenjem. pojačana razdražljivost. Predstavlja skup sportsko rekreativnih aktivnosti koje su usme-rene na uključivanje ne zamorenih mišića u rad. Tada se organizam oporavlja. iscrpljen i zamoren ujutro pre početka rada. često oboleva usled smanjene otpornosti. pa postupno grublje. već biva primorana da na kraće ili duže vreme prestane da radi da bi se odmorila.Fiziologija rada Osobe koje su veoma motivisane da rade često ne osećaju zamor. a organizam je u stanju mirovanja. Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u potpunosti nestaje u toku 24 sata. kod premora se osoba danima ne oporavlja.i to redom. Kada je rad doveo do zamora odgovarajućeg centra. tako da preskačući doživljaj zamora. Istraživanja pokazuju da je i efikasnost takvog rada veća nego kada je vreme za odmor strogo planirano jer se nikada ne može planirati vreme pauze koje odgovara svim radnicima. statičkog rada i dinamičkog rada manjih mišićnih grupa. pa rade i dalje. • opadanje intelektualnih funkcija . tremor. malaksalost itd. njegovu ekscitaciju smenjuje faza inhibicije (autoinhibicija) što dovodi do zaustavljanja rada i nastanka pasivnog odmora.

profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Izolacija rizika .Procena rizika Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. specijalisti medicine rada i drugi. Osnov-ni elementi ovih planova jesu: Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave. Funkcija zaštite na radu sastoji se iz mera i aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nesreća i povreda na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad i očuvanje zdravlja radnika. materijal za edukaciju i obuku radnika u oblasti zaštite.odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme.Zaštita na radu SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA Zaštita na radu podrazumeva niz aktivnosti čiji je cilj otklanjanje opasnosti u tehnološkom procesu i organizacionom sistemu kako bi se rad učinio bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za očuvanje ljudskog zdravlja i materijalnih dobar. donošenjem odgovarajućih zakonskih akata iz ove oblasti i kontrolom poštovanja tih zakona preko inspekcijskih organa. II . U mnogim zemljama posebnu ulogu u kontroli primene mera zaštite na radu imaju i sindikati. Radnci su motivisani da učestvuju u procesu ostvarenja zaštite na radu i na taj proces mogu mnogo da utiču ako se pridržavaju propisa o načinu rada. Ciljeve i mere zaštite definišu uprava. tehnolozi. analiziranja svih incidenata itd. za obrazovanje i obuku. da prati promene u operacijama i tehnologiji i da evaluira rezultate sprovedenih mera. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije. III .Definisanje ciljeva i mera U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća. Pored toga veliku ulogu u ostvarivanju zaštite na radu ima i država. periodičnih pregleda opreme. Izdvajanje radnika . tim za sprovođenje zaštite i radnici. mehanizacije i automatizacije procesa. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla. povreda. ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa. da omogući korekcije u tehnološkom procesu i mere zaštite vezane za inoviranje i održavanje procesa rada. IV . U ostvarenju zaštite na radu učestvuju tri osnovna elementa: Uprava preduzeća mora da ima pozitivan stav prema zaštiti na radu.Stav preduzeća Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu. Da bi se postigli dobri rezultati radnici moraju da se edukuju o značaju i načinu ostvarivanja bezbednih uslova na radu. Čine ga inženjeri zaštite na radu i zaštite od požara. lična zaštitna sredstva. II – Radnici III . Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika.Projektovanje objekata i opreme 15 . Ovo se postiže metodama supstitucije. Preduzeće mora da obezbedi materjalna sredstva za formiranje i rad tima koji sprovodi zaštitu. Zadatak ovog tima je da stvara programe i planove za bezbedne uslove na radu. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom.je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva. I . Zaštita na radu je sastavni deo organizacije rada preduzeća ili ustanove i obuhvata mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova na radu. Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem. projektanti. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika .Tim koji sprovodi zaštitu I – Preduzeće KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja.Obično se primenjuje pri projektovanju. Treba da bude integralni deo preduzeća ili ustanove.

Ventilacija Primenjuje se kada mehanizacija.Mehanička zaštita mašina Mehanička zaštita mašina postiže se ure-đajima koji predstavljaju konstrukcijski deo mašina.Ovde fotoelektrični snop svetlosti prolazi ispred zone opasnosti. infektivni agensi. zamena peska bogatog slobodnim SiO2 koji se koristio za peskarenja. Takva tehnološka postrojanja omogućuju rukovanje mašinama i uređajima pomoću automatskih komandi (automatizacija). pri čemu ako se bilo koji deo tela radnika nađe u ovom snopu automatski dolazi do zaustavljanja rada mašine. tečnih i čvrstih goriva. a postoji aerozagađenje Lokalna ventilacija .nije pogodna za uklanjanje aerozagađenja i osnovna joj je namena da obezbedi optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji. toplotnom i drugim vidovima energije kao i toksičnim i agresivnim hemikalijama.Zaštita na radu TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Odnose se na funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa.Izbor i supstitucija sirovina i pomoćnih materija Izbor sirovina i pomoćnih materija . što sprečava dospevanje štetnih materija u radnu sredinu uz istovremeno praćenje svih potrebnih parametara preko kontrolnih tabli. III . Razlozi za ovo su opasnost od požara. Uređaji sa fotoćelijama . Ako je stepen opasnosti veći takvi delovi tehnološkog procesa se izdvajaju u specijalno građene i izolovane prostorije.Mehanizacija i automatizacija U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad zamenjuje se radom mašina (mehanizacija). vrata i drugu zatvarači sa blokadom konstruisani su tako da se mašina može pustiti u rad samo kada su ovi zaštitni elementi u položaju zatvoreno. Uređaji za ručno upravljanje moraju biti tako napravljeni da ne može dođi do nehotičnog uključivanja takvog uređaja. Oblik sirovina i pomoćnih materija nesme da dovodi do aerozagađenja prašinama.postavljaju se oko mašina (uređaja) i onemogućavaju pristup radnika zoni opasnosti. taložnika i uređaja za prečiš-ćavanje vazduha. Proces segregacije se koristi u radu sa visokotoksičnim materijama. gasa ili isparenja po radnoj prostoriji. Recirkulacija vazduha nije dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne visoko toksične materije. radioaktivne čestice.treba da bude takav da se u granicama tehnoloških zahteva. čija je namena da se radnik zaštiti od povređivanja mehaničkom. zatim kod primene mašina sa većim intenzitetom buke. pri radu sa štetnim prašinama i dr. IV . čime je sprečen nastanak silikoze. Primenom mehanizacije. Vremenska izolacija . Dobro planirane i izvedene tehničke mere zaštite umanjuju potrebu za uvođenjem drugih zaštitnih mera.vrši se uređajima koji se postavljaju neposredno na mašine i uređaje da bi onemogućili širenje prašine. čeličnim kuglicama. jonizujućim zračenjem i kancerogenim materijama. Ovi uređaji moraju biti prilagođeni antropometriskim karakteristikama čovekovog tela. I-Odvajanje delova tehnološkog procesa Prostorna izolacija . uvek odaberu oni materjali koji su najmanje štetni po zdravlje ljudi i tehnološka postrojenja. Zaštitne ograde . neprijatni mirisi i slično. Ovaj tip ventilacije može se ostvariti dovođenjim i/ili odvođenjem vazduha. Pri tom se proces odvi-ja u hermetički zatvorenim sistemima (hermetizacija). benzen se zamenjuje manje toksičnim toluenom. gasovima i parama. Npr. automatizaciji i hermetizacije isključuje se prisustvo radnika na opasnim mestima tehnološkog procesa. pojedinih pogona. uređaja i alata. Uređaji za upravljanje . u prizvodnji plastičnih masa koriste se sirovine u obliku tableta ili granula (nema aerozagađenja) Zamena ili supstitucija toksičnih materija netoksičnim ili manje toksičnim vrši se u slučajevima kada tehnološki proces to dozvoljava. VI . V .Mogu biti uzrok povređivanja na radu.podrazumeva angažovanje samo grupe radnika neophodne za izvršenje radne operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u toj sredini nije neophodno. Npr. Često se vrši i zamena tehnološkog procesa kako bi se izbeglo dejstvo fizičkih štetnosti npr. automa-tizacija i hermetizacija nije moguća. Opšta ventilacija .Izbor energije Prednost se daje električnoj energiji jer nedo-lazi do zagađivanja vazduha produktima sagorevanja i manja je opasnost od požara nego u slučaju primene gasovitih. Poklopci. fizičkih i hemiskih štetnosti. II .podrazumeva odvajanje oruđa za rad u posebne radne prostorije (segregacija). Sistem se sastoji od ventilacione kape i vodova. eketričnom. eksplozija. 16 .

Ako je predmet koji se obrađuje svetle boje.Mašine razmeštene prema vrstama. Mašina je uključena. Zaustavljanje mašine. paralelnim linijama.) i time upozoravaju rukovaoca na neko stanje ili opasnost. Adekvatno uklanjanje otpadnih materija i sekundarnih sirovina. uključivanje ventilacije. jednostavnija i sigurnija manipulacija predmetima. sluha). zaštita očiju. 17 ..zabranjuju ponašanje ili postupak koji bi mogao izazvati opasnost (zabranjen prilaz).propisuju određeno ponašanje ili postupak (npr. a rad na jednoj ne sme ugrožavati rad radnika na drugoj mašini. ima zagađenja. a ostali delovi mašine kontrasnom bojom radi lakšeg uočavanja. od trovanja.Zaštita na radu ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . predmeta i odeće koji su bili u kontaktu sa radioaktivnim česticama Dezinfekcija i dezinesekcija prostora i odeće Detoksikacija postrojenja i predmeta na kojima ima toksičnih materija. Higijena ishrane i obezbeđivanje higijenski ispravne vode za vreme rada. Higijena i održavanje u ispravnom stanju ličnih zaštitnih sredstava.Mašine raspoređene u skla-du sa redosledom operacija za izradu jednog radnog komada koji se kreće u istom smeru.upozoravaju na neku opasnost (od eksplozije. Održavaje higijene prostorija i radilišta. Pri tom se koristi princip kontrasnih boja.Razmeštaj mašina Mašine mogu biti postavljene u pravoj liniji.. Radna zona na mašini i uređaju mora biti obojena svtlijom bojom. Obaveštavajući znaci . Lična higijena radnika.Znaci bezbednosti Znaci opasnosti . Kombinovani raspored ima elemente i grupnog i liniskog rasporeda. II . Pokreti se tada mogu izvoditi i mehanički bez gledanja. disajnih organa. od visećeg tereta i dr. Ovakvim rasporedom postiže se kraća. Grupni raspored . Najmanja razlika u intenzitetu zvučnog signala i buke u okolini mesta signalizacije mora da bude 10 dB. Znaci obaveze . kao i slobodan glavni prolaz.. IV . HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE Izbor lokacije preduzeća u odnosu na aerozagađivače. u obliku slova L i U i na druge načine.Bojenje mašina Bezbednosne boje i znaci imaju za cilj da brzo privuku pažnju na objekat. V . Uređaji za signalizaciju mogu biti povezani sa uređajima za upravljanje pri čemu aktiviranje signalnih uređaja automatski dovodi do neke akcije u cilju sprečavaja nezgode (npr.obaveštavaju o postojanju neke opasnosti.). Loša osvetljenost doprinosi zamaranju vida i može biti uzrok povređivanja i oboljevanja. Planiranje tehnološkog procesa tako da je što manji broj radnika u kontaktu sa noksama koje nastaju. automatizovani i hermetizovani. Liniski raspored . podloga oko tog predmeta treba da je tamnija. Ovako grupisane mašine nisu usklađene sa redosledom radnih operacija pa je transport cik-cak ili u obliku petlje što pogoduje nastanku nesreća. Zamena prljavih tehnologija procesima koji su mehanizovani. Svetlosni fluks treba da bude usmeren kosoodozgo kako bi se dobio što prirodniji izgled predmeta. U svim slučajevima potrebno je osigurati slobodan prostor oko mašina. III .. Dekontaminacija prostorija.Uređaji za signalizaciju Pojedine mašine i uređaji snabdeveni su zvučnim i svetlosnim uređajima za signalizaciju koji se uključuju u određenim situacijam (npr.) Znaci zabrane .Osvetljenost Na mestu rada na mašini ili uređaju treba postaviti takvo osvetljenje da senke ne budu suviše oštre i tamne.

čiji nastanak zavisi od načina rada.postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da 18 PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA I . Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka. a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada).PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto.Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li .Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju.Zaštita na radu MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Medicinske mere zaštite pružaju zaposleni u medicini rada u skladu sa etičkim principima koje je izdala Međunarodna komisija za zaštitu zdravlja. V . Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine.Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite. Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto. materjala i alata kojim se rukuje. Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Za uspešno sprovođenje ovih mera neophodno je da se uporedno izvrši analiza faktora radne sredine i analiza psihofizičkih osobina radnika koje se ispoljavaju u radu i doprinose uspešnom obavljanju profesionalne delatnosti ili predstavljaju rizik od povređivanja i obolevanja. zadovolji zahteve željenog zanimanja.Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu . II . jedne grupe ili ređe pojedinca. • Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema • Zahtevi za određenim starosnim granicama • Zahtevi za određenim polom II . Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu. IV . Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole. III . a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima. je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne.PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. Profesionalnih bolesti . RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica. Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I . PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA I .PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima. II . Ove mere zaštite sastoje se od niza aktivnosti kojima se čuva i unapređuje zdravlje radnika. bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta. spretnostima i interesovanju. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta.Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva. između više kandidata. Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima. To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest.Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje.

Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda.služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada. radnici moraju MERE ZAŠTITE NA RADNIM biti obavešteni o tome.svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada. MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose I . prestižom. • obezbeđivanje prostorija za odmor. III . kao i o načinu zaštite.).Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku. podsticanje stvaralaštva i produktivnosti. MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA I . a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. • omogućavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim aktivnostima. očuvanje zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim rezultatima i načinom života uz istovremeno sprečavanje nastanka premora. štetnosti i dr. • -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju.Zaštita na radu bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim. koji će osigurati bezbednost na radu. Uvođenje zaštitnog obroka . socijalnu. • briga preduzeća i društva o načinu čuvanja dece i školovanju članova porodice.daje se u sledećim situacijama: • -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda.Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto. održavanje lične i higijene radne odeće. a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. ELEMENTI RADNIKA SOCIJEALNE ZAŠTITE • adekvatno rešenje stambenog pitanja radnika i njegove porodice. Beneficirani radni staž . Rekreacioni tretmani . • obezbeđivanje adekvatne ishrane i napitaka za vreme rada. ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu.Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora . • Periodični pregledi .Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja. • organizovan način provođenja godišnjih odmora u objektima preduzeća. II . i sl. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje. nego i zadovoljenje potreba za samostalnošću. psihičku. oboljenja i povreda.za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima. 19 .tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada. ugledom i poštovanjem u društvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika. • organizovan prevoz do radnog mesta i nazad. SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA Osnovni zadatak socijalne zaštite radnika je obezbeđivanje takvih uslova na radnom mestu i van njega. rad na visini. emocionalnu.Obavezne mere • Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja. Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne egzistencije. humanizacija rada i načina života uopšte i solidarnost.razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena .svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada. uzimanje hrane. • Bezbedni uslovi rada i odmora. II . • Prethodni pregledi . rad sa oružjem. prema čuvanju i unapređenju zdravlja. • edukacija koja će doprineti napredovanju na poslu. Osnovna načela socijalne zaštite su omogućavanje bavljenja određenom delatnošću. profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad.

Evidenciju iz oblasti zdravstvene zaštite. • Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu.Zaštita na radu ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu. Pružanje prve pomoći i organizovanje službe za spasavanje u slučaju nezgode na radu. ZAKONSKE MERE ZAŠTITE NA RADU TREBA DA OBEZBEDE • Da se radna sredina projektuje. obim zaštite. prava na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim. Način izdavanja liste o povredama na radu. 20 . • Da se sredstva lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera zaštite na radu. • Da mašine. budu projektovana. obaveze poslodavca i dr. Higijenske i tehničke mere zaštite. Postupak i uslovi vršenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika. prevozu i prometu otrova. Zaštitu životne sredine. mo-gu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika i zaštitu životne sredine. Zakonom je određeno da je zaštita na radu sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa. • Da radne prostorije budu uredne i opremljene na način koji obezbeđuje zdravu životnu sredinu. ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIŠU PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZAŠTITU RADNIKA • • • • • • • • • • • • • Zatitu pri proizvodnji. Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja. oprema i druga tehnička sredstva. postavljena i opremljena na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost radnika. a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavlja poslove u optimalnom položaju. Lična zaštitna sredstva i lična zaštitna oprema. Mere zaštite na radu za građevinske objekte. alati. • Da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim osobinama i sposobnostima radnika. Zaštitu od jonizujućeg zračenja. izgrađuje i održava tako da uključuje mere zaštite od opasnosti po život i zdravlje radnika. Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i oruđa za rad. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana je problematika zaštite na radu. Posebni propisi koji ragulišu problematiku iz oblasti zaštite na radu po granama delatnosti.

UVOD U HIGIJENU RADA Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja. hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija. PREDMET RADA U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta. nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu. mentalno zdravlje. Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine). 2. Mehanička sila. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno. 4. • Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu. pored fizičkih. PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih. neadekvatna ishrana. uslove odmora i rekreacije. OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE • Evaluacija. Evaluaciju i kontrolu. na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen. 22 • • • • • Nejonizujuće zračenje. Otkrivanje. ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti. Električna struja. EKOLOGIJA RADA Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata: 1. Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora. nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada. a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu. • Infrazvuk. Jonizujuće zračenje. a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta. radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine. Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. 2. Kao profesionalno štetni faktori. • Povećan i snižen barometerski pritisak. • Vibracije. što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. . NAČIN RADA U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. Procenu bioloških zahteva radnog mesta. stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. biološkog i medicinskog monitoringa). dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti. AGENSI FIZIČKE PRIRODE U agense fizičke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Klima i mikroklima. izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. identifikacija i kvantifikacija fizičkih. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad. javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu. ZADACI HIGIJENE RADA 1. Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori 3. 3. nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine. hemijskih i biloških. • Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti). • Zvuk. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa. • Ultrazvuk. kasnije i radnom sredinom. • Osvetljenost. Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem. ambijentalnog. Aerozagađenje (Hemijski neaktivna prašina). Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu.

duvan. virusi. kiseonik. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok: • ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. Pojam otrovnosti je relativan jer praktično sve hemijske materije u određenim uslovima i okolnostima mogu biti otrovne. fizička i mentalna aktivnost. INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. kozmetika. 23 . INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine. • ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. rudarstvu. politički sistem). U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine. kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. naftnoj industriji.neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi. biljke). FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora: • faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku). jonizujuće zračenje i dr. životinje.mogu dovesti do infekcije i oboljenja. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Gotovo da nema privredne grane gde se čovek ne sreće sa više hemijskih faktora koji pod određenim uslovima mogu biti štetni. NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa: • mikronivo kućne sredine . Hemijske materije koje unete u organizam u malim količinama izazivaju hemiske i fizičkohemijske reakcije sa tkivom nazivaju se otrovima. vibracije. • Bakterije. Hemijski agensi koji štetno deluju na radnike mogu biti u čvrstom. organiza-cija rada.).mogu izazvati infekciju i oboljenje samo kada je smanjena otpornost domaćina. gumarstvu i dr.Izazivaju samo kolonizaciju koja ne šteti domaćinu. • socijalni faktori (međuljudski odnosi. gljivice. • primarno neesencijalni faktori . ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. • mezonivo radne sredine . a prema poreklu mogu biti organske i neorganske prirode. Ovi mikroorganizmi ili njihovi fragmenti mogu izazvati profesionalna oboljenja ili oboljenja vezana za radom. biološki agensi mogu biti: • Patogeni . • fizčki faktori (zvuk.).AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE U agense biološke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Virusi. • Helminti • Artropode i dr. • Protozoe. • faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija. Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na: • primarno biološki esencijalni faktori .). gotovi proizvodi i otpadne materije.odnosi se na širu populaciju. međuprodukti. vlažnost i sl. • Oportunistički . Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja. radijacija i dr. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. alkohol. hemijske materije u radnoj sredini i sl. • Apatogeni . buka i vibracije). delovanje).karakterističan je za grupu radnika. U odnosu na domaćina. tečnom i gasovitom stanju.nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije. Dejstvo hemiskih materija na organizam zaposlenih najčešće se sreće u hemijskoj industriji. • hemijski faktori (nutricijensi. • Gljive. vibracije. U proizvodnom procesu otrovnost mogu pokazivati sirovine.) • biološki faktori (bakterije. buka i mentalno naprezanje). temperatura. voda.odnosi se na populaciju grada ili regiona i • meganivo klimatske zone .karakterističan je za pojedinca. socijalni kontakti. odlučivanje. mašinogradnji. Zbog toga je za ispitivanje prisustva hemijskih supstanci u radnoj sredini neophodno poznavanje celokupnog tehnološkog procesa. klima. • makronivo komunalne sredine .

buka u komunalnoj i radnoj sredini). protivpožarni monitoring . ultravioletna radijacija i azotni oksidi.onečišćenje toluena • 1. čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka. aditivni.onečišćenje acetilena • Dioksin . kao što su razni fizički. već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I .U slučaju akcidentata. sezone i geografskog položaja. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE • Interakcija sunčeve svetlosti. • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik. • Npr. Tehnološki monitoring . Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući. Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima. ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. • Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para. • Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku. • Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu. • Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu. ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih. VRSTE AMBIJENTALNIH MONITORINGA I . gljivice. smenski rad). • Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima. hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). 3.Prema broju parametara koji se prate 24 . sinergički ili umanjujući (retko).Prilikom sagorevanja. • različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno. duvanski dim. • Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima. • Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu.za zaštitu zdravlja ljudi. II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama. IV .Prema nameni 1. • Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. • Alkohol dobro rastvara vinilhlorid. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. • Nastanak fotohemijskog smoga. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje.• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. II . kao i veća vlažnost i temperatura vazduha. pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu • Npr. • Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska.za zaštitu od požara. • istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka). Za medicinu rada bitno je praćenje određenih parametara u radnoj sredini koji mogu štetno delovati na zdravlje radnika. • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira. • Benzen . Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine. visoka temperatura. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite.onečišćenje nekih herbicida III . • Npr. 2. Npr. • istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr.aditiv trihloretana i trihloretilena • Fosfin i arsin . Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije. AMBIJETALNI MONITORING Pod pojmom ambijentalni monitoring podrazumeva se praćenje nekog objektivnog parametra u određenom prostoru.4-dioksan . monitoring faktora radne sredine . kadmijum inhalacija i ingestija). postoje različite kombinovane ekspozicije: • istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr. • Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina.hroma). doba dana. formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr. mikroorganizama.Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost. • Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida. vlažnosti i temperature vazduha i pesticida. hemiski i biološki faktori.za obezbeđenje kvaliteta proizvoda. • Mnogi gasovi.

razne prašine) i druge štetne agense. Ljudski organizam predstavlja individualni monitor toksikanata kojima je izložen tokom 24 sata. • radnici mogu biti izloženi istom toksikantu i na radnom mestu i u životnoj sredini. sa medicinskim monitoringom. štetni po zdravlje.daju rezultate merenja za nekoliko radnih mesta. • mogući su sinergički i antagonistički efekati kod ekspozicije različitim agensima. tokom radnog veka.Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada. Zato se pouzdan uvid u internu ekspoziciju može dobiti samo analizom pogodnih uzoraka biološkog materijala (krv.Prema pokrivenosti Merni instrumenti koji se koriste u ambijentalnom monitoringu mogu biti: • individualni . a da im zdravlje ne bude ugroženo. 5 dana nedeljno. Za neke supstance je. DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE (MDK i MDD) MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima. primenjuju se u radnoj sredini gde se konstantno pojavljuje određeni zagađivač. • da li njihove koncentracije prelaze dozvoljene vrednosti prema zvaničnim normama.produkt toksičnog delovanja. Ambijetalni i biološki monitoring treba sprovoditi paralelno i istovremeno. epidemioloških studija. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama.Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA. Za mnoge toksikante postoje testovi ekspozicije sa vrednostima MDK za biološki materijal (indikatori biološke ekspozicije). radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno. MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas). To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme. • NIOSHA. • ACGIH. CILJ AMBIJENTALNOG MONITORINGA Cilj ambijetalnog monitoringa u medicini rada je kvantifikacija i upoređivanja nađenih vrednosti sa usvojenim normama radi procene rizika po zdravlje zaposlenih u toku radnog procesa. adekvatne i efikasne. • koliki je stepen eksterne ekspozicije radnika.koji prate parametre vezane za celokupni tehnološki proces i fizičke parametre u radnoj sredini. po mogućnosti zajedno sa periodičnim medicinskim pregledom tj. • kolektivni . III . Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima. dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO.daju rezultate merenja za veći broj ili za sva radna mesta u nekom pogonu. • gde su izvori emisije hemijskih agenasa i kakva je kretanje koncentracije tokom tehnološkog procesa. prisutni u radnoj sredini. • više-faktorski monitoring (kompleksni) .primarna supstanca. lični dozimetri. Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje. BIOLOŠKI MONITORING Ambijetalnim monitoringom ne može se pouzdano odredi interna ekspozicija radnika zato što: • prisustvo materija u vazduhu radne atmosfere ne znači da će one biti i unete u organizam. • mnoge hemijske materije se pored inhalacije unose u organizam i preko kože ili ingestijom. I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD. međutim nemoguće uraditi testove ekspozicije.koji prati samo jedan ili nekoliko relevantnih faktora radne sredine. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su: • WHO i ILO. naročito lokalna i opšta ventilacija.daju rezultate merenja za samo jednog radnika npr. • količina udahnutog toksikanta zavisi od veličine plućne ventilacije. U okviru biološkog monitoringa određuju se: • biomarkeri ekspozicije . iskustava iz idustrije i dr. • grupni .) odnosno biološkim monitoringom.Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju. dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA).Ministarstvo za zaštitu na radu u USA. Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. • OSHA. • postoje individualne razlike u toksikokinetici u organizam unetih toksikanata. metabolit i/ili • biomarkeri efekta . Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija. • da li su mere tehničke zaštite. Ova lista sadrži: • TWA (Time Weighted Average) .Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara.• jedno-faktorski monitoring (jednorodni) . mokraća i dr. 25 . Ambijetalni monitoring treba da da odgovore na sledeća pitanja: • koji su fizički i hemiski agensi.

• STEL (Short Term Exposure Limits) . OCENJIVANJE RADNOG MESTA Ocena svakog pojedinačnog radnog mesta u radnoj organizaciji je neophodna iz više razloga: • radi zaštite zdravlja radnika. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK. resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije. Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. • radi utvrđivanja potrebe za skraćenjem radnog vremena ili uvođenja beneficiranog radnog staža • radi utvrđivanja radnih mesta sa povećanim rizikom i dr.čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije.Odnosi se na kancerogene supstance. • A1-A2 . • koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/0C20) . U vezi stim razlikujemo: • koncetracione otrove . Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan. • radi utvrđivaja potrebe za uvođenjem mera zaštite na radu. opasnost od eksplozije itd. Na osnovu ovih podataka procenjuju se: • Rizici po zdravlje radnika (vibracije. • podaci o predmetu rada. Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta dobijaju se na osnovu: • intervjua sa poznavaocima radnog procesa. ređe sinergički ili antagonistički. • Radna sposobnost radnika za određeno radno mesto u odnosu na individualne karakteristike radnika. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću. Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. I . trajanju i učestalosti ocenama od nula do pet.odnosi se na intenzitet pojave koja predstavlja rizik. • Stepen opasnosti kojima je radnik izložen na poslu. LK50) . • Intenzitet rizika . ako radnik na pneumatskoj . Npr.Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu.odnosi se na vreme trajanja pojave koja predstavlja rizik u toku radnog vremena.Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti. dimova i para itd. 26 • podaci o uslovima rada i radne sredine.). mada zbog različite biološke aktivnosti otrova. • hrono-koncentracione otrove . • minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin. adicioni. • C (Celing) . • opservacije radnog mesta koje je obavio tim za analiziranje. Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom. uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama. LKmax) . trajanja ili učestalosti pojave koja predstavlja rizik. Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi.dovodi do smrti svih organizama.) Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta svrstani su u četiri grupe: • opšti podaci o radnom mestu. sredstvima za rad i načinu rada.dovodi do smrti jednog organizma. ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada. • S (Skin) . ocena 1 je ocena za minimum. ako buka znatno prelazi dozvoljeni nivo ili ako je osvetljenost minimalna onda je intenzitet ovih pojava veliki (ocena 5). • maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax.čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije. • srednja letalna doza i koncentracija (LD50.Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance.opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja). neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. a ocena 5 za maksimum intenziteta. prisilan položaj tela. • Trajanje rizika . prašina. zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata. koncentracija gasova. buka. Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva. • merenjem merljivih parametara (temperatura vazduha. Npr. LKmin) .je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama. Ocena nula znači da neke pojave koja predstavlja rizik nema na radnom mestu. a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. • radi ocenjivanja radne sposobnosti radnika koji rade na tim mestima.Ocena rizika Ocena rizika vrši se za svaki rizik posebno po intenzitetu. • Zahtevi radnog mesta koje radnik treba da zadovolji. a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem. • podaci o osnovnim položajima i aktivnostima radnika pri obavljanju radnih zadataka.

da budu prizemne ili na sprat. izrada glavnog građevinskog projekta. trajanje i učestalost po skali datoj u Tabeli 1. III . a posebno u odnosu na stambenu zonu.bušilici u toku 8 sati rada aktivno radi sa bušilicom 3 sata. oceditom. osunčanom zemljištu. U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene jedna od druge najmanje za dvostruku visinu susedne zgrade. • Učestalost rizika . 3. rizičnost se ocenjuje ocenom 5. nuklearni reaktori. stambena zona 2. 4. Ocena 5 4 3 2 1 0 Ocena 5 4 3 2 1 0 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se generalnim urbanističkim planom odrede sledeće zone: 1. tehnički prijem. Npr. a vibracije se javljaju samo pri upotrebi bušilice (ocena 3). 27 . tehnološka voda. industriska zona 3. termoelektrane i sl. Voda iz ove mreže se može koristiti i za tehnološke potrebe i gašenje požara. između 1 i 2 ocenom 2. ali je ekonomičnije da se za ove potrebe koristi tzv. dok je u blok sistemu objekat pod jednim krovom u većoj zgradi ili nizu zgrada. PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA PRIVREDNOG OBJEKTA Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz više faza: 1. komunalno-skladišno-privredna zona Industrijska zona u odnosu na ostale zone. Ova mreža se priključuje na gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor. Izlaz i ulazi u fabrički krug ne bi trebalo da se ukrštaju sa putevima i prugama. locira se tako da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim zonama već obrnuto. SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE OTPADNIH MATERIJA Snabdevanje vodom U stalnim građevinskim objektima mora se obezbediti vodovodna mreža za vodu za piće i za sanitarne potrebe.odnosi se na to koliko se puta pojava koja predstavlja rizik javlja u toku radnog vremena. između 2 i 3 ocenom 3.) lociraju se po posebnim strožim propisima. Kada postoje dve mreže za snabdevanje vodom. one moraju biti strogo odvojen i označene da ne bi došlo do korišćenja tehničke vode za piće i sanitarne potrebe. II . loša osvetljenost traje celo radno vreme (ocena 5). Ukoliko je prosečna ocena između 4 i 5.Ocena uticaja na zdravlje Ocena uticaja na zdravlje svakog pojedinačnog rizika vrši se na osnovu ocena koje je taj rizik dobio za intenzitet. izrada investicionog i idejnog projekta. Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska industrija. Industrijski objekti se lociraju na suvom. 2. sa dobrim saobraćajnim vezama sa mogućnošću za odvođenje otpadnih voda i sl. U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema srodnosti proizvodnje i raspoređuju tako da jedan drugome ne ugrožavaju kvalitet radne sredine i proizvoda. između 3 i 4 ocenom 4. izgradnja objekta. Između industrijske i stambene zone formira se zaštitni pojas sa visokim drvećem i zelenilom. administrativno-kulturna zona 5. a ako je prosek manji od 1 ocenom 1. a poželjno je da postoje i zelene površine za odmor i rekreaciju radnika. U svakoj etapi se vodi računa o zaštiti životne i radne sredine i obezbeđenju zaštite na radu. Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok sistemu. rekreativna zona 4. dobilo bi ocenu 3. Fabrički krug i saobraćajnice u njemu treba da obezbede normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka. dok se manji i manje agresivni industriski objekti mogu locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj samoj. Rizičnost radnog mesta Izuzetno rizično radno mesto Vrlo rizično radno mesto Rizično radno mesto Malo rizično radno mesto Vrlo malo rizično radno mesto Radno mesto bez rizika Tabela 1.Ocena rizičnosti radnog mesta Ocena rizičnosti radnog mesta (stepen opasnosti) vrši se na osnovu dobijenih ocena o uticaju na zdravlje za svaki rizik tako što se izračuna prosečna ocena. Uticaj na zdravlje Izuzetno utiče Veoma utiče Utiče Malo utiče Vrlo malo utiče Ne utiče Tabela 2. Tko se dobija skala procene rizičnosti radnog mesta prikazana u Tabeli 2.

masne ili lako zapaljive materije odvode se posebnima kanalizacionim mrežama uz prethodno prečišćavanje i neutralizaciju u posebnu septičku jamu.8 m.6 m. administrativnih i drugih tehničkih prostorija mora da bude najmanje 2. 28 U objektima na sprat rastojanje od radnog mesta do izlaznog stepeništa ne sme biti veće od 30 m.8 m. Otpadne tehničke vode koje sadrže opsne otrovne. ZDRAVSTVENA STANICA Gradi se na ulazu u preduzeće. čisti i dezinfikuje. Izuzetno umesto ormarića mogu se koris-titi i vešalice ako je broj radnika manji od 50 i ako je posao čist. Od suturenskih prostorija po pravilu nije dozvoljeno praviti radne prostorije Tunelske prostorije Tuneli u kojima se radnici kreću ili rade moraju imati veštačku ventilaciju Pod prostorija Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa lokalnog zemljišta. Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog mesta više od 100 m. čekaonicu i sanitarni čvor. Ako postoji opasnost od požara pod mora biti od nezapaljivog materijala. a mikroklimatski uslovi konforni. vlaga ili oslobađanje toplote stavljaju se uz spoljne zidove. Podovi i zidovi moraju biti presvučeni materijalom koji se lako pere. čija veličina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj smeni. gladak (ne i klizav). POMOĆNE PROSTORIJE Garderobe (odvojene za muškarce i žene) Lociraju se blizu ulaza i služe za smeštaj civilne i radne odeće u gardrobne ormane. Kod poslova na kojima se radna odeća jako prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu odeću. Mora biti ravan. NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE Veličina prostorija Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m2 slobodne površine poda i 10 m3 vazdušnog prostora. Provetravanje može biti prirodno i veštačko KUHINJSKI BLOK Ako se hrana kompletno priprema i deli. Zidovi prostorija Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri toplotni i zvučni izolator Ako je potrebno presvlače se keramičkim pločicama ili premazuju masnom bojom do visine od 1. Zagrevanje i provetravanje prostorija Treba da stvori konforne mikroklimatske uslove i svede zagađenje na dozvoljeni nivo. Na ulazu su umivaonici sa tekućom toplom i hladnom vodom. Prednost uvek ima prirod-no osvetljenje. prostoriju za intervencije. kuhinju i trpezariju. Zastakljene površine na sunčanoj strani treba obezbediti zastorima ili želuzinama. Rostojanje između ormana i zida ili drugog reda ormana treba da bude najmanje 1m. Osvetljenje treba da bude prirodno. a ako postoji opasnost od prolivanja agresivnih hemikalija od nepropustljivog materijala sa nagibom prema slivnicima. Sve prostorije u kojima borave radnici duže od 2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati. Odnos zastakljene površine i površine po-da mora biti najmanje 1:8. Broj ormana planira se prema broju radnika u dve najbrojnije smene ako je pauza između smena manja od 30 min. Trpezarija mora biti zasebna prostorija. agresivne. Ispred ormana postavlja se klupa. Mora da ima ordinaciju za lekara. Osvetljenost prostorija Zavisi od zahteva radnog mesta prema važećim standardima. odnosno 3 m ako u prostoriji postoji aerozagađenje ili se oslobađa toplota. Kupatila (odvojena za muškarce i žene) Ako priroda posla zahteva kupajanje posle rada kupatilo mora imati tuševe sa toplom i . Raspored prostorija Prostorije gde postoji veće aerozagađenje. kuhinjski blok mora da zadovolji sve građevinske i sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na magacin sirovina. Jednu slavinu koristi najviše 60 radnika. kartoteku. pri čemu spoljni zidovi ovih prostorija mogu zauzeti najviše do 40% površine zida.Slavine sa vodom za piće Najbolje rešenje je da se voda za piće uzima pomoću higijenskih slavina (npr. Uklanjanje otpadnih materija Otpadne sanitarne vode i atmosferske padavine iz kruga preduzeća mogu se ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. Izlazi i stepeništa U prizemnim zgradama najbliži izlaz ne sme da bude udaljen od radnog mesta više od 50 m. Mašine koje stvaraju pojedinačno ili zajedno buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji. izrađen od materijalo koji se lako čisti i pere. Visina magacinskih. odnosno prema broju radnika u najbrojinijoj smeni ako je pauza veća od 30 min. Visina prostorija Mora da bude najmanje 2. Ako objekat ima više od tri sprata moraju postojati najmanje dva stepeništa. Fontana) u suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju posudu.

Sušionice (odvojene za muškarce i žene) Neophodne su u preduzećima u kojima radnici rade u vlazi i vodi. a time i potrošnje energije među ljudima različitih profesija.godine. Obligatorna termogeneza Predstavlja termogenezu nakon obroka. Jedan umivaonik na 4 nužničke kabine. telesna težina. Radna sposobnost umnogome zavisi od ishrane. Po SZO ukupna energetska potrošnja dobija se kao umnožak potrošnje u mirovanju po jedinici vremena i koeficijenta težine rada. 29 . odnosno 100 kJ/kg/dan za žene. Uvođenjem mehanizacije. Ona čini prosečno oko 40% ukupno genergetskog rashoda. trudnoća i laktacija Patološka stanja operativni zahvati. U zgradama nužnici su na ispiranje sa predprostorom u kome je umivaonik sa teku-ćom vodom. sastav tela. ELEMENTI UKUPNE ENERGETSKE POTROŠNJE Energetska potrošnja u mirovanju Predstavlja količinu E koju organizam troši u stanju mirovanja pri temperaturi okoline od 20250C. a najveći belančevine. sapunom i uređajem za sušenje ruku. Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10.hladnom vodom i sapunom. Kod jako prljavih poslova mora se obezbediti 1 tuš na 5 radnika. Otuda i razlike u vrednosti kod muškaraca i žena. Odela se vešaju na vešalice i stavljaju u zatvorene garderobne ormane sa otvorima za dovod toplog i odvod vlažnog vazduha. automatizacije i robotike došlo je do ujednačavanja težine ra-da. Umivaonici (odvojene za muškarce i žene) Umivaonici se nalaze između garderobe i kupatila. gde najveći udeo imaju mišići. temperatura ambijenta. Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu obezbeđuje topla voda. kao i kod osoba različite telesne mase. odnosno 200 m ako su van objekta. Broj mesta se planira prema najbrojnijoj smeni. Prostorije za ličnu higijenu žena sa kabinama Na svakih 50 zaposlenih žena dolazi po jedna kabina. mladih i starih osoba. Svaki nužnik za muškarce ima po jedan pisoar. ISHRANA I RAD Pravilna ishrana je neophodna za održavanje dobrog zdravlja svake individue. Fiziološka stanja. Energetska potrošnja u toku rada Energija utošena tokom rada raste linearno sa težinom rada.). Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom vodom. Ova prostorija mora imati ventilaciju. kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20 radnika.rast i razvoj. FAKTORI KOJI UTIČU NA ENERGETSKU POTROŠNJU Biološke varijabile . slede UH. rekovalescencija posle infektivnih oboljenja. Energetska potrošnja u mirovanju procenjuje se na oko 105 kJ/kg/dan za muškarce. Procenat povećanja je različit od 325% zavisno od sastava obroka. U višespratnim objektima nužnici su na svakom spratu. Energetske potrebe su onaj unos energije iz hra-ne koji će biti u ravnoteži sa energetskom potroš-njom i koji omogućuje održavanje poželjnog nivoa fizičke aktivnost osobe. a bez viška kalorija. obnovu i rast tkiva. Prostorije za povremeno zagrevanje radnika Obezbeđuje se za radnike koji rade u uslovima niskih temperatura. Njena vrednost zavisi od veličine telesne mase bez masnog tkiva. Nužnici treba da budu čučavci. a ako se neravnoteža produži promeniće se i sastav tela uz mogućnost narušenja zdravlja. Na 30 muškaraca ili 20 žena dolazi po jedan nužnički otvor. Ona ima konforne mikroklimatske uslove i snabdevena je toplim napicima (najčešće čaj). Kod nas se obično koristi termin Specifično dinamičko dejstvo hrane (SDD). Najmanji utrošak energije imaju čiste masti. Nužnici (odvojene za muškarce i žene) Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta više od 100 m. Ako je unos energije iznad ili ispod potreba pojedinca doći će do promena u energetskim depoima. pol. što dozvoljava uključivanje svih dnevnih aktivnosti. Zbog toga procena energetskih potreba samo u odnosu na zanimanje nije zadovoljavajuća. sapunom i uređajem za sušenje ruku. genetski faktori.ishrana. Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u njoj kraće borave. Spoljni faktori. (hladnjače i sl. Ona podrazumeva kombinaciju namirnica koje obezbeđuju dovoljan unos svih esencijalnih hranljivih materija neophodnih za očuvanje. Registruje se kao povećanje metaboličke stope nakon obroka sa maksimumom jedan sat nakon obroka i prestankom četiri sata nakon obroka. Prostorije za pušenje Prostorija za pušenje mora se obezbediti ako priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik puši na radnom mestu ili u dvorištu.

gubitak vode i minerala.8 g/kg telesne mase dnevno. Nakupljanje laktata tokom rada izaziva osećaj zamora i smanjuje radni intenzitet čuvajući na taj način rezerve glikogena od iscrpljenja. Povećana potreba postoji kod dečaka između 15-18 godine (0. Za sprečavanje ovakvih metaboličkih promena. dovodi do potpunog iscrpljenja ovih rezervi. neophodan je minimalni unos UH. povećanja razgradnje telesnih proteina. Masti u ukupnom energetskom unosu treba da učestvuju sa 20-35%. Međutim pri dugotrajnim teškim fizičkim poslovima ili pri nedovoljnom unosu UH javlja se manjak UH-rezervi pri čemu organizam pokušava da obezbedi nove količine glikogena razgradnjom belančevina. Namirnice kao što su žitarice.9 g/kg. čime se obezbeđuje konpletno svako-dnevno obnavljanje rezervi UH u organizmu. štiti vitalne organe od mehaničke traume. mediteranske ishrane koju preporučuje SZO. Pored toga ona ima i druge uloge. masti i proteini) mogu biti iskorišćeni kao izvor energije za mišićni rad. što podrazumeva belančevine jaja. Unos UH treba da obezbedi 55-60% ukupnih energetskih potre-ba.ENERGETSKE REZERVE ORGANIZMA Fosfatna jedinjenja (ATP i CP) U supramaksimalnim naporima E se prvenstveno obezbeđuje iz ATP-a. najviše tokom 1 sekunde. testenine. Pirinač 57. Za većinu odraslih ljudi dovoljan je unos od 0. samo makronutrijenti (UH. kukuruz. ali nekompletne. UGLJENI HIDRATI Rezerve ugljenih hidrata u organizmu (glikoza u krvi i glikogen u jetri i mišićima) su ograničene i dovoljne za poludnevnu energetsku potrošnju pri umereno teškoj fizičkoj aktivnosti. Najveći deo energije trebalo bi da se obezbedi iz skroba. Pasulj i krompir 34. ali ne bi trebao da prelazi 10% ukupnih kalorija. MASTI Masti deponovane u organizmu odraslog čoveka predstavljaju najveći i u uslovima normalne ishrane neiscrpni rezervoar energije. pri čemu odnos zasićenih i nezasićenih masti treba da bude 1:2. Ova količina masti daje dovoljno energije za jedan do dva meseca umerenih aktivnosti. nagomilavanja ketonskih tela. Depoi ugljenih hidratata UH dostupni kao izvor energije u organizmu nalaze se u obliku glikoze u krvi (3 g).). u količini od 100g dnevno. Njihova ukupna energetska vrednost je 7440 kJ što je dovoljno za obavljanje umereno teških fizičkih aktiv-nosti u toku pola dana. hipoglikemije i znatnog smanjenja radnog kapaciteta. kao i kod teškog fizičkog rada u toplim pogonima gde se usled povećanog znojenja gubi azot. Ukoliko su u ishrani glavni izvori proteina biljnog porekla planirani dnevni unos treba korigovati Faktorom neto proteinske iskoristljivosti koji iznosi 0. U takvim uslovima čak 45% glikoze može da se obezbeđuje iz belančevina. potreba za proteinima iznosi 0. Juneće meso 69. Masno tkivo Normalan udeo masti u ukupnoj telesnoj masi je do 25% kod muškaraca i 30% kod žena. Veći deo profesionalnih aktivnosti obavlja se na nižem nivou pri čemu se kao osnovno gorivo koriste slobodne masne kiseline i tako štede glikogenski depoi.75 g/kg telesne mase dnevno takozvanih referentnih proteina. Učešće belančevina kao goriva u uslovima kada su glikogenske rezerve visoke je zanemarljiv (2-5%) pri čemu se uglavnom iskorištavaju cirkulišuće aminokiseline. oni se deponuju u obliku masti MAKRONUTRIJENTI Od svih sastojaka raznovrsnih namirnica. povrća i voća.75 pa to uvećati za 55%).55 (telesna masa X 0. pirinač. i kao depoi gli-kogena u jetri (100 g) i mišićima (350g). • BELANČEVINE Glavna uloga belančevina u organizmu je gradivna (obnova oštećenih delova ćelija). Riba ima indeks 70. • • • . Povećan unos polunezasićenih masnih kiselina iz grupe Omega-3. Belančevine jaja uzete su kao referentne jer je sastav AK u njima najbolji i njima je dat indeks 100. krompir i pasulj su 30 glavni izvori skroba i čine bazu tz. Depoi masnog tkiva nisu posebno zavisni od tipa ishrane. Višak energije iz UH pretvara se u masti i deponuje kao trigliceridi u masnim ćelijama Namirnice nosioci UH su iz grupe žitarica. Učešće belančevina u ukupnom energetskom unosu treba da bude 12-15%. Kod mešovite ishrane gde belančevine životinjskog porekla učestvuje sa bar 50%. potkožno masno tkivo sprečava gubitak toplote u uslovima niske temperature i dr. Ako se u višku unesu belančevine i UH. Stvaranje ATP iz CP obezbeđuje dodatnu energiju za maksimalne napore još samo za nekoliko sekundi. Namirnice biljnog porekla takođe sadrže esencijalne AK. čime se menja i nivo rade sposobnosti. koji se nalazi u ribama ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. Unos holesterola limitiran je na 300 mg dnevno po mogućnosti i manje. Izostavljanje UH iz ishrane samo jedan dan. Rezerve glikogena u organizmu su podložne promenama zavisno od ishrane. u odnosu na jaja se procenjuje biološka vrednost drugih namirnica koje sadrže proteine npr.

ali koji su neophodni za funkcionisanje organizma. • • • U uslovima povećanog energetskog zahteva raste i potreba za mineralnim materijama. odnosno 1. a preostalih 37% su tečnosti kao krvna plazma. Što se sastava tiče najvažnije je dati vodu. GVOŽĐE Pod rizikom su naročito žene u generativnom periodu između 20 i 49 godina.od 0. Od ukupne vode u organizmu unutar ćelija se nalazi 63%. ali se bitnim smatraju samo 22. a u mastima manje od 25%. Vitamina B1 . odnosno 1. Efikasnost rehidratacije zavisi od količine i učestalosti uzimanja tečnosti.5 mg/1000 kcal. Takva situacija je kod nas po pitanju JOD Endemska gušavost u nekim sredinama. to je njihov unos najčešće dovoljan ako se poveća energetski unos. Ukupna količina vode u organizmu održava se u ravnoteži iako su dnevni gubici u mirovanju oko 2.6 mg/1000 kcal. Pored toga znojenjem se gube i elktroliti Na i K (2. Pri fizičkom radu ubrzava se i produbljuje disanje. Gubitak se nadoknađuje unosom tečnosti (1200 ml).3-3. Vitamin C je moćan antioksidans. znojenjem (600 ml). • • • 4. Zbog svega ovoga kod teškog fizičkog rada neophodna je nadoknada tečnosti da bi se sprečio gubitak vode i tako izbegle posledice hipohidratacije. čak ni kod prehlada. što je rešeno jodiranjem soli. ali nije registrovano ni poboljšanje zdravstvenog stanja. Toksični efekti ne postoje ali nema ni podataka da se velikim dozama postiže poboljšanje radne sposobnosti. koji se ne sintetiše u organizmu. što znači da nema potrebe za nekim posebnim dodavanjem minerala. Potrebna količina nalazi se u litru mleka. Kod teškog fizičkog rada znojenjem se u toku samo jednog sata može izgubiti 2. hranom (1000 ml) i stvaranjem tečnosti tokom metaboličkih procesa (300-350 ml). pljuvačka i dr. od čega su 7 takozvani makrominerali. Pri teškom fizičkom radu preporučuje se unos Vitamina C u dozi od 150-350 mg.5 l. Procenjuje se da žene kod nas unose oko 12 mg/dan gvožđa.4 grama po litru znoja). tlo. U telu postoji preko 60 mineralnih materija.0 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal 2. Vitamina B2 .• Kao zaključak možemo reći da osobe sa većim energetskim potrebama treba tu energiju većim delom da obezbeđuju iz ugljenih hidrata. niti imaju energetsku vrednost.8 l vode. • 1. limfa. može se dodati i nešto malo NaCl (10-30 mMol/l). njene temperature i sastava. SELEN Za koji još uvek nema globalne suplementacije (preporučuje se unos od 55-70 ng/dan). ima ga u voću i povrću. KALCIJUM Nedostaje u ishrani razvijenih sredina (kod nas ga ima dovoljno). B1 i B2 VITAMIN C Dnevne potrebe za Vitaminom C kreću se od 10 mg (minimum za sprečavanje pojave skrobuta) do 200 mg (koliki je maksimalni kapacitet za resorpciju u tankom crevu). Voda se gubi urinom (1500 ml).02. ali i za drugim hranljivim materijama preko kojih se oni unose. S`obzirom da su ovi vitamini široko rasprostranjeni u namirnicama. Do sada je poznato 13 vitamina. • VITAMINI • Vitamini su grupa raznovrsnih hemijskih materija koji niti ulaze u sastav tela. Preporuka za dnevni unos je 800 mg za muškarce i 1200 mg za žene. Pod rizikom da obole od anemije je 30-50% žena u generativnom periodu. a time i namirnice koje se tu gaje siromašne u određenim mineralima. Dodavanje nekih minerala je neophodno jedino u sredinama gde su voda. a ostali su oligoelementi ili čak ultraoligoelementi od kojih su važniji samo neki. Toksični efekti visokih doza vitamina C nisu poznati osim povećane skolonosti ka stvaranju bubrežnog kamenca. ali oprezno jer će 31 • • • • MINERALNE MATERIJE • Mineralne materije su neorganska komponenta tela koja čini oko 4 % ukupne telesne mase. VODA I ELEKTROLITI • Sadržaj vode u ljudskom telu je 40-60%. što je ispod preporučenih vrednosti od 15 mg/dan. • 3. od toga se u mišićima nalazi 65-70%. Težak fizički rad može povećati potrebu za vitaminom C. S`obzirom da je naša ishrana siromašna u voću i povrću naročito zimi opravdanim se može smatrati dodatak vitamina C naročito u sezoni zima-proleće.od 0. a povećano je i odavanje toplote putem znojenja.2 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal Vitamini grupe B su neophodni kao koenzimi u svim reakcijama stvaranja energije. • 2. preko pluća (300 ml) i fecesom (100 ml). VITAMIN B1 i B2 Kao dovoljnim za za sve odrasle osobe smatraju se doze 1. • . pa otuda i povećana potreba za njima u procesu rada.

Žitarice i proizvodi od žita. Za svaku grupu određena je osnovna porcija. Unos vidljivih masti zavisi od energetskog unosa pri čemu nesme da pređe 35% ukupno unete energije. kao i učešće određene grupe namirnica u ukupnom energetskom unosu izraženo kao broj osnovnih porcija. Takođe treba voditi računa i o uređenju tog prostora. Zato bi bilo nepohodno na samom početku jutarnje smene obezbediti mali mlečnougljenohidratni obrok (10-15 minuta pre početka rada dati koktel od 200ml jogurta i 200ml voćnog soka. Vrh piramide Vidljive masti i Šećeri Drugi nivo: Mleko i Meso Prvi nivo: Voće i Povrće Osnova piramide: Žitarice. povećanjem broja obroka i raznovrsnošću namirnica iz iste grupe upotrebljene u jednom obroku. 4. kao i o načinu serviranja hrane i drugim momentima s`obzirom da hrana nema samo svojstvo da zasiti. Povećanje energetskog unosa preko 2800 cal najvećim delom 70-75% treba da bude u obliku UH. a poželjno je i više namirnica u količini koja je proporcionalna energetskim zahtevima. D. Mleko i mlečni proizvodi. 150g salate i 130g voća. Mleko. Energetska vrednost obroka koja se uzima u vreme osmočasovnog radnog vremena treba da pokriva 35-40% dnevnih potreba podeljeno u dva obroka od 15 i 25% Ovo se odnosi na radnike u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. Ovaj obrok bi bio pogodan za unos vrednih belančevina. 2. Iz svake od ovih grupa mora biti prisutna jedna. u vreme kada je zamor najizraženiji. te nije zanemarljiv elemenat i u stvaranju dobre radne atmosfere. • • • • • Planiranje optimalne ishrane u praksi omogućeno je svrstavanjem namirnica u četiri grupe: 1. kao i procena zdravstvenog stanja zapošljenih. KOLEKTIVNA ISHRANA • Pri planiranju ishrane u radnim kolektivima neophodno je prethodno ispitivanje ishrane i stanja uhranjenosti članova kolektiva. To se postiže povećanjem broja porcija namirnica iz grupe hleba. ili prerđevina. sredstvo komunikacije među ljudima. Kolektivna ishrana treba da obezbedi adekvatnu količinu energije za svaku kategoriju radnika kako bi se sprečilo iscrpljivanje glikogenskih depoa i pojava zamora sa odgovarajućim smanjenjem radne sposobnosti. Objekat. Ona je često faktor okupljanja. Proizvodi od žita.hipertonični rastvor izvući vodu u interstinijum. Zato se za manje gubitke preporučuje dodavanje nešto više soli u hranu. ČETIRI GRUPE NAMIRNICA OSNOV ZA PLANIRANJE PRAVILNE ISHRANE • Američko dijetetsko društvo predlaže sledeću piramidu pravilne ishrane kao vodič za racionalnu ishranu. restoran i kuhinja za pripremu obroka treba da zadovoljavaju osnovne higijenske norme. minerala i vitamina koji bi mogli nedostajati. povrća i voća. tako da u prvu jutarnju smenu dolaze gladni. jaja. • 32 . 220g povrća ili 70g leguminoza. a obilno ručaju i večeraju. Primer: 240g hleba. proizvodi bogati vitaminima B2. riba. zaštitni obroci sastavljeni od namirnica velike hranljive gustine za pojedine nutrijente. A. Tokom noći jetra je svoje rezerve glikogena sa 80-100 g svela na 20 grama. Na drugoj strani kolektivna ishrana treba da obezbedi visoko vredne namirnice radi sprečavanja najčešćih deficita tzv. Drugim rečima to bi bio mešoviti obrok mesa i povrća koji bi obezbeđiva ododatnih 20-25% ukupne energije. Npr. 30g meda i na kraju kafa kao napitak) ukupno 380 kcal. 30g ulja (mast ili margarin ili buter). PRVI OBROK Navike naših ljudi su takve da oni najčešće ne doručkuju. Meso. 100g mesa ili ribe. sira ili jaja. 1. mogu se pratiti preporuke o minimalnom unosu (1200 kcal). 2. 3. Zrnasta hrana (čine osnovu tzv. DRUGI OOBROK Drugi obrok bi trebalo dati 4-5 sati nakon početka rada. Voće i povrće. a 10% u obliku belančevina. dok je za noćnu smenu dovoljno samo 15%. neophodno je obezbediti dovoljne količine hladnih napitaka. Mediteranske ishrane) • • • Energetski obroci se planiraju prema težini rada najbrojnije kategorije radnika u firmi. C i mineralima Fe (iznutrice) Ako postoji rizik od mešanih deficita. U uslovima povišene temperature okoline ili povećane radiacione toplote.

Prijave profesionalne bolesti i Medicinske dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Niša ili Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd) MEDICINSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem radnika. Sigurni kriterijumi . 3. Prijavu profesionalnih bolesti popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala oboljenje. bolesti Profesionalne bolesti. Postojanju povezanosti između intenziteta ekspozicije i veličine poremećaja zdravlja 3.Znače da je neko stanje ili poremećaj verovatno posledica uticaja profesionalnog štetnog faktora.KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI I VREME EKSPOZICIJE • Dužina izloženosti noksi može uticati na veličinu poremećaja zdravstvenog stanja pa je minimalna dužina ekspozicije kod nekih bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti.KRITERIJUMI ZA UZROČNOST Zasnivaju se na: 1. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE BOLESTI I . Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi na listi prof. Činjenici da se slični poremećaji mogu dokazati i u eksperimentu na životinjama II . POVREDA NA RADU ZAKONSKA DEFINICIJA POVREDE NA RADU Povreda na radu je povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom. pod uslovom da je nastanak povrede 33 • . Da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osiguran. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi: 1. III . To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. Pravilnikom je utvrđeno 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju ove bolesti pojavljuju. Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao 4. Postojanje profesionalne bolesti utvrđuju organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti. Višim koncentracijama agenasa ili njihovih metabolita kod eksponovanih radnika 4.Radi se o profesionalnim bolestima za čije su utvrđivanje neophodne promene na najmanje tri organa ili sistema. Za postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi predviđeni listom profesionalnih bolesti. Mogući kriterijumi .Znače da je pojava jedne morfološke promene na jednom organu ili sistemu dovoljna za utvrđivanje profesionalne bolesti. radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim u našoj zemlji utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja. na predlog fonda. Da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada 3. Verovatni kriterijumi . kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela.KRITERIJUMI ZA MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE 1. • Vremensko trajanje poremećaja zdravlja je kod nekih profesionalnih bolesti definisano u Listi ali samo u slučaju kada se poremećaj može popraviti bez ikakvih posledica. To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta. kao i uslovi pod kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. Da se radi o određenim bolestima 2. Postojanju statistički značajne povezanosti između ekspozicije štetnom agensu i oštećenja zdravlja 2. 2.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU PROFESIONALNA BOLEST ZAKONSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti obuhvataju određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. ali je za utvrđivanje profesionalne bolesti potrebna i morfološka ili funkcionalna promena na bar još jednom organu ili sistemu. iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

2. 5. ali je njihova učestalost u određenim profesijama znatno veća pa se smatra da su profesionalne štetnosti i radni uslovi kofaktori u njihovom nastanku i favorizujući faktori u njihovom toku. trenutno ili na duže vreme. Posebne mere preventivne zaštite u nekim vidovima specifične zdravstvene zaštite 3. sindrom sagorevanja. osteoartroza) • ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA • U slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad • Naknada putnih troškova u vezi sa lečenjem i rehabilitacijom 7. tehnostres. pa se nastanak ovih bolesti ne može neposredno vezati za obavljanje poslova. Smanjenje radne sposobnosti. na putu preduzetom radi izvršenja radnih zadataka i na putu preduzetom radi stupanja na rad. pri vršenju obavezne vojne službe i pri obavljanju drugih poslova i zadataka za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg društvenog interesa. astma) Oboljenja KVS (hipertenzija. Pravo na protetička i ortopedska sredstva. Telesno oštećenje. U bolesti u vezi sa radom spadaju: 1. Potpuna zdravstvena zaštita 2. DEFINISANJE POVREDE NA RADU SA STANOVIŠTA POSLEDICA • • • Povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja. za vreme obavljanja poslova odnosno radnih zadataka ili u vezi sa njima. Multikauzalne su geneze i nisu specifične za određenu profesiju. fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti. slušna i druga pomagala 4. Povrede na radu su dakle posledica jednokratnog delovanja uzročnika. Posledica profesionalnih bolesti i povreda na radu mogu biti: 1. • Povredom na radu može se smatrati samo povreda izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji i vremenska i prostorna povezanost sa obavljanjem tog posla. Povreda koju osiguranik pretrpeo na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto. uzastopnog delovanja uzročnika. bolni sindrom vrata i gonjih ekstremiteta. Pravo na zubno-protetičku pomoć i zubno-tehnička sredstva 5. • • BOLESTI U VEZI SA RADOM • Su bolesti uzrokovane noksama koje se sreću i u opštoj životnoj sredini. a profesionalne bolesti su rezultat trajnog. Naknada troškova sahrane. 2. 6. Povreda koju osiguranik pretrpi pri obavljanju poslova i zadataka u vezi sa akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća. 3. 2. radniku se obezbeđuje: 1. Bolesno stanje. Narušenje fizičkog integriteta podrazumeva oboljenje. Privremena nesposobnost za rad. • Povredom na radu smatra se i : 1. mentalne bolesti) Oboljenja lokomotornog sistema (lumbalni sindrom. Određena prava iz zdravstvenog osiguranja zaposleni ostvaruju preko svojih poslodavaca (naknadu zarade za prvih 60 dana sprečenosti za rad i specifičnu zdravstvenu zaštitu utvrđenu zakonom) PRAVA IZ PENZIJSKO-INVALIDSKOG OSIGURANJA • Ostvaruju se ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smanjenje 6. očna. Hronična nespecifična oboljenja organa za disanje (bronhitis. komplikacijama i ishodu. 4. emfizem. pri obavljanju javnih i drugih društvenih funkcija ili građanskih dužnosti na poziv državnih i drugih ovlašćenih organa. na sanitarne sprave. Povreda osiguranika nastalo kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile. fizilku bol i smrt Narušenje psihiškog integriteta podrazumeva poremećaj psihičkog zdravlja sa trajnim ili vremenski ograničenim posledicama. 3. 34 . Smrt. ishemijska bolest srca i CV-bolest) Bihevioralni poremećaji (anksioznost. telesno oštećenje (lakše ili teže). 4.uzročno vezan za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka. 3. Gubitak radne sposobnosti.

Delovanje ovih profesionalnih štetnosti na radnike omogućuje 1. Izgubljena zarada zbog delimične ili potpune nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Takođe je neophodno dobro poznavanje tehnološkog procesa rada. Bakterije. Biološke prirode – Virusi. Neracionalni sistem rada. Loša odnosno nepotpuna organizacija rada. bez obzira na to dali to oštećenje prouzrokuje ili ne pruzrokuje invalidnost. opšta tehnička i lična zaštita i dr) 4. • Delovanje profesionalnih štetnosti potpomažu: 1. odnosno dijagnostikovanje bolesti. za utvrđivanje 35 . Statička opterećenja i preopterećenja pojedinih organa. 2. • PRAVO NA MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE Materijalna šteta u slučaju smrti radnika 1.ili gubitak radne sposobnosti (invalidnost). Loša ventilacija itd Najčešće se radi o istovremenom delovanju više profesionalnih štetnosti. Trajno gubljenje ili smanjenje mogućnosti za dalji razvoj i napredovanje PRAVO NA NE-MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE 1. kao i procena oštećenja ili gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih • • sistema. Prisilni položaj pri radu i dr. Metali. Nepovoljni higijensko-tehnički uslovi u radnoj prostoriji – Nedovoljna kubatura. Naknada za fizičku bol 2. Nefiziološki uslovi rada . količini odnosno intenzitetu i deluju na takav način i tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno oštećenje organizma. Pritisak. Dokazati uzročnu povezanost nekog hroničnog patološkog stanja ili bolesti sa radom najčešće nije jednostavno. Prekomerni intenzitet rada. Strujanje vazduha. 2. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju u punom iznosu. gubitak. • PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi gubitak radne sposobnosti. Naknada za strah UTVRĐIVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI • Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka patološkog stanja. osnovni su zadaci lekara medicine rada. Organski rastvarači. Individualne razlike u otpornosti i osetljivosti radnika. 3. Gasovi. Plastične mase. Profesionalna oštećenja nastaju kada se nokse pojavljuju u takvom obliku. a poznavanje tih noksi prvi je korak u rešavanju postavljenih zadataka. zbog teške invalidnosti ili smrti bliskog lica) 3. Oštećenje zdravlja nastaje delovanjem specifičnih noksi iz radne sredine. RADNA ANAMNEZA • Uzroci i izvori povreda na radu najčešće su očigledni. Naknada za duševnu bol (zbog naruženosti. bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela. što zahteva poznavanje njihovog međusobnog reagovanja i udruženog štetnog delovanja na organizam. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI • Su svi štetni činioci kojim je radnik izložen u toku rada. Vlaga. PRAVO NA POMOĆ I NEGU PRAVA IZ RADNOG ODNOSA 1. PRAVO NA NOVČANU NADOKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE Pod telesnim oštećenjem podrazumeva se narušenost fizičkog integriteta i opšte životne sposobnosti. telesno oštećenje ili smrt osiguranika. Pesticidi. Izgubljena zarada za vreme lečenja 3. Izgubljena zarada 2. Nokse koje se pojavljuju pri radu mogu biti: 1. tj. Buka. 1.Prekovremeni rad. 2. Fizičke prirode – Temperatura. PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smrt radnika. Troškovi sahrane Materijalna šteta u slučaju telesne povrede i narušenog zdravlja 1. kao i način izvođenja rada. a koji mogu uticati na oštećenje zdravlja. Troškovi lečenja 3. što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potrerba. Troškovi lečenja 2. Opšti higijenski uslovi na radnim mestima 3. 2. • 3. Specijalni uslovi na radnim mestima (vrsta tehnološkog procesa. Zračenje. Gljivice i dr. bez obzira na dužinu radnog staža. članovi domaćinstva stiču pravo na porodičnu penziju. • • 4. Paraziti. Vibracije i dr. Hemijske prirode – Prašine. Pored dobrog poznavanja tehnološkog procesa (opisa) i podataka o profesionalnih štetnosti dobijenih ambijentalnim monitoringom. • 2.

• Biomarkeri efekta . glasnik RS br. 4. • Odluka o trajanju prekida kontakta sa uzročnikom. na bazi medicinske i druge dokumentacije. DIJAGNOZA • Primenjuju se svi invanzivni i neinvanzivni dijagnostički postupci i procedure koji se primenjuju i u drugim granama medicine. III .VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE 1. 1. Da obezbedi službe rehabilitacije koje treba da pripreme onesposobljeno lice da se ponovo vrati na svoj raniji posao ili ako to nije moguće da obavlja neki drugi posao Da preduzima mere za olakšavanje zapošljavanja onesposobljenih na odgovarajućim poslovima. LEČENJE • Specifičnosti u terapiji profesionalnih oštećenja svodi se na prekid daljeg delovanja profesionalnog uzročnika i eventualno ubrzano eliminisanje uzročnika iz organizma (terapija helatima). u kalendarskoj godini za proteklu godinu 3. Podaci se uzimaju za sve poslove koje je radnik obavljao tokom svog radnog veka. VAŽEĆE ZAKONSKE OBAVEZE U NAŠOJ ZEMLJI I . IV . Konvencija obavezuje zemlju potpisnicu da između ostaolog: Propiše listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove konvencije i koje će biti priznate kao profesionalne bolesti.REŠENJE O STICANJU PRAVA PO OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI • Donosi Republički fond penzionog i invalidskog osiguranja. 1. Propiše listu bolesti koja bi se dopunila odredbama koje omogućavaju da se ustanovi profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u propisanim uslovima. 2. kao i početni ispad neke funkcije. PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI KONVENCIJA BROJ 121 • Imajući u vidu značaj profesionalnih bolesti Međunarodna organizacija rada (MOR) donela je Konvenciju broj 121 . Unese u svoje zakondavstvo opštu definiciju profesionalnih bolesti dovoljno široku da bi obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu ove konvencije. 6. koji je do oštećenja doveo. o odsustvovanju sa posla i o tome dali pacijent sme opet biti izložen istoj ili sličnoj profesionalnoj štetnosti. • Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i priznavanju bolesti za profesionalnu II . koju je SFRJ ratifikovala. 3. Da obezbedi službe preventivne mere protiv nesreća na poslu i profesionalnih bolesti. Otkrivanje oštećenja u subkliničkoj fazi omogućava prekid daljeg izlaganja profesionalnim štetnotima. Izveštaj o profesionalnim bolestima Dostavljaju Republički zavodi Saveznom zavodu do 31.IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM PEIODIČNOM PREGLEDU • Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrđene profesionalne bolesti (ili sumnja) posle periodičnog pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.72/2006) • Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za svaku bolest posebno) i preko poslodavca dostavlja filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Istovremeno se popunjava i Prijava profesionalnih bolesti nadležnom zavodu. specifična je delatnost medicine rada i spada u domen ocenjivanja radne sposobnosti. pre kliničkih manifestacija bolesti. Pri postavljanju konačne dijagnoze neophodno je isključiti sve druge etiološke faktore koji mogu dovesti do sličnih patoloških stanja. V .O davanju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti 1934 godine. 5. Knjiga utvrđenih profesionalnih bolesti pri periodičnom pregledu radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovim rada. Cilj je što ranije utvrditi morfološki supstrat oštećenja organa ili sistema. 2.01.PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl. glasnik RS 105/2003) SPECIFIČNOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA PROFESIONLANIH BOLESTI 36 . Prijava se podnosi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze profesionalne bolesti ili sumnje na profesionalnu bolest.Testovi kojima se mogu otkriti rani štetni efekti profesionalnih noksi.profesionalnih bolesti neophodno je od samog radnika uzeti anamnestičke podatke o radu. Biomarkeri ekspozicije – Specifični biološki testovi kojima se može otkriti postojanje profesionalne štetnosti ili produkata njene transformacije u organizmu. Knjiga prijave profesionalne bolesti 2.PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI (Sl.

koji pored medicinskih činjenica poznaje i uslove na radnom mestu obolelog. Respiratorni sistem. Krv i krvotvorni (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organi. njegovi rođaci i drugi ljudi. Bubrezi. mogu biti dostavljani samo zdravstveni podaci za grupu radnika. Nervni sistem. Jetra. Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim promenama na ekspozicija Be ili njegovim jedinjenjima plućima ili specifičnim oštećenjem druga dva organa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) ili orgnska sistema. 3. 11. • Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod uticajem profesionalnih štetnosti jedan je od osnovnih uslova za blagovremeno i tačno dijagnostikovanje profesionalne bolesti. 9. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema Kosti. 2. zašto govoriš i kako to razume bolesnik. 7.1. Krvi i krvotorni organi Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Se ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija V ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Cr ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Ni ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) 37 5. 8. kome govoriš. 6.• Dijagnozu treba da postavlja specijalista medicine rada. LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI 1. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji bubrega ili kostiju ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Cd ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organska sistema RES. Jetra. inspekciji i sl. 4. podatke o kretanju u službi i podatke o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada. 10.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja ili specifična ekspozicija Pb ili njegovim jedinjenjima oštećenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) nervnog sistema ili CNS-a ili bubrega Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem ekspozicija Hg ili njenim jedinjenjima nervnog sistema ili bubrega ili najmanje tri od ostalih (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organa i sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji krvi i krvotvornih organa ili nervnog sistema ili dva ekspozicija As ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) od sledećih organa: Srce. Arbitraža treba da je u kompetenciji referentne zdravstvene ustanove za medicinu rada. Krv i krvotvorni organi. Poslodavcu. ETIČKI I DEONTOLOŠKI PRINCIPI • Prijem radnika na posao. 1. službi zaštite na radu. . Srce Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji nervnog sistema ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Mn ili njegovim jedinjenjima organskih sistema Jetra.0. Zakon nalaže obavezne Periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM Red br. slanje u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne bolesti. Jetra. Profesionalna bolest Trovanje olovom ili njegovim jedinjenjima Trovanje živom ili njenim jedinjenjima Trovanje arsenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje fosforom ili njegovim jedinjenjima Trovanje manganom ili njegovim jedinjenjima Trovanje berilijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kadmijumom ili njegovim jedinjenjima Selenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje vanadijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Hromom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Niklom ili njegovim jedinjenjima 1. sopštavanje dijagnoze i ocena radne sposobnosti – sve to može izazvati sumnju bolesnika i deontološke probleme. Informacija o zdravstvenom stanju radnika pojedinca može biti dostavljena samo radniku lično i njegovom ordinirajućem lekaru. • Zato kada razgovaraš sa bolesnikom o njegovoj bolesti misli šta govoriš. informisanje o uslovima na radu i načinu zaštite na radu od profesionalnih štetnosti. ekspozicija P ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi. Bubreg.

12. Jetra. 24. Srce i ekspozicija ugljenmonoksidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) krvni sudovi. sluzokožama i respiratornom ekspozicija azotnim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) sistemu Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema CNS. sluzokožama i respiratornom njihovim jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija sumporu ili njegovim efektom na koži. 19. Trovanje cinkom ili njegovim jedinjenjima Trovanj bakrom ili njegovim jedinjenjima Trovanje aluminijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kobaltom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kalajem ili njegovim jedinjenjima Trovanje antimonom ili njegovim jedinjenjima Profesionalna bolest Trovanje halogenim elementima i njihovim derivatima Trovanje sumporom ili njegovim jedinjenjima Trovanje azotnim jedinjenjima Trovanje ugljenmonoksidom Trovanje cijanom ili njegovim jedinjenjima Trovanje alifatičnim uglovodonicima Trovanje cikličnim uglovodonicima ili njihovim homolozima Trovanje nitro i amino derivatima ugljovodonika Trovanje halogenim derivatima ugljovodonika Trovanje ugljendisulfidom 38 Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Zn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Cu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Al ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Co ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sb ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Red br. Krv i krvotvorni organi. CNS.3. 13. 14. 18. 27. 17. 23. sluzokožama i respiratornom jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji efektom na koži. 21. jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Štitasta žlezda. 15. 1. 1. 22. ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi i Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva ekspozicija halogenim derivatima od sledećih organa ili organska sistema Krv i ugljovodonika krvotvorni organi.2. Jetra. ili tri od ostalih organa ili organskih sistema . 16. 25. ekspozicija ugljendisulfidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) PNS. Jetra.TROVANJA GASOVIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija halogenim elementima ili efektom na koži. Bubrezi i Nervni sistem (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organska sistema Organ vida. 26. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim ekspozicija cikličnim ugljovodonicima ili oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih njihovim homolozima sistema Krv i krvotvorni organi. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili Poslovi i radna mesta na kojima postoji specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili ekspozicija nitro i amino derivatima organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. 20. Krv i krvotvorni organi Klinička slika trovanja sa asteno-vegetativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji manifestacijama i specifičnim oštećenjima dva od ekspozicija cijanu ili njegovim sledećih organa ili organska sistema Nervni sistem.TROVANJA RASTVARAČIMA Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima sistema Krv i krvotvorni organi. Jetra.

bakteriske. 37. 35. BOLESTI PROUZROKOVANE BIOLOŠKIM DEJSTVOM 39. od sledećih organa ili organska sistema Krv i 28. 32. 38.0. Hronični burzitis Poslovi i radna mesta na kojima postoji zglobova nastao usled dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i pritisak na burze (najmanje 5 godina) dugotrajnog pritiska Poslovi i radna mesta na kojima postoji Sindrom karpalnog dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan tunela pritisak na šaku i podlakticu Paraliza nerava usled Poslovi i radna mesta na kojima postoji dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i dugotrajnog pritiska pritisak na periferni nerv Poslovi i radna mesta na kojima postoji Oštećenje meniskusa opterećenje kolena u nefiziološkom kolena usled dugog položaju (dokaz o trajanju optrećenja opterećenja u kolena .TROVANJA PESTICIDIMA Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima koji nisu Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim obuhvaćeni pod drugim tačkama oštećenjima dva organa ili organskih sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima jonizujućeg zračenja (dokaz o trajnanju ekspozicije najmanje 5 godina i intenzitetu ekspozicije . Klinička slika sa morfološkim ili funkcionalnim promenama na vaskularnom i neuromuskularnom ili koštanom sistemu Klinička slika hroničnog zapaljenja lakatne ili ramene ili prepatelarne burze sa umanjenjem funkcije zahvaćenog zgloba Klinička slika sa morfološkim znacima hronične kompresije i funkcionalnim ispadima Klinička slika paralize perifernog nerva 29.BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIČKIM DEJSTVOM Red br.4.0. etrima.najmanje 5 godina. 40. sa dnevnim nefiziološkom položaju opterećenjem od najmanje 1/3 radnog vremena) Klinička slika sa morfološkim lezijama meniskusa i funkcionalnim promenama kolenog zgloba 3. 30. Bubrezi i Nervni sistem aldehidima ili ketonima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Trovanje pesticidima koji nisu obuhvaćeni po drugim tačkama Pravilnika Profesionalna bolest Oboljenja izazvana jonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana nejonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana povišenim ili sniženim atmosferskim pritiskom Oboljenja izazvana bukom Oboljenja izazvana vibracijama 1. importovane bolesti: visusne. parazitarne Antropozoonoze Poslovi osoblja na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski ili epidemiski Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti Klinička slika tropskih bolesti (dokaz o kontaktu sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika antropozoonoza (dolazak u kontakt sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) 39 . ronilaca i letačkog osoblja (dokaz o ponovljenim naglim dekonpresijama) Poslovi i radna mesta na kojima se dolazi u kontakt sa bukom preko dozvoljenog nivoa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija vibracijama (dokaz o trajanju ekspozicije najmanje 5 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinička slika sa morfološkim i funkcionalnim promenama u krvi i krvotvornim organima ili koži (ulcerozni radiodermatitis) ili očnog sočiva (katarakta) ili hipotireoze izazvane radioaktivnim jodom Morfološke i funkcionaln promene na organu vida (katarakta) Ponovljene vazdušne embolije i ispadi funkcije CNS ili miokarda ili pluća ili koštanog sistema Obostrano perceptivno oštećenje sluha preko 30% po Fowler-Sabineu. 31. estrima. 36. Dokaz o progresiji oštećenja sluha tokom rada u buci. Jetra. estrima ili etrima ili aldehidima ili ketonima krvotvorni organi. Tropske. 34.ličnom biodozimetrijom ili merenjem radioaktivnosti urina) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nejonizujućem zračenju (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta kesonaca. 33.Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Trovanje alkoholima ili ekspozicijaalkoholima. 2.

pozitivni imunološki testovi. Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Kontaktni dermatitis eksponovani alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Recidivantna eksponovani alergogenim materijama urtikarija (dokaz ekspoziciji) Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima Klinički slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima 6. Egzogeni alergijski bronhoalveolitis Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva Hronični opstruktivni bronhitis 52. 49. Astma 51. 53. Klinička slika bisinoze u drugom i trećem stadijumu bolesti Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 47. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 44. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 50. 45. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. kao i znacima aktiven tuberkuloze pluća Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 4. BOLESTI KOŽE 54. 42. 43. 46. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. dokaz o progresiji oštećenja pluća tokom rada. pozitivnim nespecifičnim i specifični bronhoprpvokativni testovi. lana i konoplja. u slučaju kada je bronhoprovokativni test kontraindikovan.0. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. Virusni hepatitis Parenteralne infekcija virusom SIDE Tuberkuloza Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa TBC bacilom Klinička slika hepatitisa (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika AIDS-a (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika tuberkuloze prouzrokovane bacilom tuberkuloze rezistentnim na antituberkulozne lekove. poremećaj ventilacije pluća srednjeg stepena. Klinička slika sa specifičnim Ro-promenama na plućima. Maligne bolesti Poslovi i radna mesta gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim materijama Klinička slika malignog oboljenja prouzrokovanog jonizujućim zračenjem ili UV-zračenjem ili hemiski sigurno dokazanim kancerogenima (I grupa IARC) 40 . 48. profuzije 1/1.0.0. dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač. MALIGNE BOLESTI 56.BOLESTI PLUĆA Redb r.41. Profesionalna bolest Silikoza pluća Siliko-tuberkuloza Azbestoza pluća Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalima Bisinoza pluća Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija azbestnim vlaknima (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi proizvodnje i obrade tvrdog metala(dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV12%). posebno u početnim fazama prerade (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije najmanje 10 godina) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontakta sa materijamakoje izazivaju alergijsko ili iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspozicij) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani alergogenim materijama (dokaz o ekpoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontatkta sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i tejanju ekspozicije najmanje 10 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. 5. 55. Normalan spirometriski nalaz pri zaposlenju. pozitivan specifični bronhoprpvokativni test i specifične imunološke promene Klinička slika sa izraženim promenama na gornjim disajnim putevima i pozitivnim ekspozicionim i specifičnim imunološkim testovima Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa.

u različitim fazama tehnološkog procesa. kao i sa tehnološkim procesom u celini.Za određivanje stepena zagrejanosti koriste se četiri temperaturne skale: Celzijusova. Vlažnost vazduha 3.Stepen zagrejanosti tela koja zavisi od količine toplotne energije koju to telo sadrži. mikroklimatski uslovi su manje podložni promenama. Insolacija 2. To se postiže putem: 1. Temperatura tela . U radnoj prostoriji površine do 100 m2 merenje se vrši najmanje na jednom mestu i za svakih sledeđih 100 m2 na još po po jednom mernom mestu. za vreme rada ventilacionih i drugih uređaja. Barometarski pritisak 3. ako za to nepostoje tehnički uslovi. jonizujuća i nejonizujuća zračenja. • • • • • • • TEMPERATURA VAZDUHA • • Toplota tela . Toplotno zračenje Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i 1. Pri niskim temperaturama udeo kondukcije (provođenja) i zračenja u odavanju toplote znatno je veći nego udeo isparavanja. Merenje se obično vrši na visini od 1. mehaička sila. U uslovima mikroklimatskog konfora odavanje toplote iznosi: 1. • • Pre nego što se pristupi ispitivanju elemenata mikroklime treba se upoznati sa geografskim i geološkim osobinama mesta gde je lociran proizvodni pogon. merenja treba vršiti u različitim godišnjim dobima. 41 • • . Reomirova. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad Pod klimom jednog kraja odnosno mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup prosečnih vrednosti fizičkih faktora u toku određenog vremena u dotičnom kraju odnosno u nekom zatvorenom prostoru. na početku. električna struja.5 metara od poda. Apsolutna skala. povećan i snižen barometarski pritisak. sa uporednim merenjem u spoljašnjoj sredini. Temperatura vazduha 2. ako je ova zona široka merenja treba vršiti na više mesta ili tamo gde radnik najviše boravi. Farenhajtova. 2.2-1. osvetljenost. u toku dana i noći. zavisi i učešće pojedinih faktora termoregulacije koje poseduje čovekov organizam. Kretanje vazduha 4. Radijacijom (zračenjem) 44-59% 2. na osnovu čega se daje ocena i zaključak o nađenom stanju mikroklime i eventualno predlažu mere za poboljšanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova. Evaporacijom (isparavanjem) 10-33% Kada temperatura radne sredine dostigne temperaturu ljudskog tela. sredini i kraju radnog vremena. znatno se povećava udeo znojenja u odavanju toplote. Merenje se vrši na radnom mestu u zoni rada. • Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je otkrivanje i otklanjanje postojećih negativnih mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog konfora. Periodičnih ispitivanja i ocene mikroklimatskih uslova. • Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni projekta za izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih pogona. Najvažniji faktori u ovom konpleksu su 1. buka. Temperaturne skale . vibracije. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet veštačke klimatizacije u prostorijama i sam tehnološki proces proizvodnje U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih) uslova u radnoj sredini. U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i upoređuju sa propisanim normama.AGENASI FIZIČKE PRIRODE UVOD • U agense fizičke prirode ubrajaju se faktori klime i mikroklime. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju zavisno od promena u prirodi. hemijski neaktivna prašina i drugo. Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih faktora najbolje je njihovo kontnuirano praćenje.Količina energije tela koja je uslovljena brzinom kretanja molekula u njemu. Konvekcijom (strujanjem) 14-33% 3. Atmosferske padavine Čovek u procesu rad može biti izložen manje ili više nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine.

topla i cijanotična . tonovi tihi . PREVENCIJA • Zaštita glave od direktnog dejstva sunca.Žeđ . fosfora. TOPLOTNI GRČEVI ETIO-PATOGENEZA • Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih spoljnih temperatura i u toplim pogonima kod radnika koji obavljaju težak fizički rad. nos ušiljen .Cheyne-Stokes disanje .Bolni grčrvi u rukama i nogama .Hipertermija do 420C . • Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99% toplotne energije apsorbuje se u koži i kostima glave. čime se smanjuje njihovo snabdevanje kiseonikom.Ubrzano i površno disanje. Zbog intracelularne dehidratacije ćelije propadaju. U krvi se povećava sadržaj kalijuma.Slabost .Mučnina.Povećana telesna T . Objašnjavaju se smanjenjem količine krvi u unutrašnjim organima. • Osnovni poremećaj je povećan gubitak soli iz organizma putem znojenja. toplotnih grčeva i sunčanice.Žeđ .Glavobolja .Telesna temperatura normalna ili snižena .Šum u ušima . KLINIČKA SLIKA . ureje i mokraćne kiseline. GITa.Pad krvnog pritiska .Zastoj rada srca i disanja i smrt. povraćanje .Smrt ako se ne pruži pomoć SUNČANICA ETIOPATOGENEZA • Poremećaj termoregulacije koji nastaje direktnim dejstvom sunčevih zraka na otkrivenu glavu. KLINIČKA SLIKA . pa se u ekstracelularnoj tečnosti nalaze produkti raspadanja. lipida.Rad srca ubrzan. • Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog oblika.Koža bleda.Opšta slabost .TEŽAK TOPLOTNI UDAR • Nastaje kao posledica gubitka tečnosti i elektrolita putem znojenja.Ubrzan puls i disanje .BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE • U uslovima toplotnog diskonfora organizam nastoji da se oslobodi viška toplote pa dolazi do širenja krvnih sudova u koži u koju se sliva topla krv iz centralnih delova organizma. ponekad cijanotična.Glavobolja .Koža bleda.Moguće su epileptiformne i tetaniformne krize .Znojenje . • Može se ispoljiti u vidu lakog ili teškog poremećaja termoregulacije. CNS-a I BUBREGA ETIOPATOGENEZA • Javljaju se kod lica koja duže rade u toplim pogonima. Kao posledica dejstva visokih temperatura može doći do toplotnog udara. Alkalna rezerva se smanjuje i pH opada.Krvni pritisak obično snižen .Povišena T (38-390) . POREMEĆAJI FUNKCIJE KVS-a.Vrtoglavica .LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost) .Pojačano znojenje .Glavobolja . • Osnovni poremećaj je intra i ekstracelularna dehidratacija.Treperenje pred očima .Vrtoglavica . Produkti raspadanja ćelija i povećana temperatura narušavaju termoregulacionu funkciju hipotalamusa.Ubrzan i slabo punjen puls .Treperenje pred očima . pa nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije krvnih sudova u koži.Koža crvena.Crvenilo lica .Plitak gubitak svesti do duboke kome . Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%) prodire do tvrde moždanice izazivajući njenu hipertermiju sa pratećom hiperemijom moždanica i mozga. KLINIČKA SLIKA I . što dovodi do cirkulatornog šoka. suva. 43 . ali se brzo razvija: . II .Povećanje količine Er i Hg uz smanjenje hlorida. topla i vlažna .kod teških oblika .Opšta slabost . • TOPLOTNI UDAR ETIO-PATOGENEZA • Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su izložene težem fizičkom radu u toploj i vlažnoj sredini.Fascikulatorna podrhtavanja mišića . šećera.Poremećaj svesti sve do duboke kome . suva.Podrhtavanja i grčenja raznih grupa mišića .

KVS-a.Teži poremećaji termoregulacije . Unošenjem veće količine vode per-os smanjuje se baktericidna sposobnost želudačnog soka. • 2. PNS-a. • 2. adrenalin kod zastoja srca. Hipotonija 3. • • 2. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA Za zaštitu varilaca i kovača. • 4.ERITHEMA AB IBNE – Specifične promene na koži nastale kao posledica dejstva toplotne radijacije.Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti. Neurastenija 2. RUKAVICE OD AZBESTA Za zaštitu ruku od plamena. LOKALNE PROMENE NA KOŽI Mogu biti izazvane termičkom radijacijom i kontaktom sa vrelim tečnostima i čvrstim predmetima.) EKRANIZACIJA Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese. poklopci i sl.Opravak posle operacija i oboljenja . RES-a. KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice. vrat i ramena. Disfunkcija bubrega. Smanjena sekretorna funkcija želudca 4. jetre i endokrinih žlezda . I . • SKRAĆENJE EKSPOZICIJE Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi. Rehidratacija slanom vodom per-os ili infuzija fizioloških rastvora soli – kod grčeva Simptomatska terapija – Kiseonik kod cijanoze. ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. lan) Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad pri livenju.TERMIČKE OPEKOTINE – Kod radnika koji rade sa rastopljenim metalima (kovači. kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad. vazdušne zavese i dr. • HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1.) OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. 4. TOPLOTNA IZOLACIJA Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata.URTICARIA E CALORE – Kod rada u sredini gde je temperatura visoka. III . AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Sve to dovodi do poremećaja u funkciji GIT-a i bubrega. IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja IZBOR ENERGENATA Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) MEHANIZACIJA. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Podrazumeva veći broj pauza u toku rada. kupanje ili hladne obloge (voda nesme biti niža od 250C). a vazduh suv.Oboljenja bubrega. 2. 5. • PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: . KLINIČKA SLIKA 1.• Smanjenje cirkulišuće krvi u oblasti splenikusa narušava funkcije organa za varenje. Postavljanje u ležeći položaj sa glavom naniže Hlađenje – Tuširanje. • RADNA ODELA Od prirodnih materijala (pamuk. i kobaltnim staklima za zaštiu očiju. Iznošenje na svež vazduh. • 3. PRAVILNA ISHRANA . 3. used čega se hrana duže zadržava u želudcu i crevima. • 4. Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature. staklari). GIT-a . livci. 2. sedativi kod uznemirenih.Anemije 44 . • 3. II . LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. HIDROPROCEDURE Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija.Oboljenja CNS-a. zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja. LEČENJE POREMEĆAJA NASTALIH DEJSTVOM VISOKE TEMPERATURE 1. • 6. topljenju i gašenju požara. • 5.

Klinički na delovima stopala koji su izloženi pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala. Klinički bledilo i hladnoća kože. a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i otok • Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem kože u kasnijoj fazi. LEČENJE 1. ruku (5%). ANGIO-SPAZAM ili 3. a ostalo otpada na uši. EDUKACIJA RADNIKA U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIČKOM TOKU 1. Patoanatomski supstrat za sva lokalna oštećenja niskom temperaturom čine: 1. 3. . Nastaje kada temperatura tela padne ispod 350C. nekroza kiva prodire ponekad sve do kosti. a pri tom su prisutne i druge štetnosti. Kreću se u intervali od 12-280C. NORMATIVI • Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini zavise od: Vrste rada (lak.2. POSEBNI OBLICI PROMRZLINA 1. Patogeneza je bazirana na poremećajima cirkulacije krvi i pratećoj hipoksemiji tkiva. koja remeti metabolizam ćelija. Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji. PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OŠTEĆENJA TKIVA 1. nos. BLEDILO PRSTIJU Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj temperaturi. 4. čijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju. • • • 2. HRONIČNE PROMRZLINE Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150C). usled čega može doći do delimičnog ili potpunog izumiranja tkiva. PROMRZLINE PRVOG STEPENA • U fazi hlađenja koža je intenzivno bleda i BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline) • • Promrzline su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva hladnoćom. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i periodični ) SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke. • 3. otežani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti. koji dugo rade u stojećem položaju. Brzina nastanka opšte hipotermije zavisi od: • 45 . u hladnjačama. • • • ROVOVSKO STOPALO Sreće se kod vojnika i radnika izloženih niskoj temperaturi i vlazi. 2. Npr. REKREACIONI TRETMANI Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. Najčešće su promrzline nogu (80-90%). PROMRZLINE DRUGOG STEPENA • Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili lako zamućenom tečnošću. parastezije. velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl. genitalije i drugo. ANGIO-NEUROZA 2. Niskim temperaturama su izloženi radnici koji rade na otvorenom prostoru. TOPLI NAPICI 3. • • 6. pri napuštanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zaštitne opreme otrgne. AKUTNE PROMRZLINE Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -500C). • OPŠTA HIPOTERMIJA (Bela smrt) • Može nastati kod pomoraca i pilota koji su doživeli udes u zimskom periodu. • • • 2. OBLITERIRAJUĆI ARTERITIS hladna. srednje težak ili težak). • 5. a zahvata jedan prst ili više njih. Spoljne temperature. PROMRZLINE TREĆEG STEPENA • Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadržajem. LOKALNO ZAGREVANJE 2. ako se nađu u vodi ili nenastanjenim predelima. • Posle nekoliko nedelja između izumrlog i zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija.Graviditet RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom.

TOPLOTNA IZOLACIJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE PROCES RADA U ZAGREJANE PROSTORIJE 2.je odnos između apsolutne i maksimalne vlažnosti izražen u procentima Rv % = (Av / Mv) x 100. OBUĆA postavljene krznom. vlažnost. odevenost. BUNDE. koju vazduh može da sadrži na određenoj temperaturi. 3. 4.Osobe koje su ranije prelažale promrzline . Snižavanjem temperature vazduha snižava se i maksimalna vlažnost i u jednom trenutku ona se izjednačava sa apsolutnom vlažnošću. Slabljenje refleksa 2.od kože. gubitak svesti. loša ishrana. 3. Smanjenje krvnog pritiska i srčane frekfence 5. Nadražaja simpatikusa 3.1. vetra. vlage i drugih nepogoda. Kardiopulmonalna reanimacija. U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja ili veća količina vodene pare što čini vlažnost vazduha. 2. Maksimalna vlažnost (Mv) . što vodi u smrt. u tom trenutku počinje kondenzacija vodene pare tj njeno pretvaranje u kapljice vode.Hronična respiratorna oboljenja . kao posedica dekonpenzacije termoregulacije javlja se 1. RUKAVICE. 5.KVS-oboljenja .Metabolički poremećaji . Što je temperatura vazduha veća to je i Mv veća. Ako je to temperatura čovečjeg tela onda govorimo o fiziološkom deficitu zasićenja.za zaštitu od kiše. Apsolutna vlažnost (Av) . Povećanje krvnog pritisaka i srčane frekfence 5. ZAŠTITA OD NISKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.je razlika između maksimalne i apsolutne vlažnosti za datu temperaturu. REKREACIONI TRETMANI .je temperatura pri kojoj počinje kondenzacija vodene pare iz vazduha. Spazam krvnih sudova kože i sluzokože 2. Javlja se disfunkcija CNS-a. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. DRUGA FAZA HLAĐENJA • Pri dužem delovanju niskih temperatura. • 4. Smanjenje osetljivosti 3.je maksimalna količina vodene pare. hladnoće. KAPE. 2. 2. nispavanost. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1.Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. Potrebno je takođe i više kraćih pauza kada će radnik uzimati tople bezalkoholne napitke. 5.Neurovaskularni poremećaji . PROFESIONALNA ORIJENTACIJA Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama su: .Starije osobe sa poremećajem cirkulacije. KABANICE . Unutrašnjih faktora: zamor. Tačka rose .je količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu u momentu merenja i izražava se u gramima po 1 m3 vazduha. Relativna vlažnost predstavlja u stvari stepen zasićenja vazduha vodenom parom. strujanje vazduha. Za vreme pauze obezbediti radniku topao kaloriski adekvatan obrok. Mišićno podrhtavanje. Deficit vlažnosti (Dv) . Relativna vlažnost (Rv) . ODELA. Ubrzanje disanja 6. 3. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. PRVA FAZA HLAĐENJA 1. Spoljnih faktora: spoljna temperatura. 46 . Usporeno i površno disanje 4. Postepeno zagrevanje celog tela 2.Oboljenja koštano-mišićnog sitema .Endokrini poremećaji . VLAŽNOST VAZDUHA • 1.Kahektični rekovalescenti . RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM SKRAĆENJE EKSPOZICIJE I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA EDUKACIJA RADNIKA .O značaju primene mera zaštite i štetnosti konzumacije duvana i alkohola. • 2. Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije 4. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Pri čemu će se radniku omogućiti da za vreme pauze boravi u toplom prostoru za to namenski izgrađenom. Relativna vlažnost u tom trenutku je 100 %. rekovalescencija. LEČENJE 1. poremećaj metabolizma. Dv = Mv – Av.Oboljenja bubrega . . Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada 6.

Poznato je da u objektima gde su vlažnost i temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica plesni i drugih mikroorganizama koji mogu izazivati alergiska oboljenja. pečenje. a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se sprečio ulazak hladnog i vlažnog vazduha.50C (temperatura tela). ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. Brzina kretanja vazduha izražava se u metrima u sekundi. Niska temperatura praćena visokim procentom vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i širenje virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva (influenca.). Neki ljudi veoma teško podnose suv vazduh. parazitarna i virusna oboljenja. Ovde spadaju 1. VRSTE VENTILACIJA PRIRODNA VENTILACIJA • Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdušnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. NORMATIVI Poželjno je da u toplim pogonima relativna vlažnost vazduha bude na donjoj granici fiziološkog optimuma. 4. 2. što zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone. velika grupa adenovirusa itd. Razvoj. REUMATSKA OBOLJENJA 2. Za fiziološki optimum uzima se relativna vlažnost od 40-60%. te su kod njih česta: KATARALNA I DRUGA ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Što ponekad zahteva promenu radnog mesta. • • KRETANJE VAZDUHA • Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdušnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih površina. Leti se otvaraju niži otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gušći vazduh ulazio u prostoriju. a često i nagon na kašalj. U prirodi kretanje vazduha može biti: 1. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati želuzine ili specijalne zavese kojima se reguliše veličina otvora. dovodi do njihovog sušenja i hlađenja. Vertikalno (turbulencija) Prema karakteru kretanje vazduha može biti: 1. MIŠIĆNA OBOLJENJA 4.je procentualni odnos između apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36.6. ali se dozvoljavaju i šire granice od 30-70%. Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrat. • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI • Suv vazduh pri visokim i niskim temperaturama ubrzava isparavanje tečnosti sa sluzokože. grebanje grla. • Ova oboljenja uglavnom su posledica udruženog dejstva vlage i niske temperature. Fiziološka relativna vlažnost (FRv%) . zbog čega dolazi do promene prokrvljenosti sluzokoža i promena u sekreciji. • • BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA RADOM VEŠTAČKA VENTILACIJA • Veštačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji 47 . opstanak i prenos izazivača ovih oboljenja na čoveka direktno zavisi od prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi izazivači osetljivi na sasušenje. Usmereno 2. 3. Otvori na vetrovitoj strani zida. KOŠTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA 3. Vrtložno • BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI MIKROBIOLOŠKA OBOLJENJA 1. pri čemu povećana vlažnost potpomaže njihov nastanak. Horizontalno (vetrovi) 2. gljivična. • BAKTERIOLOŠKA OBOLJENJA VIRUSNA OBOLJENJA GLJIVIČNA OBOLJENJA PARAZITARNA OBOLJENJA • • • Visoka vlažnost pogoduje razvoju mikroorganizama pa su češća razna bakteriska. Osobe izložene suvom vazduhu osećaju suvoću. PREHLADNA OBOLJENJA i dr. prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore. ALERGIJSKA OBOLJENJA • Visok procenat vlage i spoljne temperature potpomaže razvoj brojnih alergiskih oboljenja.

Korigovana efektivna teperatura IZVORI EKSPOZICIJE • U raznim proizvodnim pogonima čovek je izložen toplotnom zračenju. Standardna temperatura 3.ako pokriva celu prostoriju. Indeks očekivane četvoročasovne količine znoja (P4SR) 2. Efekti zavise od talasne dužine. vremena izlaganja i dela tela koji je izložen zračenju. topli izvori).0 m/s. a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije.5 m/s. Bilo je mnogo pokušaja da se faktori mikroklime integrišu u jednu numeričku vrednost koja će izraziti uticaj mikroklime na termičko stanje organizma. hladnom i vlažnom strujanju vazduha može doći do LOKALNOG ILI OPŠTEG HLAĐENJA TELA. Najveću moć odavanja i apsorpcije toplotnog zračenja imaju crna tela. toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog zračenja okolnih predmeta bez obzira na temperaturu okolnog vazduha. Operativna temperatura 2.dovode čist vazduh u prostoriju. • Kod veštačke ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju može se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi. ovlažiti ili osušiti). OPŠTA . 35W/m2 max.2 do 1. a gubiće toplotu putem zračenja samo ako je temperatura okoline niža od 27-280C (temperatura spoljnih slojeva odeće). Energija toplotnog zračenja . Najveći neželjeni efekti su pri zagrevanju glave. BIOLOŠKO DEJSTVO TOPLOTNOG ZRAČENJA • Biološko dejstvo toplotnog zračenja zasniva se na termičkim efektima. Jačina toplotnog zračenja .izražava se u džulima ili kalorijama na 1 cm2 u minuti J/cm2 / min. 100 W/ m2 NORMATIVI 1. a u letnjem periodu i do 5 m/s).5-1. Ovo je najbolji vid veštačke ventilacije jer se automatski regulišu mikroklimatski uslovi. Emituju ga sva tela čija je temperatura iznad apsolutne nule tako što se deo toplotne energije tela pretvara u toplotno zračenje. LOKALNA . BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA • • Strujanje vazduha je poželjno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0. Tako se došlo doodgovarajućih ideksa: 1.ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr.INDEKSI TOPLOTNOG STRESA 1. Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada. Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom. 4. 2. • I . Količina odavanja toplote putem zračenja proporcionalna je četvrtom stepenu apsolutne temperature Talasna dužina toplotnog zračenja koje emituje neko telo smanjuje se sa povećanjem njegove T. niti daje potpunu sliku o uticaju na razmenu toplote između čoveka i okoline.nekog tela zavisi od njegove temperature i površine. 2. postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreću se u intervali od 0. • NORMATIVI • Propisane norme za energiju toplotnog zračenja na radnim mestima zavise od površine tela koja je izložena zračenju. Površina tela izložena zračenju 50% i više 25 do 50% ispod 25% • Pri IC-zračenju iznad 100 W/m2 neophodna je upotreba individualnih sredstava za zaštitu lica i glave. 3. Za normiranje mikroklime treba uzeti sve njene parametre. a na otvorenom prostoru ovo zračenje dolazi od sunca. zbog čega se to telo hladi. 70 W/m2 max. Efektivna temperatura 4. OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA • Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije dovoljni pokazatelj. Dozvoljena energija zračenja max.INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME 1. Organizam čoveka će apsorbovati radiacionu 48 . Indeks temperatura globus i vlažnog termometra (WBGT) II . Veštačka ventilacija može biti: 1. TOPLOTNO ZRAČENJE • Toplotno zračenje je EM-zračenje koje pripada spektu IC-zračenja.

6 m/sec Optimalne vrednosti efekivne temperature iznose: 2. Pri tom se subjektivno mogu osećati posledice mikroklimatskog diskonfora ali bez oštećenja zdravlja. pri čemu se proporcionalno smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj smeši (kiseonik. kretanje vazduha i toplotno zračenje. pritisak i parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa povećanjem dubine povećava se gustina i parcijalni pritisak gasova) • • • • • Parametri mikroklime određuju se za 1. a relativna vlažnost smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice konfora.0. azot i dr. mora se voditi računa i o klimatskoj zoni.150C • FIZIČKE ZAKONITOSTI Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je prilično stala oko 21%. odnosno 101. • Optimalni uslovi i zone udobnosti određivani su na osnovu izjava većeg broja ispitanika o osećaju konfornosti u odnosu na temperaturu. Za težak rad 12 . Razlike u temperaturi na različitim visinama u prostoriji • Ovo je naročito bitno u podzemnim objektima.210C 3. U tropskim i subtropskim zonama temperaturne granice za vazduh u radnim prostorijama pomeraju se: 1. Dalji pad pO2 (povećanje visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka kiseonika u vazduhu.5. NORMATIVI • Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih parametara. • Optimalni mikroklimatski uslovi podrazumevaju: 1.Predstavlja prostor do 2 metara visine iznad nivoa poda ili platforme. Pritisak se u meteorologiji izražava u Milibarima ili Atmosferama.1m/s. pO2 za različite visine izračunava se iz barometarskog pritiska (B) na određenoj visini i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu (21%).180C 4.18 . Za težak rad 29 . Razlike u temperaturi između zidova i vazduha 2. ali se promene nalaze u granicama fiziološkog prilagođavanja. Povremena radna mesta. masu i pritisak.310C 3. uzimaju se u ubzir i 1. Na nivou mora prosečan atmosferski pritisak iznosi jednu atmosferu (760 mmHg. ali se njegov parcijalni pritisak (pO2) sa visinom smanjuje.3 kPa) Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa povećanjem temperature vazduha i količine vodene pare u njemu.Mesto na kome radnik provodi više od 50% radnog vremena ili 2 sata neprekidno u toku radnog vremena 3. koji su sastojci vazduha. kao i sa povećanjem nadmorske visine. Na visini od 3000 metara pO2 pada na 110 mmHg što još uvek obezbeđuje 93-94% oksihempglobina.) Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i u atmosferi u odnosu na gustinu. brodovima i drugim mestima gde dolazi o izraženijeg hlađenja i zagrevanja zidova koji okružuju radni prostor. Temperatura vazduha 18 . BAROMETARSKI PRITISAK • • Gasoviti omotač zemljine kugle (atmosfera) ima svoju gustinu. po formuli pO2 = (B*21)/100. 2.230C 2.320C 2. pored toga kao jedinica za pritisak koristi se i Milimetri živinog stuba. Na osnovu formule možemo zaključiti da se oksigenacija krvi može povećati povećanjem • • 49 . DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih faktora koji dovodi do naprezanja termoregulacionih mehanizama i promena u fiziološkim sistemima. Za srednje težak rad 30 . OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos fizičkih parametara mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih poremećaja i naprezanja termoregulacionih mehanizama. Za umereno težak rad 15 . Indeks prognoziranog stepena nezadovoljnih (PPD) Lokalni diskonfor usled usmerenog strujanja • III . 6. Stalna radna mesta . Kretanje vazduha 0.300C Pri tom obavezno je da se brzina kretanja vazduha poveća za 0. Za lak rad 17 . što se oseća kao prijatan toplotni konfor.OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr. vlagu. a po međunarodnom mernom sistemu jedinica za pritisak je Paskal. • U posebnim uslovima. Za lak rad 31 . Radni prostor . Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji stub vazduha vrši na površinu od 1cm2 i jednak je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova. saobraćajnim sredstvima.

BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG PRITISKA • Povećanjem spoljnog pritiska otežava se inspirijum. 50 . kiseonikom i veštačkom gasovitom smešom. • Povećanjem atmosferskog pritiska povećava se pO2 u udahnutom vazduhu što dovodi do hiperoksije.RAD U KESONIMA • Kesonski radnici izvode građevinske radove ispod površine vode ili tla sa podzemnim vodama. Pri blagom i postepenom smanjenju barometarskog pritiska dolazi do oslobađanja azota iz krvi i on se preko pluća izbacuje izdahnutim vazduhom. Međutim pri naglom smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu. Radnici pre početka rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno 1. Tačka ključanja vode za temperaturu od 26. a simptomatologija zavisi od lokalizacije embolusa u tkivima.RONILAČKI APARATI • Ronilački aparati mogu se podeliti na one sa vazduhom. U zvono se ubacuje konprimovani vazduh. a radnici se pri ulasku i izlasku iz zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji odnosno dekonpresiji. sve do izjednačavanja sa pritiskom u osnovnoj komori kesona.Sve do potpunog prestanka disanja EPILEPTIFORMNI GRČEVI .HIPEROKSIJA • Hiperoksija predstvlja povećanje količine rastvorenog O2 u krvi.Inflamacije disajnih puteva .Pojave hijelinizacije pluća RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM I .pri dugotrajnom udisanju O2 pod povećanim pritiskom u vidu . 5.pri pritisku iznad dve atmosfere GUBITAK SVESTI OŠTEĆENJE PLUĆA .Edema pluća (ređe) . Radovi se izvode u čvrstoj komori (kesonu) koja se spušta u vodu (ukopava u tlo). II . 4.RONILAČKO ZVONO • Ronilačko zvono služi za obavaljanj radova pod vodom.Oštećenja alveolarnog epitela . • Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura kod koje se pritisak zasićene vodene pare izjednači sa barometarskim pritiskom. Smanjenjem atmosferskog pritiska povećava se obim gasova u zatvorenom prostotu • Povećanje obima (širenje) gasova u zatvorenim telesnim šupljinama usled smanjenja barometarskog pritiska pri penjanju na velike visine.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg.BLOKADE DISANJA .volumenskog procenta kiseonika (npr. 3. • Najveći značaj od svih rastvorenih gasovu u krvi i telesnim tečnosima ima azot. Oslobođeni mehurići obrazuju Aeroemboluse u raznim tkivima. Takav pritisak vlada na visini od 19200 metara. uz istovremeno povećanje otpora u respiratornim putevima (zbog povećane gustine vazduha koji se udiše) što zajedno dovodi do: I . Izaziva niz poremećaja kao: BRADIKARDIJA BRADIPNEJA . udisanje 100% O2) ili povećanjem ukupnog pritiska.Ukoliko su razlike izrazito visoke. Da bi se sprečio prodor vode u osnovnu komoru kesona se ubauje komprimovani vazduh čiji je pritisak jednak pritisku vode na dubini izvođenja radova. visinski sinuzitis i otitis. brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do oslobađanja azota u vidu mehurića u telesnim tečnostima.ZAMOR PRI DISANJU II . Vreme dekonpresije je najkritičniji period boravka u kesonima.RONILAČKI SKAFANDER • Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u unutrašnjost zaštitne kacige kroz cev sa površine. Sa povećanjem barometarskog pritiska procenat rastvorenog azota se povećava. III . a sa smanjenjem pritiska se smanjuje. Pritisak zasićene pare zavisi od temperature tečnosti i pritiska iznad površine tečnosti • podvrgavaju komprimovanom vazduhu. Količina ratvorenog gasa u nekoj tečnosti je proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i pritisku koji vlada iznad površine te tečnosti. nakon čega silaze u osnovnu komoru i rade. 2. Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori se vrši postupna dekonpresija (smanjenje pritiska) sve do njegovog izjednačavanja sa pritiskom spoljnog vazduha. IV . • Deo skafandera koji štiti telo izrađen je od gumiranog platna pojačanog metalnim oklopom. ispoljava se kao visinski meteorizam. III . Na toj visini dolazi do hladnog ključanja telesnih tečnosti (prelaska vode i telesnih tečnosti u gasovito stanje).

naglo izranjanje. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. a može nastati i Kolaps 2. Dekompresioni sindrom može se manifestovati kao kesonska bolest i bolest avijatičara. Kao posledica ishemije nastaju poremećaji tkivnog metabolizma u intracelularnim prostorima što u krajnjem slučaju dovodi do nekroze tkiva. Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom. Po drugoj teoriji stvoreni mehurići azota dovode do kidanja masnog tkiva pri čemu oslobođene kapljice masti linfnim putem dolaze u krvotok i začepljuju sitne krvne sudove (masna embolija). cevaste kosti. naglo penjanje na veliku visinu) dolazi do burnog oslobađanja azota u tkivu u vidu mehurića koji vrše kompresiju na okolne kapilare čime remete cirkulaciju i izazivaju ishemiju. • • • • SINDROM VISINSKOG TKIVNOG EMFIZEMA • Nastaje usled hladnog vrenja tečnosti pri sniženom barometarskom pritisku (prelaska telesnih tečnosti u gasovito stanje). češće venskim. GASTROINESTINALNA NADUVENOST (Visinski meteorizam) • Nastaje zbog širenja gasova u želudcu i crevima. mijelinski omotač nerava i sl). Ovaj sindrom nastaje kod: HIIPOBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa sniženim barometarskim pritiskom (Npr. • Za vreme boravka u sredini sa višim barometarskim pritiskom povećava se saturacija krvi i tkiva azotom. Pri naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju ronioca i podmornica). kod avijatičara pri penjanju na velike nadmorske visine). 51 . ali i arteriskim što ima za posledicu gasnu embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta začepljenja zahvaćenog krvnog suda. • SINDROM IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) • 1. Mehurići azota mogu se mogu naći i u samim krvnim sudovima. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA • Kao posledica prelaska iz sredine sa višim u sredinu sa nižim barometarskim pritiskom može doći do četiri vrste poremećaja (sindroma) u organizmu čoveka. 1. Na toj visini nastaje hladno ključanje telesnih tečnosti. Bolove. BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS • Nastaje zbog širenja gasova u srednjem uvu i sinusima. • SINDROM HIPOKSIJE Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. drugih sindroma nema. Ova pojava se naročito često sreće kod zapušenosti Tube auditive i komunikacija između paranazalnih šupljina. AZOTNO PIJANSTVO . Do oboljenja dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim šupljinama koji izaziva transudaciju tečnosti i zapaljenje. Pri postupnom smanjivanju barometarskog pritiska azot se oslobađa iz tkiva i putem linfe i krvi dospeva u pluća. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija.6. 3. Tačka ključanja vode za temperaturu od 36.javlja se usled povećanja količine rastvorenog azota u organizmu nastalo kao posledica povećanja atmosferskog pritiska. Uzrokuje Naduvenost. • SINDROM ŠIRENJA GASA • Nastaje usled širenja gasova zatvorenih u telesnim šupljinama pri snižavanju spoljnog pritiska. normalnim barometarskim pritiskom (Npr. dok kod avijatičara mogu da se jave sva četiri sindroma. Takav pritisak vlada na visini od oko 19200 m. odakle se izbacuje u spoljnu sredinu. Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska (npr. HIPERBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa povišenim u sredinu sa KESONSKA BOLEST • Kesonska bolest nastaje pri naglom prelasku iz sredine sa povećanim u sredinu sa normalnim barometarskim pritiskom što se u praksi može desiti kod naglog izranjanja ronioca i podmornica kao i pri brzoj dekompresiji 2. Rastvorljivost azota najveća je u lipidima zbog čega se pri dekompresiji prvi poremećaji javljaju upravo u tkivima koja su bogata lipidima (potkožno tkivo. DENTALGIJA • Nastaje usled širenja gasa u šupljim ili slabo saniranim karioznim zubima.

nervni istem.Skotomi .Hladan ljigav znoj 1.Pareze i paralize mišića lica . 2.Dispneja . • AKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma nekoliko časova po izlasku iz kesona . • • KLINIČKI OBLICI PREMA NASTANKU I TOKU BOLESTI 1.Poremećaj sluha . pećenje i urtikarije na koži .Suv i uporni kašalj .Svrab i peckanje kože vrata.Vrtoglavica . .Parastezije .Poremećaj koordinacije pokreta . 3.Neuralgije . lokalizacije gasnih mehurića.Polja osteoskleroze u zglobnim glavama dugih cevastih kostiju . zglobovi.Tahikardija . • PERAKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma odmah nakon izlaska iz kesona Kod ove forme bolesti može se naći veliki broj gasnih mehurića u cirkulaciji koji ispunjavaju venski sitem i desno srce. kosti.Poremećaj vida i sluha • Periferne pareze i paralize Nastaje usled lezija u kičmenoj moždini . Nakon kratkog asimptomatskog perioda javljaju se bolovi i različite smetnje u zglobovima. .Emfizem. toraksa i ekstenzornih strana podlaktica .Žarišta aseptične nekroze .Monoplegije .Paralize .Bolovi u zglobovima ekstremiteta .Poremećaj govora . PARALITIČKI OBLIK • Centralne pareze i paralize Nastaje usled lezije moždanih živaca: .Opšta slabost .Pojava bledoljubičastih mrlja na koži (marmorizacija).Bolovi u uhu .Afazija .Kvadriplegije (retko) 4.Hemiplegije .Paraplegije .Deformirajuće osteoartroze (kasnije). mišići.Dispneja . • 1. Manifestuje se: SIMPTOMIMA IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) Počinju da se javljaju tek pri penjanju na visinama većim od 7000 metara Mogu biti raznovrsni što zavisi od brzine penjanja. • • • • BOLEST AVIJATIČARA (Subatmosferska dekompresiona bolest) • Nastaje pri veoma naglom smanjenju atmosferskog pritiska npr kod pilota kada lete u otvorenim kabinama ili usled poremećaja hermetičnosti kabina vazduhoplova.je dominantni poremećaj.Bolovi u jednom ređe više zglobova i mišićnih grupa.Cijanoza . HRONIČNI OBLIK Nastaje kao posledica prethodnog akutnog oboljenja ili kao primarna hronična bolest usporenog toka Oštećenje koštano zglobnih struktura .Prolazno slepilo i dr 2. pluća.).Grčevi .• radnika koji rade u kesonima po čemu je oboljenje i dobilo ime.Bolovi iza grudne kosti .Psihički poremećaji . 3. .Hemianopsija i dr.Oduzetost ekstremiteta 52 .Bolovi u mišićima i zglobovima (naročito u kolenima i rukama) . trajanaja dekonpresije.Cijanoza . U osnovi oboljenja je oslobađanje mehurića azota koji oštećuju lokalno tkivo i izazivaju embolizaciju krvnih sudova što dovodi do nekroze zahvaćenih tkiva i organa (koža.Nistagmus . OSTEO-MIO-ARTIKULARNI OBLIK (Najčešći oblik) .Edem pluća . .Filifoman jedva pipljiv puls .Afazija .Vtrtoglavica . Na rendgenskom snimku se vide . srce itd.Svrab. KLINIČKI OBLICI PREMA LOKALIZACIJI PROMENA KOŽNI OBLIK (Najlakši oblik) . KARDIOPULMONALNI OBLIK (Najteži oblik) • Nastaje posle naglog akcidentalnog izranjanja i eksplozivne dekonpresije rekonpresivnog uređaja.

Na ovim poslovima ne treba primati osobe sa oboljenjima KVS-a. 2. Nagli gubitak svesti . CNS-a.kabine i individualnog odela Pravilno sprovođenje dekompresije . Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše.Hiperventilacije . DIJAGNOZA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. niti da radi na poslovima gde može doći do brze promene pritiska Kod izrazitih motonih i trofičkih poremećaja. smanjuje se procenat Oksih-Hb i pH krvi. LEČENJE • Davanje kiseonika (čist ili karbogen) i Simptomatska terapija (analgetici. Radna anamneza Klinička slika LEČENJE DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1.Karakteriše se naglim brutalnim gubitkom svesti bez prethodnih simptoma. nemogućnost koncentracije. centra za ravnotežu. oboleli nije sposoban ni za kakav rad.2. Simptomi visinske bolesti nastaju kao posledica hipoksije do koje je došlo usled smanjenja pO2 u udahnutom vazduhu koji je pak nastao zbog smanjenja atmosferskog pritiska na većim visinama.Dentalgije SIMPTOMI HLADNOG VRENJA TEČNOSTI .pre poletanja čistim kiseonikom u trajanju od 30-40 min.Javlja se mlečna i pirogrožđena kiselina. sluha. Takvim licima treba zabraniti letenje i druge aktivnosti koje su vezane za psihički i fizički napor. kardiotonici. GIT-a.Tahikardija.za pilote i kosmonaute. • SINDROM HIPOKSIJE 53 . antiaritmici). Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije.Ispoljava se nizom poremećaja pre nego što bolesnik izgubi svest. Rekompresija Kiseonik pod povišenim pritiskom Siptomatska terapija KLINIČKA SLIKA . Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m.Visinski meteorizam (Naduvenost i Bolovi u želudcu i crevima.Euforija ređe Depresija . 2. Denitrogenizacija . • Utvrđeno je da postoji različita osetljivost na hipoksiju što je bitno kod profesionalne selekcije. 2. 5. duboka koma i smrt KLINIČKE FORME 1. Ukoliko se radi o lakšoj formi kesonske bolesti (Muskularni oblik) radna sposobnost nije umanjena Kod teže forme (Encefalo-miopatije) sa reziduama radna sposobnost je bitno umanjena. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Posle težih oblika hipoksije mogu se javiti glavobolja. denivelacija ST segmenta. bubrega.Gubitak svesti. 3.tek na visinama većim od 19000 metara. • 3. Kolaptoidna forma . jetre.Barotitis media i barosinuzitis . 6. snižena amplituda R i T zubca. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. VISINSKA BOLEST • Visinska bolest nastaje pri postupnom penjanju na velike nadmorske visine (najčeše obolevaju piloti). 3. psihička i fizička slabost i sl.Opšta slabost i adinamija .Visinski tkivni emfizem . • EEG .Sporiji talasi snižene amplitude • EKG .Pad oštrine vida i slabljenje akomodacije . 4. veća samo zdrave ljude starosti 20-40 godina. Ovakav radnik nije sposoban da nastavi svoj posao. 2. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD DEKOMPRESIONOG SIDROMA • 1.Glavobolja i Vrtoglavica . Presurizacija . Radna sposobnost zavisi od težine oboljenja i stanja funkcije lediranog organa ili sitema.Poremećaj fine koordinacije pokreta . Specijalna odela . osećaj težine u glavi. Topli napici i laka fizička aktivnost još 1-2 sata nakon izvršene dekonpresije Profesionalna selekcija . 2. • LABORATORIJA . a može nastati i Kolaps . 3.Poremećaj sluha (kasnije) . PREVENCIJA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1.Povećanje minutnog volumena .pri izronjavanju i izlasku iz kesona. SIMPTOMI ŠIRENJA GASA . RES-a.Hiperkapnija usled hiperventilacije .

Hemoptizija . Oboljenja RES 3. Oboljenja KVS 2. PNS) 2.Dispneja . Klinički se manifestuje kao: . • Kontraindikacije za rad pod uslovima izmenjenog pritiska su 1. Poremećaj vestibularnog aparata 10. Dnevni lekarski pregledi .nakon lečenja u cilju procene sposobnosti za nastavak rada na istom mestu 5. Na rendgenskom snimku pluća vidi se simetrično zasenčenje oba plućna krila. Ispad u funkciji bar jednog od sledećih organa i sistema: 1.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. • 2.Tahikardija.Edem pluća .Srčana dekonpenzacija -Gubitak svesti zbog smanjenje minutnog volumena srca -Stenokardične tegobe zbog ishemije miokarda Na rendgenskom snimku pluća vidi se proširenje srca. • ZAŠTITA OD IZMENJENOG BAROMETARSKOG PRITISKA HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. starosti. 4.Tahipneja i Tahikardija . Hronična oboljenja srednjeg uva i Eustahijeve tube 9. Oboljenja CNS i PNS 5.Dispneja .Svakog dana pre početka rada 2. Vanredni pregledi .Cijanoza . Alkoholizam 7.Povećana telesna T .PROFESIONALNA SELEKCIJA • Pod povećanim pritiskom dozvoljen je rad radnicima od 18 do 45 god. 3. Čulo vida RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA 1. Pluća 4.Crvenilo u licu . . LIČNA HIGIJENA ISHRANA • 3. Koštanozglobna i mišićna oboljenja 8. a ženama nije dozvoljen.Zujanje i bol u ušima VISINSKI PLUĆNI EDEM Nastaje kao posledica povećane permeabilnosti krvnih sudova i nagomilavanja tečnosti bogate proteinima u alveolama. ronioca i letačkog osoblja za koja postoje dokazi o ponovljenim i naglim dekompresijama.Na svaka 24 meseca 3.Kašalj sa iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka . HRONIČNA VISINSKA BOLEST PLUĆA 2. Audio-vestibularni aparat 6. Periodični pregledi . VISINSKA PLUĆNA HIPERTENZIJA Nastaje zbog hipoksijom izazvane vazokonstrikcije manjih plućnih arteriola i povečanja otpora u njima. ADEKVATNA I HIGIJENSKI ISPRAVNA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA • • • Radna mesta kesonaca. Epilepsija 6.U slučaju pojave simptoma i znaka pri konpresiji i dekonpresiji 4.Bol u grudima . VIsinska bolest manifestuje kao: klinički može da se 5.PROGLAŠAVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • 4. Nervni sistem (CNS.Glavobolja .• 1.Promena psihičkog stanja . Opšti pregled ORL pregled (obavezno ispitivanje sluha i ravnoteže) Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Radiografija karlice i kolena na tri godine posle desetogodišnje ekspozicije (asepične nekroze) AKUTNA VISINSKA BOLEST . 2. Koštano-zglobnog sistema 54 .Pritisak u grudima . Stomatološki pregledi III . Oboljenja bubrega i urinarnih puteva 4. Miokarda 3. Akutna stanja poremećaji zdravlja II . Kontrolni pregledi . Dokaza o ponavljanim gasnim embolijama najmanje dva puta na osnovu medicinske dokumentacije.

jedna kandela je jačina svetlosti koja dolazi od tačkastog crnog tela na temperaturi topljenja platine (2045 K) pri pritisku od 101325 kPa i prostornom uglu od 1 steradijana. indirektno i kontrastno. INDIREKTNA . dolazi u prostoriju može . dve ili tri spirale). • • VEŠTAČKA OSVETLJENOST Izvori veštačkog osvetljenja su I . SJAJNOST (Svetlina) • Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa neke površine i ona nezavisi toliko od energije upadne svetlosti koliko od sposobnosti površine da odbija svetlost.je jedinica svetlosne energije. NADSVETLA tavanice 2. Bela svetlost predstavlja najprirodniji podražaj čula vida i treba je koristiti kad god je to moguće za osvetljenje radnih mesta. Dolazi od sunca i može biti DIREKTNA . On predstavlja odnos između unutrašnje i spoljne osvetljenosti merene u isto vreme na jednakoj horizontalnoj ravni izražen procentualno.EDUKACIJA RADNIKA • SOCIJALNE MERE ZAŠTITE I .Ako u isto vreme dolazi 3. dok se kvalitativna strana određuje kontrastom osvetljenja. KOMBINOVANA sa zidova i plafona. Jedan lumen predstavlja svetlosnu energiju koju daje tačkasti izvor jačine jedne kandele (cd) u prostornom uglu od 1 steradijana (sr). • KOEFICIJENT PRIRODNE OSVETLJENOSTI • Koristi se za ocenu pririodne osvetljenosti. • Koeficijent dnevne osvetljenosti određuje kvantitativu stranu osvetljenosti. VRSTE OSVETLJENOSTI PRIRODNA OSVETLJENOST • 1. Za uočavanje predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u pravcu očiju.Kada dolaze od difuznog svetla nebeskog svoda i svetlosti koja je reflektovana. Zableštavanje može biti direktno. a mogu biti vakumirane ili 55 . a pojedine delove spektra kao boje.Ako dolazi sa krova ili . KOEFICIJENT PROPUSTLJIVOSTI Označava prohodnost nekog materijala za svetlost i predstavlja odnos propuštene svetlosne energije prema upadnoj energiji izražen u procentima. Lumen (lm) .LAMPE SA UŽARENIM METALNIM NITIMA 5.Ako dolazi sa zidova . Čovečije oko registruje EM-zaračenja talasne dužine 400780 nm tz. • • Prema tome odakle biti u vidu 1. SVETLOST Predstavlja bilo koje zračenje iz vidljivog dela spektra koje može registrovati čulo vida.Kada sunčevi zraci padaju na radnu površinu ili 2. • 1.OBEZBEĐIVANJE PRAVILNE ISHRANE II . OSVETLJENOST • Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom čovek ostvaruje se čulom vida. • 8. OSVETLJENOST Gustina svetlosnog fluksa na određenoj površini (jedinica je luks) Luks (lx) .STRIKTNO POŠTOVANJE PRAVILA ZA RAD U USLOVIMA IZMENJENOG PRITISKA 7. SVETLOSNI TOK (Fluks) Energija zračenja koja dolazi od svetlosnog izvora (Svetlosna energija) i izaziva svetlosni osećaj. KOEFICIJENT REFLEKSIJE Odnos odbijene svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima (sposobnost površine da odbije svtlost) KOEFICIJENT APSORPCIJE Odnos absorbovane svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima. JAČINA SVETLOSNE ENERGIJE Gustina svetlosnog fluksa u prostoru (jedinica je kandela) Kandela (cd) . • ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE I .KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U ZDRAVSTVENO-REKREATIVNIM CENTRIMA • Pod stručnim nadzorom uz odgovarajući tretman 6. • 2. vidljivo zračenje koje se nalazi između IC i UV zračenja. Jaka osvetljenost može dovesti do zaslepljenja usled bleštanja.Jedan luks je nivo osvetljenosti koju daje svetlosni fluks od 1 lumena na površini od 1 m2.Rad pod izmenjenim barometarskom pritiskom predstavlja radno mesto sa posebnim uslovima rada IV . • Uglavnom su izrađene od volframa (jedna. Za dobro viđenje neophodan je odgovarajući intenzitet i kvalitet osvetljenosti. 4. Ukupan spektar vidljivog zračenja oko prima kao belu svetlost. BOČNA 3.

imaju povoljniji psihofiziološki efekat na organizam i ekonomičnije su od lampi sa užarenim metalnim nitima jer se nezagrevaju. mali.SVETLOSNI UREĐAJI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM • • 1. Ove lampe daju topliju sevetlost ali su neekonomične jer najveći deo energije odlazi na toplotu. hladnog i dnevnog svetla. Boje takođe imaju psihološko dejstvo o čemu treba voditi računa pri uređenju radnih prostorija i mašina 1. II . manje zamaraju oči. što se može popraviti kombinacijom sa svetlošću iz lampi sa metalnim nitima koja treba da čini 10-25% ukupne svetlosti. Osvetljenost na radnom mestu mora da zadovolji četiri osnovna zahteva. Deluje tonzilirajuće na organizam 2. • 2. Osvetljenost treba da bude ravnomerna u prostoru i nepromenjivog intenziteta tokom vremena. Mana im je što emituju svetlost uskog spektralnog područija. Prolaskom struje kroz gas ili metalne pare dolazi do EM zračenja vidljivog i UV dela spektra. Izvori visokog pritiska Najekonomičniji.punjene gasovima (dugotrajnije) koji ne stupaju u reakciju sa metalom (azot. punjene živinim parama. Narušava psihofizički konfor 2. čime se utiče na kvalitet osvetljenosti na radnom mestu. Žuto-zelena deluje umirujuće 3. Izvori svetlosti sa električnim pražnjenjem su lampe i cevi u kojima svetlost nastaje kao posledica električnog pražnjenja u gasu ili parama metala. Povećava produktivnost rada Neadekvatna osvetljenost 1. Crveno-oranž ubrzava nervno psihičke reakcije 2. Prema kvalitetu svetlosti luminiscentne lampe se mogu podeliti na lampe belog. Mogu biti postavljene na plafonu. veoma veliki i izvanredno veliki. indirektna ili difuzna svetlost. Relativno novijeg datuma su lampe visokog pritiska punjene Ksenonom koje zbog velikog UV-zračenja moraju biti zaštićene silicijumskim staklom debljine bar 2 mm. Plava deluje deprimirajuće Delovi mašina koji mogu uzrokovati povrede ne bi smeli biti obojeni tamnim i hladnim bojama Kao posledica neadekvate osvetljenosti može doći do: ZABLEŠTAVANJE Smanjenje ili nemogućnost viđenja samo za vreme dok traje vizuelni stimulans. i 3. NORMATIVI • 1. svetlost je po spektru bliža prirodnoj. Prema pritisku gasova i para kojima su napunjeni ovi izvori se dele na: Izvori niskog pritiska (Luminiscentne lampe) npr. KOMBINOVANA OSVETLJENOST • Podrazumeva istovremeno korišćenje prirodnog i veštačkog osvetljenja. srednji. ZASLEPLJENOST Smanjenje ili nemogućnost viđenja koje traje i neko vreme nakon ekspozicije. BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI • Svetlost pored toga što omogućava čoveku da vidi predmete. Nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve dotičnog radnog mesta. SVETLOSNE ARMATURE • Imaju važnu funkciju u raspodeli svetlosne energije. Ovi zhtevi svrstani su u 6 kategorija (veoma mali. toplog belog. utiče i na stanje viših psiholoških funkcija i fiziološke procese u organizmu. argon). veliki. UV deo spektra se pretvara u vidljivi deo spektra pomoću flurescentnog praha kojim se oblažu ove lampe. kripton. Smanjuje produktivnost i pogoduje povređivanju. 2. • Kod kombinovanog osvetljenja veštačko osvetljenje predstavlja dopunu prirodnom osvetljenju. (termičko i OŠTEĆENJE RETINE fotohemijsko). Izaziva osećaj ugodnosti i raspoloženja 3. • 3. • • 1. Pomoću njih se na radnim mestima može ostvariti direktna. zidovima ili samim radnim mestima. pa su pogodni za osvetljavanje velikih površina i radnih mesta gde se traži visok nivo osvetljenosti. Adekvatna osvetljenost 1. 56 . Kvalitet svetla treba da bude što bliži prirodnom osvetljenju. a uz to daju svetlost visokog intenziteta. Ove lampe daju ravnomerniju osvetljenost. U upotrebi su i halogene lampe punjene jodom koje su ekonomičnije. Dovodi do bržeg zamora vida i njegovog oštećenja 3. • • • • • 2.

• 5.t. Buka predstavlja svaki zvuk koji kod čoveka izaziva subjektivni osećaj neprijatnosti. INTENZITET ZVUKA (Io) Predstavlja brzinu prenošenja zvučne energije kroz jediničnu površinu koja je upravna na pravac prostiranja zvučnih talasa. ZVUČNI TALASI Nastaju prenosom oscilatornog kretanja čestica zvučnog izora na čestice okolne sredine. 2. IZVOR ZVUKA Mesto na kome čestice pod dejstvom neke sile započnu oscilatorno kretanje. BRZINA PROSTIRANJA ZVUČNIH TALASA Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u vazduhu 343 m/s) ZVUČNA ENERGIJA Kinetička E oscilatornog kretanja čestica izvora zvuka prenosi se na čestice okolne sredine. • 6. tako da i prostor oko izvora zvuka ima određenu E (zvučnu E) koja se izražava u Džulima (J) ZVUČNA SNAGA Ukupna zvučna E koju zvučni izvor stvara u jedinici vremena. subjektivni A filter.kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata trenutnih zvučnih pritisaka u vremenu.Longitudialni. SUBJEKTIVNE VELIČINE ZVUKA 1. • 3. 7. Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u nekoj tački zvučnog polja. Ovde nema smisla govoriti o pojedinačnim frekventnim komponentama. Merna jedinica je Son. koji se izražava u Paskalima (Pa).srednja vrednost zvučnih pritisaka u nekom vremenskom intervalu i 2. a vrednost Po i Io koje dovode do osećaja bola naziva se prag bola. Nivo buke – predstavlja korigovani nivo zvučnog pritiska dobijen propuštanjem signala buke kroz tz. VRSTE ZVUČNIH POJAVA PERIODIČNE ZVUČNE POJAVE Kod kojih se vrednosti trenutnih zvučnih pritisaka posle određenog vremenskog perioda ponavljaju na isti način. izražava se u Vatima po m2 (W/m2). • 8. Nivo glasnosti – Merna jedinica je Fon 3.4. • 4. jedinica je dB. Glasnost – Veličina osećaja koja se javalja pod dejstvom zvuka. • NEPERIODIČNE ZVUČNE POJAVE (Šumovi) • Odlikuju se slučajnim promenama zvučnog pritiska u toku vremena i te se pojave nikada ne ponavljaju na isti način. već samo o užim ili širim opsezima frekvence iz celokupnog frekventog spektra zvučne pojave. tečnih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastičnosti.Transverzalni .SLOŽENOPERIODIČNI ZVUK • Sastavljeni iz većeg broja prostoperiodičnih zvukova (frekfentne konponente. • na stalni atmosferski pritisak naziva se zvučnim pritiskom (Po).ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši upravno na pravac prostiranja z.PROSTOPERIODIČNI ZVUK • Najednostavniji oblik periodične zvučne pojave za koji možemo definisati 1. izražava se u Vatima (W). Efektivna vrednost . harmonici) koji čine njegov frekfentni spektar. Dijapazon vrednosti Io i Po između praga sluha i praga bola je ogroman pa se umesto njih koriste logaritamske veličine 1. I .Difuzno zvučno polje .ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši se u pravcu prostiranja zvučnih talasa II . ZVUČNO POLJE Deo prostora oko zvučnog izvora kroz koji se prostiru zvučni talasi. ZVUK . koja se superponira 9. Šumovi su najčešći zvuk u životu. Nivo zvučnog pritiska (Lp) – dobija se po formuli Lp = 20 x log10 P / Po jedinica je dB. • 2. II .Slobodno zvučno polje .ako se zvučni talasi višestruko reflektuju od površina prepreka.BUKA • Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem čestica čvrstih. Merna jedinica je Decibel A (dBA). • PRAG SLUHA I BOLA • Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja slušni osećaj naziva se prag sluha.ako se zvučni talasi slobodno prostiru u svim pravcima od zvučnog izvora. • 57 . pa one imaju svoju Periodu. Mogu biti I . II . ZVUČNI PRITISAK (Po) U svakoj tački zvučnog polja pod dejstvom zvučnog talasa dolazi do promena u pritisku. 1. Pojam zvučnog polja obično se vezuje za vazdušni prostor koji okružuje izvor zvuka i kroz koji se zvučni talas prenosi do čula sluha čoveka. Frekfencu i Amplitudu. Osvetljenost treba da bude takva da nedovodi do zableštenja. Prosečna vrednost . 2. Nivo zvučnog intenziteta (Li) – dobija se po formuli Li = 10 x log10 I / Io. Razlikujemo: I .

ČINIOCI KOJI UTIČU NA NASTANAK AKUSTIČKE TRAUME 1. Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka. Izmeđi skale vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli. Bazilarna membrana kortijevog organa je sastavljena od 2000 niti. a Io i Po izmerene vrednosti. gde je usled refleksije zvuka oštećenje sluha veće. Pokreti membrane ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta 58 . dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri niskim frekfencijama. • 2. Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine. TIPOVI BUKE PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA 1. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne ćelje. • PREMA NIVOIMA INTENZITETA 1. 4. glavobolju. elastične i nejednake dužine pa zato mogu da osciluju u različitim frekfencijama. Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje osciluju pri vrlo visokim frekfencijama. medija i timpani. • 6. vremenska promenjivost i usmerenost buke su faktori koji utiču na veličinu i progresiju oštećenja sluha. Višegodišnje izlaganje ovoj buci izaziva trajno oštećenje sluha lakog stepena na visoke tonove. Ako buka pređe 130 dB oštećenja su praktično momentalna. • 2. odnosno zvučnog pritiska na pragu sluha. 3.čiji se nivo menja u opsegu do 5 dB. • • 3. razdražljivost i nemiran san.Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka. koje su zategnute. • 4. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA (Kontinuirana buka) . BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB) Pri kojoj se već uočavaju i neurovegetativne smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na celom telu. 2. Ovu buku obično prate i vibracije. Samo kod jako osetljivih osoba može da izazove lakšu uznemirenost. a između skale medije i timpani nalazi se Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ. USLOVI RADA Rad na otvorenom prostoru je manje rizičan u odnosu na rad u zatvorenoj prostoriji. • 3. Na ovaj način je raspon između praga sluha i praga bola sveden na samo 130 dB što omogućava prikaz celog čujnog područja čoveka na jednom dijagramu. BUKA TREĆEG STEPENA (90-110 dB) Kod većine ljudi izaziva teške neurovegetativne smetnje i progresivni trajni gubitak sluha u relativno kratkom vremenu. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do odgovarajućeg centra u CNS-u. • BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB) Dobro se podnosi i ne izaziva oštećenje sluha. • 5. KARAKTER BUKE Stalnost i isprekidanost buke. IMPULSNA BUKA – jedan ili više odvojenih akustičkih inpulsa koji traju kraće od 1 sec. BUKA ČETVRTOG STEPENA (110-130 dB) Ovu buku čovek ne može dugo da izdrži jer izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge poremećaje. DUŽINA EKSPOZICIJE Povećanjem dužine ekspozicije povećava se i stepen oštećenja. • BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE MEHANIZAM REGISTROVANJA ZVUKA • Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato počinje da osciluje. 4. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu. ISPREKIDANA BUKA – buka koja traje više od 1 sec sa više prekida u toku trajanja. • unutrašnjeg uha. GODINE STAROSTI Mlađi ljudi su otporniji na dejstvo buke od starijih. • 7. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih brže dolazi do nastanka i progresije oštećenja sluha. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli. a odatle do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka. • INTENZITET BUKE Buka većeg intenziteta dovodi do bržeg oštećenja sluha. SPEKTAR BUKE Visokofrekventna buka brže dovodi do oštećenja od niskofrekfentne. BUKA PROMENJIVOG NIVOA– ako se nivo menja u opsegu većem od 5 dB.

ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA 2. 10. HRONIČNE AKUSTIČKE TRAUME (PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST) ETIOLOGIJA • Javlja se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena. Može se javiti PROVALA BUBNE OPNE KIDANJE VEZA IZMEĐU SLUŠNIH KOŠĆICA OŠTEĆENJA SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA • 1. a patološki mehanizmi se odigravaju u unutrašnjem uhu.Metaloprerađivačkoj industriji . Čulne ćelije Kortijevog organa kao visoko diferentovane ćelije su jako osetljive na hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi do njihovog nepovratnog propadanja.8. Stalnim izlaganjem zvučnim oscilacijama. PERIOD LATENCIJE U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje jer je došlo do adaptacije čula sluha na povećanu buku. 2. 12. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE Oštećenje sluha se širi prema visokim i niskim tonovima.Železarama . pri eksplozijama). PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUŠNOG DEFEKTA Karakteriše se privremenom hipoakuzijom za visoke tonove.Industriji oružja . povećava se broj oštećenih neurosenzornih ćelija dgovornih za prijem i prenošenje zvučnih utisaka. KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE GLUVOĆE 1. PRISUSTVO DRUGIH ŠTETNOSTI Potvrđeno je sinergično dejstvo vibracije i buke i njihov kumulativni efekat. 13. Lezija je u delu slušnog organa za visoke frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz). pa vremenom dolazi do gluvoće.Kamenolomima • • 4. da bi se posle nekoliko stati odmora sluh vratio na normalnu vrednost. 3. 11. koja snabdeva receptorne ćelije Kortijevog organa krvlju. Obostrana. HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA AUDITIVNE ARTERIJE • Tok ovog oštećenja je progradijentan. Povećana ekspozicija postoji u: . tako da skotom zahvata područije od 2000-8000 Hz sa oštećenjem sluha od 50 dB. • • • 3. 59 .Tekstilna industrija . PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI ILI GLUVOĆE Dolazi do definitivnog oštećenja sluha. ireparabilan i neizlečiv degenerativni proces. Ova faza traje nekoliko meseci ili godina. UPOTREBA OTOTOKSIČNIH LEKOVA I SREDSTAVA PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I VIRUSNE INFEKCIJE STANJE VASKULARNOG SISTEMA I VASKULARIZACIJA UNUTRAŠNJEG UVA STANJE NEUROVEGETATIVNOG SISTEMA UZIMANJE ALKOHOLA.Avijaciji i brodogradnji . Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz slušni skotum u opsegu 3500-5000 Hz i oštećenjem sluha od 30-40 dB. ali slabije čuje šapat. KLINIČKA SLIKA 1. Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i gluvoće. koja može za kratko vreme da izazove ozbiljne patološke promene. 2. Ovako započeti proces na čulnim ćelijama Kortijevog organa je progradijentan. nastaju spazmi završetka auditatibne arterije.Rudnicima . • • 2. Usled dejstva buke na vegetativni nervni sistem (Povećanje tonusa simpatikusa). Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je prvi na udaru zvučnih talasa on prvi strada pa se prvo javlja oštećenje sluha na 4000 Hz. Radnik dobro čuje glasan govor. Radnik čuje govor ali ga nerazume. On ne čuje tihi govor i šapat.Građevinarstvo . Ovaj patološki proces zahvata i nervne završetke i sama vlakna slušnog nerva. Slušni zubac se produbljuje. ima neprekidno zujanje u ušima i veće psihičke smetnje. ženski i dečiji glas koji sadrži visoke tonove. • 9. perciptivnog tipa. DUVANA I KOFEINA • • AKUTNE AKUSTIČKE TRAUME • Nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta (npr. simetrična. • PATOGENEZA • Dominantan mehanizam nastanka oštećenja kod hronične akustičke traume je: 1. tokom dužeg perioda ekspozicije kao što je industriska buka. proširuje i zahvata slušno područije od 1000-8000 Hz sa oštećenjem sluha do 60 dB i više.

8. a kasnije i u nižim frekvencijama. 3. Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih frekvenci. 6. 5. ušne školjke). 3. . 3. KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG PROTOKA Objašnjava se pojačanom β-adrenergičkom aktivnošću simpatikusa i istezanja zidova desnih pretkomora POVEĆANJE RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE I KORONARNE BOLESTI Zbog povečanja holesterola. 3. 7. POREMEĆAJ BIOELEKTRIČNIH POTENCIJALA MOŽDANIH ĆELIJA (EEG-promene) RAZDRAŽLJIVOST. • 3. ISHEMIJA MIOKARDA VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA Javlja se spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija (prsti. 5. . DEJSTVO NA ČULO VIDA • 1. DEJSTVO NA ENDOKRINI SISTEM 1. 6. • izazvane stimulacijom β receptore u masnom tkivu (pojačana lipoliza). 2. kao što su centar za vid. SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA SUŽENJE VIDNOG POLJA DILATACIJA ZENICA SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIĐENJA U MRAKU SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI POJAVA RELJEFNOG VIĐENJA EKSTRA . 4. gliko i mineralokortikoida DEJSTVO NA REPRODUKTIVNI SISTEM 1.Kriva koštane sprovodljivosti prati krivu vazdušne sprovodljivosti. DEJSTVO NA NERVNI SISTEM 1. Usled razdraženja talamusa i retikularne formacije kao i zbog spazma ogranka arterije centralis retine. trigliceridai i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. 5. KLINIČKA SLIKA • Oslabljen sluh i tegobe koje potiču od ekstraauditivnih efekata buke. • POVEĆANJE KRVNOG PRITISKA Objašnjava se povećanje tronusa simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta krvnog pritiska POVEĆANJE SRČANE FREKVENCE. 2.Podatak o radu na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci. 4. 3. PILOROSPAZAM POREMEĆAJ LUČENJA ŽELUDAČNE KISELINE ČEŠĆA POJAVA ČIRA NA 12TOPALAČNOM CREVU 60 . Posredstvom retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a. centar pojedinih pokreta. 4. Profesionalna gluvoća je neizlečiva i Slušni aparati ne pomažu. ANKSIOZNOST I OSEĆAJ NESIGURNOSTI NARUŠAVANJE PSIHOMOTORNE RAVNOTEŽE (Dovodi do povećanja broja grešaka pri radu) OŠTEĆENJE MENTALNIH FUNKCIJA SMANJENJE PRECIZNOSTI I KOORDINACIJE POKRETA VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEŽE DIJAGNOZA 1. 2. Po prestanku izloženosti slušni defekt se zadržava i ne širi više.Socijalna anamneza . • 2. Profesionalna nagluvost se povećava pod stalnim uticajem buke (Progradijentno oboljenje). U početnoj fazi bolesti ispitanik ne čuje šapatni govor.Lična anamneza . adrenalina i noradrenalina) POVEĆANO LUČENJE TIROKSINA POJAVA INTOLERANCIJE NA GLUKOZU DEJSTVO NA KVS 1. POVEĆANO LUČENJE HORMONA NADBUBREGA (kortizola. centar za KVS i cetri za unutrašnje organe i sisteme itd. NEVOLJNOST. 2.AUDITIVNI EFEKTI BUKE • Zvučni impulsi nastali i unutršnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u. 2. 3. 5. 6. 2.Radna anamneza .Značajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i cigareta. ANAMNEZA . RAĐANJE NOVOROĐENČADI SA MANJOM TELESNOM TEŽINOM ČEŠĆI SPONTANI POBAČAJI – naročito ako je buka udružena sa vibracijama DISMENOREIČNE TEGODE DEJSTVO NA GIT 1. a u završnoj glasan govor.Obratiti pažnju na ranija oboljenja čula sluha i uzimanje ototoksičnih lekova. Ovim se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na organizam. 4.

3. 2. osovina.supstituciju tehnološkog procesa npr. Izbegavanje štetne refleksije . 4. Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne elemente. Izbor građevinskih elemenata za zidove i međuspratne konstrukcije. 4. 2. Karakterističan audigram (bilateralno. perceptivno oštećenje). Primena akustički zaklona . pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate. 4. (U nedostatku nultog audiograma. ZAŠTITA OD BUKE ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA I . POVEĆANJE LEUKOCITA POVEĆANJE LIMFOCITA POVEĆANJE NEUTROFILA POVEĆANJE TRANSAMINAZA POVEĆANJE FOSFATAZA POVEĆANJE HOLESTEROLA.čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk. 6. Postavljanje zvučnih izvora u najniži deo zgrade . Projektovanje prostorija u kojima ne sme biti buke na tihoj strani zgrade ili u centralnom delu zgrade 5. 2. Sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta. Postavljanje izvora buke što dalje od mesta prijema zvuka 2. simetrično oštećenje. KRITERIJUMI DA SE OŠTEĆENJE ČULA SLUHA PRIZNA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. 2. Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj skali. Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku. Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave.PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE 1. 2.KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTOTU 1. III . uzimanje ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. 5. Primena zvučne izolacije pri konstrukciji prozora i vrata II . II . Zamena klipnih motora turbinskim motorima.Zvuk se najčešće reflektuje od fasada višespratnica 4. Grupisanje i odvajanje bučnih od tihih prostorija unutar jednog objekta. 4. TGL I LDL 4. šume. parkovi). prenosa i sl Ugradnja rezonatornih sistema OCENA RADNE SPSOBNOSTI 1.PROMENA REŽIMA RADA • Podrazumeva konstrukcione izmene tj. 5. nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa. 3. potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa. karakterističan skotom na 4000 Hz. Promena frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove mase.Takve osobe nisu sposobni da rade u bučnoj sredini Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustrvu i godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci. 6. Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje konpenzuje. ili veštački (građeni sa tom namenom) 3. kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fovleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta) .KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU 1. 3. čulo sluha se smatra očuvanim u momentu zapošljavanja). ZAŠTITA NA PUTANJI ZVUKA I . Smanjenje sile udara i sile trenja Balansiranje pokretnih masa Centriranje i podmazivanje ležišta. zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd.PROMENE U KRVNOJ SLICI 1. 3. 3. Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se 2. 61 . Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju.SMANJENJE POBUDNIH SILA 1.Prirodni (brda.

Primenjuju se u kombinaciji sa štitnicima i antifonima. ne nadražuju ušni kanal.ČEPOVI (ANTIFONI) 1. Fabrički čepovi • Prave se od materijala koji loše prenose zvuk. Zatvaranje zvučnih izvora u komore čija je konstrukcija odvojena od konstrukcije zgrade. 3. Opturaciona . Čepovi od vate • Za zaštitu sluha često se koristi obična vata od koje se formira čep za slušni kanal. bolje prijanja. Oštećenja labirinta 4.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. Školjka se sastoji od tela školjke i jastučića. ZAŠTITA NA MESTU PRIJEMA ZVUKA (LSZ) • Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB. da što manje smetaju radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti. koji nisu lako zapaljivi. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . 6. Za zaštitu od buke koriste se: glave.5. alergiskih i iritativnih reakcija. sa eksponiranim radnim stažom ispod 5 godina. U poslednje vreme se proizvode čepovi sa nekoliko tankih pregrada koje formiraju više zatvorenih prostora koji prigušuju zvuk. • Dobrim čepovima zvuk se može prigušiti i za preko 30 dB. II . nego imati jednu dužu pauzu u toku radnog dana. 2. 2. Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha 2. a jastučići omogućuju prijanjanje školjke uz glavu i ne smeju smetati nošenju naušnica. zašta obično nepostoje higijenski uslovi. I . Čep od vate smanuje buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB na visokim ν. ne iritira kožu. Proizvode se u više veličina. II . Čepovi od staklene vune • Staklena vuna prečnika oko 1 mikrometar je pogodnija za izradu čepova jer se lakše oblikuje. Postojeća nagluvost • Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) Savetuje se medicinski nadzor. IV . Naušnice smanjuju nivo buke za najmanje 25 dB. Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva 6. Bolji čep se dobija kada se vata pomeša sa voskom ili nekim drugim plastičnim materijalom. Sastoje se od dve školjke i elastičnog polukružnog nosača. Okluziona . Otoskleroza 5. Čepovi služe i za zaštitu od UZtalasa.NAUŠNICE (ŠTITNICI) • Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa ušnom školjkom.koja naležu na predeo glave oko uva. a da istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija. Prethodni pregledi • Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci treba ispitati njihovu eventualnu individualnu preosetljivost na buku zašta postoje brojni Testovi zamora sluha kojima se prati privremeno spuštanje praga sluha i vreme 62 . Dele se na 1. Povećanje apsorpcije. Školjka potpuno obuhvata ušne školjke. Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju 3.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga zanimanja. • Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci visokog intenziteta su 1.ZAŠTITNE KACIGE • Pokrivaju u vidu šlema najveći deo glave i vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB.ZAŠTITNA ODELA • Koriste se kada je potrebno zaštititi sve organe ljudskog tela od intenzivnog zvuka. Šlemovi sa naušnicama koriste se za zaštitu od buke čiji nivo ne prelazi 110 dB. a ako se radi o ljudima mlađim od 35 god. Čepovi od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB. III . ne puštaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi tela.Predstavlja kontraindikaciju za rad u uslovima buke. Mogu se koristiti više puta. svraba. Nedostatak im je što posle određenog vremena ne prijanjaju uz slušni kanal pa se moraju promeniti. Oni smanjuju i koštanu provodljivost. Bolje prijanjaju uz ušni kanal jer su fiksirani pomoću elastičnih držača. a elastični polukružni nisač od jedne ili dve elastične trake savijene prema obliku lobanje i povezane tako da se mogu podešavati prema veličini MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I .RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA • Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od buke. bola. lako se održavaju (peru i dezinfikuju). predlaže se promena radnog mesta • Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) Obavezna je promena radnog mesta • Gubitak sluha trećeg stepena (preko 60 dB) .predviđena za spoljni ušni kanal.

4. 2. Nivo intenziteta ultrazvuka . kao i sa mogućnošću oporavka privremenog gubitka sluha. 5. metode i uslovi merenja i analize buke Za zaštitu sluha od oštećenja bukom određena je granica od 86 dB(A). delfini. U daljinskim upravljačima za TV. Pri prolazu kroz materijalnu sredinu dolazi do slabljenja UZ talasa zbog apsorpcije. • Na ovakvim radnim mestima ukoliko se tehničkim i ličnim zaštitnim sredstvima nivo buke ne može smanjiti ispod 85 dB uvodi se i Skraćenje vremena ekspozicije. Mnoge životinje (slepi miševi.izražava se u dB. otvaranje daljinski vrata. insekata. dok frekfencija ostaje ista. a za buku od oko 4000 Hz gornja granica je 80 dB. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • • • • • • Pavilnikom su određeni normativi za zaštitu od buke. VRSTE UZ TALASA 1. BITNE VELIČINE Ukupna snaga UZ izvora . Ako je buka iznad 90 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 4 sata. Pri promeni brzine prostiranja menja se talasna dužina UZ-talasa. • VEŠTAČKI Neka svojstva UZ kao što su zagrevajuće. medicini. Za sečenje. Nivo pritiska ultrazvuka . bure i drugih nepogoda. Brzina prostiranja UZ talasa zavisi od karakteristika sredine kroz koju prolazi.izražava se u W/m2. nekima on služi za orijentaciju. Intenzitet ultrazvuka . industriji kao i u svakodnevnom životu: Za otkrivanje podvodnih objekata. • 3. merenje dubine i praćenje riba.izražava se u W. • potrebno za oporavak sluha (normalno se oporavak završi unutar dva sata od izlaganja buci). u alarmnim sistemima protiv provala. Audiogram je obavezan kako bi se tokom periodičnih pregleda poređenjem audiograma odredio stepen napredovanja oštećenja sluha. 1. Kroz živo tkivo prostiranje UZ-talasa je neujednačeno zbog nejednake gustine i različitih karakteristika sredine. ULTRAZVUK • Ultrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini frekfencija iznad gornje 63 . kavitaciono. oluje. UZ se u vidu mehaničkih talasa prenosi kroz sve elastične sredine (čvrste. IZVORI ULTARAZVUKA • • PRIRODNI U prirodi ultrazvučni talasi stvaraju se u toku grmljavine. IV . 3. kitovi. a za buku intenziteta 115 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 7 min. zavarivanje. tečne i gasovite). bušenje i obradu metala. • granice čujnosti ljudskog uva (iznad 16000 ili 20000 Hz).ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA • Usmerena je na značaj i neophodnost nošenja ličnih zaštitinih sredstava i njihovu redovnu i pravilnu upotrebu. Radnika treba upoznati sa dodatnim štetnim dejstvom buke van radnog mesta.• 2. Kontinuirani 2. ispitivanje podvodnih reljefa. Kotrola sluha kod radnika izloženih buci treba da se vrši u intervalima ne dužim od 6 meseci.UTVRĐIVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • Rada mesta na kojima buka prelazi nivo od 85 dB(A) su radna mesta sa posebnim uslovima rada.izražava se u dB. neki insekti) proizvode UZ. Isprekidani 3. a kod radnika koji su tek počeli da rade i svakodnevno. Vanredni pregledi Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog intenziteta ili nakon oboljenja slušnog aparata koji mogu doprineti gubitku sluha. osobina da se odbija i vraća ka izvoru (Doplerov efekt) našla su svoju primenu u tehnici. 2. ptica. U većini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo buke za osmočasovno radno vreme je do 90 dB(A) Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100 dB. UZ se kroz čvrstu i tečnu sredinu relativno dobro prenosi dok ga vazduh brzo apsorbuje. Ako postoji potreba sporazumevanja govorom na udaljenosti od 4 m dopušteni nivo je 50 dB(A). Za određivanje daljine kod fotokamera U aparatima za rasterivanje glodara. 6. • III . 3. mehaničko. refleksije i drugih fenomena. U gasovima i tečnostima širi se u vidu longitudialnih talasa. dok se u čvrstim telima može širiti i u vidu transvrezalnih talasa. 4. rasipanja. Impulsni • 1. ali ne se ne prostire kroz vakum. Za čišćenje metalnih delova potopljenih u UZ kadu. Periodični pregledi Imaju za cilj praćenje stanja sluha. pasa i dr.

BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA Ultrazvučni talasi koji dopiru do čoveka šireći se kroz vazduh najvećim delom se reflektuju od površine tela tako da u organizam čoveka ulazi svega 0. KAVITACIONO • UZ talasi velikog intenziteta koji se prenose u telo direktnim kontaktom usled svog mehaničkog dejstva mogu dovesti do stvaranja malih šupljina u biološkoj sredini (kavitacija) zbog naglog zgušnjavanja i razređivanja čestica sredine. 2. • U medicini u Dg i Th svrhe. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. POSTAVLJANJE EKRANA OD METALNIH PLOČA OBLOŽENIH GUMOM • • Smatra se da UZ intenziteta ispod 110 dB ne može da izazove značajnije neželjen zdravstvene efekte. da bi na prelazu između mekih tkiva i kostiju ponovo došlo do odbijanja najevćeg dela UZ talasa (sredine različite gustine) i malog prodiranja u kosti. • ZAGREVANJE TELA Javlja se pri izlaganju UZ preko 140 dB ANGIO-DISTONIČNI SINDROM I POLINEURITIS RUKU Oštećenja perifernih nerava i vaskularnih struktura prstiju šaka i podlaktice. Umor i poremećaj sna 4. PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI Prethodni i periodični pregledi . • 2. • HLADNOĆA I UTRNULOST PRSTIJU Po prestanku ekspozicije ULTRAZVUČNA BOLEST Podrazumeva niz promena koje se javljaju kod ljudi dugotrajno izloženih dejstvu UZ iz vazduha nižih frekfencija (preko 100 dB) i buci većeg intenziteta. TERMIČKO • Prolazeći kroz biološku sredinu UZ-talasi se apsorbuju i slabe transformišući se u toplotu. Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu 6. • Sa povećanjem frekfencije UZ talasa dolazi do povećanja njihove apsorpcije u tkivu. IZBOR UREĐAJA SA NAJMANJIM INTENZITETOM UZ 3. zujanja i bola u ušima 2.Ukoliko se UZ prenosi kroz tečnost (UZkade) ne treba uranjati ruke u kadu sa tešnošću . • • 64 .7. U zavisnosti od enregije talasa ovo kretanje može da dovede do deformacija i promena u strukturi tkiva. 2. Osećaj neprijatnosti. MEHANIČKO • UZ-talasi izazivaju mehaničko kretanje čestica u tkivima kroz koje prolaze. • • ZAŠTITA OD ULTRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. IZOLACIJA UZ UREĐAJA U POSEBNE PROSTORIJE 4. Bol u slepoočnicama i glavobolja 3. KLINIČKE MANIFESTAIJE DEJSTVA ULTRAZVUKA 1. 4. U slučaju direktnog kontakta čoveka sa čvrstim telom ili tečnošću kroz koji se širi UZ on prodire u telo sa veoma malo gubitka. AUTOMATSKA I DALJINSKA KONTROLA U cilju eliminisanja direktnog kontakta sa izvorom UZ . PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa ultrazvukom su: oštećenja nerava .Pri vazdušnom prenošenju ultrazvuka. koja se javljaju pri direktnom. KVSoboljenja. OSEĆAJ PARASTEZIJE ILI SVRABA Pri kratkotrajnoj izloženosti malim intenzitetima UZ MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Prolazno oštećenje sluha Navedene smetnje objašnjavaju se dejstvom UZ na nervni sistem.sa elementima kao pri ekspoziciji buci. Manifestuje se 1.Kod postojanja direktnog kontakta. KVS. Muka i povraćanje 5. KACIGE I ANTIFONI. GUMENE RUKAVICE SA PAMUČNOM POSTAVOM . kao i kratkotrajno izlaganje UZ iz vazduha intenziteta do 120 dB. u hirurgiji (UZ nož i kauter). čulo sluha i vestibularne funkcije. 2. 3. za skidanje zubnih naslaga. 3. • 5. a velikog intenziteta. oštećenja sluha. • Biološko dejstvo ultrazvuka može biti: 1. dugotrajnom i ponavljanom izlaganju UZ niskih frekvencija. 2. Mnogi autori osporavaju postojanje ove bolesti kao posebnog entiteta.Oblaganje čvrstih predmeta kroz koje se prenosi UZ i sa kojima radnik dolazi u kontakt materijalom koji apsorbuje ultazvučne talase. Ultrazvučni aparati koji se koriste u ove svhe su veštački izvori ultrazvučnih talasa. punoće.1% upadne energije zračenja.

Javlja se: 1. 1. hodova ili udara. nivo intenziteta. a ukupni nivo je ograničen na 110 dB. 7. 6.8 i 16 Hz iznosi 105 dB. 2. Pri planiranju zaštite važno je izvršiti merenja infrazvuka i frekfentnog područija. Granične vrednosti mogu da budu i više ako je dnevna ekspozicija kraća. 5. pritisak i bolovi u ušima Izaziva IZ frekfenca 5-10 Hz. 2. 3. Patogenetski mehanizami dejstva IZ na čoveka još uvek nisu dovoljno proučeni. ZAKONO-ADMINISTRATIVNE MERE • Dozvoljeni nivo zvučnog pritiska IZ u oktavnim pojasevima sa centralnim frekfencijama od 2. 9. 2. Zaštitne kacige su neophodne ako se radi o ekspoziciji infrazvuka od oko 8Hz zbog dejstva na mozak Potrebna je i zaštita grudnog koša i abdominalnih organa koji su takođe osetljivi na ovu energiju. 4. Osećaj punoće. U industriji kod mašina velike snage pri malom broju obrtaja. Za čoveku najveću opasnost predstavlja područje infrazvuka od 8 Hz jer se poklapa sa alfa ritmom bioelektričnih struja u mozgu. FREKFENCIJA VIBRACIJA • Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i izražava se u Hz. srednje frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz potresi). Prirodu IZ karakterišu pomeraj. 3. Smatra se da je prirodni IZ značajan za bioritam čoveka. ubrzanje. 3. a radnici snabdeveni ličnim zaštitnim sredstvima. BIOLOŠKO DEJSTVO • Infrazvuk može da prodire u organizam čoveka preko vazduha ili putem direktnog kontakta sa čvstim površinama i tečnostima. Prema frekvenciji vibracije mogu biti: visokofrekventne. • • VIBRACIJE • Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela (dela tela) pri čemu se telo (deo tela) naizmenično kreće u dva suprotna smera u odnosu na svoj ravnotežni položaj. a preko perifernih nerava na CNS i neurovegetativni sistem. • • SIMPTOMI OD STRANE ČULA SLUHA 1. U toku kretanja i udara morskih talasa. kompresora. OSTALI SIMPTOMI 1. kroz vazduh. nivo pritiska ZAŠTITA OD INFRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. 11. Pretpostavlja se da se radi o mehaničkom dejstvu IZ-talasa na čulo sluha i mehanoreceptore u koži. Izbor postrojenja koje ne stvara infrazvuk Izolacija mašina ili uređaja u posebne prostorije Apsorpcija infrazvuka • IZVORI EKSPOZICIJE Infrazvučni talasi nastaju pri mehaničkom i turbulentnom kretanju gasova i tečnosti.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Granična vrednosti izražene u nivou zvučnog pritiska obuhvataju područje od 75-110 dB za kontinuiranu ekspoziciju tokom osmočasovnog radnog vremena. 10. pri kretanju lavina. • • • • • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Za zaštitu od infrazvuka primenjuju se ista lićna zaštitna sredstva kao i za buku.Po prestanku ekspozicije može. pri zemljotresima itd. Širi se u vidu talasa koji mogu da se prostiru na veoma velika odstojanja. vodu i po zemljinoj površini. zvučni pritisak. 8. 2. Kod ventilatora. Zavisno od oblika putanje po kojoj se vrši vibraciono kretanje može biti pravolinisko ili ugaono. agregata. Pri kretanju transportnih sredstava. Zamor Malaksalost Pospanost Kašalj Glavobolja Snižen apetit Muka i bol u želudcu Poremećaj ravnoteže Pritisak u grudima i abdomenu Umor i nedostatak koncentracije Osećaj suvoće i grebanja u ždrelu Uznemirenost i razdražljivost ili tromost i apatija INFRAZVUK • Infrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini ispod donje granice osetljivosti ljudskog uva (ispod 16 ili 20 Hz). brzina. Prolaznim ispadima u pragu čujnosti .4. 4. 12. 65 . dovoljno velikog intenziteta.

nema ponavljanja. . Vracijama su izloženi radnici koji rade sa pomenutim alatima. BRZINA VIBRACIJA • Rastojanje koje vibrirajuće telo pređe za jedinicu vremena. 2. Svaka oktava je određena graničnim frekvencama. . srednja brzina i efektivna brzina. brzina. Najkraći vremski interval u kome se vibraciono kretanje ponovi je perioda. a ostali su viši harmonici NEPERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se promene karakterističnih parametara (pomeraj. UBRZANJE VIBRACIJA • Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici vremena. Zato kod njihovog ispitivanja nema smisla govoriti o pojedinačnim frekfentnim konponentama već o užim ili širim intervalima frekfencija.Efektivni pomeraj . sa različitim frekfencijama.Oscilatorno kretanje je sastavljeno od većeg broja prostoperiodičnih vibracija. Pravci delovanja opštih vibracija određeni su prema trima anatomskim osama čoveka (X. središnja frekvenca (oktavna analiza). Periodične vibracije mogu biti: . konbajneri.• Ljudsko telo percipira i apsorbuje vibracije od 11000 Hz. maksimalna brzina. POMERAJ VIBRACIJA • Rastojanje tela od njegovog ravnotežnog položaja. u suprotnom imamo nestacionarne slučajne vibracije koje su najteže za ispitivanje. Šumarstvo 2. 1. Frekventni intervali u kojima se vrše merenja zovu se oktave koje se mogu podeliti na terce. Yh i Zh) koje se seku u predelu treće metakarpalne kosti šake. radnici na građevinskim mašinama i sl. ubrzanje) u toku vremena dešavaju slučajno. kao i profesionalni vozači. • OPŠTE VIBRACIJE Javljaju se kada se čovek nalazi u vibrirajućem medijumu i deluju na celo telo npr.Trenutni pomeraj . izražava se u m/s.Razne bušilice i brusilice Tečno gorivo . 2.Maksimalni pomeraj . • 2. izražava se u metrima i neprekidno se menja pa se radi merenja definišu neke stalne veličine pomeraja kao što su: . • BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA 66 . leži ili stoji na nekoj vibrirajućoj potpornoj površini.Apsolutni srednji pomeraj . odnosno većeg broj frekfentnih konponenti ili harmonika. Tunelogradnja itd Vibrirajući alati mogu biti stabilni i mobilni. Ukoliko su statističke srednje vrednosti određene u različitim vremenskim intervalima približno iste slučajne vibracije se nazivaju stacionarnim. LOKALNE VIBRACIJE Deluju na pojedine delove čovečijeg tela npr. a broj perioda u jedinici vremena je frekfenca periodične oscilacije. pneumatske prese Električua energiju ..najveće rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne tokom vibriranja . sa udarno-odbojnim ili rotacionim dejstvom. • I za brzinu se definišu trenutna brzina.motorne testere.Prostoperiodične – Oscilatorno kretanje se vrši samo sa jednom učestalošću . 4.posebna vrsta srednje vrednosti 3. • I za ubrazanje se definišu: trenutno ubrzanje. • • 1. • IZVORI EKSPOZICIJE Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne primenjuje neki od vibrirajućih alata 1. kompresori i dr. Putogradnja 9. Kamenolomi 7. • PERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se oscilatorno kretanje tela posle određenog vremenskog intervala ponavlja na isti način. I kod slučajnih vibracija osnovna veličina koja se meri je efektivna vrednost izabranog parametra. ali je uobičajeno da se za njenu identifikaciju upotrebljava tz. Y i Z) koje se seču u predelu srca.srednja vrednost trenutnih pomeraja u nekom vremenskom intervalu. gde je pravac delovanja određen pravouglim koordinatnim sistemom koga čine tri ose (Xh.Složenoperiodične . stim što se ovde mora izračunati i statistička srednja vrednost.Srednji pomeraj . frekventna analiza). 3. Rudarstvo 3. Harmonik sa najnižom frekfencom je osnovni harmonik.rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne u određenom trenutku . traktoristi. Tekstilna industrija 6. lokalne ručne vibracije. izražava se u m/s2. koji se mogu izdvojiti iz ukupnog frekfentnog spektra (spektralna tj. maksimalno ubrzanje i efektivno ubrzanje. kondukteri. • VRSTE VIBRACIJA 1.uzima apsolutne vrednosti trenutnih pomeraja (ne može imati vrednost 0). kada sedi. Građevinarstvo 8. Kao pogonsko sredstvo koriste Komprimovani vazduh Pneumatski čekić i pištolji. Drvna industrija 5. Metalurgija 4. 2.

Fibrotične promene u zidu krvnog suda 4. Hipertrofija mišićnog sloja zida krvnih sudova . Degenerativne promene u kičmenoj moždini .sa subokluzijom i okluzijom 2.Nevnog sistema . Na visokofrekfentne vibracije su posebno osetljive neuro-vaskularne strukture u organizmu.Kože .• • • • • • • Oštećenja koja izazivaju vibracije najizrazitija su na samom mestu njihovog delovanja. i velike amplitude imaju malu brzinu ali se slabo apsorbuju pa im je domet veliki.Endokrinog sistema . 2.U odmaklim stadijumima.Čula sluha. sa smanjenjem broja nervnih vlakana i perineuralnom fibrozom. Najefikasniji prigušivači vibracija u organizmu su zglobne i vazdušne šupljine.Želuca . Hijelinizacija u arterijama • 1. 3. 2. mišićima. 2. Strukturne promene koje se mogu videti na krvnim sudovima 1. SMANJENJE RAZDRAŽLJIVOSTI. ANGIOSPASTIČNE PROMENE . trofičkim i vaskularnim poremećajima. redukovani sa povećanom propustljivošću Funkcionalni poremećaji krvnih sudova kompromituju cirkulaciju što ima za posledicu trofičke promene u koži. Moguća je i pojava rezonancije vibracija u organizmu tako da i vibracije malih amplituda mogu dovesti do opsežnih poremećaja u unutrašnjim organima.Usled oštećenja perifernih nerava sa senzitivnim i motornim ispadima u vidu polineurotičnog sindroma praćenog raznovrsnim senzitivnim. Svako tkivo može biti dobar provodnik vibracija pa se tako potresi recimo mogu preneti sa ruku sve do kičmenog stuba i trbuha.Slika demijelinizirajuće neuropatije. VASKULARNI POREMEĆAJI • 1. deformisani. 3. MIŠIĆNI POREMEĆAJI 1. Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni delovi ekstremiteta i predeo trbuha.INDIREKTNOG RAZDRAŽUJUĆE DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE • Razdražujuće dejstvo vibracija na nerve i nervne zavretke preko složenim reflektornim mehanizama utiče na različite delove nervnog sistema kao posledica čega mogu nastati razni poremećaji na nivou: .U početku usled nadražaj α-1 receptora koji dovodi do vazokonstrikcije ANGIODISTROFIČNE PROMENE .Krvnih sudova i srca . I . TONUSA I REFLEKSA MIŠIĆA PROMENA MIŠIĆNE SNAGE KLINIČKA SLIKA 67 .vida i ravnoteže . 2. Zglobova i Mišića .DIREKTNOG MEHANIČKO DEJSTVAO VIBRACIJA • Koje izaziva odgovarajuće traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja II .Kapilari su atonični. dok su na niskofrekfentne vibracije (potrese) posebno osetljive koštano-zglobne i mišićno-aponeurozno-tendinozne strukture posebno kod duže kontinuirane ekspozicije potresima.Senzibiliteta . Hiperemija sudova i edem pojedinih neurona u velikom mozgu. Nastanak vaskularnih poremećaja objašnjava se dejstvom vibracija na lokalne adrenoreceptore (α-1. Prisustvo aneurizmi 3. • • VIBRACIONA BOLEST PATOGENEZA • • Patogeneza vibracione bolesti nije do kraja razjašnjena i zavisi od brojnih faktora.Metabolizma i dr. dok vibracije male frekvence. Smatra se da morfološke i funkcionalne promene koje se javljaju nastaju kao posledica 1. β-2). Vibracije visoke frekvence i male amplitude imaju veliku brzinu ali se brzo apsorbuju pa im je domet mali. kada odgovor α-1 receptora slabi uz istovremenu blokadu β-2 receptora.Kostiju.sa propadanjem nervnih ćelija i reakcijom glije. NEUROLOŠKI POREMEĆAJI MONO I POLI NEUROPATIJE . Polineuritis perifernih nerava . tetivama i aponeurozama ali je moguća i generalizacija vaskularnih poremećaja. Ovi poremećaji prolaze kroz više stadijuma: Vazomotorna faza – početna faza koju karakterišu funkcionalni prolazni spazmi Vazospastična faza – javlja se naizmenično spastičo i atonično stanje kapilara Vazoparalitična faza .Usled poremećaja u CNS-u • Strukturne promene koje se mogu videti u nervnom sistmu 1. ASTENIČNA I NEURASTENIČNA STANJA . 2.

metakarpofalagealnim i lakatnim zglobovima. Pored toga utvrđeno je postojanje izrazitog spazmana krvnim sudovima mrežnjače pod uticajem vibracija. nekad i noću.U najtežim slučajevima. raslojavanje i fragmentacije) STVARANJE OSTEOFITA . 3.. 6. odnosno na celo stopalo ili podkolenicu. 2.na rubovima zglobnih površina kao regenerativni proces hrskavice SKLEROTIČNE PROMENE I CISTIČNA RASVETLJENJA U KOSTIMA DEFORMIŠUĆA SPONDILOZA OSTEOPOROZA . HIPERKERATOZE. 6. 2. obično kod visokofrekventnh vibracija. SEKRETORNI POREMEĆAJI 1. 3. Dolazi do: OŠTEĆENJE ZGLOBNIH HRSKAVICA (fisure. POJAVA CISTI I FRAKTURA U KOSTIMA OKOŠTAVANJE TETIVA Koštano zglobne promene praćene su 1.Ispoljavaju se u vidu preterano suve kože ili preteranog znojenja šaka. Može da ide do potpune anestezije. EDOSTOZE I EGZOSTOZE ASEPTIČNA NEKROZA. Međutim kasnije ona sve više opada uz istovremeno smanjenje i izdržljivosti mišića. HIPO ILI HIPERHIDROZA . SMANJENJE TAKTILNOG SENZIBILITETA 4. POREMEĆAJ VESTIBULARNOG SISTEMA 1. PAREZE I PARALIZE I SINDROM KARPALNOG TUNELA . što uslovljava proliferaciju osteoklasta i nastanak osteoporoze. POREMEĆAJ VIDA Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku preciznost uz istovremeno dejstvo vibacija zapažena je pojava dvosrukog vida. • 2. ali se mogu javiti i na drugim kostima. u zavisnosti od pravca širenja vibracija. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA VIBRACIJE Obično prvo javlaj i predstavlja rani simptom oboljenja. KOŠTANO-ZGLOBNI POREMEĆAJI • Promene su najčešće na kostima zglobova ručja. Kada postoji protiče po tipu rukavica i čarapa. POSTEPENA ATROFIJA MALIH MIŠIĆA ŠAKA • 5. 5. POREMEĆAJ FUNKCIJE ČULA SLUHA. u krvnim sudovima kostiju javlja se refleksna vazodilatacija sa usporavanjem cirkulacije i padom pH. što dovodi do još bržeg i težeg oblika profesionalne gluvoće. 3. Sa druge strane utvrđeno je da dugotrajno dejstvo vibracija pojačava štetno dejstvo buke. GANGRENOZNA STANJA . RAYNAUDOV SINDROM • Oboljenje u čijoj se osnovi se nalaze morfološki i funkcionalni poremećaji u malim krvnim sudovima i perifernim nervima ruku nastalih dejstvom vibracija. na radnik pored vibracija deluje i buka.Recidivirajući i hronični. OSTEOMI. Ograničenom pokretljivošću. POREMEĆAJ SENZIBILITETA • 1. • • 2. 4. stvaranja mreže pred očima i slabijeg vida. Javlja se postepeno sniženje svih vidova kožnog senzibiliteta bez jasnih granica izraženije distalno.ređe se javljaju. 5. VIDA I RAVNOTEŽE • POREMEĆAJ SLUHA Kod rada sa vibrirajućim alatima. 68 . Najmanje izraženo.Prvih godina rada sa vibrirajućim alatima zapaža se izvesno povećanje mišićne snage. uz • 4. da bi se kasnije proširilo na celu šaku ili čak podlakticu. 3. Međutim sniženje percepcije zvučnih nadražaja u niskim frekvencijama se pripisuje uticaju vibraija. 1. degeneracije.Zbog kompresije krvnih sudova i ishemije u mišićima. Oslabljenom grubom motornom snagom 3. ZARAVNJENJE KOŽNIH NABORA I RAGADE NA KOŽI HIPOTROFIJA I ATROFIJA MIŠIĆA ŠAKE FENOMEN PRAZNIH PRSTIJU . koji dovode odgovarajućih lokalnih promena. • TROFIČKE PROMENE 1. 7. koje se preko kostiju prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA BOL U početku se javlja samo na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu.Pri palpaciji jagodica prstiju uočava se nedostatak turgora uz utisak da postoji višak kože na tom delu prsta i osećaj da je kože nalegla na kost distalne falange DUPUYTRENOVA KONKRATURA 3 I 4 PRSTA TENDO-ANGINITIS . SMANJENJE SENZIBILITETA ZA TOPLOTU Slabije je izražen u odnosu na prethodna dva. za vreme odmora i pri palpaciji 2. Bolovima u miru i pri pokretima. 3. 8..

Subjektivno Zamor. Nastavljanjem rada sa vibrirajućim alatima napadi bledila prstiju su češći. ukočenost i umrtvljenosti) naročito van rada 3. SPINALNI SINDROM 69 . Parastezije u rukama (osećaj trnjenja. Lake promene trofike mišića ramenog pojasa II . napadi vrtoglavice.najpre zahvta jagodice a potom i srednje i proksimalne članke jednog ili više prstiju. a objektivno otok u prstima koji konprimira nervne završetke i dovodi do osećaja utrnulosti. Temperatura kože šaka je snižena Kod nekih se javljaju grčevi u prstima Senzibilitet je znatno snižen Pojava asteničnih i neurasteničnih reakcija Poremećaj funkcije KVS-a Hiperfunkcija tireoideje Poremećaji metabolizma KLINIČKA SLIKA I . 5.PRVI STADIJUM 1. Otuda postoji osećaj nabreklosti. Sniženje vibracionog senzibiliteta 5. Temperatura kože prstiju pa čak i čitave šake je snižena 3. 5. Intenzivni bolovi u rukama IV . 8.DRUGI STADIJUM 1. 6. Lako izraženi bolovi u prstima i rukama 2. 4.ČETVRTI STADIJUM • Retko se sreće. Pojava otoka i osećaj zatezanja i napetosti u prstima 4.mogućnost generalizacije vaskularnih poremećaja u završnom stadijumu bolesti. 4. Česta je cijanotična prebojenost kože i pojačano znojenje šaka 4. sudova što dovodi do smanjenja njihovog lumena čemu doprinosi i sekundarna tromboza. 7. 9. Za vreme napada osećaj za bol. • Kasnije dolazi do Hipertrofije mišićnog sloja i nastanka fibrotičnih promena u zidovima k. 3. čak i njen potpuni gubitak. često uz osećaj intenzivnog bola. Sniženje senzibiliteta zahvata sve prste šaka i širi se na predeo podlaktice 5. dodir i temperaturu su znatno smanjeni. 3. mravinjanja. ujutru ali i pri psihičkim stresovima i uznemirenosti.TREĆI STADIJUM 1. Karakteriše se generalizacijom vaskularnih poremećaja nastalog kao posledica oštećenja viših delova CNS-a koji reguliše funkcije vaskularnog sistema. PATOGENEZA Početna faza oboljenja kod koje dolazi samo do preteranog Vazospazma malih krvnih sudova reverzibilnog karaktera. • Sa napredovanjem bolesti dolazi do potpune okluzije krvnih sudova što dovodi do trofičkih poremećaja kože. 4. glavobolje i omaglice • Veoma su izraženi i rasprostranjeni poremećaji senzibiliteta. Glavobolja i Nesvestica Mučnina i Povraćanje Gubitak ravnoteže i Vrtoglavica Bolovi tipa stenokardije Bolovi u nogama i Poremećaj sna Objektivno Labilnost pulsa i pritiska EKG znaci poremećaja koronarne cirkulacije Poremećaj senzibiliteta Vegetativni poremećaji Znaci vegetativnog polineurita na nogama • 1. jedne ili obe ruke. Nastale promene su praktično ireverzibilne i uslovljavaju znatno smanjenje radne sposobnosti. • 1. Napadi belih prstiju .REVERZIBILNA FAZA 3. • Smatra se da je prvi odgovor na vibracije relaksacija malih krvnih sudova i povećan permeabilitet njihovih zidova što za posledicu ima nagomilavanje tečnosti u njihovoj okolini. Bolovi i parastezije su jače izraženi i postojaniji su 2. 2. Krajnji ishod obliteracije krvnih sudova prstiju su gangrenozne promene. Napadi traju od nekoliko minuta do jednog sata i završavaju se reaktivnom hiperemijom. Bledilo se obično javlja pri provociranju hladnoćom. • I . U mišićima se palpiraju izraženi bolni čvorovi u predelu podlaktice i lopatice III . 2. 5. Vazospazam se ovde smenjuje sa vazodilatacijom krvnih sudova pri zagrevanju II . 2. • Vaskularni poremećaji ispoljavaju se ne samo na rukama već bivaju izraženi i na nogama • Angiospastičke krize mogu zahvatiti koronarne i cerebalne krvne sudove pa se mogu jeviti anginozni bolovi.IREVERZIBILNA FAZA • Gde postoji Stalna anatomska opstrukcija malih krvnih sudova tako da se i posle zagrevanja neuspostavlja cirkulacija pa samim tim ni normalna pletizmografska kriva. CEREBRO-VASKULARNI SINDROM • Nastaje kao posledica dejstva opštih vibracija koje dovode do generalizacije vaskularnih poremećaja usled oštećenja u CNS-u i vegetativnim centrima koji regulišu vaskularni tonus.

Periodični pregledi . Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen može se postaviti dijagnoza Profesionalna osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio prof. Duboki refleksi su oslabljeni ili isčezavaju.Napade belih prstiju ili sniženje temperature kože (ispod 250C) . klečanj ili sedenje Izrađene su takođe od materijala koji amortizuje vibracije. nekada nogu. LEČENJE 1. 2. nema poremećaja trofike.Postepeno dolazi do progresivne mišićne atrofije gornjih ekstremiteta. 70 . imaju za cilj sagledavanje dejstva vibracija.medianus ili n.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. Ovakvi bolesnici mogu dugo da nastave svoju profesionalnu delatnost • . Prethodni pregledi . IZRAŽENE TIPIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE POREMEĆAJ PERIFERNE CIRKULACIJE (obavezno) . 3. • 4.Što podrazumeva: . a između ova dva sloja je materijal koji amortizuje vibracije Asure za stajanje.Nastaje kao posledica organskog oštećenja kičmene moždine.Izrađuju se od kože. Rtg-distalnih delova ekstremiteta i ortopedski nalaz. 2.Su obavezni jednom godišnje. Antivibracione rukavice .Radiografske promene na kostima laktaepikondilitis Poremećaji na neuromuskularnog sistema podrazumeva: . kožni senzibilitet je očuvan.Pozitivan kapilaroskopski nalaz 1. 4. 2. 5. kontakt sa vaskulotropnim. kaputa 2. 3.Da su na radnom mestu prisutne vibracije kao profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti . postavljene su filcom. Nalik je na segmentarne poremećaje. KOMPENZATORNA FORMA VIBRACIONE BOLESTI • Jedina manifestacija oboljenja je sklonost ka akro-spazmima.Obostrani EMNG ispad senzibiliteta na n.) • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Lice obolelo od vibracione bolesti nije sposobno za dalji rad sa vibracijama kao ni za precizne manualne poslove i druge poslove koji zahtevaju veće fizičko angažovanje.Od specifičnih pregleda ispituje se Periferna cirkulacija. Pri tom nema nikakvih bolova. neuropsihijatriski nalaz. javlja se po tipu rukavice. Promenu radnog mesta treba sugerisati i u slučaju postavljanja dijagnoze Expositio cum vibratio prof. čarape. nogu i grudnog koša. Ova forma bolesti se obično javlja kod osoba sa dobro razvijenim mišićnim sistemom i stabilnim VNS.dokaz o ekspoziciji od najmanje 5 godina. 2. 3.Kararkteriše se rasprostranjenim poremećajima senzibiliteta ruku.Radiografske promene na kostima ručja (artroze. 6. neurotropnim i osteotropnim noksama i rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.Od kože sa đonom od gume koja amortizuje vibracije. Siringomijeloidna forma . II .Pozitivan pletizmografski nalaz POREMEĆAJ NA KOŠTANOM ILI NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar jedan) Poremećaji koštanog sistema podrazumevaju: . Vazodilatatori Analgetici Vitaminski preparati Fizikalne procedure Sredstva sa tonizirajućim dejstvom Sredstva sa antiinflamatornim dejstvom • ZAŠTITA OD VIBRACIJA I . Razlikujemo dve forme 1.Hipotrofija hipotenara ili tenara uz atrofiju kože. Radne cipele . a radna sposobnost je očuvana. ramenog pojasa. egzostoze. Nastaju pareze perifernih živaca. ulnaris ili .MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. Amiotrofična forma . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIBRACIONE BOLESTI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da bi se vibraciona bolest proglasila profesionalni oboljenjem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: POZITIVNA RADNA ANAMNEZA . aseptične nekroze ili ciste) ili .

5. 3. 5. RANO OTKRIVANJ PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA Opšti pregled Kožna termometrija Radiografija šaka na 5 godina Pletizmografija ekstremiteta Dinamometrija Organizovan prevoz Adekvatna ishrana Boravak u zagrejanim prostorijama Godišnji odmor uz organizovan preventivni fizikalni tretman. 2. SUNCE Prirodno UV-zračenje potiče od sunca. Deli se na: 1. ali ne dovoljno da izazove jonizaciju. 2.0 mm-3000 m zračenje Elčektrična i magnetna λ = 1-10 km polja Lasersko zračenje 1.Radnici na dalekovodima . UV emiteri sunčeve svetlosti LASERI i dr.Oboljenja krvnih sudova i srca .Oboljenja CNS i PNS . VEŠTAČKI IZORI UV ZRAČENJA • USIJANI IZVORI Tungstenske i Halogene lampe IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE Živine lampe. UV-A područije (λ = 315-400 nm) Područije crne svetlosti 2. Fluorescentni sunčani emiteri.Geometri .ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2).ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. Zračna ekspozicija . 71 . • 1. • 4. a za lokalne 81000 Hz. 4. UV-C područije (λ < 280 nm)Germicidno područije • 1.Psihički poremećaji (Psihoneuroze) . najveći deo ovog zračenja apsorbuje se u atmosferi.Oboljenje sluha i vestibularnog aparata . ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE • UV zračenje ima najveću energiju fotona u odnosu na ostala nejonizujuća zračenja tako da je biološki i najaktivnije.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Našim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije vibracijama. • • NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE • Nejonizujuće zračenje obuhvata deo spektra EM zračenja koje nema energiju fotona dovoljnu da izazove jonizaciju u živom tkivu. 4.• • 1. 5. 1.Trudnoća ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA Upoznavanje radnika sa štetnostima Značaj primene mera zaštite Uticaj pušenja i konzumacije alkohola Značaj pravilne ishrane i dr. 3. 3. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa vibrirajućim alatima su: .Oboljenja nerava .Planinari i skijaši i sl. Prema ovim standardima dozvoljena vrednost za opšte vibracije je 1-80 Hz.Radnici u solanama .Putari . Ovo zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 100 do 400 nm i zauzima mesto između rendgenskog zračenja i vidljive svetlosti. 4.Radnici na održavanju pruga . Za određivanje UV zračenja uglavnom se meri Zračna snaga . Elektrolučno zavarivanje FLURESCENTNE LAMPE Fluorescentne cevi. 3.Endokrini poremećaji .Zemljoradnici . 3. 2. naročito u ozonu tako da do zemljine površine dopire samo UV zračenje talasne dužine veće od 290 nm.Mornari i ribari . 6. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI UV ZRAČENJA 1. Prirodnom UV zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru . III . Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko ruku i koje deluju na celo telo. UV-B područije (λ = 280-315 nm) Područije eritema kože 3.Oboljenja koštano-zglobnog sistema .0 mm Radiofrekfentno λ = 1. 1. Fleš cevi.SOCIJALNE MERE ZAŠTITE • IV . 2. 4.Građevinski radnici . 2. Područije nejonizujućeg zračenja obuhvata: TALASNA VRSTA ZRAČENJA DUŽINA Ultravioletno zračenje λ = 100-400 nm Vidljiva svetlost λ = 400-780 nm Infracrveno zračenje λ = 780 nm-1.

Veštačkom UV zračenju su eksponovani: 1. • ENDOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA Javlja se kod osoba koje boluju od limnfagranulomatoze.Javlja se kod izlaganja UV-B zračenju (najčešće kod varioca). III . HIPERPIGMENTACIJA I HIPERPLAZIJA EPIDERMA • Za razliku od UV-B zraka. gruba i smežurana koža . U proizvodnji svetlosti pomoću flurescentnih lampi.Hiperplazija i ljuštenja kože . • Patogeneza . Defektoskopisti 4. folikularne keratoze KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE IZAZVAN UV-ZRAČENJEM ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da se maligno oboljenje kože (nemelanomski rak kože. germicidno i virusicidno dejstvo. U osnovi biološkog dejstva leži apsorpcija energije zračenja i njena transformacija u živom tkivu u fotohemisku i toplotnu energiju. OŠTEĆENJA OKA I . Karcinoma spinoznih i bazalnih ćelija 2. • EGZOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA ispoljava se u dva oblika: 1. maligni melanom ) manifestuje na otkrivenim delovima tela kod osoba koje su duži niz godina radile na otvorenom prostoru ili su bile izložene veštačkim izvorima ultravioletnog zračenja.PRERANO STARENJE KOŽE • Javlja se kod dugotrajnog izlaganja UV-B zračenju. Štampari 5.Papula .Vezikula ili Bula .Ekcema . tako da uglavnom izaziva promene na koži i očima. Održavanju biološkog tonusa i opšte otpornosti organizma Pojačavaju izlučivanje pojedinih hormona Povećavaju tonus simpatiko-adrenalnog sistema i mitohondrijalnu aktivnost Baktericidno. 2.POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE • Izlaganje UV-B zračenju dovodi do češće pojave 1.Kebnerov fenomen. Manifestuje se oštećenjem vezivnog tkiva. • 1.Dolazi do zapaljenja vežnjače (konjuktivitis) i oštećenja i ljuštenja površine 72 . hrane i vode 4. Fizioterapeuti i kozmetičari 3.kasnije . herpesa. suva.FOTOSENZIBILIZACIJA KOŽE Pojava preosetljivosti kože prema UV zračenju. II . Apsorpcija fotona zračenja dovodi do ekscitacije molekula (podizanje na viši energetski nivo) pri čemu se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju tkivo.Pojačane pigmentacije . 5.Eritema (pločasti ili difuzni) Nastaje usled senzibilizacije na neke hemijske supstance koje se stvaraju pod dejstvom UV zraka. 2. hemiskoj i farmaceutskoj industriji 3.Taleangiektazije. 3. 4.Pojava pega .UV-B zraci pretvaraju ergosterol u vitamin D u koži.Pogoršanja nekih sistemskih bolesti kao što su lupus i herpes.Vezikula . Fototoksične reakcije (Iritacija) Ispoljavaju se u vidu: . Radnici na fotohemijskim procesima itd • UV-zračenje je našlo svoju primenu 1. Za sterilizaciju vazduha. U prehrambenoj. U elektrozavarivanju i obradi metala 2.Eritema . Pored toga što UV-zračenje može da ima štetne posledice po zdravlje ono ima i korisna svojstva Prevencija rahitisa .Neelastična. . BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENjA • • UV zračenje u maloj meri prodire u organizam. pri čemu promene nastaju već pri izlaganju veoma maloj dozi zračenja. Zavarivači 2. Fotoalergijske reakcije (Alergija) Ispoljava se o obliku . i nekih ekcema pri čemu izlaganje UV zracima dovodi do pogoršanja ovih bolesti . U defektoskopiji 5. Laboratorisko i medicinsko osoblje 6. UV-A zraci izazivaju hiperpigmentaciju bez prethodnog eritema. Fotosenzibilizacija može biti endogenog i egzogenog porekla. IV . Malignog melanoma kože (naročito kod ljudi svetlije kože). OŠTEĆENJE KOŽE I .AKUTNI FOTO-KERATO-KONJUKTIVITIS (Snežno slepilo) • Etiologija . OPEKOTINE.ERITEM.Urtikarije .

Zračna snaga . 3. • MERE ZAŠTITE 1. Izbegavanje preteranog izlaganja zračenju Postavljanje ekrana ispred izvora zračenja i povećanje rastojanja od izvora zračenja Upotreba ličnih zaštitinih sredstava Naočare sa posebnim filterima. Vežnjača je otekla i hiperemična.Psihoze i neuroze . • • DEJSTVO NA GENETSKI MATERIJAL I . III .Radnici na dalekovodima . IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI IC ZRAČENJA 1. Unošenje veće količine tečnosti Primena atiinflamatornih preparata (steroidnih i nesteroidnih) Kod fotooftalmije . • • LEČENJE VEŠTAČKI IZVORI IC ZRAČENJA 73 .• • • epitela rožnjače (keratitis) čime se razgolićuju počeci senzitivnih nervnih vlakana.Talasne dužine 7801400 nm 2.Putari . IC-C (Dugo) . pa se još naziva i toplotnim zračenjem Što je teperatura tela veća emituju se IC-zraci zraci manje talasne dužine.zračenje potiče od sunca.Graviditet Oštetćenja izazvana dejstvom UV zraka nalaze se na listi profesionalnih oboljenja.Lokalna aplikacija Anestetik. 2.Radnici u solanama . 3.Građevinski radnici . IC zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 780 nm do 1.ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2) II . 2.Zemljoradnici .AKTIVACIJA RAZLIČITIH GENA I NEKIH VIRUSA • Uključujući i HIV virus. 4. 5.Geometri .Hladne obloge . blefarospazam i suzenje.Oštećenje očnog sočiva i oboljenja oka . IC-A (Kratko) . 1. Ovo zračenje potiče od energije tolotnog kretanja (vibracije i rotacije) atoma i molekula tela zagrejanih iznad apsolutne nule. IC-B (Srednje) .Oboljenja CNS-a .Talasne dužine 3000 nm-1mm Za određivanje IC zračenja uglavnom se meri: 1. zaštitne maske Skraćenje vremena ekspozicije Kotrolni i periodični pregledi radnika izloženih UV zračenju Profesionalna orijentacija i selekcija Kontraindikacije za rad sa UV-zračenjem su: .UBRZAVA STARENJE SOČIVA I NASTANAK KATARAKTE • Dugotrajnog izlaganja UV-A zračenju. 7. osetljivost na svetlost (fotofobija).FOTOHEMISKE MODIFIKACIJE GENETSKOG MATERIJALA • Oštećuje DNK lance može da dovede do smtri ćelije ili do hromozomskih aberacija. Uljanog rastvora vitamin A i Antibiotske masti Ocena radne sposobnosti .Mirovanje u mraku . Promene traju 1-5 dana i prolaze bez posledica. Klinička slika .Planinari i skijaši i sl.Nošenje tamnih naočara.Oboljenja KVS-a .ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. mutageneze i verovatno do započinjanja kancerogeneze.Oboljenja kože i preosetljivost kože na UVzračenja .Talasne dužine 14003000 nm 3. Primena zaštitinih kožnih preparata .Ukapavanje uljanog rastvora vitamina A i D . • SUNCE Prirodno IC. Prirodnom IC zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru: . osećaj peska u očima.PTERIGIJUM I KARCINOM SPONGIOZNIH ĆELIJA KONJUKTIVE • Kod dugotrajnog izlaganja zračenju.koji apsorbuju UV zrake i sprečavaju njihovo prodiranje u kožu. 6.Radnici na održavanju pruga .Nesposobnost za rad traje 2-3 dana. Lečenje .0 mm koje se deli na tri opsega 1.Mornari i ribari . II .Posle latentnog perida od 4-6 sati javlja se pečenje. Pri prolasku kroz atmosferu intenzitet ovog zračenja se smanjuje naročito onog sa talasnom dužinom preko 1000 nm. Zračna ekspozicija . INFRACRVENO ZRAČENJE • IC zračenje ili tamno toplotno zračenje u spekru EM zračenja zauzima mesto između Radiofrekfentnog (mikrotalasnog) zračenja i vidljive svetlosti. bol.

U medicini Termografija (otkrivanje vrućih zona .Visoke peći . • MERE ZAŠTITE MERE ZAŠTITE KOD RADA NA OTVORENOM PROSTORU 1. Smanjenje temperature izvora zračenja Postavljanje zaštitnih ekrana od Al. laser.Valjaonice .nastaje brzo po izlaganju zbog vaskularne dilatacije 2. snažni reflektori. Većinu poslova organizovati u jutarnjim časovima 3. • ZAGREJANI I USIJANI IZVORI IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE LASERI (CO2) Veštačkom IC zračenju su eksponirani radnici u toplim pogonima: . 2. duže gledanje u sunce 2. TOPLOTNI ERITEM . KERATOZA I VARUKOZNE TVOREVINE MERE ZAŠTITE KOD RADA U ZATVORENOM PROSTORU 1.za zagrevanje određenih delova tela. hiperemije i vazodilatacije krvnih sudova moždane opne. SMEĐA PIGMENTACIJA KOŽE (Mramorizacija) 5. RETIKULARNI DERMATITIS . topionicama i livnicama. U fizikalnoj medicini . 3. hrane i automobila 2. LZS (Zaštitna odeća od pamuka svetle boje. Za vreme odmora omogućiti tuširanje i uzimanje napitaka 4. Katarakta izazvana dejstvom IC zračenja nalazi se na listi profesionalnih bolesti. IC-C ZRACI . Ni.Ne prolaze kroz medije oka. 2. 3. tekstila. kože. Često se javlja u industriji stakla.tumori i hladnih zona opstrukcija cirkulacije) 6. Cr.Radnici na sušenju uglja . Zaštita glave kapama i šeširima) 2. Za detekciju požara 3.Varioci . KATARAKTA • Nakon višegodišnje ekspozicije.Ložionice .mogu izazvati IC-A zraci većeg intenziteta 3. KONJUKTIVITIS I SUVO OKO IC-B ZRACI . TALEANGIEKTAZIJE I DESKVAMACIJA 7. OŠTEĆENJA KOŽE • Kožne promene nastaju pod dejstvom IC-A zraka (IC-B i IC-C su bezopsni).Stakloduvači . APSCES ZNOJNIH ŽLEZDA OŠTEĆENJA OKA IC-A ZRACI . najpre se u zadnjem delu sočiva stvore vakuole. Za praćenju položaja nebeskih tela 5.Topionice . OPEKOTINE .Livnicama . 74 . lekova. koja kasnije prelaze u zrnasta zamućenja koja na kraju zahvate celo sočivo. BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENjA SUNČANICA • Izaziva je IC-A zračenje. Cu Automatizacija i povećanje rastojanja između radnika i izvora zračenja Skraćenje vremene ekspozicije Zaštitne kapuljače od azbestne i pamučne tkanine sa aluminijumskom folijom Zaštitne naočare sa kobalt staklima koja se izrađuju u 14 različitih zasenjenja zavisno od vrste radova.Pri dugotrajnoj izloženosti IC zračenju 4. MREŽASTA APIGMENTACIJA 6.1. ZAPALJENJE KAPKA. ATROFIJA KOŽE 9.mogu izazvati 1. 4. 5. U industriji boja. 1. cementa i kreča . 6.mogu izazvati: 1. 8. Ishranu prilagoditi energetskim potrebama i klimatskim uslovima.Sušare .Kovačnice . Za određivanju položaja i broja ljudi (u vojsci) 4. Nastaje zbog hiprtermije. Obično nastaje usled trenutne ekspozicije jakom izvoru zračenja pri čemu zaštitni mehanizmi (okretanje glave i zatvaranje kapaka) ne stignu da reaguju npr.Radnici na pečenju cigle. TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Nastaje zbog toga što očno sočivo fokusira IC zrake na retinu izazivajući termičku koagulaciju na njoj posle čega nastaje ožiljak koji za posledicu ima skotom sa definitivnim oštećenjem centralnog vida.Fizioterapeuti IC-zračenje je našlo svoju primenu u: 1.

Radionavigacija U industriji: Industrijski RF grejači. SUNCE I DRUGA NEBESKA TELA ZEMLJA SAM ČOVEK 75 . Radioveze. Profesionalna orjentacija i selekcija radnika . Stvaranje uslova završetka posla. 3. 4. MIKROTALASNO ZRAČENJE . OTVORENA OSCILATORNA KOLA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. intenziteta i polarizacije. pojavom IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI RF ZRAČENJA 1.7. Do ozbiljno oštećenje organizma može doći ako se čovek nađe u glavnom snopu zračenja u blizini izvora velike snage (radio i TV odašiljači. • CRVENILO. II . Biološki efekti RF zračenja javljaju se na SAR od 1 . Manifestuju se crvenilom na koži. Termički efekti RF zračenja zavise od količine apsorbovane energije zračenja kao i od osobina živog tkiva. Radiolokacija.Kardiovaskularna oboljenja . 2. RF talasi mogu da se šire kroz sve sredine uključujući i bezvazdušni prostor. Energija RF zračenja u živom tkivu dovodi do povećanja brzine kretanja jona i slobodnih elektrona. 2.Oboljenja nervnog sistema . Radari.Je RF zračenje frekvenca od 300 MHz do 300 GHz. Radiodifuzija.Kontraindikacije za rad sa ICzračenjem su: . Bitne fizičke velilčine koje se odnose na RFzračenje su: FREKFENCIJA TALASNA DUŽINA BRZINA PROSTIRANJA TALASA . 3. RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE • • • • • 1.Oštećenje očnog sočiva .Neuroze. Da bi došlo do zagrevanja tkiva intenzitet zračenja mora da bude preko 10 mW/cm2. Zbog nastalog kretanja dolazi do međusobnog sudaranja i trenja te se tkivo zagreva. • BIOLOŠKO DEJSTVO RADIOFREKFENTNOG ZRAČENjA TERMIČKI EFEKTI Većina apsorbovane energije RF zračenja u tkivu transformiše se u toplotu. Uvedena je za procenu biološkog dejstva RF zračenaj. psihoze i kolapsna stanja . • • I . 7. • Najveće zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekvencije 30-300 MHz jer se najviše apsorbuje u telu.Hronična oboljenja bubrega i jetre. Prethodni i kontrolni periodični pregledi eksponovanih radnika PRIMENA RF ZRAČENJA • • • • • U telekomunikacijama: TV.Oboljenja kože .OPŠTA HIPERTERMIJA • Nastaje usled termičkog opterećenja organizma koje regulacioni mehanizmi ne mogu da kompenzuju. RF zračenje je EM zračenje frekvencije od 100 kHz do 300 GHz. RF zračenje se širi u vidu talasa pri čemu električno i magnetno polje stoje upravno jedno na drugo. za tuširanje nakon VEŠTAČKI IZVORI RF ZRAČENJA 1.LOKALNA HIPER-TERMIJA • Površinsko zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekfence preko 2000 MHz i manje od 30 MHz 1. 6.Hronična oboljenja RES-a . snažni radari i neki komunikacioni sistemi). Količina apsorbovane energije zračenja zavisi od njegove frekvencije. 5. OPEKOTIN I NEKRIZA KOŽE Opekotine se javljaju pri lokalnom ozračivanju visokim intenzitetima RF zračenja.Zavisi od sredine kroz koju prolaze JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA izražava se u Volt na metar V/m JAČINA MAGNETNOG POLJA Izražava se u Amper na metar A/m INTENZITET ZRAČENJA Količina energije koja padne na jedinicu površine W/m2 SPECIFIČNA STOPA APSORPCIJE ZRAČENJA (SAR) Predstavlja stopu apsorpcije zračenja u jedinici mase tkiva (W/kg). Industrijske mikrotalasne peći U medicini: Uređaji za kratkotalasnu i mikrotalasnu dijatermiju U naučno istraživačkom radu U domaćinstvu: Mikrotalasne peći 2.4 W/kg.Poremećaji ravnoteže .

4. mesing) Zaštitne metalizirane naočare MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . kao i opekotina po koži.izazovanog RF-zračenjem frekfencije ispod 1MHz zbog stvaranja indukovanih struja u organizmu koje stimulišu nervne i mišićne ćelije. Supstitucija generatora koji su izvor intenzivnog zračenja manje snažnim uređajima. analiza hromozomskih aberacija. 2. 7. reflektuju ili slabe energiju zračenja (zaštitni ekrani i sl. razdražljivost. poremećaj sna. smanjenje libida) . kao i nakon 3. (Maksimalni nivo izlaganja za opseg frekvencija od 30 MHz do 300 GHz iznosi 1 mW/cm2). TV-tornjevi). Prethodni pregledi • Obavezan je oftamološki pregled sa posebnim osvrtom na sočivo 2. MERE ZAŠTITE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Kontrola intenziteta RF-zračenja na radnim mestima bar jednom godišnje. 3. 5. 1. POREMEĆAJ SPERMATOGENEZE osećaja peckanja i bola. 4. 2. Vanredni i kontrolni pregledi • Obavljaju se ako se sumnja da je radnik izložen većem inenzitetu zračenja.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. 3. . Ograničavanje pristupa zonama radiofrekfentnog zračenja visoke snage (radarske antene. Neki autori navode da RF zračenja dovodi do: NEUROPATIJE I POREMEĆAJA SENZIBILITETA NA PRSTIMA U slučajevim ponovljenog lokalnog izlaganja ruku nešto nižim intenzitetima zračenja. pa i koagulacionon nekrozom. pa i smrti. Lokalne termičke povrede Hlađenje rane fiziološkim rastvorom Čišćenje i debridman tkiva Antibiotici po potrebi Postraumatski stres i hipertenzija (nakon akcidenata) Antihipertenzivi Anksiolitici Kraći psihijatriski tretman Usled zagrevanja testisa POREMEĆAJ FUNKCIJE OVARIJUM Usled zagrevanja ovarijuma OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH TKIVA I ORGANA (Vrele tačke) Nastaje usled fokusiranja zračenja u dubini tkiva i organa (vrele tačke) pri čemu usled zagrevanje mogu nastati ozbiljna oštećenja tkiva i organa. SKAKANJE VARNICA • Zračenje fekfenca od 300 Hz do 100 kHz ukoliko se u polju zračenja nađe neki veći metalni predmet može usled pražnjenja elektriciteta da dovede do skakanja varnica i 76 . Zaštitna odela.Poremećajem ćeliskog membranskog potencijala i sinteze i transkripcije DNK NEURASTENIČNI SINDROM Konpleks siptoma i promena pretežno na nervnom i KVS sistemu koji su opisali autori iz istočnih zemalja 60-tih godina ali većina drugih autora nije našla ove promene. KATARAKTA Očno sočivo je veoma osetljivo na zagrevanje RF zračenjem. • 1. ali je evidentno da oni postoje. Automatsko upravljanje uređajima sa mesta udaljenog od izvora zračenja. a pri jačim pražnjenjima do gračevitog stezanja provodnika. sanacija pukotina u oklopu i dodatno oklapanje izvora zračenja. malaksalost.Kardiovaskularni sistem (bradikardija. LEČENJE • 1. 2. kardiološki i neuropsihijatriski pregled. Ugradnja uređaja koji apsorbuju. • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. 3. aluminijum. Smanjenje intenziteta zračenja na samom izvoru. umor. 6. slabost. mada po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. labilnost TA) POREMEĆAJ IMUNOLOŠKOG SISTEMA LIMFOBLASTA TRANSFORMACIJA LIMFOCITA 1. Oblaganje izvora zračenja. spazma respiratorne muskulature. vezikula. 8. 4.Poremećajem funkcije nervnih i mišićnih ćelija . Periodični pregledi • Pored oftamološkog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća. intersticijalnim edemom. . Smanjenje snage emitovanja za vreme radova na održavanju pomenutih uređaja. Objašnavaju se . NETERMIČKI EFEKTI • Netermički efekti RF zračenja niskih intenziteta nisu dovoljno objašnjeni.• • 2. 2.). 3. 3. Ovakva oštećenja izazova RF zračenje frekfence 400-2000MHz • • 5. • 2. kapuljače i rukavice protkane metalnim nitima (bakar.Nervni sistem (glavobolja.

Bitne fizičke veličine koje se odnose na električna i magnetska polja jesu: • 1.Graviditet Jačina električnog polja . 4.javljaju se oko provodnika jednosmerne struje i oko stalnog magneta Promenjiva . • ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA • • Električno polje (E) . Radio i TV serviseri 7.nastaje oko naelektrisanih čestica u kretanju (električna struja).Poremećaji hematopoeznog sistema . 3. Elektromagnetna polja mogu biti: Statička . Elektroinženjeri 4. PRIRODNO ZEMLJINO ELEKTRIČNO POLJE Potiče od naelektrisanja zemlje i njenog omotača i ima srednju vrednost oko 130 V/m. Radnici na održavanju prenosnih i distributivnih linija i transformatora 10. II . Nalaz stečenih promena na očnom sočivu je kontraindikacija za dalji rad sa izvorima RF zračenja. Jačina magnetnog polja . Magentsko polje (M) . a vertikalna na polovima. Magnetna idukcija .PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Kontraindikacije za rad sa izvorima ovih zračenja su: . VEŠTAČKI IZVORI E I M POLJA 1.nastaje oko naelektrisanih čestica u mirovanju. RAZNI ELEKTROMAGNETI • Poebno su opasni oni velike snage koji se najviše se koriste u industriji i energetici.• sprovedenog lečenja i prekida ekspozicije u cilju kontrole efekata primenjenih mera. Kontrolni pregledi su neophodni barem jednom godišnje. Livci 6. 2.predstavlja proizvod jačine magnetnog polja i magnetne propustljivosti ( Tesla-T). IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI E I M POLJA 1. ELEKTRIČNE INSTALACIJE • U stanovima od toka naizmenične struje frekvence 50 Hz.Tuberkuloza . • Promenjivim E i M poljima ekstremno niskih frekfencija (ELF) od 0 do 300 Hz su u najviše izloženi 1. Električari 3. Zavarivači 2.javljaju se oko provodnika sa naizmeničnom strujom. Zabranjen je rad bez lične zaštitne opreme u zoni gde je intenzitet zračenja 10 i više mW/cm2. Skraćenje ekspozicije Skraćenje radnog vrmena Produženje godišnjeg odmora ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE 1.Maligna oboljenja . 3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Vrši se prema stepenu izraženosti sekvela.Organske lezije i funkcionalni poremećaji CNS-a . U zoni gde je intenzitet zračenja 1-10 mW/cm2 zabranjeno je zadržavanje bez zaštitne opreme duže od 15 minuta u toku radnog dana odnosno 24 časa. 2. 2.jedinica je volt po metru (V/m). 2. Radnici na elktričnim indukcionom pećima 8. a zavisi i od atmosferskih prilika.u biološkom materijalu slična je kao u vazduhu. Vozovođe i radnici na održavanju električne železnice BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA • PROMENJIVO ELEKTRIČNO POLJE Promenjivo električno polje ekstremno niskih frekvenci dovodi do stvaranja električnog 77 . 1. • Varira u toku dana i godišnjeg doba. Radnici na proizvodnji električne energije 9.Zamućenje sočiva . • Horizontalna komponenta zemljinog magnetnog polja je najveća na ekvatoru. • DODATNE MERE ZAŠTITE 1.jedinica je amper po metru (A/m) Magnetska propustljivost . 2. Elektrotehničari 5. PRIRODNO ZEMLJINO MAGNETNO POLJE • Potiče od zemlje kao velikog magneta. 2.Endokrini pormećaji .

PROMENJIVO MAGNETNO POLJE • Promenjivo M polje prolazeći kroz tkivo dovodi do stvaranja električno polje u telu koje indukuje električne vrtložne struje u organizmu koje teku u obliku zatvorenih petlji.) koja je zatvorena između dva ogledala (jedno koje ima osobinu potpune refleksije i drugo koje je delimično prozračno). što znači da je DNK pri sniženom nivou melatonina osetljiviji. rubin.) koja izazova prelazak atoma aktivne materije sa osnovnog na neki viši energetski nivo. Za osmočasovno izlaganje 10 kV/m i 0. MERE ZAŠTITE 1. 2. 2. Mogu izazvati EM polja većeg intenziteta.može da izazove: OSEĆAJ DIKONFORA VIBRACIJU KOSE PECKANJE ISPOD ODEĆE Nađeno je da M polje suprimira produkciju melatonina u epifizi. Za kratkotrajno izlaganje ili za izlaganje samo ekstremiteta 3 T. hemijska. IC i vidljive svetlosti. NORMATIVI • Gornji dozvoljeni nivo E i M polja frekvencije 50/60 Hz za profesionalno izlaganje iznosi: 1. Bitne fizičke veličine vezane za lasersko zračenje su: 1. 2.Snaga zračenja koja pada na jedinicu površine W/ m2 2. Promenjivo magnetno polje može izazvati: SVETLUCANJA (svetloplavo ili svetložuto) • • • 1. ZRAČNA EKSPOZICIJA . 2. mada neki laseri mogu da emituju i jonizujuće zračenje. Veliki broj istraživanja bio je usmeren na moguće kancerogene efekte E i M polja ali za sada još uvek nema dovoljno dokaza za to. argon. STIMULACIJA EKSCITABILNIH TKIVA • 3. • 1. optička i dr.Ukupna energija zračenja koja pada na jedinicu površine J/m2 STATIČKO MAGNETNO POLJE • Pri izlaganju statičkom M polju takođe se javljaju električne struje u telu čoveka usled kretanja krvi ili kretanja čoveka u polju: • Ovakvo polje može da izazove: 1. OZRAČENOST . U biološkom materijalu pod dejstvom E polja dolazi do stvaranja dipola u atomima i molekulima unutar ćelija koji sa slobodnim jonima u ekstracelularnoj tečnosti teže da se postave duž linija sile električnog pollja.• polja na površini čovekovog tela i električno polje u telu koje indukuje električne struje u organizmu. LASERSKI APARATI • Svaki laser u sebi sadrži aktivnu materiju (npr. VIĐENJE SVETLEĆIH KRUGOVA I 2. ELEKTRONSKE INTERAKCIJE • OSTALA BIOLOŠKA DEJSTVA EM POLJA • 1. Gornji dozvoljeni nivo izloženosti statičkom M polju iznosi: 1. helijum. Melatonin je supstance koja sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala na DNK. MOGUĆE KANCEROGENO DEJSTVO • 78 . Pri silasku ovih atoma na osnovni energetski nivo emituju se fotoni iste energije i u fazi jedan za drugim. LASERSKO ZRAČENJE • Laser je izvor EM zračenja čije su talasne dužine uglavnom iz oblasti UV.06 T. Pri dodiru ovakvih predmeta dolazi do pražnjenja elektriciteta u vidu varnica koje izazivaju peckanje i bol. 2. neon. Dozvoljene jačine statičkog električnog polja iznosi 40 kV/m. MAGNETSKU ORJENTACIJU NEKIH MOLEKULA 2. 3. Za dugotrajno izlaganje celog tela 0. ali su najjače neposredno ispod površine tela. a i skupo). POREMEĆAJ RADA SRSCA . POREMEĆAJ RADA PES-MEJKERA • 3. Električno polje jačine 10-30 kV/m . U aktivnu materiju se spolja dovodi ekscitaciona energija (elketrična. Ove struje su neujednačene. SKAKANJE VARNICE U jačem EM polju dolazi do nakupljanja elektriciteta na većim neuzemljenim predmetima. rastvori organskih boja i dr.5 mT. 3.Ekstrasistole pa čak i ventrikularne fibrilacije. Udavaljanje od izvora Skraćenje vremena izlaganja Oklapanje izvora i ekranizacija za E polja (za M polja ovo je malo efikasno. Za dvočasovno izlaganje 30 kV/m i 5 mT.

Vzuelni efekti na estradi . Apsorbuje Apsorpcija u tkivu podrazumeva pretvaranje energije fotona laserskog zračenja u neki drugi vid energije što izaziva određene biološke efekte uključujući i oštećenje tkiva naročito očiju i kože. Odbije od površine tkiva 2. da je prostorno i vremenski usaglašen. OŠTEĆENJA OKA I . • 2. • U građevinarstvu .Za navođenje raketa U trgovini .Za merenje daljine . tj. može da se: 1. 4.OŠTEĆENJE ROŽNJAČE 1. II . sušenje tkiva (vaporizacija) ili ugljenisanje tkiva.• Prolazeći kroz aktivnu materiju između dva ogledala. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE SOČIVA . pravoliniskog i strogo usmerenog zraka. određene talasne dužine (Laserski zrak). • • 1. • 6.znači da je laserski zrak kompaktan.Kad daljinomera . RASKIDANJE MOLEKULSKIH VEZA Nastaje kada u tkivu dođe do direktnog transfera energije laserskog zračenja u energiju koja drži molekul u celini. TERMIČKO OŠTEĆENJE SOČIVA Izaziva lasersko zračenje iz IC spektra. JONIZACIJA Neki laseri velike snage iz područija nejonizujućeg zračenja mogu u živom tkivu dovesti do jonizacije zbog apsorpcije više od jednog fotona u tzv. MONOHROMATIČNOST . pri tom dolazi do naglog stvaranja visoke T i mehaničkog udarnog talasa što rezultira veoma velikim oštećenjima. 2.Za nivelisanje terena U štamparijama . Raseje 79 . • 5. LASERE SA KONTINUIRANIM REŽIMOM RADA 2.Za biostimulaciju . 3. KOHERENTNOST. Prođe bez znatnijeg gubitka energije 3. a pri tom mogu da se stvaraju i slobodni radikali. BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA • Lasersko zračenje u zavisnosti od talasne dužine i osobine tkiva.Kao optički čitači U vojne svrhe . Ovo je našlo primenu u razbijanju kamena u bubregu. FOTOHEMIJSKI EFEKTI Nastaju kad se usled apsorpcije energije laserskog zračenja molekuli u tkivu podignu na viši energetski nivo čime se olakšava njihova interakcija sa drugim hemijskim strukturama.Za očitavnje bar kodova U medicini . IZVORI EKSPOZICIJE • Povećana ekspozicija laserskom postoji u sledećim delatnostima: zračenju 3. RUPURA ROŽNJAČE . zraci usmereni i paralelni ili skoro paralelni. dolazi do re-emitovanja vidljive svetlosti. Ovo je našlo primenu u dijagnostikovanju tumora.znači da je laserski snop usklađen. Osnovni vidovi interakcije laserskog zračenja sa živim tkivom jesu: ZAGREVANJE TKIVA Nastaje pri transformacije energije laserskog zračenja u toplotu kao posledica čega mogu da nastanu opekotine.Može je izazvati lasersko zračenje iz UV i IC spektra. multi-fotonskom procesu.Izaziva lasersko zračenje iz UV spektra. što izaziva oštećenje tkiva.OŠTEĆENJE SOČIVA (Akutna katarakta) 1. te nastaje raskidanje veza i cepanje molekula.Za razbijanje kamena u bubregu U svakodnevnom životu . npr.Za incizije i zavarivanje tkiva . broj fotona se višestruko povećava sve dok neizbije kroz poluprozračno ogledalo u vidu tankog.znači da se radi o zračenju samo jedne tačno određene talasne dužine.Kod ofset štampe . • U zavisnosti od režima rada razlikujemo: 1. KARAKTERISTIKE LASERSKOG ZRAČENJA 2. fotohemijsko oštećenje rožnjače i mrežnjače oka.Za ispitivanje i lečenje oka .Očitavanje kompakt diskova • 4.Za otkrivanje malignoma . FLURESCENCIJA Pojava da posle apsorpcije energije laserskog zračenja u tkivu (kome je dodata strana supstanca). pri čemu se fokusiranjem postiže velika gustina snage na maloj površini. LASERE SA IMPULSNIM REŽIMOM RADA • 4.Za držanje pravca u tunelogradnji . KOLIMISANOST . POJAVA UDARNOG TALASA Javlja se kod upotrebe lasera sa kratkim trajanjem impulsa.

TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE (Opekotine) • Izazva lasersko zračenje iz vidljivog i IC dela spektra.Izazivaju jaki impulsni laseri • OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA.Oštećenja kože . MEHANIČKO OŠTEĆENJE I RUPTURA MREŽNJAČE • Mogu izazvati impulsni laseri velike snage usled naglog isparavanja vode u tkivu pod dejstvom visoke temperature ili usled pojave udarnog talsa. Vanredni pregledi . Automatizacja rada sa laserskim uređajima 4. • Ozleda na mrežnjači stvara ožiljak i skotom. 2.ZABLEŠTAVANJE I ZASLEPLJIVANJE • Mogu izazvati laseri manje snage.Hronična oboljenja CNS-a. Metalne površine treba da budu crne ili tame boje sa takođe lošom refleksijom 6. Korišćenje upozoravajućih signala i natpisa Poštovanje strogo propisanih radnih postupaka 4. 2.• Kao posledica rupture i ožiljka na rožnjači može doći do gubitka vida ili smanjenja oštrine vida. Površine podova i zidova treba da budu od materijala sa lošom refleksijom 5. 2. Periodični pregledi . OŠTEĆENJE KOŽE SA VAPORACIJOM I OŽILJKOM .POVREDE MREŽNJAČE 1. Zaštitna odeća i rukavice tamne boje 3. Ograničavanje pristupa u opasnim zonama KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE KATARAKTE IZAZVANE DEJSTVOM NEJONIZUJUĆEG 80 .ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. 4. TERMIČKA KOAGULACIONA NEKROZA 3. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Izazva lasersko zračenje iz UV i kraćih λ vidljivog dela spektra.MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Zaštitna maska za lice IV .Poremećaji endokrinog sistema (dijabetes.kasnije ako ne dođe do resorpcije krvi III . III . Lokalno midrijatici i antibiotici 2. Pri krvarenju u staklastom telu glavu prvih nekoliko dana držati podignuto 3. Na prozore se stavljaju zastori crne boje II .TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. a princip lečenja je isti kao i kod savake druge opekotine. Sa estetskog aspekta ožiljci na koži lica mogu biti značajniji. hipotireoidizam) . 3.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1.Izaziva lasersko UV zračenje Izaziva lasersko zračenje λ veće od 400 nm OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Ocena radne sposobnosti kod povreda oka izazvanih laserskim zračenjem vrši se nakon završetka lečenja na osnovu stanja oštrine vida i drugih vidnih funkcija.Oboljenja oka (posebno sočiva) . OŠTEĆENJE KOŽE 1. 3.OPEKOTINE KOŽE Obično nisu duboke.Graviditet . Ocena radne sposobnosti kod povreda kože (ožiljci) uglavnom ne izazivaju veće funkcionalne smetnje.Jednom godišnje 3.Hronična oboljenja pluća i srca . MERE ZAŠTITE I . Pokrivanje povređenog oka gazom 3. Tehnička kontrola svih delova lasera 2. Pravilno održavanje opreme 5. Obuka radnika III . 3. NERAVA I MIŠIĆA SEKUNDARNI BIOLOŠKI EFEKTI 1.POVREDE ROŽNJAČE 1. Izolacija laserskih uređaja u specijalno građene prostorije 3. U slučaju perforacije rožnjače oko se pokriva posebnim štitnikom i ne stavljaju se kapi II .gde posebnu pažnju treba obratiti na oftalmološki pregled i pregled kože 2. ERITEM. IV . Zaštitne naočare 2. Oko ne treba prekrivati 2. Prethodni pregledi . a gubitak oštrine vida zavisi od veličine povrede i njene blizine fovei (ozlede na fovei dovode do potpunog slepila).OŠTEĆENJE MREŽNJAČE 1. OPEKOTINE I HIPER PIGMENTACIJA . Profesionalna orijentacija i selekcija • Kontraindikacije za rad sa laserima su: .Maligna oboljenja kože i drugih organa .Posle akcidenata 4. Vitrektomija . 2.Psihoze i neuroze . Pojava električnog šoka i masivnih opekotina Stvaranje parazitnog X zračenja Stvaranje ozona Nastajanje požara LEČENJE I .

ali im je zato prodornost mala (50 µm u tkivima). Ako se taj proces dešava u nekoj ćeliji tkiva kao posledica nastale jonizacije pojavljuju se biološki efekti.Jedinica je Grej (1Gy = 1J/1kg). =dX/dt). Na svom putu neutroni predaju velike iznose energije. 81 .Jedinica je Sivert (SI= J / kg). ALFA ZRAČENJE • Alfa čestice se emituju u toku dezintegracije jezgara atoma nekih teških elemenata npr.ZRAČENJA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. Pri jonizaciji iz atoma sredine izbacuju se orbitalni elektroni kao negativni joni. BETA ZRAČENJE • • 1. JAČINA EKSPOZICIONE DOZE JZ (X. 3. 4. Energiju jonizujućeg zračenja koja se apsorbuje po jedinici mase (D=dE/dm). ali na svom putu proizvode mnogo manju jonizaciju od alfa čestica. VRSTE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. RENDGENSKO ZRAČENJE • 5. a X. Jedina razlika između ove dve vrste jonizujućih zračenja je u tome što gama zračenje potiče iz jezgra atoma. Zbog velike mase alfa čestice izazivaju vrlo gustu jonizaciju. Pokazuje sposobnost apsorbovane doze zračenja da izazove oštećenje u organizmu. Nastaju pri transformaciji neutrona u jezgru u proton pri čemu se emituje negativni elektron ili pri transformaciji protona u neutron pri čemu se emituje pozitivan elektron (pozitron). VREME POLURASPADA (T 1/2) 2. Jednaka je proizvodu apsorbovana doze (D) i faktora kvaliteta (Q). 7. ) Jedinica je Kulon po kilogramu u sekundi (C/kg/s). pa je zaštita od spoljnog zračenja laka. 2. Priraštaj ekspozicione doze u vremenskom intervalu (X. 2. β-čestice su veoma male pa imaju veliku prodornu moć (nekoliko cm). 5. JONIZUJUĆE ZRAČENJE • Jonizujuće zrčenje je zračenje koje se sastoji od EM-talasa ili čestica koje raspolažu kinetičkom energijom dovoljnom da proizvedu jonizaciju supstance kroz koju prolaze. Odlikuju se velikom prodornošću. EM-zračenje nešto kraće talasne dužine od Xzračenja. Da postoje poremećaji vidnih funkcija. 4.) Jedinica je Grej u sekundi (Gy/s) Priraštaj apsorbovane doze u vremenskom intervalu (D. Da postoji obostrana progredijentna centralna katarakta. bilo nakon sudara sa brzim naelektrisanim česticama. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 8. AKTIVNOST (A) .Jedinica je Bekerel (Bq) ili Kiri (Ci). X zračenje je elektomagnetno zračenje koje se proizvodi u rendgenskim cevima na taj način što se zagrevanjem katode emituju elektroni koji se zatim visokim električnim naponom usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. Beta čestice su brzi elektroni koji se emituju iz jezgra atoma nekih radionukleida. Neutroni se emituju iz jezgra atoma koje je postalo nestabilno bilo zbog fisije kojoj je jezgro podleglo. a od ostatka atoma nastaje pozitivan jon.Jedinica je Kulon po kilogram ili Rendgen. EKVIVALENTNA DOZA (H) . Gama zračenje kao i Xzračenje ima veliku prodornu moć i veliki domet. 3. Zbir svih jona istog znaka (dQ) koji nastaju jonizacijom vazduha u elementu zapremine vazduha mase (dm) pri transformisanju energije upadnog fotona (X=dQ/dm). tako da proizvode velike radiobiološke efekte. EKSPOZICIONA DOZA JZ (X) . Vreme za koje se desi dezintegracija jedne polovine atoma nekog radioaktivnog izvora. NEUTRONSKO ZRAČENJE • 3.zraćenje iz njegovog omotača. Prosečan broj spontanih dezintegracija atoma radioaktivnog izvora koje se desi u jedinici vremena. JAČINA APSORBOVANE DOZE JZ (D. EFEKTIVNA DOZA (E) Zbir svih ekvivalentnih doza u svim organima i tkivima korigovanih težinskim faktorima tkiva. =dD/dt). velika opasnost postoji ukoliko dođe do unutrašnje kontaminacija. Radijum se dezintegriše na Gas radon i Jezgro atoma helijuma (dva protona i dva neutrona) koje predstavlja alfa česticu. Najznačajnije fizičke veličine koje definišu jonizujuće zračenje (JZ) jesu: APSORBOVANA DOZA JZ (D) . Da je radnik radio u uslovima izloženosti najmanje 5 godina. GAMA ZRAČENJE • 6.

antitela). Kao posledica ovakvih promena proteini gube svoju osnovnu funkciju što dovodi do brojnih poremećaja zavisno od vrste proteina (enzimi. Od svih kosmogenih radionukleotida jedino 14 C zaslužuje pažnju.U duvanskoj i prehrambenoj industriji . Mutacije u somatskim ćelijam mogu da izazovu aktivaciju ćelijskih onkogena i time započnu kancerogenezu (sinteza izmenjenih belančevina koje deluje kancerogeno). 238U. Pri tom se sva energija zračenja deponuje u malom delu hromatina i DNK što izaziva velike promene na genetičkom materijalu . • BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1.Pod dejstvom jonizujućeg zračenja najčešće dolazi do Kidanja bočnih lanaca u molekulu protina (na slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama) što može da dovode do promena u redosledu AK u peptidnom lancu i do kidanja slabih. UPOTREBA I PROBE NUKLEARNOG ORUŽJA 2.Radnici u proizvodnji i servisiranu rendgen aparata . Zavisi od nadmorske visine (povećava se sa visinom) i geografske širine. • • 2.Ugrađuju se u gromobrane i javljače dima . Genska mutacija u gametima .1. 2.Slobodni radikali nastali dejstvom JZ dovode do degradaciju lipida. RADIONUKLEIDI ZEMALJSKOG • Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu jonizacije vode u organizmu. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZVORA . Tc-99m i Tricijum. POREKLA Od značaja su oni čije je vreme poluraspada izuzetno dugo kao što su 40K.U radiografiji i defektoskopiji . DEJSTVO JZ NA NUKLEINSKE KISELINE . laboratorije) . Jonizujuće zračenje izaziva jonizaciju vode pri čemu nastaju veoma reaktivni slobodni radikali (H. PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZVORA 4. J-125. Uglavnom ga čini neutronsko i gama zračenje. Tehnološki izmenjeni prirodni izvori jonizujućih zračenja nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja.Za merenje gustine i debljine materijala . a posebno je značajan gas radon koji se oslobađa iz zemljišta i građevinskog materijala u atmosferu gde se zadržava. 4.Sobzirom da je difuzija slobodnih radikala u jedro mala predpostavlja se da jonizujuće zračenje oštećuje DNK direktnim dejstvo u slučaju kada radioaktivne čestice prolaze kroz samu DNK ili hromatin. ZAVISNOST BIOLOŠKOG EFEKTA OD DOZE ZRAČENJA 82 . RAD NUKLEARNIH POSTROJENJA I AKCIDENTI NA NJIMA 3. OH.U medicini za dijagnostiku i lečenje .U laboratorijama (RIA i dr.U hemijskoji i frmaceutskoj industriji .Radnci u nuklearnim reaktorima i centralama Najčeći radionukleotidi u profesionalnoj ekspoziciji su J-131. 232Th od manjeg su značaja 87Rb i 235U. nekovalentnih i nepolarnih veza koje održavaju sekundarnu. Organski slobodni radikali stupaju u reakciju sa drugim radikalma stvarajući nove tipove molekula koji nemaju normalnu biološku funkciju. H2. ima ih i u veštačkom đubrivu.genske mutacije. DEJSTVO JZ NA LIPIDE . HO2. pri čemu nastaju oštećenja u vidu radiacionih grozdova.U proizvodnji plastičnih masa . Molekuli ugljenih hidrata mogu da budu razloženi na subjedinice ili prekinuti. KOSMIČKO ZRAČENJE • Stvara se u svemiru i prodire kroz atmosferu sve do površine zemlje.U industriji svetlećih boja i satova . 2. Apsorbovana energija zračenja ovde direktno dovodi do jonizacije. Genska mutacija u somatskim ćelijama dovodi do poremećajem sinteze belančevina. tercijalnu i eventualno kvaternarnu strukture proteina što dovodi do promena u njihovoj konfiguraciji. VEŠTAČKI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. DEJSTVO JZ NA UGLJENE HIDRATE Visoke doze JZ mogu da dovedu do razlaganja molekula UH na razne produkte. DEJSTVO JZ NA PROTEINE . INDIREKTNO DEJSTVO JZ 3. a 2. 1.dovodi do naslednih genetskih bolesti. hormoni. 1. O2 i H2O2) koji reaguju sa organskim molekulima u ćelijama pri čemu dolazi do kidanja molekuskih veza i stvaranja organskih slobodni radikala od ostataka molekula. • DIREKTNO DEJSTVO JZ Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu direktnog jonizujućeg dejstva zračenja na organske molekule u organizmu.U metaloprerađivačkoj i vojnoj industriji .

tako da i male doze zračenja dovode do poremećaja produkcije krvnih ćelija.Limfopenija . Ovde nepostoji prag doze tako da svaka pa i najmanja izloženost zračenju može dovesti do oštećenja.Opštom slabost . II . Npr benigna oštećenja kože i katarakta. i kancerska oštećenja.Poremećaji svesti .5 Gy. a apsolutna 10 Gy AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST) • Nastaje posle kratkog relativno ravnomernog ozračivanja celog organizma velikim dozama jonizujućeg zračenja što je moguće pri raznim akcidentima na reaktorima. • • • 2. što izaziva potpuni slom mehanizme odbrane organizma. 2. Srednja smrtna doza za ljude je 4 Gy. Anemija Javlja dosta kasnije sobzirom da eritrociti u perifernoj krvi žive oko 120 dana. KVS-a i RES-a.Povišena temperatura . Linearna zavisnost .Leukopenija . Granulocitopenija nastaje kasnije pošto se rezerve leukocita potroše sobzirom da su matične ćelije nesposobne za dalje razmnožavanje i samoobnavljanje. a bakterije prodiru u krv. Trombocitopenija Ispoljava se rano već posle 2-3 dana i doprinosi razvoju hemoragičkog sindroma Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju Limfocit je najosetljivija zrela ćelija u krvi. • 4.Inkoordinacija pokr eta • Ova faza traje 10-tak dana i završava se najčešće letalno. • .DIGESTIVNI OBLIK (8-20Gy) • Matične ćelije crevnog epitela su veoma radiosenzitivne što dovodi do njihovog brzog propadanja.Krvarenja iz prirodnih otvora .Grčevi mišića .PRODROMALNI STADIJUM • Počinje 2 do 24 časa posle ozračivanja i traje 1-4 dana. akceleratorima u nuklearnim centralama u nuklearnoj medicini.Otežano disanje . Posle dejstva zračenja nastaje: Leukocitoza koja brzo prelazi u granulocitopeniju.Anemija 1. pa se epitelne ćelije ne obnavljaju tako da nastaju prazni prostor između crevnih resica. kao i pri upotrebi nuklearnog oružija.Muka . • U ovom stadijumu mogu se registrovati laboratorijski pokazatelji oštećenja ćelija i tkiva. a iznad koje se efekti javljaju i postaju sve jači sa porastom doze. Plazma izlazi u lumen creva. 3.Krvavi prolivi i povraćanje krvavog sadržaja .Kod nestohastičkih efekata.Sepsa .Sekundarne infekcije . DIJAGNOZA 83 . III .HEMATOLOŠKI OBLIK (0. Leukocitoza u početku nastaje zbog ubrzanog otpuštanja leukocita iz rezervnih marginalnih odeljaka.5-8 Gy) III .STADIJUM OPORAVKA • Traje više meseci. II .Dijareja .Bolovi u trbuhu u vidu grčeva .Krvarenja iz kože . Ovde postoji prag doze ispod koje nema efekta.NERVNI OBLIK (preko 20 Gy) • Doza od preko 20 Gy dovodi do oštećenja CNS-a. Karakteriše ga: . Za depresiju pluripotentne ćelije čijom diferencijacijom nastaju sve krvne ćelije potrebna je doza od svega 1 Gy. Prag zavisnosti . KLINIČKI STADIJUMI BOLESTI I . U zavisnosti od doze ozračivanja razlikujemo tri oblika akutne radiacione bolesti: Kosna srž je jedno od najosetljivijih tkiva na dejstvo jonizujućeg zračenja.Anoreksija . IV . teratogena.Povraćanje .MANIFESTNI STADIJUM KRV . Npr genetska.Trombocitopenija .LATENTNI STADIJUM • Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme pacijent se dobro oseća. Anemija se može javiti ranije usled krvarenja. usled nepravilne distribucije radioaktivnog otpada i drugim mestima gde se koriste izvori jonizujućeg zračenja.Povišena temperatura (ponekad).1.Tahikardija . zbog toga vrlo brzo može doći do potpunog nestanka linfocita. Za depresiju eritrocitopoeze dovoljna je doza od 1-1.Kod stohastičkih efekata. KLINIČKI OBLICI BOLESTI • • I . laboratorijama.

Sledi povećanje propustljivosti malih arterija zbog čega nastaje edem.• 1. BIODOZIMETRIJA Merenje radioaktivnosti sekreta. • Pri akutnom ozračivanju jonizujućim zračenjem brojni poremećaji nastaju kao posledica oštećenja krvnih sudova u organizmu. OŠTEĆENJE KOSTIJU PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU • • Česte su nekroze koje dovode do patoloških preloma.su doze bliske prirodnom fonu. • 1. analgetici. Unutrašnjeg ozračivanja . • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). SIMPTOMATSKA TERAPIJA antiemetici. 4. Posledice ovoga su: OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU 84 . ANAMENSTIČKI PODACI O OZRAČIVANJU KLINIČKA SLIKA Intenzitet i vreme pojave prvih simptoma. • 3. oboljenja hematopoeznog i respiratornog sistema i katarakta treba ih smatrati profesionalnim oboljenjem. transplatacija kostne srži. ovi ljudi nisu sposobni za rad u zoni jonizujućeg zračenja. antibiotici. 2. • 4. Tkivo u okolini postaje ishemično pa nastaje nekroza. pri čemu se javljaju patološki kumulativni efekti malih doza. Spoljašnjeg ozračivanja . Na gornjoj granici malih doza počinju da se javljaju različita radiaciona oštećenja.Pri radu sa zatvorenim radioaktivnim izvorima ili 2. Endotel zadebljava pa se lumen i dalje sužava. higijena. kad se javlja prelom vrata femura. ekskreta i dlaka spektrometrijski. 3.Pri radu sa otvorenim izvorima (interna kontaminacija). PARENTERALNA ISHRANA Sa uključivanjem elektrolitnih rastvora. Prvo se javlja prolazna vazodilatracija zbog čega dolazi do jačeg protoka krvi i hiperemije. PROFILAKSA I LEČENJE INFEKCIJA Sterilni uslovi. dužina latentnog perioda LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. antiaritmici itd. posle radioterapije ginekoloških malignoma. Može nastati kao posledica 1. Opisani način poremećaj prokrvljenosti može da zahvati razna tkiva. LEČENJE KRVARENJA Transfuzija koncentrovanih trombocita. i ona je najčešće profesionalna. Gornja granica malih doza različita je za različita tkiva HRS je skup simptoma i znakova koji su posledica efekata malih doza jonizujućeg zračenja na dva ili više radiosenzitivna tkiva. • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA • Radiaciona bolest predstavlja povredu na radu ljudi koji rade u zoni jonizujućeg zračenja i priznaje se za profesionalno oboljenje pod sledećim uslovima: Pozitivna radna anamneza i klinička slika Radiotoksikološka i dozimetriska ispitivanja Specifične promene u krvi i Specifične hromozomske aberacije Ukoliko se od ovih osoba kasnije pojave maligna oboljenja. • OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG TKIVA • Dugotrajno kontinuirano izlaganje malim dozam jonizujućeg zračenja može dovesti do iscrpljenja mehanizama za prevenciju oštećenja. • 5. Npr. • 3. • • LEČENJE 1. • 2. elastična vlakna postaju kruta tako da širina lumena krvnog suda ne može da se menja . 2. a njihova radna sposobnost za ostale poslove zavisi od stepena oštećenja organizma. • HOSPITALIZACIJA U aseptičnim uslovima uz apsolutni fizički i psihički mir. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Ako dođe do izlečenja. U ćelijama zida krvnog suda nastaje degeneracij. Unutrašnja površina krvnog suda zbog ovih promena postaje neravna pa se na njoj stvaraju trmbi koji začepe lumen krvnog suda tako da cirkulacija prestaje. koji se prvenstveno ispoljavaju na enzime unutar ćelija kosne srži i periferne krvi. dekontaminacija creva. Male doze . HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (HRS) • Hronična ekspozicija predstavlja kontinuiranu ili intermitentnu izloženost uticaju jonizujućeg zračenja duže od 5 god. 4. antipiretici. • 5. Pri profesionalnoj ekspoziciji radnici primaju male doze koje su limitirane zakonom.

BOLNI INFILTRATI SA LIMFADENITISOM 2. Poremećaj u trombocitima • Smanjena aktivnost enzima trombocita može uticati na njihovu ulogu u procesu hemostaze. ANEMIJA 2. MIJELOPROLIFERATIVNE BOLESTI 9. fibroze i displazije koštane srži. LJUBIČASTA BOJA KOŽE I OTOK SA BOLOM .remeti migraciju granulocita i smanjuje zapaljenjski odgovor. STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE • 1. poremećaj kinetike i dr. a potom i do aplazije. Radna sposobnost . • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). 4. Poremećaj u limfocitima • Linfociti su veoma radiosenzitivni zbog obilnog DNK materijala. BELU I OSETLJIVU KOŽU • Radna sposobnost . Prvi znak depresije kosne srži je Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju. .koje prolaze za 8-12 nedelja ostavljajući • • 5. Poremećaj u granulocitima • Funkcija granulocita je poremećena usled smanjene ktivnosti njenih enzima. koji 4. LEUKEMIJA 10. Oštećenja DNK uzrok su nastanka leukemičnog klona ćelija.POREMEĆAJ U METABOLIZMU ZRELIH KRVNIH ĆELIJA • Opadanje njihove funkcije.ispunjeni seroznom tečnošću. 2. • Kao posledica dugotrajne ekspozicije jonizujućem zračenju vremenom dolazi do hipoplazije koštane srži sa hroničnim citopenijam. TROMBOCITOASTENIJA 5.USPORENA MATURACIJA I DIFERENCIJACIJA KRVNIH PREKURSORA • Hipofunkcija kosne srži dovodi do smanjenja broja ćelija u perifernoj krvi II . 8. bradu. • 6. ERITEM. SUVU. ERITEM . JEZA I DRHTAVICA . ali im je opšta radna sposobnost za druge poslove najčešće sačuvana.Radna sposobnost posle izlečenja je očuvana (nema posledica). skraćenje životnog veka. što dovodi do konpenzatornog povećanja produkcije eritrocita koja posle dužeg vremena dovdi do hipoplazije eritrocitne loze. Kao posledice oštećenja hematopoeznog sistema malim dozama zračenja može doći do nastanka: 1. Poremećaji u eritrocitima • Životni vek eritrocita je skraćen (zbog poremećaja u procesu glikolize). EPILACIJA .utiče na specifičnu odbranu i reakcije preosetljivosti. 1. OSEĆAJ PEČENJA I TOPLINE 2.Inhibicija alkalne fosfataze (ALP) . te kao posledica zračenja može doći do Mutacija i Aberacija. MIJELOFIBROZA 6. • RADIODERMATITIS ULCEROSA (Doza od 12-15 Gy) Nakon latentnog perioda od 1-2 dana javlja se: .Posle nekoliko dana nastaju prskaju pa nastaju 3. LEUKOPENIJA I LEUKOCITOZA 3. KLINIČKA SLIKA LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. 3. TROMBOCITOPENIJA 4.nastaje 4-7 dana nakon ozračivanja i prolazi posle 3-4 nedelje.Lica koja su bolovala od II stepena trajno su nesposobna za rad u zoni jonizujućeg zračenja.posle 2-3 nedelje i traje 1-3 • nedelje (zahvata kosu.I . pazušne i pubične dlake). EROZIJE . • Poremećena je sinteza Hg zbog slabijeg ugrađivanja gvožđa u hem. MIJELOSKLEROZA 7. 2. PLIKOVI . AKUTNI RADIODERMATITIS • • Nastaju kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja u kratkom vremenskom periodu.Posle nekoliko dana na tom mestu nastaje DIJAGNOZA 85 . POVIŠENA TEMPERATURA. RADNA ANAMENZA Anamnestički podatak o radu sa radioaktivnim izvorima.Inhibicija mijeloperoksidaze (MPO) .Ubrzo se pojavljuje 1. . 7. U zavisnosti od primljene doze zračenja razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: RADIODERMATITIS ERYTHEMATOSA (Doza od 4-8 Gy) 1. MIJELODISPLASTIČNOG SINDROMA 8. RADIODERMATITIS BULOSA (Doza od 8-12 Gy) 1.

sa neravnim dnom i ivicama. ATROFIČNI OŽILJAK (sa depigmentacijom. sporo metastazira u regionalne limfne žlezde. Kao profesionalno oboljenje viđa se kod radiologa.Dubok sa strmim rubovima i dnom prekrivenim tetidnom sekrecijom.sa zamućenjem na periferiji sočiva pri čemu nastaje prstenasto oštećenje. ULKUS . a izuzetno retko fibrosarkom). Kod aksijalnog zamućenja vid je bolji pri slabijem osvetljenju. rendgen tehničara. 2. vratu i grudima. mada može nastati i posle akutnog radiodermatitisa. a obrnuto kod periferno. 86 . najčešće planocelularni (znatno ređe bazocelularni. Pored toga JZ izaziva i denaturaciju proteina. Nastaju zbog teškog oštećenja potkožnih k. hemisko i dr. ali i znatno manje godišnje doze. Bradavice 2. Hiperkeratoza 2. Radiaciona katarakta nastaje kao posledica: DIREKTNOG OŠTEĆENJA EPITELA SOČIVA Jonizujuće zračenje remeti mitozu epitelnih ćelija na ekvatoru sočiva što dovodi do nepravilnog formiranja mladih sočivnih vlakana koja gube providnost. ređe na licu. izbrazdani bez sjaja NA KRAJU 1.) zbog mogućnosti stvaranja tardivnog ulkusa. TARDIVNE RADIONEKROZE 1. pljosnatih hiperkeratoza i ragada nisu kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja. samo što one više krvare. 3. Oporavak traje i do godinu dana i na tom mestu se stvara 4. a ona sigurno nastaje pri dozi od 3 Gy. Klinički ima karakteristike presenilne katarakte: Opažanje tamnih mrlja i magle prema svetloj podlozi.3. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Nastaju usled kumulativnih efekata dugogodišnje lokalizovane ekspozicije kože malim dozama jonizujućeg zračenja. 3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kutane distrofije bez izražene atrofije. Hronični radiodermatiris zavisi od doze i dužine izloženosti. termičko. POČETAK BOLESTI 1. Lokalizacija promena zavisi od načina rada i najćešće je na rukama. 3. posle dužeg vremena mogu izazvati iste promene zbog kumulativnih efekata radiotoksina. KLINIČKE KARAKTERISTIKE • 1. • RADIACIONA KATARAKTA • Godišnja doza od 150 mSv izazvaće promene na očnom sočivu (Kataraktu). sjajna i ispucala Depigmentacija i hiperpigmentacija Epilacija KASNIJE Koža je hrapava i puca Javljaju se ragade (inficiraju se) Nokti krti. • TARDIVNI ULKUS . ali zahtevaju češe kontrole i striktno pridržavanje mera zaštite na radu.sa vakuolama i zrnastim zamućenjem u zadnjem subkapsularnom delu sočiva. 2. Isto važi i za tardivne radionekroze i radiacione karcinome. kao ni za rad na radnim mestima gde postoji opasnost od oštećenja kože (mehaničko. • 1. Papilomi 3. RADIACIONI KARCINOM • Nastaje posle duže ekspozicije (20-30 god). • U POČETKU Koža je prozirna. AKSIJALNO . • Iste ovakve promene nastaju i na sluzokožama. Najmanja jednokratna doza koja izaziva kataraktu je 0. Dejstvo je izrazitije kod mladih osoba jer je rast i metabolizam sočiva življi OŠTEĆENJEM KRVNIH SUDOVA KOJI ISHRANJUJU SOČIVO KUTANE DISTROFIJE • 1. 2. taleangiektazijama i konkraturama) 5.Nastaje ako se atrofični ožiljak povredi. PERIFERNO . sudova. Razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: • • • • NAČIN NASTANKA • 1. Papilomatozne hiperkeratze. su apsolutna kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja i smatraju se profesionalnim oboljenjem. 2.45 Gy. TARDIVNI ULKUS . Lateralna diplopija i neraspoznavanje boja (plave i ljubičaste). Na rubovima ovih ulkusa često nastaje radiacioni Ca. • Radna sposobnost . Ova stanja se tretiraju kao povreda na radu.Osobe koje su bolovale od III stepena nisu sposobne za rad u zoni jonizujućeg zračenja. osoblja u radiološkim institutima.

Zadebljanja i stenoze krvnih sudova 4. OŠTEĆENJA GONADA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Reproduktivni organi su izuzetno radiosenzitivni. debelog creva.preko neurohumoralnih mehanizama (baroreceptora. jetre.1 Sv. hemoreceptora. Toksični miokarditis 2. limfnih tkiva i dr. one se prenose na sve generacije polnih ćelija. 2. Promene u menstrualnom ciklusu 3. Na EKG-u znaci ishemije i lezije. Zbog ovoga se predlaže zabrana Rtg-snimanja žena u reproduktivnom periodu od desetog dana menstruacije. Sterilnost . Najčešći su malignomi želuca. Poremećaj funkcije ovarijuma 2. • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA KARDIOVASKULARNI SISTEM • Pod uticajem većih doza mogu se javiti degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima i razviti 1. kosti. obično posle 30-40 generacije (100-1000 godina).1 Gy) Trajna (Doza od 8 Gy) II . Ove promene mogu da budu u vidu: HROMOZOMSKIH ABERACIJA i GENSKIH MUTACIJA Mutacije izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja su najčešće recesivne pa se zato ne ispoljavaju pre treće genske generacije.Obično nastaje pri ozračivanju trudnice u prvom mesecu trudnoće 2.Prolazna (Doza od 0. NAKAZNOSTI DETETA . Pod uticajem manjih doza nisu zapažene promene na EKG-u. fibrosarkom i osteosarkom. • • Što je raniji stadijum trudnoće radiosenzitivnost ploda je veća pa su najopasnija zračenja u prva 3 meseca 1. adreno i holinoreaktivnih sistema srca i krvnih sudova).KOD MUŠKARACA 1. Planocelularni i Bazocelularni Ca. gubitak treplji i peharastih ćelija. Promene su nespecifične (eritem.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ove premene se smatraju profesionalnim oboljenjem i predstavljaju kontraindikaciju za rad u zoni JZ. Češće se javlja hipotonija od hipertonija. Da bi se broj mutacija udvostručio potrebno je da čovek u toku 30 godina u području gonada primi 0. Presenilnu kataraktu koja ide sa tipičnom kliničkom slikom radiacione katarakte koja se pojavi kod osoba mlađih od 50 god. Oligospermija 3. 2. Usporena produkcija spermatogonija 2. Klinički se manifestuje zapaljenjima i fibrozom. Sterilnost . • • 1. Ne postoji prag doza za mutacije. Mala kongenitalna zamućenja sočiva nisu kontraindikaciju za rad sa JZ ali se moraju pratiti. naročito muški i mogu dovesti do: I .Prolazna pri dozi od 3 Gy. a u slučaju oplodnje i na potomstvo. deskvamacija). Poremećaja u srčanom ritmu i krvnom pritisku . Svaki čovek ima bar 6 nepoželjnih naslednih osobina koje se nisu ispoljile ali se prenose na potomstvo. koji se može razviti u maligni tumor posle latentnog perioda 10-50 godina. Smanjena pokretljivost spermatozoida 4. POBAČAJ . Perikarditis 3. posle duge ekspozicije malim dozama zračenja treba smatrati profesionalnom.Ozračivanja u kasnijim mesecima trudnoće dovodi do poremećaji u razvoju onih organa koji se u tom trenutku najitenzivnije razvijaju. GENETSKA OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Ako se pod dejstvom zračenja odigraju promene na polnim ćelijama. • • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA RESPIRATORNI I GASTROINTESTINALNI EPITEL • Oštećenje epitelnih ćelija pod uticajem malih doza moguće je samo pri unošenju radioaktivnih čestica u respiratorni trakt što je moguće pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. • • • TERATOGENO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRČENJA • Ozračivanje trudnica jonizujućim zračenjem može dovesti do pobačaja ili do rađanja deteta sa raličitim razvojnim pormećajima (Nakaznost deteta) 87 . Po tipu najčešći su Adenokarcinom. MALIGNITET IZAZVAN JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Posledica zračenjem indukovanih mutacija jeste stvaranje klona malignih ćelija.KOD ŽENA 1. mada ove doze mogu dovesti do 1.

Prelazak RN iz krvi u tkivo može se obaviti: Penetracijom celog kompleksa-nosača. RN može proći kroz sve slojeve kože u krv pasivnim transportom ili kroz folikul dlake. Vezivanje RN za tkiva može biti reverzibilno ili ireverzibilno. Ako su u jonskom obliku RN se prenose sa resorptivnih površina u ekstraćelisku tečnost i krv i iz krvi u ćelije aktivnim transportom ili supstitucijom za prirodne jone u ćeliji. 4. koji se u tkivu raspada uz oslobađanje toksične supstance. mernih instrumenata. slezini. izradi časovnika.INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) • Interna radioaktivna kontaminacija nastaje pri unosu radionukleida u organizam čoveka. Preko nosačan na spoljnoj i unutrašnjij površini ćeliskih membrana. • • • 1. Radijum i Radon VEŠTAČKI Iz tehnološki otvorenih izvora . preko proteinskog dela hemoglobina ili kao jon intracelularno u Er. mada deo može dospeti i u jednjak i dalje u GIT. a manji molekuli RN mogu se transportovati i fibrinogenom. IZDAHNUTIM VAZDUHOM Fizičko vreme poluraspada (Tf) . ELIMINACIJA RADIONUKLIDA • 3. kanale lojnih i znojnih žlezda. 88 . 5. u nuklearnim postrojenjima.Vreme za koje se aktivnost RN usled radioaktivnog raspada smanji na 1/2 Biološko vreme poluisčezavanja (Tb) Vreme od unosa RN do opadanja telesnog opterećenja RN na 1/2. Radiocezijum i Stroncijum U radnoj sredini . 59Fe. Neke radioaktivne supstance pak mogu stupati u hemiske reakcije sa konstituentima digestivnog trakta i stvarati stabilne konplekse koji se teško apsorbuju. zatim u proizvodnji oružija i svetlećih boja. • 2. DEPOZICIJA RADIONUKLIDA IZVORI EKSPOZICIJE 1. Makrofagi fagocituju dospele čestice i odnose ih u intersticijum pluća i torakalne linfne nodule gde se zadržavaju. Aktivnim jonskim transportom. Neravnomerno se deponuju uglavnom u mišićima. TRANSPORT PREKO ERITROCITA RN se mogu transportovati vezani za SH grupu Er. • SLOBODNI TRANSPORT RN KRVNOM PLAZMOM Na ovaj način transportuju se potpuno rastvorljivi RN. Rastvorljive čestice iz limfnih nodula i intersticijuma pluća ulaze u krv direktno ili preko limfotoka. Tricijum. • PREKO RESPIRATORNOG TRAKTA Preko respiratornog trakta mogu prodreti radionuklidi u obliku aerosoli. PREKO KOŽE Prodiranje RN preko kože je znatno sporije i zahteva duži kontakt. 2. kompasa. • RN se transportuju krvlju do tkiva gde se deponuju. u nalazištima radioaktivnih ruda i njihovoj preradi. Zarobljavanjem od strane tkivnih fagocita pri prolasku kroz tkivo.Radioaktivni jod. gasova ili para. Radioaktivni izotopi se primenjuju u medicini. • • • PRIRODNI Zemaljskog ili kosmičkog porekla (C14. tako da se one već posle nekoliko sati mogu naći u krvi. STOLICE 3. ZNOJENJEM 4. Sluzokoža digestivnog trakta brzo resorbuje unete čestice. 40K. RN rastvorljivi u lipidima vezuju se za globuline. 99mTc. • 2. farmaceutici. Efektivno vreme poluisčezavanja (Tef)-Vreme za koje početna radioaktivnost opadne na pola usled raspada. To su najčešće 131J. APSORPCIJA RADIONUKLIDA 1. PREKO DIGESTIVNOG TRAKTA Unos radionuklida preko digestivnog trakta najčešće ide preko hrane. Torijum. • Deo RN koji se nije zadržao u depoima ili se iz depoa vratio u krv eliminiše se iz organizma preko: 1. zavisno od njihove rastvorljivosti. URINA 2. 60Co. 3. 58Co. 1. laboratorijama. jetri ili u kostnoj srži. 57Co. Uran. TRANSPORT RADIONUKLIDA 2. 59 Co. 3H. Njihov prenos između ekstracelularne tečnosti tkiva i plazme vrši se putem osmoze i difuzije TRANSPORT RN PREKO PROTEINA PLAZME Većina RN transportuje se vezana za albumine. kada duže ili trajno ostaju u njima. Ćelije mikrocilijarnog epitela vraćaju deo radioaktivnih čestica u nazofarinks gde se zadržavaju ili bivaju izbačene napolju. • 3. Koloidnom apsorpcijom. 3H. RN se ili ravnomerno deponuju u svim tklivima ili samo u nekima u zavisnosti od afiniteta za određenim tkivima. 51Cr.Do kontaminacije dolazi pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. noćnih nišana.

Hroničnih bolesti (hematološke bolesti. II .U jetri .se deponuju manje rastvorljiva jedinjenja. • Kontaminacija iz životne okoline zavisi od radioaktivnosti hrane i vode.najveći deo . a profesionalna od kontaminacije radnih površina i predmeta.). Akumulacija radiojodida inhibira se primenom Stabilnog jodida (K i Na-jodida) 2.se deponuje samo manji deo urana. 1.sulfat III . Na. 2.MERENJE RADIOAKTIVNOSTI U BIOLOŠKOM MATERIJALU • Vrši se radiotoksikološkom kvalitativnom i kvantitativnom analizom koja pruža uvid u spektara RN. Dolazi do oštećenja tubulskih ćelija i glomerulske membrane. Hormonski preparati 2. TOKSIKODINAMIKA 1.Dominiraju Simptomi i Znaci Akutnog radiacionog sindroma.se deponuje četvorovalentni uran. • Deponuje se: .UBRZANJE ELIMINACIJE RN 1. Najviše su pogođeni proksimalni kanalići gde dolazi do nekroze 89 .Preko žuči stolicom . dok se manje rastvorljiva zadržavaju u plućima. 3. 1. Ispiranje želudca 2. I LEČENJE I .U plućima . . hipotireoza.U bubrezima i kostima . Ekspektoransi 3. • Pri izuzetno visokim dozama mogu ostati i trajna oštećenja u vidu . Al i Mg. Diuretici 2. Antitireoidni preparati 3. Ca ili Na-alginat .Kod unosa radioaktivnog joda 4. • • OŠTEĆENJE BUBREGA Je najveće jer je to organ u kome se uran i deponuje i preko koga se ekskretuje.Trajanje bolesti i ishod zavise od vrste RN koji je postao unutrašnji izvor kontaminacije.manji deo.PROCENA APSORBOVANE DOZE NA OSNOVU BIOLOŠKIH EFEKATA • Analiza frekvencije hromozomskih aberacija u limfocitima periferne krvi.BLOKIRANJE I IZVLAČENJE RN IZ DEPOA 1. Ako se radi o kratkoživućim RN • Klinička slika zavisi od brzine eliminacije i fizičkog poluraspada.SPREČAVANJE AKUMULACIJE RN 1. Antacidi sa Al-solima 4. Emetici i Mukolitici 5.AKUTNA KONTAMINACIJA VELIKIM KOLIČINAMA RN .SPREČAVANJE APSORPCIJE 1. a . . Akumulacija stroncijuma može se smanjiti davanjem Stabilnih stroncijumovih jedinjenja. Metimazol V .HRONIČNA KONTAMINACIJA MALIM DOZAMA • Dominiraju Simptomi i Znaci Hroničnog radiacionog sindroma. Posledice hronične kontaminacije zavise od apsorbovane doze i toksičnih osobina radionukleida i ispoljavaju se efektima na radiosenzitivnim organima i tkivima. katrakta.Urinom . IV .posle latentnog perioda. Ako se radi o dugoživućim RN • Klinička slika zavisi od tipa radioaktivne emisije i predilekcionog organa depozicije • Simptomi i znaci mogu večno trajati i ukoliko se ne leče dovesti do smrti 2. . DIJAGNOZA . manjim delom za Er. • Na osnovu gama-spektometriske analize moguće je izračunati apsorbovanu dozu. fibroza pluća itd.KLINIČKA SLIKA I . Amonijumhlorid 4. Helati (DTPA) VAŽNIJI RADIONUKLIDI URAN TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . Ba. Kalijum-jodid . • Nakon eliminacije ovih RN dolazi do oporavka čije vreme zavisi od doze koja je bila apsorbovana. Feri-fero-cijanid .se deponuje šestovalentni uran. Ca-DTPA .Maligne bolesti . . Nastaje neravnomerno oštećenje nefrona u celini.Inhalacijom ili kroz Kožu (preko GIT-a se resorbuje do 5% unete količine). • Transportuje se krvlju vezan za proteine plazme. Postojanje samo jedne karakteristične promene na 200 ćelija ukazuje na povećanu apsorbovanu dozu iznad dozvoljene. . ELIMINACIJA • Oko 54% resorbovanog urana se nakon sat vremena direktno eliminiše.Kod unosa radiocezijuma 3.DEKONTAMINACIJA 1.Kod unosa stroncijumom 2. II . II . Soli aliginata 6. Propiltiuracil 4. Jonski izmenjivači 3.Kod unosa transuranskih elemenata. DISTRIBUCIJA • Rastvorljiva jedinjenja urana iz RES-a prelaze u krv.U slezini. pankrasu i nadbubregu .

• LEČENJE • • Peritonealna dijaliza ili hemodijaliza . 2.KOD AKUTNE KONTAMINACIJE 1.kod akutnih trovanja. 4.In-vito testove u RIA laboratorijama APSORPCIJA Izrazita isparljivost joda omogućava da jod brzo ulazi u telo inhalacijom. ataksija i nistagmus 5.koristi se za . OŠTEĆENJE KOSTIJU • Pri hroničnoj kontaminciji malim dozama urana on se prevashodno deponuje u kostima. 2. mikrohematurijom i leukociturijom i kao posledica toga elektrolitnim disbalansom i acidozom. šljake i dr.Preradi nuklearnog goriva . Hronična hemoliza pa i manifestna anemije . • KLINIČKA SLIKA I . Povećana koncentracija radona može se naći U građevinskim objektima.kod rudara usled dugotrajnog udisanja prašine urana. a 70% se izlučuje urinom. građevinskog materijala. 4.je moguća nakon intenzivne interne kontaminacije. APSORPCIJA Radon se unosi Inhalacijom pri boravku u zatvorenim prostorijama (Profilaksa . nadbubrega i nervnog sistema . Maligni tumori (Ca-bronha. II .Javljaju se nakon 2025 godina. tumori jetre) .je takođe moguće. Bronhitis. proteinurijom. betona. Jod u štitnjači prelazi u organski jod koji se vraća u krv i distribuira u sva tkiva u telu.Nuklearnim akcidentima . 3.zavisi od oštećenog organa i sistema. • Dugogodišnje ozračivanje koštanog tkiva može da dovede do osteosarkoma. Oštećenje pankreasa. a može poticati iz tla. osteosarkom. Šneberska bolest pluća (Radiacioni pneumonitis) Karcinom pluća nastao udisanjem radona odnosno radioaktivnog uranijuma. 2. Leukocitopenija zbog iscrpljenja leukocitopoeze u kosnoj srži. naročito na nižim etažama.U laboratorijama . pri čemu se emituje alfa zračenje koje vrši jonizaciju bronijalnog epitela i pluća. MALIGNA OBOLJENJA RES-a . leukoze. 4.usled deponovanja urana u kostima.Proizvodnji radio-farmaceutika . Javlja se kod rudara u rudnicima uranijuma posle latentnog perioda od oko 20 godina. emfizem i fibroza pluća . Bubrežna insuficijencije . Akutna intravskularna hemoliza . • • 3. ELIMINACIJA 20% organskog radiojodida izlučuje se mokraćom. OŠEĆENJE PLUĆA • U slučaju inhalacije urana i njegovog zadržavanja u plućima javljaju se Zapaljenski procesi i Nekroza bronhijalnog epitela. 3. Kod dužeg prisustva uranil-jona može doći do potpune nekroze tubula i insuficijencije nefrona i postepeni razvoj bubrežne insuficijencije. • 2.Do ekspozicije može doći pri: .Ekspoziciji radioaktivnim padavinama . ali i ingestijom DISTRIBUCIJA Radiojod se brzo apsorbuje u krv odakle 30% unetog joda odlazi u tireoideju. tako da se razvija Hemolitički sindrom. Može se proglasti za profesionalno oboljenje. Periferne neuropatije. a ovaj dalje do gasa Radona-222. koji se dalje raspada na kratkoživuće i dugoživuće potomke sve do stabilnog Olova.Manifestuje oligurijom. 2.Kod dugogodišnja izoženost radonu ŠNEBERSKA BOLEST PLUĆA TOKSIKOKINETIKA 1. RADON IZVORI EKSPOZICIJE KLINIČKA SLIKA • HEMATOLOŠKE BOLESTI .U nuklearnoj medicine (U Dg i Th oboljenja tireoideje i bubrega) -125 . OŠTEĆENJE ERITROCITA • Uranil-jon vezujući se za eritrocite dovodi do njihovog oštećenja i skraćenja životnog veka. • 2.kubičastih ćelija sa posledičnom opturacijom tubula.KOD HRONIČNE KONTAMINACIJE 1. Pri inhalaciji radona glavnu opasnost predstavljaju njegovi kratkoživući potomci koji se zadržavaju u respiratornim putevima gde nastavljaju svoj radioaktivni raspad. a preostalih 10% fecesom. KLINIČKA SLIKA JOD 131 IZVORI EKSPOZICIJE • J-131 .Dobra ventilacija) DISTRIBUCIJA Sam radon je inertan gas i ne vezuje sa za tkiva. Simptomatska terapija . 3. mada najčešće diskretnog tipa. TOKSIKOKINETIKA 1.Hipoplazija i aplazija kosne srži 90 . • • Uran se radioaktivno raspada do Radijuma226. 1.

Pri radu sa otvorenim emiterima najvažnija je lična higijena. Skraćenje vremena ekspozicije. 2. Urea 91 .Leukemija OBLOLJENJA TIREOIDEJE . olovno staklo. Mere zaštite od požara imaju poseban značaj. Pregled urina 2.KONTROLNO PERIODIČNI PREGLED Treba da obuhvati • OPŠTI PREGLED . II . 7. 2. Zaštitne kecelje. 3. • • 5. naočare i štitnici sa olovnim ekvivalentnom u sebi propisane debljine. Smanjenje doze zračenja. 8. sluzokože. 7. baritni malter itd.Mijelodisplastički sindrom . 4. naočare.PRI KORIŠĆENJU ZATVORENIH IZVORA 1. 5.Apalstička i refrakterna anemija . obučenost za pravilno rukovanje. zaštita se ostvaruje primenom ličnih zaštitnih sredstava (skafander. postojala i dodatna opasnost od kontaminiacije širih razmera. Pravilan izbor broja i rasporeda prostorija Racionalna organizacija radnih mesta Dekontaminacija prostorija Mere lične higijene osoblja Sistem ventilacije Sakupljanje i uklanjanje radioaktivnih otpadnih materija Kontinuirano registrovanje kontaminacije Nivo kontaminacije ne sme biti iznad propisane TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.Radiacioni tireoiditis . 3. preko kojih se prati proces odvijanja zračenja Ako je neizbežna direktna komunikacija između izvršioca i izvora.• • . LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA • Pri radu sa X. ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA • S obzirom da i najmanja doza zračenja može imati štetne efekte po zdravlje preporuka je da treba izbegavati svako nepotrebno izlaganje zračenju i da nivo izlaganja pri radu treba da bude što je moguće niži.PRI KORIŠĆENJU OTVORENIH IZVORA 1. 6. paravani. 3.Posebno obratiti pažnju na kožu. 4. štitnici Pri radu sa zatvorenim alfa emiterima nije potrebna posebna lična zaštita. Zaštitne barijere moraju biti projektovane tako da na spoljašnjoj površini jačina apsorbovane doze ne sme da bude veća od vrednosti koja može izazvati prekoračenje propisane granice ekvivalentne doze. 5. Povećanje rastojanja od izvora zračenja. nokte i kosu • RUMPEL LEEDOV TEST • LABORATORISKO ISPITIVANJE 1. Obuhvataju prethodne preglede. površinska i interna dekontaminacija. gama i rendgen zračenjem su: 1. Beton odgovarajuće debljine u izgradnji podova i zidova može da zameni zaštitne barijere.Koriste se u nuklearnim postrojenjima za jednokratnu upotrebu.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA II .).Hipotireoza . Izvor zračenja mora da bude osiguran kako ne bi došlo do oštećenja ili nestručnog rukovanja Broj raspored i veličina prostorija moraju zadovoljiti norme koje zavise od vrste izvora. kecelje. rukavice). Veštačka ventilacija je obavezna u prostorijama u kojima se koriste izvori jonizujućeg zračenja. Sigurnosni sistemi koji automatski zatvaraju izvor u slučaju nekontrolisanih postupaka. 4. nad osobama koje su profesioanlno izložene jonizujućem zračenju. • 3. 2. DRUGIM uključivanje aparata ukoliko vrata od prostorije u kojoj se nalazi izvor nisu zatvorena. rukavice. 6.Mijelofibroza . Ako je u istoj prostoriji. 2. naočare. U vezi sa ovim principom je uvedena koncepcija graničnih nivoa doza. • MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Podrazumevaju zdravstveni nadzor I . kao i primena medikamentozne profilakse. stakleni ekrani. Maske sa ili bez filtera. kontrolno-periodične preglede i preglede u slučaju akcidenata. Za izgradnju objekata koriste se standardni materijali. Komandni sto za kojim se nalazi lice koje rukuje zatvorenim izvorom može da bude u istoj ili drugoj prostoriji.Karcinom tireoideje (retko) MALIGNI PROCESI NA ORGANIMA 6. 7. onda su to olovne kabine ili paravani sa olovnim staklom. Pri radu sa beta emiterima Gumene rukavice. a ako je u drugoj prostoriji mora postojati prekidač koji nedozvoljava I . a kao dodatna zaštita upotrebljavaju se i specijani materijali (olovni lim. jer bi sem štete od vatre. Odela koja prekrivaju celo telo . Prostorija u kojoj se nalazi izvor treba da bude pod video nadzorom sa monitorima pored komandnog stola u drugoj prostoriji.

potrebno je da se daju neposredno pre očekivane ekspozicije radijaciji.1mmol/l 3.Iznad 2. Hromozomske aberacije na 36 meseci IV . Transaminaze 6. Oboljenja očnog sočiva 6. Hematološke. Bronhijalne astme 6. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Da bi radnik smeo da radi sa izvorima jonizujućeg zračenja mora da ima sledeći hematološki nalaz 1. 2.8 X 1012/l. 4. Teškog emfizema pluća 4. Oftamolog II .3. Žene iznad 7.8 mmol/l. Dermatolog 4.Jednom u 3 godine • RTG PLUĆA .Iznad 1. U ovu dozu nije uračunato ozračivanje od prirodnog fona i u toku medicinskih procedura 1. Razmaz periferne krvi . Pregled očnog sočiva na 24 meseca 5. Tuberkuloza 10. • Srednja dozvoljena doza za stanovništvo za isti period je znatno manja i iznosi 1 mSv godišnje. Bronhiektazije 5.Vakuolizacija jedara . Hroničnog bronhitisa 3. • • 5.Zbog sumnje na kataraku • PLETIZMOGRAFIJA • KAPILAROSKOPIJA • SPERMATOGRAM Kod bračnog steriliteta • PREGLED HROMOZOMA . Aktivnost alkalne fosfataze u granulocitima 4. Trudnice i doilje 3. Lica mlađa od 18 godina 2. sprečavajući na taj način njihovo štetno dejstvo. Broj Er Muškarci iznad 3.Binuklearni limfociti • EKG • PREGLED OČNOG SOČIVA .5 X 109/l (Preko 40%) 5. • Pošto ovi radikali imaju kratak vek trajanja.Iznad 4 X 109/l 4. Tr i Er 11. Najpoznatiji su Cistein i Cistamin koji se vezuju za slobodne radikale koji nastaju radiolizom vode.5 X 1012/l 2. 92 . Hronična i teška kožna oboljenja 7.traže se . Multipna skleroza 13. Žene iznad 3. Broj neutrofila .5 X 109/l (Preko 20%) 6. Količina Hb Muškarci iznad 7. Hepatogram 5. Koncentracija hemoglobina 10.MEDICINSKA PROFILAKSA • Zadatak ovih mera je da se raznim jedinjenjima poveća otpornost ljudskog organizma na dejstvo radijacije. 3. OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA • ZAKONODAVNE MERE ZAŠTITE • Srednja dozvoljena doza za period od 5 godina za profesionalno izlaganje (hronična ekspozicija) iznosi 20 mSv godišnje pod uslovom da u toku jedne godine izlaganje ne sme da bude veće od 50 mSv.Ćelije sovine oči . Neuropsihijatar 5. Teška endokrina oboljenja 8. Proteinogram 7.RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Broj trombocita . Pneumokonioze 2. Fibroze) Predstavljaju kontraidikaciju za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja.Jednom u 2 godinae • SPIROMETRIJA .Toksične granulacije . Ginekolog 2. Teža nervna i duševna oboljenja 9. kod radnika koji se spremaju da izvrše popravku nuklearnih reaktora. Kretinin 4. Opšti pregled 2. Alkalna fosfataza 8. Bolesti zavisnosti U rudnicima u kojima jonizujuće zračenje prelazi dozvoljene granice (urana. Detekcija radionukleida u 24 satnom urinu 3. torijuma i sl) ne mogu raditi ljudi koji boluju od prethodno nabrojanih bolesti kao ni ljudi koji boluju od 1.Jednom u 2 godine • SPECIJALISTIČKI PREGLEDI 1. Hematopoezna oboljenja 4. Oboljenja KVS-a 12.Iznad 150 X 109/l Kontraidikacije za rad u zoni jonizujućeg zračenja su: 1. Teža oboljenja bubrega (naročito za rad sa Uranom) 11. Vreme krvarenja i koagulacije 9. Bolesti bubrega AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. npr. Broj leukocita . Broj Le. Maligna oboljenja 5. Otorinolaringolog 3.Karioshizme . Broj limfocita . -profesionalno oboljenje. Autoimune bolesti 14.

Kontraindikacija je za dalji rad sa JZ. • • 8. • Anemija . 4. 6. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA • Kontraidikacija je za rad u zoni jonizujućeg zračenja i može biti profesionalno oboljenje. MALIGNE BOLESTI (pluća. Oštećenje tireoideje . kada se mogu proglasiti profesionalniom bolešću. 10.podrazumeva obostranu. Fibroze) OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA Leukocitoza i Trombocitopenija Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 1 godine 93 . Predstavlja profesionalno oboljenje • Takođe i katarakta druge etiologije ako se javi kod ljudi mlađe životne dobi predstavlja kontraindikaciju za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. 8.profesionalno oboljenje PREKANCEROZNE LEZIJE I MALIGNE ALTERACIJE NA KOŽI IZAZVANE J. MALIGNE BOLESTI 11. krvi. Hematološke. keratomi Kotraidikacija su za dalji rad sa jonizujućim zračenjem -profesionalne bolesti. 9. • Kao profesionalno oboljenje mogu se priznati: AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne.. • • 7. 2. trajno su nesposobni za rad u zoni zračenja. HRONIČNA RADIJACIONA KATARAKTA Kontraidikacija je za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. HRONIČNI RADIODERMATITIS Prvog stepena Privremena je kontraidikacija za rad u zoni zračenja do izlečenja Drugog i trećeg stepeana . 3. Fibroze. OPŠTI KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNIH OBOLJENJA IZAZVANIH JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima zračenja (najmanje 5 godina uz dokaz o intenzitetu ekspozicije dobijen ličnom dozimetrijom) Pozitivan biodozimetrijski test (merenje radioaktivnosti urina) Da postoji oštećenje jednog od sledeća četiri radiosenzitivna tkiva ili organa 1. Oštećenje hematopoeznog sistema podrazumeva na terapiju refraktorna odstupanja u broju.podrazumeva radiotireoiditis ili hipotireozu izazvana radioaktivnim jodom. kao i sve druge bolesti radiosenzitivnih tkiva bez obzitra na uzrok. Ako se promene održavaju ili nastane hematološko oboljenje. kože. Oštećenje oka . izgledu i funkciji krvnih elemenata Privremena nesposobnosta za rad u zoni jonizujućeg zračenja. Oštećenje kože podrazumeva ireverzibilni (ulcerozni ili nekrotični) radiodermatitis uz ekspoziciju X ili GAMA zračenju 10 ili više godina.• • • 6. 2. progredijentnu kataraktu uz ekspoziciju X i Gama zračenju 10 i više godina. 5. konkrature. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 10 godina. • • VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • 1. 4. HRONIČNA RADIACIONA KATARAKTA • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 5 godina.Z. 3. do izlečenja. morfologiji i funkciji krvnih elemenata uz ekspoziciju zračenju od najmanje 10 godine. Nastalo oštećenje je profesionalno. • Sve maligne bolesti su apsolutna kontraindikacija za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja.Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 3 godine • Maligne alteracije koštane srži Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 10 godina 7. • Nastale usled hroničnog izlaganja JZ u vidu promena u broju. ŠNEBERSKA BOLEST I KARCINOM PLUĆA • Može se proglasiti profesionalnim oboljenjem kod rudara koji udišu prašinu radioaktivnog uranijuma. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA 10. tireoideje i drugih organa) • Mogu se javiti kao posledica stohastičkih efekata malih doza zračenja. 9.

Mutageni. Toksični efekti . Apsorpcija preko respiratornog trakta Toksični efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta kao direktno oštećenje respiratornog epitela ili se nakon apsorpcije ispoljavaju kao sistemska bolest.Mnogo su češća u profesionalnim uslovima Hronična trovanja spadaju u profesionalne bolesti. Hemijski agens – je hemijska supstanca koja poseduje potencijalno dobre ili loše osobine. 2. Otrovna materije mogu biti u čvrstom. a obrnuto proporcionalna debljini membrane. Otovne materije (Otrovi) . a izuzetno retko putem implatacije strane materije. svojim fizičkohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna oštećenja struktura ili funkcija jednog ili više organa ili sistema. Brzina difuzije proporcionalna je površini membrane.pol. jetre i bubrega. Lokalni – na mestu kontakta organizma sa hemijskom materijom. Toksikodinamička faza Ishod trovanja . tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. starosti.Nauka koja se bavi izučavanjem štetnih efekata hemijskih supstanci na živi organizam. Fazu ekspozicije – kontakt sa ksenobiotikom u spoljnoj sredini. teratogeni i kancerogeni efekti. 3. Hipersenzitivne reakcije. gradijentu koncentracije i koeficijentu difuzije toksikanta. Akutna . Dezintegracija. Transformacija. 4. Filtracija – Prolazak rastvora kroz pore membrana pod dejstvom hidrostatičkog ili osmotskog pritiska. Olakšana difuzija – Ovde se toksikant unosi u ćeliju tako što se prethodno veže za specifični proteinski nosač na membrani koji ga potom unese u ćeliju. što remeti normalne fiziološke funkcije i izaziva morfološke promene. pri havarijama 2. Faze trovanja 1. Otrovna materija u profesionalnim uslovima može biti polazna sirovina. Endocitoza – Ovde membrana obavija česticu ili kapljicu ksenobiotika stvarajući vezikulu koja se transportuje u ćeliju.AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Toksikologija . Bioloških karakteristika organizma . Prolazak molekula zavisi i od veličine pora i veličine i konfiguracije molekula. a akutna trovanja spadaju u povrede na radu. ređe ingestijom ili preko kože. Hronična . a dejstvo na organizam zavisi od prirode agensa. Profesionalna toksikologija . Brzina transporta je karakteristična za svaki tip nosača. sporedni proizvod. Prolazak slabih kiselina i baza zavisi od njihove rastvorljivosti u lipidima. 3. Trovanje . Aktivan transport – Odvija se pomoću nosača koji vežu za sebe supstancu unesu je u ćeliju i potom se vrate nazad. genetske varijacije i dr. Čest način transporta u ćelijama GIT-a.zavisi od 1. otpadna materija. Ovaj transport odvija se samo u jednom pravcu i to suprotno elektrohemiskom i koncentracionom gradijentu uz utrošak energije iz ATP-a. Veličina apsorpcije Zavisi od rastvorljivosti gasa u vazduhu i krvi (Deobnog koeficijenta gas-krv). a kapacitet zavisi od broja nosača. Toksikant – je otrovni hemijski agens. Transport toksikanata kroz membrane Prosta difuzija – Bazira se na razlici koncentracija molekula ispred i iza membrane. Prolazak jona zavisi od naboja u kanalu pora. Prolazak zavisi od širine kanala pora koji se razlikuje kod različitih membrana. Fizičko-hemiskih osobina hemiske supstance. Eliminacija. Toksičnost – je agensu svojstven kapacitet oštećenja organizma.Sa kliničkog aspekta profesionalna trovanja se mogu podeliti na 1.Svaka hemijska materija koja dospevši u organizam. nivoa i trajanja ekspozicije i individualnih karakteristika organizma. Gasovi i pare Način apsorpcije .Toksični efekti mogu se ispoljiti kao: 1. Sistemski – posledica su oštećenja organa i sistema u koje je otrov dospeo prolikom distribucije. Depozicija. krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnološkog procesa.Retka su u profesionalnim uslovima npr. slučajna primesa. Toksikokinetiku – Apsorpcija. 2. fiziološka stanja. obpljenja. Podela profesionalnih trovanja . TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA U profesionalnim uslovima ksenobiotici u organizam najčešće dospevaju inhalacijom.Procesom direktne difuzije kroz epitelne ćelije alveolarnih prostora. međuprodukt.Deo medicine rada i toksikologije koji se bavi izučavanjem trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem uslova rada kao rezultata najčešće uzastopnog dejstva otrova. Distribucija. 2.Patološki proces u organizmu nastao pod uticajem hemijskih materija koje narušavaju normalne biološke procese. Hemikalije sa visokim deobnim koeficijentom gas-krv prodiru u 94 .

Bakteriske flore. mukus i dr. Inercija . dok je trans-apendektalni put ulaska od najmanjeg značaja.U profesionalnim uslovima ingestija kao način unošenja ksenobiotika je sekundarna pojava. Prelazak ksenobiotika iz krvi u ekstracelularni prostor ili intersticijum odvija se kroz kapilarnu membranu i zavisi od njegove rastvorljivosti u mastima i vodi. Mesto apsorpcije znatno utiče na dalju distribuciju i toksične efekte ksenobiotika. Ksenobiotici 95 .Aerosoli i druge čestice deponuju se u različitim delovima epitela disajnih puteva zavisno od njihove veličine. Sve supstance apsorbovane u digestivnom traktu portnim krvotokom prvo dospevaju u jetru koja raspolaže velikim kapacitetom ekstrakcije i biotransformacije ksenobiotika.Čestice dovoljne mase sudaraju se sa površinom respiratornog epitela na mestima račvanje i krivina i pri promeni pravca kretanja vazdušne struje i deponuju se snagom udara. aktivni transport i endocitoza). dok liposolubilne materije lako difunduju kroz nju. crevima i plućima. jejunumu i ileumu.Izrazito male čestice imaju Braunovo kretanje pri čemu se sudaraju sa okolnim gasnim molekulima i na taj način se deponuju. Najveća količina hemiklija ulazi u kožu difuzijom između ćelija stratuma korneuma.cirkulaciju u visokom procentu u odnosu na hemikalije sa niskim deobnim koeficijentom. sedimentacije i difuzije. naelektrisanja i vezivanja u intracelularnom prostoru.Čestice deponovane u gornjim disajnim putevima izbacuju se kašljanjem. pore i između ćelija. U GIT-u se odvijaju svi oblici apsorpcije (proces difuzije kroz ćelije. jetra i bubrezi. Apsorptivna sposobnost GIT-a je velika zbog velike apsorptivne površine i velikog protoka krvi. kao što su mozak. sekretornih produkata (proteolitički DISTRIBUCIJA Rana faza distribucije kesenobiotika zavisi prvenstveno od protoka krvi. Pri inhalacija se određena količina otrova zadrži na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili tu dospe mukocilijarnim transportom i kašljanjem. Starosti kože. Pošto prodre kroz stratum korneum difuzija kroz ostale slojeve kože vrlo je brza za večinu materija. Apsorpcija preko gastroinestinalnog trakta . Gasovi dobro rastvorljivi u vodi (Hlor) deluju nadražajno veća na gornje disajne puteve i retko dospevaju do alveola. Primarna funkcija ovog procesa je eliminacija stranih supstanci iz krvi.Čestice nedovoljne mase da bi se deponovale inercijom. ali će se aspsorpcija znatno uvećati sa povećanjem protoka krvi (Perfuziono limitiranje).Veličina perkutane apsorpcije zavisi od brojnih faktora: 1.) 4. Karakteristike toksikanta (koncentracija. Čestice deponovane u donjim disajnim putevima izbacuju se procesom fagocitoze od strane makrofaga. Mesto apsorpcije . Distribucija hemijskih supstanci po različitim organima zavisi od mogućnosti transporta tih sustanci u ćelije. Proces je aktivan u jetri. duodenumu. Apsorpcija se uglavnom odvija u želudcu. sastava žući. Ingestija otrova iz kontaminirane hrane i vode u opštoj populaciji je od velikog značaja. vezanosti za proteine plazme. oblika. pH sredine. Hemikalije slabo rastvorljive u krvi neće promeniti veličinu apsorpcije pri poveaćnju respiracije. Sve hemijske supstance apsorbovane u GIT-u portnim krvotokom dospevaju u jetru gde podležu procesima biotransformacije i detoksikacije. Difuzija . Hemijska supstanca pri kontaktu sa kožom može prodreti u cirkulaciju trans-epidermalnim ili trans-apendektalnim putem (folikuli dlake. bubrezima. Aerosoli i druge čestice Načina apsorpcije . mase i gustine mehanizmima inercije.) 3. dužina ekspozicije.) 2. sadržaja i motaliteta želudca i creva i dr. njene hidratacije i bolesti kože (ekcem. T i dr. olakšana difuzija.zavisi od rastvorljivosti gasova i para u vodi. Oštećenja stratuma korneuma (iritacija. Mesta kontakta -najveću propustljivost ima koža skrotuma i predela iza ušiju a najmanju dlanovi i tabani. lipaze. Deo čestica može biti rastvoren u tkivnoj tečnosti i odatle apsorbovan krvlju ili limfom. Povećanje respiracije znatno menja veličinu apsorpcije gasova dobro rastvorljivih u krvi (Ventilaciono limitiranje). Krvno-moždana barijera predstavlja anatomsku prepreku za hidrosolubilne materije. inflamacija i dr. Distribucija je mnogo brža u visoko perfundovana tkiva. Način eliminacije . Apsorpcija preko kože . pH-sredine. Kontaminirane ruke i pušenje cigareta povećavaju količinu igestiranog otrova. rastvorljivost. psorijaza i dr. nego u masno tkivo i mišiće. Sedimentacija. manji deo difuzijom kroz same ćelije. pri usporenju vazdušne struje deponuju se mehanizmom sedimentacije pod dejstvom gravitacione sile.). kijanjem i mukocilijarnim transportom. lojne i znojne žlezde). enzimi. Gasovi slabo rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) neznatno deluju na gornje disajne puteve što im omogućava prodiranje do alveola. Pored toga veličina apsorpcije zavisi i od: Fizičko-hemijskih karakteristika otrova.Apsorpcija hemijskih supstanci kroz kožu odvija se isključivo prostom difuzijom. odakle se gutanjem unosi u GIT.

uključujući i krv. Redukcija . Većina hemijskih supstanci vezuje se u cirkulaciji za proteine plazme naročito za albumine i globuline.Reakcija redukcije mnogo je ređa i obuhvata transformaciju azotnih jedinjenja.). Međutim postoji genski polimorfizam u aktivnosti ovih enzima. Hidroliza . Najčešće reakcije u ovoj fazi su: Oksidacija .As). manje se distribuiraju u tkiva. u kome Citohrom P450 igra glavnu ulogu. Može poslužiti kao pokazatelj stepena ekspozicije Preko sluzokože digestivnog trakta. Proces biotransformacije vodi stvaranju manje toksičnih ili netoksičnih produkata i predstavlja detoksikaciju ksenobiotika.U kojoj se enzimskim procesima konjugacije iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. Biološko vreme izlučivanja .predstavlja vreme koje je potrebno da se iz organizma eliminiše. Druga faza . Ugrađivanjem u dlake i nokte . Zbog toga intenzitet vezivanje za proteine može znatno da utiče na toksičnost ksenobiotika.Mnogi organski rastvarači i neki metali (Pb.Hidroliza estara. Hg.Eliminacija toksičnih supstanci iz organizma može se ubrzati 1. lakše resorbuju i izlučuju. 96 . koja menja njihovu strukturu i karakteristike.Joni nekih metala (Pb. vremena proteklog od prestanka ekspozicije. Bitransformacija se odvija u svim tkivima. Preko žući . Redistribucija liposolubilnih supstanci iz dobro perfundovanih tkiva u kojima se deponuju neposredno posle apsorpcije u slabije perfundovano tkivo mehanizam je kojim se objašnjavaju kasni efekti ksenobiotika.Reakcija oksidacije je najčešći hemijski proces prve faze biotransformacije. plućima i bubrezima. Proces biotransformacije može se podeliti u dve faze: Prva faza . Putem žuči se sekretuju polarni metaboliti molekulske mase od 325 do 350 daltona. aromatičnih nitrata i izvesne halogene derivate ugljovodonika. Hg.Teški metali i dr. perfuzije tkiva i dr. puteva ulaska. Biotransformacija ksenobiotika ima za cilj da pretvori nepolarne liposolubilne materije u polarne. metanol i dr. Cu i dr. metali se vezuju za metalotioneine) što znatno utiče na biološki poluživot supstance. Brzina i veličina eliminacije zavisi od fizičko-hemijskih osobina hemijske supstance. Zbog svoje veličine kompleks proteinsupstanca ne može da pređe iz cirkulacije u tkivo Samo slobodne nevezane hemijske supstance mogu reagovati sa biološkim receptorima i preći u tkivo. ali je naročito izražena u jetri. Tim polimorfizmom se mogu objasniti individualne razlike u reakciji organizma na iste ksenobiotike. sulfate i dr. 50% od ukupne količine toksikanta u organizmu. Od značaja je za majke dojilje. nivoa ekspozicije. Ostali putevi izlučivanja hemijskih supstanci su manje značajni: Preko pljuvačnih žlezdi . svim putevima eliminacije. pesticidi. jodidi.) gradeći konjugate. Proces regulišu enzimski sistemi. Hiperventilacijom 2. distribucije. Aktivnost enzimskih sistema koji su uključeni u proces biotransformacije genski je regulisana.U hepatocitima ksenobiotici podležu procesima biotransformacije gradeći polarne metabolite koji se aktivnim transportom mogu eliminisati putem žuči. koji lakše prolaze kroz biološke membrane. Preko bubrega urinom . Toksične supstance se mogu vezivati i za proteine unutar ćelija (npr. amida i epoksida predstavlja hemijsku reakciju koja igra značajnu ulogu u biotransformaciji ovih ksenobiotika. Hiperbaričnom oksigenacijom BIOTRANSFORMACIJA Većina hemijskih supstanci unetih spolja podleže hemijskoj transformaciji.Najznačajniji načini izlučivanja ksenobiotika iz organizma jesu: Izdahnutim vazduhom . aktivni ili metaboliti sa izmenjenim tipom aktivnosti. Preko kože znojnim i lojnim žlezdama . bromidi. Ubrzanje eliminacije .Eliminišu se supstance dobro rastvorljive u vodi jer nakon glomerularne filtracije one ne mogu da difunduju kroz tubularnu membranu. Sposobnosti pojedinih organa da transformišu ksenobiotike vezane su za specifičnosti enzimskih sitema u njima. Odvija se pod uticajem enzimskog sistema koji se naziva Monooksidanzni sistema mešovitih funkcija (MFO). kumulacije. za razliku od liposolubilnih koje difuduju iz lumena tubula i vraćaju se u intersticijalni prostor i krv. U ovoj fazi metabolit iz prve faze transformacije vezuje se za endogena jedinjenja (glukuronsku kiselinu.Metali. Preko mlečnih žlezda .apsorbovani u respiratornom traktu zaobilaze jetrinu barijeru i direktno se ditribuišu u intracelularne prostore ili u ćelijama tkiva. Međutim često su stvoreni metaboliti aktivniji od polazne supstance i ispoljavaju iste ili druge toksične efekte.U kojoj se odvijaju reakcije koje menjaju funkcionalne hemijske grupe ksenobiotika pri čemu nastaju inaktivni. hidrosolubilne metabolite. koji preko serije nestabilnih međuprodukata daju stabilne metabolite. ELIMINACIJA Načini eliminacije .Eliminišu se supstance slabo rastvorljive u krvi i sa visokim pritiskom pare. organski rastvarači. dok se hemikalije sa manjom masom pretežno izlučuju urinom. As.

koncentracija štetnog agensa u ćeliji koja uzrokuje neželjene funkcionalne promene. BIOLOŠKI MONITORING Biološki monitoring u toksikologiji označava procenu ukupne ekspozicije hemijskim 97 . Otrov se raspoređuje u različite delove organizma. Procenu odnosa doza-ogovor .Određeni organ koji prvi postigne svoju kritičnu koncentraciju.Predstavlja procenu moguće incidencije po ljude nepovoljnih zdravstvenih efekata u uslovima različite ekspozicije. efekta i osetljivosti. • Odnos doza-odgovor . lekovi. vrste i trajanja aktuelne i ranije ekspozicije. 4. 3. Antagonistička . Broj potencijalnih kombinacija je beskonačan pa ih je nemoguće sistematizovati. • Subkritični efekat . Ukupna spoljašnja ekspozicija vodi računa o intenzitetu. Procenjuje se ambijentalnim monitoringom jednokratnim ili kontinuiranim. • Doza . INTERAKCIJA U profesionalnoj toksikologiji retki su primeri izolovane ekspozicije jednom ksenobiotiku. Aditivana .Količina agensa primljena u telo po jedinici vremena u određenom vremenskom periodu. Za ovo postoje brojni matematički modeli. 6. hrana.kada je udruženi efekat više agenasa jednak zbiru njihovih pojedinačnih efekata.Odnos doze ili procene doze i procenta osoba sa specifičnim pokazateljom efekta. Obično se radi o kombinaciji više hemijskih materija. Procena da li ekspozicija hemijskim agensima predstavlja rizik po zdravlje čoveka je konpleksan proces. Klirens je termin koji označava sposobnost organizma da očisti krv od neke supstance u jedinici vremena. 11. trajanju i frekfenciji ekspozicije i putevima unošenja ksenobiotika. Karakterizacija rizika . Prilikom simultanog delovanja na organizam više agenasa.3. • Efekat . eventualno i o istovremneom delovanjui fizičkih i bioloških agenasa. pićem i dr. 7. 8. Unutrašnja ekspozicija . voda. • Kritična koncentracija za organ . Spoljašnja ekspozicija . Sinergetska . Podrazumeva ocenjivanje nivoa ekspozicije individue ili manje grupe i cele radne grupe.Promena izazvana ekspozicijom nižom od one koja izaziva kritičnu koncentraciju u organu • Odnos doza-efekat . a štetni efekti zavise pre svega od unutrašnjeg tereta na mestu učinka. Proces procene rizika podrazumeva Identifikaciju rizika Kvalitativna evaluaciju po zdravlje nepovoljnih efekata neke hemijske supstance.kada je efekat udruženog delovanja veći od aditivnog. 10. Veličine koje definišu međusobni odnos unutrašnje ekspozicije i efekta • Kritična koncentracija .).kada svaki agens usled različitih mehanizama delovanja izaziva različite nezavisne efekte. Nezavisna . unete hranom. bez obzira na različite izvore spoljašnje ekspozicije i različite puteve ulaska otrova u organizam. 4.Podrazumeva evaluaciju intenziteta.kada je komnbinovani efekat manji od aditivnog. Procenu ekspozicije .podrazumeva ukupni unutrašnji teret otrova.hemijskih supstanci zavisi od njihove rastvorljivosti u mastima i vodi.Biološke promene uzrokovane ekspozicijom odnosno dozom.Odnos doze ili procene doze i gradacije specifičnog pokazatelja efekta.određena je poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u svemu što je u direktnom kontaktu sa čovekom (vazduh. • Kritični efekat .Srednja koncentracija štetne materije u organu u vreme kada bilo koja od njegovih ćelija dostigne kritičnu koncentraciju • Kritični organ . 5. iz kuće.Proces kojim se ocenjuje odnos između doze neke supstance i incidencije nepovoljnog zdravstvenog efekta. Taj zadatak se najpreciznije može ostvariti biomarkerima ekspozicije. 9. U praksi se najčešće u tu svrhu korisi samo analiza uzorka vazduha u radnoj atmosferi. 2. Ispiranjem želudca Čišćenjem creva Forsiranom diurezom Peritonealnom dijalizom Hemodijalizom Hemoperfuzijom Plazmaferezom Eksagvinotransfuzijom Davanjem helata Volumen distribucije . Volumen distribucije je neophodan za procenu Telesnog opterećenja (ukupne količine hemikalije u telu u određeneom vremenskom trenutku).Biološka promena u kritičnom organu. PROCENA RIZIKA Osnovni zadatak u zaštiti od neželjenih efekata ksenobiotika jeste procena rizika. U međusobnu reakciju mogu stupiti hemijske materije sa radnog mesta. pomoću stacionarnih ili personalnih sakupljača. interakcija može biti: 1. medikamenti i dr. vezanosi za proteine plazme i vezivanja u intracelularnom prostoru.

holesterol i frakcije. urinu. njihovih intermedijlanih i krajnjih metabolita ili njihovih specifičnih efekata u biološkom matrerijalu (tkivima. sulfhemoglobin. 3. pseudoholinesteraza. • Biohemiski markeri (fibronektin. a za prevenciju su bitni biomarkeri koji registruju još • Biomarkeri neurotoksičnih oštećenja • Markri prekliničkog oštećenja perifernih nerava (EMNG). B limfociti. Markeri hipersenzitivnosti (Bronhijalni provokacioni test sa alergenima). telesnim tečnostima. Biološki monitoring čine biomarkeri ekspozicije. 2. organski rastvarači i dr.).) Da bi bio celishodan biološki monitoring mora da zadovolji četiri zahteva: 1. Mnogi biomarkeri efekta koriste se u kliničkoj dijagnostici. kosi. • Intermedijarni i krajnji produkti biotransformaije (hipurna kiselina. 98 . izdahnutom vazduhu i dr. određivanja nivoa ekspozicije i praćenja efekta preterane ekspozicije. • Markeri disfunkcije CNS-a (EEG). Odnos T-helper/Tsupresor. spermi. pulmonalnom lavatu. Biomarkeri toksičnog oštećenja bubrega • Funkcionalni markeri (kreatinin. Analiza gasova u krvi i dr. uvek reverzibilne biomarkeri efekta su: promene. ekskretima. kalikrein. betagalaktoziodaza). fecesu. Merenja se mogu vršiti u krvi. bihevioralne i druge promene organa i sistema u prekliničkoj fazi i procenjuju rizik od kancerogena. sputumu. • Za otkrivanje nekroze (aktivnost enzima i izoenzima.). 4. • Procena kognitivnih funkcija. Da su metode za analizu pouzdane i praktične. • Biološki pokazatelji odgovora (methemoglobin. beta-2mikroglobulin u serumu. holesterol. Inhalacioni test. Kiler ćelije.supstancama na osnovu merenja pogodnih detrminanti u biološkim uzorcima eksponiranih osoba u određenom vremenskom periodu sa ciljem da se ukaže na izloženost i eventualno rizik po zdravlje radnika. fiziološke. sulfhemoglobin). sekretima. Aktivnost enzima. • • • • BIOMARKERI EFEKTA Otkrivaju biohemijske. Markeri nazalnog lavata. Primenjuju se radi isključivanja štetne ekspozicije. Najznačajniji • • • • • Biomarkeri tiksičnog oštećenja hematopoeznih organa i periferne krvi Markeri hipoplastičkog i aplastičkog delovanja (citopenije. BIOMARKERI EKSPOZICIJE Određuju se kvalitativnim i kavantitativnim analizama hemijskih supstanci. proteini u urinu). • Markeri citotoksičnosti (tubularni antigeni). izdahnutom vazduhu. Morfološke i strukturne promene u ćelijama krvi. • Enzimi u urinu (N-acetil-glukozaminidaza. Imunoglobulini). hipoplazija i aplazija kosne srži). NMR). Da je sredina u kojoj se nalazi hemijska supstanca ili njen metabolit podesna za uzorkovanje. žučne kiseline). Biomarkeri ekspozicije mogu se primeniti samo za hemijske štetnosti sa poznatom toksikokinetikom i toksikodinamikom. bioptičkom materijalu i dr. • Za otkrivanje indukcije enzima i njihove sinteze de novo. biomarkeri efekta i biomarkeri ostljivosti. amnionskoj tečnosti. glukozaminoglikani). Pletizmografija. Da se rezultati mogu lako i pouzdano tumačiti. acetilholinesteraza i dr. Podrazumeva merenje hemijskih supstanci. Koncentracija specifičnih antitela) • Za otkrivanje imunološke supresije (T limfociti.). • Markeri oštećenja moždanih struktur (CT. Makrofagi. Koncentracija proteina. znoju. Koriste se u identifikaciji štetnosti ili kao deo procene odnosa doza-odgovor. salivi. Markeri bronhoalveolarnog lavata (Broj i vrsta ćelija. U biomarkere ekspozicije spadaju • Hemijske supstance u biološkom materijalu (metali. telesnim tečnostima i ekskretima. In-vitro testovi. Da je analitička tehnika adekvatna i reprezentativna. noktima. Biomarkeri toksičnog oštećenja organa za disanje Markeri plućnih funkcija (Spirometrija. njihovih metabolita ili produkata interakcije u tkivima. Markeri hiperreaktivnosti (Metaholinski test). Markeri promene hemoglobina (methemoglobin. Koncentracija citokina. nitrofenol i dr. aminofenol. enzimi koji regulišu sintezu hema). mleku. Tumorskog nekroznog faktora i dr. Markeri poremećaja sinteze hema (intremedijari sinteze hema. • Za otkrivanje holestaze (frakcije bilirubina.). žučne soli. aktivnost enzima).). lipidna peroksidacija). Biomarkeri imunotoksičnosti • Za identifikaciju uzročnika senzibilizacije (Kutani testovi. Biomarkeri toksičnog oštećenja jetre • Za otkrivanje poremaćaja sintetske funkcije jetre (frakcije proteina. Markeri mijelotoksičnosti (ferokinetika). zubima. Navedenim biomarkerima ne može se precizno proceniti ukupni unutrašnji teret otrova za hemijske supstance koje se sa posebnim afinitetom deponuju u određenim tkivima.

Guanin. Spontani prekid trudnoće. i na • • • • • • • • • • Biomarkeri kancerogenih efekata Biomarkeri genotoksičnih kancerogena (ineraguju sa DNK) Promene na DNK (Alkilirani purini. Timinglikol i dr. Malformacija organa. Biološki tolerantne vrednosti za profesionalno izloženu populaciju (BAL) predstavljaju one koncentracije koje ne izazivaju nikakve biološke efekte. Cis-platina.Indikator prethodno postojećih hromozomskih aberacija Biomarkeri ne-genotoksičnih kancerogena (ne-ineraguju sa DNK) • Ćelijska replikacija (Replikacija DNK u S fazi). zdravstveni status. • Ćelijska proliferacija (Inkorporacija DNK prekursora u celularni DNK u S fazi). • Antigenspecifična antitela i dr. pol. Individualne karakteristike obuhvataju godine starosti. Rana fetalna smrt. Mogu se posmatrati • direktno poređenjem odnosa doza-efekat i dozaodgovor i • poređenjem sa koncentracijama ambijentalnog monitoringa. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Nacetiltransferaze. U markere osetljivosti spadaju: • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Glutation-S-transferaze. tj.Nestabilne (Acentrični fragmenti. BIOMARKERI OSETLJIVOSTI Biomarkerima osetljivosti identifikuju se urođene ili stečene individualne razlike u reakciji organizma na štetne efekte ksenobiotika. Uravnotežene translokacije i inverzije). Smanjenje težine na rođenju. Ring hromozomi. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Citohroma P450. Biomarkeri toksičnih efekata reprodukciju i plod Broj i karakteristike spermatozoida.Značajan pokazatelj genotoksičnih potencijala različitih agenasa Mikronukleusi . Alfatoksin.• Određivanje aktivnosti acetiholinesteraze neurotoksične esteraze u krvi. Sestrinske hromatide . agensima. one koncentracije hemijskih agenasa u biološkom materijalu iznad kojih dolazi do promena zdravstvenog stanja. urođene ili stečene varijacije u metabolizmu i dr. preegzistentnu ekspoziciju. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Izoenzima CYP1A1 i CYP2D6. Određivanje hormonskog statusa. • Merenje klirensa lekova. Preporučuje se da BAL koncentracije budu u granicama koje kod 95% ispitanika ne narušavaju zdravlje u uslovima higijenskih standarda. 99 .) Hromozomske aberacije . Većina BAL koncentracija određena je na osnovu vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih agenasa. Mogu se koristiti dve vrste referntnih vrednosti: Vrednosti koje se primenjuju za profesionalno neizloženu populaciju predstavljaju koncentracije hemikalija u biološkom uzorku zdravih neizloženih osoba koje žive u istim uslovima kao i rizična grupa ili individua koja se ispituje. Druge asimetrične aberacije) Stabilne (Dicentrični hromozomi. Rezultati biološkog monitoringa procenjuju se poređenjem sa odgovarajućim referentnim vrednostima. istovremenu ekspoziciju drugim .

bojenje brodova. Promene u permeabilitetu membrane nervne ćelije (inhibicija ATP-aze).Što dovodi do gomilanja nepotpuno razgrađenih ribozoma u vidu bazofilnih punktacija . Pri proizvodnji elektroda i zavarivanju.Olovni nitrat. pigmenata i dr. najvažnije olovne rude su Galenit. preko GIT-a se eliminiše oko 16% olova. TOKSIKODINAMIKA Toksičnost se prvenstveno vezuju za inerakciju olova sa brojnim enzimima koji sadrže sulfhidrilne grupe pri čemu nastaju merkaptidi. Cerusit i Anglezit.15 mg/m3. Proizvodnja i upotreba zaštitnih boja i lakova (zaštita od korozije. livnicama i akumulatorkoj industriji (najčešća trovanja). 1. mostova i metala).Olovni arsenat i azid. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama. slezina). TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA • Apsorpcija preko respiratornog trakta je glavni put unošenja olova u profesionalnim uslovima. odnosno Siderocita u perifernoj krvi. Olovo: 1. vezanu u korteksu dugih kostiju. • U prirodi se retko nalazi kao čist. . znoj.Olovni acetat. DISTRIBUCIJA Nakon apsorpcije olovo se transportuje krvlju. traumom i sl. nokti. najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%). u mekim tkivima i reverzibilnoj frakciji u kostima 30-40 dana.BPE 4. Od toga najveći deo predstavlja ireverzibilnu frakciju. U izradi fotografija i litografiji . Izrada keramičkih i grnčarskih proizvoda Olovni silikat. • Na vazduhu lako oksidiše u olovni oksid koji predstavlja i najveću opasnost od trovanja. Pored toga olovo oštećuje i zdrave Er formiranjem Haptena na njihovoj površine koji pokreću imunološku reakciju. a sami enzimi gube svoju funkciju (inaktivišu se). 7.) . vodom i prljavim rukama. Olovo se u početku vezuje za opnu eritrocita. mleko. Inhibiše enzime koji razgrađuju ribozomalnu RNK u eritrocitima . dok su ostali putevi eliminacije od manjeg značaja (žuč. 5. 100 . Proizvodnja pesticida i eksploziva . 9. alkoholom. 2. a manji deo za proteine niske molekulske mase (slični metalotioneinima). Izaziva hemolizu eritrocita . Koproporfirina i Protoporfirina u Er.Enzima koji regulišu biosintezu hema kao posledica čega dolazi do gomilanja ΔALA. pluća. helatima. 3. kosa. ELIMINACIJA Oko 76% olova iz organizma eliminiše se preko bubrega. Samo deo olovo u jonizovanom stanju je odgovorno za toksične efekte. a ostatak je reverzibilna frakcija koja se može redistribuirati promenom pH. Biološki poluživot olova u krvi je oko 20 dana. U gumarskoj industriji i prizvodnji električnih kablova. 2. 10. Znatno manja količina olova akumulira se u mekim tkivima (jetra.Što dovodi do gomilanja Fe i pojave Sideroblasta u kosnoj srži. • MDK za olovo je 0.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA 1. • Preko digestivnom trakta olovo se unosi hranom. Nagomilana ΔALA autooksidacijom stvara slobodne radikale. 8. U industriji nafte (Olovni tetraetili i tetrametil dodaju se bezinu kao antidetonatori). 3. bubreg. Oko 90% čitavog tereta olova u organizmu deponuje se u kostima. zatim za albumine plazme i najmanjim delom u obliku jona ili vezano sa niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija).Olovni borat. što izaziva niz poremećaja kao što su: 1. odakle prodire u eritrocit i vezuje se najvećim delom za hemoglobin (oko 90%).Poremećaji u sazrevanju Er stvaraju defektne eritrocite koji brže i lakše podležu hemolizi. plazmi i urinu. a u ireverzibilnoj frakciji 10-20 god. Inhibiše dehidratazu delta-amino-levulonske kiseline. 6. TROVANJE OLOVOM • • Olovo je sivkasto-plav mek metal koji se u jedinjenjima pretežno nalazi u dvovalentnom obliku. II . 4. Izaziva: I – Anemija Do nastanaka anemije kod trovanja olovom dolazi iz više razloga.Olovna encefalopatija Do oštećenja CNS-a verovatno dolazi usled poremaćaja funkcije brojnih enzima u neuronima. zubi). Proizvodnja olovnog stakla . Otežava ugradnju gvožđa u hem . U štamparijama (izrada štamparskih slova. • Apsorpcija preko kože moguća je samo u slučaju ekspozicije tetraetil i tetrametil olovu.

glikoze i fosfata što dovodi do tz.Metalni ukus u ustima . koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dalje oštećuju ćelije jetre. • Kao posledica spazama javlja se Bledilo. Smatra se da ovi poremećaji nastaju usled neurotoksičnog delovanja ΔALA-e koja se gomila u prisustvu olova i koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dovode do oštećenja. Povećanje reapsorpcije urata što dovodi do Hiperurikemije.2. 101 . 2.Hronični intersticijalni nefritis Javlja se posle intenzivne i dugotrajne ekspozicije kao progresivno ireverzibilno oboljenje.Olovna motorna neuropatija Dejstvom olovan na PNS nastaje Masivna aksonska degeneracija koja više zahvataju proksimalne delove (Promene izraženije na gornim ekstremitetima). Smanjenje depozicije minerala. Kod hroničnog trovanja postoji: 1. 2. GAMAaminobuterne kiseline. Glikozurija i Fosfaturija sa Hipofosfatemijom. 4. -Gubitak apetita -Bolovi u mišićima i zglobovima -Bledilo. Sinteza hema i Detoksikacionih procesi u hepatocitima. što dovodi do Poremećaja oksidativne fosforilacija. Promene su naizraženije u proksimalnim tubulima i dovode do progresivnog gubljenja renalnih funkcija.OŠTEĆENJE KVS-a Nema sigurnih dokaza o oštećenju KVS-a pri akutnom trovanju olovom. V . Indirektno delovanje preko plexus myentericusa. stuporom.Slab lokalni nadražaj sluzokože disajnih puteva .OŠTEĆENJE KOSTIJU 1. Oligurija . Smanjenje reapsorpcije aminokiselina. HRONIČNO TROVANJE Profesionalna trovanja su skoro isključivo hronična i danas se obično otkrivaju u ranim oblicima skrining testovima (određivanje aktivnosti Dehidrataze ΔALA-e i Eritrocitnog protoporfirina).Livačnka groznica .Olovni giht. Funkcionalni poremećaji ćelija proksimalnih tubula ispoljavaju se u vidu 1. konvulzijama i komom. Hipertenzija.Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva Nastanak spazma glatkih mišića krvnih sudova i creva nije potpuno razjašnjen. Promene se selektivno javljaju na motornom neuronu (pareze i paralize) sa neznatnim ispadima u senzibilitetu. Dopamina i Noradrenalina III .Gađanje i Povraćanje . IV . Oštećenje mitohondrija. LAKŠI OBLIK -Nesanica -Glavobolja -Malaksalost -Razdražljivost. 3. Danas se takve promene javljaju još samo kod dece. Fankonijevog trijasa Aminoacidurija.Abdominalni bolovi . Oštećenje drugih enzimskih sistema.kod udisanje svežih oksida.Oštećenje jetre Objašnjava se Inaktivacijom važnih intrahepatrocitnih enzima za koje se olovo vezuje. Ređe (kod dece) akutne encefalopatije sa deilirijumom. Nakupljanje mlečne kiseline. Učestalija pojava hipertenzije. koje se često završava letalno. Spazogeno delovanje ΔALA-e. -Olovni rub duž ivica desni (olovni sulfid). Smanjenje sadržaja Acetilholina. Povećanje koncentracije mokraćne kis.Bledilo i Hipertenzija . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE AKUTNO PERORALNO TROVANJE . IX . 3. Moguća objašnjeja su: 1. Porast aktivnosti osteoklasta. Poremećaj sinteze hema dovodi do nakupljanja ΔALA-e. Direktno dejstvo olova na mišićna vlakna 2. VI . Povećani rizik od cerebro-vaskularnog insulta.Albuminurija.Znaci oštećenja jetre AKUTNO INHALACIONO TROVANJE . 3.Olovna nefropatija Razvija se Hronična intersticijalna fibroza i promename na malim krvnim sudovima (povećanje permeabilnosti i angiospazam koji dovodi do smanjenja renalne cirkulacije). 2. 4. ataksijom. VII . VIII . -Bledožućkasta prebojenost kože i sluzokože. koja su osetljivija. Olovne kolike i Pad glomerulske filtracije. u krvi sa taloženjem njenih kristala u tkivima .

Trbuh uvučen i zategnut u obliku čuna . ređe su zahvaćeni bicepsi i deltoideus ENCEFALOPATSKI POREMEĆAJI . Povećana koncentracija olova u krvi. Pojava bazofilnih granulacija u eritroblastima i bazofilno punktiranih eritrocita u krvi. 102 . 6. Povećana koncentracija delta aminolevulonske kiseline. znaci oštećenja nervnog sistema. 2. urinu. uz radnu nesposobnost još toliko. • Centralni nervni sistem. hipertenzija) uz povišene vrednosti toksikoloških pokazatelja. Ako ostanu sekvele ili dođe do ponovnog trovanja čak i kad nema sekvela zabranjuje se dalji rad sa olovom.za kupiranje olovnih kolika.Znaci oštećenja jetre i bubrega .Razdražljivost .Muka i Povraćanje .Apatija . LEČENJE • Provokacija povraćanja i gastrična lavaža .Različiti cerebralni ispadi OSTALI POREMEĆAJI .Olovni giht praćen gojaznošću i dijabetom (retko) Radna sposobnost je očuvana uz češću zdravstvenu (toksikološku) kontrolu. koproporfirina i porfobilinogena u urinu. • Jasno izražena klinička slika (anemija. Laboratorijski pregled . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija olovu ili njegovim jedinjenjima. Neuropsihijatrijski pregled .Vrtoglavica . Povećana koncentracija protoporfirina (EPP 9) u eritrocitima.Eliminacija olova urinom veća od 30 mmola tokom 5-todnevnog mobilizacionog helatnog testa sa CaNa2EDTA. Opšti pregled. Privremena radna nesposobnost za rad sa olovom u trajanju od 2-3 meseca III . 3. • Kalcijum glukonatom . jetre. 4. 2. neuromuskularni i encefalopatski tip. Smanjena aktivnost dehidrataze delta aminolevulonske kiseline u krvi. ALA u urinu.Pareze i paralize Najčešće ekstenzora šaka.Meteorizam i Fetor ex ore . Pojava sideroblasta u kostnoj srži i siderocita u perifernoj krvi Anemija (u početku normohromna. 5.Prolivi ili uporne opstipacije .SATURNISMUS • Postojanje presaturnisma i specifičnih oštećenja nervnog sistema ili bubrega. 3. eritrocitni protoporfirin 9. GIT-a. Hospitalizacija 2-4 nedelje. karakteristike ličnosti. povišene vredenosti ALA u urinu i EPP 9 u eritrocitima. kreatinin.TEŽI OBLIK GASTROINTESTINALNI POREMEĆAJI .Pospanost i Umor . • Barbiturati . psihoorganski poremećaji. Izražena klinička slika trovanja ili specifična oštećenja jednog od sledećih organa: • Krvi i krvotvorni organa. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I .Usporen puls i Povećan TA . • Helatna terapija . RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. a kasnije sideropenijska). 8. II – PRESATURNISMUS Teži oblik . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. • Postoje gastrointestinalni.Konvulzije i koma . • Periferni nervni sistem. kostima i kosi. Ocena radne sposobnosti za druge poslove zavisi od vrste sekvela.kod ingestije otrova. 7.Olovo u krvi na kraju petodnevne radne nedelje.Poremećaj pamćenja .na 24 meseca.psihofizičke sposobnosti.Olovne kolike .u slučaju pojave cerebralnog edema. Kod hroničnog trovanja daje se samo CaNa2EDTA u trajanju od 5 dana. a bez kontakta sa olovom 6 meseci. Određivanje količine olova mobilisanog helatima.Oligurija sa čestim nagonom na mokrenje NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI .Glavobolja .kod konvulzija i Manitol .Delirijum sa halucinacijama . 4.Ekspozicija olovu Granične ili minimalno povišene vrednosti ekspozicioni testovi bez oštećenja organa i kliničke slike. • Bubreg. Pregled psihologa .kod akutnog trovanja kombinovana helatna kura BAL-om i CaNa2EDTA. bubrega.

a koje je pogrešno korišćeno u ishrani. Pri proizvodnji filca i šešira 3.Pojačani refleksi . . Oštećenje nervnog sistema . gde se kao katoda koristi živa 7.Anoreksija. . 5. LEČENJE 1. Korekcija acidobaznog stanja 3.za zaštitu semena. 3. bakrom i kalajem 9. Distribucija . U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude 8. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja olovnih alkila Transport i uskladištenje etilizovanog bezina i mešanje sa benzinom Čišćenju cisterni i rezervoara u kojima je bio etilizirani benzin Remont benzinskih motora (automehaničari) Točenje benzina na benzinskim pumpama. Za proizvodnju detonatora (Živin fulminat) 11.Najzančajniji put unosa je inhalacija. porcelana i elektromaterijala 4. Postepeno otpuštaje žive iz živinih amalgama koji se koriste u stomatologiji Isparavanje žive sa površina zaštićenih živinim bojama. Proizvodnja i primena živinih amalgama .Metalni ukus u ustima . 4. barometri i dr. 3.Mišićna slabost .Poremećaj sna .Anksioznost .TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA Olovo stvara sa alkilnim radikalima jedinjenja. čime se i objašnjava njihova neurotoksičnost. Visoke doze sedativa 2. alge i mikroorganizme.U krvi se vezuju za lipidnu frakciju pa se najviše kumuliraju u nervnom sistemu.Poremećaj vida . 5. Živa sa drugim metalima gradi legure Amalgame (najpoznatiji sa srebrom.Bledilo i Bradikardija . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. U industriji boja. lakova. 103 . zlatom i kalajem). Korišćenjem ove ribe u ishrani živa dospeva u ljudski organizam. Na opisani način može doći masvnog trovanja npr. Na bioseintezu hema ne utiču pa nema ni anemije. drveta. ali se mogu uneti i ingestijom i preko kože. U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit) čijom preradom se dobija elementarna živa. TROVANJE ŽIVOM • • • • Živa je srebrnasto beli metal u tečnom stanju koji već na sobnoj temperaturi isparava. od kojih su od posebnog značaja: 1. U rudnicima cinabarita i pri metalurškom dobijanja elementarne žive iz cinabarita 2. U jetri podležu metaboličkoj transformaciji gradeći trialkilna jedinjenja i neorgansko olovo.termometri. 1. Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna jedinjenja. Kao fungicid .Tremor KASNI SIMPTOMI . 4.Smrt u komi ili za vreme konvulzija 2. zlatom.Alkili su u interferenciji sa oksidacionim procesima u ćelijama. Industrija mernih instrumenata . . • KLINIČKA SLIKA RANI SIMPTOMI (6-12 sati nakon nosa) . Trovanja semenom koje je tretirano živinim fungicidima. odakle prelazi u različite vodene biljke.Deluju toksično pre svega na jetru i pluća.Ataksija . pa zatim u ribe u čijim se mišićima deponuje.Nervoza i Strah . u Japanu. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Dvanjem helata postiže poboljšanje se neznatno 2.Noćne more . Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na hidrolizi NaCl. boja. Tetra-metil-olovo Uptrebljavaju se kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udarna snaga kao pogonskog goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. U OPŠTOJ 2.Dezorijentacija. 2.sa srebrom. Proizvodnja živinih i flurescentnih svetiljki 6.Spiranjem zemljišta na kome su usevi bili zaštićeni pesticidima na bazi žive velike količine žive dospevaju u vodotoke.Pad temperature i TA .Muka i Povraćanje . U famaceutskoj industriji i medicini IZVORI EKSPOZICIJE POPULACIJI 1.Razdražljivost. paira. Oštećenje parenhimskih organa .Manijakalna stanja i halucinacije . konzervisanju biljaka i životinja 10. TOKSIKODINAMIKA 1. Tetra-etil-olovo 2. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Povišena koncentracija olova u urinu Kontaminirana hrana .

Distribucija .Dispneja i .Gubi se osetljivost u . nakon čega se vezuju za proteine plazme i transportuju do svojih depoa. II . III . znojnih.Povraćanje . jetri. Znatno manji deo eliminiše se preko GIT-a.Faringitis . lojnih i pljuvačnih žlezda.Emocionalna .Osećaj metalnog prebojenost upaljenih ukusa u ustima gingiva .Kašalj. žuči. Apsorpcija preko digestivnog trakta i kože je zanemarljiva.Hipersalivacija .Glavobolja .u težim slučajevima . Stomatitis i .Tahipneja .Slabljenje sluha pamćenja i . pluća.Povraćanje .Glavni put apsorpcije je preko Respiratornog trakta Apsorpcija preko GIT-a je oko 10%.Konvulzije koncentracije HRONIČNO TROVANJE Pored nespecifičnih simptoma (slabost. jeziku i oko usana .Organska jedinjenja žive se nakon apsorpcije transportuju u jetru gde se metabolišu pri čemu se odvaja organski deo i nastaje jon dvovalentne žive čiji je dalji metabolzam isti kao kod neorganske žive.Moguća perforacija creva želudca . Lakšeg oslobađanja ACTH u sinapsama 3. mišićima. kao i preko kože i njenih andeksa.OŠTEĆENJE BUBREGA Nastaju zbog inhibicija enzima sa SHgrupom u tubulocitima što dovodi do poremećaju u 104 .tamna .ELEMENTARNA METALNA ŽIVA Apsorpcija .OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA Nastaje zbog: 1.nakon 3-4 dana trbuhu . Gađenje i ulceracijama . stalni umor.Elementarna živa. Oštećenja ćelijskih membrana 2.Bol u predelu .Živin rub .Osećaj . Interakcije žive sa molekulima DNK i RNK koja smanjuje sintezu proteina u neuronima.Pare elementarne žive gotovo se 100% apsorbuju u plućima.Slabost prstima. malaksalost.Neorganska jedinjenja se posle apsorpcije pretežno nalaze u plazmi i podležu oksidaciji (jonizaciji). zidu tankog creva. transferu elektrona i pojave curenja elektrona koja vodi nastanku slobodnih radikala.Poremaćejem elektrolita .Koncentrično suženja nestabilnost vidnog polja i Gubitak . Slobodni radikali izazivaju peroksidaciju lipida čime oštećuju membranu tubula i remete procese tubularne apsorpcije i sekrecije. kao i neorganska i organska jedinjenja žive uglavnom s eliminišu urinom.Hepato-renalna insuficijencija INHALACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .Bol u ustima . Deo žive koji pređe u CNS pre nego što se oksiduje deponuje se u CNS-u jer ne može da prođe nazad kroz hematoencefalnu barijeru. • Eliminacija . gubitak apetita i težine) javlja se: TOKSIKODINAMIKA I . mlečnih.Drhtavica i Glavobolja .Posle apsorpcije metalna živa se pretežno nalazi u Eritrocitima gde se oksidiše u dvovalentnu živu koja se potom vezana za eritrocite ili proteine plazme transportuje do svojih depoa u bubrezima.Edem pluća i Smrt . glavni depo su bubrezi (posebno tubulociti proksimalnih tubula u kojima se živa vezuje za metalotioneine).Muka. III . • Distribucija .Muka i Ukoliko je ingestirana veća Gađenje količina žive .Intencioni tremor . . srcu i plućima.Gastroenteritis sa . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE INHALACIJA ŽIVINIH PARA . a preko kože je zanemarljiva.Bol u grudima i .TOKSIKOKINETIKA I .Organska jedinjenja imaju visok stepen apsorpcije u plućima Apsorpcija u digestivnom traktu je oko 90%.Krvave stolice .Ataksija uz poremećaj neprijatnosti govora. slezini.KOROZIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU RES-a i GIT-a II .Slabost i Malaksalost . gutanja i pisanja .NEORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE Asorpcija .ORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE • Asorpcija . a kroz kožu maksimalno do 5%.Sluzavo-krvave stolice .Gingivitis.Poremećaj rada srca .kod visoke ekspozicije INGESTIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE . Distribucija .

pa čak i suicidalne tendencije OSTALI POREMEĆAJI SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA OŠTEĆENJE BUBREGA ATKINSONOV ZNAK . Dimeraptosukcinilna kiselina ili 2.Upala desni . Ova pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. 2. može imati halucinacije. PRVI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmol-a tokom. Hronično trovanje 1. brzi tremor koji vremenom postaje sve grublji i nepravilniji.Oštećenje glomerularne filtracije ili tubularne funkcije. 105 . Daljom ekspozicijom tremor se širi iz distalnih delova ka proksimalnim da bi na kraju zahvatio čitavo telo. urinu i izdahnutom vazduhu. Petodnevni test mobilizacije žive DPenicilaminom. Terapija helatima (D-penicilamin). bubreg) . Izražen je i tipični intencioni tremor koji se pojačava pri voljnim pokretima i pokušajima pacijenta da ga suzbije. strahom od gubitka posla i naročito burno se manifestuje ukoliko ga neko posmatra dok radi. 2. Ako su vrednosti žive u urinu ispod 100 μg/l Sposoban za dalji rad uz tromesečnu kontrolu. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intezitetu i trajanju ekspozicije . halucinacije) DRUGI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmola tokom petodnevnog mobilizacionog testa s penicilaminom ili da su vrednosti žive u urinu povišene (veće od 0.Bol u ustima . • Živin tremor • Živin eretizam (razdražljivost. II .Nesanica . 1. 2. ASTENO-VEGETATIVNI . dozvoljava se rad u istim uslovima uz tromesečnu kontrolu. primena emetika i laksativa kod ingestije.Nervoza ŽIVIN TREMOR .javlja se kod osoba koje usled dugotrajne ekspozicije već imaju izražen tremor. ŽIVIN ERETIZAM .5 mmola/L odnosno veće od OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . LEČENJE 1. .strah.po sprovedenoj terapiji. Akutno trovanje • Gastrična lavaža.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji i ekspozicija živi ili njenim jedinjenjima.Trajni umor .Metalni ukus u ustima . Teža oblik trovanja sa sekvelama (CNS. OROFARINGEALNI SINDROM .. Odlikuje se razdražljivošću pacijenta.Zubi se klimaju i spontano ispadaju NEURASTENIČNI SINDROM 3. kao i za teška fizička opterećenja.Hipersalivacija 1. EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracije žive u krvi. petodnevnog mobilizacionog testa sa penicilaminom ili da su povišene vrednosti žive u urinu (veće od 0. hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama.Nastaje pri dugotrajnoj ekspozicija živi . 2.prvo na očnim kapcima i sitnim mišićima jezika (otežava govor). • Da postoji jedan od tri navedena poremećaja: • Oštećenja bubrega (poremećaj tubulske ili gromerularne funkcije).Loše raspoloženje . • Simptomatska i antišok terapija.Osećaj suvih usta . jetra.Gubitak volje za rad .Braonkasti refleks očnog sočiva zbog nakupljanja žive Lakši oblik trovanja bez sekvela . 1.Gubitak pamćenja SINDROM . a osobe su nesposobne za rad sa neurotoksičnim.zahtevaju trajan prekid ekspozicije. U periodima između ataka agitacije bolesnik je depresivan. 3. • Helatna terapija (Dimerkaprol-BAL. rehabilitaciji i posle dužeg prekida ekspozicije. Ako je vrednost žive u urinu preko 100 μg/l Privremena nesposobnost za posao sve dok se vrednost žive u urinu ne spusti ispod 100 μg/l. kosi.5 mmola/L) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije) sa vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja.3 Dimerkaptopropan-l-sukcinat). U početku se javlja sitan. svadljivost.AKUTNO I HRONIČNO TROVANJE Za vreme dok traju kliničke manifestacije radnik nije sposoban za svoj posao.POJAČANA EKSPOZICIJA • Kada se uz pozitivnu anamnezu nađu samo povišene vrednosti žive u urinu.

U tkivima se kadmijum nalazi vezan za metalotioneine čime se smanjuje njegovo toksično dejstvo. Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini (β2-mikroglobulini).gde se koristi kao apsorber neutrona u reaktorima. TOKSIKODINAMIKA Toksično delovanje kadmijuma svodi se nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama (inaktivacija enzima). lako topljiv i isparljiv. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i akumulatora 5. stakla.u stomatologiji.gde se kadmijum koristi kao stabilizator 8. 4.Nastaje usled • Gubitka fosfata. Elektronska industrija . fotodioda i tranzistora 10. Ig-G).OŠTEĆENJE BUBREGA Poremećaj glomerularne filtracije i tubularne resorpcije . Na vlažnom vazduhu se prekriva oksidom i gubi sjaj.pri proizvodnji kadmijuma tokom prženja rude i redukcije oksida 2. Po prekidu ekspozicije tokom prvih meseci koncentracija kadmijum u krvi opada zbog kratkog biološkog poluvremena u eritrocitima sve do uspostavljanja novog platoa na koji se održava više godina zbog dugog poluživota kadmijuma u tkivnim depoima. Nastaje oštećenja tubulocita i povećana eliminacija kadmijuma urinom. Najviše se deponuje u bubrezima. Prizvodnja plastičnih masa . Atkinsonov znak (nataložena živa u prednjoj kapsuli očnog sočiva). kalcijum i dr. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. 3. psihoorganski poremećaji) Laboratorija (živa u krvi i urinu na kraju petodnevne radne nedelje). transferini.razdražljivost) 3. a najčešće se dobija iz ruda cinka kao nusprodukt. Kod dugotrajne ekspozicije kadmijum njegova koncentracija u krvi u prva tri meseca raste sve do postizanja platoa. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama . 2.kod ekspozicije veoma visokim koncentracijama kadmijuma usled oštećenja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA 106 . U slučaju dugotrajne ekspozicije visokim koncentracijama kadmijuma dolazi do zasićenja bubrežnog mehanizma za vezivanje kadmijuma sa metalotioneinima.Mehanizam ovih oštećenja nije poznat. karakteristike ličnosti. metalan ukus u ustima.OŠTEĆENJE KOSTIJU Osteomalacija i osteoporoza . keramike i emajla gde se kadmijum koristi kao pigment 7. aminokiseline. -Inhalacija je glavni put apsorpcije kadmijuma. preko GIT-a oko 5%. I . Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura . gubitak apetita. glukoze i proteina • Povećanja nivoa paratireoidnog hormona • Inhibicije enzima koji učestvuju u produkciji vitamina D • Inhibicije enzima koji učestvuju u metabolizmu kolagena. Proizvodnja veštačkog đubriva i pesticida 9. Pri autogenom zavarivanju . potom i proteini veće molekuske mase (albumini. II . Tokom ekspozicije u jetri se nalazi 15-20% unetog kadmijuma.35 mg/g kreatinina) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije).sečenju i termičkoj obradi metala zaštićenih od korozije kadmijumom 4. Proizvodnja boja. Orofaringealni sindrom (hipersalivacija. Nuklearna industrija .nesanica. prizvodnji ležišta i nakita 6. • Da postoje dva od tri navedena poremećaja: 1. glukoza. TROVANJE KADMIJUMOM • • Mek srebrnasto-beli metal. Pri galvanizaciji metala . ELIMINACIJA Kadmijum se eliminiša preko GIT-a i urina u vidu kompleksa sa metalotioneinima 3. Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizićke sposobnosti. 1. Neurovegetativni sindrom (umor. s vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja. 2. DISTRIBUCIJA Oko 90% kadmijuma u cirkulaciji je vezan za eritrocite. ispravljača. a kasnije i fosfati.OŠTEĆENJE RES-a Iritacija sluzokože disajnih puteva i oka Edem pluća . jetri i mišićima. ulceracije sluzokože).u cilju zaštite od korozije 3.U proizvodnji flurescentnih ekrana. III . a preostalih 10% za proteine plazme. Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita. a preko kože minimalno. a po prekidu ekspozicije kadmijum postepeno prelazi iz jetre u bubrege.

2.posle četrdesete godine života je obavezan LEČENJE 1. hilusi voluminozni nejasno ograničeni.OŠTEĆENJE JETRE VI .alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja ekstravazata u alveolama i razvoja edema pluća. Provokacija povraćanja i Gastrična lavaža kod ingestije Reanimacija respiratorne insuficijencije i lečenje edema pluća .posebno kod ekspozicije Kadmijum oksidu. Ulceracije na nazalnoj sluzokoži) 4. HRONIČNO TROVANJE 1.različita mišljenja) Simptomatska terapija oštećenja bubrega i jetre Korekcija disbalansa vode i elektrolita • • • • 107 . Povećan NAG . Koštane strukture se ne raspoznaju i izgledaju kao posmatrani kroz mlečno staklo PROMENE OD STRANE RES-a Nakon dugotrajne ekspozicije Hronični bronhitis Emfizem sa dispnejom Edem pluća Kadmijumska kijavica (Hiposmijom Anosmije. Opšti pregled urina (Proteinurija. Rö pluća pri akutnom edemu .ukazuje na nekrozu) 3. 3. Aminoacidurija.u početku • Enzimurija. kosi i urinu 2. 4. U najtežim slučajevima razvija se akutna respiratorna insuficijencija i smrt. 5.OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA (Anemija) V .KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom pluća i prostate) .pri dužoj ekspoziciji i težem oštećenju tubula • Kalciurija i Fosfaturija što dovodi do Renalne kalkuloze • Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega PROMENE NA KOSTIMA (Osteoporoza i osteomalacija) . Glikozurija.Ponekad se kod osoba dugotrajno izloženih kadmijumu javlja: Anemija Oštećenje jetrine funkcije Žuta prebojenost vrata zuba (kadmijumsulfat) Karcinom pluća i prostate . IV . nehomogeno. nejasno ograničena pahuljasta zasenčenja prečnika od nekoliko mm do nekoliko cm.kadmijum je dokazani kancerogen.u predelu preponskih i sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti svetle pruge. Kod ekspozicije većim koncentracijama: • Akutni pneumonitis • Bronhopneumonija • Edema pluća. Proteinurija i Aminoacidurija . PROGNOZA Simptomi nakon peroralnog uzimanja kadmijuma obično ne traju duže od 24 časa. nakon čega sledi oscena redne sposobnosti. perihilarno blaga. Posle udisanja kadmijuma preživljavanje više od 4 dana vodi ozdravljenju. Poremećaj funkcije bubrega • Proteini male molekuske mase u urinu . • • • • do • • • • OSTALE PROMENE .nekoliko dana posle ingestije. Povećana koncentracija kadmijuma u krvi. • Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kičme i Otežan hod Rtg skeleta karlice . Povećana koncentracija fosfata i kalcijuma u urinu • Petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa2EDTA) . PRI INGESTIJI Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta Muka i Gađenje Povraćanje i Proliv U najtežim slučajevima se razvija Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija Šok i Smrt . Vremenom pahuljaste senke postaju sve brojnije tako da u razvijenom edemu prekrivaju sva plućna polja sem vrhova i periferije. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. ali je za potpuni oporavak potrebno 6 meseci.koristi se za procenu veličine depoa • Rtg karlice i pluća • Pregled prostate .kod inhalacionog trovanja Davanje CaNa2EDTA kod akutnog trovanja (O primeni kod hroničnog trovanja . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI INHALACIJI Posle latentnog perioda od nekoliko sati javlja se klinička slika koja podseća na metalnu groznicu: • Groznica i glavobolja • Dispneja i kašalj • Bolovi u grudima • Konjuktivitis i rinitis.Javlaju se kod dugotrajne ekspozicije • Skelet je u celini demineralizovan i atrofičan 2.pojačan plućni crtež. 3.

DISTRIBUCIJA . bubrege. legura aluminijuma i bakra 3.Manganit. veštačko djubrivo.pri proizvodnju visoko kvalitetnog čelika. anosmija usled perforacije nosne pregrade) • Jetra (nekroza jetre). • Krv i krvotvorni organi TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆENJE CNS-a (Degenerativne promene u mozgu. ELIMINACIJA -Eliminiše se preko žući u GIT i izbacuje fecesom. OŠTEĆENJE BUBREGA I JETRE OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA RANO OTKRIVANJEN OŠTEĆENJA • Opšti pregled i upitnik za hronične respiratorne simptome • ORL pregled (hiposmija. krt metal. ali je moguća i ingestijom i preko kože. urinom se eliminiše minimalno.PRVI KRITERIJUM 1. II . • Jon trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija kadmijumu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) I . U prirodi se javlja u vidu oksida . Da postoji eleminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. perforacija nosne pregrade) • Laboratorija (kadmijum u urinu na kraju petodnevne radne nedelje. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih sposobnosti oštećenih sistema. IRITACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a i OKA . TROVANJE MANGANOM • Srebrnasto-beli. U čeličanama . keramike i suvih baterija 6. koje mogu limitirati radnu sposobnost koja onda zavisi od težine oštećenja atakovanih organa. osteomalacija. Osteomalacija.Najčešće inhalacijom. IZVORI EKSPOZICIJE 1. anosmija. funkcionalnih • Rendgenografija karlice i butnih kostiju na 5 godina posle petogodišnje ekspozicije (osteoporoza. ulazi u sastav pesticida Porastom upotrebe bezolovnog benzina došlo je do znatnog porasta ekspozicije stanovništva manganu. pri čemu nastaju slobodni radikali koji izazivaju peroksidaciju lipida čime nastaju trajna oštećenja neurona. Pri eksploataciji i preradi ruda mangana (metalurški pogoni) 2. U proizvodnji stakla.Pri ekspoziciji solima mangana.Krvotokom se distribuira u mozak. • Esencijalni element neophoda za pravilan razvoj kostiju.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Osobe sa akutnim trovanjem kadmijumom bez posledica sposobne su za dotadašnje poslove • Teži oblici akutnog trovanja i hronično trovanje mogu ostaviti trajne posledice na plućima.aditiv u hrani za stoku i živinu. Da postoji eliminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. jetru. bazalnim ganglijama i međumozgu) • Mehanizam nastanka oštećenja nije do kraja jasan. • Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje kadmijumom nisu sposobne za rad sa kadmijumom ili njegovim jedinjenjima. spontane frakture) 4. Da postoji oštećenje bar jedanog od sledeća dva organa i sistema • Bubreg (Oštećenje tubularne funkcije) • Kosti (Rtg-dokazane promene na kostima Osteoporoza. pankreas. mišiće i creva. funkciju melanocita i CNS-a. Pri zavarivanju predmeta napravljenih od manganskih legura 4. izuzetne tvrdoće. bez obzira na vremensku distancu između merenjA 2. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkcije oštećenih organa.DRUGI KRITERIJUM 1. U proizvodnji Kalijum-permaganata i Hidrohinona 5. Spontane frakture) TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . a povezuje se sa Smanjenjem količine dopamina u zahvaćenim regijama CNS-a do koje dolazi usled inhibicije enzima Tiroksinhidroksilaze. U poljoprivredi . Da postoji oštećenje bar dva od sledeća tri organa ili sistema: • Respiratorni sistem (emfizem pluća. • Maksimalno dozvoljena koncentracija mangana i njegovih jedinjenja u radnoj sredini je 2 mg/m3. bez obzira na vremensku distancu između merenja. kreatinin) 108 . bubrezima i jetri. 2.

nespretnost) treba trajno prekinuti ekspoziciju manganu i drugim neurotoksičnim materijama. U slučaju da se utvrde znaci inicijalnog stadijuma hroničnog trovanja manganom (razdražljivost. 4. Normalne vrednosti ne isključuju trovanje 109 . Multipla skleroza 4.Usporenost i Nespretnost .Je savremena terapija kod manifestnog manganizma.Intencioni tremor jer se u krvi kratko zadržava. a izlučivanje urinom je malo.Promena raspoloženja .KLINIČKA SLIKA EKSPOZICIJA MANGAN OKSIDU • • • • • • Groznica i Glavobolja Dispneja i Kašalj Bolovi u grudima Konjuktivitis i Rinitis Funkcionalni poremećaji RES-a Pneumonija – često EKSPOZICIJA SOLIMA MANGAN OKSIDA • Znaci iritacije kože i sluzokože RES-a i oka • Eritem.Bolovi i grčevi u mišićima INICIJALNI STADIJUM . peckanje i svrab u očima. Hronično trovanje sa jasno izraženim neuropsihičkim poremećajima dovodi do trajne invalidnosti.Opravdano je ako je trovanje dijagnostikovano u inicijalnoj fazi. a nemaju neurološke ispade sposobne su za rad uz pojačan zdravstveni nadzor. • Izražena anemija EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija mangana u krvi i urinu. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Osobe kod kojih se utvrde povišene koncentracije mangana u krvi ili urinu. Trovanje CO i druga degenerativna oboljenja mozga PROGNOZA Početni stadijumi bolesti imaju relativno dobru prognozu i po prekidu ekspozicije dolazi do potpunog oporavka u toku nekoliko meseci. kada prekid ekspozicije dovodi do spontanog povlačenja neuroloških ispada. pri čemu se helatima ovaj proces samo ubzava.Amimija .Pad libida i impotencija . Visoke doze vitamina E . Kontraindikacije za rad sa manganom su • Oboljenja nervnog sistema (Neuropsihijatrijski ispadi). nadražajni kašlj.Nestabilnost pri hodu i stajanju . Levo-dopa .Hipersalivacija .Glavobolja .Bolovi u leđima .Agitiranost .Novija saznanja ukazuju da primena ovog leka može biti čak i štetna jer povećava količinu dopamina zbog čega njegovom autooksidacijom može nastati veća količina slobodnih radikala.Problemi pri govoru (Dizartija) MANIFESTNI SATDIJUM . Parkinsonova bolest 2. LEČENJE 1. kratkotrajno pamćenje).Agresivnost . Nakon latentnog perioda od 1 meseca do 10 i više godina javljaju se klinički znaci koji prolazi kroz 3 stadijuma: PRODROMALNI STADIJUM . Wilsonova bolest 3. Smatra se da su anemične osobe osetljivije na toksično delovanje mangana.Pojačano znojenje . Umor i Bezvoljnost .Gubitak apetita .Poremećaj sna i Pospanost . koordinacija pokreta. 2. Prekid dalje ekspozicije Petodnevna mobilizaciona terapija helatima (CaNa2EDTA) . • Hroničnim oboljenjima disajnih puteva.Slabost. U slučaju manifestnog trovanja prognoza je mnogo nepovoljnija jer je došlo do trajnih oštećenja CNS-a. Neuropsihijatrijsko ispitivanje (vreme reakcije. 3. dizartija. kijanje • • • • • • AKUTNO TROVANJE Edemi Krvarenje Hipotenzija Atrofija neravaOštećenje bubrega Konvulzije i Koma HRONIČNO TROVANJE Nastaje posle kraće ili duže ekspozicije parama ili prašini mangana ili njegovih jedinjenja.Otežan govor . Na razvoj i ishod bolesti utiče i individualna osetljivost. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1.

8.Prisustvom bar dva od sledećih četiri poremećaja: Encefalopatija ili Recidivantne pneumonije Poremećaji funkcije jetre Ekstrapiramidalni sindrom. remeti tkivno disanje i mitozu . bubrege i srce . Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizičke sposobnosti. manja količina za proteine plazme. oštećuje krv i krvotvorne organe. 6. 2. izaziva protein lizin enteropatiju. • • • • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Oštećuje jetru. KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE • Znaci oštećenja jetre • Znaci oštećenja bubrega • Stupor • Konvulzije • Koma • Smrt . karakteristike ličnosti. oštećuje kožu i andeksa. epididimisu i epitelu digestivnog trakta.mirisa na beli luk KVS • Cijanoza • Hladna i vlažna koža • Aritmije IZVORI EKSPOZICIJE • Topionice Ag. petovalentna jedinjenja. • Izaziva degeneraciju i nekrozu aksona i perifernih nerava (Arsenska polineuropatija) • Izaziva cerebralni edem i intracerebrale hemoragije. emajla i boja • Proizvodnja pesticida • Industrija bojnih otrova • Prepariranje životinja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Arsenova jedinjenja se u organizam se mogu uneti preko pluća.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija manganu ili njegovih jedinjenjima. digestivnog trakta i kože. Arsenovodonik (Arsin) . 5. TROVANJE ARSENOM Arsen je nemetal koji se javlja u dve alotropske modifikacije kao žuti i sivi arsen. 9. Manji deo fecesom i neznatne količine drugim ekskretima. krzna i drveta • Proizvodnja stakla. zubima. 2. sočivu. 3. tireoideji. ima kancerogeno dejstvo. 1.Oštećenjem nervnog sistema ILI II . bubrezima i plućima. DISTRIBUCIJA Transportuje se krvlju najvećim delom vezan za hemogobin Er. Dimetilarsenske kiseline i Arsenobetaina. Cu. 4.izaziva degeneraciju i nekrozu u njima.za nekoliko sati AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INHALACIJOM • Pečenje u očima • Pečenje u nosu i ždrelu • Stezanje u grudima • Kašalj • Dispneja • Edem pluća – retko AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INGESTIJOM GIT • Gađenje i Povraćanje • Bol u trbuhu • Prolivi . u nepromenjenom obliku ili u obliku Metilarsenske kiseline. deluje paralitički na glatke mišiće krvne sudove (povećava njihovu permeabilnosti). Biotransformacija neorganskih arsenovih jedinjenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u 110 .veoma otrovan. TOKSIKODINAMIKA Toksični efekti se objašnjavaju velikim afinitetom arsena za sulfhidrilne grupe (SH-grupe) enzima. Da postoji klinička slika trovanja sa: I . Pb. ELIMINACIJA Arsen se najvećim delom izlučuje urinom. kosi. bezbojan gas koji lako gori obrazujući Arsentrioksid. 3. psihoorganski poremećaji) 5. oštećuje nervni sistem.vezivanjem za fosfataze. dok je dugotrajna depozicija najveća u koži. Ni i Sn . oštećuje sluzokože res-a i oka. skeletu. Početna akumulacija je najveća u jetri. redukciju arsenata u arsenite i metilaciju. hematološki poremećaji Oštećenje funkcije bubrega. noktima. 7.arsen je primesa ovih ruda • Konzerviranje kože.KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzititetu i trajanju ekspozicije .

metilarsenske i dimetilarsenske kiseline i arsenobetaina u urinu.za 24h . 111 . 4.Bar jednog od sledeća dva organa i sistema • Krvi i krvotvornih organa. ARSENSKA POLINEUROPATIJA • Parastezije • Bolne senzacije U težim slučajevima • Gubitak dubokog senzibiliteta i motorne paralize. bubrezima. 7. kosi i noktima. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. Helati (BAL.Bar dva od sledeća tri organa i sistema • Srce • Bubrezi • Nervnog sistema (arsenska polineupopatija) RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. 2. Klinička slika trovanja sa karakterističnim promenama na koži i oštećenjem: I . kreatinin). hematopoeznog i nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja pomenutih organa i sistema. HRONIČNO TROVANJE 1. leukocita i količina indirektnog bilirubina.Navedene smetnje se javljaju u manjem stepenu. 2. na koje se mogu nadovezati pareze i paralize i oštećenje bubrega. LEČENJE 1. alkalna fosfataza. 3. Ispiranje želuca i provokacija povraćanja 4. JETRE.CNS • Glavobolja i Letargija • Kvadriplegija • Delirijuma • Konvulzija i Koma • Poremećaj vida • Smrt .4 dana Blaži oblik trovanja . PROMENE NA ANDEKSAMA• Trofičke promene na noktima • Mesove pruge (sivo-bele pruge širine 1-2mm uz matriks nokta) • Trofičke promene na kosi • Alopacija. traheitis i bronhitis. Povećana koncentracija arsena. Jetra II . Povećana koncentracija arsena u krvi. Laboratorijska ispitivanja (bilirubin. 8. 9. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija arsenu ili njegovim jedinjenjima. albumini. Penicilamin) 3. 6. 3. Teža trovanja sa sekvelama na koži. PROMENE NA SLUZOKOŽAMA • Oštećenje i perforacija membranoznog septuma u nosu • Hronični faringitis. LEUKEMIJE I LIMFOMA OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici trovanja sa neznatnim manifestacijama na koži i sluzokožama i bez znakova sistemskih delovanja ne ostavljaju trajnije posledice i neumanjuju radnu sposobnost. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje arsenom nisu sposobne za rad sa arsenom ili njegovim jedinjenima. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. transaminaze. Lečenje plućnog edema. Dekontaminacija kože pranjem 5. 2. Korekcija disbalansa vode i elektrolita 6. da bi se posle nekoliko dana razvile promene na koži. 2. Povećan broj BPE. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 5. PROMENE NA KOŽI • Eritem i Edem • Folikulitis • Bule i Ulceracije • Papulo-pustulozni egzantem • Psorijatiformne promene • Hiperpigmentacija šaka i stopala • Hiperkeratoza • Pojava bradavica • Ekcematozne promene. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca). jetri. GUBITAK PAMĆENJA I PROMENE LIČNOSTI SPLENOMEGALIJA SA ZNACIMA HRONIČNOG HEPATITISA HRONIČNI NEFRITIS OŠTEĆENJE MIOKARDA I PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA HEMATOLOŠKI POREMEĆAJI POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK KARCINOMA KOŽE. Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza. Opšti pregled. oštećenja jetre i bubrega 2.

Pečenje i grbanje u nosu i ždrelu • .meka kristalna masa koja na svetlosti žuti i spontano se pali na 300 C pri čemu se stvara fosfor-pentoksid.Hemijski bronhitis i Astma . Promene na jetri i bubrezima .Hipotenzija. duboke. 2. javlja se otok desni i hronični apscesi ređe fistule. pljuvačkom i neznatno preko bubrega. 6. Razvija se: • Masna infiltracija i nekroza jetre. bol u karioznim zubima i ponekad crvena mrlja na bukalnoj sluzokoži. 3.tamnocrveni prah. neisparava i praktično se neresorbuje.6. TROVANJE FOSFOROM Beli (žuti) fosfor . • Nakon 2-3 dana bez simptoma javlja se -Hepato-renalna insuficijencija -Žutica. Ako se preživi četvrti dan obično dolazi do ozdravljenja. TOKSIKODINAMIKA BLOKADA ĆELIJSKOG DISANJA (Oksidativne fosforilacije) • Usled blokade enzima što dovodi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. fetor ex ore.U težim slučajevima • . Povraćanje i Dijarea . Hipoglikemija.Toksični edem pluća . Proces se može proširiti na orbitu pa čak i na meninge što se obično završava letalno. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Ima veliki afinitet prema O2 pa je jako reduktivno sredstvo. DISTRIBUCIJA Prenosi se krvlju verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu. 5. Stupor. ingestijom i transkutano.nastaju pri kontaktu kože sa kiselinama fosfora 3. Kontaktni dermatitis .nastaju pri kontaktu kože sa žutim fosforom (bolne. 7. U prehrambenoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Beli fosfor se može uneti inhalacijom. nerastvorljiv.Petehije i ekhimoze. masi i proteina sa redukcijom glikogena i depozicijom masti.Manje su izražene nego pri akutnom trovanju. Dekacifikacija i Rarefrakcija) Kod hronične ekspoziciji kao posledica poremećaja cirkulacije u kostima zbog oštećenja krvnih sudova. Isparava na sobnoj temperaturi dajući pare fosfor-trioksida mirisa belog luka.Muka. 4. OŠTEĆENJE KOŽE (Opekotine i Koagulaciona nekroza) • Žuti fosfor i kiseline fosfora IRITACIJA SLUZOKOŽE RES-a I GIT-a • Pri ekspoziciji Fosfornim oksidima i halogenidima KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE 1.Dispneja • .Kod hronične ekspozicije Tetrafosfornom trisulfidu.Kod ponovljene inhalacije.Miris izdahnutog vazduha na beli luk • Smrtnost je visoka i do 75%. celuloze i papira U proizvodnji sapuna i deterdženata 8. PRI INGESTIJI • U prvim satima iritacija GIT-a . HRONIČNO TROVANJE Nekroza vilice U početku se javlja hipersalivacija. Oligurija -Poremećaj KVS-a . Koma • . Cirkulatorni kolaps -Poremećaj RES-a -Dispneja -Poremećaj CNS-a -Tetanija. Kasnije se bolovi pojačavaju. PRI INHALACIJI • . ELIMINACIJA Eliminiše se izdahnutim vazduhom. Crveni fosfor .Abdominalni bol i Hematemeza . Crveni fosfor se zbog neastvorljivosti praktično ne resorbuje. endotelu kapilara i jetri. Konvulzije. 2. zahvaćena donja vilica zbog lakog prodora bakterija kroz kariozne zube u kost. PRI KONTAKTU SA KOŽOM • Opekotine II i III stepena. Nerastvorljiv u vodi. Rengenski se vidi osteoporoza i nekroza. a rastvorljiv u mastima. sporo zarastaju) • Koagulaciona nekroza. Najčeće je 112 . Pri proizvodnji fosfora U industriji petroleja (kao katalizator) U pirotehnici (za vojne svrhe) U industriji veštačkih fosfornih đubriva Kao pesticidi (organofosforna jedinjenja) U industriji šibica.Stezanje u grudima • .Kašalj • . bubrega i miokrada • Oštećenje krvi i krvotvornih organa • Ulceracije i krvarenja u GIT-u • Oštećenje nervnog sistema • Edem pluća i kongestija • Hiperemija OŠTEĆENJE KOSTIJU (Osteoporoza. Dugotrajni procesi dovode do teških deformacija i nakaznosti. Sekundarne infekcije ovako izmenjenih kostiju dovode do nekroze i sekvestracije sa periostalnom reakcijom.

Krv i krvotvorni organi 6.Provokacija povraćanja i ispiranje želudca.EKSPOZICIONI TESTOVI • Povećana koncentracija fosfora u krvi i urin • Znaci oštećenja jetre i bubrega (bilirubin. U vojnoj industriji .sprovesti terapiju protiv toksičnog edema pluća. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima bar dva od sledećih šest organa i sistema: 1.promene u obliku akutnog infarkta miokarda. Fosforna nekroza kostiju leči se hiruški. transaminaze. 4.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija fosforu ili njegovim jedinjenjima. kreatinin) • Promene u krvnoj slici i elektrolitima • EKG . U elektronici . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 113 . Srce RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Glavni put unosa u organizam jeste inhalacija (preko GIT-a i kože beznačajno). Za izradu elktroda za zavarivanje. alkalna fosfataza. opruga. 2. Nakon inhalacije veći deo se fiksira u plućima gde može da perzistira duže vreme. bubrega ili RES-a umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije zahvaćenih organa. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. Pri inhalaciji . U automobilskoj. Nervni sistem 5. 8. alkalna fosfataza.u proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje. Pri ingestiji . transaminaze. Teži oblici akutnog trovanja pri kojima posle akutne faze perzistiraju znaci oštećenja jetre. 3. TROVANJE BERILIJUMOM Berilijum je zemnoalkalni metal poznat po svojoj lakoći i visokoj otpornosti na istezanje i koroziju. 5.za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija.Ispiranje kože vodom. Pri hroničnom trovanju promene na kostima u stadijumu osteoporoze i početna oštećenja jetre zahtevaju prekid dalje ekspozicije fosforu i drugim profesionalnim štetnostima koje deluju na ove organe. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici akutnog trovanja sa neznatnim nadražajem kože ili sluzokože GIT-a i RES-a bez znakova sistemskih dejstava ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost. kreatinin) Radiografija donje vilice na 5 godina posle desetogodišnje ekspozicije 7. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje fosforom nisu sposobne za rad sa fosforom ili njegovim jedinjenjima kao ni za rad u zoni izloženosti hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama i drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. Jetra 3. U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi 7. Kod hroničnog trovanja . reaktora.meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona 4. U izradi rendgenskih i laserskih cevi 6. 6. 7. albumini. Korigovati disbalans vode i elektrolita. Bubrezi 4. ležišta i kočnica. Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije .izrada motora. a manjim delom se koristi kao slobodni metal i kao oksid. Pri kontaktu sa kožom . 3. 5. 2. bubrega i KVS-a. Kosti (fosforna nekroza vilice) 2. Eksangviotransfuzija i hemodijaliza mogu biti od koristi. 2. Berilijum ima najveću primenu u raznim legurama (najčešće sa bakrom). nespecifične promene na ST segmentu i T-talasu LEČENJE 1. albumini. U nuklearnim reaktorima .Sanirati stanja u ustima. IZVORI EKSPOZICIJE 1. bubrege i kosti. DISTRIBUCIJA Deo berilijuma koji pređe u cirkulaciju transportuje se vezan za proteine plazme i najvećim delom se distribuira u jetru. 3. a opekotina bakarsulfatom ili kalijum permaganatom. Dobija se iz rude Berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. održati normalnu glikemiju i kalcemiju. Korigovati poremećaj funkcije jetre. avionskoj i kosmičkoj industriji . Opšti pregled Laboratorija (bilirubin.

Težak neproduktivni kašalj .Osteoartropatije . Testovi inhibicije makrofaga i blastne transformacije limfocita . Razlikujemo ćetiri kliničke varijante ove bolesti ASIMPTOMATSKI OBLIK . pri čemu se lakši oblici povlače bez rezidua. • Jetre . Ispitivanje funkcije jetre (proteinogram hiperglobulinemija) 5. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Blefaritis.Konjuktivitis.Kalkuloza bubrega-komplikacija SREDNJE TEŽAK OBLIK . ulceracije korneje i alergiski blefaritis Oporavak od akutne berilioze traje 2-6 nedelja po prekidu ekspozicije. • Hematopoeznog sistema . Bolest može da se komplikuje trajnim oštećenjem disajnih organa. difuzna intersticijalna fibroza. Fisure i ulceracije. HRONIČNA BERILIJUMSKA BOLEST Javlja kod 1-5% eksponovanih radnika. • Kore nadbubrega. ulkus i granulomi u koži. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. Papule i Vezikule praćene Svrabom Alergiski stomatitis . Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija).Izražen kašalj .Izražena kaheksija .Eritem. • Oka . • BIOPSIJA PLUĆA. Obično počinje posle neke infekcije. 3. Moguća perforacija nosne pregrade. operacije ili trudnoće. DOVODI DO OŠTEĆENJA • Pluća . REMETI METABOLIZAM FOSFATA Inhibirajući važne enzime.Gušenje pri velikom naporu . Pozitivna kožna proba sa berilijumom . manjim delom urinom. Kao komplikacija je moguća pojava spontanog pneumotoraksa i razvoj hroničnog plućnog srca.Kasnije (Septalna bez stvaranja granuloma).Dermatitis. nakon 10-tak godina od početka ekspozicije.za dokazivanje hipersenzitivnosti.Pneumotoraks TOKSIKODINAMIKA ALERGOGENO DEJSTVO Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijum alergogene prirode.Degeneracija i nekroza hepatocita. Konjuktivitis. Traheo-bronhitis .Vidi se granulomatozna. 4.Promene na radiografiji pluća BLAG OBLIK . Akutni pneumonitis .Osteoskleroza kostiju karlice. Niskotonski vizing (Auskultatorno). Povećana koncentracija kalcijuma u krvi i urinu • RTG PLUĆA .za dokazivanje hipersenzitivnosti (ne preporučuju se). Tačkasta krvarenja. posebno alkalnu fosfatazu. Biološko poluvreme je dugo zbog odlaganja berilijuma u skeletu i plućima.Zapaljenjske i fibrozne promene sa ili bez granuloma.Neproduktivni kašalj Substernalni bol i Dispneja.ELIMINACIJA Najvećim delom stolicom.Kalkuloza bubrega .Verovatno izazvan berilijumom iz keramičkih proteza. INHIBIRA REPLIKACIJU I PROLIFERACIJU ĆELIJA Dejstvom na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina. Prekid dalje ekspozicije i hospitalizacija 114 . 2. ulkus i granulomi u koži (ponekad) KOMPLIKACIJE .Kontaktni dermatitis. • Kože .Otok i hiperemija mukoze. LEČENJE 1.U početku Fibroza pluća .Hepatosplenomegalija . • Kosti .Gubitak težine . bronhitisom ili fibrozom Hronična berilioza može proticati bez simptoma ili brzo progredirati u tešku insuficijenciju.Gušenje . Pojačana bronhovaskularna šara (Radiološki). Alergiski kontaktni dermatitis . Određivanje berilijuma u biomaterijalu (urinu). KLINIČKA SLIKA AKUTNA BERILIJUMSKA BOLEST Nazo-faringitis .Znaci oštećenja desnog srca .Rtg promene na plućima TEŽAK OBLIK .Pojava anemije.Neproduktivni kašalj .Artralgije i malaksalost . čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Detektuje se u urinu i 20 godina nakon prekida ekspozicije.

Kortikosteroidna terapija . njegovom jedinjenjima i drugim toksičnim materijama koje mogu pogroršati funkciju oštećenih organa. 8. srce i nervni sistem 8. • Kod težeg akutnog i kod hroničnog trovanja (profesionalno oboljenje) nisu sposobni za rad u uslovima ekspozicije berilijumu.Promene u jetri .ponekad Ingestija selena . Gradi veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja od kojih je najtoksičniji Selenvodonik. 7.aktivni sastojak šampona protiv peruti i preparata za nadoknadu selena U industriji pesticida i veštačkog đubriva koristi u sredinama sa niskim sadržajem selena u zemljištu U elektronskoj industriji za proizvodnju fotoćelija . 2. U jetri se vrši metilacija selena. Da postoji klinička slika trovanja sa 1. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Deponuje se u bubrezima. Pri prerada sulfidnih ruda .Blastna transformacija limfocita Toksikološki dokaz o prisustvu berilijuma u biomaterijalu (uzorcima tkiva ili urina). 3. njegov manjak dovodi do raznih poremećaja od kojih su najpoznatija endemske osteoartropatija i miokardiopatija. ELIMINACIJA Najveći deo selena (75%) eliminiše se urinom. 2.u kojima je selen primesa sumporu U metalurškoj industriji . Oštećenje bar dva od sledeća četiri organa ili sistema . Inhalacija selena . jetri i mišićima. TROVANJE SELENOM • Selen je esencijalni nemetal. 6. 4. .1 mg/m3. podaci o njegovom toksičnom dejstvo potiču iz eksperimenata na životinjama. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za Er. • TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Selen se apsorbuje iz digestivnog trakta i preko pluća.Limfadenopatija . Javlja se u 6 alotropskih modifikacija. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE SELENOM Za sada u literaturi ne postoje opisani slučajevi akutnog trovanja elementarnim selenom.Lezije u GIT-u. Fibrozom pluća ILI 2.Edema pluća . 3. jetru. 3.gde se koristi kao pigment U farmaceutskoj industriji . 2.Znaci nadražaja RES-a . nokti) Oštećuje pluća. 5. Deluje nadražajno na kožu i sluzokože Oštećuje andeksa kože (kosa.zbog fotoelektričnih svojstava Radnici u fotokopirnicama . Nerastvorljiv je u vodi. • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti.2.Oštećenje jetre. • Ukoliko dođe do brzog napredovanje bolesti sa pojavom komplikacija kao što je hronično plućno srce postoji potpuni gubitak radne sposobnosti Kada se osvetli dobar je provodnik električne struje dok mu je provodljivost u mraku daleko manja. bubrege. • Kod lakšeg akutnog trovanja sa izolovanom simptomatologijom gornjih disajnih puteva i oka bez komplikacija radna sposobnost je očuvana. kao ni za poslove sa znatnim fizičkim naprezanjem. Po svojim osobinama blizak je sumporu. Opšti pregled Upitnik za hronične respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 2 godine posle petogodišnje ekspozicije TOKSIKODINAMIKA 1. Metilisani selen prolazi kroz placentnu. a manji deo putem žuči i GIT-a.kod hroničnog trovanja četo doživotno.Promene na koži .kao aditiv za povećanje tvrdoće u proizvodnji čelika Pri proizvodnji gumenih kaiševa i gumenih omotača kablova .selenski bubanj u fotokopir aparatima KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija berilijumu ili njegovim jedinjenjima. bubrega i CNS-a • • 115 .sredstvo za vulkanizaciju U industriji stakla. MDK za selen je 0. • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. keramike i plastike .

9.Ređe • Poremećaji plućnih funkcija . Emfizem pluća sa smanjenjem FVC za više od 20% u odnosu na vrednosti pri zapošljavanju 2. otporan na koroziju.metalnih predmenta 3. U topionicam . U prirodi se nalazi u oblku raznih jedinjenja (Hromiti. Gubitak apetita 7. Od posebnog toksikološkog značaja su šestovalentna jedinjenja. • Da postoje bar tri od navedenih šest poremećaja: 1. kreatinin) Neuropsihijatrijski pregled (na godinu dana) HRONIČNO TROVANJE SELENOM 1. Oštećenje srca 5. za rad u zoni izloženosti respiratornim iritansima. Oštećenje bubrega 4. INGESTIJA SELENVODONIKA • Mučnina i Povraćanje • Proliv • Abdominalni bol • Hipotenzija • Depresija RES-centra i Apneja • Asistolija i Smrt • Opadanje kose . rastegljiv metal. Bele pruge na noktima i Pojava zanoktica 3. Gubitak kose 2. U tekstilnoj i kožarskoj industriji . Hromati. TROVANJE HROMOM Izuzetno tvrd.AKUTNO TROVANJE SELENVODONIKOM INHALACIJA SELENVODONIKA • Iritacija gornjih disajnih puteva • Iritacija konjuktiva • Pojave metalnog ukusa u ustima • Dispneja . Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa selenom ili njegovim jedinjenjima. Oštećenje centralnog nervnog sistema RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Metalni ukus u ustima 9. nefrotoksičnim materijama kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. hepatotoksičnim. Esencijalni je oligoelement biljaka i životinja. 116 . Za hromiranje i galvanizaciju . IZVORI EKSPOZICIJE 1.Koji dugo perzistiraju Nema sistemskih efekata jer zbog oštrog i neprijatnog mirisa radnici brzo napuštaju radnu prostoriju. 2. Osećaj neprijatnosti i nervoze Može doći i do pojave • Temora • Crvenila lica • Glavobolje • Vrtoglavice • Bolova u mišićima EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija selena u krvi i urinu. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin. alkalna fosfataza. Sluzokoži nepca bledoružičasta sa pegicama 6. sjajan. Oštećenje jetre 3. • Visoke doze vitamina C . transaminaze.desetak dana nakon trovanja • Izdahnuti vazduh ima miris na beli luk U slučaju trovanja neophodan je prekid ekspozicije u trajanju od 3 meseca.za izradu legura 2. Zadah na beli luk 8.za bojenje i štavljenje 4. Oštećenje perifernog nervnog sistema 6. • Lečenje kardiovaskularne i respiratorne insuficijencije. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija selenu ili njegovim jedinjenjima. LEČENJE • Ingestirani otrov odstraniti provociranim povraćanjem ili gastričnom lavažom. a radna sposobnost za druge poslove zavisi od stepena tih oštećenja. U litografiji i izradi fotografija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. Povraćanje. Hromidi) najčešće u trovalentnom obliku. Nakon završetka lečenja i sprovedene rehabilitacije ukoliko nema posledica trovanja. 3. albumini. kardiotoksičnim.pretvaraju selenite u elementarni oblik selena. dozvoljava se rad u istim uslovima uz kontrole na 6 meseci. Muka. U slučaju da zaostanu oštećenja organa i sistema radnik trajno nije sposoban za rad sa selenom.Kasnije • Plućni edem i Pleuromedijastinum . Gađenje. Česta krvarenja iz nosa 4. Na koži eritem i dermatitis 5.

šestovalentni hrom je dokazani kancerogen.Oštećenja jetre i. Oštećuje jetru . enteritis (Hromna enteropatija) Zapaljenje sluzokože RES-a . Neophodan je za metabolizam glikoze jer povećava aktivnost insulina i utilizaciju glikoze.Hromni ulkus Konjuktivitis i Keratitis Astma Usled alergogenog dejstva šestovalentnog hroma Zapaljenje sluzokoža GIT-a . Izaziva Ca-pluća.Smrt HRONIČNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM 1. 10. 7.Kašalj . Oštećuje miokard 5. Lako prolazi kroz ćeliske membrane i u citoplazmi se redukuje u Cr3+. Spaja se sa proteinima u površinskim slojevima kože stvarajući stabilne komplekse (nema dermatitisa).Pleuritis . 6. Prekid dalje ekspozicije Provokacija povraćanja i ispiranje želudca Alkalna diureza Terapija helatima i BAL-om (efekti nisu pouzdani) 5. ELIMINACIJA Nakon inhalacije glavni put izlučivanja je preko stolice. masno tkivo i kosti. 6. Foklane pneumonije i Hemoragije 2. Korekcija renalne. Oštećuje bubrege .Oligurija do anurije . 3.kod renalne insuficijencije 6. Hemoragijska dijateza . U proizvodnji boja i za bojenje stakla U proizvodnji cementa U pirotehnici Za zaštitu drveta Za izradu glazura za keramiku Za izradu katalizatora 1. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za transferin seruma. • • • • • EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija hroma u krvi i urinu. Povraćanje. 2. Oštećuje krvotvorne organe 6. Kancerogeno dejstvo.Rinitis.Insuficijencija jetre -U toku prva 4 dana . FARINGITIS I BRONHITIS CHR. a nakon ingestije Urinom. 8. 2.Degeneracija i nekroza proksimalnih distalnih tubula 3. Bronhitis.Muka. RINITIS.Izuzetno teško prolazi ćeliske membrane KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM KOD INHALACIJE .Trombocitopenija . 4. Lokalne opekotina tretirati Na-bi-sulfatom 10. mišiće. bubrega i smrt KOD INGESTIJE .Koagulopatija. Eksangvinotransfuzija 8. Bol u trbuhu. 3. Želudačni sok ga brzo redukuje u Cr3+ koji se slabo apsorbuje -oko 10%. 4.Gastroenteritis . Prolivi . 2.Nekroza i degeneracija hepatocita 4.koma . 9. LEČENJE 1. 5. slezinu.Ulcerozni gastritis.kasnije sa sukrvičavim ispljuvkom . a veoma teško u digestivnom traktu i kroz kožu DISTRIBUCIJA . TOKSIKOKINETIKA ŠESTOVALENTI HROM (Cr6+) APSORPCIJA Najčešće u gornjim delovima RES-a (u donjim delovima se redukuje u Cr3+ čija je apsorpcija slabija) i preko kože. Na taj način ulazi u eritrocite i Vezuje se za hemoglobin.Fokalne pneumonije sa hemoragijama . Hemodijaliza .Slabo se apsorbuje u plućima. Peritoneumska hemodijaliza 7. 7. ALERGIJSKI DERMATITIS I ASTMA CHR. 1. hepatične i KVS funkcije 9.Stezanjem iza grudne kosti . Ulkusi kože dobro reaguju na kvarcovanje TROVALENTNI HROM (Cr3+) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI 117 . TROVALENTNI HROM (Cr3+) APSORPCIJA . 9.Toksični nefritis . KONJUKTIVITIS I KERATITIS HROMNA ENTEROPATIJA HEPATITIS NEFRITIS OŠTEĆENJE KRVOTVORNIH ORGANA KARCINOM PLUĆA HROMNI DRMATITIS TOKSIKODINAMIKA ŠESTOVALENTNI HROM (Cr6+) Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Iritativni i alergijski dermatitis . 8.Konvulzije.5. Faringitis.Groznica i gubitak telesne težine .KVS-šok .Grebanje u ždrelu . Distribuira se u jetru.

kao i drugim respiratornim i kožnim iritansima. TROVANJE NIKLOM Nikl je beli. 3. zavaruje. • Trajna perforacija nosne pregrade nije kontraindikacija za rad u prisustvu hroma.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija hromu ili njegovim jedinjenjima. Koža (hronični alergijski drmatitis. DISTRIBUCIJA psorbovani nikl transportuje se plazmom vezan za makroglobuline. • Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa hromom ili njegovim jedinjenjima. Kao nagrizajuće sredstvo pri bojenju TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Inhalacija je glavni put ulaska u organizam. U prirodi se javlja u nultom i dvovalentnom obliku. IZVORI EKSPOZICIJE 1. bubrezima i mozgu. Određivanje nikla u krvi i urinu Određivanje nikla u mukozi nosa Invanzivna metoda koja se retko primenjuje - 118 . Jetra (degeneracija i nekroza hepatocita) 3. Za bojenje stakla. dok je apsorpcija preko kože minimalna ali značajna zbog mogućeg kontaktnog alergiskog dermatita. hepatotoksičnim i nefotoksičnim materijama. GIT (Hromna enteropatija) KLINIČKA SLIKA AUTNO TROVANJE Akutna toksičnost nikla i njegovih jedinjenja (izuzev karbonila) je mala.Hiposmija do anosmije Praćena Bronhitisom.Perforacija nosne pregrade Ulceracije. • Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima bar tri od navedenih pet organa ili organska sistema: Respiratorni (perforacija nosne pregrade) 1. regionalnim linfnim čvorovima. Moguća je i apsorpcija preko GIT-a. astma) neophodan je trajni prekid ekspozicije hromu. • Kod ulceracija u digestivnom traktu potreban je prekid dalje ekspozicije i ograničavanje radne sposobnosti za veće fizičke poslove. 3. U proizvodnji legura sa gvožđem. Za niklovanje drugih metala 2. • Kada pri hroničnom trovanju postoje oštećenja respiratornog sistema. Posebno opasno jedinjenje nikla je niklkarbonil gas koji izaziva teška akutna trovanja (Vidi gasovi). ELIMINACIJA Nikl se izlučuje stolicom.u hemijskoj industriji 3. Ima tendenciju kumulacije u plućima. Za izradu galvanskih kada 8. 2. U izradi nikl-kadmijumskih baterija 6. ORL pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije Laboratorija (kreatinin) 10. a zavisno od stepena oštećenja radnici nisu sposobni za rad sa respirtornim iritansima. 2. Otporan je na atmosferske uslove. U proizvodnji aparature otporne na alkalije . Iritativno dejstvo na kožu i sluzokožu res-a i oka Alergogeno dejstvo na kožu Kancerogeno dejstvo KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Nikl je esencijalni element. hromni ulkusi) 2. Mogu se javiti znaci iritacije kože i sluzokože . Ako ulkus recidivira i ako su u pitanju alergiske manifestacije (alergiski dermatitis. ređe Astmom RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. TOKSIKODINAMIKA 1. kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. pravljenje keramičkih glazura i emajla 7. Opšti pregled. Rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina primarnog rak bronhija i pluća EKSPOZICIONI TESTOVI 1. 2. 4. baze i mnoge organske materije. iako su nedovoljno jasne posledice njegovog nedostatka. a kod povećane ekspozicije višak se izlučuje urinom.pri ekspoziciji visokim nivoima rastvorljivih soli nikla. valja i izvlači u žice. U elektrogalvanizaciji 5. srebrnasto sjajni metal koji se lako polira. bakrom i hromom 4. HRONIČNO TROVANJE Kontaktni dermatitis Hronični rinitis i sinuzitis Intersticijalna fibroza pluća Prolazna nefrotoksičnost Maligna oboljenja RESa Iritativni i Alergijski Erozije . jetre i bubrega potreban je prekid ekspozicije. Bubrezi (degeneracija i nekroza tubula) 4.• Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. jetri.

Privremeni prekid ekspozicije 2. aluminijuma.Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od ishoda livačke groznice. Trajni prekid ekspozicije 2. amože i oksidima kadmijuma. Nakon potpune sanacije promena radnik može nastaviti rad na svom radnom mestu. Opšti pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome ORL pregled Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije LIVAČKA GROZNICA Nastje kao posledica udisanja dimova ili para metalnih oksida in status nascendi.) 3. žive. ali je u slučaju recidiva neophodan trajni prekid ekspozicije niklu i jedinjenjima nikla. Respiratorni (perforacija nosne pregrade. odnosno razvija se neka vrsta „imuniteta“. pluća. miokardu i nervnom sistemu umanjuje radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja pomenutin organa i sistema. radna sposobnost je očuvana. iza toga nastaje dubok san iz kojeg se radnik budi potpuno oporavljen. sinusa. Lečenje komplikacija RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Objektivno u napadu se zapaža hiperemija konjunktiva. tranzitorne insuficijencije nadbubrega i/ili pokretanja imunoloških mehanizama. astma) 2. U tipičnim slučajevima u krvnoj slici javlja se tranzitorna leukocitoza (DDg značaj prema influenci ili početnim znacima teških toksičnih oštećenja pluća nekim metalima). srebra i berilijuma. antimona. koji prodorom u krvotok deluju pirogeno kao strane belančevine ili zbog oslobađanja pirogenih materija iz leukocita. larinksa karcinomi) Za kontaktni dermatitis . Simptomatska terapija (respiratorna reanimacija i dr. drhtavica traje 1-3h. Prekid ekspozicije za vikend. selena. fibroza pluća. au težim slučajevima i pneumonija.LEČENJE I . a temperatura može biti povišena i do 39°C. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakše akutno trovanje bez posledica. hiperemije konjunktiva. Izražene hronične promene na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili hronični bronhitis Promena radnog mesta i raspoređivanje na radna mesta gde nema visoke zaprašenosti ili iritanasa.iritativni ili alergijski) 3. bolove u trbuhu. groznice manjeg ili većeg stepena. nelagodnosti. nadražaj sluzokože gornjih disajnih puteva. Koža (dermatitis . lako uvećana i bolno osetljiva jetra. uglavnom cinka i bakra. 3. kao i asimptomatska erozija sluzokože nosa i perforacija nosne pregrade sa dobrom epitelizacijom ruba ne umanjuju radnu sposobnost Kod erozija sluzokože nosa praćenih krvarenjem . 4. Teže akutno trovanje sa sekvelama na RESu. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . dovoljno je dug da se jave simptomi prvog radnog dana – „groznica u ponedeljak“.AKUTNO TROVANJE 1. nikla.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija niklu ili njegovim jedinjenjima.HRONIČNO TROVANJE 1. LEČENJE Terapija je simptomatska. Objašnjava se delovanjem svežih oksida na pluća gde zbog velike kinetičke energije i električnog naboja oksida dolazi do deskvamacije ćelija i denaturacije proteina alveola. jetri. tremor i midrijaza.Bolest se ispoljava prvog dana nakon prekida ekspozicije od nekoliko dana. bronhitis.Prekid ekspozicije od 3-6 meseci uz rad na drugim mestima bez kontakta sa iritansima. malaksalosti umora i iscrpljenosti. Oboleli imaju nagon na povraćanje. kao ni za rad sa drugim alergogenim materijama kao što su kobalt i hrom. KLINIČKA SLIKA Karakteristično je da do ataka ne dolazi kada su kratki intervali između ekspozicija. 119 . Nakon latencije od 4 -8 h javljaju se simptomi u vidu bolova u mišićima. ako nema sekvela. PATOGENEZA Nije u potpunosti razjašnjena. Kod dermatita • Kortikosteroidne kreme i masti • Antibiotici • Obloge 3% Acidi borici • Sedativi II . Hronična alergiska oboljenja kože i astma Radnik nije sposoban za dalji rad sa niklom i njegovim jedinjenjima. Sluzokože (nosa. 2. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima sledeća TRI organa ili organska sistema: 1.

amonijak) svoje toksične efekte pretežno ispoljavaju na gornjim disajnim putevima. Azotnim jedinjenjima 4. . Udisanjem nadražljivaca pri njihovom kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajuće kiseline ili baze sa kaustičnim delovajem na gornje delove RES-a. Amonijak b) Donjih disajnih puteva 1. Renalni 5. neprijatnog mirisa koji guši i nadražuje. Resorpcija gasova može dovesti do metaboličke acidoze sa smanjenjem alkalne rezerve krvi. Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl. Klinička slika zavisi od 1. Azot 3.ZAGUŠLJIVCI a) Prosti zagušljivci 1. a u zavisnosti od koncentracije nastaje slabiji ili jači nadražaj sluzokože. stvaranja metahemoglobina i oksiazothemoglobina i vazodilatacije. Arsenvodonik 2. Neuropsihički 4. Klinička slika akutnog trovanja predstavlja skup sindroma među kojima mogu dominirati: 1. Individualnih karakteristika otrovanog. Cijanom ili njegovim jedinjenjima Nadražlljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi (hlor. Vodonik b) Hemijski zagušljivci 1. Pod pritiskom prelazi u žuto-zelenu tečnost. Sumpordioksid 4. dok nadražljivci koji su slabije rastvorljivi u vodi (azotni oksidi. Metan 4.TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA 120 TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Hlor prodire u organizam inhalacijom. Toksikodinamike 5. 5. Tečni hlor pri isparavanju daje sa vodenom parom hlorovodoničnu i hipohlornu kis. Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do oštećenja epitelnih ćelija alveola i endotelnih ćelija kapilara sa oslobađanjem endogenih amina i povećanja propustljivosti sa ekstravazacijom plazme i celokupne krvi u alveole (Toksični edem pluća). Gastrointestinalni 8. Halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima 2. Fozgen B . Ugljendioksid 2. paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca.TROVANJA GASOVIMA Akutno trovanje gasovima ima značajno mesto u profesionalnoj patologiji. Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa 2.ANESTETICI Kao profesionalna priznaju se trovanja: 1. Vrlo visoke koncentracije nadražljivaca dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija. Nadražajem simpatikusa dolazi do vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih sudova u plućnom krvotoku. Ugljenmonoksi 2. Dužine izloženosti 3. sumpordikosid. Poremećaji acido-bazne ravnoteže. Nitrozni gasovi 2. Toksikokinetike 4. 4. 6. Cijanidi 3. Respiratorni 2. Kardiovaskularni 3. IZVORI TROVANJA 1. Hlor 2. Fozgen) toksičnost ispoljavaju pretežno na donjim disajnim putevima. Hematološki 7. Karbonil nikl D .ORGANOMETALNI GASOVI 1. Fluor 3. 3. Pema svom dejstvu na organizam trovanja gasovima se mogu podeliti na sledeći način: A . Ugljen-monoksidom 5. Sumorom ili njegovim jedinjenjima 3. Hepatični 6. 2.NADRAŽLJIVCI a) Gornjih disajnih puteva 1. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata U hemiskoj i farmaceurskoj industriji Pri hlorisanju vode za piće Pri dezinfekciji zagađenih voda Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila U drvnoj industriji A . Sumporvodonik C . TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA TROVANJE HLOROM Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas. Štetnog gasa 6. Fosforvodonik 3.

privremena nesposobnost za rad traje 3-7 dana.Cijanoza . Hronično trovanje Simtomatska terapija TOKSIKODINAMIKA 1. utopljavanje.Opstruktivni poremećaji plućnih funkcija (Usled intersticijalnog edema i bronhospazma) LEČENJE 1.imaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionu nekrozu).Vazokonstrikcije na periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u plućima. kortikosteroidi. Akutno trovanje Prekid dalje ekspozicije.Rinitis. AKUTNI STADIJUM .Šok .Kratak grčeviti ekspirijum .Edem pluća . očiju i kože 2.Crvenilo vežnjača . kao i nascentni kiseonik .posle završetka lečenja (traje i do 2 meseca). nosu i ždrelu .LAKO AKUTNO TROVANJE TRANSFORMACIJA U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim putevima nastaju hlorovodonična kiselina i hipohlorasta kiselina koja se dalje razlaže na hlorovodonik i nascentni O2.Ostvaruju gas hlor.Presanak disanja .Zaustavljanje disanja na nekoliko sekundi .Nakon 6-24 h .Crvenilo grla .Učestalo.Laringospazam . -Kaustično dejstvo . BROM) ILI NJIHOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima.Hronični bronhitis .Jak strah 3. . STADIJUM EDEMA PLUĆA . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod lakog akutnog trovanja . Refleksni spazam larinksa i bronhija sa paralizom disanja . diuretici.Osećaj gušenja .Muka i povraćanje -Ubzano i otežano disanje . -Reakcije sa SH-grupama i disulfidnim vezama proteina .Visoke koncentracije. hovodonična i hipohlorasta kiselina.Smrt TEŠKO AKUTNO TROVANJE 1.Pečenje u očima. prašinom i drugim materijama koje nadražuju disajne puteve.Dispneja .Kašalj sa iskašljavanjem .Nekontrolisani pokreti .Cijanoza i Tahikardija . LATENTNI STADIJUM . Klinička slika trovanja sa hroničnim znacima .Glavobolja .Cijanoza .Osećaj pritiska u grudima . Faringitis i Laringitis . 2.Gađenje. 4.Iritacije gornjih disajnih puteva. radnika treba privremeno udaljiti sa poslova gde postoji kontakt sa hlorom i drugim nadražljivim gasovima i prašinom za izvesni period.Erozija zubne gleđi . antibiotici i dr.Bol iza grudne kosti .Bronhitis .Hlorne akne na koži . Refleksno zaustavljanje rada srca . Nadražaj simpatikusa . hospitalizacija i apsolutni mir Osloboditi disajne puteve i pokušati sa veštačkoim disanjem Dati ovlaženi kiseonik što pre (u manjim koncentracijam i ne pod pritiskom) Medikamentozna terapija (bronhodilatatori. površno i neregularno disanje .Cijanoza .Dispneja . Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože RES-a i oka Dolazi do oštećenja alveolokapilarne membrane sa oslobađanjem endogenih amina i ekstravazacijom plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor i alveole što dovodi do Toksičnog edem pluća. 3.Bez ili sa oskudnim simptomima .Bol u trbuhu FLUOR.Spazmodični kašalj .Blagi emfizem HRONIČNO TROVANJE .Iritacije kože (Hlorne akne) 121 .Posle 2-3 sata SREDNJE TEŠKO AKUTNO TROVANJE . KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE .Konjuktivitis i Blefaritis . 3. JOD. -Oksidativno dejstvo .Visoke koncentracije 4. Povraćanje i Dijarea KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM ELEMENTIMA (HLOR.Ubrzan puls .Prestanak rada srca . Isključenje daljeg kontakta sa hlorom je indikovano i u slučaju pojave kožnih oštećenja.Gastrointestinalni poremećaji .ima nascentni kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov).Opšta slabost .) 1. Kod hroničnog trovanja sa izraženim manifestacijama i u slučajevima nastanka trajnih sekvela na RES-u radnika treba trajno isključiti iz kontakta sa hlorom. skidanje. Fizička opterečenja su ograničena i zavise od stepena poremećaja plućnih funkcija. 2. U ovom periodu treba izbegavati i teško fizičko naprezanje i nepovoljne klimatske faktore.Gubitak svesti . Kod srednje teškog i teškog akutnog trovanja .

1. TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA Nitrozni gasovi su smeše azotnih oksida u različitim proporcijama. a oporavak je brz HRONIČNO TROVANJE Javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim koncentracijama azotnih oksida kao: 122 . TROVANJE SA VEĆOM METHEMOGLOBINEMIJOM . 4. Le.Poremećaja GIT-a . Znaci prolazne asfiksije . Javlja se: 1. SPIROMETRIJA .Teška traju nekoliko dana ili nedelja b) TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA 1. Erozija zubne gleđi 4.Dispneja .Period bez simptoma u trajanju 2-24 h IZVORI EKSPOZICIJE 1.Erozija zubne gleđi Kod ekspozicije fluoridima traži se i postojanje promena na kostima (fluoroza kostiju) u vidu osteo-periostalne reakcije. NADRAŽAJNI STADIJUM 3.Intravaskularna hemoliza eritrocita ASFIKTIČKI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotdioksida. Pri proizvodnji anilinskih boja i celuloida Pri proizvodnji fotografskih filmova Pri proizvodnji azotnih đubriva Pri elektrozavarivanju i eksploziji mina Pri sagorevanju uglja.Pod dejstvom nitrata • Vazodilatacija sa padom krvnog pritiska 6. Koagulaciona nekroza u donjim disajnim putevima .Malaksalosti . 3. 8. Blago anestetičko dejstvo . azot-monoksid. drveta i papira Pri radu dizel motora Pri požarima U silosima • • • • TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitrozni gasovi u organizam prodiru kroz respiratorni trakt. kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. STADIJUM EDEMA . subhondralne skleroze i spongio skleroze sa kalcifikacijama ligamenta i tetiva.Somnolencija i Koma .Iritacije sluzokože oka i RES-a (Kataralne promene) .Glavobolja . EKG .Kašalj . azot-tetraoksid i azot-pentoksid . 1. više odigrava u donjim disajnim putevima. 5. LATENTNI STADIJUM . 6. Poremećaji od strane KVS-a usled nadražaj simpatikusa . Prolazi kroz četiri stadijuma: 1. RES-a I OKA 2. RTG PLUĆA .Konvulzije i Koma . Ova reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida u vodi.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni linfni sudovi).Retrosternalni bol .Zujanje u ušima . 7.Teško opšte stanje . met-Hb – ponekad.Strah .Grebanje i pečenje u nosu.Opstruktivno-restriktivni poremećaj ventilacije. rano inspirijumsko i ekspirijumsko pucketanje (kod izraženog edema). azottrioksid.. gde a vlažnom površinom sluzokože grade azotastu i azotnu kiselinu.Smrt u prvih 24 h 4. azot-dioksid. acidoza. KLINIČKA SLIKA KOMBINOVANI OBLIK TROVANJA Javlja se kod udisanja smeše azotmonoksida i azotdioksida. 2.Vrtoglavica .Nadražajni kašalj . Asfiktična sinkopa i šok . Iritacija kože i sluzokože GIT-a.Nema plućnog edema.Cijanoza .Povišena T . Oslobađanje histamina i slobodnih radikala • AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje.Pod dejstvom nitrata 7.Znaci opterećenja desne pretkomore i hipoksije miokarada. hipoksija.Tahikardija .Tahipneja .Laka trovanja prođu za nekoliko sati .Povećan broj Er.Uzbuđenje . zatvaranja glotisa i bronhospazma REVERZIBILNI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotmonoksid. Smešu čine: azot-peroksid. grlu i očima .Stezanja u grudima . Tr.Zbog refleksnog zastoja disanja. 5. Poremećaji od strane cns-a usled methemoglobinemije Methemoglobin se stvara reakcijom resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom nitroznih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokože) sa hemoglobinom.sa oštećenjem alveo-kapilarne membrane i ekstravagacijom tečnosti u alveole (Akutni respiratorni distres sindrom). LABORATORIJA .Otežano disanje 2. azot-suboksid. 3.Gađenje i Povraćanje . hiperkapnija. STADIJUM OPORAVKA .

a na T 8. Pneumonija Hronični bronhitis Emfizem Astma Bronhiektazije Aktivacija TBC-žarišta IZVORI EKSPOZICIJE 1.Opšta slabost . prekid unosa hrane. LATENTNI STADIJUM ..Zelene naslage na zubima . a fizička aktivnost zavisi od plućnih funkcija.Dispneja . bolesnik se može vratiti na ranije radno mesto. Hlorovodonična kiselina izaziva toksični edem pluća.Period bez simptoma. U reakciji sa vodom je nestabilan i daje CO2 i nascentnu HCl. Povećan broj eritrocita i lekocita u krvi 2. oštećenjem pneumocita tipa II nekroza intersticijalnih ćelija i kolaps alveola.Kašalj (suv.Cijanoza . Česte su kasne komplikacije (kontrola za 6 meseci). utopljavanje.Grebanje i pečenje u nosu i grlu . kasnije produktivan) . traje do 72 h 3.Povišena T .Hiperemija sluzokoža . hospitalizacija.karbonil hlorid (COCl2) je bezbojan gas. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Kod laših oblika akutnog trovanja postoji privremena nesposobnost za rad 5-15 dana. Povećana koncentracija methemoglobina KOMPLIKACIJE 1.Da je radnik radio na poslovima i radnim 123 .Površno i ubzano disanje . Prekid ekspozicije. STADIJUM EDEMA . antibiotici. LEČENJE 1. 2. Kod težih trovanja sa izraženim edemom pluća i prolaznim komplikacijama postoji privremena nesposobnost za rad u trajanju od 4-6 nedelja i prekid ekspozicije respiratornim iritansima u trajanju od 6 meseci. 2.Stezanje i bolovi iza grudne kosti . 5. 5. a pri visokoj T i na svetlosti CO i Cl2 Spada u najtoksičnije industrijske otrove. Pacijenti sa trajnim sekvelama ili izraženim manifestacijama hroničnog trovanja moraju trajno da prestanu da rade u prisustvu respiratornih iritanasa. diuretici.Pospanost .Uznemirenost .Neurovegetativne smetnje .Erozija zubne gleđi • zadacima na kojima postoji ekspozicija azotnim jedinjenjima.Diureza smanjena . bronhodilatatori. Visoke koncentracije fozgena su citotoksične i izazivaju blokadu brojnih enzima u reakcijama sa amino.Hronični konjuktivitis .Glavobolja .2°bezbojana uljana isparljiva tečnost mirisa na gnjilo voće. • KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AZOTOM I NJEGOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Na sluzokoži donjih respiratornih puteva razlaže se na CO2 i HCl.Hiperventilacija . Ukoliko se u tom periodu ne pojave kasne komplikacije u vidu hroničnog bronhitisa. STADIJUM OPORAVKA .Površno i ubrzano disanje . oštećenjem pneumocita tip I nastajee alveolarni i intersticijalni edem.Nastupa 2-3 dana nakon trovanja sa postepenim poboljšanjem stanja. TROVANJE FOZGENOM Fozgen . mirovanje.Puls usporen 2.Glavobolja . Sluzokoži oka 2. kardiotonici). EKSPOZICIONI TESTOVI 1. hidroksilnim. kiseonik Simptomatska terapija (kortikosteroidi. Erozija zubne gleđi Prognoza je obično loša i pored sprovedene erapije. emfizema ili astme.Osećaj nedostatka vazduha .Neproduktivni kašalj . 3.Znaci iritacije sluzokže GIT-a (ređe) . sulfhidrilnim i imidazolskim grupamaproteina. NADRAŽAJNI STADIJUM . KLINIČKA SLIKA 1.Nadražajni kašalj .Grebanje i pečenje u očima i grlu .Opšta slabost . 2.. U metalurgiji za separaciju ruda Pri proizvodnji ketona Pri proizvodnji poliuretana Pri proizvodnji kaučuka i plastičnih masa Pri proizvodnji boja i sintetskih vlakana. TA pada . 4. 3. 2.Puls je ubrzan. Koži 4. 4.Koža cijanotična ili pepeljasta 4. Sluzokoži RES-a i GIT-a 3. 6. Da postoje klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim efektima (kataralne promene) na: 1.

10-25% . bunarima. 3. Prekid ekspozicije.Tahipneja . 3. Ovde spadaju ugljendioksid. 4.Epileptiformi napadi (ponekad) KONC. • 1.Glavobolja . IZVORI TROVANJA • HRONIČNO TROVANJE Postojanje hroničnog trovanja je sporno. 4. anoreksija i nesanica.Smrt zbog srčanog zastoja 1.Somnolencija . 124 .) Javlja se posle požara i koristi se za gašenje požara (vatrogasci) Koristi se u proizvodnji piva. 5. speleolozi. 2. Kod dugotrajne ekspozicije može da se javi: opšta slabost.TROVANJA ZAGUŠLJIVCIMA a) TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA Deluju tako što svojim prisustvom u atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O2 i ugušenje nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. 25-30% . antibiotici.Cirkulatorna insuficijencija . LEČENJE 1. krečanama. ne pod pritiskom. Korekcija acido-baznog stanja Kortikosteroidi.Pad krvnog pritiska .Komatozno stanje . 2. 3. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE KONCENTRACIJE 3-5% .Gubitak svesti . diuretici. Bronho-pneumonije Infarkt i apsces pluća Tromboza i embolija – ređe Emfizem i astma Bronhiektazije i fibroza Aktivacija TBC-žarišta Stvara se u jamama. KOMPLIKACIJE 1. B .Laka dispneja . U NISKIM KONCENTRACIJAMA Stimuliše respiratorni centar Pojačava rad srca Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi U VISOKIM KONCENTRACIJAMA Inhibira respiratorni centar Deluje kao anestetik Izaziva paralize mišića (posebno srčanog) Izaziva vazodilataciju Iiritira kožu i sluzokože OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Vrši se nakon godinu dana i zavisi od stanja plućne funkcije i KVS-a. 2. vinskim podrumima. LABORATORIJA Hipoksija i hiperkapnija.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni limfni sudovi). šampanjca. 1. 2. Eliminiše se neizmenjen izdahnutim vazduhom. bunardžije.Vrtoglavica . organskih đubriva i industriji gume U medicini za uklanjanje bradavica i pripremu histoloških preparata TOKSIKOKINETIKA Unosi se preko pluća (neznatno preko kože). vulkanolozi. hospitalizacija Kiseonik dati što pre. kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa.Cijanoza I Znojenje . šećera. metan. trapovima sa krompirom i voćem (rudari. 3. tunelima. 2. Teži je od vazduha i ne gori. vodonik. pećinama.Poremećaj mišićne koordinacije za finije pokrete .Periodičnhi napadi grčeva . 3. utopljavanje.Smetnje vida KONC.Tahikardija i porast TA . 5. vinski rednici i dr. 4. 4. apsolutno mirovanje. Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje pPO2 (poremećaji nastaju kada pPO2 padne na 1216%). bronhodilatatori. glavobolja. zatim hipokapnija i acidoza.Ataksija . RTG PLUĆA . blago kiselog ukusa.AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. TROVANJE UGLJENDIOKSIDOM Bezbojan gas. a kod izraženog edema rano IN i EX pucketanje. 6. kardiotonici (kod slabosti srca) TOKSIKODINAMIKA • 1. azot.Smanjenje koncentracije pažnje i jasnog rasuđivanja KONCENTRACIJE 8-10% .

SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKA U TKIVA . P 450) čime remeti ćelisko disanje.Nekardijalni plućni edem.Perivaskularni infiltrati 3. do isčezavanjem kliničkih znakova.Aritmije .Akutne bubrežne insuficijencije sa hiperkalijemijom 4. OŠTEĆUJE PLUĆA .Edem papile i retinalna krvarenja 6. 3. livnice) U rudnicima uglja i plinarama Pri destilacija uglja. 4. formaldehida i karbida U šahtovima U kovačnicama. nafte i drveta Pri autogenom zavarivanju U proizvodnji papira. 5.Deo CO koji ostaje rastvoren u plazmi difunduje u tkiva. METABOLIČKI POREMEĆAJI Hiperglikemia i glikozurija.Usled nekroze mišića dolazi do mioglobinurije koja može izazvati . 5. 6. perionicama. Ima ga u izduvnim gasovima automobila. IZVORI EKSPOZICIJE 1.Demijelinizacija . Nakon udisanja brzo difunduje 125 .Neurotoksičnost CO objašnjavaja se njegovim direktnim delovanjem na nervne ćelije. 4.Hipotenzije . b) TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA 1. kuhinjama i kupatilima na butan gas 8. TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆUJE MIŠIĆE . OŠTEĆUJE ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE . Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrže ugljenik uz nepotpun pristup vazduhu. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši slučajevi trovanja zahtevaju kraću poštedu od rada. kroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima se vezuje za hemoglobin za mesto gde se normalno vezuje kiseonik stvarajući karboksi-hemoglobin. Hemoglobin u obliku karboksi-hemoglobina nije u stanju da prima i odaje kiseonik čime se smanjuje dopremanje O2 tkivima.Nekroze mišića . OŠTEĆUJE CNS .Oštećenja labirinta. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM • • • Zapaljiv. bezbojni gas. 3. 2. Ocena radne sposobnosti zavisi će tada od stanja atakovanih sistema. TOKSIKOKINETIKA 1. Prekid ekspozicije Apsolutno mirovanje Davanje kiseonika kao antidota Simptomatska medikamentozna terapija.Petehijalna krvarenja .Nekroza i Edem . 7. 2.LEČENJE 1. naročito u nervno i mišićno gde se vezuje za enzimime koji kao prostetičnu grupu imaju hem (Citohrom a3. 1. poremećaj metabolizama fosfora. OŠTEĆUJE OKO . eksplozivni.Kardiomegalije 2.CO u organizam prodire inhalacijom. ELIMINACIJA Najveći deo CO se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom. U metalurškoj industriji (topionice. 3. lakši od vazduha. a manji deo se oksidiše u CO2. MDK u vazduhu radne atmosfere je 58 mg/m3. reduciranim protokom krvi i hipoksemijom. Javlja se . Teška trovanja mogu ostaviti trajne sekvele na KVS-u i Nervnom sistemu. Najznačajniji i najrašireniji zagađivač čovekove sredine i najvažniji profesionalni otrov.U mišićnim ćelijama naročito u miokardu CO reaguje sa mioglobinom stvarajući Karboksi-mioglobin čime remeti ćelisko disanje što može da dovede do . OŠTEĆUJE BUBREGE . 2. 8-nerva i moždanih jedara 7.

2.Ishemija miokarda .Hemianopsija .Tinitus .Vrtoglavica i Glavobolja . 2.Parkinsonizam .Muka i povraćanje .KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI NISKIM KONC. Krv i krvotvorni organi.Infarkti CV-krize.Ekstrapiramidalni poremećaji .Pospanost i opijenost .Opšta slabost . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Povećan nivo karbonil-hemoglobina u krvi.Nekroza znojnih žlezda i epiderma SRCE .Slabost rasuđivanja .Poremećaj disanja .Aritmije i nestabilan TA .Pri dužem ležanju u komi .Oštećenje labirinta .Kvadriplegija .Gavobolja .Pneumonija .TROVANJE CIJANIDIMA 126 . Centralni nervni sistem 2.Brzo zamaranje .Ateroskleroza .Osećaj toplote ili hladnoće .Premećaj sna . Povećana koncentracija rastvorenog CO u krvi i izdahnutom vazduhu.Slabljenje pamćenja i pažnje .Nistagmus .Inkoordinacija pokreta .Tremor .Manijakalna ili delirantna stanja . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENMONOKSIDO PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE 1.Gubitak sluha KOŽA . Davanje kiseonika i veštačko disanje Simptomatska terapija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Trajna ORS zavisi od sekvela koje najčešće ostaju na srcu i nervnom sistemu (oštećenja funkcija) U principu je kontraindikovan dalji rad na mestima gde se trovanje CO može ponoviti i gde se ostvaruje kontakt sa drugim neurotoksičnim i kardiotoksičnim noksama.Hemiplegija . Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Poslovi i radna mestia na kojima postoji ekspozicija CO Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od sledeća tri organa ili sistema 1.Dispneja i Lupanje srca PRI VIŠIM KONC.5 godine ekspozicije u vidu: . Srce (ishemiska bolest srca) i krvni sudovi 3.Poli i mono neuropatije RESPIRATORNI SISTEM .Inkontinencija alvi et urinae . LEČENJE 1.Poremećaj adaptacije na tamu .Trenutna smrt PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO KOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA NERVNI SISTEM . CO .Defekti u vidnom polju i Skotomi . CO .Ataksija .Slabljenje vida i sluha .Razdražljivosti .Slabost u nogama .Psihoze .Horeo-atetoničke manifestacije .Respiratornog di stres sindroma OKO .Slepilo OŠTEĆENJA PARENHIMATOZNIH ORGANA Kod teške intoksikacije ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Koža bleda.Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima .Bulozne promene .Encefalopatija .Vtoglavica . aritmije ili paralize disanja .Gubitak ravnoteže . ružičasta ili cijanotičn .Dizartija .Smrt .Gubitka tetivnih refleksa .Aritmije i pad TA .Opšta slabost i Malaksalost .Šum u glavi .Izrazita mišićna slabost NASTAVKOM UDISANJA CO . 2.Konvulzije i Kome . 2.usled asfiksije.Neuralgije .Iinfarkt miokarda ODLOŽENI NEUROPSIHIČKI SINDROM Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja HRONIČNO TROVANJE Simptomi i znaci hronične intoksikacije javljaju se posle 1-1.Paraplegija .

U proizvodnji rastvarača.• • Najotrovnije cijanovo jedinjenje jeste Cijanovodonik (HCN). 2. mirisa na gorki badem.Toničko-klonički grčevi . a zatim slabi i postaje ubrzano . slika trovanja prolazi kroz četiri stadijuma 2.Perniciozna anemija Usled poremećaj metabolizma vitamina B12 i folne kiseline 4.Nistagmus i Ataksija KLINIČKA SLIKA • LAKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju nižih koncentracija HCNa. OŠTEĆUJE NERVNI SISTEM .Poremećaj svesti TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Otežano.Cistein kao donator sumpor Pretvaranje hidroksikobalamina u cijanokobalamin i methemoglobina u cijanmethemoglobin ELIMINACIJA . boja i lakova 6. U industriji kože i sintezi kaučuka 9. • 1.Oštećenje sluha .Disanje se produbljuje.Gubitak tetivnih refleksa .Metalni ukus u ustima . . OŠTEĆUJE TIREOIDEJU .Ubrzan puls . sa halogenima halogen-cijanide.POČETNI STADIJUM . Nastaje hipoksija koja prvenstveno deluje na organe osetljive na smanjenje kiseonika (Srce i CNS).Paraliza disanja i srčanog rada .Smrt za 1 do 2 minuta 127 . Pri štampanju tkanina 10.Bradikardija i Stenokardija . što aktivir anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanje laktata i nastanak acidoze. Pri čišćenju i kaljenju metala 7. Kako su količine slobodnog sumpora male to sa u detoksikaciji uključuje i . Pri ekstrakciji zlata i srebra iz rude 4.Slabost 3. Sa bazama stvara soli cijanide. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Nastaje zbog nemogućnosti korišćenja O2 u oksidativnoj fosforilaciji.Rigidnost i slabost muskulature .Gubitak svesti posle nekoliko udisaja (čak i jednog) .Vrtoglavica . ASFIKTIČKI STADIJUM .Ružičasta boja kože i saluzokoža 4.Paralize respiratornog centra .Metabolićka acidoza .Puls je filiforman .Tonično-klonični grčevi . OŠTEĆUJE KRV I KRVOTVORNE ORGANE .Stezanje u grudima .Midrijaza i Egzoftalmus .Komatozno stanje . Ovaj proces se najvećim delom odvija u jetri. a može i ingestijom i preko kože.Tahipneja .U obliku Tiocijanata i Rodanida Mokraćom. IZVORI EKSPOZICIJE Pri požarima Kao fumigantno sredstvo u skladištima i silosima 3.Atrofija optičkog nerva .Retrobulbarni neuritis .Pad krvnog pritiska .Zujanje u ušima .Smrt • TOKSIKODINAMIKA 1. KONVULZIVNI STADIJUM . Dolazi do: 2. Dobro se rastvara u vodi i organskim rastvaračima.Astenovegetativni sindrom .Aritmije . U prirodi ga ima u semenkama voća (naročito trešnje i badema).Lupanje srca i Tahikardija . BLOKIRA ĆELISKO DISANJE (Citotoksična hipoksija)-Cijan se vezuje za feri jon mitohondrijalne Citohromoksidaze izazivajući inhibiciju ovog enzima čime se onemogućava iskorištavanje O2 u ćeliji. a ostatak za Er. 3.Senzorne polineuropatije .ASMATIČNI STADIJUM . Cijanovodonik je jako isparljiva bezbojan tečnost. U proizvodnji veštačkih đubriva 8.Inkontinencija alvi et urinae .Glavni put unose u organizam je Inhalacijom.U organizmu cijanidi stupaju u reakciju sa jedinjenjim koja sadrže sumpor gradeći manje toksična jedinjenja Tiocijanate ili Rodanide.Aritmično disanje . GIT I MIŠIĆE (Srce) 6. a sa metalima stabilne konpleksne soli koje su manje otrovne.Pulsiranje u slepoočnicama .Glavobolja . OŠTEĆUJE KOŽU.Površno i retko disanje . učestalo i duboko disanje . U proizvodnji plastičnih masa i galvanoplastici 5. Pri proizvodnji eksploziva i sode 1.Plućni edem . BIOTRANSFORMACIJA . • TEŠKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju visokih koncentracija HCN-a. Najveći deo apsorbovanih cijanida transportuje se vazan za proteine plazme.Fascikulacije mimičke muskulature .Uvećanje i Hipofunkcija 5.

BLOKIRA ĆELISKO DISANJE .Skarlatiniformni egzantem . Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije (u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne grupe proteina.Grčeve u trbuhu . Krv i krvotvorni organi (Perniciozna anemija) 3.Glavobolja i Vroglavica . Izražene promene na nervnom sistemu.Senzorne periferne neuropatije . pankreas i tanko crevo. jetru. kanalizaciji i tunelima Rafinerijama nafte. mirisa na ukvarena jaja. Amil-nitrat i Natrijum-nitrat . Cijanmethemoglobina i Tiocijanata u krvi i plazmi IZVORI EKSPOZICIJE 1. ograničavaju radnu sposobnost za kontakt sa toksičnim materijama ili uzrokuju trajnu invalidnost • TOKSIKODINAMIKA 1.Distribuira se u mozak. Deo H2S se u nepromenjenom stanju eliminiše preko pluća.Gubitaka apetita . dolazi do smanjenja ili trajnog gubitka radne sposobnosti. sa kliničkim ozdravljenjem uspostavlja se i radna sposobnost. organu vida i endokrinom sistemu.Mišićna slabost .Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu. ELIMINACIJA .pri čemu se OH grupa zamenjuje CN grupom stvarajući cijanokobalamin. Umereno je rastvorljiv u vodi.Ekcemi .Psihičke promene .Nistagmus . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE CIJANOM PRIZNA KAO 128 . 5.Perniciozna anemija TIREOIDEJA . ekspolozivan.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija cijanu.HRONIČNO TROVANJE NERVNI SISTEM .Eritem lica i gornjeg dela trupa (Pri ekspoziciji Ca-cijan-amidu) GIT . Pri postojanju čak i neznatnih rezidua potrebna je privremena promena radnog mesta na 1 do 2 meseca na lakši posao van kontakta sa toksičnim materijama.Hipofunkcija PROFESIONALNO OBOLJENJE • • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije .Ataksija KOŽA . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Akutno trovanje . ali je moguća resorpcija i preko kože. Ukoliko pak dođe do trajnih promena u CNS.Ukoliko nema sekvele.Atrofije optičkog nerva . Anticijanidna svojstva imaju i Kobaltovi helati. 4. TROVANJE SUMPORVODONIKOM • Sumporvodonik (H2S) je zapaljiv. 2. septičkim jamama. u kome je cijan nejonizovan. 2. Povećane koncentracije Cijanida. bezbojan gas. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE GORNJEG RES-a I OKA Veće koncentracije mogu dovesti do edema pluća. TOKSIKOKINETIKA • • APSORPCIJA .Inhibicijom enzim Citohrom oksidazu u mitohondrijamačime onemogućava iskorištavanje kiseonika u ćeliji (prestanak celularnog disanja).Opstipacija MIŠIĆI . DISTRIBUCIJA . Klinička slika trovanja sa Astenovegetativnim sindromom i specifičnim oštećenjima bar DVA od sledeća tri organa i sistema: 1. 3. pa tako i netoksičan. Hronično trovanje . Atrofija n. Rad u bunarima.Retrobulbarni neuritis . 3. opticus-a) 3. Daje veliko broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S. bubrege. Štitasta žlezda (Hipofunkcija) 2. 6. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Korozije .Gađenje i Povraćanje . Nervni sistem (Polineuropatija. koksa i teških metala Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka Pri preradi kože i krzna U šećeranama i pivarama U klanicama LEČENJE 1.Grčevi u mišićima KRV . Hidroksikobalamin (OHB12) .koji za sebe vezuju cijan stvarajući cijan-met-hemoglobin.Kako bi se stvorio netoksični natrijumtiocijanat koji se brzo eliminiše urinom. Natrijum-tio-sulfat . Na ovaj način je zaštićen enzim citohrom oksidaza.Oštećenje sluha .U oligosimptomatskim slučajevima bolesnici mogu ostati na svom radnom mestu uz odgovarajuće lečenje.Uvećanje .Labilnost VNS . SO2 i Sumporna kiselina. • 2.Netoksični oksidativnii produki eliminišu se uglavnom preko bubrega.

129 .3.Toničkoklonički grčevi .Penušav i sukrvičav ispljuvak .Gušenje . Kao profesionalna priznaju se trovanja sledećim organskim rastvaračima: Alifatični ugljovodonici Ciklični ugljovodonici i homolozi Nitro i amino derivati ugljovodonika Halogeni derivati ugljovodonika Alkoholi. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE NISKE KONCENTRACIJE H2S .Infarkt miokarda A . 6. 2.Koma . izuzetak su velike havarije.Nadražajni kašalj . Trajne sekvele na RES. . aldehidi. nitro celuloze i dr. utopljavanje.ALICIKLIČNI UGLJOVODONICI F . reaktivi u hemiskim procesima i kao polazne sirovine. KVS i očima ograničavaju radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja.Razdražljivost . ketoni Ugljendisulfid • SUBAKUTNO TROVANJE Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S.Fotofobija i Blefarospazam .Hipertenzija . ALDEHIDI I KETON E . 3.ALKOHOLI.ALIFATIČNI UGLJOVODONICI B .Midrijaza .Vrtoglavica . Prekid ekspozicije.Uzbuđenost • PODELA • Postoje različite podele organskih rastvaračam. Natrijum nitrat izazivanje methemoglobinemije) Simptomatsaka terapija IZVORI EKSPOZICIJE • U industriji se koriste kao rastvarači. aceton. 4. mirovanje i oksigenoterapija. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Zbog nemogućnosti korišćenja kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji. ETRI. etri.AROMATIČNI (CIKLIČNI) UGLJOVODONICI C .Tahikardija .Dispenja i Cijanoza .Gađenje . Povećanoj ekspoziciji mogu biti izloženi: Farbari i moleri Radnici na čišćenju i odmašćivanju Radnici u metalnoj. OŠTEĆUJE PLUĆA I CNS-a .UGLJENDISULFID • 1.HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA D .Nekardijalni edem pluća VISOKE U TEŽIM KONCENTRACIJE SLUČAJEVIMA H2S . elektronskoj i grafičkoj industriji Radnici na preradi drveta i izradi nameštaja OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Privremena radna nesposobnost traje do potpunog saniranja svih kliničkih manifestacija trovanja. ESTRI. koja imaju sposobnost rastvaranja raznih organskih materija (masti. 4. ispiranje očiju. 5.Povraćanje -Gubitak u težini HRNIČNO TROVANJE izlaganju niskim -Glavobolja -Vrtoglavica -Opšta slabost . kada dolazi do velikih akutnih trovanja i zadesna trovanja u domaćinstvu. -Gađenje i Povraćanje -Smetnje u pamćenju . aktivira se anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanja laktata i nastanaka acidoze.Glavobolja .Nistagmus .Pečenje u nosu i grlu . 3. 4.) zbog čega imaju veoma široku primenu i u industriji i domaćinstvu. najčešće je u upotrebi podela na: .Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva -Glavobolja i Vrtoglavica • Pri intermitentnom koncentracijam gasa. Među radnicima su najčešća hronična trovanja. dekontaminacija.Pečenje i suzenje u očima . sastavljena od ugljovodonika.Prolongirana koma .Znaci otećenja VNS LEČENJE 1.Somnolencija . 3.Letargija .Izaziva paralizu respiratornog centra u mozgu što dovodi do smrti TROVANJA ORGANSKIM RASTVARAČIMA • Organski rastvarači su različita hemiska jedinjenja u čvrstom. smole. tečnom ili gasovitom stanju. 1.Nesanica . estri. ulja. 2. 2. CNS.Povraćanje .

Radnici koji imaju kontakt sa anesteticima 11. 3. Apsorpcija preko kože i digestivnog trakta je taokođe moguća. Etan. Heksan. Mogu biti: Gasovi (Alkani sa 1-4 C-atoma) . 2. mlačne). Oktan. manjim delom preko bubrega. U prizvodnji nameštaja.Metan.Dobro se apsorbuju nakon Inhalacije (apsorpcija preko kože je ograničena).Radnici u industriji gume i plastike Radnici u hemijskoj industriji Radnici na izradi tekstila. mišići). ALKANI (PARAFINI) • 1. U petrohemiji i rafinerijama (benzin) 5. Kao rastvarači . Dejstvo na gonade (spermatotoksičnost) 10. Pri odmašćivanju metala itd TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . Propan. • ELIMINACIJA . Kardiotoksičnost (aritmije) 9. Butan.farbi. U proizvodnji smola. neuropatije) Iritacija mukoze oka i disajnih puteva Promene na koži (Dermatitis) Astma i druge alergijske reakcije 130 . Radnici u prehrambenoj industriji 9. kože i obuće 8.Pentan. sveća i štamparskih boja 3. deluju kao: JEDNOSTAVNI ZAGUŠLIVCI (Alkani sa 1-4 C-atoma) . Metabolišu se sve do CO2 ili se konjuguju sa glukuronskom kiselinom i izlučuju urinom. 7.Najveći deo se eliminiše u nepromenjenom obliku izdahnutim vazduhom. Čvrste supstance (Alkani sa 16 i više C-atoma) – Voskovi. premaza i lepkova 2.TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA 1. Distribucija je najveća u tkiva bogata lipidima (masno tkivo.smanjenjem pO2 u udahnutom vazduhu IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a I OKA KLINIČKA SLIKA 1. TOKSIKODINAMIKA • 1. Tečnosti (Alkani sa 5-16 C-atoma) . Pri distribuciji benzina ili opravci opreme 12. mutagena i teratogena dejstva TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Najznačajnije fizičke karakteristike organskih rastvarača sa stanovišta toksikologije jest njihova isparljivost i rastvorljivost u mastima. Kancerogena. 4. 5. plastike. lakova. 2. Koriste se 1. Nefrotoksičnost 8. Laka i brza isparljivost organskih rastvarača dovodi lako do kontaminacije radne sredine čime se povećava mogućnost trovanja radnika. rastvarači se prenose krvlju u tkiva i organe gde podležu biotransformaciji (prvenstveno u jetri i bubrezima) ili se kumuliraju. 6. IZVORI EKSPOZICIJE • Glavni prirodni izvori alkana su destilati nafte i produkti biljne fermentacije i degradacije. Toksičnost alkana je mala. Radnici u hemijskim laboratorijama 10. Hematotoksično delovanje (anemija i leukemija) 6. Pojedina jedinjenja iz ove grupe izazivaju oštećenja upravo pri njihovom izlučivanju. Pri rukovanju pogonskim gorivom 6. • DISTRIBUCIJA . Heptan. a dobra rastvorljivost u mastima omogućuje brzu apsorpciju organskih rastvarača preko pluća i njihovu distribuciju u tkiva bogate mastima gde će ispoljiti svoje toksične efekte. Alkani su alifatični ugljovodonici sa zasićenim vezama između atoma ugljenika. Hepatotoksičnost 7. Neurotoksičnost (narkotički efekat. nervni sistem i jetra) i u organe bogate krvlju (srce. odeće. Neki metaboliti i intrmedijarna jedinjenja mogu biti toksičniji od osnovne materije. 2. kože i žlezda (znojne. Akumulacija u organizmu pak može da dovede do razvoja trovanja i više godina nakon prestanka ekspozicije. Narkomani kao sredstvo za uživanje 5. 3. DISTRIBUCIJA • Nakon ulaska u organizam.Akumuliraju se u Masnom tkivu. odnosno prolasku kroz organizam. APSORPCIJA • Inhalacija je glavni put apsorpcije za lako isparljive orgnaske rastvarače jer se radi o isparljivim tečnostima čije su pare liposolubilne i lako prolaze kroz alveokapilarnu membranu. A . ELIMINACIJA • Eliminacija otrova se najvećim delom odvija preko pluća u nepromenjenom obliku. kaučuka i kože 4.

ulja i asfalt.Butadien .Propilen . kikirikija. U njenom sastavu ulaze i aromatični ugljovodonici. Kao anestetici Do profesionalne ekspozicije najčešće dolazi inhalacijom para pri proizvodnji polimera. Senzomotornu perifernu neuropatiju Smatra se da metabolit 2. JEDNOSTAVNI ZAGUŠLJIVCI .glavni izvor ekspozicije i trovanja 131 .Izopren • IZVORI EKSPOZICIJE 1. ponekad zbog prisustva vodoniksulfida miriše na pokvarena jaja.Niži alkeni IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE NARKOTICI Viši alkeni. Industriski intermedijeri 2. Eksploatacija se vrši crpljenjem nafte iz njenih ležišta nakon čega se najveći deo prerađuje u rafinerijama frakcionom destilacijom (tokom ovih procesa nema veće ekspozicije sirovoj nafti). u proizvodnji lekova i drugo.5-Heksandion (HD)oštećuje nerve. NARKOTICI . Neuro-bihevioralne poremećaje EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje koncentracije 2.Amilen . u izradi termometara za niske temperature. braon ili zelenocrne boje sa karakterističnim ugljovodoničnim mirisom. Pri autogenom zavarivanju Proizvodnji plastičnih masa. Fizičko stanje im zavisi od broja C-atoma. TOKSIKODINAMIKA Pored iritativnog i narktičkog dejstva izaziva i 1. kao sredstvo za čišćenje. 2. 4.Heksilen . zapaljivi su i eksplozivni.3.5HD-a u urinu ili n-heksana u izdahnutom vazduhu na kraju radne smene. Nafta je viskozna tečnost tamnžute. 2. sa porastom molekuske težine raste iritativno i narkotičko dejstvo. ALKINI (ACETILENI) • Alkini su nezasićeni ugljovodonici sa jednom ili više trogubih veza između C-atoma u molekulu. HEKSAN • IZVORI EKSPOZICIJE • • • • • • u prehrambenoj industriji za ekstrakcije biljnih ulja iz soje. U njih se ubrajaju: . semena žitarica. veštačke gume i trihloretilena. kao rastvarač u polimerazaciji guma. Apsorbovani heksan uglavnom se nepromenjem brzo eliminiše izdahnutim vazduhom dok se ostatak eliminiše urinom u obliku metabolita. semena lana. TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Otrovnost im je naznatna. 2.Etilen . TOKSIKOKINETIKA Heksan se lako apsorbuje kroz pluća sa retencijom od 15-20% i dobro distribuira u tkivima. Čišćenje tankova i cisterni u kojima se nalazi nafta . čist acetilen deluje kao blagi anestetik. 2. kao laboratorijska hemikalija.(Alkani sa 5-9 C-atoma) Lako isparavaju pri čemu nastale pare deluju narkotički Heksan se izdvaja iz prirodnog gasa i sirove nafte. sumpor i različiti metali i metaloidi. Najznačajniji proizvodi nastali frakcionom destilacijom nafte jesu benzin. U proizvodnji polimera 3. IZVORI EKSPOZICIJE 1.Heptilen . NAFTA • Nafta je nastala u prošlosti raspadanjem organskih materija pod dejstvom visoke temperature i pritiska. boja i razređivača. • 3.Butilen . Manje su otrovni. Radi se o mešavini zasićenih i nezasićenih ugljovodonika u različitom međusobnom odnosu. ALKENI (OLEFINI) • Alkeni su nezasićeni alifatični ugljovodonici sa jednom ili dve dvogube veze između C-atoma. Čest je sastojak različitih preparata rastvarača. IZVORI EKSPOZICIJE 1. TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA 1. pamuka. Ulazi i u fetus. Nakon apsorpcije rastvarač se akumulira u masnom tkivu. 3.

2. 3. 4. 5.

Rukovanje naftom i njenim derivatima u zatvorenim prostorijama sa neadekvatnom ventilacijom U industriji boje i lakova Kod proizvodnje gume, plastičnih masa, veštačkih vlakana Kao pogonsko gorivo

LEČENJE 1. Prekid ekspozicije i simptomatska terapija (antibiotici, korikosteroidi i dr.).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ukoliko nakon završetka lečenja nema posledica radnik je sposoban za rad na svom radnom mestu U slučaju razvoja senzibilizacije na naftu, potreban je prekid dalje ekspozicije

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Glavni put unosa je preko kože i inhalacijom para, veoma retko ingestijom nafte. • DISTRIBUCIJA - Ide preko cirkulacije i deponuje se u tkiva bogata mastima-masno, nervno, mišićno • ELIMINACIJA - Urinom u vidu metabolita organskih rastvarača koji ulaze u njen sastav. TOKSIKODINAMIKA IRITIRA KOŽU Dovodi do sušenja i razmekšavanja keratinskog sloja, zatvara izvodne kanale lojnih žlezda što izaziva zapaljenjske reakcije, a može da izazove i alergiske reakcije na koži. 2. IRITIRA SLUZOKOŽU RES-a Izaziva nadražajni kašalj i može se razviti hemiski pneumonitis. 3. NADRAŽAJNO I NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Nastaje ako se u nafti nalaze veće količine H2S-a. 4. KANCEROGENO DEJSTVO U IARC klasifikaciji nafta je svrstana u treću grupu kancerogena. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE
PRI INHALACIJI - Nadražajni kašalj - Hemijski pneumonitis KONTAKT SA KOŽOM - Urtikarijalne promene PRI INGESTIJI AKO U NAFTI IMA H2S-a - Ekscitaci - Tremor - Euforija - Konvulzije - Glavobolja - Gubitak svesti - Muka - Koma - Gubitak orijentacije - Smrt

5. BENZIN
• • Mešavina ugljovodonika, pretežno alkana, a često u malim količinam ima i benzena. Bezbojna veoma zapaljiva tečnost, a u određenim koncentracijam u vazduhu postaje i eksplozivan.

1.

IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri distribuciji benzina 2. Pri čišćenju benzinskih tankova i cisterni 3. Automehaničari 4. U metalnoj industriji (kao odmašćivač) 5. U industriji boje, guma i lakova (kao rastvarač) 6. Pri proizvodnji etilena u hemiskoji industriji TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA - Glavni put apsorpcije u profesionalnim uslovima je Preko RES-a, mada se određene količine mogu resorbovati i preko kože, a moguća je, mada retko i zadesna ingestija. • DISTRIBUCIJA - Po apsorpciji distribuira se U tkiva bogata mastima • ELIMINACIJA - Najvećim delom Izdahnutim vazduhom, manjim delom urinom. TOKSIKODINAMIKA 1. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE Oštećuje kapilare u sluzokoži što dovodi do eksudacije i hemoragija. 2. NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Intenzitet zavisi od sadržaja ugljovodonika. U većim koncentracijama može izazvati paralizu disajnog centra. Nastanak se povezuje sa hipoksijom. 3. KANCEROGENO DEJSTVO Benzin je po IARC klasifikaciji svrstan u II b kategoriju kancerogena.

- Muka - Gađenje - Povraćanje - Dijarea -Aspiraciona pneumonija

HRONIČNO TROVANJE
- Koža je suva, hiperpigmetisana, crvena, upaljena i svrbi - Usled češanja česte su sekundarne infekcije - Folikulitis i Fotodermatitis, a ponekad - Iritativne promene na sluzokoži RES-a

132

KLINIČKA SLIKA

1.

Akutno trovanje
PRI INHALACIJI - Iritacija sluzokože RES-a - Slika teškog pijanstva - Dilirijum i Konvulzije Visoke koncentracije: - Letargija - Somnolencija - Stupor - Koma PRI INGESTIJI - Iritacija sluzokože GIT-a - Pečenje u ustima - Muka, gađenje i povraćanje Ređe: - Hematemeza i Melena - Žuta atrofija jetre - Akutna bubrežna i srčana insuficijencija sa aritmijama PRI ASPIRACIJI U RES Hemijski pneumonitis - Kašalj - Otežano disanje - Bol u grudima U težim slučajevima: - Letargija - Cijanoza - Bronhospazam - Gubitak svesti - Ubzano disanje - Koma

Opekotine kože - pri radu sa zagrejanim asfaltom 2. Iritativne i alergiske promene na koži 3. Fotosenzibilizacija kože 4. Nadražaj sluzokože gornjim RES-putevima 5. Nadražaj sluzokože prednjeg segmenta oka 6. Kancerogene promene na koži

7. ULJA

1. Ekspozicija uljima može dovesti do: SEKUNDARNE KOŽNE INFEKCIJE (Eritem, Folikulitisi, Papule i Pustule) Ulja zapušavaju kanale znojnih i lojnih žlezdašto stvara uslove za razvoj sekundarnih infekcija. 2. ALERGIJSKIH PROMENA NA KOŽI (Hronični ekcem) Ukoliko dođe do senzibilizacije kože na sastojke ulja. 3. PREKANCEROZNE I KANCEROZNE KOŽNE PROMENE 4. LIPOIDNA PNEUMONIJA Sa stvaranjem lipoidnih granuloma. Kod inhalcije ulja. Često prolazi asimptomatski

Hronično trovanje
- Benzino-manija (zavisnosti prema benzinu) - Kataralne promene na sluzokožama gornjeg RES-a - Smenjivanje nervne razdražljivosti sa depresijom - Mišićne fasikulacije, bolovi i grčevi u mišićima - Nistagmus - Parastezije i Tremor - Nesanica - Gavobolja i Vrtoglavica - Gubitak apetita i telesne težine - Periferne neuropatije - Hipoplazija koštane srži sa Anemijom - Oštećenjem jetre i bubrega

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE ALIFATIČNIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Jetra 2. Bubreg 3. Krv i krvotvorni organi 4. Nervni sistem (periferna distalna polineuropatija pri ekspoziciji n-heksanu)

LEČENJE 1. 2. 3. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija (svući bolesnika i okupati ga). Intubacija, oksigenoterapija i bronhodilatatori kod izražene respiratorne simptomatologije. Simptomatska terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
• • Kod akutnog trovanja ako nema posledica radna sposobnost je očuvana. Ukoliko postoje sekvele ili se radi o hroničnom trovanju treba prekinuti dalju ekspoziciju benzinu i drugim organskim rastvaračima.

TROVANJE ALICIKLIČNIM UGLJOVODONICIMA Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici, gde tri i više ugljenikova atoma čine prsten. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći: 1. Cikloheksan 2. Metil-cikloheksan 3. Naftalen 4. Tetra-hidro-naftalen 5. Deka-hidro-naftalen 6. Terpentin 7. Antracen

6. ASFALT
• Asfalt je tamnomrka masa koja može biti u čvrsto, polučvrstom ili tečnom stanju.

IZORI EKSPOZICIJE 1. 2. Pri asfaltiranju Poslovi gde se radi sa toplim asfaltom

TOKSIKODINAMIKA

133

IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2. 3. Kao organski rastvarači (npr Cikloheksan za dobijanje najlona) U organskoj sintezi U proizvodnji organskih jedinjenja

TOKSOKOKINETIKA
• APSORPCIJA Uglavnomje preko Respiratornog trakta (pare), apsorpcija je moguća i preko kože ako dođe do direktnog kotakta sa aromatičnim ugljovodonicima u tečnoj fazi. DISTRIBUCIJA - Manji deo se akumulira u organima i tkivima bogatim mastima, najveći deo podleže biotransformaciji preko brojnih međuproizvoda sve do krajnjeg metabolita. ELIMINACIJA - Najvećim delom se eliminišu Urinom u obliku odgovarajućih krajnjih metabolita, a manjim delom u nepromenjenom obliku Izdahnutim vazduhom.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA APSORPCIJA Većina ovih jedinjenja se unosi inhalacijom, apsorpcija preko kože je od manjeg značaja. ELIMINACIJA Uglavnom u neizmenjenom obliku mokraćom, u manjoj meri izdahnutim vazduhom. TOKSIKODINAMIKA 1. 2.
3.

Depresivno dejstvo na cns Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Alergogeno dejstvo

TOKSIKODINAMIKA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Oštećuju krvotvorne organe Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Narkotičko dejstvo Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege Bronhijalna astmu - neki Kancerogeno dejstvo - neki Promene u bazalnom metabolizmu

B – TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA

Jedinjenja koja sadrže jedan ili više benzenovih prstenova. Zamenom vodonikovog atoma u benzenovom prstenu nekim drugim atomom ili radikalom nastaju svi aromatični ugljovodonici. Imaju karakteristični slatki aromatični miris, slabo su rastvorljivi u vodi, isparljivi su i zapaljivi. Dobijaju se najvećim delom iz Sirove nafte, manjim delom iz Katrana kamenog uglja

a) BENZEN
IZVORI EKSPOZICIJE
• •
1. 2. 3. Veoma je otrovan zbog čega se sve manje koristi, a u nekim zemljama je njegova upotreba i zabranjena. Koristi se kao rastvarač i razređivač: U industriji gume, kaučuka, boja i lakova U proizvodnji plastičnih masa i eksploziva U proizvodnji šminke i sapuna

• •

PODELA
1. 2. BENZEN HOMOLOZI BENZENA (Toluen, Ksilen, Stiren, Solvent nafta) 3. DERIVATI BENZENA • Nitro-derivati - Nitrobenzen - Dinitrobenzen - Trinitrotoluen • Amino-derivati - Anilin - Benzidin - Ursol • Hidroksilni-derivati - Fenol • Halogeni-derivati - Nitrohlorbenzen - Dinitrohlorbenzen

TOKSIKOKINETIKA
• • • APSORPCIJA - Najčešće Inhalacijom, mada je moguća i apsorpcija preko kože ukoliko dođe do direktnog kontakta sa tečnim benzenom. DISTRIBUCIJA - Deo apsorbovanog benzena se deponuje U tkiva i organe bogate mastima. ELIMINACIJA - Najveći deo se oksidiše u jetri sve do fenola koji se konjuguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom i izlučuje Urinom. Manji deo se eliminiše nepromenjen preko pluća.

TOKSIKODINAMIKA
1. OŠTEĆENJE JETRE, BUBREGA, I NERVNOG SISTEMA Usled dejstva Benzeneroksida koji se stvara tokom metabolizma benzena i koji kao

134

2.

3. 4. 5. 6.

slobodni radikal izaziva oštećenja raznih tkiva i organa u organizmu. DEFICIT VITAMINA C - Tokom metabolizma benzena troši se sumpor, koji je neophodan za sintezu glutationa. Glutation je potreban za regeneraciju aksorbinske kiseline pa se javlja manjak vitamina C. HIPOKSIJA - Usled intenzivne oksidacije benzena i intermedijalnih proizvoda, čime se troši O2 u krvi NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS (Depresija CNS-a) IRTACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE OKA I RES-a DEPRESIJA KOŠTANE SRŽI (Anemija, leukopenija, trombocitopenija, a moguća je i leukemija).

Procena preostale rade sposobnosti zavisi će od opšteg stanja organizma.

b) HOMOLOZI BENZENA
Toluen, ksilen i stiren su isparljive bezbojne tečnosti karakterističnog aromatičnog mirisa, nerastvorljive u vodi i zapaljive.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. 2. 3. 4. Koristi se kao rastvarači i razređivači : U industriji celuloznih boja i lakova, lepaka U proizvodnji plastičnih masa i kaučuka i asfalta U petrohemijskoj industriji, laboratorijama i štamparijama Kao konstituensi avionskog goriva.

KLINIČKA SLIKA
AKUTNO TROVANJE ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA - Vrtoglavica - Muka - Glavobolja - Teturav hod - Konfuznost - Narkoza - Opijenost - Koma i Smrt ZNACI IRITACIJE KONJUKTIVE ZNACI IRITACIJE KOŽE HEPATITIS NEFRITIS HRONIČNO TROVANJE ZNACI DEPRESIJE KOŠTANE SRŽI - dominiraju - Trombocitopenija - Leukopenija - Anemija - Leukemija (kasna komplikacija) ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA KOŽNE ALERGISKE PROMENE HEPATITIS NEFRITIS

TOKSIKOKINETIKA
• APSORPCIJA - Najčešće inhalacijom para, mada je moguća i ograničena apsorpcija preko kože. • TOLUEN -Metaboliše se oksidacijom u benzilalkohol, a zatim pod dejstvom alkoholdehidrogenaze u benzaldehid, čijom oksidacijom nastaje benzoična kiselina. Konjugacijom sa glicinom nastaje hipurna kiselina koja se eliminiše urinom. • KSILEN -Transformiše se, skoro u celini, u metilbenzojevu kiselinu koja se zatim konjuguje sa glicinom i stvara metilhipurnu kiselinu. • Ksileni su jači narkotici od toluena. Narkotične osobine ksilena predstavljaju glavnu opasnost po zdravlje. • STIREN - se skoro isljučivo metaboliše preko mandelične i fenilglioksalne kiseline, koje se izlučuju urinom. Za monitoring stirena preporučuje se određivanje mandelične i fenilglioksalne kiseline u uzorku urina na početku jutarnje smene. Alkohol inhibira metabolizam stirena. TOKSIKODINAMIKA 1. 2. 3. 4. 5. Iritativno dejstvo na kožu, sluzokožu RES-a i oko Alergogeno dejstvo na kožu i sluzokožu RES-a Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege - ponekad Oštećenju krv i krvotvorne organe - manje izraženo

EKSPOZICIONI TESTOVI
1.
Povećana

koncentracija fenola u urinu

LEČENJE 1. 2. Prekid dalje ekspozicije, održavanje vitalnih funkcija i simptomatska terapija. Ishrana bez masti i mleko da bi se onemogućila apsorpcija benzena preko digestivnog trakta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod postojanja sumnje na oštećenje koštane srži, ugroženog treba privremeno premestiti na drugo radno mesto na kome neće biti izložen organskim rastvaračima do normalizacije zdravstvenog stanja. Kod postojanja ireverzibilnog oštećenja kritičnih organa zapošljeni nije sposoban za rad sa toksičnim materijama koje pokazuju trepizam na navedene organe i sisteme, za teže psihičke i fizičke napore, rad na visini (kod oštećenja CNS-a), u toplim i hladnim pogonima, terenski i smenski rad.

135

KLINIČKA SLIKA

Akutno trovanje
TOLUEN - Iritacija sluzokože RES-a i oka - Muka i povraćanje - Anoreksija -Aritmije -Pneumonitis -Smrt Niže koncentracije: glavoboljom, vrtoglavicom, konfuzijom, halucinacijama, ataksijom oštećenje jetre i bubrega. KSILEN STIREN • oštećenja jetre, trombocitopenije, neurastenične manifestacije i oštećenja perifernog nervnog sistema.

-iritacija sluzokože nosa i ždrela, -konjuktivitis, -aritmija, -akutni edem pluća, -depresija disanja, -konfuznost i koma.

• kao dezinficijens, • kao hemijski intermedijar za fenolne smole. Krezol se koristi kao: • dezinficijens, • u fotografiji, • za bojenje i štavljenje kože, • kao hemijski intermedijar za adhezive, boje i • u farmaciji. TOKSIKOKINETIKA Fenol se lako apsorbuje svim putevima apsorpcije i brzo distribuira u sva tkiva. Apsorbovani fenol transformiše se u jetri, plućima i mukozi gastrointestinalnog trakta i konjuguje, uglavnom glukuronskom i sumpornom kiselinom. Fenol se u manjem stepenu hidroksilizuje u katehol i hidrohinol. Izlučuje se urinom. TOKSIKODINAMIKA Fenol je opšti protoplazmatski otrov koji denaturiše proteine (kovalentno se vezuju za proteine plazme i tkiva).
AKUTNO TROVANJE -malaksalost, -glavobolja, -vrtoglavica, -otežano lučenje pljuvačke, -iritacija sluznice gornjih disajnih puteva (simptomi se javljaju 5-30 minuta od početka ekpozicije). u urinu se nalaze belančevine i eritrociti. -u teškim trovanjima brzo se razvija depresija CNS-a sa - komom i respiratornim arestom -konvulzije. hipotenzija i ventrikularna tahikardija. na koži hemijske opekotine. HRONIČNO TROVANJE

Hronično trovanje
TOLUEN KSILEN glavobolja, zamor, malaksalost, dispeptički poremećaji, poremećaji spavanja (pospanost danju, nesanica noću). iritativne promene na koži (odmašćivanje, eritem, suvoća) i iritativne promene na sluzokožama (hronični konjuktivitis, rinitis, bronhitis). STIREN

- promene na CNS-u (encefalopatija), perifernom nervnom sistemu (polineuropatija), a od kranijalnih nerava zahvaćen je optički nerv.

narkotično, nadražajno i alergogeno na kožu. nastajanje kancera različitih lokalizacija

-maksalost, -znojenje, -razdražljivost, -povećan umor, -slab san, -glavobolja, -vrtoglavica, -dispeptičke smetnje, -pomerećaj CNS-a, -promene na želucu, -toksični hepatitis, -suvoća kože i dermatitis.

FENOL
Fenolna jedinjenja predstavljaju grupu aromatičnih jedinjenja koja se odlikuju postojanjem jedne hidroksilne grupe ili više njih na benzenovom prstenu. Fenoli sa jednom OH-grupom izrazito su toksične materije. Eugenol je fenolno je jedinjenje koje se nalazi u cigaretama. IZVORI EKSPOZICIJE Fenol se primenjuje • kao sredstvo za čišćenje i za skidanje boja,

LEČENJE
Treba ukloniti svu kontaminiranu odeću. Fenol sa kože se odstranjuje trljanjem kože pamučnom krpom natopljenom maslinovim uljem. Kontrolisati disanje i cirkulaciju, uraditi intubaciju, obezbediti intravenske linije,nadoknada tečnosti i kardijalni monitoring. Antidoti ne postoje.

136

akutna i hronična oštećenja jetre (nekrozu hepatocita i masnu infiltraciju) i bubrega (masna degeneracija i nekroza epitela tubula). • kao fumiganti. Oko polovine apsorbovanog CCl4 eliminiše se nepromenjeno izdahnutim vazduhom. Pri otvorenom plamenu i na visokoj T razlažu se na fozgen i HCl. Česti su abdominalni bolovi. ređe u bubrezima. anurijom. • procesima ekstrakcije. povraćanje i proliv. • sredstva za gašenje požara i • intermedijari u organskoj sintezi. Krv i krvotvorni organi 4. Za sada nema poznatih metabolita CCl4 u krvi i urinu. J. bezbojna je. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . a ostatak u obliku metabolita urinom i fecesom.U smešama fumiganata. najčešće. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Ugljentetrahlorid se apsorbuje kroz pluća kao para i neznatno preko kože. etana. Povećanjem broja atoma Cl povećava se narkotičnost. Narkotičko dejstvo derivata etana je jače od derivata etilena. Nekad se registruju i fatalne srčane aritmije.C . uklučujući vrtoglavicu. Retko imaju hematotoksični efekat (halotan) i kancerogeno dejstvo. Nekoliko dana nakon akutne ekspozicije javlja se žutica i oštećenje jetre sa znacima toksične nekroze. Smrt je. meša se sa većinom 137 .Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija halogenim ugljovodonicima. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Duži kontakat tečnog rastvarača sa kožom može izazvati dermatitis. gubitak koordinacije pokreta i konfuznost. TRANSFORMACIJA: metabolizam se obavlja najčešće u jetri. IZVORI EKSPOZICIJE Koriste se kao: • rastvarači pri odmašćivanju. Dijagnozu potvrđuju visoke koncetracije CCl4 u izdahnutom vazduhu. U isto vreme javlja se i akutni nefritis sa oligurijom. Kod neki aromatičnih halogenih UV prisutna je toksikomanija i intolerancija na alkohol kod eksponovanih radnika. Izazivaju iritativno dejstvo na koži i sluzokoži i oštećenja parenhimskih organa. ELIMINACIJA: izlučuju se nepromenjeni preko pluća i bubrega. Br. posledica oštećenja bubrega sa sekundarnom kardijalnom insuficijencijom. gde je jedan ili više C atoma zamenjen atomom Cl. • hemijskom čišćenju. koji izazivaju oštećenje ćelija preko lipidne peroksidacije. muka. Ugljentetrahlorid izaziva depresiju CNS-a. TOKSIKODINAMIKA Imaju narkotičko dejstvo. nerastvorljiv je u vodi. kao insekticid i za smanjenje zapaljivosti. Zasićeni halogeni UV otrovniji su od nezasićenih. F.TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA Derivati metana. acetilena i drugih alifatičnih i cikličnih ugljovodonika. • u aerosolima. retencijom azota i uremijom. u zavisnosti od broja atoma Cl. Male količine se transformišu do ugljendioksida i ureje. je bezbojna nezapaljiva tečnost specifičnog mirisa. • insekticidi. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA: preko pluća. ređe preko kože i digestivnog trakta. Bubreg 3. IZVORI EKSPOZICIJE Ugljentetrahlorid se koristi u proizvodnji fluorougljvodonika. HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA UGLJENTETRAHLORID Ugljentetrahlorid (tetrahlormetan). Javljaju se u sva tri agregatna stanja. • sredstvima za hlađenje. Nervni sistem. Dobija se u reakciji ugljendisulfida s hlorom u prisustvu katalizatora ili hlorinacijom metana. F. u vidu metabolita ili potpuno razložani. HLOROFORM Hloroform (trihlormetan ). isparljiva i nezapaljiva tečnost s blagim eteričnim mirisom. KLINIČKA SLIKA Ekspozicija visokim koncetracijama CCl4 izaziva simptome depresije CNS-a . etilena. U jetri se transformiše do slobodnih radikala (-Cl3). Jetra 2.

Identifikovano je više metabolita koji se kovalentno vezuju sa tkivnim makromolekulima jetre i bubrega. koja se veoma mnogo koristi kao rastvarač u industriji. Nalazi se kao antidetonator u aditivima benzina. Apsorbovani hloroform delom se ekspirira nepromenjen a delom transformiše do ugljendioksida. insekticid. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se preko pluća i kože. i nešto manje. konvulzije. Na suncu se spontano razgrađuje u fozgen. Drugi efekti su depresija CNS-a. iritacija kože. To su trihlormetanol.1. a sada u proizvodnji fluorougljovodonika. ingestijom i kroz kožu. a ostatak u mravlju kiselinu i CO2. heksahloretan je čvrsta materija. Transformiše se oksidacijom dvogube veze i translokacijom hlora. koji se dehlorinacijom konvertuje u fozgen. Oksidacijom nastaje hloralhidrat. respiratornu paralizu. vrtoglavicu. Oko 90% trihloretana se eliminiše nepromenjeno izdahnutim vazduhom. Između 25 35% apsorbovanog metilenhlorida transformiše se u CO. Metabolizam metilenhlorida odvija se ili oksidacijom pomoću sistema citohrom P450 u CO i HCl preko reaktivnog intermedijara formilhlorida. jetre. slabo je rastvorljiv u vodi. U zubarstvu i elektronici služi za lokalno hlađenje. Dominantno je anestetik i izaziva pormećaj koordinacije i opijenost. Izaziva hepatomegaliju i toksični hepatitis. arest i smrt zbog oštećenja jetre i bubrega. u sintezi različitih hlorovanih rastvarača. hlorovodonik i hlor. uljana. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se inhalacijom. dovodi do različitih oštećenja CNS-a. muku. Hronična ekspozicija stvara zavisnost sa simptomima koji liče na hronični alkoholizam. veoma se mnogo koristi kao rastvarač i smatra se jednim od najmanje toksičnih halogenih ugljovodonika U oganizam se unosi inhalacijom. Akcidentalno narkozu prati puni oporavak. komu i smrt.Odličan je organski rastvarač. inhalacijom ili ingestijom. očiju i pluća i anoksija. a ostalih osam su tečnosti. Etilendihlorid (1. TRIHLOTETILEN Trihloretilen (trihloreten). bezbojna je tečnost. U vrlo visokim koncetracijama izaziva srčane artmije senzbilizacijom na kateholamine. pluća i kardiovaskularnog sistema. Metaboliti se dalje konjuguju sa glukuronskom kiselinom i eliminišu urinom. Hloretani su hlorovana organska jedinjenja strukturno vezana za etan u kojima su jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima hlora. a mogući intermedijari su CHCl2 i CCl3 radikali i formaldehid. Transformiše se mikrozomalnom oksidacijom posredavanom citohromom P450 u 2-hloracetaldehid i 2hloretanol. lako isparljiva. Srčane disritmije se javljaju pri visokim koncetracijama. IZVORI EKSPOZICIJE Ranije se koristio kao anestetik. u ekstrakciji i za skidanje mrlja. a toksičnost metilenhlorida vezuje se za CO i stvaranje karboksi-Hgb. Akutna zadesna ekspozicija 1. Metilhloroform (1. KLINIČKA SLIKA Akutna ekspozicija uzrokuje glavobolju. je bistra bezbojna tečnost slatkastog mirisa slabo rastvorljiva u vodi. a izvesna količina i kroz intaktnu kožu pri direktnom kontaktu. povraćanje.1-trihloretan) Je slabo rastvorljiv u vodi. bubrega. Na sobnoj temperaturi monohloretan je gas. Lako se apsorbuje inhalacijom. dok je u vodi slabo rastvorljiv. koji ulaze u monokarbonski metabolički put. koji se dalje redukuje u trihloretanol (THE) ili oksidiše u trihlorsirćetnu kiselinu (THA). Koristi se kao intermedijar u sintezi vinilhloridmonomera. ingestijom ili perkutano i distribuira u celom organizmu. Izaziva narkozu. koji na koži izaziva hladne opekotine. ingistijom i preko kože. ili pomoću enzima konjugacijom sa glutationom i stvaranjem formaldehida. HLOROVANI ETANI 138 .2dihloretan) Na običnoj temperaturi je bezbojna. kao sredstvo za hlađenje.2dihloretanu.rastvarača. mravlje kiseline i CO2. U vazduhu nastaje spontano fotohemijskom razgradnjom trihloretilena. hidrosolubilna tečnost slatkastog ukusa. METILENHLORID Metilenhlorid (dihlormetan). rastvarač u laboratorijama. CO i karboksiHgb pri ekspoziciji metilenhloridu sporije nestaju iz krvi nego pri ekspoziciji samom CO. Hloroform takođe senzibilizira srce na delovanje kateholamina. a u domaćinstvu za skidanje boja. opijenost. Ima nizak narkotični efekat. Toksični efekti hloroforma ispoljavaju se na nervnom sistemu i jetri. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Trihloretilen se apsorbuje uglavnom kao para kroz pluća. Etilhlorid (monohloretan) Predstavlja hemijski intermedijar i opšti i lokalni anestetik. a ostatak se metaboliše u trihloretanol i trihlorsirćetnu kiselinu.

obezbediti veštačku ventilaciju i preduzeti druge mere. dok fizičko stanje hlorovanih bifenila i njihovih derivata i hlorovanih naftalena. koji počinje ili se HLORBENZENI Monohlorbenzen (MCB) Nerastvorljiv je u vodi. Mutageni i kancerogeni efekti vinil hlorida se pripisuju alkilišućem delovanju međuprodukata. a delom u obliku metabolita. varira od tečnosti do voskova. bezbojan je. eksplozivan i zapaljiv gas prijatnog mirisa. Značajan je hemijski intermedijar. TOKSIKOKINETIKA: Apsorbuje se posle inhalacije i kroz kožu. naročito monohloretilenoksida i hloracetaldehida. delom nepromanjen. reaguje sa nukleinskim kiselinama. KLINIČKA SLIKA Primarni efekat akutne ekspozicije jeste depresija CNS-a. splenomegalija. Hronična ekspozicija vinilhloridu dovodi do akroosteolize (degeneracija terminalnih falangi prstiju). voskova. iritacije disajnog sistema sa kašljem i dispnejom i iritacije kože. -bol u trbuhu. adheziva. Služi i kao rastvarač u odmašćivanju metala i u hemijskim čistionicama. Radnici sa obaljenjima jetre i akroostelizom leče se simptomatski. -oštećenje bubrega i -poremećaj srčanog ritma. -gubitak svesti. -muka. Koža šaka i nadlaktica pokazuje zadebljanje i čvoriće. -povraćanje. a možda je i perkursor angiosarkoma. iritacije očiju sa konjuktivititisom. koji se uglavnom koristi u polimerizaciji za dobijanje polivinilhlorida. Isključivo se transformiše oksidacijom. hepatomegalija i fibroza kapsule jetre. -oštećenje jetre. HRONIČNO TROVANJE pogoršava hladnoćom). za rastvaranje boja. Njegov epoksid. -glavobolja. Sistem mikrozomalnih citohroma P450 oksidiše hlorbenzen u reaktivne epoksidne intermedijare. -vrtoglavica i -žutica. Hlorovani benzeni su tečnosti. V i VII kranijalni nerv. premaza. zavisno od stepena hlorinacije. Glavni metaboliti hlorbenzena su p-hlorfenol i 4hlorkatehol. nekada i nogu. Zbog toga za procenu ekspozicije treba koristiti uzorke urina posle radne smene dobijene nakon 3-4 sukcesivna radna dana.Urinarne koncetracije THE odražavaju skorašnje nivoe ekspozicije. Kovalentno vezivanje tih epoksida za različite konstituente tkiva objašnjava citotoksične efekte. Prva manifestacija koju zapažaju radnici jeste Raynaudov fenomen (sa belim i bolnim prstima ruku. a na sobnoj temperaturi je bezbojna isparljiva tečnost neprijatnog mirisa. kao i u sakroilijačnim zglobovima. -promene na koži. Zbog liposolubilnosti. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Vinilhlorid se uglavnom apsorbuje kroz pluća. -toksikomanija. -oštećenje kože (kontaktni i eksfolijativni dermatitis). Dovodi do vrtoglavice. -oštećenja VNS. LEČENJE Pri akutnom trovanju. Deo apsorbovanog vinilhlorida izlučuje se izdahnutim vazduhom. Dobijaju se iz benzena i homologa i drugih aromatičnih jedinjenja zamenom jednog ili više atoma vodonika halogenom. dati kiseonik. -koma i -smrt. radnika treba ukloniti iz radne sredine u kojoj je izložen noksi. muke otupljenja vidnih i slušnih funkcija. a ostatak urinom. Radiografski nalaz uključuje litičke lezije u distalnim falangama prstiju šaka i u stiloidnim nastavcima ulne i radijusa. 2-hloretilenoksid. -intolerancija na alkohol. kao prenosilac toplote. TEŽI OBLIK -narkoza. AROMATIČNI HALOGENI UGLJOVODONICI Halogeni derivati aromatičnih ugljovodonika u užem smislu predstavljaju jedinjenja u kojima je halogen vezan na benzensko jezgro. Među ostalim efektima vinilhlorida ističu se trombocitopenija. koji se urinom eliminišu u obliku konjugata sa sulfatom i glukuronidom. -poremećaj koordinacije. Necirotična portalna fibroza često je oštećenje jetre. Glavno mesto oksidacije vinilhlorida jesu hepatociti. Za biološki monitoring se primenjuje određivanje vinilhlorida u izdahnutom vazduhu i tiodiglikolne kiseline u urinu. -polineuropatije sa tropizmom za I. Najbolji 139 . IZVORI EKSPOZICIJE:Danas se uglavnom upotrebljava u sintezi nitrohlorbenzena i difeniloksida. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE LAKŠI OBLIK -umor. akumulira se u masnom tkivu i u mleku. ali se uvek zajedno s njima razmatraju jedinjenja u kojima se halogen nalazi na bočnom lancu. VINILHLORID Vinilhlorid je slabo rastvorljiv u vodi. a THA kumulativnu ekspoziciju tokom prethodnih nekoliko dana.

gde se 1-10 atoma vodonika može zameniti odgovarajućim brojem atoma hlora. godinama. ali je apsorpcija moguća i kroz intaktnu kožu. dobija se sekundarni. posebno u masnom. u kojima je atom vodonika na ugljeniku u prstenu zamenjen amino grupom (-NH2). zatim na poliamine. On izaziva i promene u parenhimu jetre i bubrega.Visokohlorovani PCB-i imaju tendenciju kumulacije u masnom tkivu i jetri. plastici. a kada se jedan vodonik u amino grupi zameni alkil ili aril grupom. TROVANJA AMINOJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Amini su ugljovodonici supstituisani azotom tako što je jedan atom vodonika na atomu ugljenika. imunodisregulaciju i atrofiju timusa. nitroanilin. inhibitori korozije. primenjuje se kao fungicid i u organskoj sintezi. Mirišu na ribu ili jake baze. Od jedinjenja sa jednim benzenovim prstenom poznata su dimetilanilin. zamenjen alkil (R-C-NH2. Metabolišu se najvervovatnije preko deaminacije u amonijak pomoću monoamino i diamino oksidaze. Jedinjenja sa slobodnom amino grupom su primarni amini. glavobolja i znaci oštećenja jetre. ako je hidroksilna na alkilnoj grupi. AROMATIČNI AMINI Aromatični amini su grupa jedinjenja derivata benezena. naftalena. međutim MCB nije mijelotoksičan. Pri višim koncetracijama javljaju se simptomi depresije CNSa. toluidin i dr. Izvori ekspozicije Koriste se u kondezatorima. digestivnim poremećajima. a neki imaju oznaku za kutanu apsorpciju. kao baktericidi. IZVORI EKSPOZICIJE Kao katalizatori u reakcijama polimerizacije. Lečenje Pacijente sa oštećenjima jetre i perzistentnim hlornim aknama treba ukloniti iz domašaja nokse i lečiti simptomatski. Od jedinjenja sa dva POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB). Klinička slika Polihlorovani bifenili izazivaju hlorne akne. dimetilamin služi kao akcelerator u izradi kaučuka i sapuna. ili viče njih. u proizvodnji boja.Metilamin se koristi u štavljenju kože i organskoj sintezi. Među metabolite PCB-a spadaju mono. ako imaju više od jedne amino grupe. Dibenzodioksini izazivaju mijelosupresiju. ALIFATIČNI AMINI Alifatični amini su derivati amonijaka u kome je jedan atom vodonika. kao lekovi ili herbicidi. stupor i teškoće sa mokrenjem. bifenila i drugih. ili više njih. oksidacije i konjugacije. TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA 140 . sintetskim uljima za hlađenje. pri gašenju požara i u livačkim voskovima. toluena. Dele se na primarne. Anilin je najjednostavniji i najpoznatiji aromatični amin. dietilanilin. transformatorima. Pri hroničnoj ekspoziciji opisani su glavobolja. ali su manje narkotični od monohlorbenzena. Sistemsko trovanje uključuje hepatitis sa hepatomegalijom. i alkanolamine. zamenjen amino grupom (-NH2). urinu i mleku. koji se u različitom stepenu konjuguju sa glukuronskom i sumpornom kiselinom. iritaciju kože i disajnog trakta. polihidroksi i dehlorovani derivati. antracena. Pri konkatu sa etilenaminima javlja se i astma i alergijski kontaktni dermatitis. vrtoglavica. Dele se na alifatične. sekundarne i tercijarne monoamine.primarni amin) ili alkanol grupom (R-CCOHNH2 alkanolamin). Neka visokohlorovana jedinjenja perzistiraju u tkivima. Manje hlorovani PCB-i podležu bržoj biotransformaciji kroz faze dehlorinacije.biomarkeri ekspozicije hlorbenzenu su 4hlorkatehol i p-hlorfenol u urinu. etilendiamin se nalazi u lekovima . TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Dobro se apsorbuju nakon inhalacije. sintetskom kaučuku. hematurijom i impotencijom. Dihlorbenzeni su iritansi kože i sluzokoža. Neke od ovih promena se pripisuju kontaminantima tehničkih PCB-a polihlorovanim dibenzo-p-dioksinima (PCDD) i polihlorovanim dibenzofuranima (PCDF). Induktor je citohroma P450 u mikrozomima jetre. a zamenom oba atoma vodonika u amino grupi alkil ili aril grupom tercijarni amini. Prenose se krvlju vezani za lipide. KLINIČKA SLIKA:Monohlorbenzen je snažan narkotik i izaziva oštećenja CNS-a slična akutnom trovanju benzenom. dimetiletilamin se koristi u livnicama kao katalizator u izradi kalupa pri “hladnoj” metodi.Metaboliti se nalaze u fecesu. aliciklične i aromatične. Toksikokinetika PCB se uglavnom apsorbuju inhalacijom para. Pare isparljivih amina izazivaju edem rožnjače. Polihlorovani bifenili su organohlorna jedinjenja koja imaju molekularnu formulu C12H10-xClx.aminofilinu. Heksahlorbenzen (C6Cl6). prema broju alkil grupa koje su zamenile atome vodonika na atomu azota.

povraćanje. ALIFATIČNI NITROJEDINJENJA U alifatična nitrojedinjenja mononitroalkani. su jaki kancerogeni. Heinzova telašca u Er i povišeni nivoi methemoglobina. nitroheksen) brzo nakon ekspozicije daju hiperekscitabilnost. gume. Koristi se u izradi boja. Inhalacija alkilnitrita izaziva iritaciju gornjeg respiratornog trakta. masti. abdominalne bolove. a pri hroničnoj ekspoziciji maligna oboljenja urinarnog trakta. Nakon više sati ekspozicije javlja se glavobolja. Pri profesionalnoj akutnoj ekspoziciji registrovani su smrtni slučajevi. Veoma su toksični pa intenzivnija ekspozicija izaziva vrtoglavice. aromatični) i broju nitrogrupa (mono. o-dianizidin. ulja. Stvaranje methemoglobina zavisi od konverzije nitrata u nitrite pod dejstvom gastrointestinalnih mikroorganizama koji poseduju nitratne reduktoze. ANILIN Anilin(C6H5-NH2). o-tolidin. alkilni nitriti i nitrati. najverovatnije je odgovoran za toksične efekte anilina (methemoglobinemiju). Pare anilina uglavnom se apsorbuju kroz pluća a moguća je i apsorpcija kroz kožu. glavobolja i mentalni poremećaji. hidroksilamin. a medicinski kao vazodilatatori. toksična oštećenja jetre i alergijski dermatitis. opšte prihvaćeno mišljenje je da hroničnih efekata nema. Anilin stvaranjem methemoglobina izaziva anoksiju. koji normalno ne prelazi 1. kao rastvarač. bezbojna ili mutnožuta. Testovi ekspozicije. Nitrometan i nitroetan se koriste za rastvaranje i skidanje boja. smola. Toksikokinetika. Uz mirovanje. depresiju. parfema. cijanozu. Naftilamini i aminoantraceni. povraćanje. Intemedijarni metabolit anilina. ksenilamin. Otrovanog treba skloniti van domašaja nokse uz skidanje odeće i pranje celog tela vodom i sapunom. daje se kiseonik radi otklanjanja glavobolje i osećaja opšte slabosti. dispepsija i TROVANJA NITROJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Nitrojedinjenja pripadaju supstituisanim ugljovodonicima u kojima je atom vodonika zamenjen nitro grupom opšte formule R-NO2. lekova. aliciklični. Lečenje. Klinička slika. Alkilnitriti se industrijski koriste kao eksplozivi. industriji nameštaja. pakovanju hrane i proizvoda od plastike. Indikator ekspozicije anilinu je određivanje paminofenola u urinu. su sa kondezovanim prstenovima i značajni su zbog svoje kancergenosti. koji najčešće dovode do raka mokraćne bešike (ksenilamin). bradikardijom i glavoboljom. koji se urinom izlučuje kao konjugat sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. Nitroetan se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom (oko 10%) i transformiše u etilmerkapturnu kiselinu i 2-c fragmente koji ulaze u metabolički put. se prema sastavu ugljovodonika (alifatični. IZVORI EKSPOZICIJE ubrajaju se nitroalkeni i Kao rastvarači celuloznih estara. krvave prolive. Iako su pri ponovljenoj ekspoziciji anilinu zabeležena oštećenja jetre i efekti na CNS. 3. voskova i boja i kao intermedijari u sintezi drugih organskih jedinjenja. naročito aminoalkohola. a visoke koncentracije refleksnu iritaciju medularnih centara sa prolaznom hipertenzijom. Aromatični amini pri akutnoj ekspoziciji i trovanju daju methemoglobinemiju. polinitroalkani. iritaciju konjuktiva i mukoza gornjih disajnih puteva i toksične simptome pre nastupanja narkoze. lakova. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitroalkani deluju depresivno na CNS i izazivaju ošteđenja jetre i bubrega. posebno mokraćne bešike i senzibilizaciju kože i disajnog trakta. Neki nitroalkeni (nitrobuten. Od 15-60% apsorbovanog anilina oksidiše se u p-aminofenol. di. difenilanilin i dr. Znaci hemolize su prisutni. Dele 141 . ali daju i methemoglobinemiju. Pri hroničnoj ekspoziciji javlja se opšta slabost. zejtinjava. smola. Drugi indikator ekspozicije jeste povišen nivo methemoglobina u krvi. Izvori ekspozicije. grafičkoj industriji.aminobifenil. tri i polinitro jedinjenja. depresija. NITROPROPAN 2-nitropropan. srednje isparljiva i liposolubilna tečnost aromatičnog mirisa. je u vodi slabo rastvorljiva. asfiksiju a najizraženije su promene na plu}ima. Dobija se katalitičkom hidrogenizacijom nitrobenzena pri visokoj T i pod pritiskom. zapaljiva.u. Ostala aromatična aminojedinjenja kao što su 4aminobifenol. Oba jedinjenja podležu metabolizmu u jetri i stvaraju nitrite. 2nitropropan se smatra mogućim humanim kancerogenom.5 gr na 100 gr hemoglobina. konvulzije i kolaps.3-dihlorbenzidin i 4. brodogradnji . konvulzije. muka.pridružena benzenova prstena najvažniji su benzedin. ataksiju. Njima se mogu priključiti estri alkohola i azotne kiseline. slabo se rastvara u vodi i veoma je korišćen rastvarač u građevinarstvu.

žutica. u izradi boja i eksploziva i kao hemijski intermedijar i rastvarač. Javlja se pri deficitu normalnih redukujućih sistema (deficita enzima citohrom b5 reduktaze). Primenjuje se u sintezi anilina. hemolitička anemija. naftalena i antracena zamenom atoma vodonika sa jednom nitrogrupom ili sa više njih. Metilensko plavo u svom oksidisanom obliku redukuje se do bezbojnog leukometilenskog plavog primanjem elektrona sa NADPH. Delom se nepromenjeni izlučuju urinom. muka i umor. koma. ali i vazopresore. Metilensko plavo u terapijskim dozama izaziva plavičastu prebojenost kože i urina. ekscitaciju i tremor koji su praćeni depresijom. oligurije/anurije sa komom i smrću. Aromatična nitrojedinjenja služe kao eksplozivi i rastvarači pri izradi boja. toluena. ako se ne preduzme lečenje. lekova i herbicida. stvarajući cijanozu. Toksikokinetika. Izvori ekspozicije. ali je primena prekinuta zbog tečkih nuzefekata kao što su alergijske reakcije (urtikarija. Poluvreme eliminacije fiziološkog methemoglobina iznosi oko 55 min. Methemoglobinemija se definiše kao stanje u kome je više od 1. a delom se redukuju u nitrozo i hidroksil derivate amina. Rastvorljiva su u mastima. hiperpireksija. Lečenje. posebno kod osoba sa deficitom G6PDH. tetril.5% hemoglobina pretvoreno u methemoglobin. ksilena. Pri nivou iznad 70%. Moguća je spora apsorpcija para nitrobenzena kroz kožu. Ekspozicija parama nitrobenzena izaziva vrtoglavicu i vertigo. U okviru opšte terapije. Ova jedinjenja su ranije služila kao sredstva za mršavljenje (podizanjem bazalnog metabolizma dovode do gubitka telesne mase). periferni neuritis i poremećaj ukusa. AROMATIČNA DINITROJEDINJENJA Iz ove grupe jedinjenja izdvajaju se dinitrofenol i dinitroortokrezol. dolazi do kardiovaskularnog kolapsa sa visokom stopom letaliteta. a na nivoima od 20-30% javljaju se samo blagi simptomi: glavobolja. nitrohlortolueni i dr. Pri ingestiji je indukovana gastrična lavaža tokom 2-4 sata nakon ekspozicije. Metilensko plavo je antidot izbora. Od jedinjenja veći značaj imaju nitrobenzen. Efekti methemoglobinemije. u sintezi fotografskih razvijača i kao sredstva za zaštitu drveta. AROMATIČNA TRINITROJEDINJENJA 142 . Koriste se kao boje za tekstil. nesvesticom i komom. edema. Toksikodinamika. supstance žute boje koje ne izazivaju methemoglobinemiju. nitroanilini. di i trinitrotoluen. AROMATIČNA NITROJEDINJENJA Aromatična nitrojedinjenjana na čelu sa nitrobenzenom predstavljaju grupu organskih jedinjenja izvedenih iz benzena. Nekoliko dana kasnije dolazi do akutne žutice. pa su brzo apsorbuju preko kože. Oksidacijom se stvara p-nitrofenol a redukcijom anilin. Zajedničke odlike trovanja amina i nitrojedinjenja ugljovodonika su methemoglobulinemija i sulfhemoglobunemija. pigmenata. hematemeze i hepatomegalije. sluđe i kao dodaci gorivima i antioksidansi. Izvori ekspozicije. letargija i tahikardija beleže se na nivoima od 30-40% a na nivoima od 50-70% aritmije. Deluje kao egzogeni kofaktor koji jako ubrzava put redukcije methemoglobina preko NADPH-zavisnog sistema methemoglobinreduktaze. Toksikokinetika. pružiti respiratornu reanimaciju i dati kiseonik. Terapija metilenskim plavim kontraindikovana je pri deficitu G6PDH. otežava kliničku procenu stanja methemoglobinemije. Oba se eliminišu kao konjugati sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. Javljaju se sulfhemoglobinemija i methemoglobinemija. Hipotenzija zbog vazodilatacije ili smanjeni minutni volumen obično zahtevaju intravensku tečnost i Trendelenburg položaj. koja se u blažim slučajevima javlja samo na usnama i mukoznim membranama. Prva manifestacija methemoglobinemije jeste cijanoza. oštećenje jetre i periferna neuropatija. smola. dermatitis). mono. cijanotoničnim pacijentima treba odmah osloboditi disajne puteve. Klinička slika. NITROBENZEN Nitrobenzen je bezbojna tečnost sa mirisom na gorke bademe. insekticida. Kod zdravih osoba nivo methemoglobina mora da iznosi 10% hemoglobina da bi se klinički uočila methemoglobinemija. hipotenzija i albuminurija.bol u grudima. Nitrobenzen se transformiše oksidacijom i redukcijom. tekstila. oštećenju struktura hemoglobina (M hemoglobini rezistentni na redukciju) i pri postojanju oksidirajućih supstrata. Leukometilensko plavo služi kao donor elektrona za redukciju methemoglobina. koji se razgrđuju u orto i para analoge aminofenola i izlučuju urinom. respiratorni distres i acidoza. i odvija se preko kinetike prvog reda. Dispneja pri naporu. mononitrohlorbenzeni. Višak metilenskog plavog može izazvati hemolizu. Pare nitrobenzena apsorbuju se kroz pluća sa 80% efikasnosti. koji se dalje oksidiše u paminofenol. Izlučuje se urinom ili putem žuči. neutropenija. Dinitroortokrezol se koristi kao pesticid i herbicid u poljoprivredi. ali pri deficitu methemoglobin reduktaze produženo na 126 min. agranulocitoza.

Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%) oksidiše u Acet-aldehid. u industriji veštačke svilem. Propil i Izopropil-alkohol 5. Pri ekspoziciji TNTa zapaženi su brojni efekti: hipertenzija i arteroskleroza.6-dinitro-4-aminotoluen ili 4-aminodinitrotoluen. Jetra. TNT izaziva lokalne i sistemske efekte. a) ALKOHOLI DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1. Povećana diureza . a u manjem stepenu kroz kožu. TOKSIKOKINETIKA Popijeni alkohol se nakon jednog sata resorbuje i počinje njegova eliminacija. 1. aplastičnu anemiju i kataraktu. Metabolizam TNT-a ide preko nitroredukcije i oksidacije izomera u 2. ALDEHIDIMA I KETONIMA IZVORI EKSPOZICIJE 1. Depresijacns-a . TOKSIKODINAMIKA 1. 3. Mogući su znaci methemoglobinemije i pojava toksične žutice pri izraženoj intoksikaciji. Najvažniji efekti intezivne hronične ekspozicije TNT-u su hipoplazija i aplazija kostne srži. noktiju. Ca. Lako se apsorbuje inhalacijom i ingestijom. hemolitička anemija i toksični hepatitis. Toksikokinetika. Metil-alkohol 3. kose i obrva a povlače se smanjenjem ili prekidom ekspozicije. Gađenje i povraćanje 7. Značaj etanola je i u tome što potencira toksičnost brojnih drugih organiskih rastvarača. 2. Povećana gastrična sekrecija 6. methemoglobinemiju. gastritis sa nauzejom. Etilen-glikol (Antifriz) 4. povraćanjem i epigastričnim bolom. 2. zdravstvenog stanja 1. toksičnu žuticu. Bubrezi i Nervni sistem. a potom depresija do narkotičkog efekta. ošteženje glomerularne filtracije. Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. miokarda. navike i ritma pijenja. Mg. Amil-alkohol 1. boja. Klinička slika. Butil-alkohol 6. lakova i dr. metabolizma vitamina B12 i poremećaji menstrualnog ciklusa. ETIL-ALKOHOL Etanol je u manjim dozama društveno prihvaćen anksiolitik. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AMINO I NITRO DERIVATIMA UGLOVODONIKA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nitro i amino derivatima ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije). ESTRIMA. U farmaceutskoj industriji. ETRIMA.TROVANJA ALKOHOLIMA.centralno 5. 4. Trovanje etanolom je od posebnog su sociomedicinskog značaja zbog stvaranja zavisnosti i tolerancije na etanol. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%) izlučuje se nepromenjen preko pluća i bubrega. 3. Izaziva iritaciju digestivnog trakta. 2. Od opštih znakova pri akutnom trovanju prvo se javlja dispepsija.posledica većeg unosa tečnosti KLINIČKA SLIKA Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise od nivoa alkohola u krvi. straosti. Najveći deo se u jetri oksidiše preko Sirćetne kiseline i Acetilkoenzim A sve do CO2 i H2O. Hipoglikemija . Etil-alkohol 2.zbog stvaranja kiselih produkata (Acet-aldehid i Sirćetna kiselina) 3. • Najčešće upotrebljavani alkoholi u industriji su: 1. Inhibicija termoregulacije . a koristi se u vojne i industrijske svrhe. Promene se javljaju i na mestu kontakta u vidu žute ili zelenožute prebojenosti kože šaka.zbog poremećaja glikogenolize 4. Kranijalne povrede 143 .Najpre se javlja ekscitacija. nadbubrega. Zn i P u krvi (smanjeni) D . Pri proizvodnji i primeni TNT-a postoji stalna opasnost od eksplozije. dok je u visokim dozama otrovan i može da dovede do respiratorne depresije i smrti. Metabolička acidoza .Trinitrotoulen (TNT) je efikasan eksploziv. koje se urinom izlučuju slobodne ili konjugovane. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje etanola u krvi i urinu Određivanje pH krvi (ketoacidoza) Određivanje šećera u krvi (blag porast glikoze) Određivanje nivoa K. Metaboliti su jako toksične materije. Toksikodinamika.

Supraorbitalno davanje atropina i hidrokortizona kod poremećaja vida OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi će od posledica.2. Dijabetička acidoza 4. METIL-ALKOHOL Metanol je uzrok najtežih profesionalnih trovanja. Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat) 4. nervnog sistema.Neurološke sekvele .Smrt usled paralize disanja 1.kod alkoholemije preko 5 mg/ml OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Od posebnog je značaja kod hroničnih alkoholičara.Gluvoća . MANIFESTNI STADIJUM KOD LAKOG TROVANJA Neurosenzorne smetnje .Po ozdravljenju mogu da ostanu .U organizam se unosi najčešće inhalacijom. odmašćivača i anestetika TOKSIKODINAMIKA Oštećenje nervnog sistema (Edem mozga i simetrična nekroza putamena) 144 . Postkonvulzivna depresija LEČENJE 1. samog • Posle 2-3 dana .Glavobolja .Suženje vidnog polja .Jaki bolovi u trbuhu Povraćanje krvavih masa . 2.Vrtoglavica . Potrebno je proceniti stanje CNS-a (postojanje i težina psihoorganskog sindroma). kao i od procene stanja čula vida. Ispiranje želudca 3-5% natrijumkarbonatom 2.Cijanoza . Formaldehid .Metanol i njegovi metaboliti eliminišu se preko bubrega i to maksimalno 2-3 dana nakon unosa. b) ETRI IZVORI EKSPOZICIJE 1. pankreasa uz uvid u zahteve radnog mesta. lepkova i veštačke svile Pri upotrebi etra kao rastvarača. pri čemu nastaje Formaldehid i Mravlja kiselina koji izazivaju poremećaje u oksidativnim i glikoliznim procesima.Period poboljšanja stanja (traje 12 do 18 sata) . Trovanje drugim depresorima CNS-a 3. Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze .za ubrzanje oksidacije alkohola 3.Metaboliše se u jetri pod dejstvom alkohol dehidrogenaze.Poremećaj funkcije pankreasa i jetre 2. U samoj industriskoj proizvodnji etra U pirotehnici U industriji boja. Kofein .Slepilo LEČENJE 1. STADIJUM PIJANSTVA . 4.Praćen nadražajem gornjih RES-puteva i oka 3. kao i stanje perifernog nervnog sistema.Konvulzije i Koma . jetre. Hemodijaliza kod teškog trovanja (može i peritonealna) 6. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Sprovođenje mera kardiocirkulatorne i respiratorne reanimacije 4. funkcije jetre i pankreasa. kao i za teže fizičke poslove. Samo 15% nerazgrađenog metanola eliminiše se preko pluća izdahnutim vazduhom. kaučuka. Ispiranje želudaca .Gađenje Poremećaj ravnoteže . LATENTNI STADIJUM .je odgovoran za efekte na oku 5. Oštećenje oka (Retrobulbarni neuritis) Nekroza retinalnih neurona i atrofija očnog živca KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA • Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma 2. može i ingestijom i preko kože.Filiformni puls . Korekcija acidoze 5. 3.Rigidnost.Vreme za koje se akumuliraju toksični metaboliti KOD TEŠKOG TROVANJA . U hemijskoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . Davanje etanola (per os ili u infuziji) 3.u toku prva dva sata posle ingestije (kasnije nema efekta) 2.Pad krvnog pritiska .je odgovorna za nastanak acidoze ELIMINACIJA . TRANSFORMACIJA . MDK iznosi 50 mg/m3 vazduha.kao antagonist 5. Hemodijaliza ili hemoperfuzija .Glavobolja .Smetnje u vidu Skotomi i Fotofobija . Mravlja kiselina . 4.Dispneja Mentalna konfuzija . Pri industriskoj proizvodnji metanola 2.Vrtoglavica . spasticitet i hiperkinezija . U industriji nameštaja 3.Oslabljena motorna funkcija . Kod težeg oštećenja pomenutih organa rada sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i hepato-tropnim noksama.

5. IRITATIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU OKA I RES-a .Paraliza vitalnih centara i smrt HRONIČNO TROVANJE .Alergiske manifestacije na koži i sluzokožama OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od posledica koje ostanu nakon završetka lečenja.TOKSIKODINAMIKA 1. 3. blago iritativno dejstvo na kožu i sluzokože narkotičko dejstvo na cns periferne neuropatije nadražaj simpatikusa oštećenje bubrega nadražaj suprarenalnih ćelija 4.Znaci oštećenja jetre . 3.pare akroleina NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS .Hajncova telašaca u eritrocitima .jače od etilakohola 145 .Acidoza . 3. 3. Određivanje broja eritrocita (smanjena) Pojava Hajncovih telašaca Određivanje methemoglobina (povećana) Određivanje aktivnosti holinesteraze (smanjena) Patološke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . 3. 4.Poremećaj u ponašanju . Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći Triortokrezilfosfat. 6.Simetrična paraliza ekstremiteta . PNS. papira i tekstila TOKSIKODINAMIKA 1.Glavobolja . organi za varenje. 2.Hiportermija . Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Koaguliše belančevine ćelija Oksidiše se u mravlju kiselinu EKSPOZICIONI TESTOVI 1. 1. 2. Insekticida Eksploziva i Kozmetičkih preparata TOKSIKODINAMIKA 1. 6.Vrtoglavica .Hipotenzija .Znaci oštećenja miokarda HRONIČNO TROVANJE . KVS.Methemoglobinemija . Služi za konzerviranje i fiksiranje tkiva 3. 4.Zapaljenjske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a .Znaci oštećenja bubrega . Nadražajno dejstvo na kožu i sluzokože Oštećuju jetru i bubrege Depresivno dejstvo na cns-u (narkoza) Degenerativne promene u pns Inhibišu aktivnost acetilholinesteraze .Toksični dermatitis . c) ESTRI Estri su jedinjenja koja nastaju reakcijom između aklohola i kiselina.estri fosforne kiseline KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . kao i stanje promena na koži u odnosu na zahteve radnog mesta.Oštećenje bubrega (ponekad) d) ALDEHIDI • Aldehidi su organska jedinjenja koja nastaju oksidacijom alkohola. 5.Alergiske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a .Simptomi iritacije sluzokože gornjih disajnih puteva i konjuktiva . IZVORI EKSPOZICIJE 1.Narkoza i kome . 2.Nadražaj sluzokože RES-a. 4.Hipotenzija . 2. Procenjuje se funkcija CNS. 2.Anemija . 2. AKROLEIN IZVORI EKSPOZICIJE 1. 4.Progresivan gubitak u težini . dezodoransi i sredstva za dezinekciju 2.Neurastenični simptomi . 5. Primenjuje se u proizvodnji plastičnih masa. 5. Koristi se kao antiseptici. 2. 3. GIT-a i Oka . Koriste se u proizvodnji Lakova i boja Plastičnih masa Veštačkih vlakana (poliester) 2. U farmaceutskoj industriji U prizvodnji sapuna i linoleuma Pri sagorevanju masti i ulja Za podmazivanje pogonskih mašina i uređaja TOKSIKODINAMIKA 1. kada se jedan atom vodonika iz kiseline zameni alkoholom. bubrega. FORMALDEHID IZVORI EKSPOZICIJE 1. jetra. RES.Hiperglikemija .

ulja. KVS. optikusa. ACETON IZVORI EKSPOZICIJE 1. Posledica je gubitak hema.Acidoza HRONIČNO TROVANJE . kateholanima i vitamina b6 3. gume.Laka anemija (ponekad) EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Hronični bronhitis . Na ovaj na~in dolazi do denaturacije molekula citohrom P450. oksidatitivnom desulfuracijom uz pomoć mikrozomalnih oksidaza (stvaranje i osloba|anje atoma sumpora). DISTRIBUCIJA . kozmetičkih sredstava i plastičnih masa TOKSOKOKINETIKA • U organizam se unosi inhalacijom i skoro u celini eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom TOKSIKODINAMIKA 1. metabolizam masti. U industriji boja. Smanjuje funkciju endokrinih žlezda (nadbubreg.Nagomilava se u nervnom tkivu i parenhimatoznim organima TOKSIKODINAMIKA 1. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . Oštećuje vid (atrofija n. Apoprotein citohroma P450 osnovno je mesto toksičnog delovanja oslobođenog atoma sumpora. ELIMINACIJA 1.Oštećenjem bubrega . Mikrozomalne oksidaze obavljaju oksidativnu desulfuraciju CS2 verovatno u 2 faze. Definitivna procena zavisi će od poremećaja funkcije CNS. tireoideja i polne žlezde) KLINIČKA SLIKA 146 . Lezija apoproteina smanjuje afinitet i/ili broj mesta koja se vezuju za hem unutar mikrozoma. 2. a moguća je i apsorpcija preko kože.Kašlj . U prvoj fazi oslobađ|a se atom sumpora i stvara karbonilsulfid (COS) kao intermedijarni produkt.Hipoglikemija . U drugoj fazi oslobađa se drugi atom sumpora i stvara CO2 kao krajnji proizvod. Narkotičko dejstvo Iritira sluzokožu res-a i oka Oštećuje bubrege Izaziva dismenoreične smetnje kod žena KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE .Laringitis . celuloze i acetilena 2. vezivanjem sa aminokiselinama (stvaranje tiokarbamata) i glutationom (stvaranje 2-tiotiazolidin-4-karboksilne kiseline).Hronični konjuktivitis .Zpaljenje pluća .Glavobolja . 3. Aceton u urinu bez hiperglikemije Određivanje pH krvi (acidoza) Određivanje šećera u krvi (hipoglikemija) Patološke vrednosti testova za procenu stanja finkcije bubrega 1.Proliv Kardio-cirkulatorni poremećaji PRI INHALACIJI . Remeti OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD TROVANJA ALKOHOLIMA. a na očnom dnu eksudacije. Koristi se kao rastvarač masti. a zatim i 2oksitiazolidin-4-karboksilnu kiselinu. Deo ugljendisulfida konjuguje se sa glutationom stvaraju}i kao krajni proizvod 2-tiotiazolidin-4karboksilnu kiselinu (TTCA).Hipersalivacija . kaučuka. kao i promena na koži. svile. 3. Tiokarbamati su jedinjenja labilna pod dejstvom kiselina koja se izlučuju urinom.KLINIČKA SLIKA PRI INGESTIJI . 4. hemoragije i mikroaneurizme) 5.Tahikardija . lakova. peroksidacije lipida i destrukcije citohroma P450 i P488. 2. ESTRIMA. Izaziva aterosklerozu 4. šećera. 3. ETRIMA. RES. jetre i bubrega. 2. 4.Unosi se inhalacijom. ALDEHIDIMA I KETONIMA Zavisiće od težine posledica posle završenog lečenja.Glavobolja . TTCA se koristi kao biološki indikator ekspozicije CS2.Narkotični simptomi .Plućni edem F . Oštećuje nervni sistema i parenhimatozne organe 2. U industriji veštačkih vlakana (celuloze) U gumarskoj i farmaceutskoj industriji U proizvodnji pesticida i insekticida U proizvodnji optičkih stakala e) KETONI • • Ketoni su organska jedinjenja koja kao rastvarači imaju široku primenu u industriji Kao profesionalni otrovi ne predstavljaju veću opasnost izuzev Halogeniranih nezasićenih ketona.Mučnina i Povraćanje . 2. kao i manje korišćenje novoformiranog hema od strane apoproteina s većom degradacijom hema u žučne boje.TROVANJE UGLJENDISULFIDOM IZVORI EKSPOZICIJE 1. 4. PNS.

Poremećaj koagulacije (zbog oštećenja jetre) . Kumarinska jedinjenja Rodenticidi 12.za uništavanje glodara 5. Derivati fenoksisirćetne kis.za suzbijanje algi 8.Pad telesne temperature Posle teškog akutnog trovanja može se razviti: 1. Insekticidi . kod hronične ekspozicije može doći i do razvoja karcinoma i genotoksičnih efekta.za izazivanje prevemenog opadanja lišća 12.Jetra .Sklonost ka izvršenju težih prestupa narkotički oblik . Arboricidi .Vaskulopatije i mikroaneurizme na očnom dnu . Derivati ureje Rodenticidi 11.PNS . Repelenti . Defolijanti .Stanje slično pijanstvu .Delirijumom . koncentrovane suspenzije. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENDISULFIDOM PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija ugljen disulfidu Klinička slika trovanja sa specifična oštećenjem Dva od sledeća tri organa i sistema ili tri od ostalih organa i sistema: . Limacidi . U svetu se najviše koriste herbicidi (40%).Slabljenje čula mirisa . Poremećaj koordinacije 4.za uništavanje korova 2. Diotiokarbamati Fungicidi 5.Dermatitis.Gubitkak refleksa .Dispeptične tegobe .Parastezije i Senzorične smetnje Posle relativno duge ekspozicije . granula i đubriva. Desikanti .CNS .za uništavanje grinja i paukova 10.za uništavanje drvenastih korova 11. Hemosterilizanti .Manijačno stanje .za uništavanje valjkastih crva 9.za suzbijanje bakterija 15.Glavobolja i Vrtoglavica .Polineuropatije na donjim ekstremitetima . hiperpigmentacija i ekcemi na koži . Supstituisani fenoli Insekticid 6.za uništavanje insekata 3.za izazivanje uvenuća i sušenja biljaka 13. Baktericidi . Pesticidi koji deluju pretežno (Organohlorna jedinjenja) na CNS OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Posle akutnog trovanja sa prestankom simptoma radna sposobnost je očuvana U slučaju postojanja sekvela nije sposoban za rad gde će biti izložen organskim rastvaračima.Povraćanje i Prolivi . Herbicidi 10. Piretrini i Piretroidi Insekticidi 9.Oslabljeni tetivni refleksi . Triazini Herbicidi 7.Bubrezi TROVANJE PESTICIDIMA Pesticidi su hemijske materije koje služe za suzbijanje i uništavanje raznih štetočina. PODELA PREMA NAMENI 1. Jedinjenja metala Fungicidi 13. Fungicidi .AKUTNO TROVANJE oblik pripitog stanja .Telesna astenija Kasnije .Metabolički poremećaji lipida zagađivači životne sredine. Dipiridili (Parakvat i Dikvat) Herbicidi 8.Halucinacije . Proizvode se u vidu prašiva. Pre upotrebe se rastvaraju u vodi ili nekom organskom rastvaraču.Konjuktivitis i Bronhitis . Toksična Encefalopatija 2.Poremećaj pamćenja manijačni oblik . Algicidi .Psihomotorni nemir ili depresija . Rodenticidi .za uništavanje mekušaca 7.Somnolentno stanje . Organohlorna jedinjenja Insekticidi 3. Fumiganti Insekticidi PREMA NAČINU DELOVANJA 1.Agresivnost . Akaricidi . Težnja je da se sadašnji pesticidi zamene biološkim koji neće biti štetni po ljudsko zdravlje i neće zagađivati životnu sredinu. Organofosfatna jedinjenja Insekticidi 2.Glavobolja .Mozak . svi ostali (10%) PREMA HEMIJSKOM SASTAVU 1. Veliki su 147 . Nematocidi .za uništavanje puževa 6.KVS . Zbog toga se nastoji da se njihova upotreba što više smanji.Grčevi .za uništavanje gljivica 4. Moluscidi . Pored toga što mogu da dovedu do akutnih trovanja. zatim insekticidi (30%). Senzorički poremećaji HRONIČNO TROVANJE .Slabost i bolovi u mišićima . iritacija.Psihomotorni nemir . fungicidi (20%).za odbijanje insekata i drugih štetočina 14. Sklonost depresivnim stanjima 3.Oko . Herbicidi . Karbamati Insekticidi 4.za suzbijanje insekata i dr. praha za suspenzije.

kod ekspozicije neurotoksičnim organofosfornim pesticidima LEČENJE 1. usta i želudca sodom bikarbonom 148 . ratari. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .Znojenje i Suzenje . Određivanje p-Nitrokrezola . kancerogeno i teratogeno dejstvo KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE MUSKARINSKI EFEKTI Suženje zenica i Nejasnoća vida Stimulacija žlezda sa spoljašnjim lučenjem .Povraćanje i Prolivi Inkontinencija urina Bradikardija. Kontakt s ostacima pesticida na biljkama i plodovima (radnici na polju.kod ekspozicije Fenitrotionu 3.Sekrecija iz žlezdi u GIT-u . 9. skladištenju i transportu pesticida Radnici na održavanju uređaja za primenu pesticida (mehaničari.Glavobolja Strah Promena ponašanja . TOKSIKODINAMIKA • Ireverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Za posledicu ima nakupljanje acetilholina na sinapsama nervnih ćelija čime se muskarinski i nikotinski receptori nadražuju duže nego u fiziološkim uslovima. električari. Određivanje Neurotoksične esteraze . Srčani blokoi i Aritmije • • • • • • NIKOTINSKI EFEKTI . magacioneri. zatim inhalacijom.Gubitak refleksa .Najčešće preko Kože. Neurotoksične esteraze) • Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu • Mutageno.2.Abdominalni bolovi i grčevi . Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu). 3.Neka od ovih jedinjenja se metabolišu u znatno toksičnije metabolite (npr.Gomilanje sekreta u plućima (moguć edem) Kontrakcija glatkih mišića u GIT-u . radnici u staklenicima. Krajnji produkt su Alkilfosfati i Fenoli koji se brzo eliminišu urinom.Umor -Razdražljivost i Anksioznost -Promena raspoloženja -Slabljenje pamćenja -Slabljenje koncentracije EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje aktivnosti acetilholinestera-ze i butil-pseudoholinesteraze i upoređivanje sa vrednostima pre ekspozicije smanjenje aktivnosti na 70% zahteva prekid dalje ekspozicije.Paraliza respiratornih mišića senzomotorna neuropatija (distalna i simetrična) poremećaj funkcije kvs-a poremećaj funkcije jetre hronični gastritis alergiski dermatitis opstruktivni bronhitis IZVORI EKSPOZICIJE 1. 1. 1. Eliminacija . 5.kod ekspozicije Parationu 2. vinogradari.Hipersalivacija . 7. Malatoin 3. Pesticidi koji pojačavaju oksidativne procese u organizmu (Dinitrofenol.Slabost Halucinacije • Faza depresije Kasnije . Etiol 4.Paralize CENTRALNI EFEKTI • Faza ekscitacije . • Najčešće su u upotrebi: 1. markireri itd. prodavci u poljoprivrednim apotekama Radnici koji rade na dezinsekciji i deratizaciji Radnici koji rade na tretiranju semenskih sorti žitarica pesticidima Kontakt s kontaminiranim osobama ili opremom. Dinitrokrezol) Pesticidi koji smanjuju oksidativne procese u organizmu (Fungicidi) • Inhibišu neke druge enzime (Pseudoholinesteraze. Tetra-etil-para-fosfat itd. pakeri) 1.Vrtoglavica Komfuzija Grčevi . sortireri. 3. korova i nematoda. Paration u Paraoksan). Paration 2. 3. Profesionalna ekspozicija postoji kod: Poljoprivredni radnici (traktoristi.Toničko-klonični grčevi . grinja.U početku . 5.) Radnici na proizvodnji pesticida Radnici na pakovanju.Pranje kože vodom i sapunom. 8. piloti) Radnici na utovaru pesticida. dok je ingestija od manjeg značaja. Prekid dalje ekspozicije Dekontaminacija . 4. 4. Etafon 6. voćari. Koriste se za uništavanje štetnih insekata.Gubitak svest . berači.Sekrecija iz nosa i bronha . ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA Po hemijskom sastavu radi se o veoma toksičnim estrima fosforne kiseline. Heksa-etil-tetra-fosfat 8. 2. 2. 6. HRONIČNO TROVANJE • poremećaji CNS-a . Sistemin 5.Nekontrolisani trzaji pojedinih mišića . Fosalon 7. Određivanje p-Nitrofenola u urinu . ispiranje očiju. gljivica. 2.

Slabost . 6.Poremećaj povraćanje . 2.kod ravnoteže ingestije .Strah . Bronhodilatatori. Budući da se sporo eliminišu pri ponovljenoj ekspoziciji dolazi do akumulacije ovih jedinjenja. srce i tireoideju 4. Diedrin 7. Antibiotici. Dikofol 10.Iritacija sluzokože oka.Mišićni bubrega i srca tremor . Kiseonik.Dezorjentacija . . EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje pesticida i njihovih metabolita u krvi i urinu • Određivanje aktivnosti pojedinih enzima i elektrolita • Ispitivanje funkcije jetre i bubrega LEČENJE 1. 2. Toksafen 5. Kod hroničnog trovanja postoji privremena radna nesposobnost do izlečenja ako nema posledica radnik se može vratiti na staro radno mesto. RES-a i GIT-a i bilijarnog trakta (↑ rizik) .Oštećenje zamaranje .Oštećenje Astenovegetativni .Konfuzija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod akutnog trovanja bez posledica otrovani će biti privremeno nesposoban za rad do saniranja kliničkih manifestacija.kao antagonist acetilholinu. Manje su toksični od organo-fosfatnih insekticida (rastvarač je nekad toksičniji od samog pesticida). Distribucija . Hlordan 3.Muka i . Najpoznatiji su 1.Parastezije funkcije jetre. Sporo se razgrađuju u spoljnoj sredini (veliki zagađivači životne sredine).Oštećenje . Dijazepam i dr. Iritiraju sluzokožu RES-a i oka 5.Oštećenje KVS.Depresija RES. Heptahlor 11. Kancerogeno dejstvo (Karcinom jetre i bilijarnog trakta) KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . Kupiranje konvulzija davanjem Diazepama 149 . pored toga mogu da se unesu i inhalacijom i ingestijom. velike molekulske mase.Nakon apsorpcije iz krvi se brzo distribuiraju u tkiva bogata mastima. Aldrin 8. nosa i grla (Lindan) HRONIČNO TROVANJE . Metoksihlor TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . dobro rastvoljiva u mastima. Komfehlor 12. Oštećuju jetru.Brzo koži . Lindan 4.Razdražljivost . 4.Aplastična funkcije jetre i anemija i Dijencefalitis bubrega Trombocitopenija .Iritativni ili senzitivni apetita alergiski efekti na polineuritis . nadbubrega. Endrin 6. Predpostavlja se da 1.Glavobolja . a ukoliko postoje trajna oštećenja neophodna je promena radnog mesta i određivanje poslova na kojima neće biti izložen toksičnim materijama.3.Opšta tireoideje i sindrom slabost nadbubrega . Kod akutnog trovanja sa posledicama ili recidiva trovanja indikovana je trajna promena radog mesta. bubrege.Koma (Hlordan) . a nerastvorljiva u vodi. ORGANOHLORNA JEDINJENJA Ciklične strukture.Karcinoma jetre a. blokira muskarinske efekte. TOKSIKODINAMIKA Tačan patofiziološki mehanizam delovanja nije poznat.Pneumonitis (Toksafen) . nakon čega ga treba privremeno premestiti na druge poslove sve dok aktivnost holinesteraze ne dostigne nivo koji je imala pre ekspozicije.Gubitak . Prekid ekspozicije. kao posledica čega se javljaju tremor i grčevi. Oslobađanje disajnih puteva (aspiracija sekreta) i veštačko disanje Atropin-sulfat .) . Oštećuju nervni sistem 3. zbog čega je upotreba nekih od njih kao što je DDT u većini zemalja zabranjena. Remete prelaz nervnih impusa sa nervnih završetaka na mišićnu ploču Blokadom prenosa jona u nivou membrane aksona. ali ne i nikotinske i centralne Oksimi (Pralidoksin i dr.su reaktivatori inhibirane holinesteraze (Prava kauzalna terapija) Simptomatska terapija Kardiotonici. Primenjuju se kao insekticidia.Najčešće preko kože. kada se može vratiti na staro radno mesto. sprečavanje apsorpcije i ubrzanje eliminacije 2.Vegetativno. 5.Konvulzije centra i Cijanoza . Endosulfan 9.Vrtoglavica . DDT 2.

U slučaju rezistentnosti glodara na ova jedinjenja koriste se i antikoagulantna sredstva sa brzim dejstvom koja su veoma toksična za čoveka kao što su 1. Metetralil i dr. simptomatska terapija Atropinsulfat . Talijumsulfat i dr. ingestija je od manjeg značaja.Krvarenja u koži Kasnije . • Izazivaju met-hemoglobinemiju • Oštećuju krv i krvotvorne organe (Eritrocitopenija. Kumarin 2. KARBAMATI • Karbamati predstavljaju Estre karbaminskih kiselina. Karbaril.Isopropoksifenola u urinu kod trovanja Propuksorom OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kod lakših trovanja kod kojih dolazi do potpunog izlečenja postoji samo privremena radna nesposobnost • Kod težih trovanja sa posledicama postoji duža neposobnost za rad uz obaveznu promenu radnog meta • Kod povećane osetljivosti i senzibilizacije na ove preparate neophodna je promena radnog mesta 3.kod trovanja Karbarilom LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. alkohola ili derivata fenola koji se izlučuju urinom. Cikloat. Difenakum 6. Određivanje 1 .Krvarenje iz nosa i desni . TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .3. TOKSIKODINAMIKA • Reverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Što znači da se ovi enzimi reaktiviraju već nekoliko sati po prestanku ekspozicije. Anemija) • Iritiraju kožu i sluzokože KLINIČKA SLIKA Klinička slika akutnog trovanja karbamatima je slična kao kod akutnog trovanja Organofosfornih jedinjenjima samo su manifestacije znatno blaže (Muskarinski.kao antagonist acetilholinu.Naftola u urinu .Unose se preko digestivnog trakta i koža. Cinksulfid 3. Određivanje 2 . 4. kao i inhalacijom koja je manje važan put.9 i 10 u jetri.Bolovi u abdomenu i zglobovima 150 . dekontaminacija.Najčešće preko kože i inhalacijom. Arsenvodonik 2. KLINIČKASLIKA U početku . Nikotinski i Centralni efekti) Do smrtnog ishoda dolazi retko jer se prvi simptomi javljaju dosta rano. Natrijum fluoro-acetat 4. • ELIMINACIJA . TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Hematurija. Difakum 5. Melena i Hematemeza . herbicidi i fungicidi • Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu) • Predstavnici ove grupe pesticida su: Asulam. tako da ovde nema kumulativne inhibicije aktivnosti holinesteraze. Molinat.Malaksalost i Zamor . Smatra se da deluju tako što inhibšu enzime Epoksid-reduktazu i Vitamin K-reduktazu u ciklusu stvaranja aktivne forme vitamina K u jetri. TOKSIKODINAMIKA Inhibišu sintezu faktora koagulacije 2. Propuksor i dr. Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze odmah nakon prekida ekspozicije 2. Varfarin 4. KUMARINSKA JEDINJENJA Kumarinska jedinjenja spadaju u grupu Antikoagulantnih rodenticida.Izlučuju se urinom nepromenjeni ili u obliku svojih metabolita. oslobađanje disajnih puteva. Ovo ima za posledicu poremećaj koagulacije krvi i oštećenja kapilara. 4. Koriste se kao insekticidi. Za uništavanje glodara najviše se koriste antikoagulantna sredstva sporog dejstva zbog male opasnosti za čoveka kao što su: 1. Kumahlor 3.Brzo se razgrađuju do amina. a smrtna doza je izuzetno visoka Nije zabeleženo da nakon akutnog trovanja ostaju bilo kakve sekvele i nepostoji hronično trovanje EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Krvarenja u drugim organima Simptomi .7. Održavanje respiratorne funkcije Vitaminska terapija (C i B1) 3. Butilat. blokira muskarinske efekte OCENA RADNE SPOSOBNOST Radna sposobnost je nakon akutnog trovanja uglavnom očuvana. Leukopenija. Eliminacija .

Transformacija .U organizam prodire inhalcijom. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Obezbediti pružanje prve pomoći u slučaju trovanja.Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem bar DVA od sledećih organa ili organska sistema 1. preparati gvožđa i Vitamin C . 2. tako da je profesionalno izložen mali broj ljud. kapom sa štitnikom.kod težkih trovanja. Svi radnici koji rade sa toksičnim pesticidima moraju biti zaštićeni radnim odelima.Kod rada sa Kumarinskim pesticidima KONTRAINDIKACIJE ZA RAD SA PESTICIDIMA 1. respiratorima i naočarima.specifični antidot. Centralni nervni sistem TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA • Plastične mase predstavljaju veoma heterogenu grupu materija. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .Metaboliše se u Fluorocitrat TOKSIKODINAMIKA Inhibiše oksidaciju acetata u krebsovom ciklusu . Periferni nervni sistem ZAŠTITA OD TROVANJA PESTICIDIMA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. radnik će biti sposoban da nastavi posao na svom radnom mestu.Pri radu sa Organofosfornim pesticidima 2. Doskora su se uglavnom koristile za izradu ambalaže. Upoznavanje radnika sa opasnostima od pesticida i snabdevanje sa uputstvima za bezbedno rukovanje. Krv i krvotvorni organi 2. Endokrina oboljenja Neurovegetativna oboljenja Hronična oboljenja respiratornog sistema Hronična oboljenja parenhimatoznih organa Bolesti krvi KRITERIJUMI DA SE TROVANJE PESTICIDIMAPRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . pilot ne sme učestvovati u njihovom utovaru. 3. zbog čega je njegova upotreba dozvoljena samo dobro obučenim ljudima koji se bave deratizacijom.Smrt 7. Koža 6. NATRIJUM FLUORO-ACETAT Vrlo efikasan rodenticid. 4. staklo. 3. Označiti svaki preparat ukoliko je otrovan.Strah Ukočenost lica . koje nalaze sve veću primenu. ali izuzetno otrovan za čoveka. 5.EKSPOZICIONI TESTOVI Protrombinsko vreme i veme koagulacije produženo. Omogućiti radnicima pranje ruku pri prekidu posla i tuširanje na kraju radnog vremena. preko kože i digestivnog trakta. rukavicama. Vitamin K . nepropustljivim zaštitnicima za ramena. Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze . 1. LEČENJE 1.Dejstvo fluoro acetata KLINIČKA SLIKA SIMPTOMI POREMEĆAJA CNS .Facijalni trzaji Povraćanje . ali sa poboljšanjem njihovih svojstava danas sve više zamenjuju metal. Vreme krvarenja je normalno. 4. način njegovog rastvaranja sa preporukom za namenu. Transfuzija.Slušne halucinacije Epileptiformni grčevi MOŽE SE JAVITI I Ventrikularna fibrilacija . normalizacije protrombinskog vremena (zašta je potrebno oko 2 mesesca) i potpunog oporavka. Određivanje protrombinskog vremena i protrombina . 3. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija. drvo i druge prirodne materijale. 2. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Sistematski pregledi u okviru kojih se određuje stepen ekspozicije pomoću laboratoriskih metoda npr. Kod prskanja pesticida iz aviona. 2. Jetra 3. ne sme leteti kroz maglu i mora da nosi beli konbinezon. Radnici u proizvodnji plastičnih masa 151 . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završenog lečenja. Za ovakve poslove moraju se upotrebljavati specijalni avioni 6. Bubreg 4. 5. daje se dok se protrombinsko vreme ne normalizuje. Srce i krvni sudovi 5. zaštitne mere i savet kod trovanja.

kutija. Šećer. a ako dođe do pregrevanja polufabrikanta u radnoj sredini se mogu naći i produkti njegovog sagorevanja. a pri njegovoj termičkoj razgradnji javlja se CO. Aminoplasti 4. Karborund. plastične mase se dele na: TERMOPLASTIČNE MASE . intermedijarni produkti i aditivi koji prelaze u radnu sredinu. 3. Fenoplasti PROIZVODNJA PLASTIČNIH MASA SINTEZA POLIMERA Zasniva se na polimerizaciji osnovnih hemikalija (uglavnom derivata nafte). Primena – Za proizvodnju vlakana za izradu tkanine za odeću i podne obloge. intermedilanim proizvodima i gotovim polimerima. kao i za proizvodnju medicinske plastike (špriceva).Prilikom zagrevanja omekšavaju i mogu se ponovo oblikovati 1. Određeni rizik po zdravlje radnika postoji i pri obradi gotovih proizvoda. igračaka i dr. akrolein i formaldehid.Za proizvodnju delova za automobile. DEJSTVO . predmeta za ISPUNE OJAČIVAČI HEMIJSKI AKTIVNI ADITIVI PROIZVODNJA GOTOVIH PROIZVODA U ovoj fazi delovanjem toplote i/ili pritiska na polufabrikant i njegovim modeliranjem dobijaju se gotovi proizvodi. POLI-PROPILEN Nastanak .TERMOPLASTIČNE MASE POLI-ETILEN Nastanak .Ubrzavaju učvršćivanje plastičnih masa A . Kremen 1. 6. Plastifikatori . kao i oni koji vrelom žicom seku polietilenske filmove. pri čemu se osnovne supstance prevode iz monomernog stanja u polimere. Poliuretani 5. slavina i drugih livenih plastičnih predmeta. . Poli-propilen 5. Dejstvo . Polivinilacetat 6. Za sada se još uvek ne nalazi na listi humanih kancerogena POLI-VINIL-HLORID (PVC) Nastanak . Najčešće se primenjuju tehnologije Brizganja i Ekstruzije.Dodaju se plastičnim masama radi poboljšanja njihovih mehaničkih svojstava.Najnovije epidemiološke studije ukazuju na povećani incidencu Adenokarcinoma kolona i rektuma kod eksponovanih. Pamuk . PODELA PLASTIČNIH MASA 152 .Nastaje polimerizacijom vinilhlorida pod visokim pritiskom. Katalizatori .Staklena vuna. Polivinilhlorid TERMOREAKTIVNE MASE . kućišta za baterije.2. Boje i dr. Poli-estri 3.Zagrevanjam se ne mogu ponovo oblikovati: 1. Primena .Daju mekoću i fleksibilnost plastičnim masama 4. 4.Kalcijum-karbonat.Sprečavaju termičku razgradnju i oksidaciju 3. Stabilizatori . Primena – U proizvodnji filmova. KOMPONOVANJE Podrazumeva mešanje polimera sa aditivima da bi se dobio polufabrikant željenih svojstava. U ovoj fazi proizvodnje glavni izvori štetnosti u radnoj sredini jesu upravo • aditivi koji se mogu podeliti: . Tokom polimerizacije može doći do ekspoziije propilenu i organskim rastvaračima. Proces polimerizacije je najčešće automatizovan sa relativno malim brojem radnika koji mogu biti izloženi polaznim supstancama (monomerima). obloga za kablove. Radnici na preradi sekundarnih sirovina Radnici koji rade na pakovanju Vatrogasci pri gašenju požara U građevinarstvu U automobilskoj industriji U brodogradnji i avijaciji U hemisjkoj i elektro industriji Uobičajna je podela plastičnih masa prema poreklu na Prirodne. Ovim produktima izloženi su radnici koji rade na pakovanju hrane u polietilenske kese koje se zatvaraju primenom toplote (varenjem). kuhinjskih predmeta. Prilikom proizvodnje polietilena može doći do ekspozicije etilenu. Teflon 7.Kod ovih radnika registrovana je veća učestalost pojava Astme. Akrilati 2. 5. . Npr. jer se pri tom razvija prašina u kojoj se pored polimera mogu naći i silikati i azbest. Poluprirodne i Veštačke. 2. 8.Nastaje polimerizacijom propilena. plastične ambalaže. Kaolin.Nastaje polimerizacijom Etilena. rezervoara. Epoksidi 6. Npr. Poli-amidi 8. Alkidne smole 2. Poli-stireni 3. Sobzirom na praktične aspekte proizvodnje i upotrebe. Tokom proizvodnje polivinilhlorida postoji mogućnost ekspozicije Vinilhloridmonomeru koji je i glavni nosilac toksičnih svojstava. Prilikom zagrevanja polufabrikanta oslobađaju se zaostali monomeri.Kao jeftine materije dodaju se plastičnim masama da bi im se smanjila cena. Drveno brašno. 7. Pri termičkoj obradi gotovih proizvoda od polivinilhlorida postoji mogućnost oslobađanja i ekspozicije Vodonikhloridu i Di-etil-heksil-adipatu. Poli-etilen 4.

TERMOREAKTIVNE MASE POLI-ESTRI Nastanak . jastuka i sedišta za automobile. boja.Za izradu delova menjača i kočnica. kao zamena za staklo i u opičkoj industriji.Kondenzacijom anhidrida ftalne. Kod korišećenja kiselog katalizatora dodaje se i Heksametilen-tetra-amin. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju kojima se pre primene dodaje utvrđivač i prelaze u čvrsto stanje.Izrazito 3. Primena – Za proizvodnju lepaka. Nastala masa može biti u tečnom ili čvrstom stanju. pa i Pneumokonioza 2. formaldehidu i heksa-metilen-tetra-aminu.Od fenola i formaldehida uz prisustvo kiselog ili baznog katalizatora. gume. stanja koštanog sistema i periferne ciruklacije. Dejstvo – Glavni zdravstveni rizik predstavlja ekspozicija fenolu. u građevinarstvu.domaćinstvo slavina. lakova i sredstava za površinsku zaštitu metala i drveta. B . 2. prerade i upotrebe dolazi do ekspozicije izocijanatima koji su izrazito toksični.). prekidači.Manifestuje se Iritacijom respiratornih puteva i veoma čestom pojavom Astme. kao izolatori (Bakelit) i u izradi različitih lepkova. Kancerogeno .Reakcijom Izocijanata sa Dialkoholima ili Polialkoholima. Povećana je i incidencija Alergiskih promena na koži. 3. Nošenje gumenih rukavica stegnutih u gornjem delu radi sprečavanja uvlačenja prašine. pri čemu se dobija polufabrikat Novolaka. Primena . Nošenje zaštitnih maski i odela u slučaju tehničkih smetnji. Dejstvo – Pri proizvodnji aminoplasta postoji mogućnost ekspozicije formaldehidu. muzičkih ploča i dr. 3. 1. fumarne i maleinske kiskiselina sa Etilenglikolom i Propilenglikolom. Respiratornih tegoba. Dejstvo – Prilikom proizvodnje i primene epoksidnih smola može doći do ekspozicije epihlor-hidrinu i fenolnim jedinjenjima. 2. 1. AMINOPLASTI Nastanak . Tečni aminoplasti koriste se pri proizvodnji šperploča. Primena 1. 4. Primena . Plufabrikat fenoplasta u vidu praha može dovesti do 1. prekrivača i tvrdih i mekih poliuretanskih pena. Alergogeno i 4. boja. muke.Reakcijom Formaldehida sa amino grupom Ureje ili Melamina u prisustvu kiselih katalizatora i toplote. Čvrsti aminoplasti koriste se za livenje različitih predmeta (elktrouređaji. Epi-hlorhidrin deluje. Upotreba izolacionih pasti i zaštitnih krema (tz.prema IARC svrstan je u verovatne kancerogene.Kondenzacijom Epi-hlor-hidrina sa Di-glicidil-etrom bis-fenola. proizvodnji nameštaja. Povećan mortaliteta od raka pluća FENOL-FORMALDEHIDNE SMOLE (FENOPLASTI) Nastanak . posuđe i dr. Meke pene koriste se pri pakovanju. 2. iverice i panela i za impregnaciju tkanina. Blago iritativno dejstvo na sluzokože oka i gornjih disajnih puteva. Blage opstruktivne promene plućne ventilacije. Veoma iritativno na kožu i sluzokože tako da nema mogućnosti za intenzivnu ekspoziciju 2. proizvodnji boja. ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA 153 . podnih obloga. gađenja i povraćanja INDIVIDUALNE MERE ZAŠTITE 1. Dejstvo – Kod radika izloženih prašine poliestara registrovane su: 1. Primena . Moguća je i pojava • Alergiskih reakcija na koži • iritacije sluzokože oka i gornjih disajnih puteva • Glavobolje. Hepatotoksično i nefrotoksično .Za proizvodnju delova za automobile i čamce. Dejstvo . 5. Tvrde pene se koriste kao izolacioni materijal u građevinarstvu 2. nevidljive rukavice) Brižljivo pranje kože Pri zapošljavanju voditi računa na postojanje kožnih promena budućih radnika MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Stalna zdravstvena kontrola posebno funkcije jetre. Dejstvo – Poliuretanske mase nisu toksične. međutim prilikom njihove proizvodnje.Za proizvodnju lepkova. Često se poliestrima dodaje Stiren i Hidrohinon. POLIURETAN Nastanak . EPOKSIDNE SMOLE Nastanak .

Ovde poluobrazina istovremeno predstavlja i filterski element Kape . Fine industriske prašine koja ne sadrži slobodan SiO2 3. koji odvodi prašinu na mesto gde će se skupljati i filtrirati. Usisne cevi i kanali treba da su kraći i po mogućnosti vertikalni i koso postavljeni radi sprečavanja taloženja prašine. filter. kod peskarenja) Mehanizacija i automatizacija .sastoji se od obruča za glavu. Rendgenološko i funkcionalno ispitivanje pluća je i ovde obavezno jednom godišnje. Respiratori bez filtera . Veliki broj zakonskih i podzakonskih akata reguliše tehničku zaštitu u raznim industriskim granama. separator.Služe kao monitor odbranbenih reakcija organizma radnika i preduzetih mera zaštite. a za teške 25 m/s.ZAŠTITA OD PRAŠINE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Tehnička rešenja za smanjenje aerozagađenja . brašnom).Oštećenje funkcije disajnih organa.Prema konstrukciji dele se na: 1.Prema nameni dele se na respiratore za zaštitu od: 1. Grube neagresivne i neotrovne prašine 2. Respiratori sa filterom . Može biti izvedena u zatvorenim kabinama pri LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Respiratori . polukružnog čeonog nosača i providne ploče od plastike ili žičanog platna koja ne sme zadržavati više od 10% vidljive svetlosti. 2.napravljene najčešće od kože Zaštitna obuća . U okviru ovog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća i funkcionalno ispitivanje pluća. ugljem. a njena veličina i oblik zavise od radne operacije. ZAŠTITA OD GASOVA I PARA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Supstitucija toksičnih materija (gasa ili pare) netoksičnim materijama Hermetizacija.Ako nakon sprovedenog lečenja i rehabilitacije dođe do pojave patoloških efekata.zamenjuje ručni rad radnika na mašinama i uređajima pri čijem se radu stvara prašina (npr. magle ili gasa. .Na izvoru prašine stavlja se usisna kapa ventilacionog sistema.Imaju poluobrazinu. Periodični pregledi . Brzina strujanja vazduha u usisnim cevima za lake prašine mora biti 10 m/s. Dozvoljene granične vrednosti zavise od hemiskog sastava i veličine čestica prašine. odeljivač. Čišćenje prostorija pomoću usisivača velike snage kako bi se sprečilo sekundarno aerozagađenje Vlažno čišćenje predmeta i površina Higijena radne odeće i lična higijena Štitnik za oči . Profesionalna orjentacija i selekcija Kontraindikacije za rad u uslovima povećane zaprašenosti su: . kod punjenja vreća cementom. Prekvalifikacija . Lokalna odvodna ventilacija . Hermetizacija procesa .najbolje rešenje jer se prašina odvodi zatvorenim sistemima. providne ploče i trake za fiksiranje Zaštitne rukavice . HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. Mašine i uređaji koji stvaraju prašinu postavljaju se u posebne prostorije ili se prostorno izoluju (npr. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE JUS o maksimalno dozvoljenim koncentracijama prašine u atmosferi radnih prostorija i radilišta je standard koji je zakonski propisan.sastoji se od okvira koji pokriva očna udubljenja. dima i magle. taložnik. ventil za udisanje.Obično od kože sa gumenim đonom Zaštitna odela (konbenezon ili dvodelna) satkano od materijala koji sprečava lako prodiranje prašine. Fine prašine ili od štetnih doza u manjim koncentrac.Imaju za cilj sprečavanje zapošljavanja radnika na radnim mestima na kojima bi moglo doći do pogoršanja postojećeg zdravstvenog stanja ili nastanka oboljenja.Oboljenja respiratornog sistema . 3.izrađene od gusto tkanih materijala koji se lako održavaju u čistom stanju Štitnik za oči i lice . automatizacija i mehanizacija primenjuju se u savremenoj hemiskoj proizvodnji Izdvajanje mašina i uređaja koji vrše preradu toksičnih materija u posebne prostorije Lokalna odvodna ventilacija na mestima na kojima dolazi do izdvajanja para. Fine industriske prašine.Već postojeća senzibilizacija na alergene radnog mesta . filter). Usisana prašina se deponuje u zatvorenu posudu (silos. ventila za izdisanje i trake za pričvršćivanje 2. koje sadrže slobodan SiO2 ili radioaktivne čestice 4. uređaja i vrste prašine koja se stvara.pri samom projektovanju mašina i alata. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Prethodni pregledi . 154 . Usisna kapa može biti otvorenog ili zatvorenog tipa.

Sastoje se od poluobrazine. Lake .Za zaštitu ruku od vode. elastičnih traka za podešavanje i cedila. Srednje teške . Posebno važnu ulogu ima i obuka radnika koja treba da obuhvati uvežbavanje rada sa maskom. mogu biti podešene za spajanje sa štitnicima za oči ili sa gas-maskom. 3. Cedilo . Gasne maske mogu biti monovalentne ako štite samo od jedne nokse ili polivalentne ako istovremeno štite od većeg broja noksi.čemu je radnik van kabine a samo ruke provlači kroz posebne otvore unutar kabine. crvene su boje sa plavom trakom. rebrastih cevi koje idu od maske do opasača. a cevi za dovod komprimovanog vazduha mora biti dimenzionirana prema minimalno potrebnom protoku vazduha od 140 l/min i izrađene od materijala koji je sposoban da izdrži radni pritisak. Usisani vazduh pre izbacivanja u atmosferu mora da se filtrira. Izrađuju se od nepromočivih tkanina. Gasne maske sa usnikom – služe za kratkotrajnu zaštitu organa za disanje. ventila za izdisanje i udisanje. silik-gel i druge zrnaste materije natopljene različitim hemiski aktivnim materijama koje reaguju i neutrališu materiju iz vazduhu za koju je cedilo namenjeno. Teške . Cedila se označavaju slovima i bojom prema vrsti štetnosti za koju su namenjena npr. Komprimovani vazduh mora biti čist i bez mirisa. ventila za udisanje i izdisanje. Opšta ventilacija se koristi kao pomoćna tehnička mera jer ne daje dobre rezultate. koncentracije toksičnih gasova u vazduhu radne sredine. prečisti i izbaci na visinu od bar 1m iznad krova. Pre upotrebe zaštitne maske mora se identifikovati vrsta škodljivog gasa ili pare i približno odrediti koncentracija u vazduhu radne sredine.Za rad sa nagrizajućim otrovnim materijama. Sastoje se od obrazine sa ugrađenim zaštitnim staklima. Gasne maske sa poluobrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje.Od materijala otpornog na nagrizajuće materije i rastvarače. koja ne sme preći 2% po volumenu.za poslove kod kojih se traži umerena osetljivost čula doira 3. elastičnih podesnih trake i cedila. za zaštitu od živinih para oznaka je Hg i sive su boje.pored gore navedenih delova ima i izvor komprimovanog vazduha. opasača sa priključcima za rebraste cevi i priključkom za dovodnu cev.za poslove kod kojih se traži velika osetljivost čula dodira.čini kutija u kojoj se nalazi sredstvo za upijanje štetnih gasova i para. vrste apsorbensa. para i aerosola u uslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16% O2 i kada je koncentracija škodljivih gasova i para približno poznata i nije veća od koncentacija pri kojima je gasna maska ispitivana. toksičnih i infektivnih materija.za poslove kod kojih nije potrebna osetljivost.Koriste se u pogonima gde postoji mogućnost kvašenja. Sastoje se od usnika. ventila za udisanje i izdisanje. Cevna maska sa dovodom konprimovanog vazduha . Mogu biti: 1. Gasne maske Namenjene su za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. Gasne maske sa obrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje i očiju. i ručne duvaljke ili meha. Proizvode se u tri oblika: 1. baze i sl. ventila za udisanje i izdisanje. Sastoji od obrazine ili poluobrazine. kao i od veličine fizičkog naprezanja radnika u toku rada. a nema mehaničkih opterećenja 2. a veća je izloženost mehaničkim oštećenjima. U cedilu se kao apsorbens koristi najčešće aktivni ugalj. ostaje nepromenjen najmanje 8 časova. Može da bude ugrađeno u filter za zadržavanje aerosola i ventil za udisanje ukoliko nije ugrađeno u obrazinu. podesivih traka. mašina ili poda • Držanje sirovina i gotovih proizvoda u posebne i zatvorene prostorije gde radnici ne borave • Higijena odeće i lična higijena LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Kapuljače . za zaštitu od HCl oznaka je J.upotrebljava se u slučaju kada za dovod čistog vazduha nije potrebna cev duža od 10 m. Svako cedilo ima ograničeno vreme upotrebe jer vremenom dolazi do njegovog zasićenja toksičnim gasom. dovodna cev za čist vazduh. Zaštitna odela od gumiranog platna . elastičnih podesnih traka i cedila. Štitnici za oči i lice i zaštitne naočare koriste se za zaštitu očiju od nagrizajućih materija Zaštitne rukavice od gume . To vreme zavisi od veličine cedila. Izolacioni aparati Koriste se za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. Izrađuju se od materijala koji izložen direktnom dejstvu kiseline. Zaštitna obuća (cipele i čizme) . HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Otkalnjanje toksičnih materija u tečnom stanju sa radnih površina. zameniti filter ako je došlo do zasićenja i tako pripremiti masku za ponovnu upoterbu. Posle svake upotrebe gasnu masku treba očistiti. priključka za rebraste cevi. za zaštitu od amonijaka oznaka je K i zelene su boje itd. para i aerosola u uslovima kada je u radnoj atmosferi koncentracija kiseonika manja od 16%. Razlikujemo Cevna maska sa dovodom čistog vazduha (udisanjem ili pomoću duvaljke) . Ventilacione kape koje se postavljaju iznad mašina i uređaja treba da budu većih dimenzija od otvora kako bi se uhvatili i gasovi i pare koji se šire iznad mašine ili uređaja. 155 . oprati i dezinfikovati. 2.

dejstvom na organizam i posledicama po zdravlje. što predstavlja kontraindikaciju za zapošljavanje na takovom radnom mestu. pušenja duvana ili pogrešnih navika u ishrani. O2 ispod 16%. Da bi se pravilno isplanirao preventivni pregled. 4.Vrše se u cilju praćenja oporavka posle nastalih poremećaja Dodatne mere zaštite Preduzimaju se na radnim mestima gde je radnik izložen koncentracijam hemiskih noksi koje višestruko prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije. posude sa aktivnom materijom. Posebna pažnja prilikom obavljanja preventivnih pregleda posvećuje se prvim znacima i efektima hemiskih noksi sa kancerogenim svojstvima. Aparat je za jednokratnu upotrebu. kese za disanje.Vrše se u slučaju iznenadno povećanih koncentracija noksi u radnoj sredini i poremećaja zdravlja većeg broja radnika pri uvođenju nove tehnologije ili nove sirovine.koji se koristi u dva ili tri dela ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Radnika treba upoznati sa prirodom hemiskih noksi. 156 .određuje obim pregleda.obezbeđuje čist vazduh u trajanju od 45 minuta. usnika sa štipaljkom za nos. Pri ovoj reakciji stvara se toplota što ograničava upotrebu aparata na oko 30min. Koriste se u radnoj sredini gde su konc. Cevna maska sa kapuljačom ili šlemom koristi se na poslovima gde dolazi do obilnog kvašenja glave i vrata ili gde postoji opasnost od mehaničkih povreda glave. potrebno je prethodno izvršiti identifikaciju hemiskih noksi. Kontrolni pregledi . Kiseonični samospasilac .nastali kao posledica izlaganja gasovima i parama. Periodični pregledi Vanredni pregledi . Radi na principu pretvaranja CO u CO2 posredstvom oksida mangana. bakra ili molibdena. para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta . Filtirajući samospasilac . MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Obim prethodnih i periodičnih pregleda određen je odgovarajućim pravilnikom. ventila za regulaciju visokog pritiska sa kontrolnim doziranjem i priključnog automata sa rebrastim crevom sa usnikom i štipaljkom za nos. ADMINISTRATIVNE Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova. toksičnih materija visoke.Aparati sa kiseonikom . Istovremeno treba ukazati na dodatne štetne efekte od konzumacije alkohola. maligne neoplazme i astma .imaju sopstveni izvor snabdevanja čistim vazduhom koji se obično nosi na leđima. izmeriti njihove koncentracije i imati u vidu mogući aditivni i sinergični efekat. Skraćenje vremena ekspozicije Skraćenje radnog vremena Produženje godišnjeg odmora .upotrebljava se pri ekspoziciji visokim koncentracijama CO u slučaju požara i evakuacije ugroženih radnika.Posebno treba voditi računa o postojanju senzibilizacije na hemiske nokse prisutne na budućem radnom mestu. Na listi profesionalnih bolesti nalaze se i trovanja. ventila za udisanje i izdisanje. ZAKONODAVNO MERE 2. sa mogućnostima prevencije i njegovim udelom u tome. Prethodni pregledi . a konc. katalizatora i filtra za prašinu.Sadrži maksimalno dozvoljene koncentracije za 1165 različitih hemijskih štetnosti i njihovu klasifikaciju prema kancerogenosti. sastoji se od kutije za hermetičko čuvanje. Pravilnik o uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih pregleda . sastoji se od boce sa kiseonikom pod pritiskom od 30000 kPa. 3.

Radni u kesonima . Hronični. .Tekstilna idustrija .Tekstilna industrija .) POLIPOZA NOSA ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA RHINOLITHIASIS SINUSITIS (Akutni. Vazomotorni.Sluzavo-gnojava sekrecija . Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom.Ronioci . Razvoju infekcije pogoduje dejstvo hladnoće.Šumovi u ušima i nagluvost 157 . . Aerosinusitis) OLFAKTIVNI POREMEĆAJI TUMORI NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA FARIKSA • • • POVREDE FARINKSA PHARYNGITIS (Infektivni. Alergijski) TUMORI FARINKSA Iritativni. OBOLJENJA LARINKSA • • • • POVREDE LARINKSA LARYNGITIS (Infektivni.Radnici pored visokih peći i livci .Preovladavaju kataralne promene. GORNJIH PODELA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA INFEKTIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Uzročnik su najčešće virusi. ređe bakterije i gljivice.Drvna industrija . fizički i metabolički faktori.Rad sa izvorima jonizujućeg zračenja.Veterinari i Stočari . vazomotornih i alergijskih reakcija. Kadmijumska kijavica.Glavobolja i Hiposomija .Duvanska industrija . Iritativni.PROFESIONLANA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Oboljenja gornjih disajnih puteva nastala pod uticajem štetnih agenasa na radnom mestu najčešće su lokalne prirode i obično protiču u vidu zapaljenjskih.Rudnici uglja . KLINIČKA SLIKA AKUTNI OBLIK . Osim ovih uzroka na razvoj oboljenja mogu uticati: • Vokalna trauma • Opšta oboljenja • Alergija • Predispozicija • Premorenost • Slaba ishrana • Strana tela u gornjim RES-putevima • Imunološki deficit • Pušenje itd.Medicinsko osoblje.Hemijska industrija .Kožarska industrija . Hiperemija i naburelost sluznice Deskvamacija epitela Jaka sekrecija iz nosa Kijanje i Suzenje očiju HRONIČNI OBLIK Glavobolja Otežano disanje na nos Povišena telesna teperatura Opšta slabost i Malaksalost • • • • • • • RHINITIS (Infektivni. Profesionalni agensi koji mogu dovesti do promena u gornjim disajnim putevima mogu biti: VRSTA AGENSA FIZIČKI Nepovoljna klima i mikroklima Nagle promene atmosferskog P Nagle promene temperature Jonizujuće zračenje HEMIJSKI Gasovi i pare Prašine i dimovi BIOLOŠKI Bakterije Gljivice Virusi RIZIČNA ZANIMANJA .Građevinarstvo . Alergijski) TUMORI LARINKSA ANGIONEUROTSKI EDEM DISAJNIH PUTEVA Iritativni.Piloti .Otežano disanje . Alergijski.

KLINIČKA SLIKA Oboljenje se javlja u akutnoj i hroničnoj formi.Retko. sa stvaranjem čvrstih ožiljaka. Berilijum. koje se karakteriše hroničnim simetričnim infiltarciskim. Napada najčešće zemljoradnike. Antimon i Cement Iritirajuća sposobnost nekog jedinjenja prvenstveno zavisi od njegove rastvorljivosti u vodi. Posle duže ekspozicije promene postaju hronične uz gubitak osećaja mirisa i česte kijavice. 158 . Poboljšanje tokom noći i vikendom govori u prilog iritativnom rinitisu. ALERGIJSKI RINITIS ETIOPATOGNEZA Od alergijskog rinitisa pati oko 5% populacije. Nakon latentnog perioda od 36 sati javlja se PREDLOG KRITERIJUMA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE(Prema sada važećem zakonu oboljenje se ne nalazi na listi profesionalnih bolesti) Da radnik nije pušač i da pre zaposlenja nije postojalo alergijsko oboljenje nosa.Nazalna opstrukcija i kongestija . Karakteristična je pojava simptoma nakon iritacije. SCLEROM . • • • • • OZENA . Najčešći profesionalni iritansi su Kadmijum. Klinička slika je slična kao kod infektivnog rinitisa.Krvarenje iz nosa . DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija (sluzokoža bleda. ranijeg infiltrata. Vitamin C.Kijanje i Svrab u nosu . isparenja. vlažna i plavičasta) In vivo kožni test (PRICK ili Intradermalni test) Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u serumu Merenje maksimalnog nosnog protoka Nespecifičan nazoprovokacioni test Citološko ispitivanje nazalnog lavata (Eozinofili) Test mukocilijarnog čišćenja Testovi za ispitivanje olfaktivne sposobnosti CT-sinusa i Spirometrija LEČENJE Ispiranje nosne sluzokože fiziološkim rastvorom Primena steroida i holinergičkih blokatora KADMIJUMSKA KIJAVICA Nastaje inhalacijom para kadmijuma koje nadražuju konjuktivu i sluznicu gornjih RESputeva.Posebna forma ovog oboljenja kod koje atrofija ne napada samo sluznicu već i duboke strukture uključujući i hrskavicu i kost. Lokalno sredstva za dekongestiju.Postoje tri forme ovog oboljenja: RHINITIS CHRONICA SIMPLEX RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA RHINITIS CHRONICA ATROPHICA Promene na sluznici su još uvek reparabilne Dolazi do ireverzibilne hiperplazije sluznice Dolazi do atrofičnih promena na sluznici Kijavica Pečenje i grebanje u nosu Jaka sekrecija Epistaksa Sitne ulceracije na hrskavičavim delovima i donjim nosnim školjkama.Bistra rinoreja . Nikl. Od alergena iz radne sredine koji mogu izazvati alergijski rinitis navode se • Životinjski antigeni • Sirova kafa • Ricinus • Proteolitički enzimi • Žitarice • Atigeni insekata • Lateks • Anhidridi kiselina • Kolofonijum KLINIČKA SLIKA . Žlezde produkuju patološki izmenjen sekret neprijatnog mirisa. Hrom.Poremećaj čula mirisa i ukusa IRITATIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove. DIJAGNOZA Anamneza Klinički pregled . Ove osobe imaju ili sezonske alergijske reakcije na polen (Polenska kijavica) ili višegodišnje simptome ako su alergične na unutrašnje alergene. Kod profesionalne etiologije postoji prostorna i vremenska povezanost pojave simptoma sa boravkom radnika na radnom mestu. Selen. zapaljenski procesom koji se širi u podsluzničnom sloju. LEČENJE Strogo mirovanje. prašinu i dim. endemsko oboljenje. ali i radnike koji žive u lošim higijenskim uslovima. Aspirin.Slivanje sekreta iz nosa u ždrelo . Arsen. U slučaju sekundarne bakteriske infekcije antibiotik i antihistaminika.crvenilo sluznice nosa i obilje sekreta u nosnom hodnicima.

alergija i lična predispozicija.ORL nalaz (karakterističan nalaz fizikalnim pregledom) Dokaz postojanja specifične senzibilizacije (test ekspozicije. Predilekciono mesto je duplikatura sluznice u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. KLINIČKA SLIKA .Jednostrane opstrukcije nosa. KLINIČKA SLIKA Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa (seromukozna ili mukopurulentna). poboljšanje ventilacije. kožni test. KLINIČKA SLIKA Kijavica sa oskudnim krvarenjem Ulceracije na nosnoj sluzokoži pokrivene skramom Kruste ispod kojih se nalazi ulkus koji doseže sve do hrskavice Perforacije hrskavice U početku Kasnije Nakon 2-3 nedelje ekspozicije Nakon 2-3 meseca ekspozicije VAZOMOTORNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Termin koji se koristi za opisivanje povećane nosne reaktivnosti na specifične fizičke stimuluse kao što niska vlažnost.Dokazivanje alergije. arsen. a da ne izazivaju značajnije tegobe. Obično su rapave površine. Nazoprovokacioni test dr. PREVENCIJA Uklanjanje dokazanih alergena. Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera. ekstremne i nagle promene temperature i ekscesivno kretanje vazduha. Međutim. Ispiranje fiziološkim rastvorom. živa i vanadijum. Na ovim mestima sluznica nije čvrsto srasla sa podlogom. različite veličine.) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radnik sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem (Profesionalni alergijski rinitis) – nije sposoban za poslove koje obavlja niti za druge poslove gde bi bio izložen materijama na koje je dokazana preosetljivost kao ni respiratornim štetnostima bilo kog porekla. mrko sive boje. nikl. Ipratropijum bromid – oprezno. glatke i sjajne površine plavičasto-beličasto-ružičasto-sivkaste boje. Najčešće su to manji sekvestri kosti. KLINIČKA SLIKA Rinoreja . Oni mogu biti različite veličine i izgleda. ona mogu da posluže kao nukleus oko koga se talože krečne soli iz nosnog sekreta. Kao posledica infekcije i alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i eksudacije tečnosti i pod dejstvom sile teže formira se polip. Tako nastale tvorevine u nosnom hodniku zovu se rinoliti. Verovatno povezano sa ovom dijagnozom je i gustatorni rinitis koji nastaje kod uzimanja začinjene hrane. a 159 . Uklanjanje radnika iz zone gde je prisutan alergen. ETIOPATOGENEZA Kao etiološki činioci navode se hronična infekcija. Profesionalna selekcija i orjentacija. POLIPOZA NOSA Polipi nosa su kruškolike formacije lokalizovane u nosnoj šupljini (ređe u sinusima). izlaganja iritansima i RHINOLITHIASIS ETIOPATOGENEZA Nekada strana tela u nosu mogu da ostanu nezapažena duže vreme.dominira kliničkom slikom LEČENJE Eliminacija fizičkih stimulanasa u radnoj sredini. IgE. Dekongestioni nosni sprejeve. LEČENJE • Antihistaminici • Nosni steroidi • Stabilizatori mastocita • Kromolin sodijum krvni pritisak je nizak. koagulumi krvi ili sluzi. Najpre dolazi do destrukcije sluznice nosne pregrade used čega se javlja slabija ishranjenost dela hrskavice i njena nekroza. LEČENJE Prekid daljeg sprečavanje infekcije. DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija Rendgensko snimanje Kožne probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile . LEČENJE Hirurško ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA ETIOPATOGENEZA Do ulceracije i perforacije hrskavičavog dela nosne pregrade može doći usled korozivnog dejstva iritanasa kao što su hrom. Upotreba ličnih zaštitnih sredstava. Kontrola radnih uslova. Edukacija radnika i zdravstveno vaspitni rad.

Međutim.Hiperemija. Osetljivost na Valleixovim tačkama pri palpaciji.Umanjenje sposobnosti identifikacije mirisa . polimorfonukleara i plazma ćelija AKUTNI SINUSITIS ETIOPATOGENEZA Najčešći uzrok je virusna infekcije sluznice nosa. Ređe do infekcije dolazi usled zapaljenjskih procesa na korenu zuba.Anosmija . različiti hemijski i fizički iritansi.Usled slivanja sekreta . Rendgen snimak sinusa . LEČENJE Kao i kod akutnog sinuzitisa. hipertrofija i atrofija sluznice sinusa. pojava sekrecije. gnojni procesi na korenovima zuba. ukoliko postoje prepreke aeracije. . Ovako stvoreni sekret u sinusu podložan je infekciji. U normalnim uslovima vazdušni pritisak se u sinusima izjednačava preko prirodnih otvora. pšenicom i brašnom. konopljom.Poremećaj percepcije mirisa 160 .Odsustvo percepcije mirisa KVALITATIVNI . koga je ponekad potrebno zdrobiti pre ekstrakcije. Rendgengrafija LEČENJE Odstranjivanju rinolita. oslabljena otpornost organizma. KLINIČKA SLIKA • Povećana T • Opšta slabost • Glavobolja • Lokalni bol • Otežano disanje na nos • Anosmija • Sluzavo-gnojna sekrecija iz nosa • Hiperemija i edem sluznice sinusa DIJAGNOZA Anamneza .Infiltracije limfocita.Ukoliko konzervativno lečenje ne daje zadovoljavajuće rezultate. alergijska oboljenja gornjih disajnih puteva. LEČENJE Konzervativno -Isto kao kod akutnog sinusitisa. Do sinusitisa može doći i kod nekih infektivnih bolesti usled oslabljenih odbrambenih snaga organizma.pokazuje smanjenu transparenciju sa nivoom eksudata u sinusu LEČENJE Kapi sa vazokonstriktornim dejstvom Aspiracija sekreta iz nosa Antibiotik prema antibiogramu Simptomatska terapija DIJAGNOZA Anamneza. igraju značajnu ulogu. Nedovoljna drenaža sinusa. AEROSINUSITIS ETIOPATOGENEZA Lezija sluznice jednog ili više sinusa.Česte infekcije donjih RES-puteva . DIJAGNOZA Anamneza. Lokalni pregled nosa . Kao posledica ovako nastale barotraume dolazi do edema sluznice sinusa sa hiperemijom i transudacijom. kao i nasleđe. kao i pri izlasku iz kesona.Difuzne glavobolje .Umanjenje percepcije mirisa . povrtara. niz zadnji zid faringsa i rubova hoana. KLINIČKA SLIKA Jak bol u predelu lediranog sinusa. koja direktno prodire u sinuse. Hirurško . radnika koji rade sa začinima. HRONIČNI SINUZITIS ETIOPATOGENEZA Najčešće nastaje od protrahovanog akutnog sinusitisa koji nije odgovarajuće lečen.. . a često i krvarenje iz nosa.Podatak da je oboljenju predhodila rinogena infekcija.Mukopurulentna sekrecija.Slivanja sekreta preko donje nosne školjke. Može se pokušati i sa punkcijom maksilarnog sinusa. Klinički pregled. KLINIČKA SLIKA OLFAKTIVNI POREMEĆAJI PODELA KVANTITATIVNI . usled čega se javlja akutno zapaljenje sinusa. edem.Hiposmija . Povećana prevalenca sinusitisa nađena je kod: krznara. a nekad i do delimične ablacije sluznice od kostne podloge. Prednje rinoskopija. To se najčešće dešava pri naglom spuštanju aviona. Rendgengrafije sinusa i sinusoskopija. sanaciju svih patoloških stanja u nosu.Poremećaj čula mirisa . kao i pri ronjenju u zagađenim vodama.Otežano disanje na nos i supuracija . doći će do pojave negativnog pritiska u sinusu.Agnososmija . koja nastaje prilikom nagle promene spoljašnjeg atmosferskog pritiska.Disosmije .

Bol u ždrelu. KLINIČKA SLIKA Siptomatologija je slična kao kod infektivnog oblika.Otežano disanje .U proizvodnji alkalnih baterija i kod kazandžija.Lak edem .Izaziva akutnu reverzibilnu olfaktivnu paralizu. stabilizatori mastocita i kromolin sodijum. isparenja. IRITATIVNI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje pod dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove.Izazivaju reverzibilni olfaktivni deficit. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Povrede glave Hronična opstrukcija nosa Postinfekcijske inflamacije Neurodegenerativni i endokrini poremećaji Oboljenja jetre i bubrega Neoplazme Ekspozicija jonizujućem zračenju Primena različitih lekova Nastaje pod dejstvom alergena iz životne i radne sredine. HEMIJSKE POVREDE ETIOPATOGENEZA ALERGIJSKI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA 161 . smog.Nataje pri akutnom ozračivanju. Manifestuje se: smetnjama u gutanju i disanju usled nagomilavanja velike količine gumaste sluzi u nazofarinksu. koji kao antigeni izazivaju zapaljenjske reakcije alergijskog tipa na sluzokoži ždrela. Kod nekih osoba potrebno je promeniti radno mesto. duvanski dim. OROFARINGEALNI SINDROM IZAZVAN ŽIVOM . .U hemiskoj industriji. hladne i vrele napitke i dr.U težim slučajevima ANGIOEDEM FARINKSA .Pri promenama na hipofarinksu OBOLJENJA LARINKSA POVREDE LARINKSA MEHANIČKE POVREDE Mehaničke povrede larinksa su najčešće spoljašnje povrede. U odnosu na očuvanost integriteta kože mogu se podeliti na otvorene i zatvorene. dim. ljuta jela i žestoka pića.Zbog edema sluznice ždrela .Izaziva otežano gutanje i disanje LEČENJE Antihistaminici. Kada se radi o radnoj sredini kao najčešći iritansi izdvajaju se živa.ETIOPATOGENEZA Kvantitativni i kvalitativni olfaktivni poremećaji mogu se javiti pri ekspoziciji: Kadmijumu i Niklu . POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM OROFARINGEALNI SINDROM .Hiperemija sluznice ždrela .Vezikule i Ulceracije . kao i kod udisanja vrelog vazduha ili pregrejane pare što se najčešće dešava prilikom eksplozija.Alergijski faringitis koji zahvati hipofarinks. prašinu.U proizvodnji boja. disfagija ili otežano gutanje . Na sluznici farinksa javljaju se tipične promene u obliku naslaga crne ili rumene boje poznate pod imenom Kusmaulovo lak ždrelo. primenom ličnih zaštitnih sredstava i kontrolom proizvodnog procesa. Povrede ždrela vrelim vazduhom i pregrejanom parom udružene su sa opekotinama disajnih puteva i komplikovane sa povredama druge vrste usled mehaničkog dejstva eksplozije. Sluzokoža ispod sluzi je erodirana. KLINIČKA SLIKA . Toluenu i ksilenu .Staklast sekret .Nastaje usled iritativnog dejstva žive. KLINIČKA SLIKA Slična je kao i kod ostalih zapaljenja sluzokože ždrela. Hidrogen sulfidu . Izlaganje hemijskim iritansima može izazvati hiposomiju preko zapaljenja i sledstvene nosne opstrukcije ili usled direktnog oštećenja olfaktivnog epitela. Amonijačnoj i sumpornoj kiselini . Izbegavanje alergena. nosni steroidi. Rastvaračima i akrilnoj kiselini . POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ETIOPATOGENEZA Ove povrede nastaju usled uzimanja vrele hrane i napitaka. . Patološku osnovu čine postradiacioni mukociti.

pri ekspoziciji hromu).Bol u grlu . Klacijum.Promuklost . . radijacijom itd. nastaju funkcijska oštećenja u vidu: .Nastaje pri dužem delovanju štetnih agenasa. dejstvom izrazito niskim temperaturama vazduha. kijanju ili povraćanju. LEČENJE Udaljavanje obolelog Saniranje zapaljenja. gutanjem i aspiracijom vrelih napitaka.Pri ekspoziciji visokim koncetracijama hemijskih noksi Ulceracije na larinksu . fenol. izolovano ili u sklopu infekcije i drugih RESputeva.Otežano disanje . bol u grlu. HRONIČNI OBLIK ETIOLOGIJA . čvorića i kontaktnih ulkusa na glasnicama ili . usled zloupotrebe glasa pri pevanju i vikanju. Refleksnim laringospazmom . glumci). FUKCIJSKE POVREDE (Volkalna trauma) ETIOPATOGENEZA Promene na glasnicama koje najčešće nastaju. KLINIČKA SLIKA Promene na sluznici su u vidu opekotina prvog (crvenilo) ili drugog (vezikule) stepena. a ostaju promuklost ili afonija. KLINIČKA SLIKA . a naročito samoubilačkim trovanjima.Pri nižim konc. kiseline). naročito kod osoba koje glas koriste u svojoj profesiji (pevači.Sitnoćeliska infiltracija HRONIČNI OBLIK 162 . spikeri. Sprečavanje infekcije i lečenje šoka.Stanje šoka i Smrt (često) LEČENJE Lečenje opštih toksičnih dejstva na organizam.Prekid daljeg izlaganja alergogenim supstancama i higijensko-dijetetski režim. U profesionalnim uslovima mogu nastati pri udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri eksplozijama i velikim isparenjima u fabričkim halama (amonijak.Najčešće nastaju u okviru korozivnih oštećenja farinksa i jednjaka pri zadesnim.Jak iznenadni bol u larinksu koji traje kratko.Kod duže ekspozicije (npr. FIZIČKE POVREDE ETIOPATOGENEZA Nastaju dejstvom vrelog vazduha.Hiperemija. eventualno Adrenalin. KLINIČKA SLIKA .Promuklost .Kašalj . ALERGIJSKI LARINGITIS Oboljenje nastaje delovanjem profesionalnih agenasa sa alergogenim svojstvima. LEČENJE .Cijanoza QUINCKEOV EDEM GLOTISA .Jak bol u grlu . pregrejane vodene pare. AKUNI OBLIK . Može se manifestovati: zapaljenjskim promenama na sluzokoži larinksa praćenim edemom i disfonijom .Najteži oblik oboljenja. edem i fibrinske naslage na sluznici . praćen i drugim alergijskim manifestacijama. INFEKTIVNI LARINGITIS Oboljenje nastaje pod uticajem virusa i bakterija.Edem u submukoznom tkivu .Otežano disanje .hematoma.Slabosti larinksnih mišića (Myasthenia laryngis). LEČENJE Antihistaminici. Zavisno od spomenutih uzroka može nastati opečenost ili oparenost larinksa.Otežano gutanje . KLINIČKA SLIKA . električnom strujom. Prevencija stenoze u larinksu. U profesionalnim uslovima ove povrede mogu nastati kod radika na parnim kotlovima i vatrogasac. Kortikosteroidi.Otežano disanje i gutanje .Promuklost . Kod dugotrajne nepravilne upotrebe glasa.Laki otok sluznice .Pojačana sekrecija . Javlja se promuklost. AKUTNI OBLIK KLINIČKA SLIKA . pri čemu dolazi do zapaljenjskih procesa na sluzokoži larinksa kao posledica reakcije antigen-antitelo.Hiperemija glasnica . Izolovane povrede larinksa su retke. otežano disanje i smetnje pri gutanju.Adhezije i ožiljci u vestibulumu larinksa IRITATIVNI LARINGITIS Nastaje delovanjem hemijskih noksi i može imati akutni ili hronični karakter. iz zagađene sredine.Slična kao i kod drugih laringita. Obezbeđenje respiracijske funkcije. Ređe pri kašlju.

Klinička slika Imunološki testovi Povećane vrednosti IgE.Karcinomi 2.Suvoću i pečenje u grlu .Nastaje pri čestim i nedovoljno lečenim akutnim laringitisima. Karakteriše ga: . GIT-a i nervnog sistema.Promuklost i suv kašalj . Pozitivan bronhoprovokacioni test sa istim alergenom (pojava Kvinkeovog edema).Patohistološki pregled. adenomi) PSEUDO TUMORI 1. DIJAGNOZA Radna anamneza . • Klinička slika recidivantnog angioneurotskog edema gornjih disajnih puteva pri ekspoziciji materijama s radnog TUMORI LARINSA Prilično su česti. Kruterijumi za priznavanje su sledeći: • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde postoji ekspozicija alergogenim materijama. Epitelni tumori (papilomi. Obično je udružen sa ozenom ili drugim atrofičnim promenama u nosu i ždrelu.Ostali delovi sluznice normalni ili hiperemični sa pojačanom sekrecijom. PODELA PRAVI BENIGNI TUMORI 1. Angioedem može trajati 1 do 72 sata.Prisustvo recidivantnog angioneurotičnog edema gornjih disajnih puteva. fizičkim.izaziva gušenje i kašalj i može neposredno ugroziti život bolesnika.Prisustvo materija na radnom mestu za koje se zna da mogu delovati alergogeno Anamneza bolesti . koja se odigrava na submukozi tkiva gornjih disajnih puteva.Otežano disanje . Pozitivna kožna reakcija na materijal sa radnog mesta. alkohol.Promuklost . eventualno zračenje.Glasnice su sivo-ružičaste i vretenasto zadebljane. a kasnije se vide beličaste promene.Otežano disanje i gutanje 163 .Tegobe slične kao kod katarlanog laringita. -Gornja površina glasnica je posuta neravnomernim zadebljanjima. LEČENJE . Prognoza bolesti je dobra ukoliko se brzo dokaže uzročno posledična povezanost simptoma sa noksama na radnom mestu i usledi promena radnog mesta.Suvoća i pečenje u grlu -Glasnice su edematozne ili sivo-crvene boje sa proširenim krvnim sudovima . lepljivog sekreta ili sasušenih krusti . Razlikujemo KATARALNI HRONIČNI LARINGITIS . Sarkomi KLINIČKA SLIKA . hemijskim.myomi chondromi) 2.Promuklost koja progredira . inflamacijskim i funkcijskim nadražajima. .Hirurško. Laringealni angioedem . HIPERTROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva je jedino oboljenje gornjih disajnih puteva koje se nalazi na listi profesionalnih bolesti u našoj zemlji. DIJAGNOZA .ako se stvore veće kruste LEČENJE Otkalanjanje uzroka zapaljenja Higijensko-dijetetske mere Aerosol terapija Vitaminska terapija Kortiko preparati (Kortizol) Hirurško odstranjenje hipertrofične sluznice. Kao komplikacija je moguć anafilaktički šok sa zahvatanjem RES-a. sinusa i ždrela. oboljenjima nosa. KLINIČKA SLIKA Faringealni angioedem .Povremeno izbacivanje suvog. Čvorići glasnica MALIGNI TUMORI 1. Sobodne ivice im mogu biti nazubljene. klimatski faktori i opterećenje glasa. KVS-a. Mezenhimski tumori (fibromi. ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA ETIOPATOGENEZA U uslovima neadekvatne imunološke odbrane organizma i prisustva potencijalnih senzibilizatora u radnoj sredini kod eksponovanih radnika može doći do pojave angioedema (reakcije patogentski analogne urtikariji). samo što je promuklost mnogo izraženija.izaziva otežano gutanje. Kao favorizujući faktori navode se duvan. Polipi glasnica 2. ATROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS Nastaje spuštanjem procesa iz gornjih RES-puteva i kod dugotrajnog rada u zagađenoj atmosferi. Među spoljašnjim faktorima rizika za nastanak ovih tumora navode se izloženost sluznice larinksa različitim mehaničkim.

DIFUZNE PNEUMOKONIOZE DEFINICIJA Pneumokonioze su oboljenja koje se definišu kao akumulacija prašine u plućima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. Čiste nekolagenske pneumokonioze su stanoza. baritoza i sideroza. TEORIJA IZOELEKTRIČNOSTI – se zasniva na izoelektričnim svojstvima nekih vrsta prašine (barijum. alveolarna građa je intaktna. Čiste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza. posebno PRAŠINE METALA Sideroza Aluminoza Baritoza Stanoza Pneumokonioze od hroma Antimnoza DRUGE PNEUMOKONIOZE Pneumokonioze izavane bakelitom Titanska pneumokonioza Pneumokonioze izazvane veštačkim vlaknima Pneumokonioze izazvane cirkonijumom PNEUMOKONIOZE IZAZVANE ORGANSKOM PRAŠINOM (Pneumopatije) Bronhijalna astma Alergijski bronhiolo-alveolitis Bisinoza Bagasoza Tabakoza pluća 164 . titanit itd. PREMA PATOANATOMSKIM KARAKTERISTIKAMA KOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plućima. MEŠANE PNEUMOKONIOZE Istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mešanoj prašini. Mešane pnmeumokonioze su talkoza. NODULARNE 2. reakcija strome je minimalana i sastoji se uglavnom u stvaranju retikulinskih vlakana. razgradnje parenhimatoznih ćelija i konsekutivne fibroze. TEORIJA RASTVORLJIVOSTI – stepen fibroze u plućima zavisi od stepena rastvorljivosti minerala koji sadrže SiO2. izazivajući stvaranje fibroze nodularnog tipa. gde se pod terminom prašina podrazumeva aerosol čvrstih neživih čestica. silikoantimoza i dr. INFEKCIONA TEORIJA – same čestice kvarcne prašine ne dovode direktno do fibroznog procesa. Prema morfološkim oblicima koje obrazuju fibrozna vlakna mogu se podeliti na: 1. Kasnije je ova teorija modifikovana tumačenjem da pH silicijumove kiseline bitno utiče na polimerizaciju silicijumdioksida. PRAŠINE SILIKATA Azbestoza Talkoza Kaolinoza PRAŠINE METALOIDA Pneumokonioza rudara u ugljenokopima Grafitna pluća PATOGENEZA HEMIJSKA TEORIJA – metasilicijumova i ortosilicijumova kiselina imaju direktno toksično dejstvo na ćelije plućnog tkiva kao posledica rastvorljivosti kvarca. TEORIJA ANGULARITETA – ivice kvarcnih čestica fizički ozleđuju plućno tkivo. a reakcija plućnog tkiva na prašinu potencijalno je revrzibilna. KLASIFIKACIJA PREMA UZOROČNIKU PNEUMOKONIOZE IZAZVANE NEORGANSKOM PRAŠINOM PRAŠINE KVARCA Silikoza Silikoantrakoza Silikotuberkuloza Reumatoidna silikoza (Kaplanov sidrom) NEKOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Ovo je benignije oboljenje. ireverzibilnom promenom i destrukcijom alveolarne strukture i trajnim ožiljcima u plućima. a protoplazma ćelija ima pozitivan naboj pa dolazi do njihovog spajanja. grlo i nos) Pozitivni kožni testovi na materijale s radnog mesta ili pozitivan specifični IgE u serumu. čak i nakon prestanka ekspozicije prašini. Može se primeniti samo kod silikoze.) kojima se može izazvati fibroza pluća. TEORIJA NEGATIVNOG NABOJA – čestica kvarca je negativno naelektrisana na površini. već aktiviraju latentnu infekciju u plućima. Ove fibroze obično imaju hroničan i progresivan tok.• mesta (potvrđena nalazom specijaliste za uho.

Prečnik promene 1. (t).Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 2 2/3 . ali ne prelaze veličinu gornjeg desnog plućnog polja.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Pri obeležavanju oblika i veličine malih zasenčenja moraju se upotrebiti dva slova npr.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 2/2 . 3/2 .Potpuno normalna rendgengrafija 0/0 .5 mm ili q/t ako na snimku preovladavaju pravilna mala zasenčenja prečnika 1. IMUNOLOŠKA TEORIJA – pretpostavlja da silicijum svojim nekrotičnim delovanjem oštećuje tkivo i omogućava stvranje autoantitela i heteroantitela pri čemu se razvijaju mehanizmi autoagresije i oštećenja plućnog tkiva. a određena gustina prikazana je na standardnom setu.Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 3 3/+ . Slovo q je prvo jer preovladava a vrsta zasenčenja. Sistematsko čitanje i klasifikovanje pneumokoniotičnih promena na snimcima pluća nastaje 1958godine Ženevskom klasifikacijom trajnih rendgenoloških promena u plućima udisanjem mineralnih prašina.Gustina pripada kategoriji 3 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 3/3 .Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 2/1 .Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Left lower) Velika zasenčenja (peko 10 mm) Kategorija A Jedno zasenčenje čiji je prečnika veći od 10 mm ali ne prelazi 50 mm. Prostranstvo koje mala zasenčenja zahvataju Prostranstvo se ogleda u broju zahvaćenih plućnih polja i obeležava se na sledeći način: RU . 3. Kategorija B Jedno zasenčenje veće nego u kategoriji A.Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Right upper) RM . Prema poslednjoj reviziji Međunarodnog biroa rada (ILO) iz 1980. Kategorija C Jedno zasenčenje čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plućnog polja ili više RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA Međunarodna rendgenografska klasifikacija pneumokonioza Nema dijagnoze pneumokonioza bez radiološkog nalaza. čime se dobija dvanaestostepena skala profuzije. godine osnovne postavke su: Parenhimske promene Mala zasenčenja (do 10 mm) Gustina malih zasenčenja (profuzija) Određuje se upoređivanjem rendgenskog snimka koji se analizira sa standardnim setom rendgenskih snimaka na kojima su prikazani primeri različitih stepena perfuzije. 1. Postoje četiri osnovne kategorije perfuzije: 0 . 2.5 mm t.Ako je zahvaćeno gornje levo plućno polje (Leftt upper) LM .Gustina malih promena na snimku veća je od 3 (odnosno 3/3) Oblik i veličina malih zasenčenja Pravilna (okruglasta) p. ali ne prelazi 50 mm. gustina se može izraziti i međukategorijama. p/p ako su na snimku sva mala zasenčenja pravilna i prečnika do 1. Pored ove četiri glavne kategorije.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 3 uzima kao ozbiljna alternativa 165 . ili više zasenčenja koja su ukupno veća nego u kategoriji A.Ako je zahvaćeno srednje desno plućno polje (Right middle) RL . Kasnije je utvrđeno da SiO2 nije antigen.5 mm q.5 do 3 mm.Prečnik promene do 1. kojom je moguće obuhvatiti sve stepene gustine. . ali ne prelazi veličinu gornjeg desnog plućnog polja.Nema malih zasenčenja ili ih ima tako malo da se ne mogu prihvatiti kao kategorija 1 0/1 .5 mm do 3 mm u.Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 1 1/2 .Prečnik promene do 1.Mala zasenčenja su veće profuzije.5 mm do 3 mm r.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Nepravilna (trakasta) s.Ako je zahvaćeno donje desno plućno polje (Right lower) LU .Ako je zahvaćeno srednje levo plućno polje (Left middle) LL .Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 0 uzima kao ozbiljna alternativa 1/1 .Gustina pripada kategoriji 0 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 1/0 . ali ima i nepravilnih malih zasenčenja prečnika 1. ili više zasenčenja čiji zbir najdužih prečnika iznosi više od 10 mm. 0/.5 do 3 mm (q).Ne vide se mala zasenčenja ili se vide ali je njihova gustina manja nego u kategoriji 1. već da antigena svojstva imaju supstance koje se oslobađaju iz makrofaga.tuberkuloznu infekciju koja je i razlog nastanka fibroze.Prečnik promene 1.

Ukupna dužina svih zadebljanja ne prelazi ¼ projekcije lateralnog torakalnog zida. limfnim žlezdama 12. Pleuralne kalcifikacije Lokacija pleuralnih kalcifikacija Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. 166 . debljinu i dužinu zadebljanja.Rasprostranjenost Pleuralne kalcifikacije Lokacija Dužina – Rasprostranjenost Širina . 3. Ukoliko je obliteracija ovog sinusa udružena sa pleuralnim zadebljanjem koje se penje uz lateralni zid grudnog koša. 2.Pneumotoraks 21. ali ne premašuje 10 mm. bu – Bula (e) 3. 2. cn–Kalcifikacija malih pneumokoniotićnih zasenčenja 5. rp– Reumatoidna pneumokonioza (Caplanov sindrom) 22. Širina pleuralnog zadebljanja Meri se od unutrašnje ivice zida grudnog koša do unutrašnje ivice zadebljanja. fr – Prelom rebra (rebara) 13. es – Kalcifikacije u hilusnim ili med. Lista dodatnih simbola Služi za obeležavanje promena koje se mogu zapaziti na PA grafijama grudnog koša. 2. 1. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. ca – Rak pluća ili pleure 4.Ukupna dužina svih zadebljanja je između ¼ i ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. Kostodijafragmalni sinusi Obeležavanje obliteracije kosto dijafragmalnih sinusa vrši se nezavisno od obeležavanja pleuralnih zadebljanja. em – Emfizem(evidentan) 11. Ostale (medijastinum. ali nije veči od 100mm 3 Jedna kalcifikacija čiji je najduži prečnik veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnika više kalcifikacijaveči od 100 mm. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. tb – Tuberkuloza (aktivna ili neaktivna) Pleuralna zadebljaja Lokacija pleuralnih zadebljanja Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. Pleuralna zadebljaja Lokacija Širina .Debljina Dužina . debljinu i dužinu zadebljanja. Dužina pleuralnog zadebljanja Predstavlja maksimalnu dužinu jednog ili zbir maksimalnih dužina više zadebljanja u odnosu na projekciju lateralnog torakalnog zida.Najveći prečnik zadebljanja premašuje 10 mm.Ukupna dužina svih zadebljanja premašuje ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. Pleuralne promene 1. ho – Saćasto pluće 15. a koje nije moguće obuhvatiti opisanim načinom čitanja i kodiranja pneumokoniotičnih promena.zasenčenja čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plučnog polja.Debljina 1 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik nije veći od 20 mm ili zbir najvećih prečnika više kalcifikacija koji nije veći od 20 mm. širinu i dužinu zadebljanja. hi – Proširenje hilusnih i medijastinalnih limfnih žlezda 14. 3. širinu i dužinu zadebljanja. ef – Pleuralni izliv 10. ali nije veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnikaviše kalcifikacija koji iznosi više od 20 mm. id – Nejasno vidljiva ivica bazalne pleure (dijafragme) 16.Najveći prečnik zadebljanja ne premašuje 5 mm b. tada treba kodirati posebno obliteraciju sinusa. od – Druga značajna bolest koja nije posledica prašine 19. Radi se o fibrozi pluća koja se odlikuje stvaranjem kolagenskih silikotičnih čvorića. perikard i dr. px . 2 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik premašuje 20 mm.Najveći prečnik zadebljanja iznosi više od 5mm. a posebno pleuralno zadebljanje. a. co – Promene u obliku i veličini srčane senke 6. 1. cv – Kaverna (e) 8. cp – Plućno srce 7. pi – Zadebljanje interlobarne ili medijastinalne pleure 20. ax – Grupisanje malih pneumokoniotičnih zasenčenja 2. ih – Nejasno vidljiva ivica srčane senke 17. di – Dislokacija intertorakalnih organa 9.) Dužina pleuralnih kalcifikacija SILIKOZA (Pneumokonioza uzrokvana kvarcem) Silikoza pluća je uzrokovana inhalacijom i akumulacijom neorganske prašine slobodnog SiO2 u plućima. 3. 1. kl – Septalne linije (Kerleyeve linije) 18. c.

Progresija silikoze nakon prestanka ekspozicije objašnjava se upravo re-fagocitozom SiO2 oslobođenog iz makrofaga. Kasnije dolazi do fibroziranja granuloma koji se pretvara čvoriće tzv. Makroskopski pluća su hiperpigmentisana. stereohemiska i dr. Centar čvorića je bez ćelija. pri čemu se stvaraju centralne šupljine ispunjene kašastim detritusom. Pseudotumore.). jasno ograničeni od okoline. Čvorići su jajastog oblika prečnika do 5mm. U intersticijumu se tako gomila SiO2 koji dovodi do poremećaja u sazrevanju fibroblasta. Fasaderi. a gomilaju se i različita hemiska jedinjenja poreklom iz uginulih makrofaga koja stimulišu fibroblaste da produkuju kolagen (npr. Slika 1a. Stvoreni čvorići se međusobno spajaju i okružuju kolagenim slojevima dajući veće formacije tzv. Smatra se da inhalalirane čestice SiO2 bivaju fagocitovane od strane makrofaga na koje SiO2 deluje citotoksično i dovodi do smrti makrofaga i oslobađanja SiO2 koji biva fagocitovan od strane drugih makrofaga i taj ciklus se kontinuirano ponavlja. pri čemu se i u samim limfnim žlezdama mogu stvoriti silikotični čvorići.Javlja se ako je koncentracija kvarca u mešanoj prašini veća od 18 %. a kolagenska bliže centru i između njih se nalaze čestice SiO2. ispod viscelarne pleure vide se sivkasti silikotični čvorići difuzno raspoređeni po celim plućima. Mineri. režima rada i odmora Klimatskih uslova na radnom mestu Zaštite na radu Stanja disajnih puteva Individualne predispozicije Sekundarne infekcije Imunoloških karakteristika Broj godina potrebnih za nastanak silikoze stalno se povećava i danas iznosi prosečno 22 . Kamenorezci. neurološka. endokrinološka. Pluća su čvršće koezistencije.25 godina. Disajni putevi su zadebljanih zidova sa znacima zapaljenja. Polireri. Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja: imunološka. PATOGENEZA Patogeneza silikoze nije do kraja razjašnjena. pizoelektrična. infektološka. Peribronhijalni čvorići mogu prodreti u disajni put i zapušiti ga (isto važi i za krvne sudove). Vajari i drugi FAKTORI KOJI UTIČU NA BRZINU RAZVOJA SILIKOZE Procenta SiO2 u česticama Koncentracije čestica Dužine ekspozicije Vrste rada. a ekspozicija 20 i više godina. U odmaklim stadijumima pseudotumori zahvataju velika polja pluća i pretvaraju ih u masivne ožiljke između kojis se nalaze ostaci emfizematoznog plućnog parenhima (slika 2. Rtg-sliku ljuske od jajeta (slika 3. Pseudotumori pokazuju sklonost ka kolikvacionoj nekrozi zbog oblitracije krvnih sudova koji ih ishranjuju fibroznim procesom. Livci. Topioničari Elektrozavarivači. Alfa ketogluterat). a na periferiji su brojni makrofagi i fibroblasti. Taraceri. PATOMORFOLOŠKE PROMENE 167 . Bolest je progresivnog toka i može dovesti do invalidnosti i smrti obolelog. Sinusi pleura su obično obliterisani. Na njihovom preseku se vide fibrinska vlakna kao konci u klupku pri čemu su retikulinska vlakna na periferiji. Ponekad pseudotumori mogu biti kalcifikovani. zatim nodoznog endo i perialveolitisa).). Prve promene su u vidu gomilanja makrofaga u kojima se nalazi fagocitovani SiO2 u alveolarne prostore čime se stvaraju granulomatozne lezije okružene limfocitima i plazmocitima (monocitnog alveolitisa. Prodiranje SiO2 u limfne sudove i žlezde dovodi do limfangitisa i opstrukcije limfnih sudova. a međućeliske incezure mogu biti pretvorene u debele švarte. Oko zahvaćenih limfnih žlezda u hilusu talože se krečno fosforne soli obrazujući tzv. mehanička. silikotični noduli (slika1a i 1b.). porcelana i cementa Rudari. Zbog svega ovoga fibroblasti počinju preterano da produkuju kolagenska i retikulinska vlakna koji se talože te se na taj način vremenom formira silikotični čvorić. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici u kamenolomima i na drobilicama kamena Radnici na matiranju stakla Radnici u proizvodnji šamotnih opeka. česte su pleuralne adhezije (najčešće na dijafragmalnoj i viscelarnoj pleuri) i znaci emfizema oko silikotičnih čvorića. Kolagen vremenom prelazi u hijelin. keramike.

PROMENE U PARENHIMU Početni stadijum. Reichmanove kišne putanje . Punktiformne senke prerastaju u mikronodularne (1.Slika1b Retikulinska vla kna Kolagenska vlakna Čestice SiO2 Ako ima bronhiektazija čuju se i krupni vlažni šušnjevi. 168 .6–3. hipersonarnost).šatorasta uzdignuća (festoni) Adhezivne promene u vrhovima ili na bazalnoj pleuri.).koje se sada javljaju i u donjim. a posle određenog vremena i u gornja plućna polja. Promene su simetrično raspoređene. tonovi su tihi i tmuli. KLINIČKA SLIKA PRVI STADIJUM Zamaranje Suv kašalj DRUGI STADIJUM Izrazitije zamaranje Dipneja Stezanje u grudima Kašalj sa iskašljavanjem sluzavo lepljivog ispljuvka u kome ima SiO2. PROMENE NA PLEURI Početni stadijum . ZAVRŠNI STADIJUM Kaheksija Uznemirenost Upale očne duplje Zamaranje pri najmanjem naporu Neprekidni kašalj Znaci hroničnog plućnog srca RADIOLOŠKI NALAZ Slika 2. Znaci emfizema (bačvast grudni koš. Disanje je oslabljeno javljaju se bronhogenih šušnjeva i vizinga. najčešće u gornjem segmentu donjeg režnja. ređe produžen ekspirijum. Srčana radnja je ubrzana. koje se pružaju od donjih polova hilusa ka dijafragmi. prečnika do 1. Silikomi su solitarni. Trakcijom pomeraju medijastinalne organe. ovalnog ili polumesečastog oblika.0 mm) i makronodularne (3-10 mm). TREĆI STADIJUM Poremećaj ventilacije pluća sa poremećajem mehanike disanja. okruglog. Pojava silikoma (pseudotumorske formacije) koje nastaju spajanjem manjih zasenčenja. u oba plućna krila (slika 4. Pluća dobijaju saćasti izgled . prošireni međurebarni prostori. Slika 4. Povećana je prosvetljenost donjih plućnih polja zbog emfizema koji se tu razvija Daljom progresijom povećava se broj promena (profuzija).retko posejane punktiformne senke u srednjim plućnim poljima (okrugle. Daljom progresijom povećava se broj punktiformnih senki . ponekad je drugi ton nad arterijom pulmonalis udvojen.5mm). ali i njihova veličina.Usled razvoja emfizema u delovima pošteđenih silikotičnih promena. Konglomerati Emfizem Festoni Slika 3.trakaste senke zadebljalog peribronhijalnog veziva.

Tok ovog oboljenja se kod gradskog stanovništva smatra bezopasnim.Vodoravna trakasta senka u srednjem desnom plućnom polju . MAKROSKOPSKI NALAZ Pluća su crnkasta. PROMENE U HILUSIMA Hilusne senke su proširene. Unete čestice ovakve prašine se najvećim delom eliminišu preko mukusa. nešto čvršća sa čvorićima u intersticijumu veličine 2-3 mm izgleda šišarke koja čvrsto urasta u okolno tkivo. pa je kod silikoze najčešći nalaz Poremećaj ventilacije pluća mešovitog tipa gde dominira opstrukcija. Fibroza pluća kod ovog oboljenja je posledica dejstva kvarca koji deluje na već ugljenikom izmenjeno plućno tkivo.zadebljanje intralobularne pleure(slika 5. Pseudotumorski stadijum .solima PROMENE NA SRČANOJ SENCI Pleuroperikardne adhezije Znaci hroničnog plućnog srca (neznatno uvećanje senke desnog srca) PROMENE NA KOSTIMA Osifikacija na svim rebarnim rskavicama. Progresivna masivna fibroza ima lošu prognozu. Na pleuri se vide adhezije. PROGNOZA Prognoza je nepovoljna. ali se istovremeno javljaju i opstruktivne promene jer silikotični čvorići vrše konpresiju na disajne puteve. apikalno i intralobarnoj pleuri Obliteracija kostofreničnih i kardiofreničnih uglova. MIKROSKOPSKI NALAZ 169 . SILIKOANTRAKOZA ANTRAKOZA Slika 5. a manji deo fagocitovan od strane makrofaga se taloži u plućima ili preko linfnih puteva dospeva do linfnih čvorića gde se taloži. međurebarni prostori su prošireni ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE Zbog redukcije plućnog parenhima nastaje restriktivni poremećaj ventilacije. Ove promene se u većem ili manjem stepenu nalaze kod svih odraslih osoba posebno onih koji žive u zagađenoj sredini industriskih gradova. a linfni čvorovi su uvećani i čvrsti. hroničnog plućnog srca i smrti. Dokazano je da prašina čistog ugljenika ne može da izazove fibrozu već samo blokadu linfotoka i iritaciju tkiva dovodeći do kongestije. LEČENJE Radi se o ireverzibilnom oboljenju. a SILIKOANRAKOZA ETIOLOGIJA Silikoantrakoza je retikularno-nodularna fibroza koja se javlja kod rudara izloženih ugljenoj prašini koja u sebi sadrži SiO2 i u suštini predstavlja blažu formu silikoze.na lateralnom torakalnom zidu. nepravilnih rubova Vremenom hilusi postaju konpaktni Slika ljuske od jajeta . obično za 10-15 godina dovedu do hronične respiratorne insuficijencije. lekovima nije moguce smanjiti već nastalu fibrozu. inflamacije i hipersekrecije. Mala zasenčenja pluća imaju bolju prognozu i obično ne skraćuju znatnije životni vek ako se jave posle pedesete godine..brojne zupčaste adhezije na dijafragmalnoj pleuri. trakaste senke pleuralnih zadebljanja . Rebra su horizontalnije položena.limfne žlezde u hilusima prožete Ca.). a može da se razvije i hronični opstruktivni bronhitis i emfizem. Zbog toga su smanjeni i FEV1 i Tiffeneau indeks. Za usporavanje evolucije fibroznog procesa najznačajniji je prekid ekspozicije prašini SiO2. KOMPLIKACIJE Hronični opstruktivni bronhitis Emfizem pluća Tuberkuloza Bronhiektazije Pneumotoraks (ređe) Plućna antrakoza je vrsta pneumokonioze izazvana inhalacijom čestica prašine atmosferske čađi i nagomilavanjem antakotičnog pigmenta u plućima. Moguće je lečiti nastale komplikacije bolesti kao što su tuberkuloza i hronični opstruktivni bronhitis.

TBC-čvorići su manji i gušći od silikotičnih. Kavernozna TBC . Oko lezije se stvara emfizem. Na postojeću tuberkulozu nadovezuje se silikoza – retko. Pored toga pojavi tuberkuloze doprinosi i smanjenje opšte otpornosti organizma koje se obično javlja pri silikozi pluća sa velikim zasenčenjima. Zbog postojanja prethodne opstrukcije najčešći nalaz je oštećenje plućne funkcije mašovitog tipa. GASNE ANALIZE U početku normalne. kasnije hipoksemija. nejasno ograničena zasenčenja veličine 1-3 mm – Kanije pojava pseudotumora . Hematogeni oblici tuberkuloze .Od normalnog nalaza do nalaza vizinga i pukota. Siliko-tuberkulozni konglomerati . Velika silikotična zasenčenja u srednjim plućnim poljima Prosvetljenost donjih plućnih polja (Emfizem) Kod bronhogene diseminacije . mogu biti jednostrani i imaju spikularni rub. Baze pluća su slabije pokretne. slabijeg intenziteta i nejasne ograničenosti.u početku pri naporu kasnije i u miru FIZIČKI NALAZ Perkusijom .Ako se u vrhovima i infraklavikularno vide specifične promene. a u odmaklom stadijumu i hiperkapnija. Auskultatorno . KLINIČKA SLIKA SIMTOMI I ZNACI Umor Malaksalost Lako zamaranje pri naporu Noćno znojenje Povišena temperatura Kašalj .U početku čvrsta. a u srednjim i donjim plućnim poljima postoje silikotične lezije. RADIOLOŠKI OBLICI Silikoza na koju se nadovezala tuberkuloza Ako su sve promene lokalizovane u gornjim i srednjim plućnim poljima.Od čistih silikotičnih razlikuju se po tome što su lokalizovani u vrhovima ili gornjim plućnim poljima. karakteriše se zadebljanjem apikalne pleuralne kape. nepravilnog je oblika. Obe bolesti istovremeno nastaju i evoluiraju – izuzetno retko.TBC-promene se javljaju i u donjim partijama pluća.Javlja se u vrhovima. a donja plućna polja su zahvaćena emfizemom. Tuberkuloa na koju se nadovezala silikoza . nehomogena. KLINIČKA SLIKA Dispneja Bol u grudima Kašalj sa iskašljavanjem crnkastog ispljuvka RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež . Veće TBC-promene (senke) nastale spajanjem manjih promena.u početku osudna kasnije obilnija Dispneja . a kad kad i hipersonarnost. Ivice ovih lezija prodiru u okolno plućno tkivo i sa centralno postavljenim čvorićem daju sliku Meduzine glave. sa centralnim rasvetljenjem. ZASEJAVANJE NA LËWENSTEIN PODLOZI Neophodno je u cilju dokazivanja bacila TBC u iskašljanom sadržaju. a TBC dodatno pojačava restriktivne smetnje. a u pojedinim područjima pluća može se naći tmulost. od silikotičnih pseudotumora razlikuju se po tome što su nehomogene i nejasno ograničene. SILIKOTUBERKULOZA Oboljenje kod koga se pored silikoze u plućima razvija i TBC infekcija. Dokazano je da kvarc smanjuje lokalnu otpornost plućnog tkiva i tako stvara uslove za reaktivaciju latentnih tuberkuloznih ognjišta. PLUĆNA FUNKCIJA Oštećena zbog silikoze.Na silikotičnim plućima najveći su dijagnostički problem. TBC-lezije u gornjim plućnim poljima i hilusima Trakaste senke koje spajaju TBC-promene u vrhovima sa hilusima. nejasno ograničena.Sužena Kroenigova polja na strani TBC-lezije. Istovremeno postoje i silikotične i tuberkulozne lezije u različitim evolutivnim stadijumima.Središnji deo lezije čini čvorić sastavljen od koncentrično postavljenih slojeva hijelina koji okružuje čestice prašine. Može nastati na tri načina Na postojeću silikozu nadovezuje se tuberkuloza – Najčešće (TBC je ovde komplikacija silikoze). Kolagen u središtu često degeneriše i nekrotizira. KOMPLIKACIJE Spontani pneumotoraks Eksudativni pleuritis Pleuralne adhezije Bronhitis i emfizem Perforacija limfnih žlezda i izlivanje sadržaja u bronhije DIJAGNOZA RADIOLOŠKI NALAZ 170 . trakasto povezana sa hilusima i bez drenažnog bronha.posebno pri fizičkom naporu Ekspektoracija . neravnih i izreckanih ivica.izuzetno retko hilusne senke mogu biti proširene i kompaktne.

Znaci hroničnog siliko-artritisa na zglobovima . IZVORI EKSPOZICIJE Zbog svojih izvanrednih fizičkih osobina azbest ima vema široku primenu. građevinari i dr. cevi i krovnih pokrivača Proizvodanja ploča. Bolovi u grudima). po kome su posute mrljaste. jasno ograničene okrugle senke. Sreće se kod rudara. Azbest je silikat magnezijuma (SiO2 vezana za Mg) koji kao primese može da sadrži Fe. kao i satnja respiratornie funkcije.Difuzno pojačan i deformisan plućni crtež u gornjim i srednjim plućnim poljima (intersticijalne promene). REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA (Caplanov sindrom) Kaplanov sindrom predstavlja udruženost pneumokonioze i reumatoidnog artritisa. AZBESTOZA (Pneumokonioza uzrokovana azbestom) Azbestoza je difuzna intersticijalna fibroza pluća izazvana inhalacijom azbestnih vlakana tokom 1020 godina. Ca i Na . Slika 6.3-5cm. postoji više teorija: MEHANIČKA TEORIJA RADIOLOŠKI NALAZ Slika prodavaca balona . LEČENJE Antituberkulotici. AMFOBILNI OBLIK (Krocidolit i Amozit) Čija su vlakna duža.Čija vlakna imaju zmijolik oblika. Kašlaj. U prirodi se javlja se u dva oblika: SERPENTINSKI OBLIK (Hrizotil) . PATOGENEZA Patogeneza azbestoze još uvek nije poznata. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završetka lečenja osoba se smatra nesposobnom za svoj posao još 5 godina zbog mogućih recidiva bolesti.kod 1/4 obolelih. peskirera. nakon toga kontrola na tri meseca. opeke) Proizvodnja obloga za kočnice. PATOANATOMSKI NALAZ Okruglasti čvorići u plućima prečnika 0. lokalizovane u perifernim partijama pluća (Slika 6. hospitalizacija od najmanje devet meseci. Posle potpunog izlečenja TBC procesa ORS će zavisiti od rasprostranjenosti i težine kako tuberkuloznih tako i slikotičnih izmena. Kao moguće objašnjenje se navodi i defekt na nivou T linfocita ili pojačana aktivnost Blimfocita. horizontalna i igličasta. kamenorezaca i drugih. Tipični potkožni reumatoidni čvorići . često je udružena i sa promenana na viscelarnoj i parijetalnoj pleuri (azbestoza pleure). homogene. kartona i filtera Mašinogradnja Industrija plastičnih masa Prizvodnja izolacionih traka Automehaničari. livaca. pretpostavlja se da prisustvo prašine u organizmu pokreće autoimunološke mehanizme koji dovode do oštećenja u nivou zglobova. ivične periostalne reakcije periartikularnih koštanih delova. radi se o izmenjenim reumatoidnim čvorićima.). stolari. suženje zglobne pukotine. 171 .Kazeozna pneumonija Bronhiektazije Ekstrapulmonarne diseminacije. Povećana ekspozicija postoji U rudnicima azbesta Azbestno-tekstilna i azbestno-cementna industrija Proizvodnja vatrostalnog materijala (odela. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata. KLINIČKA SLIKA Simptomi hroničnog reumatskog artritisa (bol u zglobovima. deformacije zglobova) Simptomi pneumokonioze (Dispneja. lamele i kvačila Proizvodnja pločica.Osteoporoza artikularnih delova kostiju. otok. prečnika 1 cm i više.

Azbestne bradavice – retko se sreću. Slika 8. maljičasti prsti i znaci dekonpenzacije desnog srca.Ogleda se u pojavi raka pluća i mezotelijuma pleure PATOMORFOLOŠKE PROMENE Promene su u vidu relativno acelularne intersticijalne fibrozne reakcije. Makroskopski pluća su crno-braonkasta sa zadebljanjima na pleuri (fibrozne ploče).na bazama pluća obostrano.Emfizem pluća .Bronhogeni karcinom i Mezotelijom pleure RADIOLOŠKI NALAZ PARENHIMSKE PROMENE Početni stadijum Magličasto smanjenje transparencije u donjim plućnim poljima. dužine 10-100µm.-Po kojoj azbestna vlakna poput iglica traumatiziraju plućno tkivo i izazivaju mikrohemoragije. kasnije produktivan sa sluzavognojavim sputumom Kasni inspirijumski pukoti . Fagocitoza je neefikasna za vlakna duža od 30 nm. KANCEROGENOST AZBESTA . prečnika 0.).). U daljem toku pluća postaju sve mutnija i dobijaju izgled kao da se posmatraju kroz mlečno staklo jer zasenčenja postaju sve gušća i intenzivnija 172 . dimenzija od nekoliko milimetara do više centimetara (Slika 8. Čine ih nakupine hijelinih vlakana. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci se obično javljaju nakon ekspozicije od 15 do 20 godina u vidu: Zamor i Dispneja – čak i pre pojave radioloških znakova na plućima Kašalj – u početku suv. Većina je obložena proteinima i feruginoznim materijalom obrazujući azbestna telašca. Intraalveolarna fibroza obliterira alveolarne prostore. AZBESTNA VLAKNA . Vremenom dolazi do razvoja hronične plućne insuficijencije i hroničnog plućnog srca pa se javlja tahipneja. da bi se eliminisala bivaju fagocitovana od strane alveolarnih makrofaga i epitelnih ćelija tip I.Okruglaste atelektaze . boje zlatno žute do braon ili zelenkaste. dobijaju antigena svojstva. Fibroza počinje u oblasti respiratornih bronhiola i širi se prema periferiji acinusa.5-10µm.Nalaze se u prostorima zahvaćenim fibrozom. Vremenom zahvata peribronhijalne i perivaskularne prostore. Vremenom se u ovoj oblasti formira trakasto-mrežasto zasenčenje slično paukovoj mreži. Najfibozogenija su krocidolitska vlakna. Slika7.Azbestna vlakna koja su dospela ispod terminalnih bronhiola. AZBESTNA TELAŠCA .Braon ili crne boje. cijanoza. U gornjim režnjevima se javlja emfizem (Slika7. Fibroza je u početku izraženija u donjim režnjevima da bi se kasnije proširila na srednje i gornje režnjeve. ređe na peritoneumu i u jetri. vretenastog oblika sa krajevima u obliku buzdovana ili eksera. našta ukazuje povećanje titra antinukleranog faktora i reumatskog faktora. nastaju zbog zabadanja azbestnih iglica u otkrivenu kožu.Hronični opstruktivni bronhitis . Fibrozne ploče su česte na pleuri ali i na dijafragmi i perikardu. TEORIJA IMUNOLOŠKE REAKCIJE -azbestna telašca se u organizmu oblažu proteinima. Kao komplikacije mogu se javiti . Kao i kod drugih intersticijalnih fibroza pluća i ovde se ceo proces odvija kroz nekoliko faza: Inicijalno oštećenje Alveolitis Proliferacija fibroblasta Alveolarni kolaps i Produkcija i deponovanje kolagena u intersticijum pluća FIBRINOGENOST AZBESTA . Ove ćelije nose azbestna vlakna u plućno tkivo i vrše njihovu delimičnu dezintegraciju. TEORIJA INDUKCIJE FIBROZE SILICIJUMOVOM KISELINOM -Koja se sporo oslobađa iz azbesta i deluje toksično na plućni parenhim.

zatim na dijafragmalnoj i medijastinalnoj pleuri. Veličina im je 2-5 cm u prečniku.Pojava nove senke na snimku pluća. Difuzioni kapacitet je često smanjen. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanosti plućne funkcije. kaolina. Pojava ovih linija rezultat je razrastanja veziva u perilinfatičke i perivaskularne prostore. . Obično su multipne. PLEURALNE PROMENE Pleuralna zadebljanja – Javljaju se na parijetalnoj pleuri. Kontinuitet ivice bazalne pleure takođe je zamaskiran . prema periferiji. PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.Konačno pluća dobijaju izgled pčelinjeg saća . Nikl.Na PA grafiji.jer promene postaju tako guste i intenzivne da se zdravi delovi plućnog parenhima vide samo u okcima mreže intersticijalne fibroze. KOMPLIKACIJE Karcinom bronha Mezotelijum pleure Intersticijalna atipična pneumija Eksudativni pleuritis LEČENJE Podrazumeva ireverzibilna.Na kosim snimcima perikardijalne kalcifikacije izgledaju kao lučne ili kružne. površina im je homogena ili granulirana. Slika čupavog srca .trakasto-mrežastom formacijom. Pleuralne kalcifikacije – Javljaju se na parijetalnoj pleuri u srednjim plućnim poljima. a ivice oštre. a mogu se obrazovati i na perikardu. TYPUS INVERSUS . Može sadržati i manje količine azbesta. RTG-SLIKA BRONHOGENOG KARCINOMA . debljina do 1 mm. a donja emfizemom. dužine 2-6 cm. postoji smanjenje komplijanse i poremećaj parcijalnog pritiska kiseonika (najpre pri opterećenju). kalcijuma i aluminijuma. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje deluju kancerogeno na respiratorni sistem (Hrom. cinka. lečenje komplikacija. SEROLOŠKI TESTOVI Povećanje titra antinukleranog reumatskog faktora. znatne promene u izgledu neke stare senke ili suspektne promene u plućnom parenhimu RTG-SLIKA MEZOTELIJUMA PLEURE Lobularno zadebljana pleura i pojava eksudata. jasne i valovite. stanja plućne funkcije. Obostrano locirane pleuralne plake siguran su znak izloženosti azbestnoj prašini. Obliteracija kostofreničnog ugla . bolest je faktora i i povećan broj OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. SiO2 i H2O. pa ako konfluiraju stvaraju sliku geografske karte. Centralni deo im je kalcifikovan po čemu se mogu razlikovati od pleuralnih zadebljanja. gvožnja.usled pleuralnog izliva. termolita i antofilita U industriji hartije. gde su gornja plućna polja zahvaćena fibrozom. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. TALKOZA (Pneumokonioza uzrokvana talkom) Talkoza predstavlja pneumokoniozu izavanu inhalacijom prašine talka. BRONHOALVEOLARNI LAVAT Nalaz azbestnih telašaca neutrofila (alveolitis). kozmetičkoj i keramičkoj industriji 173 . od sredine razmaka između hilusa i lateralnog torakalnog zida. Arsen i dr.). Najčeše su bilateralna i locirana u srednjim plućnim poljima. obima patomorfoloških promena. tako da se ova ivica nemože u potpunosti pratiti. dijafragmalne i medijastinalne kalcifikacije izgledaju kao linearne .nastaje usled narušavanja kontinuiteta ivice srčane senke od strane trakastomrežastog zasenčenja.Poseban Rtg-tip azbestoze. Talk je hidratisani magnezijumov silikat koji se sastoji iz MgO. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. Plaeuralne plake – Izolovana pleuralna zadebljanja. Plućni vrhovi i gornja plućna polja su povećane svetline (emfizem) Kerleyeve linije – vodoravne linije. lokalizovana na parijetalnoj pleuri tendinoznog dela dijafragme (mogu biti locirane i u srednjim plućnim poljima). a kasnije se javljaja restriktivni poremećaji ventilacije. koje se pružaju. Nikada ih nema na interlobarnoj pleuri. postojanja komplikacija. mada se mogu proširiti i na viscelarnu pleuru. IZVORI EKSPOZCIJE U toku drobljenja i prerade serpentina. boje i kaučuka U tekstilnoj.

U centru nodularnih formacija može doći do nekroze kao posledica ishemije (endarteritisa grana plućne arterije). Kao primese u prašini gline se mogu naći SiO2.U obliku senki zvezdastog izgleda. Pretpostavlja se da kaolin u sprezi sa aluminijum fosfatom ima antigena svojstva čime se može objasniti nastanak čiste kaolinske pneumokonioze Pneumokonioza kod radnika u industriji keramike i porcelana su posledica dejstva SiO2 koji se nalazi kao primesa u glini. Talk granulomi su sivkasto-beličasti čvorići razbacani po plućima. Šupljine koje se javljaju kod većih fibroznih promena su ishemične prirode (endarteritis grana plućne arterije) Fibrozne promene mogu zahvatiti i pleuru pri čemu dolazi do fibroznih adhezija Simptomatsko (Kortikosteroidi kod promena tipa strano telo) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kao kod silikoze KAOLINOZA (Pneumokonioza uzrokavan prašinom gline) Kaolinoza je pneumokonioza izazvana udisanjem prašina gline.dovodi do obrazovanja azbestih telašaca i Difuzne interticijalne fibroze pri čemu se retikulinska vlakna šire u svim pravcima i razaraju elatično tkivo alveola. KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i donjim plućnim poljima Sitne mrljaste senke veličine 2-3 mm Ponekad pseudotumori (kod prisustva kaolina i cinka u talku) Pleuralna zadebljanja. ugljenik. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja keramike. Ponekad se nalaze i masivne pleuralne adhezije KLINIČKA SLIKA Dispneja pri napou Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja Klinička slika slična azbestozi . nastali embolijom grana plućnih arterija. porcelana i vatrostalnih opeka Tekstilana industrija Industrija plastičnih masa Industrija hartije Elektrotehnika PATOGENEZA Iako se smatra da čist kaolin ne može da izazove pneumokoniozu opisani su i slučajevi čiste kaolinoze kod radnika koji rade u farmacetskoj industriji. plake i kalcifikacije Plućne kalcifikacije (kod prisustva Ca u talku) . prečnika do 1mm KLINIČKA SLIKA Dispneja pri naporu Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja. Kod kaolinoze pluća su nešto tvrđa sa difuznom fibrozom u gornjim režnjevima i retkim nodularnim formacijama sivkaste boje (ne tako čvrsti kao kod silikoze).Kod promenama granulomatoznog tipa. Oko granuloma je moguć razvoj emfizema. Najčistiji oblik gline je kaolin (porcelanska glina). prečnika oko 5 mm. kasnije se javljaju poremećaji (češće RADIOLOŠKI NALAZ PRI MANJEM PROCENTU SiO2 U RUDI LEČENJE 174 .PATOGENEZA Inhalirane čestice talka fagocitiraju alveolarni makrofagi i nose ih u plućni intersticijum gde izazivaju stvaranje retikulinskih vlakana i fibrozu.Izaziva samo laku peribronhijalnu fibrozu ili granulome tipa strano telo. ČIST TALK . manje čvrsti od silikotičnih čvorića TALK KOJI SADRŽI AZBEST .Kod difuzne intersticijalne fibroze Nejasna klinička slika . sivkaste boje.Dovdi do stvaranja Sitnih nejasno ograničenih čvorić u donjim lobulusima veličine 2-3mm. a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Al i organska jedinjenja. Talk koji se upotrebljava u hirurgiji može dovesti do stvaranja gigantocelularnog granuloma pri kontaktu sa tkivom u peritonealnoj duplji TALK KOJI SADRŽI SiO2 . KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.

Retka mrljasta.Javlja se: .Restriktivno opstruktivni tip poremećaja ventilacije pluća . Može se javiti i neznatna fibrozna reakcija.Bol u grudima .Produktivni kašalj (crnkast sadržaja) . okruglasta zasenčenja veličine 1-5 mm u gornjim delovima pluća PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA Jedna ili više zasenčenja. plućna hipertenzija i cor-pulmonale. koji oslobađaju razne medijatore.Protiče bez izraženih subjektivnih tegoba. makule su veće i brojnije i okružene fibrozom. RADIOLOŠKI NALAZ PROSTA PNEUMOKONIOZA Pojačan i deformisan plućni crtež. SIDEROZA (Pneumokonioza uzrokovana gvožđem) ČISTA SIDEROZA Čista sideroza je ne-fibrozirajuća pneumokonioza (ne izaziva fibrogene reakcije). KLINIČKA SLIKA PROSTA PNEUMOKONIOZA . Dilatirane respiratorne bronhiole zajedno sa alveolama mogu stvoriti venac centroacinusnog emfizema oko makule. Pigmentacija je intenzivnija. veličine 2-3 cm (pseudotumori) obično u u gornjim delovima pluća.Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i gornjim plućnim poljima. PRI VEĆEM PROCENTU SiO2 U RUDI Punktiformna.Slobodni radikali su izgleda odgovorni za inflamatorne promene u malim disajnim putevima. što remeti oksidoreduktivne procese u ćelijama tkiva. Brojne adhezije na pleuri OBLICI JEDNOSTAVNA (PROSTA) PNEUMOKONIOZA Makroskopski se zapaža fokalna crna pigmentacija pluća razdvojena velikim poljima nezahvaćenog parenhima.Plućna hipertenzija . koja nastaje inhalacijom čiste prašine gvožđa. Između kolagenskih vlakana nalaze se nakupine ugljenih čestica i ostaci makrofaga. a koje predstavljaju akumulaciju makrofaga natovarenih česticama uglja. Fokalne pigmentacije su u vidu okruglih crnih mrlja prečnika 1-5 mm koje se nazivaju makule. kasnije se javljaju poremećaji (češće PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA (Pneumokonioza uzrokvana ugljenom prašinom) Pneumokonioza kopača uglja je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom čestica ugljene prašine u plućima koja sadrži manje od 18% SiO2 i reakcijom pluća na prisustvo te prašine. simetrična. Gubitak elastičnih vlakana izaziva pojavu centolobularnog emfizema u donjim delovima pluća koji plućima daje saćast izgled. Promene su obično asimetrične i zahvataju najčešće gornje delove pluća Razlog prelaska jednostavne pneumokonioze u masivnu fibrozu nije poznat. PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA . smatra se da imunološki mehanizmi imaju najznačajniju ulogu u nastanku. Udahnute čestice gvozdene prašine delom se izbacuju putem kašlja. Donja plućna polja su upadljivo transparentna (emfizem).Dispneja i cijanoza . Javlja se kod rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom posle 10 do 15 godina ekspozicije. PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA 175 . Fibrozne promene zahvataju i plućne arterije i vene pri čemu nastaje njihova obliteracija. čiju kapsulu čine gruba hijelinizovana kolagenska vlakna poređana u snopove ili nepravilno. Ove promene su simetrično raspoređene u oba plućna krila sa predilekcijom u gornjim segmentima. Bolest sporo napreduje i progresija se zaustavlja prestankom ekspozicije pršini. Pleuralna zadebljanja i adhezije mikronodularna PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. nodularna i zasenčenja. a u centralnim delovima može doći do kolikvacione nekroze (tuberkulozne ili ishemične prirode). pri tom se oslobađaju H2O2 i drugi slobodni radikali. a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Vremenom se formira jedan ili više većih čvorića prečnika 2-3 cm (pseudotumori). Čestice prašine uglja aktiviraju alveolarne makrofage. Bolest se može završiti i letalno.Znaci hroničnog plućnog srca PATOGENEZA Nije dovoljno poznata.

ali se mogu javiti i posle veoma kratke ekspozicije od 3 meseca. rudara u rudnicima gvožđa. pleuroperikardne adhezijie i Festoni na bazalnoj pleuri IZVORI EKSPOZICIJE Javlja kod elektrovarioca. koji ima primarno dejstvo na nastanak fibroze. PATOMORFOLOŠKE PROMENE Kod siderosilikoze se mogu naći tri oblika patomorfoloških promena: Difuzni oblik . a manjim delom se talože u plućima ali ne izazivaju fibrozu. a na krvnim sudovima prisutan je obliterantni endarteritis. KOMPLIKACIJE Tuberkuloza Karcinom pluća KLINIČKA SLIKA Oboljenje se manifestuje blagim simptomima i benignim tokom.Zahvata gornje lobuse.delom bivaju fagocitovane od strane makrofaga i transportovane limfnim sudovima u regionalne limfne žlezde. valjaonicama. Najveća koncentracija čestica prašine se nalazi u hilarnom području. Smatra se da je oboljenje posledica mehaničkog nadražaja čestica prašine i hemijskog dejstva aluminijuma na tkivne belančevine. polirera. gravera. ali generalizovana fibroza (mahom u centralnim delovima pluća). nastajanja bronhiektazija.kasnije KLINIČKA SLIKA Dispneja Kašalj sa iskašljavanjem RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež Sitna nodularna zasenčenja u srednjim i gornjim plućnim poljima Festoni na dijafragmalnoj pleuri RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan plućni crtež 176 . Progresivna dispneja Cijanoza . SIDERO-SILIKOZA Siderosilikoza je fibrozirajuća pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine gvožđa koja u sebi sadrži SiO2. Čestice aluminijuma se fagocitiraju od strane alveolarnih makrofaga i prodiru u plućno tkivo izazivajući fibrozu pluća. u livnicama. IZVORI EKSPOZICIJE Javlja se kod brusača. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata. a pri bazama samo u tragu. manje u apikalnom delu. emfizema i Capluća. ALUMINOZA (Pneumokonioza uzrokovana aluminijumom) Aluminoza je fibroza pluća nastala inhalacijom čistog aluminijumovog praha ili gasova njegovih oksida. IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na kopanju i obradi boksita U industriji boje Pri čišćenju alumijumovih odlivaka Pri pravljenju posuđa i legura. sa pojavom centrolobularnog emfizema oko prašinskih fokusa. Limfni nodusi u hilusu su uvećani i prošarani cigla-crvenim i crnim fibroznim tkivom (čvorići). PATOMORFOLOŠKE PROMENE MAKROSKOPSKI Intersticijalna fibroza Pleuralne adhezije MIKROSKOPSKI Proliferacija vezivnog tkiva u interlobularnim septama Džinovske ćelije sa kristalima holesterola KLINIČKA SLIKA Subjektivne tegobe se obično javljaju posle 10 i više godina ekspozicije. čeličanama itd. Aluminijum u kombinaciji sa tkivnim belančevinama može delovati antigeno što može pokrenuti fibrozni proces u plućima. Nodularni oblik . Stepen fibroze zavisi od sadržaja SiO2 u prašini. sa difuznim adhezijama. Ovaj deo pluća dobija rđavo braon boju i prekriven je čvrstim crvenim masama fibroznog tkiva.Fibrozni čvorići veličine do 1 cm u gornjim delovima pluća ponekad razmekšani u sredini. Često su prisutne i plućne adhezije. livaca i dr.Minimalna. Intenzivne mrljaste senke veličine do 5 mm difuzno rasejane Pleuralne adhezije. kliničkim RADIOLOŠKI NALAZ Diskretna zasenčenja veličine 1-3 mm koja se povlače po prestanku ekspozicije. Histološki između vrtložno postavljenih kolagenih snopova vide se čestice hematita i SiO2. a sama prašina gvožđa dovodi do dodatnih promena čime nastaje modifikovana sideroza. Masivna fibroza . Ponekad može doći do kolikvacije u fibroznom tkivu (tuberkulozne ili ishemične prirode).

Povećana prozračnost (emfizem) u donjim plućnim poljima.

BARITOZA (Pneumokonioza uzrokovana barijumom)
Baritoza je nekolagenska pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine barita.

Patološki proces izazvan hromom može međutim zahvatiti i plućni intersticijum što se manifestuje pojavom difuzne hromne fibroze. Patomorfološke promene karakteriše pojava distrofije ćelija i deskvamacija epitela sluzokože, atrofične i hetreotrofične promene muskulature, hipersekrecija i skleroza plućnih arterija. Ponekad dolazi i do metaplazije na sluzokoži krupnih bronhiola, a kao komplikacija se javlja karcinom bronha.

IZVORI EKSPOZICIJE
Radnici na dobijanju i mlevenju barita Hemijska industrija Industrija boja Industrija plastičnih masa

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA (Volfram, Titan, Kobalt, Vandijum)
Radi se o oštećenju pluća nastalom udisanjem prašine volframa, titana, kobalta i vanadijuma.

ETIOPATOGENEZA
Inhalirane čestice braijuma fagocitiraju makrofagi i unose u pluća gde izazivaju blagu intersticijalnu fibrozu. Stepen fibroze zavisi pre svega od sadržaja SiO2 u baritnoj prašini.

ETIOPATOGENEZA
Ovi metali deluju pre svega iritativno na sluzokožu RES-a i dovode do razvoja hroničnog bronhitisa. da bi kasnije kod duže ekspozicije u plućima došlo i do nastanka fibroznih promena. Razvija se difuzna intersticijalna fibroza sa zadebljanjem intraalveolarnih pregrada i prisustvom gigantskih ćelija u alveolama i bronhiolama. Može doći i do metaplazije alveolarnog epitela. U fibroznim lezijama mogu se naći veće količine čestica tvrdih metala. Način nastanka fibroze nije poznat, a pretpostavlja se da je imunološki posredovan.

KLINIČKA SLIKA
Simptomi laringitisa, emfizema. traheitisa, bronhitisa i

RADIOLOŠKI NALAZ
Mikronodularne i nodularne senke lokalizovane najviše u srednjim plućnim poljima. Znaci emfizema (povećana prozračnost) u donjim delovima pluća.

STANOZA(Pneumokonioza uzrokovana Kalajem)
Stanoza nastaje kao posledica inhalacije gasova ili prašine kalajevog oksida. Čista stanoza je nekolagena fibroza. Intenzitet promena na plućima zavisi od procenta ssadržaja SiO2. Makroskopski pluća obolelih su crna ili tamno siva, mrežasta, posuta čvorićima do 5 mm lokalizovanih u interlobularnim septama, naročito subleuralno Radiološki nalaz Mikronodularne senke u svim plućnim poljima Adhezije na bazalnoj pleuri Prestanak ekspozicije može dovesti do spontanog povlačenja promena.

KLINIČKA SLIKA
Bronhijalni iritativni sindrom sa slikom hroničnog bronhitisa (u početku). Simptomi difuzne fibroze (kasnije). Karakteristična je ireverzibilnost i progresivnost tegoba. Vremenom dolazi do pogoršanja opšteg stanja i respiratorne insuficijencije. Opisani su i smrtni slučajevi

RADIOLOŠKI NALAZ
U iritativnom stadijumu Normalan nalaz. U stadijumu fibroze Retikulonodularna zasenčenja obostrano, više bazalno i perihilarno. Hilusi prošireni, kompaktni i nejasno ograničeni.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM
Dejstvo hroma na pluća pre svega se ogleda u njegovom iritatitivnom i alergogenom dejstvu na sluzokožu RES-a kao posledica čega dolazi do rinitisa, faringitisa, bronhitisa, pneumonije odnosno do pojave astme.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA
Veštačka vlakna imaju sve veću upotrebu posebno od kada je ustanovljeno da azbest ima kancerogeno dejstvo, tako da je sve veći broj radnika

177

profesionalno izložen raznim vrstama veštačkih vlakana. Do ekspozicije radnika može doći: U proizvodnji i preradi veštačkih vlakana U izradi tekstila, produkciji gurtni i kočnica U proizvodnji vodootpornih i termoizolacionih materijala itd.

BIOLOŠKO DEJSTVO
Do danas nisu opisane posebne patohistološke promene odnosno specifične kliničke manifestacije koje se javljaju kao posledica ekspozicije veštačkim vlaknima. Neka eksperimentalna istraživanja pokazala su da se u plućima eksperimentalnih životinja posle inhalacije raznih mineralnih vlakana javljaju fibrozne promene slične onim kod azbestoze, ali je fibrozni odgovor znatno slabiji. Uneta pak direktno (intratorakalno, intrapleuralno ili intraperitonealno), ova vlakna izazvala su kod eksperimentalne životinje ne samo fibrozu već i karcinom pluća i mezoteliom.

Za dobijanje raznih legura sa bakrom, čelikom, aluminijumom U mašinogradnji U automobilskoj, avionskoj i kosmičkoj industriji - izrada motora, reaktora, opruga, ležišta i kočnica. U elektronici - za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. U nuklearnim reaktorima - meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona U vojnoj industriji - U proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje U izradi rendgenskih i laserskih cevi U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi Za izradu elektroda za zavarivanje.

ETIOPATOGENEZA
Berlijum se u organizam unosi najčešće inhalacijom i pokazuje višestruko biološko dejstvo (toksično, alergogeno, fibrogeno i kancerogeno). Dovodi do oštećenja raznih organa i sistema - Pluća - Zapaljenjske i fibrozne promene - Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita - Kože - Dermatitis, ulkus i granulomi u koži - Oka - Konjuktivitis, Blefaritis - Kore nadbubrega - Hematopoeznog sistema - Pojava anemije - Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijuma alergogene prirode, čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija). Zapaženo je da se plućna fibroza češće razvija kod onih koji su ponovno eksponovani berilijumu posle izvesnog perioda prekida ekspozicije.

KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE
Kao profesionalno oboljenje kod nas se priznaju: Slikoza pluća Silikotuberkuloza Azbestoza Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovna tvrdim metalima Uslovi za priznavanje su: Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima na kojima postoji ekspozicija prašini koja može da dovede do nastajanja pneumokonioze. Klinički nalaz sa radiografskim promenama na plućima profuzije 1/1 ili više. Poremećaj ventilacije pluća najmanje srednjeg stepena (ili veći stepen profuzije Rtg-promena). Znaci aktivne tuberkuloze pluća ako se radi o silikotuberkulozi. Na kraju obavezno treba napisati i komentar.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
AKUTNA BERILIOZA
Nastaje pri udisanju velikih koncentracija dima berilijuma oksida. Proces počinje kao akutni pneumonitis - Septalni zidovi su infiltrirani neutrofilima, dok su alveole isopunjene fibrinom, neutrofilima, Er i makrofagima. Aveolarni epitel otiče, a u lumenu alveola se pojavljuju limfociti. Makroskopski se zapaža kongestija i edem pluća. Kasnije dolazi do organizacije alveolarnog eksudata uz razvoj septalne fibroze bez stvaranja granuloma.

BERILIOZA
Berilioza je oboljenje pluća izazvano inhalacijom para i prašina berilijuma.

IZVORI EKSPOZICIJE
Berilijum se dobija se iz rude berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Ima široku primenu:

178

HRONIČNA BERILIOZA
Najpre se javlja intersticijalna a zatim konfluentna fibroza sa stvaranjem granuloma. Granulome čine kolekcije epitelnih ćelija okružene limfocitima i džinovskim Langerhansovim ćelijama oko kojih su laminarno istaložena kolagena vlakna. Kolageno tkivo vremenom postaje sve gušće uz isčezavanje ćeliskih elementa. Kasnije granulomi fibroziraju (ožiljci) pa se dobija slika generalizovane fibroze sa obliteracijom alveola. Unutar granulomima najčešće ne dolazi do kazezne nekroze. Slični granulomi i fibrotična reakcija javlja se i u traheobronhijalnim i hilarnim limfnim žlezdama. Makroskopski na površini preseka pluća zapažaju se u početku mala ograničena sivo-beličasta polja (fibrinski noduli) koja se uzajamno povezuju tako da se fibroza neravnomerno povećava. U fibroznim poljima nalaze se bronhiektatične šupljine što daje sliku saćastih pluća. U kasnijoj fazi bolesti usled raznošenja berlijuma iz primarnog žarišta granulomatozne promene se mogu javiti i u jetri, slezini, bubrezima, koži, skeletnim mišićima i ekstratorakalnim limfnim žlezdama.

Radiološki nalaz

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Silikoza Tuberkuloza Sarkoidoza

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA
HOBP je oboljenje pod kojima se podrazumeva hronični bronhitis, emfizem i bolest malih disajnih puteva, a koje se karakteriše hroničnim smanjenjem protoka vazduha kroz disajne puteve. HOBP, a naročito hronični bronhitis je veoma rasprostranjeno oboljenje. Češće se javlja u industrijskim i urbanim oblastima, češće obolevaju muškarci, a morbiditet postepeno raste sa godinama starosti.

HRONIČNI BRONHITIS
Hronični bronhitis je oboljenje koje se karakteriše hroničnim porastom bronhijalne sekrecije što uzrokuje kašalj sa iskašljavanjem koje traje bar tri meseca u godini, najmanje dve uzastopne godine. Klasifikacija hroničnog bronhitisa izvršena je na osnovu prisustva ili odsustva infekcije i opstrukcije na:

KLINIČKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Akutni konjuktivitis i traheobronhitis - U početku Kašalj, dispneja, povišena T i opšta slabost - Kasnije Ovaj oblik berilioze obično traje 10-60 dana i lakši oblici se povlače bez rezidua. Ponekad može doći do akutne respiratorne insuficijencije sa letalnim ishodom.

BRONCHITIS

CHRONICA

SIMPLEX

(Običan, Mukoidni, Pušački) - Predstavlja početnu fazu bolesti

BRONCHITIS CHRONICA MUCOPURULENTA
(Infektivni, Mukopurulentni bronhitis) - Odlikuje se kašljem sa iskašljavanjem gnojavog žuto-zelenog sadržaja.

HRONIČNA BERILIOZA
Kašalj i Dispneja Brzo zamaranje Gubitak težine Opšta slabost

BRONCHITIS CHRONICA OPSTRUCTIVA
Karakteriše se: - Hipersekrecijom - Kašljem sa iskašljavanjem - Hroničnom opstrukcijom disajnih puteva - Gušenjem sa sviranjem u grudima

RADIOLOŠKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Slika bronhopneumonije ili lobarne pneumonije.

EMFIZEM
Emfizem je destruktivno, trajno, prekomerno povećanje alveolarnih vazdušnih prostora distalno od terminalnih bronhiola sa razaranjem alveolarnih zidova i kapilara i bez vidljive fibroze.

HRONIČNA BERILIZOZA
Gusto posejane senke veličine do 1,5 mm, nejasno ograničene u srednjim i donjim plućnim poljima. Pojačan i deformisan plućni crtež sa nešto širim i kompaktnim senkama –Kasnije.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA
Bolest malih disajnih puteva je pojava patoloških promena u terminalnim i respiratornim bronhiolama. Po nekim autorima ovo nije poseban klinički entitet već rana, preklinička faza HOBP.

DIJAGNOZA
Radna anamneza Klinička slika

ETIOLOGIJA

179

Nastanak HOBP odnosno bronhoopstrukcije kao zajedničke karakteristike još uvek nije dovoljno razjašnjen. Faktori rizika se mogu podeliti na:

SPOLJAŠNJI FAKTORI
- Duvanski dim, infekcije, prašina, zagađenost životne i radne sredine

UNUTRAŠNJI FAKTORI
-Urođene ili stečene predispozicije organizma, npr. -Nedostatak Alfa 1 inhibitora proteaze koji dovodi do poremećaja odnosa proteaza i antiproteaza.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
Hiperplazija i hipertrofija mukoznih i peharastih ćelija • Poremećen je odnos između seroznih i mukoznih žlezda u korist mukoznih • Odvodni kanali bronhijalnih žlezda su prošireni i ispunjeni sluznim čepovima • Uvećan je broj peharastih ćelija uz redukciju cilindričnih ćelija • Dolazi do obliteracije i suženja disajnih puteva Kod dugotrajnog hroničnog bronhitisa može doći do • Isčezavanja bronhijalnih žlezda i Metaplazije pokrovnog epitela • Povećanja debljine mišićnog sloja u zidovima disajnih puteva • Fibroze, Endarteritisa i Peribronhitisa • Prelaska zapaljenja u okolno tkivo •

KOD HRONIČNOG BRONHITISA

nastaje respiratorna acidoza Ovako nastala acidoza se metabolički potpuno koriguje pa je pH u krvi normalan. U terminalnoj fazi bolesti nastaje respiratorna i metabolička dekompenzacija sa poremećajem gasne razmene koja je do te mere izražena da krv ne može da obezbedi tkivima dovoljnu količinu O2 pa dolazi do promene pH vrednosti i metaboličke acidoze. Emfizem pluća, takođe, dovodi do poremećaja plućne funkcije i to iz više razloga: • Usled smanjenja elastičnog veziva pluća - dolazi do suženja lumena bronhiola, čime se povećanja ukupni otpor strujanju vazduha u disajnim putevima. • Usled spajanja alveola i respiratornih bronhiola u veće prostore - atmosferski vazduh dospeva na veću udaljenost od zida alveola nego što je normalno što znatno otežava difuziju kiseonika kroz alveokapilarnu membranu i dovodi do nastanka hipoksemije u arteriskoj krvi. Redukcija kapilarne mreže u zidovima alveola, takođe smanjuje difuziju kiseonika u arterisku krv, ali i eliminaciju CO2 preko pluća pa pored hipoksemije nastaje i hiperkapnija. Kao kompenzatorni mehanizam dolazi do povećanja plućnih volumena i povećanja inspiratornog protoka, što zahteva porast aktivnosti respiratornih mišića.

KLINIČKA SLIKA
Dispneja - razvija se postepeno tokom više godina. Može se javiti samo pri naporu (emfizem). Kašalj sa iskašljavanjem - obično ujutru i zimi, često praćeni svirnjem u grudima. Disanje kroz stisnuta usta Uvlačenje interkostalnih prostora, supraklavikularnih jama i juguluma u inspirijumu Bačvast, slabo pokretljiv grudni koš Nabrekle vv. jugularis u ekspirijumu Bolesnici sa emfizemom su mršavi, bledorumeni, najčešće sede i koriste pomoćnu muskulaturu Centralna cijanoza i poliglobulični facijes - u završnoj fazi bolesti.

KOD EMFIZEMA
Panacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema svi delovi acinusa su razoreni, tako da na kraju ostaje čipkasta mreža potpornog tkiva. Promene su najveće u donjim i prednjim delovima pluća. Centroacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema razoreni su proksimalni i središnji delovi acinusa, dok okolne alveole ostaju neoštećene.

PATOFIZIOLOŠKE PROMENE
U početnoj fazi HOBP javljaju se početni poremećaji distribucije vazduha u plućima i laka hiperinflacija plućnog parenhima. Sa napredovanjem bolesti smanjuje se ekspiratorni protok vazduha. U odmakloj fazi zbog neravnomerne ventilacije različitih alveola javlja se poremećaj distribucije ventilacije pluća, što dovodi do poremećaja odnosa ventilacije i perfuzije (V/Q). Kao posledica izmene ovog odnosa dolazi do poremećaja razmene gasova tj. do respiratorne insuficijencije. U cilju korekcije odnosa V/Q dolazi do hiperventilacije. Međutim, vremenom hiperventilacija postaje nedovoljna za korekciju V/Q što dovodi do pada ppO2 i povećanja ppCO2 i

AUSKULTATORNI NALAZ
Disajni šum je oslabljen Produžen EX i Rano IN pucketanje Visokotonski i niskotonski zvižduci - ukazuje na opstrukciju Oslabljeni srčani tonovi - pri teškom obliku HOBP.

RADIOLOŠKI NALAZ
Na emfizem ukazuju: Znaci hiperinflacije pluća - Uvećana visina pluća i širina međurebarnih prostora, spušten i zaravnjen

180

svod hemidijafragme, povećana dubina retrosternalnog prostora na profilnom snimku. Redukcija sudovne šare u spoljnoj 1/3 ili 1/2 pluća na 1-1,5 cm od lateralnog zida toraksa Pojava bula.

Oksigenoterapija Nadoknada alfa1 antitripsina Nemedikamentozno Edukacija bolesnika i njegove porodice Psihoterapija sa vežbama za relaksaciju Fizikalna terapija Balneoklimatoterapija Hirurško Lobektomija Transplatacija pluća

ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE
KOD HRONIČNOG BRONHITISA
- Opstruktivne promene u malim disajnim putevima U ranoj fazi bolesti Povećane vrednosti closing volumena Smanjene vrednosti komplijanse pluća Smanjene vrednosti FEV50 i FEV25 U odmakloj fazi bolesti Snižen FEV1 i Tifneau uz normalni VC Uvećan ukupni otpor u disajnim putevima Hipoksemija, Hiposaturacija, a kasnije i Hiperkapnija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U odnosu na fizički napor, radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije, godina starosti, mišićne snage, vrste rada. Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. Srednja HOBP - Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. Teška HOBP - Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore.

KOD EMFIZEMA PLUĆA
Mešoviti tip poremećaja ventilacije pluća Otpori strujanju vazduha su neznatno uvećani Smanjen transfer koeficijenta i faktora Hipoksemija i Hiperkapnija

FARMAKODINAMSKI TESTOVI
BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja reverzibilnosti bronhoopstrukcije.

BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja hipereaktivnosti traheobronhijalnog stabla na određene faktore iz unutrašnje i spoljašnje sredine. - Primenjuje se u slučaju kada je rezultat bronhodilatacionog testa negativan, spirometrijski nalaz normalan, a pacijent ima karakteristične simptome dispneje.

KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HRONIČNOG OPSTRUKTIVNOG BRONHITISA ZA PROFESONALNO OBOLJENJE
• Da radnik radi na radnom mestu gde dolazi u kontakt sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). • Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV1 manji od 50%). • Normalan spirometrijski nalaz pri zapošljavanju. • Dokaz o progresiji oštećenja plućne funkcije tokom rada. • Dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač.

KATEGORIZACIJA HOBP PREMA VREDNOSTI FEV1
Blaga HOBP - FEV1 jednak ili veći od 70% u odnosu na referentne vrednosti Srednja HOBP - FEV1 između 50 i 69% u odnosu na referentne vrednosti Teška HOBP - FEV1 jednak ili manji od 50% u odnosu na referentne vrednosti

LEČENJE
Medikamentozno Bronhodilatatori Mukolitici Kortikosteroidi Antibiotici Sekretolitici Ekspektoransi

ASTMA
Astma je hronično oboljenje diasajnih puteva koje se karakteriše: Hroničnim zapaljenjem u svim strukturama bronhijalnog stabla Hiperreaktivnošću traheo-bronhijalnog stabla (urođena ili stečena)

181

Reverzibilnom generalizovanom bronhoopstrukcijom promenjivog intenziteta. Bolest se ispoljava: Napadima gušenja Sviranjem u grudima i Kašljem

Usled smanjene osetljivosti beta adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

II - STEČENA HIPERREAKTIVNOST
- se javlja usled: Pojačanog oslobađanju medijatora prilikom zapaljenja Poremećaja ravnoteže između alfa i beta adrenergičkih receptora u korist ovih prvih Poremećaja funkcije NeadrenergičkogNeholinergičkog sistema Smatra se da uzročnici zapaljenja stimulišu mastocite u bronhijalnoj sluzokoži iz kojih se prekomerno oslobađaju medijatori (histamin, leukotreini i dr.) koji deluju višestruko: • Izazivaju spazam bronhijalne muskulature direktno ili preko vagusa • Povećavaju lučenje sluznih žlezda sa stvaranjem sluzni čepova u lumenu bronha • Povećavaju propustljivost postkapilarnih venula što dovodi do stvaranja edema bronhijalne sluzokože. Smanjenje prečnika disajnih puteva (bronhoopstrukcija) nastaje dakle usled: Spazma i hipertrofije glatkih mišiča u zidu disajnih puteva Prisustva sekreta u lumenu disajnih puteva i Edema sluzokože disajnih puteva U toku zapaljenjskog procesa u submukozi i mukozi nalaze se ćelije imunološke reakcije sa prevagom eozinofila, Mastocita i Ig. Vremenom dolazi do aktiviranja fibroblasta u sluzokoži disajnih puteva što dovodo do fibroze, deformacije i ireverzibilne bronhijalne opstrukcije. Ove promene dovode do smanjenja strujanja vazduha kroz disajne cevi i povećanja otpora u njima. Usled poremećaja alveolarne ventilacije i perfuzije često dolazi do poremećaja parcijalnih pritisaka respiratornih gasova i acidobaznog stanja u arteriskoj krvi (hipoksemije, a kasnije i hiperkapnije).

Epidemiologija - Tačna incidenca i prevalenca
astme nije poznata, procenjuje se da je prevalenca bolesti u opštoj populaciji između 2 i 23%. U našoj zemlji se smatra da je negde oko 3%.

ETIOPATOGENEZA
Bronhokonstrikcija kod astme može da se javi usled delovanja brojnih alergena ili iritanasa:

I - ALERGENI - Polen
- Proteini životinja - Dermatophagoides

II - MEDIJATORI - Histamin
- Leukotrein - Prostaglandini - Adenozin

III - FARMAKOLOŠKI AGENSI
- Holinergici - Blokatori β- adrenergičkih receptora - Stimulatori α-adrenergičkih receptora

IV -AEROZAGAĐIVAČI - Sumporni oksidi
- Hlor - Dim cigarete - Formaldehid - Jaki mirisi

V - FIZIČKE AGENSI - Fizički napor
- Hiperventilacija - Hladan vazduh

V - DRUGI HEMISKI AGENSI
- Benzoati - Izocijanati - Metabisulfat - Acetilsalicilna kiselina - Tetrazin Hipereaktivnost traheobronhijalnog stabla koja se javlja kod astme može biti:

PODELA ASTME
I -ALERGISKA ASTMA (Ekstrinzička) UROĐENA (Atopijska)
Javlja se u detinjstvu i genetski je uslovljena (poremećaj funkcije gena vezanog za 11 hromozom). Kod obolelih rano nakon kontakta sa alergenima dolazi do senzibilizacije anafilaktičkog tipa (Imunološka reakcija tip I) i stvaranja antitela iz grupe IgE. Kod 2-3% bolesnika umesto IgE stvaraju se antitela iz grupe IgG - Imunološka reakcija tip III Veoma retko može da postoji istovremo imunološka reakcija Tip I i Tip III tzv. dvojna astma.

I - UROĐENA HIPERREAKTIVNOST - javlja se:
Kod atopičara (najčešće) Usled nedostatka kateholamina Usled povećana osteljivosti alfa adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

182

STEČENA (Neatopijska)
Javlja se nakon senzibilizacije najčešće na inhalacione alergene u bilo kom životnom dobu. Radi se o mešovitom tipu senzibilizacije - Imunološka reakcija Tip I i Tip III.

STEPENOVANJE ASTME PREMA TEŽINI KLINIČKE SLIKE Stepen težine Klinička slika pre terapije
- Dnevni simptomi do 2 puta nedeljno - Noćni simptomi do 2 puta mesečno - Bez simptoma između napada - Dnevni simptomi češći od 2 puta nedeljno - Noćni simptomi češći od 2 puta mesečno - Simptomi utiču na fizičku aktivnost i spavanje - Stalni simptomi - Učestali noćni napadi - Ograničena fizička aktivnost

II -IDIOPATSKA ASTMA (Intrinzička)
Karakteriše se bronhijalnom hiperreaktivnošću kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju, koncentracije IgE-a su normalne, a kožni i inhalacionioni bronhoprovokacioni testovi su negativni.

Plućna funkcija
PEF ili FEV1 veći od 80% norme PEF varira manje od 20% PEF normalan posle bronhodilatatora

Laka astma

III - POSEBNE VARIJANTE ASTME
Infektivna astma Astma izazvana stresom i hladnoćom Astma izazvana fizičkim naporom Astma izazvana lekovima (Aspirin, Tetrazin) Astma trudnica Profesionalna astma

Srednje teška astma

PEF ili FEV1 60-80% od norme sa varijacijama 20-30% u napadu

KLINIČKA SLIKA
Asmatični napadi variraju u intenzitetu bronhokonstrikcije od blagih i kratkotrajnih do teških koji traju satima i danima. Napadi mogu biti svakodnevni ili retki (1-2 puta godišnje), češći su noću i pred zoru. Klasični simptomi i znaci napada su Gušenje Sviranje u grudima Kašalj - u početku suv kasnije produktivan Pri težem napadu dolazi do Angažovanje pomoćne RES-muskulature Cijanoze Nabrekle vene na vratu Perkutorno - Sonornost Auskultatorno - Visokotonski zvižduci

Teška astma

PEF ili FEV1 manji od 60% od norme sa varijacijama većim od 30%

PROGNOZA Kod oko 25 % obolele dece dolazi do potpune remisije simptoma u adolescentnom dobu. Kod oko 20% odraslih dolazi spontano do kraćih ili dužih remisija. Kod oko 40% odraslih asmatični napadi sa starenjem postaju ređi i slabiji. Oko 1% umire u produženom napadu. LEČENJE Bronhodilatatori (Beta 2 agonisti, teofilinski preparati) Kortikosteroidi Dinatrijumhromoglikat Nedohromisodijum Antibiotici - kod infekcije Hidratacija Specifična hiposenzibilizacija Oksigenoterapija

183

PROFESIONALNA ASTMA
Profesionalna astma je oboljenje uzrokovano agensima iz radne sredine koji dovode do asmatičnih znakova i simptoma, bilo zato što je konc. agenasa visoka ili zato što je reakcija radnika na njih pojačana Prevalenca oboljenja je 3-20%, a oko 15% svih asmatičara povezuje svoju bolest sa radnim mestom. ETIOPATOGENEZA Više od 200 različitih materija sa radnog mesta mogu prouzrokovati asmatične napade. Delimo ih na:

Hemijske materije velike molekulske mase češće se ponašaju kao alergeni i dovode do alergijske astme. Hemijske materije male molekulske mase u većim koncentracijama deluju kao iritansi i uzrokuju inflamatornu bronhokonstrikciju ili sindrom poremećene reaktivnosti disajnih puteva (RADS).

KLASIFIKACIJA PROFESIONALNE ASTME
PREMA MEHANIZMU NASTANKA ALERGISKA PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje usled senzibilizacije radnika na alergene sa radnog mesta. Ovde se produkuju imunoglobulini klase IgE (prvi tip imunološke reakcije) kao reakcija na alergene.

HEMIJSKE MATERIJE VELIKE MOLEKULSKE MASE
VRSTA MATERIJE 1. Proteini životinjskog porekla - Meso - Mleko - Jaja - Krzno - Koža - Serum 2. Proteini biljnog porekla - Polen - Brašno - Kafa - Biber - Lan - Duvan - Soja - Čaj Pamuk - Ulje RIZIČNE PROFESIJE - Laboratoriski radnici -Veterinari - Farmeri - Šumari - Ribari - Mesari - Mlinari - Radnici u prehrambenoj industriji - Pekari - Radnici u tekstilnoj industriji - Kuvari - U farmaceutskoj industriji - U industriji gume - U proizvodnji deterdženata

ZAPALJENJSKA (IRITATIVNA) PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje pri ekspoziciji respiratornim iritansima (hlor, sumporni i azotni oksidi, amonijak). Opstrukcija je izazvana zapaljenjem disajnih puteva i nadražajem vagusa i lokalnih aksonskih refleksa. Asmatični napadi se javljaju u toku inhalacije pomenutih gasova (Rana reakcija) i simptomi mogu prestati ubrzo po napuštanju radne sredine ili nekoliko sati kasnije.

-

3. Enzimi - Tripsin - Himotipsin Amilaza - Ekstrakti - Pepsin - Pektinaza Proteaza pankreasa

MEŠOVITA PROFESIONALNA ASTMA
Najčešće se javlja pri ekspoziciji materijama male molekulske mase (anhidridi, izocijanati, lekovi). Odlikuje se udruženim delovanjem alergiskih i zapljenjskih efekata pomenutih materija. Asmatični napadi mogu biti ranog i kasnog tipa, javljaju se obično nakon više godina ekspozicije.

HEMIJSKE MATERIJE MALE MOLEKULSKE MASE
1. Metali
- Platina - Nikl - Hrom - Kobalt - Vanadijum - Volfram - Aluminijum - Cink

2. Lekovi
- Penicilin - Cefalospini - Fenilglicin - Metildopa - Salbutamol - Tetraciklin - Sulfonamidi

3. Materijali
za sastavljanje i lemljenje
-Etanolamin -Kolofonijum

4. Diizocijanati
-Toluendiizocijanat - DifenilMetandiizocijanat -Naftalendiizocijanat

FARMAKOLOŠKA ASTMA

PROFESIONALNA

Javlja se pri ekspoziciji pamuku, konoplji, lanu, pšeničnom brašnu i dr. Ove materije deluju dvojako, sa jedne strane akiviraju mastocite anafilaktičkim putem, a sa druge aktiviraju sistem komplementa.

5. Boje
- Antrahinon - Karmin - Parafenildiamin

6. Anhidridi
- Ftalni - Trimetilni

7. Prašine drveta
- Mahagoni - Hrast - Topola

8. Raznovrsne hemikalije
- Formaldehid - Etilendiamin - Etilenoksid - Organofosforni insekticidi

PREMA KLINIČKOM I PATOGENETSKOM ASPEKTU
I - IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA
Klasična IgE posredovana Poliimunološka

II - NE-IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA

RIZIČNE PROFESIJE

Radnici u hemiskoj industriji, metalurgiji i industriji nameštaja

184

Sindrom reaktivne disfunkcije disajnih puteva (RADS) Refleksna bronhokonstrikcija Farmakološka bronhokonstrikcija. Antigenska specifičnost i intenzitet imunoreakcije su između ostalog i pod genskom kontrolom jedinke. . vrlo često je teško obaviti potrebna merenja rano ujutru pre posla ili kasno uveče posle posla. posle 5-8 h i traje najduže 185 . DIJAGNOZA ANAMNEZA . Alergija zahvata samo deo radničke populacije eksponovane istim profesionalnim noksama. Specifični .Radnik meri PEF svaka 2 sata od budjenja do odlaska na spavanje jednu nedelju kada je na radnom mestu. .Negativan rezultat ovakvog merenja ne bi trebalo da isključi postojanje profesionalne asthma. Imajući ovo u vidu može se razumeti zašto akutna ekspozicija visokim dozama određenim industrijskim iritansima može provocirati RADS sa jedne strane. dijagnostikujemo profesionalnu astmu. DVOJAKA REAKCIJA . . Specifičnost u kliničkoj slici jeste vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova sa ekspozicijom na radnom mestu. BRONHODILATACIONI TESTOVI . Zašto se pri ekspoziciji istim noksam kod nekih radnikai pojavljuje ovo oboljenje a kod drugih ne. Još uvek međutim nisu poznati geni koji regulišu selektivan odgovor disajnih puteva na alergene. TIPOVI ASMATIČNIH REAKCIJA RANA REAKCIJA .Javlja se pri senzibilizaciji na antigene velike molekulske mase i pri inhalaciji respiratornih iritanasa. a nakon 4-6 sati i kasna reakcija. ali je moguća i kod zapaljenjske.Karakteristična je za farmakološki oblik astme. Anamneza bolesti.Prvo se javlja rana reakcija.Obuhvataju kožne testove sa standardnim inhalacionim alergenima i materijalom sa radnog mesta. IMUNOLOŠKI KOŽNI TESTOVI . sviranje. SPIROMETRIJA .Javlja se nekoliko minuta nakon inhalacije i traje 30-60 minuta. . PEAK-FLOW METAR .Rade se sa prepratima spremljenih od materjala sa radnog mesta za koje postoji sumnja da su uzročnici asmatičnih napada. KLINIČKA SLIKA . dok hronična ekspozicija niskim dozama može indukovati imunološku ili farmakološku profesinalnu astmu sa druge strane 1 dan. Opstrukcija u disajnim putevima varira u intenzitetu i često je kompetno reverzibilna po prestanku ekspozicije. Karakteristike asmatičnih napada zavisi od tipa astme i koncentracije nokse u radnoj sredini.Lična i porodična anamneza (alergiske bolesti u detinjstvu i u porodici).Pozitivan nalaz potvrđuje hiperreaktivnost disajnih puteva što ide u prilog astmi ali se može javiti i kod drugih oboljenja. dostiže max. dve nedelje kada je na bolovanju i ponovo dve nedelje kada je na poslu.Pad vrednosti PEF ili FEV1 za preko 15% u toku radnog vremena se smatra značajnim pokazateljem uticaja profesionalne ekspozicije. .Iscrpna radna anamneza sa hronološkim pregledom poslova i faktora ekspozicije u toku ukupnog radnog staža do trenutka pregleda bolesnika je neophodna kako bi se moglo utvrditi vreme prve izloženosti materijama i uslovima koji ne moraju biti odmah uočljivi. a uzročni su faktori simptoma zbog kojih se obraća.Imaju značaja u slučaju alergiske profesionalne astme MERENJE SPECIFIČNIH IgE i IgG U SERUMU PATOGENEZA Tačan mehanizam nastanka profesionalne astme još uvek nije u potpunosti jasan. Ako se ustanovljeno smanjenje PEF-a poklapa sa radnom nedeljom ili poboljšanje u dane bez ekspozicije u više od 75% merenja. KASNA REAKCIJA . . posebno ako je to u više navrata potvrđeno. Pozitivan rezultat predstavlja najznačajniji podatak u dijagnostici profesionalne astme.Javlja se 4-6 h nakon ekspozicije. U osnovi su tri poremećaja: Inflamacija Hipereaktivnost Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva Stalna inflamacije nakon više godina dovodi do: Hipertrofije glatkih mišića Hiperplazije epitela Proliferacije fibroblasta Pojave kolagenskih vlakana Rezultat ovih promena jeste pojava ireverzibilne opstrukcije disajne cevi. nije poznato. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne (gušenje.Pozitivan nalaz ukazuje na reverzibilnost bronhoopstrukcije i ide u prilog astmi BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI Nespecifični .Najčešća je kod alergiske astme.Verifikacija asmatičnih napada na radnom mestu ili 4-8 sati po završetku rada od neprocenjivog je dijagnostičkog značaja. kašalj). Medjutim.

BIOPSIJA PLUĆA . PREGLED SPUTUMA I BRONHOALVEOLARNOG LAVATA . stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. koja traje šest i više meseci. gljivice. Pozitivan specifični bronhoprovokacioni test sa materijalima sa radnog mesta. Pretpostavljen uzročni agens mora da spada u grupu priznatih alergena. terminalne bronhiole i alveole. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja.IgE antitela analizirana RAST ili ELISA testom. U zavisnosti od vrste antigena.) kod preosetljivih radnika. INFLAMATORNI MEDIJATORI U KRVI . najčešće se sreću Farmerska pluća. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. Nije sposobna ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE ALERGISKE ASTME Dokaz ordinirajućeg lekara da radnik pre zaposlenja nije bolovao od astme. Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada. respiratornim štetnostima bilo kog porekla kao i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.potvrđen najmanje 3 puta U slučaju kada je izvođenje bronhoprovokacionih testova kontraindikovano (FEV1<50%) kao kriterijum se prihvataju pozitivni imunološki testovi (nalaz specifičnog IgE ili IgG4 antitela na materijale s radnog mesta). OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi od učestalosti i težine napada. Ista bolest ne sme da bude manifestna pre zaposlenja u radnoj sredini koju označavamo kao izvor antigena (uvid u rezultate predhodnih i periodičnih pregleda). potvrđena od strane pulmologa. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. Postoji privremena radna nesposobnost. materijama koje izazivaju iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). mogu potvrditi izlaganja nekim alergenima. LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. Pozitivan nespecifični bronhoprovokacioni test. Simptomi moraju da budu najizraženiji na radnom mestu ili pak moraju da se javljaju u odredjenim vremenskim odnosima prema ekspoziciji što se potvrdjuje od strane ordinirajućeg lekara. životinjske proteine i dr. Pluća odgajivača ptica i Ventilacioni pneumonitis mada se sve češće pominje i pneumonitis izazvan niskomolekularnim jedinjenjima: Farmerska pluća Bolest odgajivača ptica Ventilacijoni pneumonitis Pluća pivarskih radnika Pluća šumarskih radnika Pluća perača sira KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE IRITATIVNE ASTME Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu na kojima je dolazilo do kontakta sa 186 . ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS (AB) Alergijski bronhiolo-alveolitis (Hipersenzitivni pneumonitis ili Ekstrinzički alergiski alveolitis) predstavlja imunološki posredovano zapaljenjsko oboljenje koja zahvata plućni intersticijum.Najvalidnija ali agresivna metoda za procenu inflamacije kod astme.Reprezentuje dobro eozinofile mada su ovi nalazi suviše varijabilni. amebe. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE OPŠTI KRITERIJUMI Odnose se na sva profesionalna alergiska oboljenja. Simptomi bolesti moraju da se poprave ako je bolesnik duže vreme izvan radne sredine.Najviše se govori o korelaciji nalaza Eozinofila sa težinom oboljenja. Pozitivan test ekspozicije na radnom mestu Spirometrijski test pokazuje smanjenje FEV1 u toku radne smene za 20% i više u odnosu na vrednosti FEV1 na početku smene . odnosno neposrednih i posrednih izazivača bronhokonstrikcije. Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima je dolazilo do kontakta sa materijama koje izazivaju alergijsko dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). Pozitivan ne-specifični bronhoprovokacioni test.. Principi lečenja kao i kod neprofesionalne astme. Oboljenje je izazvano inhalacijom organske prašine koja sadrži različite etiološke agense (bakterije. KLASIFIKACIJA Iako postoji mnogo različitih antigena sposobnih da izazovu AB osnovni klinički i patološki nalazi su slični bez obzira na prirodu inhalirane prašine.

Javlja se: . koji preko Interleukina 3 dovode do oslobađanja vazoaktivnih medijatora iz mastocita čime se povećava propustljivost kapilara i omogućava prodor monocita iz cirkulacije u pluća što dalje omogućava prelaz imunološkog u inflamatorni odgovor.Postepnog pogoršanja dispneje pri naporu . Intersticijalna fibroza i obliterativni bronhiolitis . Trajno stvaranje imonokopleksa izaziva hroničnu inflamaciju plućnog parenhima. Fibrozne promene su lokalizovane uglavnom u gornjim delovima pluća uzrokujući smanjenje pluća i cistične formacije. Genetska predispozicija odnosi se na postojanje urođenog defekta u funkciji makrofaga koji nedovoljno brzo obrađuju i eliminišu štetne materije iz spoljne sredine.Saćasta pluća sa kardiomegalijom .HRONIČNI OBLIK . Pretpostavlja se da je razlog smanjena prezentacija antigena T-helper limfocitima koja postoji kod pušača.Drhtavica . PATOMORFOLOŠKE PROMENE Osnovna karakteristika AB jeste GRANULOMSKA INFLAMATORNA REAKCIJA koja zahvata periferne bronhiole i alveole. Simptomi se javlja 4-6 sati nakon izlaganja i povlače unutar 24 sati po prekidu izlaganja. II .Normalan nalaz ili kasno INpucketanje i IN-škripanje pri bazama pluća.Kašlja i cijanoze.Obostrano.Nastaje pri dužoj izloženosti manjoj koncentraciji antigena. III .Dispneje bez vizinga .Malaksalost .RTG PLUĆA Akutni oblik .U težim slučajevima.Pluća laboratoriskih radnika Pluća radnika sa kafom Pluća berača pečurki Pluća lakirera porcelana Enzimska pluća Mlinarska pluća Krznarska pluća Bagasoza Suberoza Sekvojoza Pluća radnika sa epoksidnim smolama Pluća radnika na mlevenju paprike PATOGENEZA Osnovu za nastanak oboljenja čini imunološki proces uslovljen genskom predispozicijom osobe koja udiše odgovarajući antigen.U odmakloj fazi Rtg-pluća je potrebna na svakih 5 godina kod svih radnika koji su eksponovani organskoj prašini.4-8 sati posle izlaganja antigenu.U početnom stadijumu. monocitima i limfocitima. U plućnom parenhimu ove materije dobijaju svojstva antigena i sreću se sa makrofagima koji ih priprema za kontakta sa T i B limfocitima. mahom u donjim delovima pluća vidi se . KLINIČKA SLIKA I . DIJAGNOZA I .Groznica .U početku .Cijanoza i gubitak telesne težine . malim nejasno ograničenim čvorićima Hronični oblik . Sa makrofagima u alveolama i limfocitima u interalveolarnim pregradama. Histološka slika zavisi od stadijuma bolesti: Bronhiolitis i alveolitis (Muralni i luminalni) . Intersticijalni pneumonitis i prisustvo granuloma .Kašalj i dispneja .Smanjenja FVC i FEV1 .SUBAKUTNI OBLIK . II .Nastaje kod kontinuiranog izlaganja malim koncentracijam antigena simptomima: .ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE . Osobe predisponirane za ovu vrstu oboljenja pored urođenog defekta u funkciji makrofaga imaju i urođeni funkcionalni defekt T-supresornih limfocita što dovodi do pojačane reakcije T-helper limfocita. Javlja se: . Nepušaći češće obolevaju od pušača cigareta.Difuzna nodularna ili retikulonodularna zasenčenja na periferiji plućnih polja .AKUTNI OBLIK .Nastaje kod intenzivne izloženosti antigenu u kratkom vremenskom roku.Bolovi u mišićima Auskultatorno .Suv kašlja . 187 .U odmaklom stadijumu Karakterističan je nalaz brojnih limfocita rasejanih po fibrozno izmenjenom tkivu.Difuzni alveolarni i intersticijalni inflamati sa multiplim.U kasnijim fazama bolesti Granulome čine džinovske ćelije zajedno sa makrofagima. Sa druge strane kontakt antigena sa B-limfocitima dovodi do stvaranja atitela koja se spajaju sa antigenima stavarjući imunokoplekse koji aktiviraju komplement što kao krajnji rezultat ima takođe nastanak inflamatorne reakcije. Ove materije se tako duže zadržavaju u disajnim putevima što dovodi do lučenja i aktivacije citokina koji oštećuju membranu alveola i bronhiola što omogućava prodor štetnih materija u unutrašnjost plućnog parenhima.

V . Ventilacioni pneumonitis ima sve karakteristike drugih formi AB. Proces buđanja i razvoja termofilnih aktinomiceta odvija se u uslovima povećane temperature koja se stvara kada se seno i drugi usevi uskladište pre nego što se dovoljno osuše. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa specifičnim antigenom . Prevalenca farmerskih pluća zavisi od intenziteta lokalnih padavina određenog podneblja i opremljenosti farmi za tu vrstu delatnosti. 2. termofilnih aktinomiceta koje se stvaraju u skladištima sena. Izazivači bolesti su termofilne aktinomicete koje se razvijaju u rezervoarima sistema za povećanje vlažnosti vazduha. Pomenuta jedinjenja deluju kao hapteni koji dobijaju antigena svojstva tek kada se u organizmu veži za proteinske molekule. Niskomolekularna NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA 1.U odmakloj fazi usled smanjenja elastičnosti pluća. Kortikosteroidi ubrzavaju oporavak. 4. VI .Simptmi i znaci AB se javljaji u vidu rane (ubrzo nakon inhalacije). III .Znači potvrdu izloženosti tom antigenu. naročito ako se skladištenje vrši u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama.promene su reverzibilne te prekid ekspozicije u najvećem broju slučajeva dovodi do povlačenja simptoma i potpunog izlečenja. Prašina sa uzročnim agensima stalno postoji u vazduhu prostorije gde se ptica nalazi. AB IZAZVAN NISKOMOLEKULARNIM JEDINJENJIMA Jedinjenja diizocijanata (diizocijanat-toluol. diizocijanat-heksametilen. PLUĆA ODGAJIVAČA GOLUBOVA Bolest nastaje inhalacijom serumskih proteina koji se nalaze u sekretima i ekskretima ptica.LABORATORIJSKI NALAZ Povećana sedimentacija Hipergamaglobulinemija Povećan titar IgG Normalan titar Ig-E IV . Hronični oblik bolesti sa ireverzibilnim promenama nema povoljnu prognozu. slame ili žitarica.. čak i situacijama kada se prekine izlaganje uzročnom antigenu. dok broj limfocita nastavlja da raste.ANALIZA BRONHOALVEOLARNOG LAVATA Povećan broj granulocita. Normalna koncetracija serumskog IgE . ali nije siguran dokaz da je taj antigen uzročnik bolesti. diizocijanatdifenilmetan) mogu da izazovu alergijska oboljenja bronhopulmonalnog sistema.ISPITIVANJE IMUNOLOŠKOG STATUSA Povećana koncentracija serumskog IgG na poznati antigen . koja je praćena sličnim simptomima. Do inhalacije spora ili micelijumskih fragmenata dolazi pri rukovanju ovakvim usevima. posebno kada se čiste kavezi. pri čemu dominiraju T-Supresorni limfociti. Ako se seno uskladišti sa sadržajem vode između 30-50% temperatura u njemu može vremenom da poraste i do 50-65OC što pogoduje razvoju termofilnih aktinomiceta. kao ni za zaštitu uskladištenih useva od naknadnog kvašenja.0. Negativan nalaz ne isključuje Dg. Ovo oboljenje treba razlikovati od Vlažne groznice.Restriktivni poremećaj ventilacije . Ove materije se primenjuju u automobilskoj industriji.BIOPSIJA PLUĆA I PATOHISTOLOŠKA ANALIZA Nalaz mononukleranih ćelija i granulomske inflamatorne reakcije u bronhiolama i zidovima alveola. 3. Odnos THelper i T-Supresorski limfociti se smanjuje ispod 1. PROGNOZA Akutni i subakutni oblika . kasne (4-6 sati nakon inhalacije) ili dualne reakcije. Posledica su alergijske reakcije koja nastaje nakon inhalacije 188 . u kojima voda recirkuliše pri temperaturi dovoljno visokoj da omogući razvoj ovih aktinomiceta. Najčešće obolevaju osobe koje gaje golubove. a zavisi od težine ovih promena. ali mogu oboleti i oni koji čuvaju ptice u kući. industriji lakova i boja i u proizvodnji izolacionog materijala.Alergijski odgovor nije posredovan IgE reakcijom Pozitivni kožni testovi sa specifičnim antigenom (ukoliko je moguće sačiniti takve alergene) dobija se tipična Arthus-reakciju u roku od 4-8 sati. kao i na farmama gde su ekonomske okolnosti takve da nema mogućnosti za adekvatno sušenje useva pre skladištenja. FARMERSKA PLUĆA Farmerska pluća su najčešća forma AB. mastocita i limfocita U početku Ubrzo se broj granulocita i mastocita normalizuje. Bolest se uglavnoj javlja u hladnim i vlažnim oblastima. ali u čijoj osnovi stoji reakcija organizma na endotoksine bakterija iz hladnih rezervoara vode sistema za povećanje vlažnosti vazduha. VENTILACIONI PNEUMONITIS Ova forma AB opisana je kod boravka u prostorijama sa klima uređajima.

duvanski dim i infekcija respiratornih puteva. Klinička slika akutnog i subakutnog oblika. Posle toga.ODMAKLI STADIJUM Ako se ekspozicija prašini nastavi bolest napreduje • Klinička slika hroničnog bronhitisa. Okrugla telašca u plućima u čijem su centru čestice prašine. II . Narednih dana intenzitet tegoba opada bez obzira na dužinu i intenzitet ekspozicije. Ukoliko se u ovom stadijumu prekine dalja ekspozicija subjektivne smetnje prestaju ali ostaje poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa. Patomorfološka slika je slična hroničnom bronhitisu i emfizemu. Javlja se: . lana. STADIJUMI BOLESTI Stepen 0 1/2 Stezanje u grudima Nema Povremeno Dispneja Nema Samo prvog radnog dana u nedelji Samo prvog radnog dana u nedelji Svih radnih dana Svih radnih dana Plućna funkcija Normalna Normalna ETIOPATOGENEZA U osnovi patogenetskog mehanizma nastanka oboljenja je suženje lumena malih disajnih puteva. Epidemiologija . Metapalizje epitela sluzokože bronhija 1 Stalno Normalna 2 3 Stalno Stalno Normalna Poremećena 189 . Pozitivan specifičan precipitinski test ili specifičan odnos subpopulacija T limfocita u BAL-u. radnika koji obavljaju čišćenje i demotiranje mašina za prečišćavanje pamuka. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. ali proces nije do kraja poznat.jedinjenja imaju određeni značaj i kao komponente visokomolekularne organske prašine. I .Procenat obolelih radnika koji rade u tekstilnoj industriji je oko 30% zaposlenih. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde je bio eksponovan sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspoziciji). Pozitivan specifični bronhoprovokativni test na materije sa radnog mesta-poznog tipa ili Ukoliko je specifičan bronhoprovokativni kontraindikovan. Radiografske promene na plućima tipa fibroze u srednjim ili donjim plućnim poljima. obično ponedeljkom i to pri kraju radnog vremena. prazik. Ukoliko se jave nove epizode AB.Dispneja . Najčešće se javlja kod: berača pamuka i radnika na preradi pamuka. bolesnik je privremeno nesposoban za rad. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. Dokazano je da u pamučnoj prašini postoji niz agenasa koji mogu izazvati suženje lumena sitnih disajnih puteva (faktori koji oslobađaju histamin iz pluća). a kod radnika koji rade sa konopljem i do 50%. BISINOZA BLUĆA Bisinoza pluća predstavlja hronično oboljenje disajnih puteva nastalo inhalacijom čestica pamuka.Neznatan porst T Ove tegobe prestaju 1-2 sata po povratku kući (ponedeljnička dispneja). neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti. mada ima primera da se početni simptomi javljaju već posle godinu dana izlaganja prašini pamuka. konoplja ili jute. lana i jute i to posle ekspozicije od deset i više godina.Suv kašalj . konoplje. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. KLINIČKA SLIKA Bisinoza se najčešće javlja posle ekspozicije od 10 i više godina. odmor). Favorizujući faktori su . astme i emfizema • subjektivne tegobe traju i ostalim radnim danima nedelje • postoji poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa. Poremećaj ventilacije pluća srednjeg i teškog stepena ili smanjen transfer faktor za CO.POČETNI STADIJUM Prvi klinički simptomi javljaju se prvog radnog dana po povratku na posao posle nekog odsustvovanja (vikend.Stezanje u grudima .

Pad vrednosti FEV1 za više od 15% ukazuje na opasnost od bisinoze. LEČENJE Prekid ekspozicije Simptomatska terapija (dispneja. Klinička slika . u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Pedijatrijska groznica Pedijatrijski kašalj Astma radnika Hronični opstruktivni sindrom pluća OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama.Merenje FEV1 na početku prvog radnog dana nakon odsustvovanja sa posla i na kraju radne smene. opstrukcija disajnih puteva je sve izraženija i vodi u kardiorespiratornu insuficijenciju. kašalj) PROGNOZA 190 . U izraženom stadijumu bolesti.Dispnoični napadi prvog radog dana po povratku na posao posle prekida ekspozicije. Ispitivanje plućne funkcije .U kasnim stadijumima bolesti promene slične onima kod hroničnog bronhitisa i emfizema.Podatak o radu sa organskom prašinom. potvrđeno najmenje tri puta. Rtg-pluća . Laboratorija . Smanjenje FEV1 na kraju radne smene za 20% i više u odnosu na vrednost na početku smene.DIJAGNOZA Anamneza . Ukoliko se ekspozicija prekine u ranim stadijumima bolesti svi simptomi isčezavaju. Klinička slika 2 i 3 stadijuma bolesti (stalno stezanje u grudima i dispneja svih radnih dana u nedelji). posebno u početnim fazama prerade (Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina).Prvih dana ekspozicije eozinofilija i umerena trombocitopenija. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. Nastavak ekspozicije dovodi do ireverzibilnih patomorfoloških promena. lana i konoplje. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka.

virusi. protozoe. od antraksa obolevaju brojne domaće životinje (koze.izaziva nekrozu tkiva. Bakterija se takođe propagira limfatičnim sistemom izazivajući limfagitis i limfadenitis.ZOONOZE Zoonoze su bolesti koje nastaju tako što se biološki agens preneses sa životinje na čoveka.SPOLJAŠNJI (KOŽNI) ANTRAKS Maligna pustula .sa obolelom životinjom odnosno materijalom uzetim od nje (koža.inficiranog sporama usled neadekvatnog postupka sa uginulim životinjama. Profesionalne bolesti izazvane biološkim agensima mogu se podeliti na: Zoonoze Antraks Bruceloza Erizipeloid Tularemia Leptospiroza Listerioza Malleus Psitakoza Q-groznica Importovane tropske bolesti Virusi Protozoe Krpeljski Malarija encefalitis Amebijaza Žuta groznica Trypanosmiasis Denga Lajšmanijaza Papatači groznica Bakterije Guba Helminti Šistozomijaza Kolera Filarijaza Kuga Ankilostomijaza Gljivice Strongiloidosis Blastomikoza Kokcidomikoza Infektivne bolesti Arbovirusne infekcije Botulizam Akutni virusni hepatitis Besnilo Sida Tetanus Tuberkuloza pluća I .naročito kada se u vazduhu rasprše dlačice i bacili. gljivice i helminti) može dovesti do razvoja akutnog ili hronočnog infektivnog oboljenja. kunić. KLINIČKA SLIKA I . klanice i sl. rikecije.najčešće leti zbog najvećeg obima poljskih radova i kontakta sa stokom.Kožari. koje se u tom slučaju smatra profesionalnim oboljenjem. Preko vazduha .).Najčešća forma bolesti. Radi se o Gram negativnoj aerobnoj bakteriji koja na vazduhu stvara vrlo otporne spore. Antraks je prevashodno bolest biljojeda. Interhumani prenos . svinje) kao i mali sisari koji se koriste u laboratoriskom radu (beli miš.izuzetno redko. Zanatlije .Posebno u pripremnim i početnim fazama izrade tkanine (češljanje. krznari. Ukoliko se toksini i bakterije raznesu krvlju dolazi do generalizacije infekcije. PATOGENEZA Spore nanete na kožu ili unete u RES i GIT prelaze u vegetativne oblike koji produkuju toksine i tako izazivaju lokalna oštećenja.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA Profesionalna izloženost radnika mikrobiološkim agensima (bakterije. Nakon inkubacije od 1-3 dana javljaju se: 191 . prodaju) i pojedinim delovima životinja (industrija prerade mesa i kože. grebanje vune). Virulencija bacila ostvaruje se pomoću tri vrste egzotoksina Edemski toksin . Čovek se može inficirati: Direktnim kontaktom . kosti). zamorac). ANTRAKS (Crni prišt) ETIOLOGIJA Antraks je akutna kontagiozna infektivna bolest iz grupe zoonoza koju uzrokuje Bacillus anthracis. Preko zemljišta . meso. Letalni toksin . ovce. Tekstilni radnici . 1. vunovlačari.izaziva edem. koji imaju kontakta sa ostacima životinja. Ugroženi su radnici koji rade sa životinjama (odgajaju. ćurčije. Povećanom riziku da obole izloženi su: Seosko stanovništvo . Preko hrane .dosta retko. četkari i dr. Kapsularni materijal. goveda.

Nastaje posle inkubacije od 2-7 dana i ima dve kliničke prezentacije: Abominalna forma .Nespecifične abdominalne tegobe koje progrediraju u sliku trbušne drame sa: .Na šakama ređe na licu javljaju se redom makula. Ulazno mesto je najčešće konjuktiva oka. Traheotomija . 2. Sprečavanje klanja i upotrebe mesa obolelih životinja.preko posteljice i lohija posle porođaja i pobačaja domaćih životinja. Brucella melitensis. Od Bruceloze primarno obolevaju domaće životine (koze. • Nalaz antitela na edemski i letalni toksin. a zatim vrlo brzo . Drhtavica. Glavobolja).. Antraksna sepsa . fenomena kokarde i krusta koja otpada posle više od 20 dana. veterinara. svinje. pastira.kod velikih edema i meningitisa Reanimacija i simptomatska terapija. PREVENCIJA I . nejasno ograničen. goveda. .Teški opšti poremećaji .Krvavim prolivima .Karakteriše se: . . PATOGENEZA Čovek se može zaraziti: • Direktno .parenteralno 4-20 miliona IJ.Nošenje zaštitne odeće. Brucella canis . Bolest se javlja širom sveta. Otok je bled. Zato 192 .Umor .Izaziva blagu bolest bez komplikacija koju karakteriše formiranje granuloma. Jeza.Edemom i nekrozom tkiva u vratnom delu GIT-a .Dezinfekcija potencijalno infektivnog materijala (masnom sodom). Orofaringealna forma . Gubitak apetita. rukavice i naočara. Brucella suis. Malaksalost. a kod nas na Kosovu i južnoj Srbiji. . psi) u čijem se genitourinarnom traktu mogu naći Brucele.Nastaje iz viscelarne (retko iz kožne) forme bolesti.Septični šok -Respiratorni distres . Maligna pustula sa edemom .Razvojem ascitesa .Kompresija okolnih disajnih struktura . Obavezna vakcinacija stoke 2. Sve opisane oblike spoljašnjeg antraksa prati pojava opštih simptoma (Povišena temperatura.INDUSTRISKI ANTRAKS 1. Kožne promenene su praćene: . konji. Maligni edem .Generalizacijom infekcije . Adekvatan postupak sa leševima uginulih životinja 3.Adekvatna higijena i ventilacija prostorija.Brz letalni ishod.UNUTRAŠNJI ANTRAKS Respiratorna forma Nakon kratke inkubacije javlja se: . .Limfadenopatija .Hemoragični meningitis (kliničke manifestacije vezane za bolest nervnog sistema.Mialgije . DIJAGNOZA LEČENJE • • • • Penicilin . Zdravstveno prosvećenje radnika.) . Kao profesionalno oboljenje javlja se kod stočara.Dispneja .Hematemezom . u Evropi naročito na Mediteranu.Smrt . brzo napreduje i konpresijom može ugroziti disanje. Može se javiti i veći broj promena.Limfagitisom i regionalni lmnfadenitisom. mesara i laboratoriskih radnika.Prekordijalni pritisak Nakon 2-4 dana poboljšanje. 3. kao i preko vaginalnog sekreta i urina obolelih životinja. II .Smrt. 2.Retko se javlja. 4. ovce.Fatalnim ishodom. BRUCELOZA ETIOLOGIJA Bruceloza je infektivna bolest iz grupe zoonoza.Dovodi do hronične bolesti sa destruktivnim lezijama u zahvaćenim organima.Povišena T .Malaksalost .Okolnim edemom i svrabom.kod kompresije disajnih puteva Kortikosteroidi . vezikula.Razvoj pustule na licu i vratu prati edem okolnog i dubokih tkiva.Ishod bolesti je najčešće fatalan • Karakteristična morfologija kožnih promena. Brucella abortus. • Izolacija bakterija iz promena na koži.Vakcinacija izloženih radnika 2.SEOSKI ANTRAKS 1.Pleuralne efuzije -Cijanoza .Otok vrata .Edem na licu bez razvoja kožnih manifestacija. koju izazivaju četiri tipa kokobacila: 1. II . .Neproduktivni kašalj . papula.Daje najtežu kliničku sliku i najčešće komplikacije. Mere zaštite na radu . Gastrointestinalna forma . bezbolan.Toksemijom .

Sakroileitisi • . a mogu trajati i do tri godine. 2. • • • • • LOKALIZOVAN KOŽNA INFEKCIJA (Rosenbachov erizipeloid) Celulitis .je to prvenstveno bolest stočara i drugih ljudi koji rade sa stokom. sakroileitis) i dr. LEČENJE Kombinovana antibiotska terapija (Tetraciklini. poloprivrednici. transfuzijama krvi i seksualnim putem. domaćice. naočare.Kararkteriše se: • Dugotrajnom undulentnom T • Obilno znojenje • Mijalgije • Artralgije • Hepatosplenomegalija • Limfadenopatija Bolest traje nedeljama. mlekari. Encefalitis. Rifampicin. • Obuka ljudi koji rade sa stokom kako da se zaštite . stočari. Radikulitis. Glavni izvor bolesti su domaće svinje. a oboljenje ima produženi tok. odela. slede ovce. veterinari. ograničena bedemastim rubom DIJAGNOZA • Izolacija brucele iz krvi. ELISA i RIA-metode). HRONIČNI OBLIK .Malaksalost • . veterinari.Burzitisi • . Posle inkubacije od 2-7 dan javlja se: Bol.je moguć dojenjem. a moguće je i spontano izlečenje uz dugotrajnu rekovalescenciju. REKURENTNI OBLIK . radnici u mikrobiološkim i istraživačkim laboratorijama. PATOGENEZA Bolest nastaje tako što uzročnik ulazi kroz abrazije na koži čoveka ili životine. ćurke i brojne divlje životinje. izbegavanje upotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda • Vakcinacija ugroženih . Brucele mogu da prodru u organizam čoveka preko: • Abrazija na koži (najčešće) • Kroz konjuktivu i • Preko digestivnog trakta. PREVENCIJA KLINIČKA SLIKA Inkubacija je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. • Indirektno . jetra. kuvari i domaćice.Miokarditisi • .(BAB-test. Najugroženija zanimanja su ribari. Neuraminidaza KLINIČKA SLIKA 1. koštane srži i drugih uzoraka gajenjem na podlozi. Ribe verovatno ne obolevaju ali je bakterija nađena u sluzi koja pokriva njihovo telo.Spondilitisi • . Simptomi su: • . Perikarditisi.Neurološke manifestacije.Simptomi traju duže od jedne.zaštitne rukavice.upotrebom nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda.Artritisi • . Manje značajan način prenošenja. patke. Streptomycin. Razlikujemo: 1. • Serološke reakcije . Miokarditisi. Manifestacije na kardiovaskularnom sistemu Endokarditisi. • Otkrivanje i uništavanje zaražene stoke (veterinarska služba).Glavobolja • .Neuropsihijatriski poremećaji • .na mestu prodora uzročnika kroz lediranu kožu (najčešće na prstima šaka). Posle replikacije u regionalnim limfnim žlezdama rasejavaju se u različite organe (žlezde. svrab i pečenje Otok i Ostali znaci upale Svetlocrvena lezija.Vakcina postoji ali se slabo koristi zbog niza nedostataka.leukopenija sa limfocitozom. Virulencija bakterije potiče od dva enzima koje ona produkuje: Hijaluronidaza • Aktivnošću ovih enzima objašnjava se nastanak lokalnog edema i propagacija limfnim pa i krvnim putem što može dovesti do slike generalizovane infekcije i toksemije. Manifestacije na genitourinarnom sistemu Rekurentni epididimoorhitis. slezina. 3. Manifestacija na nervnom sistemu Meningitisi. • .Odlikuje se subakutnim tokom uz recidive bakterijemije sa pojavom žarišnih promena najčešće na lokomotornom aparatu ali i na miokadu i nervnom sistemu.Promena na kostima i zglobovima (spondiliisi. kosna srž) gde se razmnožavaju. nesporulišući gram pozitivni štapić koji se često javlja u kraćim lancima. Cefalosporini). Mijelitis. ERIZIPELOID (Svinjski crveni vetar) ETIOLOGIJA Erizipeloid je zoonoza koju uzrokuje Erysipelotrix rhuospathie. mesari. Wrihtova reakcija aglutinacije. • Nalaz u perifernoj krvi . mesari. • Interhumani prenos . zglobne tečnosti. • Neuraminidaza ima značajnu ulogu u nastanku artritisa i trombocitopenije kod životinja. AKUTNI OBLIK . 3. 193 .

Mijalgijama . KLINIČKA SLIKA Bolest najčešće prolazi asimptomatski ili je sasvim blaga. DIJAGNOZA Izolacija uzročnika iz kože i krvi (kod sistemskih oblika). da bi se posle nekoliko dana javio . TULAREMIJA Izazivač oboljenja je Pasteurella tularensis. Bolest prolazi kroz dve faze 1. Rezervoar infekcije su divlje (pacovi) ili domaće životinje (psi. Davanje streptomicina. traje 4-30 dana. goveda. laboratoriski radnici. 2. u čijim su se u bubrežnim tubulima zadržale spirohete koje se preko urina izbacuju u spoljnu sredinu. Počinje naglo sa: . DIFUZNA KOŽNA ERUPCIJA Obično kod svinja. radnici u kanalizaciji. klanički radnici.Odlikuje se pojavom antitela u krvi dok spirohete isčezavaju. PATOGENEZA Leptospire prodiru u organizam preko povređene kože ili intaktne sluzokože. Posle 3-7 dana simptomi prestaju. Leptospiroza je rasprostranjena širom sveta. vojnici. Imunološka faza .Subkonjuktivalne sufuzije .Ulcero-granularni 2. ciprofloksacin.Visokom temperaturom . 1. Oboljevanje je povezanao sa profesijama u kojima ljudi dolaze u kontakt sa obolelim životinjama ili sa zemljištem i vodom koja je kontaminirana životinjskim urinom. mačke) koje su preživele infekciju. Karakteriše je: Kožne promene Simptomatologija sepse Endokarditis Apsces mozga Osteomijelitisi Artritisi. traje do 7 dana. Najznačajnije promene su u bubrezima (nekroza tubula). Promene na koži se povlače za 3-4 nedelje ostavljajući samo lamelarno perutanje. hloramfenikola i 5.Gastrointestinalni LEČENJE 194 . karbapemeni.Opštim promenama (povišena temperatura i artralgije). kao i kamperi.Urtikarije romboidne morfologije . Blaga forma . 3.Temperatura . cefalosporini.Anginozni 4. javljaju se simptomi koji liče na grip. retko kod ljudi. veterinari.Konjuktivitisom . lovci i pecaroši. 2. LEČENJE Antibiotstka terapija (penicilin.Simptomi i znaci seroznog meningitisa . Rizična zanimanja su zemljoradnici. a u težim formama zahvaćena je i jetra.praćene .Ulceracijom Manifestuje se u četiri oblika: 1. Preko krvi diseminiraju se po celom organizmu. LEPTOSPIROZA EPIDEMIOLOGIJA Leptospiroza je akutna zoonoza koju izazivaju spirohete roda leptospira. karakteriše je dug tok i ekstenzivna propagacija infekcije u vidu: .Spirohete se mogu naći u krvi. • • • • • • BAKTERIJSKA FORMA Retko se javljaja. Infekcija se prenosi na čoveka preko glodara (zečeva).Blag skok temperature . tetraciklina.Bolovi u mišićima i kostima -Glavobolja .• Vezikule (ponekad) • Limfagitis i limfadenitis (U 1/3 slučajeva) • Otok regionalnih zglobova (znatno ređe). kupači u bazenima i stajaćim vodama.Uveitis .Glavoboljom .Bolovima u trbuhu. dok u 10% slučajeva ima tešku kliničku sliku. Septikemčna faza .Muka i gađenje Na mestu infekcije na koži (sluzokoži) dolazi do zapaljenjske reakcije praćene .Nakon inkubacije koja traje 712 dana. U spoljašnjoj sredini leptospire preživljavaju najčešće u stajaćim i otpadnim vodama.Nekrozom . klindamicin). rudari. Mogući su recidivi. obično kod imunokompromitovanih osoba.Okulo-glandularni 3.Regionalnim limfadenitisom .Ospa po koži KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od oko 7 dana javlja se: . Osnovna patološka promena u toku bolesti je vaskulitis zbog kog nastaju gotovo sve kliničke manifestacije bolesti. PREVENCIJA Vakcinacija životinja (Vakcina za ljude ne postoji) Nošenje rukavica pri obradi ribe i mesa Zaštita kože od povreda i ispucalosti Edukacija radnika 4. građevinski radnici.

Aritmije Težina bolesti zavisi od težine vaskulitisa koji leži u njenoj osnovi. eritrociturija. prevremeni porođaj ili perinatalne infekcije novorođenčeta.Smrt . povrću.INFEKCIJA ODRASLIH Meningitis . 1. • Nalaz u likvoru . GIT-u mnogih životinja pa i ljudi). Nastanku infekcije doprinose stanja kao što su imunodeficijencija. 195 .Granulomatozni hepatitis .Gnojni apsces jetre i slezine . II . Granulomatosis infantiseptica . može nastati abortus. Uništavanje pacova.(kod teške forme ) Blaga proteinurija. U sumbukozi tankog creva listerija se razmnožava. Nedovoljno termički obrađena hrana takođe može biti izvor infekcije. Ukoliko do infekcije dođe u toku trudnoće. Od 11 serotipova. DIJAGNOZA Lake forme bolesti najčešće prođu etiološki nepotvrđene. a osobe koje konzumiraju nepasterizovano mleko i od generalizovane infekcije.Endokarditis.Javlja se između prvog i drugog meseca života.u najtežim slučajevima. Dezinfekcija kontaminiranih površina (voda.Akutna bubrežna insuficijencija . Završava se smrtno. Ispoljavaju se u tri forme. 3. Meningealna forma . PREVENCIJA Vakcinacija domaćih životinja. Listeria monocytogenes se nalazi svuda u spoljašnjoj sredini (zemlji. • Nalaz u urinu . DIJAGNOZA 1.200 mg nedeljno. Septičana forma . Njima se dokazuje prisustvo antitela na neki od 3 najčešća serotipa.u slučaju teže bubrežne insuficijencije. KLINIČKA SLIKA I . Ib.Razvija se ubrzo po rođenju.najčešća klinička manifestacija.Febrilnost . U toku meningitisa Listerija se može kulturom dokazati u cerebrospinalnom likvoru. piurija. Biopsija i pravljenje histopatoloških preparata . Doxycyclin . bilirubin. Karakteriše se sepsom. IVb).Usled itrauterine infekcije ploda. transaminaza i kreatinfosfokinaza.Kongestivna srčana insuficijencija .U slučaju meningitisa pleocitoza uz normalan šećer i proteine. Listerija može 3. odlazi u krv i izaziva hematogenu diseminaciju u različite organe (najčešće su zahvaćene moždanice) u kojima dovodi do formiranja granuloma.je moguća ali je izolacija relativno teška. Teška forma karakteriše je: .Subkonjuktivalne sufuzije (hemoragični sindrom) . Serološke reakcije .Teško generalizovano oboljenje na rođenju.posle par dana .u septikemičnoj fazi bolesti. 2. Eritromicin kao alternativa). Skoro uvek su prisutni .povišena SE. trudnoća i nedonesenost novorođenčeta.Respiratorni distres sindrom . vodi. Sepsa . blaga anemija. LEČENJE Antibiotska terapija (Ampicilin je lek izbora. 6. granulirani cilindri. Kultivisanje infektivnog materijala . leukocitoza. ELISA-test) • Nalaz u krvi .(najčešće). LISTERIOZA ETIOLOGIJA Listerioze su grupa oboljenja izazvana bakterijom Listeria monocytogenes.na osnovu porasta titra antitela (Mikroskopska aglutinacija.u imunološkoj fazi bolesti. • Izolacija leptospira iz urina i drugih tkiva uzetih biopsijom . Najviše obolevaju ljudi koji rade sa stokom i u klanicama.INFEKCIJA NOVOROĐENČADI . Manifestuje se meningitisom. samo 3 su epidemiološki značajna (Ia. PATOGENEZA Do infekcije najčešće dolazi oralnim putem.Poremećajem bubrežne funkcije . a može se javiti i meningitis. Ampicilin. Ponekad se javljaju benigna Oboljenja kože Oboljenja sluzokože Gnojni konjuktivitis LEČENJE Antibiotska terapija (Penicilin G. • Serološke reakcije (najčešće) .koji se boje specijalnim bojama. pa ljudi zaposleni u mlekarskoj industriji mogu obolevati od lokalnih infekcija na koži i sluzokožama.Žutica . izazvati mastitis kod krava.Prognoza je dobra. a kod težke forme bolesti i povećana ureja. zemljište) Izbegavanje kupanja u stajaćim vodama i sl. • Izolacija leptospire iz krvi i cerebrospinalne tečnosti . Tetraciklini) Dijaliza . 2.ređe u toku koje ponekad može nastati i . alkalna fosfataza.

Pri uvozu ptica iz egzotičnih predela zakonski je obavezno da se one KLINIČKA SLIKA 196 . Posle inhalacije infektivni agens dolazi do ćelija retikuloendotelnog sistema i razmnožava se u jetri i slezini. Rizična zanimanja su mesari. jetri i bubregu. gram negativni štapić. • Biološki ogled . Hematogenom diseminacijom dolazi do pluća gde izaziva zapaljenjski odgovor intersticijuma. potkivači. U težim kliničkim oblicima zahvaćeni su srce. Rezervoar infekcije u prirodi su ptice i druge pernate životinje. RTG pluća . jetra i bubrezi. Dezinfekcija kaveza i prostorija u kojima su boravile inficirane ptice Kontrola uvoza ptica . laboratoriski i medicinski radnici. Riziku da obole se posebno izloženi odgajivači i prodavci ptica. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci • Klinička slika • Izolacija uzročnika . Infekcija se može preneti i kontaktnim putem. DIJAGNOZA Postavlja se izolacijom uzročnika iz sekreta direktnim razmazom. KLINIČKA SLIKA Bolest nastaje 1-5 dana nakon kontakta i karakteriše se: • Visokom T i drhtavicom • Znojenjem • Crvenilo. Nastaje pri kontaktu zdrave osobe sa obolelim životinjama i zaraženim materijalom preko kože i sluzokože. LEČENjE Davanje sulfonamida i antibiotika širokog spektra. kožari.se takođe primenjuje. Slični terapiski efekti postižu se Hloramfenikolom. Rana faza . PATOGENEZA Čovek se zarazi inhalacijom prašine suvog ptičijeg sekreta ili sadržaja stolice. Slinavka) ETIOPATOGENEZA Izazivač ovog oboljenja je Bacillus mallei. kočijaši. 1. PREVENCIJA Izolacija i lečenje inficiranih i obolelih ptica (Retko je potrebno njihovo uništavanje) Lekarska kontrola i nadzor radnika koji su profesionalno upućeni na kontakt sa pernatim životinjama. reakcija aglutinacije i inhibicije hemaglutinacije). • Miko-imunoflurescencija .moguća je ali se ne radi rutinski zbog opasnosti za laboratoriske radnika • Serološki testovi (reakcija vezivanja kompelenta. moždanice. Korišćenje zaštitnih maski i odela.znak teške infekcije. dok je interhumano prenošenje veoma retko.za potvrdu dijagnoze retko je potreban. endokardu.7.zbog hipoksije Neki od bolesnika imaju Bol u trbuhu Mučninu. 2. MALLEUS (Sakagija. Kasna faza Kašalj Dispneja Bol u grudima Cijanoza Konfuzno stanje . osobe koje drže ptice kao kućne ljubimce. njima se detektuju specifična antitela.Tetraciklini su lek izbora. Kod teških infekcija pored pluća zapaljenjske promene mogu da se jave i na miokardu. prognoza je dobra. vratu i leđima Glavobolja Apetit je slab Ponekad blede makule po koži trupa.nakon perioda inkubacije od 7-14 dana naglo se javlja: Visoka T. Vrlo se pogodne. Jeza i Drhtavica Malaksalost Bolovi u mišićima. moždanicama. Oboljenje je široko rasprostranjeno u svetu. otok i ranica . čovek je sklon reinfekcijama. Reč je o intracelularnom parazitu čiji genom sadrži DNK i RNK. PROGNOZA Bolest traje 2-4 nedelje. stočari. radnici u zoološkim vrtovima. mozgu. mozak. veterinari. poljoprivrednici. Uzročnik bolesti je prisutan u krvi. PSITAKOZA (ORNITOZA) ETIOLOGIJA Psitakoza (Papagajska bolest) je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza izazvano Chlamydia psittaci. tkivima i ekskretima obolele ptice.slika atipične intersticijalne pneumonije. PREVENCIJA Upotreba rukavica i maske 8. LEČENJE Antibiotska terapija . medicinski radnici itd.na mestu infekcije • Otokom limfnih žlezda. povraćanje Prolivaste stolice Žuticu .

krzna. nekada i znatno duže. Bolest obično traje 3-4. mleka i drugih produkata domaćih ili divljih životinja. KLINIČKA SLIKA Tok bolesti može biti akutan i hroničan. pacov. • Direktna imunoflorescencija. vlakana i lanaca.Moguć je i meningitis. mušica. najčešće zbog insuficijencije jetre ili srca. Tok i ishod bolesti zavisi od stepena zahvaćenosti pojedinih organa.Lek izbora su Tetraciklini (25mg/kg tokom 14 dana) ili hloramfenikol. Infekciji su najviše izloženi stočari. golubovi i dr. Inficirane životinje infektivni agens izbacuju u spoljnu sredinu preko izlučevina (sluz. ratari. ali i GIT. a ako bolest prenosi krpelj češće se javlja u proleće i jesen. • ELISA-test. Posle preležane bolesti znatan je gubitak telesne težine. kože. a oporavak 2-3 nedelje.U početku suv posle nekoliko dana umereno produktivan. maski i odela. Hronični oblici Znaci edokraditisa i miokarditisa.drže u karantinu određeno vreme i da im se preventivno daju tetraciklini. PATOGENEZA Čovek se najčešće zarazi inhalacijom prašine i drugih čestica u kojima se nalaze rikecije. vune. • Primena opštih higijenskih mera za radnike koji su profesionalno ugroženi infekcijom. laboratoriski i medicinski radnici. Nakon perioda inkubacije koji traje 2-4 nedelje. 197 . svinja. Oboljenje se može preneti i kontaktom obolele životinje sa čovekom. Najčešće su zahvaćena pluća. veterinari. Da postoji klinička slika zoonoza u akutnom. kože i krzna. Auskultatorini nalaz je oskudana Rtg pluća: Vidi se atipična intersticijlana pneumonija.(najčešći). a česti su i subklinički oblici infekcije. Javlja se: • Visoka temperatura • Jeza i drhtavica • Opšta slabost i malaksalost • Bolovi u mišićima • Glavobolja • Obilno znojenje • Smajenje apetita • Mučnina i povraćanje • Bol u trbuhu. Smrtnost od akutnih oblika je oko 1%. Rezervoar infekcije u prirodi su divlje i domaće životinje (krpelj.). Veća incidenca očekuje se zimi i u proleće (vreme jagnjenja i kontakta sa posteljicom). Plućni oblik . jetra. kao i ingestijom kontaminirane hrane i vode. Razlikujemo tri oblika bolesti: 1. povraćanje Učestalo crevno pražnjenje Hepato-splenomegalija Granulomatozni hepatitis 2. mleko. koza. štapića. encefalitis i generalizovane limfodenopatije. javlja se sporadično ili u vidu manjih epidemija. srce. mozak i moždanice. jež. mesari. vune. Posle ulaska u organizam rikecija limfotokom dospeva u cirkulaciju i nastaje sistemska diseminacija u razne organe i tkiva gde izaziva zapaljenje intersticijuma. reakcija fiksacije konplementa). Karakteriše ga Kašalj . Radi se o mikroorganizmu u obliku koke. konj. goveče. Abdominalni oblik Bol u trbuhu KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da bi se neka od zoonoza priznala za profesionalno oboljenje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1. • Serološke reakcije (reakcija aglutinacije. seosko stanovništvo. u halama za preradu mesa. 3. radnici na preradi mleka. subakutnom i hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnoza potvrđena kod specijaliste infektologa) . LEČENJE Antibiotska terapija . PREVENCIJA • Zdravstveno prosvećivanje. • Korišćenje zaštitnih rukavica. Pozitivna radna anamenza Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti. ovca. koji se po Gramu boje negativno. • Klinička slika. stolica. a od hroničnih nešto veća . Q-GROZNICA ETIOLOGIJA Akutno infektivno nekontagiozno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva rikecija Coxiella burnetii. Infekcija ponekad dovodi do spontanog pobačaja. Oboljenje je široko rasprostranjeno u prirodi. 2.bakteriološke i serološke reakcije. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci. miš. 3. 9. ptice. Da postoji dokaz o kontaktu sa uzročnikom bolesti na radnom mestu. bolest obično počinje naglo. • Higijenski uslovi rada na farmama. Mučnina. posteljica). urin.

da prime određene vakcine i savete o preventivnim merama i načinu lačenja za vreme boravaka. tako i radi zaštite ostalog stanovništva. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Među ovim bolestima po važnosti se izdvajaju one koje se prenose insektima. KLINIČKA SLIKA Opšta simptomatologija. Kod preživelih posle desetak dana nastupa rekovalescencija sa potpunim izlečenjem. Pri povratku iz tropskih krajeva postoji obaveza prijavljivanja nadležnoj epidemiološkoj odnosno sanitarnoj službi. Javlja se pojedinačno kod ljudi koji borave ili rade u džungli i bušu. Njavažnija oboljenja iz ove grupe jesu: 1. 5. ovih bolesti su najčešće virusi koji pripadaju familiji Toga-viride i Bunya-viride. bakterijama. RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje od nekoliko nedelja do meseci.IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI Pojam importovane tropske bolesti najčešće je vezan za kraći ili duži radni ili turistički boravak u tropskim krajevima. Da vremenski period od momenta kontakta sa agensom do momenta pojave bolesti odgovara periodu inkubacije te bolesti. Klinički . Krpeljski encefalitis 2. • Kod osoba koje odlaze na rad u tropske preele i • Kod zdravstvenih radnika koji neguju i leče obolele. 4. koja će preduzeti odgovarajuće mere. Importovane tropske bolesti mogu se podeliti prema uzročniku na one izazvane virusima. Radi se o malim RNK virusima koji sadrže masti (osetljivi na dezinficijense) i hemaglutinine (olakšavaju serodijagnostiku i tipizaciju). Zakonski je propisana kontrola svakog boravka u tropskim krajevima. Denga 4. Druga faza bolesti Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: Ponovni skok T Ikterus . Žuta groznica 3. U slučaju pojave komplikacija može doći do produženja radne nesposobnosti.Overem opis poslova radnog mesta. Papadači groznica OCENJIVANJE RADNE SPOSOBONOSTI OBOLELIH OD ZOONOZA Nesposobnost za rad nastaje iz dva razloga: Infektivni . Prva faza bolesti Nakon inkubacije od 3-6 dana javlja se: Teško opšte stanje Temperatura Glvobolja Bolovi duž leđnih mišića Konjuktivitis 2. već i u ruskim tajgama i nekim zemljama srednje Evrope (Austrija.Zbog pojave poremećaja zdravlja obolelog radnika karakterističnih za svaku zoonozu postoji radna nesposobnost. Javlja se ne samo u tropskim krajevim. II .U fazi kada je zaraženi radnik izvor infekcije postoji potpuna nesposobnost za rad kako ne bi postao razlog širenja zaraze na ljude i životinje. dok su u gradskim sredinama moguće i manje epidemije. Prostorna i vremenska povezanost sa pojavom bolesti. kako radi lečenja eventualno obolelih. a prenosioci komarci. Poremećaj svesti uz različite neurološke ispade teško oboljenje nervnog sistema. Svi oni koji nameravaju da putuju u ove krajeve moraju biti adekvatno informisani.u 80% slučajeva.oštećenje jetre Teška hemoragička dijateza sa krvarenjem iz brojnih organa Bubrežna insuficijencija . bilo ga je i u nekim krajevima naše zemlje. KRPELjSKI ENCEFALITIS Nastaje nakon uboda inficiranog krpelja. Izolacija virusa. (neutralizacija i 198 . Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice koje daje ordinirajući lekar).često Smrt . protozoama i helmintima KLINIČKA SLIKA 1. Izazivači DIJAGNOZA Serološkim metodama komplement fiksacija). Kao profesionalna oboljenja mogu se priznati kod: • Mornara dugih plovidbi koji borave u tropskim predelima. Češka). ŽUTA GROZNICA (FEBRIS FLAVA) Javlja se u tropskim krajevima Afrike i Južne Amerike. Rezervoar bolesti su majmuni.

5 cAMP. Putem stolice se gubi i po 10l tečnosti za 24h. Glavno hranilište mu je alkalna peptonska voda odakle se presejava na druge podloge.kod teških oblika sa hemoragičnim sindromom. koji dalje uz pomoć komaraca šire bolest. Antibiotici (Tetraciklini) . PAPATAČI GROZNICA (FEBRIS PAPATACI) Javlja se u Evro-Aziskoj regiji na 20-45 stepenu geografske širine. KLINIČKA SLIKA Posle inkubacije od 3-6 dana javlja se: Skok temperature (39-40 C). Bolest se prenosi putem vode i karakteriše se velikom zaraznošću.Skok temperature (39-40OC) .Otok limfnih žlezda . a najčeće obolevaju osobe sa već postojećim poremećajima GIT-a. odakle se povremeno unosi u različite pa i Evropske zemlje.usled regurgitacije.Tipična ospa na trupu . PATOGENEZA Nakon unosa vibrion se razmnožava u GIT-u gde produkuje moćan enterotoksin koji se ireverzibilno vezuje za gangliozidne receptore na površini enterocita čime se aktivira adenil-ciklazu. PROFILAKSA Higijenske mere . pri čemu su glavni rezorvoar infekcije divlji glodari.sami nisu dovoljni za zaustavljanje toka bolesti. koji raste dobro u 199 . ali se kao i žuta groznica adaptira na ljude. Infekciji su posebno izložene osobe koje dolaze u kontakt sa bolesnim životinjama.Upotreba higijenski ispravne vode za piće i hrane su u prvom planu.Bolovi u mišićima i zglobovima . veterinari.u profilaktičke svrhe opravdano je kod osoba koje već boluju od crevnih bolesti. pod čijim uticajem dolazi do ekstremnog gubitka vode i elektrolita putem creva. RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje oko mesec dana posle završetka bolesti KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 3-4 dana javlja se: Dijarejalni sindrom -stolice liče na pirinčanu vodu. Znaci hipovolemijskog šoka. laboratorisko i medicinsko osoblje. GIT-poremećajima. te nastaje ekstremna dehidratacija sa hipovolemičnim šokom i acidozom. Davanje tetraciklina .Izotonični rastvor – Ringer.Šok . Mornari. Kontaktom divljih sa domaćim glodarima infekcija se unosi u čovekovu okolinu. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA KOLERA (Cholera) ETIOLOGIJA Teška infekcija GIT-a koju uzrokuje Gram negativni štapić Vibrio cholerae. Radi se primarno o zoonozi.Diskretna ospa Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: . Bolovi u mišićima. šumari. Vakcina postoji za žutu groznicu (obavezna je za sve tropske krajeve) i krpeljski encefalitis Hiperimuni serumi mogu se primeniti u inkubaciji bolesti. nakon čega je moguće dalje širenje infekcije interhumano kapljičnim putem. TEREPIJA Terapija svih opisanih oboljenja je u osnovi simptomatska. Bolest se javlja u vidu manjih epidemija u nekim Azijskim (Indija) i Afričkim zemljama.Ponovni skok temperature . lovci. ali se mogu javiti i recidivi. Nakon 2-3 dana stanje se normalizuje i bolest ulazi u fazu rekovalescencije.Glavobolja . Izazivač bolesti je Arbo-virus KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 5-8 dana javlja se: . poslednjih godina je posebno aktuelan biotip El Tor. Povraćane mase imaju sastav kao i stolica. ranije se često javljala i u našoj zemlji. Pacovska buva prenosi bolest na čoveka. obalski radnici. Pored klasičnih tipova. KUGA (Pestis) ETIOLOGIJA Izazivač kuge je Yersinia pestis bakterija koja se dugo može održavati u spoljnoj sredini. alkalnoj sredini.DENGA Virusna bolest koja ima prirodni rezervoar u majmunima. Izvor bolesti je čovek. što za rezultat ima produkciju 3.Mišićni i retrobulbarni bolovi . TERAPIJA Nadoknada tečnosti i elekrolita (per-venum ili per-os) . Izrazito crvenilo lica. Konjuktivitis.

Oslobođeni merozoiti iz jetre napadaju eritrocite (u kojima se dovršava sazrevanje) dovodeći do njihovog prskanja što se klinički manifestuje malaričnim napadom.Bubunska kuga . Fibrozne promene ili 2. Bolest se manifestuje: • Bronhitisom koji progredira u tešku bronhopneumoniju • Krvavim ispljuvkom • Dispnejom • Teškim opštim stanjem • Popuštanjem desnog srca • Smrtni ishod je čest. 2. Uništavanje glodara Opšte higijenske mere zaštite Izolacija bolesnika Vakcinacija . Postoji nekoliko vrsta parazita koji izazivaju malariju: Daje malarične napade na svakih 36 sata. KLINIČKA SLIKA Kao posledica njegovog delovanja na mestu oštećenja javljaju se: 1. Napada sve maturacione oblike eritrocita zbog čega je parazitemija velika.koje se stapaju u pakete i fistuliziraju • Vezikule sa nekrotičnim centrom . Granulomatozne tvorevine (Lepromi). Napadaju samo mlade forme eritrocita. čime se ciklus bolesti zatvara. ali vakcina nema pravu antiepidemisku vrednost. Iz pojedinih eritrocitnih formi parazita razvijaju se gameti. Očiju 5. Perifernih nerava 4. Uneti parazit dospeva u ćelije jetre gde sazreva. Potpuno umanjena doživotno . Najteže forme bolesti sa oštećenjem bubrega.U određenim vremenskim intervalima (zavisno od vrste parazita) koje karakteriše: Jeza Treskavica Skok temperature Hepatosplenomegalija Anemija. Oštećenje brojnih drugih organa . Oslobođeni paraziti iz eritrocita napadaju i uništavaju nove eritrocite što dovodi do ponovnih mlaričnih napada. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA MALARIJA ETIOPATOGENAZA Bolest sa bolesne na zdravu osobu prenosi ženka komarca. 3.ako se infekcija ne zaustavi u limfnim žlezdama (generalizacija bolesti). koji je i najotporniji na lečenje. Testisa Mycobacterium KLINIČKA SLIKA Malarični napadi .KLINIČKA SLIKA I . Plasmodium ovale Plasmodium vivax Plasmodium malariae GUBA (Lepra) Izazivač oboljenja je leprae koji izaziva oštećenje: 1. čija se maturacija i oplodnja odigravaju u komarcu. Nakon perioda inkubacije od 3-5 dana javlja se: • Drhtavica i opšti znaci • Otok regionalnih limfnih žlezda . 4. Kostiju 6. Mogu da daju recidive bolesti jer se u jetri zadržavaju uspavane forme parazita. ali se može razviti i kao primarni entitet nakon kapljične infekcije kada je inkubacioni period znatno kraći. a bolest po pravilu teška. II . LEČENJE Antibiotska terapije (Aminoglikozidi kombinaciji sa Tetraciklinima) u Plasmodium falciparum PREVENCIJA 1.zbog nastalih sekvela na nervnom sistemu . pluća i mozga i potencijalnim smrtnim ishodom daje Plasmodium falciparum. Kože 2.na mestu uboda insekta • Teška septička slika .Može nastati u toku opisane generalizacije bolesti. parazita pregledom RADNA SPOSOBNOST 200 LEČENJE . DIJAGNOZA Nalazom Hansenovih bacila u lepromima i koži.Plućna kuga .Vakcinišu se laboratorijski radnici. Daje malarične napade na svakih 72 sata . Sluzokože 3. Daju malarične napade na svakih 48 h. oku (slepilo) itd.u težim oblicima bolesti.Najčešći oblik bolesti. acidorezistentnih DIJAGNOZA Identifikacija vrste periferne krvi i razmaza.

• Visoka temperatura sa remisijama. Za kraće boravke do 2 meseca preporučuje se Meflokin jednom nedeljno. Lečenje .Izazivač je Trypanosoma rhodesiense III . Javlja se u Južnoj Americi. RADNA SPOSOBNOST Radna nesposobnost je najčešće kratka sem u slučajevima velike iscrpljenosti. Prema vrsti izazivača razlikujemo dve vrste ovog oboljenja: TIP I . • Meflokin ili Halofantrenom .Obično nije potrebno • Petovalentni antimonski prparati • Antigljivičnim lekovima • Estetsko hiruške intervencije . Hlorokvin . 2.Hipergamaglobulinemijom • .ako je lokalizacija estetski opterećujuća. Uz malariju to je najčešća importovana tropska bolest kod nas. razna protektivna sredstva za zaštitu kože.Mreže.KOŽNI OBLIK Etiopatogeneza . Rasprostranjena je u svim tropskim i suptropskim krajevima.Teške mutilantne promename na licu. LAJŠMANIJAZA I .VISCELARNI OBLIK Etiopatogeneza . Najčešće se javlja na Srednjem Istoku.Sklonosti ka bakteriskim infekcijama • .Intestinalna forma bolesti .Najčešća komplikacija RADNA SPOSOBNOST Zavisi od sekvela posle preležane bolesti. • Kinin + Tetraciklini • kod rezistencija na Hlorokvin. razna protektivna sredstva za zaštitu kože.1. Ameboidni apsces jetre.MUKO-KUTANI OBLIK Etiopatogeneza . TRIPANOZOMIJAZA • Najčešće se javlja u Africi.Izazivač je Trypanosoma gambiense TIP II . Dihidroemetin i drugi lekovi.Metronidazol. Unešeni parazit razvija se u ćelijama retikuloendotelnog sistema jetre.lek izbora. Klinička slika . pluća i mozga Terapija .među kojima se posebno izdvaja 1.Najčešći oblik oboljenja. Ukoliko dođe do teškog oštećenja bubrega nastaje trajna radna nesposobnost.Uzročnik su brojni varijeteti parazita Leishmania tropica.Manifestuje se: • .Uzročnik je Lishmania brasiliensis i tropica. PROFILAKSA 1.Smrt . Dijagnoza se postavlja izoloacijom uzročnika najčešće punkcijom kosne srži. kada stanje pacijenta nije teško.može pratiti promene na koži. 3. Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja na čoveka. 4. II . AMEBIJAZA Česta importovana bolest koju izaziva Entamoeba hystolitica. • . Bolest ima spontanu benignu evoluciju.kod rezistencije • na Hlorokvin. Furamidom i derivatima jodkinoleina. DIJAGNOZA • Pregled stolice i izolacija izazivača. 5. RADNA SPOSOBNOST • Zavisi od nastalih konplikacija II .Krvarenjima.Temperaturom • . Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja (najćešće psa) na čoveka.Metronidazolom. Klinička slika . Mediteranu i Severnoj Africi. slezine. a ako postoji rezistencija na ovaj lek dodaje se i Proguanil (200 mg dnevno). kosne srži i limfnih žlezda. kada je stanje pacijenta teško. Primakvin .Viscelarne forme bolesti .Treba je započeti 2 nedelje pre i nastaviti je 4 nedelje po povratku iz tropskih krajeva. KLINIČKA SLIKA 201 .Otporna je na lečenje Profilaksa . preko nodusa do kruste • Regionalna limfadenopatija .Manifestuje se kao uporna kožna promena na regijama koje ne pokriva odeća.ako se ne leči.Se takođe primenjuje ali se i na ovaj lek često razvija rezistencija. 2.Pancitopenijom • . Lečenje . Najčešće se preporučuje Hlorokvin (300 mg nedeljno).Mreže. KLINIČKA SLIKA I . Hemoprofilaksa .Borba protiv ujeda komaraca .se daje da• bi se uništili paraziti u jetri. Otoci limfnih žlezdi (posebno subokcipitalnih) Eritem na koži praćen otokom Depresija Insomnija Oštećenje srca . Klinička slika . Lečenje .Uzročnik je Leishmania donovani.Hepatosplenomegalijom • .Petovalentni antimonski preparati (alternativa Aromatični diamidini i Amfotericin B). Sulfadoksin-pirimetamin . • Papule. Terapija . Borba protiv ujeda komaraca .

Klinička slika zavisi od vrste parazita.Mikrofilarije prenose različitim antropodama tropskih krajeva sa bolesne životinje na čoveka. FILARIJAZA ETIOPATOGENEZA Uzročnik oboljenja su Nematode . Oltipraz. (Prazikvantel.na mestu ulaska parazita. plućima.nakon mesec i više dana • Povišena temperatura • Generalizovana ospa (urtikarija) • Otoci usana i kapaka • Eozinofilija. • Kod Schistosoma Japonicus zavisi od stepena oštećenja raznih organa i sitema i može biti znatno umanjena do potpune radne nesposobnosti.Treća faza . 1. Komplikacije • Epididimitis • Prostatitis • Uretritis • Maligna alteracija. mansoni i japonicus . CNS-u i malignu alteraciju. Nalaz mikrofilarija u krvi 202 . Schistosoma Mansoni • Visoka temperatura • Izaziva oštećenja jetre i slezine • Brzo propadanje • Simptomi od strane RES-a • Hepato-splenomegalija • Otoci ekstremiteta • Hematemeza • Krvni podlivi Komplikacije • Tromboza vene porte • Karcinom jetre DIJAGNOZA Eozinofilija u krvi Nalaz parazita u stolici i mokraći Povišen titar antitela na pojedine uzročnike LEČENJE Antiparazitarni lekovi Niridazol. koji živi u slatkoj vodi tropskih krajeva uđe kroz kožu ili se unese preko usta pri kupanju u ovim vodama. Nošenje zaštitne odeće pri radu na mestima gde se infekcija može preneti. III .Druga faza . S.Mogu izazivati oštećenja na jetri. RADNA SPOSOBNOST • Kod Schistosoma haematobijum zavisi od stepena oštećenja genitourinarnog sistema. slezini. Schistosoma Haematobijum • Visoka temperatura • Urtikarija • Hematurija • Nodulusi i ranice na sluzokoži bešike • Oštećenja bubrega (pijelitis.Prva faza bolesti . • Čovek se zarazi kada jedan razvojni oblik parazita. Metrifonat). hidronefroza i pionefroza).Valjkasti crvi čije se mlade forme . PROFILAKSA Izbegavanje kupanja u rekama i jezerima tropskih regija. KLINIČKA SLIKA I .Svrab .TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA ŠISTOZOMIJAZA ETIOPATOGENEZA Oboljenje izazivaju različite vrste Nematoda Schistosoma: Haematobijum. Mlade forme razvijaju se u odrasle parzite koji napadaju uglavnom potkožno ili limfno tkivo u kojima mogu dovesti do teških promena. 2. Unete mlade forme u organizmu čoveka prodiru u krv i migriraju kroz različita tkiva izazivajući lakša ili teža oštećenja. Schistosoma japonicus • Visoka temperatura • Urtikarija • Papula sa jakim svrabom • . U završnom stadijumu • Ciroza jetre • Teška oštećenja CNS-a (ređe) 3. Japonicus i Mansoni 1. mogu se javiti: • Limfadenitis • Otoci potkožnog tkiva • Otoci skrotuma • Urtikarije • Konjuktivitisi • Keratitisi pa i slepilo Alergiske manifestacije (na prisustvo parazita) • Kalabarski otoci mekih tkiva • Eozinofilija i reaginska antitela DIJAGNOZA 1. II .Bolovi u stomaku Kasnije se javljaju • Intenzivni prolivi • Hepato-splenomegalija • Plućne promene. KLINIČKA SLIKA Zavisi od loklizacije mikrofilija. S. haematobijum (parazitira u mokraćnim putevima) Izaziva oštećenja u genitourinarnom traktu 2.

Da postoji klinička slika infektivne bolesti u akutnom. Klinička slika • Papula na mestu ulaska parazta • Eozinofilni infiltrat u plućima • Uporene diareje. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom) Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolinu-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice-daje ih ordinirajući lekar). KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA (KKHG) ETIOPATOGENEZA Izazivač je virus iz familije Bunyaviridae.Kontaktom • VHG sa bubrežnim sindromom • Afrička hemoragična groznica • Ebola ANKILOSTOMIJAZA Oboljenje izazivaju crevni paraziti Ankylostoma duadenale i Necator americanus. STRONGILOIDOSIS Izazivač oboljenja je crevni parazit Strongiloides stercoralis koji ulazi u organizam kroz kožu odakle venskim krvotokom dolazi do pluća i GIT-a. ali je registrovana i kod nas. krave. subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnozu utvrdio specijalista za infektivne bolesti) Da postoji kontakt sa uzročnikom bolesti na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. Manifestuje se GIT-poremećajima i anemijom. Tok je najčešće povoljan. Radna nesposobnost je privremena. U daljem toku patogeneza je slična kao i kod ostalih hemoragičkih groznica. Postoji mogućnost da se virus prenese preko bolesnikove krvi na zdravstveno osoblje. i Bunyaviridae. Radna nesposobnost je privremena. Osoba duge plovidbe) kao i Zdravstveno osoblje koje neguje obolele od ovih bolesti. Identifikacija odraslog parzita u potkožnom i drugim zahvaćenim tkivima histološkim pregledom.2. ABROVIRUSNE INFEKCIJE (Virusne hemoragiske groznice) Heterogena grupa infektivnih oboljenja koja izazivaju ARBO-virusi. DIJAGNOZA Postavlja se na sličan načina kao kod HGSBS. Bolest je najčešća kod osoba koje rade sa stokom. Način prenošenja bolesti može biti preko: I . Posle ujeda krpelja virus ulazi u krv i nastaje viremija. ENCEFALITIS 203 . Kod čoveka ovi virusi mogu izazvati različite infekcije od kojih su najznačajnije 1. koze).INFEKTIVNE BOLESTI 1. a krpelji su prenosioci virusa na čoveka.Komaraca • Denga • Žuta groznica • Chicungunguny VHG III . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik obavljao poslove na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski i epidemijski (Osoba koje rade u tropskim predelima. Radi se o RNK virusima koje prenose insekti. Rezervoar virusa su neke domaće životinje (ovce. Najčešća je na Krimu i Kongu.Krpelja • Krimsko-kongoanska VHG • Omske hemoragične groznice • Kjasanurske šumske bolesti II . PROFILAKSA III . novije vreme 2. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE Virusne hemoragiske groznice (VHG) su grupa obaljenja čija su zajedničke osobine Da su izazvane virusima Da su praćene temperaturim i krvarenjem Da su po prirodi žarišna oboljenja Izazivači VHG su virusi koji pripadaju familijama Togaviridae. nakon čega se razvija klinička slika slična onoj kod HGSBS stim što nema manifestnog oštećenja bubrega. KLINIČKA SLIKA Inkubacija traje 4-8 dana. LEČENJE Simptomatsko. Arenaviridae. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE LEČENJE Dietilcarbamazin ili u Ivermectin koji je manje toksičan.

2. Bubrezi su otečeni što smanjuje njihovu filtraciju pa dolazi do oligurije i anurije. B i E. gradski i laboratoriski tip razbolevanja. krvarenje. • Obilnije mokrenje • Opšte stanje se popravlja Period oporavka . Posle ingestije kontaminirane hrane toksin se apsorbuje iz želudca i tankog creva i linfom dospeva u cirkulaciju gde se zadržava kratko jer pokazuje veliki afinitet za receptore 204 .1. vode.Razvija se između 2 i 8 dana • Smanjenje diureze (Oligurija i Anurija) • Povraćanje • Krvarenje iz nosa.kod profesionalno izloženih osoba Plansko uništavanje glodara 1. Bolest ljudi uglavnom izazivaju tipovi A. Važno mesto u nastanku tkivnog oštećenja imaju i autoimuni procesi koji su između ostalog odgovorni i za nastanak akutne bubrežne insuficijencije. Veterinarska kontrola stoke i zaštitom radnika koji rade sa njom.E. 1. 2. Najčešće obolevaju muškarci između 20 i 60 godina u periodu maj-oktobar i to poljoprivredni radnici. 1. konvulzija i smrti. Hantan 2. Dolazi do vazopatije i poremećaja koagulacije što dovodi do krvarenja. Leaky Rezervoar infekcije virusa HANTAN u prirodi su neki glodari. Posle ulaska u organizam virus se replicira u ćelijam Retikuloendotelnog sistema i nastaje viremija. čobani i vojnici.13 dana bolesti.F i G) koji su po svom sastavu proteini (uništava ih kuvanje na 100 C). 2. Prospect 5. Postoji seoski.o mogućem kontaktu obolelog sa glodarima ili njihovim izlučevinama Klinička slika . izletnici.C. fecesa i sline u spoljašnju sredinu. Seoul 4. Krvarenja . koji izlučuju virus preko urina.mogu biti uzrok nepovoljnog ishoda bolesti. Čovek se inficira konzumiranjem hrane u kojoj se nalazi neki od toksina (hrana koja nije termički adekvatno obrađena ili sveže konzervisane namirnice).Visoka T. vazduha ili direktnim kontaktom. BOTULIZAM ETIOPATOGENEZA Izazivač bolesti je gram pozitivna sporogena bakterija Clostridium botulinum koja izlučuje najmanje 7 egzotoksina (A. odakle spore dospevaju u spoljnu sredinu i kontaminiraju biljne kulture i životinjske proizvode u kojima se razvijaju u vegetativne oblike koji luče tkosine. 3. oligurija odnosno anurija (Bubrežna insuficijencija) Dokazivanje atitela . kože i konjuktiva • Hematurija i Melena (često) Poliurična faza -Nastaje između 9 .Inokulacijom. Česta je diseminirana intravaskularna koagulacija sa poremećajem mikrocirkulacije.Počinje oko 21 dana i traje više nedelja • Povlačenje subjektivnih smetnji i normalizacija fizikalnog nalaza KOMPLIKACIJE Azotemija s uremijom . DIJAGNOZA Epidemiološka anketa .Specifičnih antivirusnih. HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM (HGSBS) ETIOPATOGENEZA Postoji oko 100 serotipova virusa koji izazivaju HGSBS svrstanih u 6 serogrupa: 1. 2. KLINIČKA SLIKA prolazi Nakon perioda inkubacije koji traje 3-4 nedelje bolest kroz nekoliko faza: Uvodna faza • Visoka T • Drhtavica • Malaksalost • Glavobolja • Bolovi u mišićima • Bolovi u zglobovima • Lice i grudi su hiperemični • Konjuktivitis • Nepce i ždrelo su jako crveni Oligurična faza .D. 2. Rezervoar spora bakterija je digestivni trakt mnogih životinja. dok tip G može kod novorođenčadi da izazove smrtnu neurointoksikaciju. kulturom ili elektronskom mikroskopijom LEČENJE Simptomatsko .Važan je odmor u postelji i korekcija vodeno-elektrolitičkog bilansa Dijaliza . Hill 6.B.može dovesti do edema pluća. Nošenje zaštitnih rukavica kod osoblja koje neguje obolelog. Pumala 3. Čovek se inficira preko kontaminirane hrane. Neutrališućih ili antitela koja fiksiraju komplement Identifikacija virusa .je neophodna u slučaju azotemije PREVENCIJA Mere zaštite od kontakta sa glodarima i njihovim izlučevinama . 1.

2. • Na acetilholinergičnim sinapsama .Muka i Gađenj .se daje da bi se ublažila preterana suvoća sluznica. pri kontaktu sa ekskretima obolelog.čime utiče na rad žlezda koje su pod kontrolom tih receptora. II . POSEBNI OBLICI BOTULIZMA Botulizam rana . 6.Usled paralize dijafragme i međurebarnih mišića . 3. 2.Za regulisanje ishrane i unosa tečnosti.Digestivne smetnje ( lokalno dejstvo toksina) .Dizartija .nastaje zagađivanjem povrede sporama bakterije i to najčešće tipovima A i B.Mišićne smetnje (Opšte. unošenjem seruma bolesnika i povredom instrumentima zagađenim serumom obolelog. 2. Smrtnost je 5-65%.U najtežim slučajevima kada postoji respiratorna insuficijencija.Suvoća sluzokoža . DOKAZIVANJE BAKTERIJE U hrani. Bolest traje 3-4 nedelje. 4.Pareze i Paralize . PREVENCIJA 2. rani direktno ili putem kulture. Hepatitis C virus (HCV) 4. Hepatitis A virus (HAV) 2.Diplopije .Otežano mokrenje . Kod nekih mišićna slabost i malaksalost se održava i po više meseci. Postavljanje urinarnog katetera . KLINIČKA SLIKA Zbog svoje karakterističnosti najčešće je dovoljna za dijagnozu.za regulisanje retencije mokraće. što dovodi do mišićne slabosti U autonomnim ganglijama .1. Zbog čestih serumskih reakcija neophodna je desenzibilizacija.Disfagija 1. KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje od nekoliko časova do nekoliko dana.Disfonija .Proliv . Izazivač je RNK-virus koji se može naći u stolici u toku inkubacije. Hepatitis G virus (HGV) U fazi oporavka mišićna slabost se povlači obrnutim redom od onog pri nastanku. INOKULACIJA Sumnjivog sadržaja iz hrane mišu.HEPATITIS B 205 . Prostigmin . Njegova smrt ukazuje na botulizam. koja traje 15-45 dana. Botulizam novorođenčadi -do intoksikacije dolazi upotrebom kontaminiranog mleka u prahu i meda LEČENJE 1. Antitela iz seruma vezuju i neutrališu cirkulišuće toksine.može doći do RES. Hepatitis E virus (HEV) 6. 1. simetrične. ETIOPATOGENEZA I . B i E) Primenjuje se prvih dana bolesti.U cilju regulacije opstipacije Kontrolisano disanje .čime ometa oslobađanje ACTH. Najvećem riziku su izloženi zdravstveni radnici.HEPATITIS A Rezervoar infekcije je bolesnik. 5. stolici. 3.Mišićna hiperrefleksija. Higijensko-sanitarna kontrola industriske proizvodnje namirnica stručnih uputstava za konzerviranje namirnica u domaćinstvu 3.Paraliza akomodacije . Davanje 3. Botulizam se najčešće javlja sporadično ali su moguće i manje epidemije ako veći broj ljudi konzumira kontaminiranu hranu. Bolest izazivaju hepatotropni virusi koji se označavaju sa: 1. DIJAGNOZA ANAMENEZA Podatak o konzumiranju neisprane hrane.Mutnoće vida .Povraćanje . kako u industriji tako i u domaćinstvu. Infekcija može nastati fekalno-oralnim putem. Ovde se apsorpcija toksina vrši linfom i krvlju. Postavljanje nazo-gastrične sonde . Žutica i tamna mokraća su najupadljiviji znaci oboljenja ali se ne javljaju kod svih bolesnika.Neurološke smetnje (potiču od kranijalnih nerava) . vojnici i deca u školama i obdaništima. Ovako nastalo oboljenje ostavlja doživotan imunitet. Hepatitis D virus (HDV) 5. javljaju se: I .insuficijencije II .Zatvor (sledećeg dana) III . AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis je akutna nekroza i zapaljenje jetre koje najčešće protiče kao blaga infektivna bolest ali se može ispoljiti i kao subakutna hepatička nekroza ili fulminantni hepatitis sa visokim letalitetom. Duboke klizme . Antibotulinski serum (za tipove A. Botulzam narkomana . Termička odrada namirnica.nastaje kod narkomana posle intravenske upotrebe droge. Hepatitis B virus (HBV) 3. progresivnog karaktera) .

uglenih hidrata i vitamina. Izazivač je DNK-virus. Fizički zamor 6. hiruškim. Održavanje HBe antigena bez stvaranja antitela je loš prognostički znak (hronični aktivni hepatitis). zatim putem krvi i njenih derivata.Povećanje transaminaza (naročito ALT) . Određivanje Anti HBs . U nepovoljne faktore spadaju: 1. Operacije i Trudnoća 1.EPIDEMIOLOŠKA ANKETA III .BIOHEMIJSKE ANALIZE . Izazivač se u organizam može uneti i preko povređene kože . Zdravstveni radnici koji leče ove bolesnike takođe se mogu inficirati. 2. Njegov značaj u humanoj patologiji još uvek je u fazi istraživanja.Posle osme nedelje bolesti stvaraju se antitela (anti HBs) 4.SEROLOŠKE ANALIZE Određivanje Antitela protiv virusa A u klasi IgM i IgG (ELISA i RIA test). Starost bolesnika 2. V . infektološkim i stomatološkim odeljenjima. ređe kontaminiranim iglama i špricevima. Određivanje HBs antigena . PROGNOZA Zavisi od tipa virusa i imunološke reakcije domaćina. Rizična grupa su i intravenski narkomani. Određivanje HBc antigena i Anti HBc 5. Najčešće se prenosi seksualnim putem (u 50%). pri pranju i čišćenju mašina za hemodijalizu i vršenju hemodijalize. Period inkubacije traje od 40 dana do 6 meseci.ANAMNEZA I KLINIČKA SLIKA II .Postupni oporavak SUBKLINIČKI OBLIK ANIKTERIČNI OBLIK Javljaju se češći od tipičnog oblika ali se često ne prepoznju HOLESTAZNI OBLIK BIFAZNI OBLIK PRODUŽENI OBLIK SUBAKUTNI OBLIK CITROGENI OBLIK FULMINANTNI OBLIK Javljaju se zatno ređe DIJAGNOZA I . Određivanje HBe antigena i Anti HBe koji se javlja u serumu u ranoj fazi bolesti.HEPATITIS G Rezervoar infekcije je bolesnik. KLINIČKA SLIKA II . LEČENJE Mirovanje u postelji 3-4 nedelje Adekvatna ishrana . Najvećem riziku da obole su izloženi laboratoriski i zdravstveni radnici u odeljenjima za hemodijalizu. dosta belančevina. a u 20-30% slučajeva put prenošenja je nepoznat što ukazuje na mogućnost horizontalne transmisije (blizak kontakt sa HBsAg pozitivnom osobom). holestaza i citoliza V . Prenos sa majke na dete je moguć ali je od malog epidemiološkog značaja. Ishrana siromašna proteinima 3. 2. Alkoholizam 4.HEPATITIS D Rezervoar infekcije je bolesnik.Patološke vrednosti rezultata testova kojima se procenjuje sintetska funkcija jetre.HEMATOLOŠKE ANALIZE IV . Hronična bolest jetre 5.Rezervoar infekcije je bolesnik. Prenosi se transfuzijom i derivatima krvi. karakteriše ga • Opšti simptomi jenjavaju • Žutilo kože i vidljivih sluzokoža • Tamna mokraća • Svetla stolica • Kod Hepatita B • Bolovi u zglobovima bez otoka • Eritema. kao i seksualnim kontaktom.(ELISA i RIA testovi) Antigen virusa hepatita B javlja se u serumu bolesnika 2-7 nedelja pre početka bolesti 3. III . 1. 4.kod fulminantnog oblika I . IV . Infekcija je ograničena na grupe sa učestalim perkutanim ekspozicijama (intravenski narkomani. bolesnici na hemodijalizi). vertikalnim putem sa majke na dete u toku porođaja. hiperemije i urtikarije • Hepatomegalija III .Ikterični stadijum Traje 4-6 nedelja. Zdravstveni radnici obolevaju tri puta češće od opšte populacije. 206 . hematološkim.Redukcija unosa životinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi bolesti.Preikterični stadijum Traje 3-5 dana karakteriše ga • Gubitak apetita • Mučnina • Gađenje • Povraćanje • Tup bol u epigastrijumu • Malaksalost • Klonulost • Glavobolja • Ponekad • Povišena temperatur Kašalj i Bolovi u grlu 3. Alfa-2 interferon .Stadijum rekovalescencije .HEPATITIS C Rezervoar infekcije je bolesnik. Horizontalna transmisija se negira ali se ne može ni isklučiti. giekološkim. Infekcija se najčešće prenosi transfuzijama krvi i derivata krvi. hemofiličari.Daje se kod hroničnog virusnog hepatita sa delimičnim terapiskim efektom Transplatacija jetre .

izveštaj o povredi na radu). Izolacija osoba koje su nosioci antigena u odeljenjima za hemodijalizu.Posebno je idikovan kod rizičnih grupa (zdravstveni radnici. hemofiličari. Aktivna imunizacija . 5.ponovni ikterus. osobe koje odlaze na rad u visoko endemične krajeve. 3. 2. 6. Posebni aparati sa hemodijaliziranje HBV i HCV pozitivni bolesnika. novo uvećanje jetre i pogoršanje biohemiskog sindroma) iRecidiv bolesti .Egzacerbacije iste virusne infekcije) Posthepatitisna hiperbilirubinemija . serume.Potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice . Korišćenje igli. dezinfekcija i sterilizacija aparata za hemodijalizu.Kontraidikovan je rad pri visokim temperaturama. osobe na hemodijalizi.U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. zapaljenjske. Testiranje trudnica na HBsAg u trećem trimestru.Prvi 4-6 nedelja posle toga skraćeno radno vreme (do 4 sata dnevno) .Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama .medicinska dokumentacija o oboljevanju od virusnog hepatitisa (dijagnozu postavio specijalista za infektivne bolesti) Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju: ličnu. proces u jetri koji traje duže od 12 meseci PREVENCIJA Striktno sprovođenje higijenskog režima u zdravstvenim ustanovama: 1. Potpuno izlečenje .Nesposbnost za rad sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti . Podatak da unazad šest meseci pre početka bolesti oboleli nije primao injekcije. subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti . špriceva i zaštitnih rukavica za jednokratnu upotrebu.podatak o radnom mestu na kome se dogodila infekcija Dokaz o kontaku obolelog sa infektivnim materijalom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta.Nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik . novorođenčad majki pozitivnih na HBsAg). u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci .Radnik nije sposoban da obavlja poslove gde će biti izložen hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja Potpuno izlečenje nakon preležanog akutnog virusnog hepatita Produžen oblik bolesti Pogoršanje bolesti Recidiv bolesti Posthepatitisna hiperbilirubinemija Perzistentni oblik hroničnog virusnog hepatita Aktivni oblik hroničnog virusnog hepatita . prostitutke. narkomani. 4.Klinički oblik duži od 2 a biohemiska normalizacija duža od 4 meseci Pogoršanje bolesti . Profilaksa humanim γ-globulinom A i B kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim. stalno pranje ruku posle kontakta sa obolelima i zagađenim materijalom. Zabrana pušenja i uzimanja hrane za vreme rada. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom. u porodici i u okolini-epidemiloški podatak da u porodici obolelog i bližoj okolini nije bilo slučajeva virusnog hepatitisa unazad tri meseca (za obolelog su potrebni podaci ordinirajućeg lekara o primanju parenteralne terapije unutar inkubacionog perioda a za članove porodice o oboljevanju).Trajna nesposbnost za rad sa hepatotoksičnim noksama .Odsustvo kliničkih simptoma i laboratoriskih znakova bolesti Produženi virusnoi hepatit . Klinička slika virusnog hepatitisa u akutnom. Testiranje krvi dobrovoljnih davaoca na HBV i HCV. vakcine ili transfuziju 207 .Javlja se u oko 5% bolesnika nakon akutnog virusnog hepatita Hronični virusni hepatit . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Pozitivna radna anamenza .Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti . mentalno retardirane osobe. Nošenje zaštitne opreme.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI . Pažljivo pranje.Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti .Patološki. homoseksualci.

Hidrofobija Furiozno .Laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo uzročnika. formalinom. Vakcinoprofilaksa .Psihomotorni nemir . 5. zatim limbički sistem. speolozi i laboratoriski radnici. U nervnom sistemu virus ima izraženo destruktivno dejstvo na neurone izazivajući njihovu nekrozu i smrt. Najveći tropizam virus besnila pokazuje za bazalne strukture mozga. koja kroz 2-3 dana prelazi u paralizu Paralitčno .Smrt oko 6. Dokazivanje virusa biopsijom mišića i perifernih nerava obolelog. DIJAGNOZA 1.Koma i smrt (oko 6. alkoholom. 3. LEČENJE Diazepam . Najugroženiji su vetrerinari. mali mozak i kičmenu moždinu. 7. lovci.Halucinacije besnilo . Klinička slika . 6. straha i prekid konvulzija Postavljanje nazo-gastrične sonde za unos hrane. zahvaljujući respiratoru život se može produžiti do 26 dana. Virus se razmnožava na mestu povrede u nervnom i mišićnom tkivu.Za ublažavanje psihomotornog nemira. Podatak da je čoveka povredila zaražena životinja. Seroprofilaksa . a druga 1/2 u butni mišić). BESNILO (Rabies) Virusni smrtonosni encefalitis (encefalomijelitis) čije su glavne kliničke karakteristike psihomotorni nemir sa strahom. 2.Osobe kod kojih je utvrđen visok rizik od dobijanja besnila posle povrede moraju odmah primiti humani rabijes imunoglobulin (1/2 doze u okolinu povrede. slinavljenje. etrom i dr. KLINIČKA SLIKA • • Period inkubacije Traje od nekoliko dana do više meseci ili godina (najčašće između 30 i 90 dana) Prodromalni stadijum .Mišićna slabost od samog početka.U osnovi bolesti je diseminovani mijelitis besnilo . kontrolori tehnički neobrađenog mesa. Obrada rane . mišićna slabost i paralize sa respiratornom insuficijencijom.Bolovi u mišićima . Pregled mozga životinje koja je nanela povredu na Negrijeva telašca. dana bolesti) . Utvrđivanje virusa rabijesa metodom imunoflurescencije u moždanom tkivu dobijenom biopsijom.Aerofobija . Lisice i vukovi su kod nas glavni rezervoar besnila. preko njih se infekcija prenosi na pse i mačke i time unosi u čovekovu okolinu.Je karakteristična i često dovoljna za dijagnozu. Utvrđivanje aktuelnog epidemiološkog stanja u regionu. lovočuvari. Dokazivanje prisustva neutrališućih i hemaglutinirajućih antitela u serumu i likvoru obolelog. Dokazivanje virusa u salivi obolelog čoveka ili životinje koja je nanela povredu. dana kao posledica respiratorne insuficijencije i ugušenja PROGNOZA Ishod bolesti je nepovoljan. fenolom. Traheotomija i kontrolisano disanje . • 4. pa tako može dospeti i do pljuvačnih žlezda preko nerava koji kontrolišu njihovu sekreciju i izlučiti slinom.Strah . sušenjem. jod).Malaksalost . pastiri.Ispitivanje okolnosti pod kojima se desila povreda. radnici u ZOO vrtovima.Muka i Povraćanje . Usled replikacije virusa u perikarionu i dendritima neurona nastaju Nagrijeve inkluzije.Čišćenje i ispiranje nekim sredstvom koje uništava virus rabijes (alkohol.Stanje slično gripu (lokalna neuropatija zbog replikacije virusa) Akutni stdijum . moždano stablo. Rabijes virus najčešće ulazi u organizam čoveka ujedom besne ili zaražene životinja. ETIOPATOGENEZA Uzročnik bolesti je Rabies virus. Rezervoar besnila u prirodi je zaražena ili bolesna divlja ili domaća životinja. hidrofobija. 4.Mišićnim grčevima . Radi se o RNK virusu čiji genom kodira sintezu najmanje 5 proteina od kojih su najznačajniji M i G-protein koji stimulišu sintezu neutrališućih i hemaglutiniziraučih antitela. šumari.U fazi mišićne paralize i gušenja.Konvulzije (u 80%) . Vakcinalni status životinje koja je nanela povredu.Sprovodi se kod osoba koje su pod rizikom da dobiju besnilo posle povrede 208 . Virus se od CNS-a može širiti i ka periferiji. hipokampus. PREVENCIJA Procena rizika od pojave besnila . a zatim kreće duž nerava sve do mozga ili kičmene moždine.Izraženo slinavljenje . Ovaj virus se lako uništava Sunčevim zracima.Osećaj trnjenja i bola na mestu ujeda . tečnosti i lekova.

Najviše obolelih je u zemljama trećeg sveta (Afrika. Poznata su dva tipa ovog virusa HIV-1 i HIV-2. Virus pokazuje posebni tropizam za imunokompetentne ćelije. gde prelazi u otpornu sporu. TETANUS Tetanus je teška akutna. Ovaj virus spada u familiju retrovirusa koji ima sposobnost replikacije virusne RNK preko intermedijarne DNK forme koja se naziva provirus. izveštaj o povredi na radu. a koja se klinički manifestuje nevoljnim grčenjem poprečnoprugastih mišića. deca majki koje su obolele. dok je u industriski razvijenim zemljama epidemija HIV infekcije vezana za velike gradove (Los Anđeles. za poslove zdravstvenih radnika. Izvor infekcije su neke domaće životinje i čovek u čijem digestivnom traktu Clostridium tetani živi kao saprofit.Prevencija besnila kod životinja 5. Do infekcije može doći i posle kontaminacije sluzokoža inficiranom krvlju. ETIOPATOGENEZA Clostridium tetani je anaerobna. pre svega one koje na svojoj površini imaju CD4 molekul. sporogena bakterija. da bi potom došlo do transkripcije i translacije virusnih proteina i konačnog obrazovanja novog virusa koji napušta inficiranu ćeliju. Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju. Kada se unesu u tkivu u kome nema kiseonika iz spora nastaju vegetativni oblici koji luči više toksina od kojih je najznačajniji Tetanospazmin koji izaziva mišićne grčeve i razdražuje Sy-nervni sistem. 209 . nisu sposobne za poslove gde bi dolazile u kontakt sa derivatima krvi.parametar koji podrazumeva prelazak latentnog stanja u manifestni oblik (dijagnoza utvrđena kod specijaliste za infektivna oboljenja). Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i one kod kojih postoje oportunističke infekcije. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Dokaz o kontaktu sa uzročnikom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. urina i majčinog mleka do sada nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim tečnostima rizičan. za poslove u vrtićima i one gde postoji povećana mogućnost infekcija. Južna Amerika. Spore tetanusa dospevaju u organizam čoveka iz spoljne sredine prilikom povređivanja. Rizik od infekcije nakon uboda na iglu ili oštricu instrumena je 0. Ove mere je potrebno primenjivati u svim slučajevima bez obzira na HIV status pacijenta. infektivna. Iako je HIV izolovan i iz suza.4-0. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad u egzacerbacijama infekcije postoji do potpunog saniranja infekcije i stabilizovanja opšteg stanja bolesnika. intravenskii narkomani. u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci ordinirajućeg lekara o oboljevanju članova porodice) Serološka reakcija na AIDS. Procena je da u našoj zemlji ima oko 6 hiljada inficiranih. Fecesom dospeva u spoljnu sredinu. U uznapredovalom stadijumu bolesti oboleli nisu sposobni ni za kakav posao. 6. rad u kuhinjama i na mestima gde se priprema i dostavlja hrana. EPIDEMIOLOGIJA Procenjuje se da je u celom svetu HIV-om inficirano preko 20 miliona ljudi. stanja imunološkog sistema i vrste posla. San Francisko. pa su pod povećanim rizikom da obole homoseksualaci. pljuvačke. a koje su precizno razrađene za hepatitis B potpuno dovoljne i iza prevenciju intrahospitalnog širenja HIV-a. a nisu u akutnoj fazi bolesti.5%. osobe koje su primile krv transfuzijom i zdravstveni radnici. Jugoistočna Azija). sa Beogradom kao centrom epidemije. Amsterdam). Provirus se inkorporira u genetski materijal osetljive ćelije domaćina. promiskuitetne osobe. Prosečan period inkubacje AIDS-a je oko 10 god. nekontagiozna bolest koju izaziva toksin bakterije Clostridium tetani. PREVENCIJA Smatra se da su preventivne mere koje se primenjuju u zdravstvenim ustanovama protiv svih krvlju prenosivih bolesti. dovodeći do poremećaja funkcije CD4 T-limfocita i antigen prezentujućih ćelija što nakon više godina dovodi do razvoja teške imunodeficijencije koja se manifestuje pojavom oportunističkih infekcija i tumora. prostitutke. Njujork. Ocena trajne radne sposobnosti zavisi od stadijuma bolesti. cervikalnog i vaginalnog sekreta. Oboljenje se prevashodno prenosi seksualnim putem i krvlju. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom). od kojih je bar polovina već umrla. ličnu. od čega je oko 4 miliona do sada već obolelo. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS) ETIOPATOGENEZA AIDS je terminalni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije.

Zbog stimulacije Sy-sistema javlja se tahikardija. a u urinu produkti njihove razgradnje • . revakcinacija posle 5-10 godina) Obrada rane i eventualna primena antibiotika (Metronidazol ili Penicilin) nakon povrede Jedne doze tetanusne vakcine + Tetabulina ako je od poslednje vakcinacije povređenog prošlo više od 5 godina. a ispoljava se • .Protiče kao grč mišića u zoni inervacije 7 kranijalnog nerva.osobe koja nije vakcinisana protiv tetanusa Klinika slika .Smrtnost je 20-40%. vrata.Naročito su opsane duboke i nekrotične povrede tkiva koje je lišeno kiseonika. Povećan riziki od infekscije postoji kod svih onih zanimanja gde u toku rada može doći do povređivanja (poloprivreda. aritmija. a pritom je još i slabije prokrvljeno.LOKALNI TETANUS Redak klinički oblik koji nastaje kod osoba sa nedovoljnim imunitetom.Obavezna za sve (4 doze od 3 meseca života.U krvi su povećani kateholamini. II . KOMLIKACIJE Najčešće • Ishemičke lezije srca • Respiratorna insuficijencija • Pneumonije • Atelektaze • Pneumotoraks Ređe • Ruptura mišića • Prelomi kičmenih pršljenova i rebara • Ugrizi jezika i dr. • Antibiotici .TETANUS NOVOROĐENČADI Retko se javlja jer se ženska deca obavezno vakcinišu.Na EKG-u se mogu videti znaci ishemije srčanog mišića • .GENERALIZOVANI TETANUS (najčešći oblik) • . a kod novorođenčadi i starijih od 70 godina i preko tog procenta. Najznačajniji toksin.Naročito su opasni paroksizmi (periodični grčevi) koji ometaju disanje i izazivaju hipoksiju • . stočarstvo. I .Višenedeljnim grčem povređenog prsta na ruci ili nozi. trupa i ekstremiteta i nastaje opistotonus • . slede toničnim grčevima mišića lica.) KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje oko 7 dana. odnosno samo jedna doza vakcine ako je od poslednje vakcinacije prošlo manje od 5 god.) .Počinje trizmusom.Za uništavanje C. tetani u rani. tetanospazmin.Kod povoljnog toka u 3 nedelji grčevi popuštaju.Zbog grčenja respiratorne muskulature disanje je otežano sve do respiratorne insuficijencije • .Za sprečavanje sekundarnih infekcija • Nega u cilju prevencije dekubitusa. Tatanospazmin izaziva i pojačanu aktivnost Sy-nervnog sistema blokiranjem mehanizama njegove inhibicije.protiv tahikardije i aritmije • Kontrola i korekcije vode i elektrolita • Metronidazol (i. duž aksona dolazi do motornih neuron u prednjim rogovima kičmene moždine. klanička industrija itd. 3. srčana radnja se stabilizuje i nastaje oporavak • . 2. razvija se jedan od kliničkih oblika tetanusa.CEFALITIČNI TETANUS • . DIJAGNOZA Podatak o povredi .protiv mišićnih grčeva • Traheotomija . hipertenzija i pojačano znojenje • . III .kod opasnosi od ugušenja • Kiseonika preko respiratora • Beta blokatori .potvrđuje dijagnozu LEČENJE • Obrada rane • Davanje tetanusnog imunoglobulina • Dijazepam .je najčešće dovoljna za prepoznavanje tetanusa (ispoljen trizmus i grčenje mišića) Nalaz Clostridium tetani u povređenom tkivu .v. razmnožavaju se i luče toksine koji se krvlju i linfom prenose do gangliozida nervnih ćelija pretežno onih u moždanom stablu i kičmenoj moždini. IV . Kasne Tromboze u dubokim venama 1. PREVENCIJA Vakcinoprofilaksa . a preko sinaptičkih prostora stiže i do inhibitornih neurona blokirajući njihovu aktivnost čime izaziva razdraženje poprečnoprugastih mišića što se manifestuje hipertonusom (preterano grčenje) i paroksizmima (periodično grčenje). 7. U takvim anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike. tako da se u toku trudnoće plodu prenesu antitela. BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA ETIOPATOGENEZA • Najčešći izazivači oboljenja su Mycobacterium avium Mycobacterium kansalj 210 . konkratura i tromboza.

a izuzetno retko oštećena koža. Moguć nalaz bacila u sputumu ili kulturi II . Infekcija se najčešće završava na ovaj način ukoliko je opšta otpornost organizma dobra (u 88% slučajeva) Takva lica osim pozitivne tuberkulinske reakcije i fibroznog i kalcifikovanog žarišta u plućima nemaju druge znakove aktivnosti tuberkuloznog procesa. bolesti endokrinog sistema. Najugroženiji su radnici koji su izloženi prašini (rudari u rudnicima uglja i slična zanimanja).Mycobacterium intracelulare Ove mikobakterije pomažu razvoj tuberkuloze i plućnih oboljenja i mogu prouzrokavati čak i smrt Osim plućnih oboljenja mogu izazvati i cervikalni adenitis i generalizaciju oboljenja Mikobakterije se neprenose direktnim kontaktom sa obolele osobe. Povećanom riziku da obole izloženo je medicinsko i drugo osoblje koje radi na odeljenjima na kojima se leče oboleli od tuberkuloze (laboranti. LEČENJE Ova oboljenja su veoma rezistentna na terapiju. mada su mogući i drugi sojevi). pa je zato neophodno. Jedan broj bacila se raznosi limfotokom do regionalnih limfnih žlezda izazivajući zapaljenjski proces u njima limfadenitis i samom linfotoku . Postoje međutim neki dokazi širenja oboljenja među pneumokoniotičarima. Mesto ranog infiltrata i susedne limfne žlezde u zapaljenju sa limfangitisom između njih čine primarni kompleks. Primarna tuberkuloza sa teškim promenama u limfnim žlezdama 3. Izvor zaraze je čovek preko svojih ekskreta. KLINIČKA SLIKA I . Njeni oblici su: Fibrokazeozni oblici • Početne forme • Odmakle forme Hematogeni oblici • Opšta milijarna tuberkuloza • Akutna milijarna tuberkuloza • Hronični apiretični oblici • Fibrozni i ulcerozni oblici Kazeozni oblici • Primarna kazeozna pneumonija • Primarna kazeozna bronhopneumonija • Postprimarni kazeozni oblici 8. TUBERKULOZA PLUĆA ETIOPATOGENEZA Tuberkuloza je zarazna bolest bronha i pleure izazvana bacilom Mycobacterium tuberculosis (najčešće humani tip. Pozitivan tuberkulinski test 3. kao i pri tuberkulozi radiografski kontrolisati industriske radnike. Bacil tuberkuloze unesen u pluća stvara zapaljenjske promene tzv.MALIGNI TOK Ukoliko se iz primarnog konpleksa infekcija širi u susedne delove pluća ili udaljene organe i tkiva gde može da napreduje do fatalnog završetka. Na razvoj bolesti utiče virulencija. rani infiltrat. U odnosu na težinu kliničke slike može biti 1. ređe izvor zaraze mogu biti domaće životinje (goveče preko mleka i mlečnih proizvoda). Najčešći put infekcije je respiratorni trakt (inhalacija kapljica i čestica prašine). alkoholizma. Primarna tuberkuloza sa hematogenim širenjem (milijarna tuberkuloza) II .limfagitis. 2. Primarna tuberkuloza sa primarnom kavernom 2. graviditeta.PRIMARNA TUBERKULOZA 1.BENIGNI TOK Kada se ognjište infekcije lokalizuje i eliminisaniše na nivou primarnog kompleksa. patogenost i otpornost bacila tuberkuloze sa jedne strane odnosno prirodna otpornost. II . još ređe sluzokoža gornjih disajnih puteva. do nastanka postprimarne tubrekuloze. ređe organi za varenje. Radiološki nalaz • Bipolarna senka primarnog kompleksa • Policiklično zasenčenje usled uvećanih limfnih žlezda u medijastinumu • Znaci atelektaze pluća • Diseminovana milijarna. Kazeozna pneumonija i bronhopneumonija 4.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA 211 . laktacije. Tako nastaje primarna tuberkuloza koja može da ima različiti dalji tok: DIJAGNOZA I .PRIMARNA TUBERKULOZA Nastaje pri prvom kontaktu TBC-bacila sa organizmom. psihičkih stresova i loših životnih i radnih uslova. ali obično reaguju na udruženu terapiju: • Rifadinom • Etambutolom i • Etionamidom. životna dob i eventualna druga oboljenja inficiranog sa druge strane. higijeničari). bronhopneumonična i pneumonična ognjišta.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Javlja se kod osoba koje su preležale primarnu infekciju. pri čemu se razvija primarni konpleks sa uvećanjem regionalnih linfnih žlezda. Kod manjeg broja ovih osoba može posle kraćeg ili dužeg vremena doći do buđenja latentnog ognjišta i pojave znakova bolesti tj. živina i ptice (kokoši i papagaji). I . Prirodnu otpornost organizma je snižena kod zaraznih bolesti.

Higijensko otklanjanje otpadnih tečnih i čvrstih materija 8. Takvi radnici mogu da obavljaju rad ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA 1. a nakon nestanka kliničkih znakova bolesti jedan lek se isključuje i nastavlja sa dva. UV-zračenje. Ukoliko postoji oštećenje plućne funkcije ali sa normalnim vrednostima gasova u perifernoj krvi u miru i pri opterećenju postoji umanjenje radne sopsobnosti. deterdženti. Mehanizacija. Kod težih formi dolazi do potpune i trajne radne nesposobnosti. što iziskuje da se nakon lečenja i medicinske rehabilitacije sprovede i profesionalna rehabilitacija.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Fibrokazeozni oblici U početnoj fazi bolesti bolesnici su nesposobni za rad dok god traju simptomi. instrumenata i aparata Primenu dezinfecijenasa (kiseline. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Kapreomicin. bez fizičkog opterećenja. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I .Meke okrugle senke lokalizovane ispod ili u visini klavikule. brisa radnih površina i ruku. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. Radiološki nalaz . automatizacija i hermetizacija procesA • Sprečava direktan kontakt radnika sa infektivnim agensom 2. Kanamicin. Maske za lice. Pored navedenih koriste se i Pirazinomid.Radna odela. Dokazi da obolela osoba u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije imala tuberkuloznu infekciju. ukoliko to nije slučaj izrađuju se od materijala otpornog na dezinfekcijense ili visoku temperaturu. Zaštitne rukavice. Zaštitne kape. 212 . u konfornim uslovima i na mestima gde nepostoji opasnost širenja infekcije. alkohol. površina.posebno higijena ruku uz primenu dezinfecijenasa 6. II . LEČENJE Počinje se sa kombinacijom Rifampicina. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja pluća i stanja plućne funkcije. Etambutol.PRIMARNA TUBERKULOZA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. formaldehid. pozitivna tuberkulinska proba). Higijenske mere zaštite radnih prostorija. 9. usluge). Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od obimnosti rezidua na plućima i stanja plućne funkcije. koja može da traje do godinu dana. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. baze. Vakcinacija stoke i druge veterinarske mere 3. Izonijazida i Streptomicina. 7. Infektivne bolesti nalaze se na listi profesionalni oboljenja 10.uzimanjem uzoraka vazduha. Ponekad se predlaže promena radnog mesta osobama izloženim respiratornim noksama. Klinička slika bolesti prouzrokovane bacilom rezistentnim na antituberkulozne lekove Da je tok bolesti produžen zbog rezistencije na antituberkulinsku terapiju. Bolesnici sa odmaklim oblikom fibrokazeozne ftize privremeno su nesposobni za rad sve do sanacije krvarenja. pribora. Kazeozni oblici U toku lečenja nisu sposobni ni za kakav rad. Odgovarajući postupak sa leševima uginulih životinja i ljudi 4. Mere lične higijene . Kontrola izvršene dezinfekcije . Profesionalna rehabilitacija Veliki broj oboljenja ostavlja trajne posledice po zdravlje radnika. Cicloserin. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa bacilom tuberkuloze Da je potvrđena dijagnoza tuberkuloze pluća (radiografski dokazi. Etionamid. nekad po čitavom plućnom tkivu ili režnju . Lična zaštitna sredstva . Zaštitna obuća Obično su za jednokratnu upotrebu. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od opšteg stanja plućne funkcije i zahteva radnog mesta. dokazano prisustvo bacila tuberkuloze. Teško oštećenje plućne funkcije dovodi do potpunog gubitka radne sposobnosti. Fibrozni i ulcerozni oblici Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja disajnih funkcija i radnih uslova. Ove osobe takođe ne smeju da rade u ustanovama gde bi bile u kontaktu sa životnima namirnicamam i drugim osobama (prosveta. visoka T itd) 5.1. Milijarni oblici Nesposobnost za rad traje dok traje lečenje.Kaverne nepravilnog oblika.

Čađ 18. Pluća Pluća Koža. . 7. Pluća. industrija/metali Kosti Izolacija. Toluen. Peritoneum materijal. gumarstvo Sterilizacija Maziva Bojni otrovi Industrija boje/pigmenata Hemiski međuproizvodi Maziva.PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih slučajeva od raka uzrokovano ekspozicijom profesionalnim kancerogenima. II . Iperit 14. Smola katrana kamenog uglja 20. KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE Pored profesionalnih kancerogena utvrđeno je da postoje i različiti agensi iz spoljašnje sredine 213 .22 materije • Hemijske materije za koje postoje čvrsti dokazi o kancerogenom dejstvu. gorivo Pigmenti Metali Građevinski materijal. Benzidin 22. Parafin 10. Benzen. Nafta iz škriljaca 17. metal.6% svih profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih radnika. Prostata Pluća. legure. 4Aminobifenil hlormetiletiletar I .GRUPA 4 (Agensi koji verovatno nisu kancerogeni za ljude) • Materije za koje postoje dokazi da nisu kancerogene za ljude i životinje. bešika Nazalna šupljina Mokraćna bešika Mokraćna bešika Gorivo Organski rastvarači. Sinusi. fizički i biološki agensi na radnom mestu koji povećavaju rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim radnicima.4% svih verifikovanih profesionalnih bolesti u Srbiji. Magle jakih neorganskih kiselina sa sumporom 19. odnosni 7. Prašina drveta 21. eksperimentalnih istraživanja na životinjama i podataka iz in vitro testova.2B (Mogće kancerogene materije) .91 hemijska materija Čije je kancerogeno dejstvo potvrđeno samo u eksperimentu. Pluća.Ima dve podgrupe: . fizičkim i biološkim agensima sa radnog mesta.GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . filterski Pleura. IARC je sačinila listu Hemijskih profesionlanih kancerogena u kojoj se kancerogeni rizik procenjuje na osnovu epidemioloških studija. 8. 3. Bronhije Pluća. Katran. ali su dokazi o kancerogenosti za ljude ograničeni. Profesionalni rak . 4. katalizatori Proizvodnja boja/pigmenata Staklo.je oblik kasnog odloženog štetnog delovanja ekspozicije hemijskim. 2-Naftilamin 15. Koža. 6.GRUPA 2 . AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. Jetra Bronhije. Pluća. pesticidi PODELA KANCEROGENA Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) deli sve kancerogene na one koji su prisutni u radnoj sredini (profesionalni kancerogeni) i one koji su prisutni u životnoj sredini. III . Bis-etar i 16. laboratorije Proizvodnja gume PROFESIONALNI KANCEROGENI Profesionalni kancerogeni su svi hemijski. elektrode Drvana industrija Proizvodnja boja. Jetra monomer Koža Leukemija Leukemija Koža Farinks. 5. Nikl Kadmijum Arsen Hrom (šestovalentni) Berilijum Azbest Hematit Venilhlorid ORGAN NA KOJI DELUJU Nos.22 hemijske materije Čije je kancerogeno dejstvo dokazano u eksperimentu. Ksilen 11.je verovetnoća da će ekspozicija nekom agnesu iz rane sredine dovesti do pojave malignog oboljenja. Pluća IZVORI EKSPOZICIJE Metalurgija. Kancerogeni rizik . tekstil Rudari u rudnicima Pluća gvozdene rude Plastika.2A (Verovatno kancerogeni agensi) . Po ovoj listi hemijske materije kao i zanimanja klasifikovani su u četiri grupe. proizvodnja boja Vazduhoplovna Pluća. Etilenoksid 12. Profesionalne maligne bolesti čine 1. M. Pluća Mokraćna bešika Pluća Koža Koža.GRUPA 3 (Agensi koji se nemogu klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo) IV . Mineralna ulja 13. 2. 9. Oblaganje metala.

U ovom stadijmu kao posledica dejstva nekog drugog kancerogena (ne onog koji je izazvao promenu u genetskom materijalu) tz. 3. Problem je ordrediti oblik krive dozaodgovor i dati odgovor da li ova kriva ima grnični nivo. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. postoje grupe ljudi koji su njima izloženi u toku rada. Hronična infekcija Hepatitisom B Hronična infekcija Hepatitisom C Infekcija Schistosomom haematobium Humani papiloma virus Duvanski dim Alfatoksin Erionit Kelneri Proizvođači hrane Lista IARC ne obrađuje neke značajne uzroke nastanka malignih oboljnja kao što su 1. pluća i KANCEROGENEZA Nastanak malignog tumora rezultat je gubitka kontrole nad ćelijskom deobom i proliferacijom. pluća i jetre kod ljudi.ά. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI KANCEROGENI NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI AZBEST Može izazvati karcinom mezoteliom pleure i peritonuma. 3. Promocija dakle nije rezlutat vezivanja ili promene DNK. Elektromagnetna polja Čije kancerogeno dejstvo još uvek nije dokazano. Promotera. Sponatno ili pod dejstvom različitih fizičkih. Zbog toga preventivna strategija i dalje ima za cilj da se ekspozicija kancerogenim materijama sasvim isključi. ukoliko do deobe mutirane ćelije dođe pre reparacije (posebno ćelije koje se brzo dele).9 agenasa 2. Stadijum inicijacije . Bešika. Stadijum promocije . 3. 2. Pleura stvaraju se paraneoplastični čvorići. 9. Na drugoj strani dokazano je da se pri izlaganju višim dozama kancerogena javlja viša stopa incedence i mortaliteta od malignih tumora nego pri izlaganju nižim dozama (postojanje odnosa doza-odgovor). Grupa 2A (Verovatno kancerogeni agensi) 3. 6. a rak kože deset puta česće u radnika izloženih arsenu u industriji u poređenju sa kontrolnom grupom. Radon GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) ORGAN NA KOJI DELUJU IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na otvorenom Rudari u rudnicima gvozdene rude Zdravstveni radnici Zdravstveni radnici Koža Pluća Jetra Jetra Mokraćna bešika Grlić materice Pluća.koji mogu dovesti do nastanka malignih tumora kod ljudi. I pored toga što ovaj problem nije rešen do kraja za većinu toksičnih materija utvrđene su doze ili koncentracije ispod kojih kako se smatra ne dolazi do pojave štetnih posledica po zdravlje eksponovanih.Karakteriše ubrzan rast. 7. Lekovi i Pesticidi. 4. γ) . 5.) što se naziva mutacijom. Sunčevo zračenje (UVzračenje) 2. od kojih će se neki razviti u tumore. Opisano je da se rak pluća javlja dva puta. Patološke ćelije proliferišu i Može izazvati karcinom pluća. 214 . Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon HEMATIT ARSEN Arsen izaziva rak kože. Grupa 2B (Mogće kancerogene materije) • AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1.Za koje postoje sigurni dokazi o kancerogenom dejstvu. hemijskih i bioloških faktora dolazi do promene u srukturi DNK molekula ćelije (promena u rasporedu nukeotida. invanzivnost i nastanak metastaza GRANIČNE VREDNOSTI Činjenica da mutacija samo jedne ćelije može dovesti do nastanka malignog tumora govori u prilog tome da za kancerogene ne postoje granične vrednosti. Stadijum proliferacije .Nastaje kao posledica ireverzibilne promene genetskog materijala (DNK) ćelije usled interakcije sa nekom kancerogenom materijom. Grupa 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . Mada oni nisu primarno profesionalni agensi. 8. Takva ćelija može da izgubi svoju primarnu funkciju pa organizam procesom reparacije nastoji da popravi nastalo stanje. I ovi agenasi klasifikovani su u 1. β. Proces kancerogeneze prolazi kroz nekoliko stadijuma 1. oštećena DNK koristi se kao šablon za dalju DNK replikaciju. 2. Latentni period oboljenja je veoma dug i kreće se od 30-40 godina. odstranjivanjem promenjenog DNK molekula odnosno uništavanjem transformisane ćelije pre nastanka njene deobe. Gornji RES Jetra Pluća. dolazi do stimulacije razvoja primarno izmenjene ćelije. Međutim. prekid lanca i sl. Jonizujuće zračenje (X.

hroma mogu Šestovalentna jedinjenja izazvati rak bronhija i pluća. i X) HEMATIT (Karcinom pluća) NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFESIONALNI KANCEROGENI 1. primarni rak bronhija i pluća. POVEĆANA RADIOAKTIVNOST (Karcinom bronha i pluća) KATRAN I PARAFIN pluća KALCIJUM FLUORID (Karcinom pluća) BENZEN. zatim u proizvodnji azbestnocementnih cevi. Ultraljubičasto zračenje 2. larinksa i Najveći rizik postoji kod radnika u rudnicima uranijuma. vodoinstalateri. Prosečni period razvitka raka nosa i paranazalnih sinusa je 23 godine.Smatra se da sve vrste azbestnih vlakana dovode do nastanka KATRAN I PARAFIN (Karcinom larinksa i pluća) 215 . pri čemu je karcidolit verovatno najopasniji. β. radnici koji rade na izolaciji u brodogradilištima i građevinarstvu. hemijskoj industriji i laboratorijama. Veća učestalost karcinoma pluća kod rudara u rudnicima gde se vrši eksploatacija kalcijum fluorida objašnjava se takođe. Posebno se izdvaja Benzopiren Može izavati karcinom pluća Povećava rizik od pojave karcinoma prostate i karcinoma respiratornog trakta.NIKL Izaziva rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina. Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon koji je prisutan u visokim konc. NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI 1. γ. a najčešće obolevaju građevinski radnici. Povećanom riziku izloženi su radnici u azbestno-tekstilnoj industriji. Berilijumova jedinjenja su kancerogena za zečeve (intravenski data izazivaju sarkome kostiju) i pacove (udisanje dovodi do karcinoma bronha). Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. VINILHLORID Može izavti angiosarkom jetre. u ovim rudnicima. atomskim centralama. TOLUEN. ali se zna da azbestna vlakna ne deluju hemijski već svojim fizičkim osobinama. Virusni hepatit C ARSEN (Karcinom pluća) NIKL (Karcinom pluća) Porast Ca-pluća zabeležen je kod radnika izloženih arsentrioksidu u topionicama bakra. Mehanizam indukcije nije poznat. bronhija i pluća 25 godina. Jonizujuće zračenje (α. Mogu izavati karcinom kože. zavaričači i električari. HROM • POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI HLOR-METIL-ETAR KADMIJUM BERILIJUM Mogu izazvati karcinom pluća i kože. Najveći rizik postoji kod proizvodnje hromata i bihromata kada se stvara velika količina fine prašine. tekstila i krovnih materijala i u brodogradnji. raka pluća. u rudnicima i mlinovima amfibolita i krocidolita. kao i radnici koji rade sa cementom. pri transportu iskopanog azbesta. frakcionog materijala.Maligni tumor specifično vezan za ekspoziciju azbestu. KSILEN Mogu biti uzrok leukemije. Mogući izazivači oboljenja su: HROM (Karcinom pluća) AZBEST (Karcinom bronha i Mezoteliom pleure) • Bronhogeni karcinom . Virusni hepatit B 2. Dokazano je kancerogeno dejstvo jedinjenjenja nikla u eksperimentalnih životinja. jonizujućim oštećenjma nastalim dejstvom Radona koji je bio rastvoren u vodi. Mezoteliom pleure . Uranijum se raspada do Radona 222 i njegovih potomaka koji emituje alfa zrake koji se apsorbuju od strane čestica prašine i inhaliraju u pluća gde jonizacijom oštećuju ćelije bronhijalnog epitela što može da dovede do razvoja karcinoma. Povećana učestalost karcinoma pluća nađena je i kod radnika koji rade u rudnicima hematita. Smatra se da se udeo zanimanja u nastanku raka pluća kreće od 1-40%. Najčešće se javlja među radnicima u rudnicima i pri mlevenju azbesta. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI RAK PLUĆA Naročito je kancerogen Niklkarbonil ali je danas on retko uzrok nastanka karcinoma zahvaljujući izmeni tehnološkog procesa koji obezbeđuje da su koncentracije prašine nikla u radnoj sredini znatno smanjene. Nije dokazano kancerogeno dejstvo na čoveka.

radnici na pećima sa gasom ili koksom. Smatra se da UV-zračenje deluje i kao inicijator i kao promoter.Prašine ulglja mogu dovesti do karcinoma larinksa i pluća Akutne i hronične mijeloidne leukemije mogu nastati usled profesionalne ekspozicije. gume i obuće. kadmijum. katranu kamenog uglja. Lokalizacija karcinoma je najčešće na glavi i vratu. Povećanom riziku su izloženi dimničari. Latentni period je oko 19 godina. kozmetike. JONIZUJUĆE ZRAČENJE OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod svih prekanceroznih stanja. na obradi jute. Mehanizam kancerogenog dejstva nije poznat. treba bezuslovno prekinuti dalji kontakt sa kancerogenim noksama. radnici u hemijskoj i tekstilnoj industriji. vojna lica koja su prisustvovala nuklearnim probama itd. lekova. RAK KOŽE Najčešće se javljaju epiteliomi (bazo i spino celularni). parfema. asfaltu. Benzen ima izrazito toksično dejstvo na koštanu srž dovodeći do anemije i leukemije. baktericida. metalurška industrija. pesticida. antracenu. treba uzeti u obzir mogućnost društvene i LEUKEMIJA 216 . radnici koji rade sa naftom iz škriljaca. Povećanom riziku su izloženi radnici u proizvodnji nameštaja i obuće. muškarci obolevaju 4 puta češće od žena. Zahvaljujući strogim merama kontrole ekspozicije jonizujućem zračenju danas se javlja mali broj Ca-kože usled ove ekspozicije. livci. metalski radnici i radnicima koji koriste različita ulja. rudari u uranijumskim rudnicima i dr. vinogradarstvo i dr. rudari u uranijumskim rudnicima. presovanju voska. Povećanom riziku su izloženi radiolozi. Usled izlaganja UV-zračenju nastaje fotohemijska reakcija sa DNK. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI Ima ih u čađi (benzopiren).) ali se među ovim radnicima karcinom kože retko javlja. Bolest karakteriše dug asimptomatski period sa patološkim laboratoriskim vrednostima. Schistosoma haematbium. u rudnicima uglja. ARSEN RAK NAZALNIH I PARANAZALNIH ŠUPLJINA Među uzročnim faktorima navodi se prašina drveta. frizerima. U štamparskoj industriji. BENZEN MASTILO (Bronhogeni karcinom) KADMIJUM I BERILIJUM Kancerogenost Kadmijuma i Berilijuma na pluća je dokazana samo u eksperimentima na životinjama. kerozinu. Jonizujuće zračenje deluje tako što dovodi do oštećenja DNK molekula. I neki paraziti npr. mogu izazvati maligne tumore jetre kod poljoprivrednika ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE Povećanoj ekspoziciji izloženi su poljoprivredni radnici. metalskim i gumarskim radnicima. disperzionih agenasa. tekstilnoj industriji. radnici u nuklearnim elektranama. Benzen se koristi u proizvodnji eksploziva. možda i formaldehid. sapuna. vodenih repelenata. Smatra se da do kracinoma kože može doći nakon ingestije. Povećanom riziku izloženo je medicinsko osoblje na radiološkim odeljenjima. radnici na lučnom zavarivanju. Kada je u pitanju rad na drugim radnim mestima. čiji se nastanak vezuje za ekspoziciju vinilhloridu. Latentni period iznosi do 30 godina. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE Najznačajniji uzročni faktor je pušenje a u profesionalnoj ekspoziciji α i β naftilaminima i benzidinu koji se javljaju u hemijskoj industriji. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI (Kacinom pluća) JONIZUJUĆE ZRAČENJE Posebno se izdvaja Benzopiren kome su eksponovani radnici u kožarsko-hemijskoj industriji U kancerogenu grupu materija spadaju i Nitrojedinjenja i Izopropanol HLOR-METIL-ETAR(Kacinom pluća) Koristi se u proizvodnji jonskih izmenjvača. pri radu sa germicidnim sredstvima i štamparijama. Radnici su izloženi arsenu u velikom broju zanimanja (topionice olova. Latentni period je 2-14 god. Najčešći uzročnici karcinoma kože su: ANGIOSARKOM JETRE Angiosarkom jetre je redak tumor. organskih rastvarača i dr. parafinskom vosku i uljima za podmazivanje i sečenje. postavljanju krovova i drugim poslovima gde postoji izloženost katranu kamenog uglja. nikl. pri obradi kože. proizvodnji kablova. a ne kontaktom preko kože. kao i među električarima. proizvodnji boja i pigmenata. iperit i ulja koja se koriste pri sečenju. inhalacije ili ubrizgavanja arsena. Latentni period je oko 20 godina (4-40 god). boja. profesionalni sportisti i svi oni koji profesionalno duže borave na otvorenom prostoru. mehaničarima.

Uran.adenokarcinom tireoidne žlezde. U cilju ranog otkrivanja preporučuje se ultrazvučni pregled ciljnih organa i organskih sistema na 12 meseci posle desetogodišnje ekspozicije. Cilj je i promena radnog mesta obolelih. U fazi remisije. Sva jonizujuća zračenja . histološki tipovi. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI IZAZVANIH FIZIČKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . LIČNE MERE ZAŠTITE HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Lična higijena radnika. Smanjenje broj radnika izloženih kancerogenima.nemelanomski rak kože i maligni melanom kože. Ventilacija (lokalna i opšta) i uklanjanje kancerogenih aerosola iz radne sredine. Radioaktivni jod . Cilj periodičnih pregleda je da se blagovremeno otkriju prekancerozna stanja. • Higijensko održavanje zaštitnog radnog odela i dr. Bolesnike sa malignim oboljenjem prilikom profesionalne orijentacije ne usmeravati na zanimanja gde postoji mogućnost kontakts sa dokazanim. sem za veće fizičke napore. 2. kecelje i dr. Organizacija tehnoloških linija u proizvodnji tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala i ljudi. verovatnim i mogućim kancerogenima.hronična granulocitna leukemija.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim biološkim agensima kao što su • Virus hepatitisa B i C Klinička slika maligne bolesti. 3. fibrosarkom potkožnog tkiva i sinovija zglobova. 3. 4. rad u lošim mikroklimatskim uslovima. što će IZAZVANIH BIOLOŠKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . 2. rukavice. Zabrana primene opasnih kancerogena u proizvodnji Posebne mere zaštite na radu na rizičnim radnim mestima Kontrole inspekcijskih službi radi preduzimanja mera za zaštitu na radu. kao i njegovo psihičko stanje. 2. radijum i tehnicijum osteosarkom kosti. kontakt sa kancerogenim agensima. za šta je neophodno obezbediti uslove za higijenu ruku i tuširanje • Higijena radne prostorije. 2. Privremena sprečenost za rad postoji prilikom ispitivanja i lečenja novootkrivenih malignih oboljenja.adenokarcinom bronha i pluća. Klinička slika maligne bolesti PREVENTIVNE MERE TEHNOLOŠKO-TEHNIČKE MERE 1. omogućiti uspešnije lečenje. Ultraljubičasto zračenje . ORGANIZACIONO-TEHNIČKE MERE 1. u zakonu se priznaju kao profesionalna oboljenja samo maligne neoplazme na koži. Hermetizacija. ZAKONODAVNO-ADMINISTRATIVNE MERE 1. 4. tokom recidiva i pogoršanja. 5. 3. planocelularni i bazocelularni karcinom kože. Racionalni razmeštaj uređaja. IZAZVANIH HEMISKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji .socijalne adaptacije obolelog. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 217 . tako da ne dolazi do potenciranja efekata pojedinih štetnih materija. Obzirom na dug latentni period profesionalnog raka treba izbegavati zaposlenje mlađih lica od 40 godina u uslovima rada gde postoji kontakt sa kancerogenim materijalima. mehanizacija i automatizacija proizvodno-tehnološkog procesa. odnosno motivaciju za dalji rad. smenski i terenski rad. torijum. lokalizacija tumora u skladu sa I grupom IARC liste Klinička slika maligne bolesti Primenu različitih ličnih zaštitnih sredstava u zavisnosti od prirode i lokalizacije delovanja kancerogena: Respiratori i gasne maske. mokraćnoj bešici i na plućima. 4. U fazi evolucije bolesti sa metastazama radna sposobnost ne postoji. Zamena opasnih kancerogenih materijanekancerogenim. Svođenje na minimum nagomilavanje štetnih kancerogenih materija u toku rada. Ovakve radnike treba isključiti i iz kontakta sa faktorima koji remete ravnotežu imunološkog sistema organizma.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim fizičkim agensima kao što su: 1. zaštitno radno odelo. Od svih navedenih oblika profesionalnog raka. Prethodni i periodični pregledi u intervalima od 6-12 meseci.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim hemiskim agensima koji se nalaze u prvoj grupi IARC liste Uzročnici. 3. bolesnici su sposobni za rad. kao ni sa agensima koji podstiču i ubrzavaju procese kancerogeneze. trajanje i stepen tog izlaganja. Radon . Uvođenje sistema signalizacije za upozoravanje na opasne momente pri radu.

Boje. Anilin.Jonizujuće zračenje Frizerskim salonima . Streptomicin. Na mestu delovanja nokse javljaju se zadebljanja. Klavus (Žulj) . Industriji guma . Ulja za podmazivanje.PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE Oštećenje kože nastalo delovanjem štetnih agenasa iz radne sredine predstavlja grupu najčešćih profesionalnih oboljenja.VISOKA TEMPERATURA Najčešća su kod kuvara. profesionalne dermatoze se dele na: I . egzogeni i pomažući faktori. Kalusi . nikl i dr. Anilin. zavisi od zemlje u kojoj se posmatra i varira od 20-70%. Lepkovi. pekara. Terpentin. ETIOLOGIJA U nastanku profesionalnih oštećenja kože učestvuju endogeni. Largaktil itd. Pigmentacije . Boje sa parafenilendiaminom itd. Profesionalne dermatoze definišu se kao patološka stanja kože za koje je dokazano da profesionalna izloženost predstavlja glavni ili doprinoseći. Ultravioletni zraci itd.Cement (zbog sadržaja hroma). Terpentin itd. Lepkovi itd. Boje. Lakovi. Zastupljenost profesionalnih dermatoza u odnosu na ostala profesionaln oboljenja.ALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE EGZOGENI FAKTORI I FIZIČKI FAKTORI Mehanički Termički Aktinički OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA MEHANIČKIM FAKTORIMA Nastaju nadražajem kože usled pritiskanja. Industriji kože .Penicilin. a kod jačeg delovanja prekid kontinuiteta kože i rane. Gradjevinarstvu . Natrijumtiosulfat itd.Smole. onkološkim i nuklearnim institutima . ložača. asfaltera.Sredstva za zaprašivanje. Jod. Utvrđivač cementa Drvnoprerađivackoj industriji . Rendgenološkim. kovača. Ekskoracije . Boje. pigmentacije i atrofije. Kobalt. 218 . Antioksidansi itd.Hromati. Boje. topioničara. Nikl.NEALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE -nastaju zbog direktnog dejstva fizičkih faktora (mehanički.Brašno Poljoprivredi . Emulzije za hlađenj. Sve ove promene karakteristične su za pojedina zanimanja i spadaju u grupu profesionalnih stigmi.Metali (hrom. Parafenilendiamin itd. duvača stakla i sl. Formalin. Pekarskoj industriji . Tanin. livaca. TERMIČKIM FAKTORIMA I . Organski rastvrači.Rastvarači.Nafta.Tačkasta ili linearna oštećenja kože nastala obično kao posledica intenzivnog svraba.Hromati. Boje. termički.Eterična ulja. Fotografskoj industrij Hromatin. ENDOGENI FAKTORI I INIVIDUALNE OSOBINE Pol i Starost Boja i vrsta kože Rasa POMAŽUĆI FAKTORI I RADNA SREDINA Vrsta ekspozicije Dužina ekspozicije Vreme II KONSTITUCIJA II HEMIJSKI ekspozicije Nasledna oboljenja FAKTORI Frekfencija Genetski poremećaji i Neorganske ekspozicije Atopija materije Intenzitet Organske materije ekspozicije III FIZIOLOŠKA STANJA PODELA Prema načinu delovanja noksi i reakcije organizma.). Benzin.Zadebljanja kože na mestima dugotrajnog pritiska. aktinički) Hemijskih faktora Bioloških faktora II . Trudnoća Dojenje IV PATOLOŠKA STANJA Razna oboljenja III BIOLOŠKI FAKTORI Bakterije i Virusi Paraziti Dermatofiti Fitogene nokse II ŽIVOTNA SREDINA Geografska oblast Klima IZVORI EKSPOZICIJE Profesionalne dermatoze javljaju se kod radnika u: Metalnoj i metaloprerađivačkoj industriji . trenja. Katran. Kinini. Lakovi. Farmaceutskoj industriji .Promene boje kože.Lokalizovani kalus. Nastaju usled češanja ili stalnog pritiska na kožu. Tekstilnoj industriji . Kiseline. Automehaničarskim radionicama . pomažući faktor njihovog nastanka. rastezanja ili uvijanja. Sintetska vlakna itd. Smole i dr.

Tardivne radionekroze . radnika na preradi voća i povrća i dr. šumara. Erizipeloid . čistača ulica. Hronični radiodermatitis . Kadidijaza . onkološkim i nulkearnim institutima. Najčešća su kod radnika na elektrolučnom zavarivanju i u filmskim i TV-studijima. Smrzavanje Promrzline Akrocijanoza Cutis mramorata e frigore Nastaje jednokratnim delovanjem jako niskih temperatura Lokalne lezije nastale udruženim delovanjem hladnoće i vlage Lividna i hladna koža distalnih delova ekstremiteta. Hiperpigmentacija 3. šumara. Tularemija . III . mlinara. lovaca i veterinara. Eritem Nastaju kratkotrajnim delovanjem ugrejanih čvrstih tela.BAKTERIJE Razne piodermije .Dermatitis combustiones escharotica 2. mesara. laboratoriskih radnika. AKTINIČKIM FAKTORIMA I . masera. tečnosti i gasova Nastaju pri dugotrajnom indirektnom delovanju toplote (Toplotne radijacije.Kod nošenja nepropustljive obuće (rudari. Akutni radiodermatitis Postoje 3 stepena . 1. III .VEŠTAČKO OSVETLJENJE 219 . perača posuđa. žetaoca.JONIZUJUĆE ZRAČENJE Najčešća su kod osoblja u radiološkim. Depigmentacija Taliagiektazije Atrofija kože 4. Ankilostomijaza . Opekotine . laboratoriskih radnika.Radiodermatitis ulcerosa 2. lučkih radnika.Kod lovaca. konjušara.3 stepena: . čistači bazena). prodavaca povrća.Kod osoba koje dolaze u dodir sa životinjama njihovim mesom ili kožom. veterinara.Radiodermatitis bulosa .Kod zdravsvenih radnika. Dermatitis solaris Cutis rhomboidalis nuchae Keratitis solaris Eritem u fazi povlačenja deskvamacija i pigmentacija kože Nastaje pri dugotrajnoj intermitentnoj ekspoziciji sunčevim zracima Prekancerska lezija u vidu smeđih makula sa adherentnim skramama Javlja se kod radnika koji rade sa materijama koje imaju fototoksično i fotoalergisko delovanje (produkti destilacije kamenog uglja i nafte). kozmetičara.Javlja se kao . putara. Maleus . poljoprivrednih i građevinskih radnika. Fotodermatitis II .Kod radnika u zdravstvenim ustanovama.Radiodermatitis erythematosa .Kod zemljoradnika. kod čistača i đubretara.Kod zdravstvenih radnika. Tinea pedis .Radiacioni karcionom Kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja za kratko vreme Nastaje usled kumulativnog efekta dugogodišnje ekspozicije kože zračenjem II . Žitna šuga i trombikulijaza .Kod zdravstvenih radnika.GLJIVICE Trihofitija . Tinea manum .Kod radnika na održavanju kanalizacije. mesara. II . Ove materije se fiksiraju za proteine kože i pri izlaganju UV-zracima dobijaju antigena svojstva dovodeći do nastaka eritema.Kod mesara.Kod radnika u zdravstvenim ustanovama.PARAZITI Vašljivost i šuga . eritematoznih promena na koži OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA I . Antraks .Kutane distrofije . frizera.NISKA TEMPERATURA Najčešća su kod poljoprivrednih i građevinskih radnika. veterinara i dr. ribara. cvećara. radnika u hladnjačama. mesara. radnika u tunelima i na plantažama pirinča. lividnih. odnosno ICzračenja) Intenzivno veštačko osvetljenje može izazvati promene na koži koje se kreću od blagog eritema do hroničnih dermatitisa sa hiperpigmentacijom.1. veterinara. brijača.Dermatitis combustiones bullosa . točioca pića. vezikula i urtikarija. točilaca pića i dr.Kod kuvara. kočijaša.Kod rudara.Kod veterinara. dečijim kolektivima. TBC-cutis . muzača krava.Kod zemljoradnika.SUNČEVA SVETLOST Najčešća su kod mornara. Sporotrichosis . poslastičara. vrtlara. pralja i sl. ušnih školjki i nosa Pojava mrežastih. Folikulitis i Furunculosis .Dermatitis combustiones erythematosa . ribara.

IV . voćara. katrani i hlorirani ugljovodonici. masne barijere i kiselog plašta kože .TRAJNE STIGME Održavaju se dugi niz godina ili celog života.Kiseline. opisana su tri stepena hemijskih opekotina. agronoma i zemljoradnika. Baze.Hemijske opekotine. Organski rastvarači. Organski rastvarači. agronoma. botaničara.Aktinomikoza . Promene su lokalizovane na mestu kontakta. duvan. metalskoj. Javljaju se kod cvećara.Higroskopne materije (Kiseline. obično prolaze bez posledica. deterdžentima ili razređivačima). Česte su u hemijskoj. Katran. Baze. Nastaju pri jednokratnom kontaktu sa kožom i odlikuju se inflamacijom i nekrozmo kože (eritem. Acne picea. Depigmentacije . javlja se: Oštećenja rožnatog sloja. Ukoliko je delovanje dugotrajno i često se ponavlja nastaju trajne hiperkeratoze i hipertrofija Kiseline na mestu delovanja izazivaju koagulacionu nekrozu. šumara. koncentracije. Denaturacije belančevina i stvaraja albuminata . nekroza. Toksično dejstvo može imati konoplja.VIRUSI Čvorići muzača krava . učestalosti i trajanja. kose i nokatnih ploča. TELEANGIEKTAZIJE Nastaju zbog poremećaja periferne vazomotorike i dilatacije malih krvnih sudova derma pri dugotrajnom izlaganju kože toploti i 220 . zemljoradnika. a baze kolikvacionu nekrozu. Hemijske opekotine u profesionalnim uslovima najčešće izazivaju: Hlorovodonična kiselina Azotna kiselina Hromna kiselina Sumporna kiselina Sumporasta kiselina Fenolan kiselina Oksalna kiselina Pikrinska kiselina Mravlja kiselina Fluorna kiselina Natrijum hidroksid Natrijum karbonat Kalijum karbonat Kalcijum karbonat Amonijak Formaldehid Fenol Fosfor PROFESIONALNE STIGME Profesionalne stigme su promene na koži i njenjim andeksama koje nastaju kao posledica dužeg delovanja nekih fizičkih i/ili hemijskih štetnosti slabijeg intetnziteta na radnom mestu. baza i organskih rastvarača . vanila. POVRŠNA OŠTEĆENJA KOŽE (Ragade. hmelj.Soli teških metala. HIPERKERATOTIČNE I HIPERTROFIČNE PROMENE Ukoliko nastaju posle kraćeg delovanja nokse i ne ponavljaju se često. a intenzitet zavisi od vrste materija. manifestuje se promenama na prsima V .FITOGENE MATERIJE Fitodermatitisi . bršljan. ulceracija). kožarskoj. Baze. I . Pojava profesionalnih stigmi zavisi od individualne adaptabilnosti kože. Po prestanku ekspozicije dolazi do epitelizacije i obnove kože.Kiseline.Izazivač je virus paravakcinije. vremena i načina kontakta. gumarskoj i drvnoj industije. paškanat) potrebna je i ekspozicija svetlosnim zracima. ponovljenim ili dužim kontaktom sa kožom.Za nastanak fotofitodermatitisa pored kontakta sa fitogenim materijama (peršun.Teški metali. Hlorne akne) -Derivati nafte. u drvnoj industriji i dr. Zapaljenjskih promena . II . Dovodi do prebojenosti kože. njegovog intenziteta. Arsen. IMPREGNACIJA KOŽE Nastaje delovanjem boja ili oboljenih materija. OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA I . smokva i začini (cimet. Promena boja kože . Mogu biti prolazne ili trajne. Fotofitodermatitis .Fitogeni agensi (biljke.Nafta. Ulceracije. sapunima. Analogno termičkim. kod pekara i mlinara naslage brašna na koži. biber). njihovi sastojci ili ekskreti) mogu da deluju na kožu toksično. Npr.AKUTNE PROMENE NA KOŽI Nastaju dejstvom koncentrovanih kiselina. Sušenja kože .Kod šumara. vrste agenasa. fototoksični i fotoalergijski. Hiperkeratoze . alergijski.Derivati fenola i katehola. kod rudara taloženje uglja na koži itd.HRONIČNE PROMENE NA KOŽI Nastaju kada hemijske materije deluju polako. II . Ca-oksid). vrtlara.PROLAZNE STIGME Nestaju spontano nakon prekida ekspozicije ili se lako uklanjaju primenom higijenskih mera (pranje vodom. Stvaranje akni (Acne oleosa. Ekskorijacije) Mogu nastati u većini zanimanja. bula.

Promene su lokalizovane na mestima koja su najviše izložena štetnostima (šake. Može se podeliti na: U težim sučajevima . ložača i drugih radnika izloženih visokim temperaturama. 221 . AKUTNI IRITANTNI DERMATITIS KONTAKTNI Nastaje pri jednokratnom masivnom izlaganju iritansu. KUMULATIVNI KONTAKTNI DERMATITS Razvija se kod ponovljenih oštećenja kože nastalih delovanjem iritanasa hemijske i fizičke prirode. kod dejstva Natrijmu-lauril-sulfata. lice. Usled duže izloženosti kože dejstvu agenasa dolazi do sumiranja dejstva i smanjenja otpornosti kože. IV . nekada klinički neprimetno. IMPREGNACIJA KOŽE Najčešće nastaje pri kontaktu sa prašinom ruda i česticama metala (srebro. KLINIČKA SLIKA Eritema Edem Zapaljenje Vezikule KONTAKTNI DERMATITIS Kontaktni dermatitis predstavlja inflamaciju kože izazvanu direktnim delovanjem fizičkih i/ili hemijskih egzogenih agenasa.Eksudacije . prašine i ruda.hladnoći. Npr.Bule . FOTOALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS Profesionalne štetnosti mogu biti iritansi ili senzibilizatori. ATROFIJA KOŽE Nastaje usled dugotrajnog pritiska alata na kožu. Slabe . Koža je difuzno i regionalno izmenjene boje. Najčešće kod nesreća na poslu. Koža je glatka. alergijom ili delovanjem oba mehanizma istovremeno.Pojava inflamatorne reakcije 48 sati i više nakon ekspozicije.ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS III . Javlja se akutna zapaljenjska reakcija koju prati hemijsko oštećenje kože. Intenzitet reakcije proporcionalan je koncentraciji iritansa i vremenu ekspozicije. Uglavnom su lokalizovane na otkrivenim delovima tela (licu) kod livaca. već pri prvoj ekspoziciji.KONTAKTNA URTIKARIJA Imunološka kontaktna urtikarija Neimunološka kontaktna urtikarija IRITANTNA REAKCIJA Prolazan kratkotrajan ne-ekcemski dermatitis nastao delovanjem slabih iritanasa.Nekroza kože I . živa.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Iritantni kontaktni dermatitis nastaje pri kontaktu kože sa materijama (iritansima) koje oštećuju kožu na ne-imunološkoj bazi.FOTOTOKSIČNI. BRAZGOTINE KOŽE Javlaju se u vidu ožiljnih promena na mestu traumatskih oštećenja kože. Tokom iritantne reakcije dolazi do slabljenja funkcije barijere kože. podlaktice. sjajna i neelastična. pri eksplozijama baruta i gasova u rudnicima. nepravilnih su oblika i raznih boja. Ožiljci nastaju proliferacijom vezivnog tkiva i obično su glatki.Dovode do inflamatornih promena pri ponovljenim ekspozicijama. Npr. zlato.Trenutno i direktno dovode do jakih inflamatornih promena. Inflamacija dakle može biti izazvana iritacijom. Lokalizovana je na otkrivenim delovima tela. Zanimanja sa povećenim rizikom su: Dobavljači hrane Spremači i Čistači Medicinski tehničari Građevinski radnici Frizeri I . Radi se o odgovoru kože na direktno fizičko ili hemijsko oštećenje. II . sedefasto-sjajni i ispod nivoa kože. Kožne iritanse možemo podeliti na: Jake . pri čemu koncentracija iritanasa mora da pređe određeni prag da bi došlo do reakcije. Imaju kumulativno dejstvo dovodeći vremenom do iscrpljivanja i smanjenja odbranbenih sposobnosti kože. Propilenglikola ili Diakrilata.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Akutni (toksični) iritantni dermatitis Iritantna reakcija Kumulativni (insult) iritantni dermatitis kontaktni kontaktni Kasna (odložena) iritativnost . Iritantna reakcija prethodi Kumulativnom kontaktnom dermatritisu. vrat). Reakcija nastaje na mestu kontakta jasno ograničena od okolne zdrave kože. PROFESIONALNE TATUAŽE Nastaje kod akcidentalnog unošenja u kožu u vodi nerastvorljivih čestica baruta. arsen).

mesecima pa i godinama.ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD) Alergijski kontaktni dermatitis je posledica alergijske senzibilizacije na različite materije. Ovaj dermatitis nema profesionalni karakter.Perivaskularni limfocitarni infiltrat U epidermu .Mehaničari Metaloprerađivači Zemljoradnici i Agronomi Domaćice I . Klinička slika Koža je Suva i Dehidrirana Sa Fisurama Patohistološki nalaz U dermu . Koža je suva sa blagim eritemom. ETIOLOGIJA Nikl Kobalt Hrom Bakar Arsen Olovo Fluor Zlato Berilijum Fosfor Živa Aldehidi Alkoholi Feonli Oksidansi Akceleratori Antioksidanti Parafenilendiamin Kaučuk Sredstva za vulkanizaciju Aktivatori vulkanizacije Plastifikatori Sredstva za punjenje Derivati nafte Derivati katrana Amini Boje Germicidi Inhibitori korozije Sulfonamidi Neomicin Penicilin Streptomicin Hloramfenikol Epoksiden smole Formaldehidne smole Akrilne smole Etilendiamini Parabeni Bigvandini Tempertin Metali i II . najčešće hemikalije koje iz okoline dolaze u dodir sa kožom.DRUGI STADIJUM . ove materije smanjuju kiselu reakciju površine kože.PRVI STADIJUM .Plastične materije VIII . Klinička slika Eritem .Vezikule Edem .Medikamenti VI .Antiseptici i Dezinficijensi II .parakeratoze.Konzervansi IX . rastvaraju masti u površnom sloju kože i uklanjaju hidrofilne supstance. Ima karakterističnu lokaciju i kliničku sliku. Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis je zapaljenje kože tipa ekcema nastalo usled ponovljenog kontakta senzibilisane osobe sa senzibilizatorom u profesionalnim uslovima.Kruste Ako proces traje duže Lihenifikacija Ekskorijacije Patohistološki nalaz Promene slične kao kod alergijskog kontaktnog dermatita. hemijskih i drugih sredstava. mehanički. primenom fizičkih. III . 222 . Dermatitis Irritant Contact Allergic Contact II .Industriska ulja DERMATITIS DETRITIVA (Dermatitis domaćica) Hronični iritantni dermatitis koji nastaje pri ponovljenom kontaktu sa deterdžentima i sapunima.Organski rastvarači X . V .Može trajati danima.Alergeni iz gume IV . bilo zbog postojanja psihičkog oboljenja. spongioze intracelularni edem. termičkih.Fotoalergeni DERMATITIS ARTEFAKTA Označava promene na koži koje izaziva sam pacijent (ili u dogovoru sa drugom osobom).Promene recidiviraju pri svakom izlaganju kože iritansima. ragadama i deskvamacijama i pogodna je za razvoj infekcija i za prodiranje jačih iritanasa ili alergena.Biljni alergeni XI . bilo zbog određenih ličnih koristi.

Pigmentu za emajl. Kasira. Industriji gume i plastike HROM Ima ga u Cementu. vezikula i vlaženja. Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom zahvaljujući stvorenim Memori T-limfocitima mnogo brže i obimnije se produkuju specifični Efektorni T-limfociti koji migriraju u atakovanu kožu gde preko čitavog niza promena karakterističnih za imunološku reakciju IV tipa senzibiliteta izazivaju dermatitis. Uljima za rezanje. Erozije . Kruste . nema edema. ali je za ponovno uspostavljanje senzibilizacije na isti antigen potrebno mnogo kraća ekspozicija. genitalije). Povećanu propustljivost krvnih sudova – Edem.čijim prskanjem dolazi do vlaženja. Ovako nastalo imunološko prepoznavanje može se izgubiti ukoliko prestane ekspozicija. Oslobođeni medijatori Limfokini izaivaju vazodilataciju krvnih sudova – Eritem.HRONIČNI OBLIK Koža je gruba. Češći kod muškaraca i to na prsima i šakama. gun. eritem se povlači.nastaju sasušenjem prsnutih vezikula. U fabrikama niklovanih delova.SUBAKUTNI OBLIK Blagi eritem i manje prisustvo vezikula. kruste otpadaju. U profesionalnim uslovima alergijsku reakciju najčešće izazivaju Hapteni. KLINIČKA SLIKA Promene na koži javljaju se na mestu kontakta sa alergenom. Mogu se javiti i na osetljivim delovima kože (očni kapci. erozije epitelizuju i nastaje deskvamacija. Juvelira Medicinskig osoblja. fisure i naglašen kožni crtež. Bojama. Dolazi do lihenifikacije . Pigmentacije. Istovremeno se stvaraju i Memori T-limfociti koji imaju sposobnost pamćenja odgovora na specifični antigen. KOBALT Ima ga u: Cementu.zbog svraba i recidiva. Taloženje fibrina i ekstravaskularne tečnosti – Induracija. Langerhansonove ćelije sa haptenima na svojoj površini migriraju iz kože do regionalnih limfnih žlezda gde dolaze u kontakt sa T-limfocitima što ima za posledicu stvaranje specifične populacije efektornih T-limfocita. 223 . II .nastaju usled intenzivnog svraba. I . Po smirivanju inflamacije. ali nisu jasno ograničene. NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD NIKL Kod: Frizera. Senzibilizacija je češće kod žena zbog nošenja nakita Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gun. to su mali molekuli koji dobijaju antigena svojstva tek pošto se u koži vežu za proteine ili ćeliske membrane keratinocita i Langerhansovih ćelija. III . suva i zadebljala. Nema vlaženja.AKUTNI OBLIK Eritem Edem Papule Vezikule .PATOGENEZA Radi se o kasnom tipu preosetljivosti (celularni imunitet) pri čemu pri prvom kontaktu sa alergenom dolazi do senzibilizacije i stvaranja specifičnog imunološkog odgovora koji se pri ponovnom izlaganju istom alergenu aktivira i izaziva dermatitis. a moguća je i generalizovana kožna reakcija. Blagajnika.

EPOKSIDNE SMOLE Osnovni senzibilizatori su monomeri epoksidnih smola (Epihlorhidrin i Bisphenol A). PROGNOZA Kod akutnog AKD . mesara. Klinička slika . degranulacijom mastocita i oslobađanjem histamina i vazoaktivnih amina. II -NEIMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA Etiopatogeneza . mlekara.GUMA U proizvodnji gume . narcisi.U cilju eliminisanja ekspozicije van radnog mesta (hobi). drugih vazoaktivnih materija iz mastocita u koži. Urticaria e` cholinergica . II . kao i ranijim radnim mestima i ukupnom radnom stažu.TEST EKSPOZICIJE I ELIMINACIJE 224 . zatim očvršćivači (Alifatični poliamini) i rastvarači (fenil. NEKI OBLICI URIKARIJA Pressure urticaria . Lokalizovan je na rukama.Osećajem napetosti i otoka lokalizovanog na mestu kontakta. farmaceuta. Urticaria e` facticia . uglavnom hemijskih materija u kožu. Česta je kod veterinara. licu i nogama. Urticaria e` calore (Heat urticaria) . lepkova. radnika u klanicama. antibiotici i sedativi. a ako je povremen 2-3 godine. u proizvodnji smola. Urticaria e` frigore (Cold urticaria) . Ako je stalan ekspozicija treba da da traje najmanje 1godinu. farmera.Javlja se na mestima lokalnog pregrejavanja kože. Promene su češće kod muškaraca i to na šakama.baštovana. Češći je kod muškaraca.po prestanku ekspozicije koža se ne oporavlja u potpunosti (ostaje izmenjena).U cilju isključivanja atopijske konstitucije. Opis poslova . Podaci o aktivnostima van radnog mesta .Tekstilnih radnika. agronoma i cvećara.Materije sa kojima radnik dolazi u kontakt i da li je ovaj kontakt povremen ili stalan (tokom celog radnog vremena).ANAMNEZA Radna anamenza .prestanak ekspozicije obično dovodi do potpunog povlačenja promena na kože. Urticaria e` solaris (Light urticaria) . Klinička slika . butil).Javlja se na mestima mehaničkog pritiska. FORMALDEHIDNE SMOLE Javlja se kod . Kortikosteroide kreme i masti (Hydrokortizon). Obloge 3% Acidi borici. parafenilendiamin. mada može nastati i delovanjem fizičkih agenasa na mestu kontakta. III .Javlja se na mestima delovanje mehaničkih noksi u vidu tačkastih urtika.Odlikuje se malim urtikama koje nastaju pri pojačanom znojenju. što rezultira oslobađanjem histamina i III .koja obuhvata: Potvrda iz preduzeća o dužini radnog staža na radnom mestu gde su se promene javile.Nastaje kao odgovor senzibilisanog organizma na prisustvo specifičnog alergena. Javlja se kod .Javlja se na mestima izloženih hladnoći u vidu okruglih urtika. lakova i dr. Lična i porodična anamneza . BILJNI ALERGENI Dermatitis mogu izazvati bršljan. Ređe je izazvana aktivacijom komplementa. Može biti izazvana: DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA I . sa detaljnim opisom I .Nastaje pri kontaktu kože sa vodom. Kod hroničnog AKD .KONTAKTNA URTIKARIJA Tip neposredne kontaktne reakcije koja nastaje penetracijom stranih.NALAZ DERMATOLOGA . Aquagenic urticaria . Odlikuje se lokalizovanim urtikarijalnim promenama na koži koje se javljaju od nekoliko minuta do najviše jednog sata nakon kontakta i koje se povlače se za nekoliko sati (najduže za 24-48 sati).Svrab. otok. tendencija širenja promena u okolinu. LEČENJE Prestanak ekspozicije inkriminisanom alergenu. frizera.Akceleratori. antioksidansi. rukama i licu. u vidu eflorescencija tipa urtike. lale.Postojanje promena na koži dermatološkog statusa.Javlja se na mestima izloženim sunčevoj svetlosti.Nastaje direktnim delovanjem hemijskih materija. hrizanteme i dr.IMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA (IgE zavisna) Etiopatogeneza . Nastaje kao posledica alergijske reakcije prvog tipa.

odmoru ili drugom radnum mestu i ponovno pogoršanje pri reekspoziciji. .IMUNOLOŠKI TESTOVI Epikutani test (Patch test) Najadekvatnija metoda za otkrivanje i potvrdu kontaktne reakcije. RECIDIVANTNA URTIKARIJA 225 . IV . Cold urticaria (left and centre). smanjena sposobnost fagocitoze). Testovi za utvrdjivanje imunološke sposobnosti organizma. Test blastne transformacije limfocita Test inhibicije migracije makrofaga Test inhibicije migracije limfocita Testovi za utvrdjivanje atopijske konstrukcije (↑IgE.Preosetljivost ranog tipa (Tip I) . smirivanje ili potpuno isčezavanje promena kada je radnik na bolovanju.TESTOVI ZA OCENU FUNKCIONALNOG STANJA KOŽE Test alkalne rezistencije. Dermographism (centre and right). koristi se za potvrdu osetljivosti osobe kod koje postoji.DOPUNSKA ISPITIVANJA V . Scratch test . ↓IgA. VI . Pojava recidiva ili pogršanja oboljenja sa ekspozicijom.Cholinergic urticaria (left). Heat urticaria (right). Test alkalne neutralizacije.IgG za reakciju Arthusovog tipa.Specifična IgE senzibilizacija ili . Postoje standardne serije epikutanih testova koje uključuju najčešće alergene iz životne sredine i specifične serije za datu industrisku granu ili zanimanje.Izvodi se na sličan način kao i Prik test samo što se vrši grebanje umesto uboda. Za ispitivanje kontaktne urikarije test se izvodi ubodom kroz inkrimisanu materiju aplikovanu na kožu. KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA KONTAKTNI DERMATITIS Da radnik radi na poslovima i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz o ekspoziciji). Intradermalni test (Prick test) Test ubodom. Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima.

maksimalna čistoća radnog prostora. II 10-24 III 25-54 IV 55-84 V 85-95 226 . fabrički listovi i dr. dobra ventilacija. a verifikovane su kožne promene može se postupiti dvojako: Ukoliko radnik nije atopičar . SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE Kategorija Očtećenje (%) I 0-9 Komentar Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni.Oboljenja kože i alergijska oboljenja kod budućeg radnika ili u članova njegove porodice su kotraindikacije za zapošljavanje na radna mesta na kojima postoji ekspozicija materijama koje na kožu deluju iritativno ili alergogeno. korišćenje zaštitnih krema. štitnici. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Edukacija radnika . Medicinske mere zaštite . Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Ukoliko je radnik atopičar . mada izloženost određenim agensima može privremeno da uveća ograničenje. Kod radnika kod kojih je utvrdjena senzibilizacija na specifične alergene ali bez kliničkih manifestacija na koži. automatizacja. uključujući povremeno do konstantno kućno lečenje. zatvoreni sistemi transporta.Filmovi. plakati. Postoji ograničenje u obavljanju velikog broja uobičajnih dnevnih aktivnosti uključujući i periodično kućno lečenje. Tehničke mere . Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. Ako nije utvrđena specifična senzibilizacija. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD KONTAKTNOG DERMATITA Ako su ispunjeni svi uslovi za verifikovanje oboljenja kao profesionalnog.Da radnik radi na poslovma i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim materijama (dokaz o ekspoziciji). Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. brošure. PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA Profesionalna orijentacija .Odeća. Postoji ograničenje u obavljanju većine uobičajnih dnevnih aktivnosti. rukavice. redovno pranje ruku. Postoji ograničenje u obavljanju nekoliko uobičajnih dnevnih aktivnosti. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. Znaci i simptomi su prisutni ili periodično prisutni.sa senzibilizacijom na nespecifične alergene i kožnim promenama on nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima.Sistematski i periodični pregledi radnika na ugroženim radnim mestima. Postoji ograničenje u obavljanju par uobičajnih dnevnih aktivnosti. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. onda obolelu osobu treba isključiti iz kontakta sa materijama na koje je utvrdjena senzibilizacija. a ako se jave teški recidivi. radnik nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. kao i sa srodnim materijama. Klinićka slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima. Postoji ograničenje u obavljanju većeg broja uobičajnih dnevnih aktivnosti. mehanizacija. radna sposobnost nije umanjena.ostaviti ga na istom radnom mestu uz maksimalnu primenu mera zaštite i redovnu lekarsku kontrolu. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. obuća. Ako dođe do lakšeg pogoršanja ponoviti alergološko testiranje.Modernizacija tehnologije. Nije potrebna nikakva terapija ili periodična terapija. Individualne mere .

Definicija u zakonu o osnovnom penziskom i invalidskom osiguranju . zatim vodoprivredi. Pored termina povreda na radu u upotrebi je i termin nesreća na radu ili nesrećni slučaj koji imaju šire značenje i označavaju svaki iznenadni neočekivani događaj. građevinarstvu i poljoprivredi. LJUDSKI FAKTOR O značaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije kao što su: Domino teorija 227 .Povreda na radu predstavlja neočekivani događaj koji na organizam vrše faktori čije dejstvo dolazi spolja. U vezi sa korišćenjem prava na raspoređivanje tj.PROFESIONALNI TRAUMATIZAM Povređivanje uopšte predstavlja ozbiljan sociomedicinski i ekonomski problem. materije. UZROCI POVREDA NA RADU Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku povrede na radu i u najvećem broju slučajeva postoji istovremeno dejstvo više njih. U vezi sa korišćenjm prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na zdravstvenu zaštitu. Broj povreda na radu u našoj zemlji stalno je rastao do osamdesetih godina nakon čega je usledio period stagnacije do 1985 a zatim pad broja povređivanja. odnosno radnom kampu ili takmičenju. koji može ali ne mora imati za posledicu povredu na radu ili veću materijalnu štetu. vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran. Da bi uzrok povrede na radu bio adekvatno definisan neophodno je da u tome učestvuju: Lekari specijalisti medicine rada ili ordinirajući lekar. zatim saobraćaju. Povrede na radu su češće kod muškaraca što se objašnjava time da muškarci u većem broju obavljaju poslove na kojima postoji opasnost od povređivanja u odnosu na žene. Razlog za ovo je verovatno smanjenje obima proizvodnje i neredovno prijavljivanje povreda. osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. U akcijama spasavanjan i odbrane od elemntarnih nepogoda i nesreća U vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje. Potrebno je u svakom preduzeću stalno pratiti povređivanje i na osnovu dobijenih rezultata predložiti mere prevencije. Bez obzira na veliki broj faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu oni se šematski mogu podeliti u dve velike grupe Uzroci u kojima dominira ljudski faktor Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine DEFINICIJA POVREDA NA RADU Heinrichova definicija . zaposlenje na posao sa punim radnim vremenom. a jedan broj radnika nije više sposoban da obavlja poslove na svom radnom mestu. Istovremeno broj smrtnih povreda nije bitno smanjen. Zbog povreda na radu svake godine se izgubi veliki broj radnih dana. građevinarstvu i poljoprivredi. Poznavanje nesrećnih događaja bez posledica veoma je važno u prevenciji nesrećnih slučajeva sa posledicama nažalost evidencije o ovim događajima najčešće nema. Pri tom je jedan faktor uvek dominantan i on se obično uzima kao jedini uzrok povrede na radu. Isprepletanost različitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo je često takvo da je teško definisati pravi uzrok povrede. iznenadnim opterećenjima tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. inženjer zaštite na radu i neposredni rukovodilac radnika. kao i na službenom put. Pri dolasku na posao ili povratku sa posla ako pri tom koristi najkraći put. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim. a da se za celu populaciju nalazi na trećem mestu posle KVS i malignih oboljenja. a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje. Letavetova definicija . Broj povreda na radu sa smrtnim ishodom najveći je u vodoprivredi. fizičkim ili hemijskim dejstvom (akutna trovanja). Na omladinskim radnim akcijama. pri tom povređivanje u saobraćaju ima vodeću ulogu. Najveći broj povređenih je u šumarstvu.Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta. Smatra se da je povređivanje vodeći uzrok smrti za populaciju do 37 godina života. kao i na svim drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. te ozleđuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje. naglim promenama položaja tela.Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj. Kao povreda na radu priznaje se i povreda nastala: Pri obavljanju posla na koje radnik nije raspoređen ali koje obavlja u interesu svog poslodavca.

Uklanjanje jednog faktora će sprečiti nezgode i posledične povrede. greške radnika. Prema ovoj teoriji doprinoseći faktori mogu da se grupišu u sledeće dve kategorije. oštećenje i povrede. obično postoji težnja da se očigledni i na prvi pogled jasno prepoznatljivi simptomi predstave kao uzroci nezgode a da se pravi uzroci zanemare. ali ne i pravi. 5. nebezbedno rukovanje mehaničkim i fizičkim štetnostima. Ova teorija nije opšte prihvaćena. • Prva povreda koja nastaje slučajno stvara kod povređenog određenu sklonost da će se više puta povređivati. Kada se analizira nezgoda na radu. koreniti. Prema ovoj teoriji sve nezgode se tretiraju kao „Božije delo“ i insistitra se na činjenici da se nezgode ne mogu sprečiti. Njihovi stavovi su sledeći: • Povrede na poslu su slučajnog karaktera. Njihovi uzroci su nezavisni jedan od drugog. Istraživači nisu u mogućnosti da dokažu ovu teoriju zato što je najveći broj istraživačkog rada bio loše vođen i največi broj nalaza je protivurečan i ne dovodi do validnih zaključaka. a distribucija povreda bi imala raspodelu koja odgovara Poisonovoj distribuciji frekvencija. Farmer i Chambers su prvi 1926. nedostatak znanja i neadekvatni fizički i mentalni uslovi. Sled faktora nezgode je sledeći: poreklo i društveno okruženje. Doprinos ove terorije je veoma mali ali ipak doprinosi razvoju preventivnih akcija za izbegavanje nezgoda. Na isti način će i uklanjanje jedne domine u redu poremetiti tok padanja. Smatra se da kada bi ova teorija čak bila podržana i nekim empirijskim dokazima. gde su uključeni faktori koji se odnose na radnike kao što je neprikladan karakter. Međutim. 3. Mada autor nije potvrdio svoju teoriju činjenicama. Teorija o simptomima i uzrocima Teorija o simptomima i uzrocima nezgoda je više upozorenje nego teorija. ali predpostavlja da za jednu nezgodu postoji mnogo dodatnih faktora. Teorija sklonosti ka nezgodama Teorija sklonosti ka nezgodama podržava činjenicu da u datoj grupi radnika postoje određeni radnici koji su skloni nezgodama na radu. neoprezni pokreti i akcije ili nebezbedni uslovi su samo neposredni simptomi. Oni ukazuju na “neujednačenu početnu tendenciju prema povredama”. 2. nezgoda. Jednostavno pouzdana teorija Jednostavno pouzdana teorija se bazira na činjenici da radnik koji je već doživeo nezgodu ima veće ili manje šanse da ponovo učestvuje u nezgodi u budućem radu u poređenju sa ostalim radnicima. Teorija predispozicije ili individualne sklonosti povređivanju Ideja sklonosti povređivanju je poslednjih decenija veoma naglo evoluirala. To se može postići uklanjanjem ključne domine u nizu pod rednim brojem 3. ili izuzetno retko. uzroka i dubljih uzročnika i da izvesna kombinacija istih doprinosi nastanku nezgoda. Ova hipoteza ima najveći broj pristalica. oni ne bi imali statističku značajnost. a ukazuje na simptome koje je potrebno prepoznati da bi se razumeo pravi uzrok nezgode na radu. • Faktori ponašanja. godine postavili hipotezu o individualnoj predispoziciji ka povređivanju. 1. uzroci nezgode na radu. Glavni doprinos ove teorije je da ukaže na činjenicu da gotovo nikada. • Faktori životne sredine. • Ljudi se među sobom razlikuju u odnosu na sklonost ka povređivanju. Prvi istraživači. To dalje znači da ne postoji nikakva zakonitost nastajanja nezgoda. zastarelost opreme koja se koristi i opasne i nebezbedne procedure. ona ipak predstavlja korisnu pokretnicu za dalju diskusiju i temelj za buduća istraživanja (39). koji uključuju neprikladno rukovođenje opasnim procesima rada. "sklonosti prema nezgodama ".Prema domino teoriji 88% svih nezgoda uzrokovano je nebezbednim ponašanjem radnika. nezgoda nastaje kao rezultat pojedinačnog uzroka ili radnje. Green Wood i Marbe su 1919. Doživljena nezgoda ga ili predisponira ka novim ili štiti od novih nezgoda. Autori su pošli od zapažanja da se ljudi međusobno razlikuju po tzv. 4. godine upotrebili termin "sklonost nezgodama". ona može imati i pozitivan učinak tako da se takva osoba više ne povređuje. 228 . Sklonost ili afinitet povređivanju je determinisana određenim faktorima u čijem delovanju i odnosima postoje zakonitosti. vršeći ispitivanje i merenja Teorija o čisto slučajnom događanju nezgoda Prema teoriji o čisto slučajnom događanju nezgoda svako od zaposlenih radnika ima jednake šanse da doživi nezgodu. Tako na primer. Predlaže se petofaktorni sled događaja u kojem svaki prethodni faktor pokreću sledeći korak u padanja domina koje se odvija u nizu prema sledećem redosledu. 10% nebezbednim akcijama i 2% „Božjom voljom“. Višestruko uzročna teorija Višestruko uzročna teorija proizilazi iz domino teorije.

Neki savremeni francuski. nepoštenje. osećaju se nesigurnim. Alexander i saradnici smatraju da je jedna od naglašeno akcidentogenih potreba u stvari. neodgovornost. spretnost prstiju šake. Fleishman je obavio obimna istraživanja i dobio je 11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike: preciznost. • U treću grupu spadaju povremeno teško predvidivi. rigidnost. stabilnost pokreta i sposobnost gađanja. odnosi u socijalnoj sredini. psihopatske tendencije. Oni smatraju da su neprihvaćena “ odbačena” lica u grupi sklona povredama. nezrelost. Slokombe i Bingham su utvrdili da su sledeće varijable u neposrednoj vezi sa nezgodama: nekooperativnost. destruktivnost. emocionalna nestabilnost. pa i u saobraćaju. one su prepuštene same sebi. Ako u procesu rada nastupi kočenje “ideje sigurnosti” usled zamora. adolescentna kriza. krizna stanja i bolesti. Utvrđen je visok stepen povezanosti između povreda na radu i individualnih karakteristika ličnosti kao što su: agresivnost. Predstavnici sociometrijske škole na čelu sa Morenom sklonost povredama pokušavaju da objasne koncepcijom o grupnoj dinamici. van volje svesti. agresija. On smatra da individualni psihološki i fiziološki faktori koji doprinose fenomenu sklonosti nezgodama čine tri relativno zasebne grupe: konstantne faktore. odnosno autoagresija sa nesvesno motivisanom potrebom za samokažnjavanjem ili instinktivnom željom za smrtnim ishodom. emocionalna i socijalna nezrelost. relativno trajne faktore koji se vremenom mogu menjati i fluktuirajuće faktore sa ograničenim vremenskim trajanjem. “Kobni pokret” je izraz automatskih refleksa. nedostatak samokontrole i discipline. potreba za samokažnjavanjem koja se često realizuje kao relativno trajna osobina kroz nezgode i povređivanje. antagonizam prema autoritetu. Pedstavnici teorije uslovnih refleksa ističu da je najčešći uzrok povrede jedan “pokret” koji je učinio povređeni. može doći do “kobnog pokreta” i stvaranje okolnosti za nastajanje povrede. Meninger smatra da u osnovi motiva i sklonosti nezgodama i povređivanju egzistira agresija kao trajno svojstvo ličnosti. nedostatak samouvida. neprilagođenost. vreme reakcije. Radi se trajnim svojstvima ličnosti. Teorija psihološke klime Ova teorija je i danas aktuelna tako da mnogi autori nalaze pozitivnu korelaciju između pojedinih 229 . emocionalno i socijalno nedovoljno zrele ličnosti. nemaju stabilan položaj u grupi i na radnom mestu. iznenadni činioci kao što su nagle promene raspoloženja i stresno stanje. odnosno ponašanjem grupe prema pojedincu i ponašanjem pojedinca prema grupi. To su one ličnosti čije potrebe nisu zadovoljene u detinjstvu ili u odraslom dobu. ali se najčešće nalazi u okviru uslovnih refleksa koji imaju važnu ulogu u mehanizovanom radu. • U drugu grupu spadaju relativno trajna krizna stanja. a da su njeni nosioci obično neprilagođene i asocijalne. radne navike. urođene sposobnosti. a može biti voljne prirode. slabo adaptirane osobe koje usmeravaju svoju agresiju na način koji rezultira nezgodom. Nepopularne osobe u grupi pokazuju povećanu sklonost povređivanju. Smatra se da neke osobe poseduju psihofiziološku predispoziciju da im se dogode nezgode. manuelna sposobnost. radni staž . One traže svoje mesto u grupi. Sklonost ka nezgodama imaju one osobe koje moraju da stalno potiskuju agresivnost prema pretpostavljenima i autoritetu. odnos prema autoritetu.faktora koji potenciraju individualnu "neotpornost" prema nezgodama. nezadovoljstvo. telesne ili organske prirode koji značajno umanjuju vozačku i radnu sposobnost. psihomotorna orijentacija. To je u stvari “kobni pokret” koji se nalazi na granici svesti i podsvesti. Na osnovu karakteristika ličnosti sklone nezgodama. stresna stanja dakle faktori koji se vremenom polako menjaju kao što su edukativno kulturalni faktori. asimilovan od nekontrolisanog uslovnog refleksa. sve faktori su svrstani u tri grupe: • Prvu grupu čine konstantni faktori otporni na promene. Psihomotorne sposobnosti radnika mogu predisponirati čestu pojavu povreda na radu. koje ih čine sklonim povredama skoro u svakom zanimanju. izopačena percepcija života. nepovoljne navike i stavovi. vozačko . koji mogu biti nasledni i stečeni. životna dob. impulsivnost. Mc Farland smatra da je sklonost nezgodama privremena pojava. radno i životno iskustvo. brzina pokreta ruku. alkoholisanosti. Hakkinen izvodi zakjlučak po kome je sklonost nezgodama potencijalna lična osobina koja predodređuje pojedinca da stalno ili povremeno čini više nezgoda. svojstva ličnosti. Takve osobe imaju nesvesnu želju da kažnjavajući sebe kazne svoje pretpostavljene. Predispoziciju povredama jedan broj autora je pokušao da objasni teorijom uslovnih refleksa. Na osnovu tih rezultata sastavio je validnu bateriju testova za uspešnu selekciju kako sigurnih. procena kontrole. nepromenjivi u toku dugog vremenskog perioda. On je utvrdio faktorsku strukturu ličnosti sklone nezgodama. Schulzinger smatra da postoje predisponirane osobe za nezgode i to su po pravilu mlađe. tako i nesigurnih vozača i radnika. žele da su cenjene i voljene. sebičnost i niska frustraciona tolerancija. nebrižljivost. koordinacija pokreta. Najčešće se radi o insuficijencijama psihološke. švajcarski i američki psihoanalitičari govore o nezgodama kao o "obliku ublaženog suicida" odnosno o "tendenciji koja usmerava ka rešavanju svih problema putem akcidenta".

Pored toga loša organizacija rada može dovesti do zamora i premora koji često dovodi do povređivanja. drveta. su faktori iz radne sredine koji mogu dovesti do povređivanja Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera zaštite . radu čine greške i propusti koji za posledicu mogu imati povređivanje. prenosioci. uređaja i alata. Loši međuljudski odnosi u kolektivu dovode do stvaranja nezadovoljstva kod radnika. svadljive i sa uvek prisutnim konfliktima. udar o .. radniku se čini da ga neko iskorišćava. mašine za obradu metala. postaje nemaran i netačan na poslu. mašina itd. rad na otvorenom. Alkoholisanost radnika .Do povređivanja može doći ukoliko pojedine faze tehnološkog procesa nisu usklađene. zakrčenost radne sredine. navike. aerosoli. jer je to nabolji način za sprečavanje povreda. pare i gasovi.Bolest...Radnici često zanemaruju ova uputstva i mere zaštite verujući da će tako lakše i brže obaviti posao što često dovodi do povređivanja čak i sa smrtnim ishodom. Teorija izloženosti pritiscima i stresnim situacijama Osnovne postavke ove hipoteze su da stres i ekspozicija nepovoljnim životnim situacijama i pritiscima socijalne i fizičke sredine smanjuju radnu efikasnost i povećavaju sklonost organizma prema nezgodama i povređivanjima. Osobe sa slabim egom su impulsivne. klizavost podova. svađe i dr. Neki autori su utvrdili da levoruki vozači i radnici češće izazivaju nezgode od onih koji pretežno koriste desnu ruku . KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU PREMA NAČINU NASTANKA • Pad lica . Teorija nesvesne motivacije Na osnovu ove teorije osobe sa naglašenim i jakim egom se smatraju znatno bezbednijim i pouzdanijim radnicima i učesnicima u saobraćaju od osoba sa slabim egom. neadekvatna osvetljenost. promene odnosa prema radu. Savremeno tumačenje teorije o potrebi za samokažnjavanjem kao uzroku saobraćajnih nezgoda se nalazi u radovima autora koji smatraju da povrede na radu i saobraćajne nezgode često predstavljaju oblik realizacije samoubilačkih tendencija . dovode do zabrinutosti. raspoloženje.. upotreba tz. razdražljive. 230 .. ukoliko pri grupnom radu ne postoji sinhronizacija posla itd. netolerantne. Razvojna teorija ličnosti Prema ovoj teoriji emocionalno nezrele osobe sa neprilagođenim i asocijalnim ponašanjem koje nije u skladu sa pravnim i moralnim normama su češći izazivači saobraćajnih nezgoda i češće se povređuju na radnom mestu. neraspoloženja. poljoprivredne mašine i dr. pa se pri PREMA MATERIJALNOM UZROČNIKU Mašine . nerešeni problemi. buka.psihofizioloških karakteristika radnika (narav. potištenosti i napetosti radnika što ima za posedicu smanjenje koncentracije i promenu načina ponašanja. Mnogi faktori iz životne i radne sredine mogu da dovedu do privremenog smanjenja sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na radu: Neharmonični odnosi u porodici .. zbog čega treba raditi na ergonomskim rešenjima uređaja. ukoliko postoji ukrštanje puteva. Faktori radne okoline .U oko 15% slučajeva • Pad predmeta • Hodanje po. Jak ego podrazumeva ličnost koja uspešno kontrološe svoje impulse i tolerantna je.pogonske. otvorenih alata. što sve može da dovede do brojnih grešaka koje u određenoj situaciji dovode do povreda. sudar sa predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) Najčešće u oko 32% • Uklještenje u jednom predmetu ili između više predmeta • Preterano naprezanje ili pogrešni pokreti • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Ekstremne temperature • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Električna struja • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Štetne materije ili radijacija • Ostali načini nastanka povreda na radu koji nisu nabrojani na drugim mestima FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE Američki psiholozi smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći. Psihički stres i preopterećenost dovode do kratkotrajnog bloka prijema informacija i reagovanja što može rezultirati saobraćajnom nezgodom i povredom na radu.Retko se navodi kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se smatra da je veoma bitan faktor u nastanku povređivanja. Loša organizacija rada . anksioznost) i povreda .Tehnička neispravnost i neadekvatna kontrola mašina.

Sredstva za transport i vertikalni prenos razna prevozna sredstva, dizalice, viljuškari i sl. Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom, rashladni uređaji, električne instalacije, peći i dr. U 20% Materijal, supstance i radijacija eksplozivi, prahovi, gasovi, tečnosti, hemikalije, radijacije. U 36% Radna sredina - spoljašnja, unutrašnja, podzemlje. U 16% slučajeva Ostali uzročnici koji nisu nabrojani na drugim mestima - životinje, životinjski proizvodi Uzročnici koji nisu nabrojani usled nedostatka potrebnih podataka

• •

Ostali razlozi Nepoznato

PREMA LOKALIZACIJI POVREDE
Glava - U 19% Vrat Trbuh - U 7% Gornji udovi - U 43% Donji udovi - U 29% Više mesta Opšte povrede- npr. trovanja Neodređena lokalizacija

PREMA UZROKU POVREDE
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Neispravnost mašina i drugih uređaja Poremećaj normalnog tehnološkog procesa Neispravnost ručnog alata na mehanički pogon Neispravnost električnih uređaja i instalacija Neispravno izgrađene, opremljene ili neuredno održavane radne prostorije i radilišta Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i ventilacija, nezdrava atmosfera, buka Zakrčenost radilišta, naročito prolaza za ljude - U oko 6,6% slučajeva Neispravnost transportnih puteva Nedostatak zaštitnih naprava ili njihova oštećenja Nedostatak, neodgovarajuća ili neispravna lična zaštitna sredstva - U oko 11% slučajeva Viša sila (Elementarne sile) Neracionalan ili nesiguran način rada pojedinca - U 28% slučajeva Loša organizacija rada Zamor zbog prekovremenog rada, brzog tempa rada, nekorišćenje odmora u toku rada - U 21% Nedostatak opšte kontrole posebno pri opasnima radovima Nedostatak odgovarajuće profesionalne spreme stečene školovanjem Nedostatak odgovarajućeg profesionalnog iskustva Kršenje propisa o sigurnosti Akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, alkoholisanost Zamor zbog načina dolaska na posao i odlaska sa posla Zamor zbog nedovoljnog odmora u slobodno vreme Lični stav radnika prema poslu koji radi u preduzeću Brige i razni konflikti radnika Psihičke osobine i nedostaci

PREMA PRIRODI POVREDE
• Prelomi (U 9% slučajeva) • Iščašenja • Uganuća (U 10% slučajeva) i nategnuća • Komocije i ostale unutrašnja povrede • Amputacije i enakulacije • Laceracije (U 35% slučajeva) i otvorene rane • Površinske povrede • Kontuzije (U 26% sulčajeva) i prignječenja • Opekotine • Akutna trovanja i intoksikacije • Posledice spoljašnjih faktora (promrzline, sunčanica, toplotni udar, i dr.) • Davljenje i ugušenje • Povrede zbog delovanja električne struje • Štetne posledice radijacije • Oštećenje stranim telom ušlim kroz otvor • Višestruke povrede razne prirode

PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA
Mere prevencije profesionalnog traumatizma su različite, shodno brojnim uzrocima koji ih ih zazivaju. Stav američkih psihologa je da su u prevenciji bitna ergonomska rešenja mašina, alata, uređaja i okoline dok se psihofizičke karakteristike radnika (ljudski faktor) stavljaju u drugi plan. Najznačajnije mere prevencije profesionalnog traumatizma jesu: TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Izbor tehnološkog procesa, mašina, uređaja i alata kao i održavanje i kontrola njihove ispravnosti Zaštita od delova mašina i alata koji mogu da izazovu povredu. Mehanizacija, automatizacija i robotika Adekvatna mikroklima i osvetljenost

231

Svođenje fizičkih i hemiskih štetnosti u granicama dozvoljenih normi, nivoa i koncentracija ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITIE Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan ritam i način rada i odmora, mikropauze u toku rada Eliminisati faktore koji mogu ubrzati nastanak zamora, učiniti rad monotonim i izazvati nezadovoljstvo. MEDICINSKE MERE PREVENCIJE Profesionalna orjentacija i selekcija Usmerava učenike na zanimanja za koja imaju sklonosti Prethodni i periodični pregledi Obezbeđuju da svaki radnik radi na onom poslu na kome će svojim sposobnostima moći da odgovori zahtevima radnog mesta Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukaže radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu zaštitu i na posledice nepostojanja ili nepoštovanja mera zaštite. PROFESIONALNI TRENING I STICANJE VEŠTINA Sticanje određenog iskustva neophodno je na početku svakog posla, kao i slučaju promene mašina, uređaja i alata sa kojima treba raditi. NEGOVANJE DOBRIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA U KOLEKTIVU Doprinosi bezbednosti na radu naročito ako postoji povezanost tehnološkog procesa, grupni rad i slično. SOCIJALNE MERE ZAŠTITE Ishrana radnika u toku rada, prevoz, pomoć u čuvanju i školovanju dece, rešenje stambenog pitanja itd. Preduzimanje mera u cilju smanjenja upotrebe alkohola u toku rada. PRIMENA MERA LIČNE ZAŠTITE Bez primene ovih mera obavljanje pojedinih poslova je veoma rizično. Lična zaštitna sredstva treba da odgovaraju nameni, da se održavaju, kontrolišu i zanavljaju.

Konvencija broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu Direktive Evropske zajednice Minimalni standardi za upotrebu mašina, opreme i instalacije Minimalni standardi za upotrebu lične zaštitne opreme Minimalni zaštitni i zdravstveni zahtevi za rad na pokretnim ili privremenim gradilištima Minimalni zahtevi koje treba primeniti za poboljšanje zaštite i zdravlja radnika u industrijama Minimalni zahtevi za obaveštenje o zaštiti i zdravlju na radnom mestu Minimalni bezbednosni i zdravstveni uslovi koje treba da ispuni radnik da bi koristio LZS Minimalni zdravstveni i sigurnosni uslovi za rad sa teškim teretima

DOMAĆI PROPISI
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o opštim merama i i zdrzaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgoda na radu Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitinim merama pri radu Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu Pravilnik o vođenju evidencije iz zaštite na radu

TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Saobraćajne nezgode kao individualna i masovna negativna pojava, postale su veoma ozbiljan problem savremenog sveta. U svetu se godišnje dogodi preko 50 miliona saobraćajnih nezgoda, a do danas je poginulo preko 20 miliona osoba, a 15 miliona je nesposobno za bilo kakav rad. U saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju mladi od 15-25 godina. Saobraćajna nezgoda (SN) podrazumeva nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica izgubilo život ili bilo povređeno ili je izazvana materijalna šteta. Evropska komisija WHO definiše smrtne povrede u saobraćaju kao one zbog kojih je smrt povređenih nastupila u toku 30 dana od povređivanja.

PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU MEĐUNARODNI PROPISI
Konvekcija broj 12 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi Kovencija broj 17 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva pri radu Konvencija broj 32 o zaštiti dokera od nesreća na poslu Kovencija broj 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti

232

Vrste saobraćajnih nezgoda: • sudar vozila na putu • nezgode bez sudara vozila na putu • sletanje vozila sa puta Struktura izvršilaca SN: • 2/3 vozači motornih vozila, biciklisti, vozači mopeda, traktora i zaprežnih kola, • 10% pešaci Žene su u 18% vozači, a izvršioci SN u 6% slučajeva.

Uticaj bolesti Ishrana vozača Uticaj bioritma vozača Uticaj odeće i obuće II - OBJEKTIVNI FAKTORI Društveni faktori (Društeveno ekonomska kretanja) Tehnički faktori (Vozilo, Put, Bezbednosna oprema) Prirodni faktori (Klimatski i Geografski)

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)
SN nastaju kombinovanim delovanjem velikog broja faktora pri čemu je jedan faktor uvek dominantan (Neposredni uzrok SN), a ostali su pomažući faktora. Uzrok SN - Je faktor koji neposreno izaziva nastanak SN npr. uticaj alkohola. Uslovi za nastanak SN - Stvaraju ambijent, asistiraju i olakšavaju dejstvo neposrednog uzroka SN npr. loši klimatski uslovi ili društveni uslovi (ekonomski, kulturni i dr.) Povod za nastanak SN - Su spoljni uticaji koji utiču na ponašanje. npr žurba, prisustvo neke osobe i dr. Pomažući faktori - Su faktori koji održavaju uzroke nezgoda. npr. neefikasan sistem pripreme ljudi za saobraćaj, loš sistem selekcije vozača, loše održavanje vozila i puteva, niska saobraćajna kultura i dr. Da bi došlo do SN neophodno je da istovremeno deluje određeni sklop faktora dovoljan da u određenoj saobraćajnoj situaciji izazove nezgodu. Faktori koji izazivaju nastanak SN mogu se podeliti prema vremenu delovanja na Stabilni - Koji se ne menjaju u dužem vremenskom periodu (Tehnički elementi puta, Struktura ličnosti) Vremenski zavisni Promenjivi (Pouzdanost vozila, Stanje puteva, Godine starosti, Iskustvo) Kratkotrajni - (Uticaj akohola, Zamor, Klimatske prilike) Uzroci SN najčešće se dele na SUBJEKTIVNI FAKTORI Starost vozača Vozačko iskustvo Pol vozača Socijalno-demografska obeležja Telesna konstitucija Psihološke osobine i karakteristike Sposobnost vozača Uticaj alkohola Uticaj lekova Uticaj zamora i premor Uticaj pušenja

SUBJEKTIVNI FAKTORI
STAROST VOZAČA
MLADI VOZAČI Mladi ljudi imaju dobre fizičke i psihofiziološke preduslove, dobre perceptivne i reakcione sposobnosti, ali im nedostaje rutina, iskustvo, izdiferencirana struktura ličnosti i veština, koja bi im omogućila dobru procenu i snalaženje u složenim saobraćajnim situacijama. Kod mladih ljudi postoji nesklad između samopouzdanja, subjektivnih sposobnosti i tehničkih mogućnosti vozila. Kod njih je češće prisutna nekritičnost, sklonost ka avanturizmu, nepromišljenost, neobuzdanost, plahovitost i želja za isticanjem, zbog čega često voze neprilagođenom brzinom. Ljudi malđi od 20 god. znatno češće izazivaju saobraćajne nesreće od vozača koji su stariji od 60 godina. STARI VOZAČI Sa starenjem dolazi do opadanje svih psihofizičkih sposobnosti, čime se može objasniti činjenica da vozači stariji od 50 godina znatno češće izazivaju i stradaju u SN. Opadaju čulne sposobnosti pre svega vida, sluha i ravnoteže (vreme reakcije na akustičke i vizuelne draži je znatno duže, samnjuje se oštrina vida, adaptacija na zasenjivanje itd.). Opada sposobnost koordinacije pokreta, ispravnost i brzina reagovanja kao i smišljenost postupaka. Često dolazi do duševnih promena pa i psihijatriskih oboljenja (demencija, melanholija, psihoze) kao i promene u karakternom i intelektualnom pogledu. Skleroza krvnih sudova CNS-a otežava shatanje, rasuđivanje i pamćenje. U starosti se javljaju oboljenja degenerativnog tipa, oboljenja zglobova, dijabetes, loša cirulacija, zbog kojih se često uzimaju lekovi od kojih neki dodatno umanjuju sposobnost upravljanja motornim vozilom. Stari ljudi teško prihvataju novine koje nameće savremeni saobraćaj. Sa druge strane stariji vozači su emotivno stabilniji, zreliji, tolerantniji, manje skloni riziku,

233

realniji u procenjivanju, strpljiviji, sistematičniji, kritičniji, odgovorniji i imaju veliko iskustvo. Smanjenje funkcionalnih kapaciteta strariji ljudi mogu donekle konpenzovati npr. Izbegavanje vožnje noću i u lošim vremenskim uslovima, po lošem putu, ređe konzumiranje alkohola, pažljivija vožnja i dr.

VOZAČKO ISKUSTVO
Nedostatak ili nedovoljno vozačko iskustvo predstavlja čest uzrok SN pri čemu je posebno kritičan period tokom prve godine vozačkog staža. Posle 5 godina kontinuirane vožnje ne bi se moglo govoriti o postojanju nedovoljnog vozačkog iskustva. Sa većim vozačkim iskustvom se poboljšava kvalitet opažanja, shvatanja i prilagođavanja uslovima u saobraćaju, a perceptivne funkcije se razvijaju. Iskusniji vozači ređe preduzimaju nepotrebne radnje a pokrete izvode sa većom lakoćomi i preciznošću.

Ekstrovertne osobe Agresivne i Depresivne osobe Neurotske osobe (Anksioznost) Psihopatske osobe Neurolabilne osobe Intelektualno zaostale osobe Osobe sa poremećajem u strukturi ličnosti Asocijalne osobe Osobe sa niskom moralnom odgovornošću Eksplozivne osobe Netolerantne osobe Neuravnotežene osobe Plašljive i kolebljive osobe Preterano smirene osobe Emotivno nezrele osobe Inferiorne osobe

SPOSOBNOSTI VOZAČA
A - SENZORNE SPOSOBNOSTI
Vezano za senzorne sposobnosti najveći značaj za vozačku sposobnost imaju: Čulo vida Čulo sluha i ravnoteže i Pažnja ČULO VIDA Da bi čulo vida moglo da zadovolji sve zahteve intenzivnog saobraćaja neophodni su sledeći kvaliteti: Normalna oštrina vida na oba oka (statička i dinamička) Dinamičku oštrinu vida smanjuju - magla, kiša, treperenje vazduha, osvetljenje, zaslepljenje, zaprljanost šoferšajbne i naočara, defekti u vidnom polju, prostornom vidu, adaptaciji i osetljivost na zableštenje. Nedostaci naočara - Mogu izazvati zableštenje od automobila koji vozi pozadi, mogu se zamagliti, mogu pasti, okvir naočara stvara ispad u vidnom polju, stvaraju težinu na nosu i licu itd Normalna širina vidnog polja na oba oka Širinu vidnog polja smanjuju - Velika brzina kretanja vozila, okvir naočara, okvir šoferšajbne, nisko postavljeno sedište, razna oftamološka i neurološka oboljenja i stanja. Sposobnost dubinskog (stereoskopskog) viđenja Stereoskopski vid podrazumeva mogućnost prosuđivanja dubine i prostornih odnosa u saobraćaju. Posebno je značajan u uslovima gradske vožnje. Sposobnost adaptacije na svetlost i tamu Brzina adaptacije oka na svetlost i tamu varira od osobe do osobe, kao i kod iste osobe zavisno od vremena i situacije (izloženost intenzivnoj svetlosti ili tami u toku dužeg perioda, produžava ovo vreme).

POL VOZAČA
Žene vozači manje učestvuju i stradaju u SN od muškaraca ali su i manje eksponovane. Žene manje vremena provode za volanom u odnosu na muškarce tako da imaju i manje vozačko iskustvo Žene vozači pokazuju veću odgovornost u saobraćaju, disciplovanije su, opreznije, nisu sklone agresivnom ponašanju, ređe voze u alkoholisanom stanju i ređe koriste vozilo za dokazivanje snage i prestiža u odnosu na muškarace. Žene vozači su podložne negativnom uticaju nekih svojih psihofizičkih stanja (perid ovulacije, predmenstrualni i period menstruacije, klimakterični period i trudnoća) koja mogu značajno umanjiti njihovu sposobnost za bezbedno učešće u saobraćaju. Suptilnija fizička konstitucija žene može uticati na povećanje rizika u nastajanju zamora, posebno kada je u pitanju noćna i dugotrajna vožnja.

PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA
Za ponašanje vozača u saobraćaju bitna je uravnotežena kombinacija većeg broja karakteristika ličnosti kao što su temperament, karakter, inteligencija i konstitucija Nemogućnost adaptacije na uslove u saobraćaju može biti posledica nedovoljno razvijenih psihičkih funkcija i neadekvatne strukture ličnosti. Među vozačima koji mogu ugroziti bezbednost saobraćaja spadaju:

234

Zbog nedostatka vitamina A neka lica u sumrak ne vide ili slabo vide (kokošije slepilo). Sposobnost viđenja u uslovima noćne vožnje U uslovima snižene prirodne i veštačke svetlosti kao i pod uticajem prekomernog zableštavanja svetlima vozila ili sunčevim zracima, uslovi za odvijanje saobraćaja se bitno pogoršavaju, što zahteva od vozača normalnu sposobnost adaptacije na tamu, sposobnost brze readaptacije nakon zableštavanja i dobru oštrinu vida pri niskim pragovima osvetljenja. Sposobnost raspoznavanja svih nijansi boja Raspoznavanje boja bitno je za praćenje svetla na semaforu, mada se vozači koji neraspoznaju boje lako orjentišu tako što nauče položaj svetla. Problem može nastati jedino u uslovima smanjene vidljivosti (da bi osoba koja ne raspoznaje boje uočila signal na semaforu intenzitet tog signala treba da bude tri puta jači nego li kod osobe koja normalno razlikuje boje). Značaj raspoznavanja boja je i u tome što boje privlače pažnju vozača, razbijaju monotoniju i sprečavaju nastanak zamora. Normalna sposobnost akomodacije i konvergencije Brzina akomodacije oka normalno iznosi 0,5 sec i sa starošću se produžuje što se može konpenzovati sporijom vožnjom. Normalna pokretljivost očnih jabučica Kod poremećaja pokretljivosti očnijh jabučica produžuje se vreme potrebno za uočavanje neke pojave, što stvara teškoće kod pokušaja preticanjai drugih radnji kod kojih je bitna procena udaljenosti i brzine drugog vozila. ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE Čulo sluha ima značajnu ulogu u percepciji osećaja prostora i zvuka. U održavanju ravnoteže učestvuju tri sistema vestibularni sistem uva, čulo vida i duboki senzibilitet, pri čemu je za održavanje ravnoteže potrebno da bar dva od ova tri sistema budu očuvana. Kod gluvih osoba kod kojih postoji i oštećenje čula vida ili dubokog senzibiliteta dolazi do poremećaja ravnoteže posebno tokom noćne vožnje kada vrednost vizuelnih nadražaj opada. To znači da gluva osoba sa oštećenim vestibularnim aparatom može upravljati motornim vozilom jedino ako ima potpuno očuvano čulo vida (dobra oštrina, binokulus, očuvana funkcija za dubinski, prostorni i trodimenzionalni vid) i očuvan duboki senzibilitet, kao i normalnu strukturu ličnosti i očuvane psihomotorne sposobnosti. PAŽNJA Pod pažnjom podrazumevamo mentalnu usmerenost na određene pojave.

Od obima, intenziteta, trajanja, distribucije, podele i skretanja pažnje zavisi da li će osoba primiti iz okoline informacije neophodne za uspešno učestvovanje u saobraćaju. Negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju ima: Pažnja više usmerena na unutrašnji život nego li na okolinu Lako skretanje usmerene pažnje na atraktivne pojave u okolini Smanjen obim i kapacitet pažnje smanjena sposobnost istovremenog opažanja većeg broja vizuelnih i akustičkih signala neophodnih za pravilno ponašanje u saobraćaju. Slaba distribucija pažnje - Usresređenost pažnje samo na jedan objekat ili samo na jednu radnju. Upravljanje motornim vozilom zahteva sposobnost opažanja više pojava u jedinici vremena. Sporo preusmeravanje pažnje - sposobnost brzog pomeranja pažnje sa jednog na drugi predmet Slaba selektivnost pažnje - izbor onih elemenata koji su bitni za učestvovanje u saobraćaju. Nedovoljno vozačko iskustvo - Iskusni vozači lakše uočavaju, održavaju i usmeravaju pažnju lakše vrše selekciju, ne opterećuju se nebitnim pa se i manje zamaraju. Vožnja u uslovima smanjenih spoljašnjih nadražaja - Pažnju u većoj meri privlače promenjivi nadražaji, nadražaji u pokretu i oni sa izraženim kontrastom. Zbog toga se pažnja teže održava pri vožnji na jednoličnom i dugom putu bez krivina i uspona i bez spoljnih nadražaja. U ovim slučajevima pažnja se veoma lako pomera od spoljašnjeg ka unutrašnjem svetu vozača što može da dovede do SN. Noćna vožnja - Zahteva od vozača povećani napor da organizuje i drži pažnju. Pri noćnoj vožnji postoji povećana opasnost da vozač zapadne u stanje pospanosti u kome je pažnja svedena na minimum. Zamor i premor - takođe otežavaju održavanje i usmeravanje pažnje u toku vožnje.

B - PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI
Za uspešno upravljanje motornim vozilom naročito je značajna čulno-motorna koordinacija koja se izražava u usklađenoj koordinaciji čulnog opažanja sa voljnim reakcijama ekstremiteta. VREME REAGOVANJA Je vreme koje prođe od nadražaja organa čula sluha ili vida do motoričkog reagovanja. Dužina ovog vremena zavisi od karakteristika nadražaja i vremena odlučivanja. Prosečno vreme reagovanja iznosi na svetlost 0,19 - 0,29, a na zvuk 0,17 - 0,20 sekundi. U saobraćaju se istovremeno sreću i ukrštaju različiti nadražaji zbog čega je prosečno vreme reagovanja znatno duže oko 0,9 do 1,2 sekunde.

235

SKLONOSTI I NAVIKE Loše formirane životne i radne sklonosti i navike nepovoljno utiču na uspeh učestvovanja u saobraćaju. želja. ritam rada i odmora. psihičku i društvenu sferu čovekovog života. Najmanje SN izazivaju vozači sa brzim i pouzdanim reakcijama. Od ostalih interesa značajni za saobraćaj su interesi za putovanjem.jači podražaj brže reagovanje Složenost saobraćajne situacije . Vozači kod kojih je osećaj za prostor slabije razvijen manje su precizni u upravljanju vozilom i slabije procenjuju poziciju vozila u pokretu. afirmacijom. INTERESI Interes za upravljanje motornim vozilom vozača profesionalca (izvor egzistencije) je drugačiji od interesa vozača amatera. NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJE Frustracije nastaju kao posledica sprečavanja zadovoljenja motiva. STAV Stav predstavlja tendenciju da se preduzimaju pozitivne ili negativne akcije u odnosu na određenu situaciju ili pojavu. rasejanost) Doba dana . otupljenje volje i svesti i 236 . PREDRASUDE Predrasude su neosnovani stavovi koji se stiču tokom života.veće visine kraće vreme reagovanja Vozačko iskustvo Fizička i psihička kondicija Motivisanost i Raspoložnje Klimatski uslovi Zamor Tip vozila Buka i Vibracije Alkohol i Neki lekovi Individualne osobine Sem brzine reagovanja važna je i pouzdanost reakcije. Vozač može biti opterećen predrasudama prema određenoj kategoriji učesnika u saobraćaju (npr. agresivnosti. Sprečavanje zadovoljenja motiva izaziva frustracije koje dovode do anksioznosti i UTICAJ ALKOHOLA Duža upotreba alkohola oštećuje skoro sve organe i tkiva a najviše nervni sistem. interes za promenu.sa starošću se vreme reakcije produžava Osobine podražaja . pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju.prepodne i noću je duže vreme reagovanja Nadmorska visina . strah. RAZVIJEN OSEĆAJ ZA PROSTOR Omogućuje lakše snalaženje i prilagođavanje u saobraćaju. ali čak i ovi vozači izazivaju saobraćjne nesreće ukoliko imaju pogrešne procene saobraćajne situacije i pogrešna predviđanja ponašanja drugih učesnika u saobraćaju.Psihomotorna usporenost . Inteligente osobe se lakše snalaze u složenim saobraćajnim situacijama. srce. k. što kod njih izaziva neadekvatno reagovanje i može biti izvor opasnosti u saobraćaju. C . Npr. Ove predrasude mogu uticati na ponašanje vozača u nekim saobraćajnim situacijama i usloviti oslobađanje nagomilanog nezadovoljstva i agresivnosti. loše navike koje se odnose na način upravljanja vozilom.uzbuđenje.MENTALNA SPOSOBNOST INTELIGENCIJA Ima veliki značaj za efikasno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju.sudove i imunološki sistem.je pojava koja se manifestuje poduženjem vremena reagovanja Na vreme reagovanja utiču brojni faktori: Bolesti i Telesni nedostaci Starost . isticanjem sebe i vozila. jetru. želje da se bude zapažen. depresija. zabavu ili interes za razumevanje. Međutim ni najinteligentniji ljudi ne moraju biti dobri vozačai ako im ostale osobine ličnosti i psihičke funkcije nisu skladno razvijene. OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI MOTIVI Motivi kao što su želja za samopotvrđivanjem. prema ženama) ili prema saobraćajnoj policiji. brže stiču kvalitetnije iskustvo i adekvatnije koriste stečeno iskustvo u novim situacijama. agresivnosti pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju Vozači sa nižim pragom tolerancije na frustraciju teže podnose nemogućnost zadovoljenja svojih ciljeva. sami po sebi ne moraju biti opasni međutim ako se ostvarivanje ovih motiva kompenzira u saobraćaju onda mogu usloviti opasno ponašanje. Alkoholizam razara fizičku. ciljeva i interesa i dovode do anksioznosti. Posle višegodišnje upotrebe alkohola javljaju se duševni poremećaji. Stavovi se formiraju tokom života i teško se menjaju. ritam i vrsta ishrane.produžuje vreme reagovanja Psihičko stanje . bubrege. što dovodi do različitog ponašanja ovih vozača u saobraćaju. želje za prestižom i dobijanja priznanja od okoline.

Najbolje je da se u toku vožnje ne uzimaju analgetici. pri čemu postoje velike individualne razlike u reagovanju na razne lekove što je delom i genetski uslovljeno.LEKOVI KOJI SNAŽNO DELUJU NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBONST Sedativi (Anksiolitici) Hipnotici i Narkotici Antihistaminici Antiepileptici Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao ispunjen crvenom bojom (▲). Barbiturati koji uzeti sa malom dozom alkohola mogu dovesti do smrtonosnog trovanja. gube interese za rad.LEKOVI KOJI MOGU UTICATI NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBNOST Analgetici Stimulansi CNS-a Antihipertenzivi Lekovi protiv angine pektoris Lekovi protiv psihičke napetosti Antitusici sa centralnim dejstvom Lekovi protiv migrene Antiemetici Antidepresivi 237 . ali ukoliko to nije moguće onda treba uzeti čiste salicilne preparate (andol. Tromost i Osećaj umora Vrtoglavica i Glavobolja Poremećaj mišljenja Poremećaj vestibularnog sistema Pad krvnog pritiska (moguć kolaps) Poremećaj akomodacije oka (nejasno viđenje) HIPNOTICI Hipnotici deluju depresivno na CNS. usporene reakcije. Lekovi sa ove liste podeljeni su u dve grupe: I . što umanjuje vozačku sposobnost. UTICAJ LEKOVA Na sposobnost upravljanja vozilom negativno mogu delovati razni lekovi. NARKOTICI Narkotici izazivaju sanjivost. U našoj zemlji postoji Lista lekova koji se ne smeju upotrebljavati neposredno pre i u toku vožnje.mentalna degradacija koju prati i socijalna degradacija ličnosti. Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao čije su strane crvene. SEDATIVI (ANSIOLITICI) Deluju depresivno na CNS. II . pospanost i smanjenje pažnje Poremećaj psihomotorne sposobnosti Poremećaj perceptivene sposobnosti Poremećaj sposobnosti procenjivanja Posebnu opasnost predstavljaju barbiturati sa produženim dejstvom zbog spore eliminacije i mogućnosti kumulacije pri dužoj upotrebi.ukupno negativno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih negativnih dejstva alkohola i leka Sinergičko . a mamurluk koji izazivaju može potrajati dosta dugo pa se ne savetuje upravljanje vozilom 24-48 sati posle njihove upotrebe Istovremeno konzumiranje alkohola i hipnotika povećava dejstvo alkohola i rizik za nastanak SN.ukupno negativno dejstvo znatno nadmašuje zbir pojedinačnih negativnih dejstva Npr. Odgovrnost za konzumiranje lekova snose sami pacijenti ali i lekari koji često kod prepisivanja lekova ne upozore pacijenta na njegovo negativno dejstvo na upravljanje vozilom. Naročito su opasni Anlgetici sa barbituratima čiju upotrebu treba apsolutno izbegavati pri vožnji. Uzimanje lekova pre vožnje naročito može biti opasno ako se konbinuje više lekova istovremeno ili ako se lekovi kombinuju sa alkoholom pri ćemu lek može pojačati dejstvo alkohola ili što je znatno ređe smanjiti dejstvo alkohola (npr. ANALGETICI Analgetici imaju blago sedativno dejstvo oni usporavaju psihomotorne reakcije i nervne procesa zbog čega je vozač pospan i manje pažljiv što sve povećava verovatnoću za nastajanje SN. acisal. ANTIHISTAMINICI Antihistaminici koji se koriste za lečenje različitih vrsta alergiskih oboljenja. Posle primene narkotika vozač je nesposoban za upravljanje vozilom najmanje 24-48 sati. Sve ovo negativno utiče na bezbedno upravljanje motornim vozilom. stimulansi). Pojačanje dejstva alkohola pod uticajem lekova može biti: Aditivno . Izazivaju: San. a sredina bela (Δ). smanjenu sposobnost koncentracije. Upotreba lekova danas je preterana (tabletomanija). Oni pre svega smanjuju sposobnost vizuelne percepcije. kao neželjeno dejsto imaju Sedativni efekat na CNS koji izaziva pospanost koja traje i 12 sati posle konzumiranja leka. često i bez konsultacije sa lekarom. Posledice su: Smanjenje pažnje Otežana koordinacija pokreta Produženo vreme reagovanja Inhibicija psiho-motorne funkcije Pospanost. Alkoholičari često dolaze u sukobe na radnom mestu i porodici. ali imaju i druga dejstva koja umanjuju vozačku sposobnost. aspirin).

tako da mnogo češće izazivaju SN Našim pravilnikom predviđeno je oduzimanje vozačke dozvole svim osobama koje uživaju drogu i vraćanje iste posle apstinencije od najmanje 12 meseci. suzenje i treptanje. REMETI FUNKCIJU ČULA VIDA U toku pušenja dim cigarete može dospeti u oči. razdražljivost. U slučaju da tu potrebu ne može da zadovolji on postaje nervozan.Sinkopa . odlučivanja i reagovanja • Smanjuje kritičnost. Za svo to vreme pažnja vozača je velikim delom skrenuta sa praćenja saobraćajne situacije. a istovremeno pružaju preterani osećaj samopouzdanja i nekritičnost što može da dovede do SN. razdražljiv.STIMULANSI CNS-a Stimulansi CNS-a otklanjau zamor i povećavaju radnu sposobnost ali samo za poslove koji se ponavljaju i koji ne zahtevaju promišljeno delovanje u relativno složenim situacijama što nije slučaj u saobraćaju. povećane snage i sposobnosti. paljenja cigareta i tokom pušenja kada prinosi cigaretu ustima vozač vozi jednom rukom. moralnosti i humanosti • Oštećuje funkcije svih čula posebno vida i ravnoteže Zbog svega navedenog intoksicirani vozači (narkomani) ne poštuju ograničenja i pravila ponašanja u saobraćaju.Smanjenje pažnje i Koncentracije . pa pokreti postaju grubi i nesigurni • Daje osećaj lažne hrabrosti. moć shvatanja i kontrolu ponašanja • Remeti psihomotorne funkcije • Izaziva poremećaj mišićne koordinacije i slabljenje rafleksa. grubost i bezobzirnost • Umanjuje osećaj opreznosti. odgovornosti. Usled nastale hipoksije može doći do smanjenja oštrine vida. DEJSTVO NIKOTINA Duvanski dim sadrži u sebi nikotin čije je dejstvo višestruko i nije uvek isto 238 . UTICAJ PUŠENJA CIGARETA EPIDEMIOLOGIJA Ispitivanja u Engleskoj pokazuju da je uzrok oko 5% SN pušenje cigareta od strane vozača u toku vožnje Procena je da u našoj zemlji godišnje izgubi život oko 250 osoba zbog pušenja vozača u toku vožnje EFEKTI PUŠENJA Pušenje za volanom višestruko umanjuje sposobnost za upravljanje motornim vozilom: SMANJUJE PAŽNJU VOZAČA Od momenta kada je osetio potrebu za cigaretom. javlja se zamor sa usporenim reagovanjem i iznenadnim atacima sna. Sa smanjenjem koncentracije leka u krvi posle kratkotrajnog perioda stimulacije nastaje depresija CNS-a. otvaranja kutije. svadljivost. što izaziva bolni nadražaj konjuktiva. ANTIHIPERTENZITIVI Antihipertenzitivi zbog naglog smanjenja TA i sedativnog dejstva mogu uticati na vozačku sposobnost. Pušenje većeg broja cigareta smanjuje vidljivost u kolima i nadražuje oči Kod dugogodišnjih pušača dolazi do smanjenje oštrine vida i sposobnosti raspoznavanje boja kao posledica suženja i spazma arterija koje ishranjuju retinu (hipoksija) IZAZIVA STALNI NADRAŽAJNI KAŠALJ Nadražajni kašalj javlja se kao posledica irutacije sluzokože gornjih disajnih puteva naročitoje izražen pri većoj zadimljenosti u vozačkoj kabini i dodatno umanjuje vozačku sposobnost. čak i agresivan. Zbog toga stimulansi otežavaju snalaženje u saobraćaju. Za vreme traženja cigareta.izazivaju . netolerantan. agresivnost. shvatanja. netrpeljivost. Zbog svega navedenog dejstvo stimulansa je krajnje nepovoljno na upravljanje vozilom. Antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora . Moguće je i da vazdušna struja vrati pepeo cigarete u oči što može imati kobne posledice pri velikim brzinama vozila.Nazalna kongestija Rezerpin . moć rasuđivanja. vozač postaje manje koncentrisan na vožnju.izaziva .Pad radne i psihomotorne sposobnosti OPOJNE DROGE Droge slično alkoholu ali u znatno većoj meri dovode do: • Oštećenje najpre viših moždanih centara što dovodi do oslobađanja primitivnih nagona • Smanjenje pažnje i koncentracije • Produžuje vreme opažanja. DOVODI DO HIPOKSIJE TKIVA Sagorevanjem duvana oslobađa se CO koji ima veći afinitet prema Hb od O2 što kod dužeg pušenja naročito u zatvorenoj kabini vozila može da dovede do hipoksije tkiva i poremećaja pre svega od strane CNS-a koji je najosetljiviji na hipoksiju. a otklanja osećaj straha i krivice • Povećava samopouzdanje i samouverenje • Izaziva euforiju.Vrtoglavica .Glavobolja .

Komplikacije arteriske hipertenzije: • • • • • • • • • • Cerebrovaskularni poremećaji Promene na retini i smetnje vida Loš san i noćno buđenje Oboljenje srca Psihološki poremećaji .Poremećaj pažnje .kao što su . napetost). prekid vožnje ARITMIJE Poremećaj srčanog ritma može dovesti do hemodinamskih poremećaja i smanjenog dotoka krvi u mozak što dovodi do niza poremećaja koji umanjuju vozačku sposobnost od kojih su najznačajniji • Slabost • Ošamućenost • Vidne smetnje • Bolovi u grudima • Pospanost UTICAJ BOLESTI Oboljenja bilo kog organa i sistema u određenoj meri negativno utiču na sposobnost upravljanja vozilom i može biti uzrok nastanka SN. raste TA i puls što doprinosi bržoj pojavi koronarne bolesti. INFARKT MIOKARDA Nakon preležanog infarkta miokarda vozačima saveovati da ne voze bar 6 meseci. Nastanak koronarne bolesti potenciraju nokse u saobraćaju (dugo sedenje.Neurotsko ponašanje . zbog čega se zdravstveno stanjene ne javlja tako često kao uzrok teših SN. ali i dejstva pojedinih atnihiperetenzitivnih lekova.Pre svega gangliskih blokatora može izazvati Nagli pad krvnog pritiska praćen Omaglicom pred očima i Gubitkom svesti Sa druge strane razne nokse koje postoje u saobraćaju mogu potencirati nastanak arteriske hipertenzije. OBOLJENJA KVS-a ARTERISKA HIPERTENZIJA Umanjenje vozačke sposobnosti kod obolelih od arteriske hipertenzije postoji pre svega zbog komplikacija ove bolesti.Izaziva sedaciju ili stimulaciju (Centralni efekat) . kao i bolesti koje slabe koncentraciju.Izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova kože koja je najizraženija na ekstremitetima . Prekid pušenja dovodi do • Poremećaja uslovnih refleksa • Anksioznost • Drhtanje ruku • Ubrzanje srčanog rada • Pad krvnog pritiska • Smetnje od strane želudca Ovi znaci psihološke zavisnosti kulminiraju 3 dana po prestanku pošenja i umanjuju vozačku sposobnost PREVENCIJA Vozač pušač treba da puši samo za vreme pauza u vožnji Saputnici ne bi trebali da puše u toku vožnje ili ako to čine onda treba da drže otvoren prozor.Tvrdoglavost i Rigidnost . Posebno su opasna oboljenja koja mogu izazvati iznenadnu smrt ili gubitak svesti.Upotreba antihipertenziva . Veliki problem su i povrede vozača u SN koje ostavljaju negativne posledice na psiho-fizičko stanje.zbog čega bitno umanjuje vozačku sposobnost. reakcionu sposobnost i vizuomotornu koordinaciju. stres.Akutni efekti .Razdražljivost . Postojeći zakon omogućava da se uskrati izdavanje vozačke dozvole bolesnim vozačima 239 . ANGINA PEKTORIS U slučaju da se jave bolovi i stezanje u predelu grudne kosti treba savetovati odustajanje tj. I . dok je Sy prenadražen (stresna reakcija) • Hronični efekti • Drhtanje ruku • Glavobolja • Pojačanje refleksa • Psihomotorni nemir • Oslabljena koncentracija pažnje • Anksioznost • Poremećaj pamćenja • Smanjenje moždane cirkulacije • Spazam mišićnih vlakana • Mlitava paraliza mišića • Smanjenje oštrine vida i raspoznavanje boja.Subjektivni osećaj relaksacije.Disharmonični stavovi II .Nebithov paradoks .Emocionalna nestabilnost . KARAKTERISTIKE PUŠAČA Među pušačima ima mnogo više osoba čije karakteristike pogoduju nastanku SN Neurotične osobe Emocionalno nestabilne osobe Osobe sa avanturističkim crtama ličnosti Agresivne osobe PERIOD ODVIKAVANJA OD PUŠENJA Period odvikavanja od pušenja je posebno opasnost po bezbednost saobraćaja. KORONARNA BOLEST SRCA Često izaziva iznenadnu nesvesticu i kolaps . U toku vožnje menja se frekfenca i pravilnost srčanog rada.

guranje automobila zbog kvara i sl.čime ugrožava bezbednost u saobraćaju. Komplikacije od strane bubrega i srca. OBOLJENJA RES-a AKUTNA OBOLJENJA RES-a Često dovode do privremene nesposobnosti za upravljanje motornim vozilom. HRONIČNI BRONHITIS I ASTMA Teže forme ovih oboljenja . Istovremeno prisustvo ovih bolesti značajno povećava rizik za nastanak SN. OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Utiču na vozačku sposobnost zbog otežanog i poremećenog sna i smanjenja pažnje. HIPOTIREOZA Hipo-tireoza težeg stepena praćena bradipsijom .je takođe akcidentogeni faktor u saobraćaju. Iznenadna embolija krvnih sudova donjih ekstremiteta .Zbog katarakte i retinopatije (komplikacije višegodišnjeg dijabetesa). HIPERTIREOZA Hipertireoza težeg stepena sa okulobulbarnim sindromom ili KVSkomplikacijama . Pored toga insulin daje i simptome cerebralne prirode koji mogu umanjiti vozačku sposobnost kao što su: • Teškoće u prosuđivanju • Agresivnost • Teškoće u kontroli rada mišića • Iznenadna pojava nesvestice Oslabljen vid .Imaju poremećaj kongitivnih funkcija . Iznenadna pojava prolazne hipoglikemije .Često zaspe za volanom (zbog hipoksije CNS-a). Sulfanilini i Glimbeklamidi .EPI-napadi Pojavu Epi-napada je uglavnom nemoguće predvideti zbog čega ovi pacijenti moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom i terapijom. OBOLJENJA ENDOKRINOG SISTEMA DIJABETES Dijabetes može da sposobnost iz više razloga. NEUROLOŠKA OBOLJENJA EPILEPSIJA I .Predstavljaju kontraindikaciju za bezbedno upravljanje motornim vozilom.antidijabetici koji nešto češće izazivaju hipoglikemiju) Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i insulinom češća se može javiti hipoglikemija. HIPO I HIPER-ADRENOKORTICIZAM Teški oblici ovih bolesti umanjuju vozačku sposobnost. Najveći broj SN događa se za vreme prvog Epi-napada. Dijabetična neuropatija (Periferni neuritis) Ukoliko dođe do nastanka ovih komplikacija. zakrčenje u saobraćaju) ili povećan fizički napor (zamena točka. OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA Vozači koji pate od ove bolesti su: .Hronično umorni . Sleep apneja je često udružena sa arteriskom hipertenzijom. Opasnost od pojave hipoglikemije kod vozača postoji naročito ukoliko uslovi vožnje nalažu propuštanje redovnih obroka (npr. (Bigvanidini. gojaznošću i upotrebom alkohola.U periodu intenzivnog kašlja i dispneje mogu da dekoncentrišu vozača.čime bitno umanjuje vozačku sposobnost. OBOLJENJA VENSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Varikozni sindrom i tromboflebitis Smanjuje pokretljivost nogu i mogućnost brzog reagovanja. umanji vozačku 240 .Umanjuje vozačku sposobnost. Blaže forme ovih oboljenja .je glavni faktor koji dovodi do umanjenja vozačke sposobnosti kod vozača dijabetičara.Pospani i somnolentni .Sinkopalni napad .Umanjuje vozačku sposobnost.kod kompletnog bloka (Adam -Stokesov sindrom) • Usporenje reakcija • Nesigurno pamćenje • Vrtoglavica • Nesvestica STENOZA ILI INSUFICIJENCIJA AORTNOG ZALISTKA Može izazvati sinkopu i napad angine pektoris . Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i oralnim antidijabeticima opasnost od hipoglikemije postoji nakon upotrebe lekova premda je rizik mali ako se obroci redovno uzimaju.) i od načina lečenja dijabetesa Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu samo dijetom opasnost od pojave hipoglikemije postoji jedino pri dugim i napornim putovanjima (vozači teških kamiona) tokom kojih je onemogućen redovni higijensko-dijetetski režim života i ishrane. OBOLJENJA ARTERIJSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Otežava manipulaciju nožnim komandama vozila . Oštećenje perifernih arteriskih krvnih sudova vozaču treba savetovati apstinenciju od vožnje.

Emocionalna napetost . Preventivno dozvolu treba oduzeti i svim pacijentima nakon teške traume lobanje i operacija tumora mozga u trajanju od najmanje 6 meseci u cilju praćenja eventualne pojave sekundarnih Epi-napada. ne umanjuju vozačku sposobnost Teži oblici bolesti .Oslabljena koordinacija pokreta Glavobolja Omaglica Zujanje u ušima Vrtoglavica 241 . Ovi vozači najčešće ne poštuju saobraćajne propise. sugestibilne.Izazivaju znatno veći broj SN u odnosu na ostale vozače (Neprepoznati pokušaji suicida kod mladih).Usporen psihomotilitet .Socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost Predstavljaju kontraindikacije za bezbedno upravljanje vozilom.Duševne promene epileptičara Za bezbednost u saobraćaju značajna je i pojava određenih duševnih promena koje prate epilepsiju .Praćena je impusivnošću i entuzijazmom što može navesti vozača na vrlo opasnu vožnju.Hiperrefleksija . poremećajem sna i pospanošću.Burno reagovanje i Agresivnost PSIHOZE Hipomanija . NEUROZE Smanjuju vozačku sposobnost kako zbog same bolesti tako i zbog lekova koje koriste u terapiji. Histerične osobe .Karakteriše se malaksalošću.Mogu verovati da ih drugi vozači progone što ih natera u veoma opasnu i brzu vožnju.Mogu se oslobađati straha brzom vožnjom.Otežano shvatanje . Anksiozni vozači .Uticaj antiepileptične terapije .Lepljivost . glavoboljom. Oni su u vožnji nesigurni i pasivni ili napeti i agresivni. nesigurni.Su emotivno nezrele. Ako pacijent nije imao napade najmanje dve godine može mu se izdati dozvola uz obavezne redovne kotrolne preglede. što kod vozača može uticati na nastanak SN. Psihoneuroza .sa slabim unilateralnim tremorom.Promena raspoloženja .Poremećaji vida . slabiju koncentraciju pažnje i otežanu sposobnost sagledavanja situacije. a koji negativno utiču na vozačku sposobnost jesu: Poremećaj vida Nistagmus Vroglavica Opšta slabost Euforija Senzorni poremećaji u ekstremitetima Cerebralna nekoordinacija Preterano samopouzdanje VERTEBRO-BAZILARNA INSUFICIJENCIJA Predstavlja opasnost za bezbedno upravljanje motrnim vozilom jer izaziva: Nesvestica Glavobolja i Vrtoglavica Vidne smetnje Slabost CEREBRALNA ATEROSKLEROZA Ispoljava se telesnim.Mogu često predstavljati uzrok SN sa teškim posledicama Izraziti poremećaji strukture ličnosti . žarišnim i psihičkim poremećajima od kojih su za vozačku sposobnost značajni: .Eksplozivnost .Razdražljivost .Usled pogrešnog zaključivanja obolelog mogu biti uzrok SN Vozači sa suicidalnim namerama i depresivni vozači . II .Neuviđavnost . akinezijom. pa predstavljaju rizičnu grupu.sa jako izraženim horeotičnim i atetoničnim pokretima.Imaju manju intelektualnu efikasnost. Organske psihoze i presenilna demencija . ukočenošću i tremorom dovode do potpunog gubitka sposobnosti za upravljanje motornim vozilom MULTIPLA SKLEROZA Poremećaji koji se javljaju kod MS. Oduzimanje dozvole je indikovano i kod postojanja sigurnih Epi-napada. neodlučne i željne dominacije zbog čega predstavljaju izvor rizika u saobraćaju Psihosomatski poremećaji vozača .Labilnost .Motorni poremećaji .Želja za dominacijom . Anksiozni neurotičari . sumnjivi i hiperaktivni što sve može biti uzrok opasnosti u saobraćaju.Oskudne asocijacije .Vozači sa dijagnozom psiho-neuroze su nestabilni.Ako se radi o novootkrivenom pacijentu treba zahtevati oduzimanje vozačke dozvole i detaljno kliničko ispitivanje.Hemipareze . PARKINSONOVA BOLEST Blaži oblici bolesti .koji se ispoljavaju kao: .Preopširnost III .Sklonost neprilagođenom ponašanju . čestim promenama raspoloženja. Neurastenični sindrom . egocentrične. Šizofreničari .

glavobolja. slabiti pažnju. grčeva. MENIEROV SINDROM Karakteriše se nepredvidivim napadima vrtoglavica . SENZORNI POREMEĆAJI NA EKSTREMITETIMA Mogu značajno ugroziti sigurnost pri upravljanju motornim vozilom. nesvesticu pa čak i gubitak svesti što sve umanjuje vozačku sposobnost. OŠTEĆENJA KIČMENE MOŽDINE Izazivaju pareze i paralize pri čemu vozačka sposobnost zavisi od težine bolesti. povraćanja. drhtavicu. Kod vozača razmak između obroka ne bi smeo da bude duži od 4 sata. CEREBRALNI POREMEĆAJI SA ATAKSIJOM Dovode do nespretnosti pri upravljanju vozilom pogotovo ako je zahvaćana desna noga i ako izazivaju drhtanje gornjih ekstremiteta. Hernije trbušnog zida u bolnoj fazi Pankreatitis u bolnoj fazi Oboljenja žučne kese u bolnoj fazi OBOLJENJA UROGENITALNOG SISTEMA Smetnje za bezbedno upravljanje motornim vozilom mogu predstavljati: Oboljenja praćena uremijom Oboljenja praćena čestim nagonom na mokrenje Oboljenja praćena bubrežnim kolikama Oboljenja praćena komatoznim stanjem Izenenadne hidrocele i varikocele HEMATOLOŠKA OBOLJENJA Hemoragični sindrom Anemija Mogu biti favorizujući faktor brže pojave zamora i kolapsnog stanja čime utiču na češću pojavu SN. zamor. nNa brzinu reagovanja imaju uticaj vitamini B i C). REDOVNOST ISHRANE Veoma je bitno i redovno uzimanje obroka. Pri uzimanju velike količine teže svarljive hrane. ISPRAVNOST HRANE Uzimanje higijenski i bakteriološki neispravne hrane u toku putovanja može dovesti do mučnine. Javlja se kod: Miastenije gravis Miozitisa Mišićne distrofije Polimijelitisa Polineuritisa Lokalnih lezija nerava Potencijalnu opasnost za nastajanje SN predstavljaju sledeća oboljeja GIT-a: Ulkusna bolest u bolnoj fazi Perforacija ulkusa . POREMEĆAJ VESTIBULARNOG APARATA SA VRTOGLAVICOM Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom sve do smirivanja stanja. bezvoljnost. Višesatno neuzimanje hrane dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi što može imati za posledicu malaksalost. proliva i drugih smetnji koje umanjuju vozačku sposobnost. izazivati povećanu razdražljivost čime smanjuju vozačku sposobnost.Zbog masovnog krvarenja može izazvati kolapsna i šokna stanja za volanom.Smetnje sna Brzo zamaranje Oslabljena koncentracija Slabost pažnje Poremećaj pamćenja ZAPALJENJE CNS Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom u toku trajanja bolesti i u fazi rekovalescencije. vrtoglavicu.što dovodi do gubitka vozačke sposobnosti ukoliko se napadi vrtoglavice ponavljaju ili se nemogu ukloniti lekovima. masne hrane i hrane koja nadima dolazi do preusmeravanja veće količine krvi u abdominalne OSTALA OBOLJENJA I STANJA OBOLJENJA GIT-a 242 . MIGRENA U vreme napada teških migrena vozačka sposobnost je značajno umanjena. UTICAJ ISHRANE VOZAČA RAZNOVRSNOST ISHRANE Po svom sastavu hrana mora da bude raznovrsna kako bi zadovoljila sve nutritivne potrebe organizma vozača (npr. Javlja se kod: Multiple skleroze Siringomijelitisa Spondiloze Tumora i trauma DISKUS HERNIJA Dovodi do lumoišijalgije i neuroloških lezija koje su praćene iznenadnom pojavom bola koji za trenutak skreće pažnju vozaču što pri brzoj vožnji može ugroziti bezbednost saobraćaja. OBIMNOST OBROKA Poželjno je da vozači uzimaju manje količine lako svarljive hrane na svaka 2-3 sata. prgavost. OBOLJENJA KOŽE Praćena svrabom. Javljaju se kod: Perifernih neuropatija Lezije kičmene moždine Lezije u lobus parietalisu SLABOST U EKSTRMITETIMA Može značajno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilom. bolom i smetnjama u pokretu -Mogu remetiti koncentraciju.

Imaju za cilj da spreče nastanak SN. . . Kao najznačajnije teme nameću se: Uticaj alkohola na vozačku sposobnost PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU Mere kojima se sprečavaju saobraćajne nesreće mogu se podeliti na: MERE PRIMARNE PREVENCIJE .Palpitacija . DOPUNSKO SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE Zaboravljanje naučenog. Sem toga prepun želudac vrši pritisak preko dijafragme na torakalne organe čime još više otežava adekvatnu reakciju vozača. tromošću. zatim preko predškolskih ustanova. MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE . ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD Zdravstvena služba takođe treba da uzme učešće u edikaciji iz ove oblasti preko zdravstvenovaspitnog rada. OBRAZOVANJE KADRA ZA POTREBE SAOBRAĆAJA Podrazumeva da se u toku redovnog školovanja stručnih kadrova za sva zanimanja koja imaju veze sa saobraćajem uvede i obrazovanje iz ove oblasti. izmene saobraćajnih propisa i uvođenje raznih drugih novina u oblasti saobraćaja.Zujanja u ušima .Poboljšanje elementata puta i okolina MERE TERCIJANE PREVENCIJE . biciklista i motociklista za saobraćaj.Uznemirenosti . Posebnu pažnju treba obratiti na pripremu pešaka (pre svega dece). U takvim slučajevima kafa će trenutno smanjiti subjektivni osećaj umora ali će se posle kratkog vremena umor manifestovati u najizraženijoj formi što predstavlja veliku opasnost za bezbednu vožnju.Treperenja pred očima . bezvoljnošću i smanjenjem psihofizičkih sposobnosti (produženo vreme reagovanja.Misaone konfuzije . racionalno i bezbedno.Vrtoglavice . ne preporučuju se gazirani sokovi zbog nadimanja i sokovi koji sadrže kofein. Međutim veće doze kofeina mogu imati izrazito nepovoljne efekte na vozačku sposobnost jer dovode do: .Prva pomoć . škola. nalažu potrebu dopuskog obrazovanja vozača koji već imaju vozačku dozvolu.Imaju za cilj da ublaže žestinu SN: Poboljšanje pasivnih elemenata bezbednosti vozila. U sprovođenju ovih mera moraju biti uključeni svi elementi društvene zajednice.Slabljenje kritičnosti Kafa predstavlja posebnu opasnost za umorne vozače koji uzimanjem kafe žele da zamene odmor.Podrazumevaju primenu odgovarajućih sankcija prema nesavesnim vozačima. Nedovoljan unos tečnosti u toku vožnje uzrokuje brojne promene u organizmu i pogoduje bržem nastanku zamora. OBRAZOVNO-VASPITNI RAD SA OSTALIM UČESNICIMA U SAOBRAĆAJU Posebno organizovana obuka postoji za vozače koji čine svega oko 10% stanovništva. stanje i ponašanje u saobraćaju.Rehabilitacija REPRESIVNE MERE .Poremećaja koordinacije . slabljenje pažnje i koncentracije). Ostali učesnici u saobraćaju takođe moraju imati bar minimum znanja iz ove oblasti kako bi bezbedno učestvovali u saobraćaju.Imaju za cilj da ublaže posledice SN koje su se već dogodile: . fakulteta i sredstava javnog informisanjaje.Transport . Zakonski propisi omogućavaju da se izbegnu konflikti i stvore uslovi da se saobraćaj odvija organizovano. a njihova realizacija se sprovodi kroz sledeće aktivnosti: ZAKONSKA REGULATIVA Podrazumeva postojanje zakona koji će normirati međusobne odnose.Lečenje 243 .organe što dovodi do relativne ishemije CNS-a koja se manifestuje pospanošću.Straha i tremora . Njihova edukacija vrši se najpre u okviru porodice. UNOS TEČNOSTI Najbolje je u toku vožnje uzimati čistu vodu ili prirodne sokove. što negativno utiče na sigurnost vožnje. UPOTREBA KAFE Kofein u manjim dozama deluje stimulativno na sve funkcije CNS-a. PRIPREMA LJUDI ZA UČEŠĆE U SAOBRAĆAJU OBUKA VOZAČA MOTORNIH VOZILA Podrazumeva upoznavanje budućih vozača sa saobraćajnim propisima i veštinom upravljanja vozilom i proveru stečenog znanja polaganjem vozačkog ispita i praktičnom proverom sposobnosti na poligonu.

periodične i vanredne preglede.Pušenje cigareta za volanom Ishrana vozača Bolesti vozača i SN Uticaj lekova na vozačku sposobnost Prva pomoć na mestu SN Način transporta povređenih do zdravstvene ustanove Uticaj okoline na nastanak SN Uticaj socijalnih faktora i porodičnih prilika na nastanak SN SELEKCIJA POJEDINIH KATEGORIJA UČESNIKA U SAOBRAĆAJU VOZAČKI ISPIT Predstavlja selekciju u pogledu znanja.Obaveštenja o alternativnim putnim pravcima UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU Medicina rada može uticati na povećanje bezbednosti u saobraćaju kroz sledeće aktivnosti Vršenjem ocene vozačke sposobnosti kroz prethodne.Intenzitet i struktura saobraćaja . Strožija kaznena politika značajno redukuje broj SN (npr. Kontrola saobraćaja obuhvati i Zabrana vožnje motociklom osobama mlađim od 17 godina u periodu od ponoći do 5 ujutru. nakon raznih medicinskih intervencija i upotrebe lekova Zdravstveno vaspitnim radom sa vozačima i drugim učesnicima u saobraćaju Davanjem inicijativa za izmene i dopune pojedinih odredbi Pravilnika o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila. a male premije za uspešne vozače). Očuvanje dobre osvetljenosti puta i svetlosne signalizacije.Ne menjaju se ili se retko menjaju u vremenu: .Postupanje u slučaju SN . Održavanje uređaja za svetlosnu signalizaciju na vozilu. putari. Redovno održavanje puteva. Vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana.Kodeks etičkih normi DINAMIČKE INFORMACIJE . Zdravstvena ustanova) Očuvanje tragova nezgode u cilju sprovođenja istrage Sprečavanje nastaka zastoja INFORMISANJE UČESNIKA U SAOBRAĆAJU STATIČKE INFORMACIJE . sankcionisanje vožnje u alkoholisanom stanju) Pored toga kontrola saobraćaja ima za cilj i da uoči najčešće greške i prekršaje i da o tome obavesti nadležne institucije koje svojim radom te greške mogu otkloniti.) Vršenjem ocene vozačke sposobnosti obolelih.Podaci o klimatskim uslovima . kao i pri svakodnevnom kontaktu sa imaocima vozačkih dozvola.Saobraćajni propisi .Realativno se brzo se menjaju u vremenu: . ZDRAVSTVENA SELEKCIJA Predstavlja selekciju u pogledu psihofizičkih sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom pre svega budućih vozača (dobijanje lekarskog uverenja) ali i onih koji to već jesu (najčešće na zahtev MUP-a). pozitivno deluje na ponašanje vozača. Vršenjem ocene psiho-fizičkih sposobnosti drugih radnika koji su indirektno odgovorni za bezbednost saobraćaja (saobraćajna milicija. Instaliranje izvora svetlosti na kacigi motociklista.Stanje na putevima . Redovno održavanje i tehnički pregledi vozila. SISTEM OSIGURANJA Zavisnost visine premije osiguranja od uspešnosti vozača u vožnji (visoke premije za rizične vozače. 244 . KONTROLA I REGULISANJE SAOBRAĆAJA Ima za cilj postizanje duštvene discipline. prilagođenosti i veštini neophodnoj za samostalno upravljanje motornim vozilom. pešačkih prelaza i instalirane opreme na putu. UBLAŽANJE POSLEDICA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Brzo i efikasno preduzimanje mera na mestu nezgode u cilju sprečavanja nastajanja novih nezgoda Pružanje prve pomoći povređenim licima Brzo i stručno zbrinjavanje nastradalih lica Adekvatan transport nastradalih do zdravstvene ustanove (najbolje helikopterom) Adekvatan prijem i tretman u bolnici Rehabilitacija povređenih lica Obaveštavanje nadležnih organa (Saobraćajna policija. pravilnog korišćenja puteva i zadržavanje ponašanja učesnika u saobraćaju u normalno dozvoljenim okvirima. radnici koji rade na tehničkoj ispravnosti vozila i sl.

miokardne kontraktilnosti i koronarnog protoka Usled pojačane β-adrenergičke aktivnosti Sy i istezanja zidova desne pretkomore usled venokonstrikcije. a Stavljanjem astme i hroničnog bronhitisa na listi etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna. ishrana i dr. Povećan je rizik za nastanak ateroskleroze i koronarne bolesti . Pod ovim terminom se podrazumeva grupa poremećaja pri kojima se javlja hronično iskašljavanje i/ili gušenje u miru i/ili u naporu. pol. Povećanje frekfencije srčanog rada. Ishemičko oboljenje srca i Cerebrovaskularna bolest) Bihevioralni poremećaji i mentalne bolesti Oboljenja lokomotornog sistema (Lumbalni i Cervikobrahijalni sindrom) FAKTORI RIZIKA • • • • • • • • • Pušenje Vreme i klima Faktori rada Socioekonomski status Porodični i genetski faktori Atopijska predispozicija Bronhijalna reaktivnost Respiratorne bolesti u detinjstvu Aerozagađenje životne i radne sredine FAKTORI RIZIKA Kao faktori rizika za nastanka ovih bolesti izdvajaju se: Nepovoljni psihosocijalni faktori na radu Nedostaci u ergonomskim rešenjima za oruđa Mentalno preopterećenje Niz drugih štetnosti i uslova radne sredine Individualne karakteristike (životna dob.Buka povećava tonus simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta TA.) Loše navike (pušenje. U etiopatogenezi KVS-oboljenja važnu ulogu imaju i individualne karakteristike. SZO je posebno izdvoja. genetski faktori. navike. uzročno. Za prevenciju navedenih KVS-oboljenja važna je identifikacija faktora rada koji doprinose pojavi oboljenja ili dovode do njegovog pogoršanja. triglicerida i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina.) OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Od oboljenja KVS u vezi sa radom najveći značaj imaju: • hipertenzija • ishemijsko oboljenje srca • cerebrovaskularna bolest Hipertenzija je značajna i kao samostalna bolest i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti. parcijalni uzročnik bolesti Provocitajući faktor u pojavi bolesti Faktor koji pogoršava tok i težinu bolesti OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA HRONIČNA NESPECIFIČNA RESPIRATORNA BOLEST Iako se mnoga oboljenja RES-a mogu dovesti u vezi sa faktorima rada. profesionalnih bolesti početna definicija je znatno sužena ali ipak nije izgubila na značaju. gliko i mineralokortikoida koji stimulišu β receptore u masnom tkivu što dovodi do pojačane lipolize. Emfizem i Astma) Oboljenja KVS-a (Hipertenzija. povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. alkohol. tip ličnosti i dr. Poremećaji uključuju: • BRONHITIS • EMFIZEM • ASTMU FIZIČKI FAKTORI RIZIKA BUKA Pretpostavlja se da buka na KVS deluje kao stresor. FAKTORI RADA Kod bolesti u vezi sa radom faktor rada može biti: Jedan od više etioloških činioca tj. životna sredina i brojni drugi faktri zbog čega je evaluacija faktora radne sredine znatno otežana. hroničnu nespecifičnu respiratornu bolest. rasa. PODELA Iz tog veoma širokog spekra bolesti u vezi sa radom izdvajaju se: Oboljenj respiratornog sistema (Hronični bronhitis.BOLESTI U VEZI SA RADOM Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo Za ovu grupu poremećaj danas je u upotrebi širok spektar bolesti koje su na neki način ne uvek termin Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Rad u uslovima povećane buke izaziva Povećanje TA .Zbog povećanja holesterola. 245 .

SMENSKI RAD I IREGULARAN REŽIM RADA I ODOMORA Takođe povećava rizik od KVS oboljenja. stavljaju radnika u stanje neizvesnosti i zbunjenosti.droga) • Hipertenzija • Peptičkog ulkusa • Blagog porasta holesterola u krvi SINDOM SAGOREVANJA To je tip prolongirane bihevioralne reakcije na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na radu. HRONIČNI PROFESIONALNI STRES Povećava rizik od KVS oboljenja psihofiziološkim procesima ili preko poremećaja ponašanja (prekomerno pušenje. Ova vazokonstrikcija se primarno manifestuje na periferiji (prsti. VISOKA TEMPERATURA Duži rad u toplim pogonima može dovesti do Hipertenzije Ishemijskog oboljenja srca Akutnih ataka ishemijskog oboljenja srca NISKA TEMPERATURA Rad u hladnim pogonima povećava rizik od Akutnih ataka angine pektoris Akutnog infarkta miokarda Faktor rizika u razvoju drugih oboljenja KVS-a. ali su zaključci protivurečni. Ove disfunkcije se obično spontano poboljšavaju. Stalni zahtevi za novim znanjima i brzinom. izraženim anksioznim reakcijama i otežanom relakasacijom nakon rada. neprilagođeni biološkom biću čoveka. kao i na drugim radnim mestima gde postoje naglašene interpersonalne komunikacije sa visokim emocionalnim ulogom. koje je praćeno strahom od zaostajanja. ušne školjke). Odlikuje se : Emocionalnom ispražnjenošću Depersonalizacijom Smanjenom samorealizacijom Smanjenjem kvaliteta rada Povećanjem fluktuacije i apsentizma Pojavom nesanice Povećanom konzumacijom alkohola ili droge Pojavom problema u porodici i braku HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA • olovo • kadmijum • kobalt • arsen • ugljenmonoksid • organski rastvarači (Neki) O uticaju ovih hemiskih štetnosti na pojavu KVS oboljenja ima dosta podataka. Najčešći poremećaji u mentalnoj sferi koji se mogu dovesti u vezu sa radom jesu: na ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE MENTALNE BOLESTI U VEZI SA RADOM • Depresije 246 .Vazokonstrikcija perifernih krvnih sudova Pri čemu se zapaža spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija. zdravstvu ili školstvu.Na EKG-u se registruje skraćenje PR intervala i ST segmenta. Ishemija miokarda . ishrana. RADNA OPTEREĆENJA MALO FIZIČKO OPTEREĆENJE (inaktivnost na radu) Ishemijsko oboljenje srca . Efekti su praćeni: • Glavoboljom • Stalnim opštima zamorom • Malaksalošću Kod dužeg trajanja bihevioralnih reakcija tehnostres • Češća pojava mentalnih bolesti • KVS-oboljenja • Koštano-mišićni poremećaji • BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom stanju pojedinca i lakim disfunkcijama fizioloških sistema. TEHNOSTRES Nastaje u uslovima nove tehnologije čija primena nameće svakodnevne izuzetno brze promene i stalni nedostatak vremena čime se potiskuju lične potrebe radnika. Nemogućnost opuštanja posle rada produžava i pogoršava efekte tehnostresa. alkohol). alkohol. Predstavlja specifični oblik stresa koji se javlja kod radnika u uslužnim delatnostima.Povećava incedencu. ali ako traju dovoljno dugo ili se često ponavljaju bez odgovarajućih perioda oporavka povećava se rizik od težih manifestacija hroničnog stresa u vidu pojave: • Depresije • Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Poremećaja ponašanja (pušenje.

Hipoteza o interakciji fiziološkog opterećenja i psihosocijalnih faktora rizika na radu . visina. Dugotrajna fleksija i ekstenzija vratnog dela kičme Dugotrajna ekstenzija vratnog dela kičme Česte rotacije vratnog dela kičme Veliki i stalni pritisak usled nedostatka vremena Nedovoljan uticaj pri odlučivanju o radu Stalne kratkotrajne ponovljene aktivnosti Monoton rad Pomanjkanje satisfakcije na radu Hronični stres MEHANIZAM NASTANKA Više hipoteza pokušavaju da objasne nastanak ovih poremećaja. Lumbalni sindrom nastaje kao posledica kompresije na korenove kičmenih živaca. FAKTORI RIZIKA Težak fizički rad . ponavljanim radnim zadacima i aktivnostima i neadekvatnom organizacijom rada.Po kojoj uzrok oštećenja mišića nije njihova aktivacija sama po sebi već kratak vremenski razmak između kontrakcija tako da mišići ne stignu da se oporave od prethodnem. iako individualne karakteristike imaju poseban značaj u njihovoj pojavi.• Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Psihoze (ređe) Češće se javljaju u radnoj populaciji nižeg socioekonomskog stanja i obrazovanja. mišićna snaga.Dovodi do degenerativnih promena u lumbalnom delu kičme. Pod ovom dijagnozom mogu se kriti različite patološke promene čiji je zajednički simptom lumbalni ili luboišijalgični bol.Pri vožnji motornih vozila nađena je veća učestalost lumbosakralnog bola. FAKTORI RIZIKA Ekstremni pokreti u vratnog delu kičme 247 . zdravstveno stanje (ranije bolesti).Dugotrajno sedenje u ispravljenom položaju bez oslonca. Individualni faktori . fizička sposobnost). Statičko opterećenje .Konstitucijalni (starost. nošenja. Dinamičko opterećenje .Kod dizanja. Do kompresije u 80% slučajeva dolazi zbog oštećenja inetrvertebralnog diskusa (ošećenja anulus fibrozusa kroz koja prodiru delovi nukleus pulposusa i vrše pritisak na korenove živaca). rade blizu svog maksimalnog kapaciteta pa je rizik od nastanka njihovog oštećenja veliki. navike (pušenje) i dr.Polazi od pretpostavke da negativni psihosovcijalni faktori povećavaju efekte ekspozicije mehaničkim faktorima radne sredine i povećavaju rizik od sindroma ponovljenog oštećenja. težina. BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA U ove poremećaje ubrajaju se poremećaji koji imaju veze sa radom. Oštećenja su uglavnom izazvana čestim ponovljenim naprezanjem i povezana sa prisilnim i neugodnim položajem pri radu. vučenja i guranja tereta češće se javlja lumbalni bol. a usledi nova kontrakcija što vremenom dovodi do njohovog trajnog oštećenja. Monoton rad i nezadovoljstvo radom Takođe se povezuju sa pojavom lumbosakralnog bola. Komplementarna hipoteza . OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Ovi poremećaji se često javljaju u zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno kada je ono udruženo sa dužim sedenjem ili ekspozicijom opštim vibracijama LUMBALNI SINDROM Većina oštećenja intervertebralnog dikusa u lumbalnom delu kičme vodi se pod dijagnozom lumbalni sindrom. Mišićne jedinice se aktiviraju po principu veličine (male jedinice se aktiviraju malim. a velike velikim naporom) što znači da su za vreme obavljanja istih radnih zadataka uvek aktivne iste mišićne jedinice koje u takvim uslovima čak i kad su zahtevi mali. Hipoteza o energetskoj krizi u mišićima Monoton rad. Opšte vibracije . ponovljeni pokreti pri radu tokom dužeg perioda dovode do "Burnouta" i poremećaja cirkulacije u mišićima što izaziva oštećenja mišićnih vlakana.

a posebno pri obradi za organe veštačenja tolerišu izvesna bolesna stanja i mane i radnik ipak osposobljav za rad. Nakon periodičnih i ciljanih pregleda radnika koji su takođe obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Neurologa. Oftamologa. Odnosno da postoji prognoza da će ispitivana osoba na tom radnom mestu moći da radi narednih 30-40 godina bez ikakvih zdravstvenih posledica. obavlja posao koji se može valorizovati na tržištu rada. Poželjno je što više koristiti testove opterećenja kojima se imitiraju radne aktivnosti na radnom mestu. Otorinolaringologa. OSNOVI PRINCIPI ORS Važno je imati optimalni uvid u stanje funkcije većine organa. Data ORS najčešće nije definitivna (dinamička ocena). čak i negira. ORS treba da bude opisna. Zato je neophodno dobro se upoznati sa radnim mestom u preduzeću u kome radnik radi za šta je neophodna i adekvatna dokumentacija iz samog preduzeća (opis radnog mesta) Posao na koji se ispitivana osoba raspoređuje mora biti takav da radni napori kojima se izlaže ne ugrožavaju zdravlje niti dovode do premora. a poželjno je dati i predlog novih poslova i novog radnog mesta za koji je radnik sposban. Pri regrutacijama i ocenjivanju sposobnosti za obavljanje ratne službe. Pri promeni tehnologije na radnom mestu ako se novi tehnološki procesi bitno razlikuju od prethodnog. ORS treba da bude timska i da uključi znanje Specijaliste medicine rada. U slučajevima privremene radne nesposobnosti (određivanja dužine privremene sprečenosti za rad). ORS vrši se na osnovu posla koji radnik obavlja. Zato postoji preporuka da ispitanik svoju izjavu potpiše na formularu lekarskog uverenja. dok se pri periodičnom pregledu. Ona se može se klasifikovati na dva načina kao: • Fizička radna sposobnost • Psihička radna sposobnost • Senzorna radna sposobnost ILI • Opšta radna sposobnost • Specifična (profesionalna) radna sposobnost Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je postupak kojim se na osnovu bioloških funkcija organizma neke osobe sa jedne strane i bioloških zahteva određenog posla i karakteristika radnog mesta sa druge strane utvrđuje da li je ispitivana osoba sposobna za određni posao ili grupu poslova. Pri promeni radnog mesta ako se ono znatno razlikuje od prethodnog radnog mesta. invalidska penzija). 248 . odnosno kada je stanje bolesti stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno moguće. Pri ORS mora se voditi računa o njenoj sprovodljivosti u praksi. Psihologa. a ne na osnovu njegovog zanimanja. Radi ostvarivanja prava iz penziskog i invalidskog osiguranja (prekvalifikacija. Pri ORS treba imati na umu da je redak radnik koji je sposoban za svaki posao. Pri ispitivanju funkcije organa treba koristiti što specifičnije i što je moguće manje invanzivne testove. Pedagoga. U sudskim sporovima da bi se presudilo o potrebama davanja rente (razvod braka. psihičke i senzorne potencijale. Pri procenjivanju mogućnosti bavljenja sportom i dr. KADA SE VRŠI ORS Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji Prilikom zasnivanja radnog odnosa (prethodni pregled koji su obavezni za radnike koji se zapošljavaju na radnim mestima sa povećanim rizikom). a posebno onih koji su direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi ili za koje konkuriše. životno osiguranje). Pri ORS anamnestički podaci nemaju istu težinu kao pri drugim medicinskim postupcima jer je jedan broj radnika rentno zainteresovan za rezultate ocene pa ili preuveličava svoje tegobe ili ih umanjuje. kao što je i redak radnik koji je nesposoban za bilo kakav posao. ORS obolelih i povređenih vrši se tek pošto su iscrpljene mogućnosti daljeg lečenja i rehabilitacije.OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost je sposobnost čoveka da koristeći svoje fizičke.Na prethodnom pregledu kriterijumi su najoštriji. konkretna i da obavezno odgovori da li je data osoba sposobna za svoj posao Ako nije treba nabrojati činioce koji limitiraju radnu sposobnost. Poznavaoca zanimanja iz RO i dr. Pri ORS potrebna je fleksibilnost .

njegovih veština. PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je stručna aktivnost koja ima za cilj da među kandidatima koji žele da rade određene poslove kod određenog poslodavca odabere onog (ili one) koji ima najviše izgleda da te poslove obavljaju uspešno. Da bi kandidat doneo pravilnu odluku pri izboru zanimanja potreban mu je čitav niz informacija: KO DAJE OVE INFORMACIJE Škole svojim učenicima naročito na završnim godinama Služba za zapošljavanje Medicina rada Psiholog Medicina rada pruža podatke kandidatu o njegovim fizičkim i fiziološkim karakteristikama na osnovu odgovarajućih pregleda koji obuhvataju: Uvid u medicinsku dokumentaciju Anamneza Antropometrija Dinamometrija Klinički pregled po sistemima Ispitivanje funkcije srca (EKG) Ispitivanje funkcije pluća (Spirometrija) Ispitivanje funkcije čula vida (Ortorejter) Ispitivanje funkcije čula sluha (Audiometrija) Ispitivanje funkcije čula ravnoteže Ispitivanj funkcije lokomotornog sistema Osnovne hematološke i biohemiske analize i dr. pedagoga. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA Prethodni pregledi su pregledi koji se obavlaju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. zašta se koriste odgovarajući testovi. VRSTA INFORMACIJA Informacije o zanimanju Informacije o potrebama privrede za određenim zanimanjem Informacije o mogućnostima stručnog osposobljavanja Informacije o sopstvenim fizičkim i fiziološkim karakteristikama Informacije o sopstevenim opštim i posebnim sposbnostima Drugim rečima profesionalnom orijentacijom se kandidatu na osnovu podataka o njegovim karakteristikama i potencijalima sa jedne strane i poznavanja zahteva pojedinih zanimanja sa druge strane. zadovolji zahteve željenog zanimanja. Psihološki deo ispitivanja . Ovim pregledom se utvrđuje da li je 249 . Profesionalna orjentacija i selekcija je proizvod timskog rada psihologa. U okviru rang liste može se označiti i crta ispod koje kandidati ne ispunjavaju zahteve posla. Kandidat je potpuno slobodan da prihvati ili odbije savet.prema stepenu posedovanja osobina od kojih zavisi radna uspešnost. Ona podrazumeva pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. Profesionalna orijentacija ima isključivo savetodavni karakter. daju saveti pri izboru zanimanja.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orijentacija je aktivnost čiji je cilj da svakome kome je to potrebno pomogne pri izboru zanimanja. kod profesionalne selekcije se poslodavcu savetuje da primi jednog ili više kandidata za određeni posao između svih zaiteresovanih kandidata.Oni koji ispunjavaju i oni koji neispunjavaju zahteve posla U vidu rang liste kandidata . Rezultati profesionalne selekcije mogu se iskazati na dva načina: U vidu dve grupe kandidata . Posle završenih ispitivanja donosi se zaključak o budućoj radnoj uspešnosti kandidata. lekara medicine rada i drugih specijalista kao i socijalnog radnika i poznavaoca budućih poslova kandidata. ali i kasnije u toku radnog veka kad god se radnik odlučuje za promenu zanimanja. Za razliku od profesionalne orijentacije gde se jednom kandidatu savetuje izbor između više zanimanja. senzomotornih svojstava. kao i nakon završetka srednje škole ako se ide na dalje školovnje.Sastavlja se prema zahtevima radnog mesta za koje se vrši selekcija tako da svaki od zahteva bude pokriven odgovarajućim pregledom. upitnici i dr. mentalnog zdravlja i njegove motivacije za rad. ali je savetodavac dužan da mu predoči eventualne rizike u slučaju neprihvatanja saveta. Potreba za profesionalnom orijentacijom postoji prvi put nakon završene osnovne škole kada treba odlučiti koju srednju školu upisati. to jest o njegovoj radnoj sposobnosti.Sastoji se od ispitivanja sposobnosti kandidata (opštih i specijalnih). Da bi se izvršila profesionalna selekcija vrše se odgovajući pregledi koji se sastoje od: Medicinski deo ispitivanja . osobina ličnosti. skale.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU Obrada bolesnika za izlazak na invalidsku komisiju se obavlja u tri faze: POČETNA OBRADA Postupak obrade pokreće ordinirajući lekar.zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Lekarskoj komisiji pacijent se može uputiti i na lični zahtev. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. Razlog za pokretanje postupka može biti: Izmena radne sposobnosti Opasnost od nastupanja invalidnosti Na zahtev osiguranika Na zahtev radne organizacije Ordinirajući lekar najčešće upućuje radnika preko OBRASCA BR 1.) .). Rehabilitacione. na prethodnu procenu koja se obavlja u ovlašćenoj ustanovi. EKG. OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI Privremena radna nesposobnost nastaje kao posledica stanja izazvanog oboljenjem ili povredom i vremenski je ograničena.Laboratoriske analize . inžinjer zaštite na radu i dr.Funkcionalni testovi (Spirometrija. Posle završenih pregleda zdravstvena organizacija dostavlja radnoj organizaciji izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu (obrazac IZVEŠTAJ). pomoći i nege Ukoliko ne postoji druga mogućnost PRETHODNA PROCENA Prethodna procena se obavlja u ovlašćenoj ustanovi i obuhvata: Procenu kompletnosti medicinske dokumentacije Potreba za dopunskom obradom Medicinska opravdanost za obradu Konzilijarno donošenje mišljenja o radnoj sposobnosti 250 . Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu. a od 15 do 30 dana uz saglasnost konzilijuma lekara. DIJAGNOSTIČKI POSTUPAK Prethodne i periodične preglede obavlja specijalista medicine rada a po potrebi se uključuju i specijalisti drugih grana (psiholog. Zadaci medicine rada u okviru ovih pregleda jesu: Odrediti obavezne elemente pregleda i njihove izvršioce Odrediti fakultativne elemente pregleda Izvršiti tumačenje rezultata pregleda Postaviti dijagnozu Dati mišljenje o radnoj sposobnosti Predložiti mere u vezi sa nađenim stanjem (Terapijske. Preventivne) Obavezni i fakultativni elementi prethodnih i periodičnih pregleda se određuju na osnovu vrste posla i dati su u Pravilniku o postupku vršenja prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika. Prethodni i periodični lekarski pregledi su zakonski obavezni za zapošljavanje i rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada Radna mesta sa posebnim uslovima rada su rada mesta gde postoji povećan rizik od povređivanja. Preko ovog vremena pacijent se upućuje lekarskoj komisiji. Ocenu privremene radne nesposobnosti daje: Ordinirajući lekar Pedijatar Ginekolog Pneumoftiziolog Ordinirajući lekar sam procenjuje privremenu ranu nesposobnost do 15 dana. nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja radnika). socijalni radnik. zavisno od opasnosti i štetnosti koje se javljaju na radnom mestu. zajedno sa medicinskom dokumentacijom i podacima o radnom mestu...Pregledi drugih specijalista Pri upućivanju radnika na prethodne i periodične lekarske preglede radna organizacija popunjava obrazac UPUT zdravstvenoj ustanovi uz obavezno dastavljanje podataka o posebnim uslovima rada sa navođenjem štetnosti i opasnosti radnog mesta na kome radnik radi. Ovi pregledi obuhvataju Uvid u medicinsku dokumentaciju Radna lična i porodična anamneza Anamneza bolesti (Sadašnje tegobe) Antropometrija Klinički pregled po sistemima Dopunske analize . Ordinirajući lekar može i direktno uputiti radnika invalidskoj komisiji u slučaju Da se radi o teškom hroničnom oboljenju sa dugotajnim bolničkim lečenjem Radi dobijanja telesnog oštećenja.Rendgengrafija .

Ukoliko se simptomi angine pektoris jave već pri I-stepenu opterećenja po Brucelu ili postoji dekonpenzacija srca i pored primenjene terapije.INFARKT MIOKARDA Ukoliko tokom hospitalizacije nije bilo komplikacija i po otpustu nema anginoznih bolova ni aritmija i ako je ejekciona frakcija veća od 50%. Nisu sposobni za rad u uslovima povećane buke (preko 90 dB). Teška (dijastolni pritisak preko 115 mmHg) Nisu sposobni ni za kakav fizički rad.Dijagnoze .Ne umanjuje radnu sposobnost osim za vrlo tešk fizičke napore. benzen. kao ni za terenski. Bolesnici koji su preležali infarkt miokarda i pate od angine pektoris nisu sposobni za poslove gde mogu ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi (vozači. Hipertenzija sa komplikacijama Nisu sposobni za teške i srednje teške fizičke poslove.ARITMIJE Ekstrasistole (prekomorske i komorske) Ovi bolesnici su nesposobni za srednje težak i težak fizički rad. Hipertrofična Ako se radi o ne-opstruktivnom obliku radna sposobnost u početnim stadijumima može biti očuvana za lakše fizičke poslove. onda je takva osoba nesposobna za rad koji je jednak nivou ili veći od nivoa pri kome se ispoljavaju ove promene. Kompletni AV-blok . Invalidske komisije se sastoji od tri člana od kojih su dva lekari specijalisti a treći član je stručnjak iz oblasti penziskog i invalidskog osiguranja. Van napada radna sposobnost zavisi od više faktora ali se u principu ne preporučuje rad gde postoji ekspozicija organskim rastvaračima. II . a pri opstruktivnom obliku ni za lakše poslove. Kasnije kada dođe do znatnijeg smanjenja funkcije miokarda radna sposobnost je očuvana samo za sedeće poslove ili čak potpuno izgubljena. mašnovođe.Podnošenje predloga za veštačenje na OBRAZACU BR.) TAHIKARDIJA (supraventrikularna i ventrikularna) U napadu tahikardije postoji privremena radna nesposobnost za sve poslove. Ako se pri kontrolnom testu opterećenja javi pad TA. AV-blok II stepena tipa Morbic .) Kod nestabilne angine pektoris treba ispitati koronarnu funkciju i tek onda dati ORS.Rradnu sposobnost je limitirana za srednje teške i teške poslove. 3 Invalidskoj komisiji.Objektivni lekarski nalaz . IV . 251 . heptan i dr. rad na visini). topionice i sl). za rad u toplim pogonima. za rad sa ekstremnim temperaturama. rad na visini i sl.ARTERISKA HIPERTENZIJA Laka (dijastolni pritisak 95-104 mmHg) Nisu sposobni za teške fizičke napore i rad u jako toplim pogonima (livnice. hloroform.Mišljenje o radnoj sposobnosti ZAVRŠNA PROCENA Završnu procenu daju invalidske komisije. Sposobni su za fizičke napore lakog i srednjeg stepena (do 6 MET-a) kao i za poslove gde se samo povremeno pojavljuje teži fizički napor pod uslovom da TA pri tom ne prelazi 120/220 mmHg. sa organskim rastvaračima i za poslove gde može doći do ugrožavanja bezbednosti. angina pektoris ili ST-depresija.Detaljnu zdravstvenu anamnezu .MIOKARDIOPATIJE Dilataciona U početnom stadijumu bolesti radna sposobnost je očuvana za lakše fizičke napore u sredini gde nema kardiotoksičnih noksi. koje se obrazuju kao prvostepene i drugostepene. za poslove sa diktiranim tempom rada. Sposobni samo za lake fizičke napore u konfornim radnim uslovima. Atrioventrikularni blokovi AV-blok I i II stepena . Maligna Nesposobni za bilo kakav rad dok traje maligna faza bolesti.Lične podatke . kao i za poslove pri kojima postoji ekspozicija organiskim rastvaračima (trihloetilen.Radnu sposobnost je limitirana za sve fizičke poslove. piloti. ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI I . takve pacijente treba penzionisati. produženi i noćni rad. kao ni rad u toplim pogonima. III . Sposobni za lake fizičke napore i za poslove u sedećem položaju. piloti. a nepreporučuje se ni rad sa organskim rastvaračima. tri meseca nakon napuštanja bonice pacijent je sposobon za rad sa tim da ne radi teške fizičke poslove (preko 6 MET-a) kao ni poslove u toplim i hladnim pogonima. Nisu sposobni za poslove gde bi mogli ugroziti javnu bezbednost (vozači. Ovaj predlog sadrži: . Srednje teška (dijastolni pritisak 105-114 mmHg) Nisu sposobni za fizičke napore teškog i srednjeg stepena.

Ukoliko se ulkus ne sanira indikovana je promena radnog mesta i zapošljavanje uglavnom na administrativnim poslovima. Mitralna insuficijencija Kod lakog oblika insuficijencije postoji radna ne-sposobnost samo za teške fizičke poslove. Aortna insuficijencija Pri prvom stepenu radna sposobnost nije umanjena. kutiri i sl. a kod trećeg stepena nije sposoban za bilo koji posao sa fizičkim naprezanjem i indikovana je hiruška intervencija. posebno za pešačenje. potrebno je bolovanje i lečenje. godina starosti. rad u hladnjačama. Hodanje do pojave bola. Kod srednje teškog stepena najčešće su sposobni samo za lake fizičke napore. Posle hirurške intervencije nema ograničenja u radnoj sposobnosti. Blaga HOBP . a ukoliko dođe do poboljšanja mogu se osposobiti ua poslove koji ne iziskuju fizički napor. vlazi i na radnim mestima gde postoji opasnost od povređivanja. kao ni za poslove gde postoji povećana opasnost od infekcija. rad sa kardiotoksičnim noksama. rad u toplim pogonima.POSTFLEBITIČNI SINDROM Nisu sposobni za poslove koji iziskuju duže stajanje ili sedenje. rad na visini.UROĐENE SRČANE MANE Dijagnostikuju se još u detinjstvu i najčešće dete bude operisano.). rad u vlazi i hladnim prostorijama. radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije. a pri težoj ni za kakav fizički rad. U drugom stadijumu (Klaudikacije posle kraćeg hoda i trofičke promene na nogama) Radnik nije sposoban za sve fizičke napore.VARICES CRURIS Ukoliko je očuvan venski krvotok u dubokim venama.STEČENE SRČANE MANE Mitralna stenoza Pri lakoj stenozi pacijent je sposoban samo za lakše fizičke napore.bolesnik nije sposoban za one napore koji izazivaju klaudikaciju zbog kojih je prisiljen da stane (poštari. radna sposobnost nije znatnije umanjena.TROMBOANGINITIS OBLITERANS U prvom stadijumu (inflamatono-spastički) .Nesposobni za teške fizičke napore. drugi stepen aortne insuficijencije limitira radnu sposobnost za teške fizičke poslove. U odraslom dobu sreću se: Stenoza plućne arterije Koarktacija aorte Pretkomorski i komorski septalni defekt Ductus arteriosus persistens Decu sa ovim oboljenjim treba profesionalno orjentisati ka zanimanjima koja ne zahtevaju fizičke napore. X . a kod teškog stepena nisu sposobni ni za kakav fizički napor. Osloboditi ih rada u hladnoći. kod srednje teškog stepena bolesnik je sposoban samo za lakše fizičke poslove.V . VIII . Ukoliko se pojavi ulkus na potkolenici. Stenoza aortnog otvora Stenoza lakšeg stepena ne umanjuje radnu sposobnost.STENOZA AORTE I VELIKIH KRVNIH SUDOVA KARLICE I NOGU Ovi radnici ne smeju raditi na radnim mestima gde postoji ekspozicija ugljendisulfidu U prvom stadijumu (klaudikacije nakon dužeg hoda) . kao i poslove gde je povećan rizik od povreda ekstremiteta. U trećem stadijumu (gangrenozni) Bolesnik je nesposoban za rad i potrebna je amputacija ekstremiteta. a kod stenoze teškog stepena nisu sposobni za fizičke napore kao ni za rad na visini i drugim mestima gde može doći do povređivanja. Treba ih rasporediti na poslove gde je moguće konbinovati sedenje sa stajanjem i kraćim hodanjem. VI . čime se gubi i preostala rada sposobnost.HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. U odnosu na fizički napor.Ukoliko nakon operacije nema poboljšanja bolesnici su nesposobni za bilo kakav rad. mišićne snage i vrste rada. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U trećem stadijumu (klaudikacije već posle nekoliko koraka) . hladnoći i na mestima gde postoji mogućnost povređivanja i infekcije potkolenice.Sposobni samo za lake i srednje teške napore. VII . ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI I .Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. 252 .idikovana je amputacija ekstremiteta. U četvrtom stadijumu (gangrenozne i pregangrenozne promene) . IX . za rad u vlazi. U drugom stadijumu (klaudikacije nakon kraćeg hodanja) .

Nakon završenog lečenja osoba se može brzo osposobiti za rad.BISINOZA PLUĆA Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. U izraženom stadijumu bolesti. Posthepatitisna hiperbilirubinemija Javlja se u oko 5% bolesnika koji su preležali akutni virusni hepatitis.Oboleli ne sme da radi sa namirnicama. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. a i nesposoban je za fizičke napore. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti.Bolovanje do 1 godine. s tim što je poželjno da se prvih 4-6 nedelja posle toga rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (do 4 sata). Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje mogu dovesti do raka respiratornog sistema (hrom. Ovakve bolesnike treba trajno isključiti iz kontakta sa hepatotoksičnim noksama. rad u zoni ekspozicije prašini i niskoj temperaturi pa se najčešće proglašava nesposobnim za rad. obima patomorfoloških promena. Hronična tuberkuloza . Kontraidikovan je i svaki rad pri visokim temperaturama. POSTPRIMARANA Incipijentna forma . stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. respiratornim iritansima i za teške fizičke poslove. a radna sposobnost je posle očuvana za sve poslove izuzev onih koji su vezani za ekspoziciju SiO2. Aktivni oblik . Postoji privremena radna nesposobnost. postojanja komplikacija. IV . pogoršanje ili recidiv bolesti Radnik nije sposoban da obavlja poslove sa hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanoati plućne funkcije.Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama. ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE I . sa decom. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima.VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis Nakon preležanog akutnog virusnog hepatita i potpuno izlečenje potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice.TUBERKULOZA PLUĆA PRIMARNA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. Lobarna tuberkuloza . kao ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost. II . koja može da traje do 1 godine. Hronični virusni hepatitis Perzistentni oblik . Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. II . u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima.Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore. bolesnik je privremeno nesposoban za rad. Ukoliko se jave nove epizode AB.CIROZA JETRE 253 . nikl. Produženi virusni hepatitis.PNEUMOKONIOZE Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. Teška HOBP . stanja plućne funkcije. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad.Bolovanje sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti. III . VI . u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci.ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik. arsen i dr. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti. V . Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog.).ASTMA Radna sposobnost osoba s astmom zavisi od učestalosti i težine napada.Srednja HOBP . respiratornim štetnostima bilo kog porekla i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. Posle toga.

za teške i umereno teške poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. II . III . Kod srednje teških oblika .Sposobni za lakše fizičke i kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima. II . III . Iz preventivnih razloga u toku prve godine ne preporučuje veće fizičko naprezanja. krvarenja i kalozne transformacija .(klirens kreatinina do 25 ml/min) . Kod teških oblika .ULCEROZNI KOLITIS U akutnoj fazi bolesti potpuna radna nesposobnost.Sposobni samo za lakše administrativne poslove na kojima ne dolazi do stresnih situacija. Ukoliko se posle akutne faze normalizuju bubrežne funkcije pacijent je sposoban za svoj posao.AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA U toku bolesti i tokom rehabilitacije oboleli nije sposoban za rad. rada u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima i kontakta sa hemiskim materijama. Kod spore progresije sa znatnim smanjenjem klirensa kreatinina (ispod 50 ml/min) . penetracija i perforacija ulkusa. kao ni rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. ORS OBOLELIH OD BOLESTI BUBREGA I .HRONIČNI PANKREATIT Kod lakših oblika . U dekompenzovanom stadijumu Bolesnik je potpuno nesposoban za rad III .Sposobni za rad bez većih fizičkih i psihičkih opterećenja. prkovremeni i smenski rad. Kod nepotpunog izlečenja bez progresije radnik nije sposoban za rad sa nefotoksičnim materijama.TOKSIČNO OŠTEĆENJE JETRE Potpuna nesposobnost za rad traje do saniranja svih kliničkih i biohemiskih znakova bolesti Ovim bolesnicima treba trajno zabraniti svaki kontakt sa materijam koje su dovele do trovanja i sa drugim hepatotropnim noksama. treba ih osloboditi svih većih fizičkih i psihičkih napora.Sposobni za lakše fizičke i administrativne poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima i bez kontakta sa nefrotoksičnim materijama.radna sposobnost je umanjena dok traje bolna faza (2-3 nedelje) nakon čega ako dođe do restitutio ad integrum može da se vrati na posao.Nakon poboljšanja stanja.AKUTNI GLOMERULONEFRITIS U akutnoj fazi bolesti pacijent je privremeno nesposoban za rad. Nakon akutne faze i završetka rekovalescencije.U kompenzovanom stadijumu bolesti Bolesnik je sposoban za rad na mestima koja ne zahtevaju fizički napor srednjeg i teškog stepena i gde ne postoji kontakt sa hepatotropnim noksama (povišena temperatura.Nesposobni za veće fizičke napore. rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Kod potpunog izlečenja radna sposobnopst je očuvana. hemiske materije). Izraženi stadijum . Kod lakših oblika . lakše fizičke poslove u sedećem položaju uz uslov da nepostoji izloženost nefrotoksičnim materijama i da su mikroklimatski uslovi povoljni. kontakt sa hemiskim materijama. za teže fizičke poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Kod težih oblika .Nisu