PRAVILNIK

O NASTAVNOM PROGRAMU ZA ESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2008) lan 1 Ovim pravilnikom utvruje se nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. lan 2 Nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 3 Nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poev od kolske 2008/2009. godine. lan 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PROGRAM ZA ESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA Svrha programa obrazovanja - Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omoguava sticanje jezike, matematike, naune, umetnike, kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti, neophodne za ivot u savremenom i sloenom drutvu. - Razvijanje znanja, vetina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uenika da uspeno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu linost i potencijale, potuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju drutva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su: - razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i uenika nunih za razumevanje prirode, drutva, sebe i sveta u kome ive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogunostima i interesovanjima; - podsticanje i razvoj fizikih i zdravstvenih sposobnosti dece i uenika;

- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno uenje, u skladu sa naelima stalnog usavravanja i naelima doivotnog uenja; - osposobljavanje za samostalno i odgovorno donoenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budui ivot; - razvijanje svesti o dravnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; - omoguavanje ukljuivanja u procese evropskog i meunarodnog povezivanja; - razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine; - usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ureenog, humanog i tolerantnog drutva; - uvaavanje pluralizma vrednosti i omoguavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na naelima razliitosti i dobrobiti za sve; - razvijanje kod dece i uenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etnike i verske tolerancije, jaanje poverenja meu decom i uenicima i spreavanje ponaanja koja naruavaju ostvarivanje prava na razliitost; - potovanje prava dece, ljudskih i graanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za ivot u demokratski ureenom drutvu; - razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajednikog ivota i podsticanje individualne odgovornosti. 2. OBAVEZNI I PREPORUENI SADRAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA

OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave srpskog jezika jeste da uenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog knjievnog jezika na kojem e se usmeno i pismeno pravilno izraavati, da upoznaju, doive i osposobe se da tumae odabrana knjievna dela, pozorina, filmska i druga umetnika ostvarenja iz srpske i svetske batine. Zadaci nastave srpskog jezika: - razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreuje;

- opismenjavanje uenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog knjievnog jezika; - postupno i sistematino upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika; - upoznavanje jezikih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogunostima srpskog jezika; - osposobljavanje za uspeno sluenje knjievnim jezikom u razliitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razliitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, sluaoca, sagovornika i itaoca); - uoavanje razlike izmeu mesnog govora i knjievnog jezika; - razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti u knjievnoj umetnosti; - razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teno, ekonomino i uverljivo usmeno i pismeno izraavanje, bogaenje renika, jezikog i stilskog izraza; - uvebavanje i usavravanje glasnog itanja i itanja u sebi (doivljajnog, izraajnog, interpretativnog, istraivakog; itanje s razumevanjem, logiko itanje) u skladu sa vrstom teksta (knjievnim i ostalim tekstovima); - osposobljavanje za itanje, doivljavanje, razumevanje, svestrano tumaenje i vrednovanje knjievnoumetnikih dela raznih anrova; - upoznavanje, itanje i tumaenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i asopisa za decu; - postupno i sistematino osposobljavanje uenika za logiko shvatanje i kritiko procenjivanje proitanog teksta; - razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome uenici samostalno slue kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korienje biblioteke (odeljenjske, kolske, mesne); postupno ovladavanje nainom voenja dnevnika o proitanim knjigama; - postupno i sistematino osposobljavanje uenika za doivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorite, film); - usvajanje osnovnih funkcionalnih pojmova i teorijskih pojmova iz knjievnosti, pozorine i filmske umetnosti; - upoznavanje, razvijanje, uvanje i potovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske knjievnosti, pozorine i filmske umetnosti, kao i drugih umetnikih ostvarenja; - razvijanje potovanja prema kulturnoj batini i potrebe da se ona neguje i unapreuje; - navikavanje na redovno praenje i kritiko procenjivanje asopisa za decu i emisija za decu na radiju i televiziji; - podsticanje uenika na samostalno jeziko, literarno i scensko stvaralatvo;

- podsticanje, negovanje i vrednovanje uenikih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezika, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.); - vaspitavanje uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti; - razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meu ljudima. Operativni zadaci: - uvoenje uenika u graenje rei; - upoznavanje sa glasovnim sistemom; - upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uoavanje u graenju i promeni rei; - utvrivanje znanja o znaenju i funkciji pridevskih zamenica; - sticanje osnovnih znanja o graenju i znaenjima glagolskih oblika (futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi); - proirivanje znanja o sloenoj reenici; - osposobljavanje uenika za uoavanje razlike izmeu dugih akcenata; - osposobljavanje za uoavanje i tumaenje uzrono-posledinih veza u umetnikom tekstu, za iskazivanje vlastitih sudova i zakljuaka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama; - razvijanje sposobnosti za uoavanje i tumaenje emocija, motiva i pesnikih slika u lirskom tekstu; - postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izraavanja - prema zahtevima programa. SADRAJI PROGRAMA JEZIK Gramatika Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proiruju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa knjievnojezikom normom i pravopisom. Podela rei po nastanku: proste, izvedene i sloene. Sufiksi - razlikovanje sufiksa od gramatikih nastavaka; tvorbena osnova; koren rei. Primeri izvedenih imenica, prideva i glagola (peva, kolski, kolovati se). Sloenice, primeri sloenih rei nastalih srastanjem dveju ili vie rei, odnosno njihovih tvorbenih osnova; prosto srastanje i srastanje sa spojnim vokalom (Beo/grad, par/o/brod). Prefiksi; primeri imenica, prideva i glagola nastalih prefiksacijom (praunuk, prevelik, nauiti).

Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva. Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela rei na slogove. Podela suglasnika po mestu izgovora i po zvunosti. Glasovne promene i alternacije - uoavanje u graenju i promeni rei: palatalizacija i sibilarizacija; nepostojano a; promena l u o; jednaenje suglasnika po zvunosti (odstupanja u pisanom jeziku); jednaenje suglasnika po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i saimanje samoglasnika; gubljenje suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima). Pridevske zamenice: razlikovanje po znaenju i funkciji - prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodreene, opte, odrine; upotreba povratne zamenice svoj. Graenje i znaenja glagolskih oblika: aorist (stilska obeleenost), futur II; imperfekat; pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i sloeni glagolski oblici. Lini i nelini glagolski oblici. Reenica (osnovni pojmovi): komunikativna reenica (sintaksiko-komunikativna jedinica koja predstavlja celovitu poruku) i predikatska reenica (sintaksika jedinica koja sadri glagol u linom obliku). Nezavisne i zavisne predikatske reenice. Vebe u iskazivanju reeninih lanova reju, sintagmom i zavisnom reenicom. Komunikativne reenice koje se sastoje od jedne nezavisne predikatske reenice i od vie njih. Pravopis Proveravanje, ponavljanje i uvebavanje pravopisnih pravila obraenih u prethodnim razredima (pisanje rece li uz glagole, ne uz glagole, imenice i prideve; naj uz prideve; upotreba velikog slova i dr.). Pisanje odrinih zamenica uz predloge. Pisanje zamenica u obraanju: Vi, Va. Pisanje imena vasionskih tela - jednolanih i vielanih. Pisanje glagolskih oblika koje uenici esto pogreno piu (radni glagolski pridev, aorist, potencijal, perfekat, futur I). Interpunkcija posle uzvika. Rastavljanje rei na kraju reda. Navikavanje uenika na korienje pravopisa (kolsko izdanje). Ortoepija

Proveravanje i uvebavanje sadraja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija reenice). Vebe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta. Intonacija vezana za izgovor uzvika. KNJIEVNOST Lektira Lirika Narodna pesma: Najvea je alost za bratom Porodine narodne lirske pesme (izbor) Obiajne narodne lirske pesme - svadbene (izbor) ura Jaki: Vee Vojislav Ili: Sveti Sava Aleksa anti: Moja otadbina Milan Raki: Naslee Jovan Dui: Selo Veljko Petrovi: Ratar Desanka Maksimovi: O poreklu Miroslav Anti: Plava zvezda Dobrica Eri: udesni svitac Stevan Raikovi: Hvala suncu, zemlji, travi Milovan Danojli: ljiva Sergej Jesenjin: Breza Rabindranat Tagore: Papirni brodovi ili jedna pesma po izboru iz Gradinara Epika Narodna pesma: Smrt majke Jugovia Epske narodne pesme o Kosovskom boju (izbor)

Narodna pesma: Marko Kraljevi ukida svadbarinu Epske narodne pesme o Marku Kraljeviu (izbor) Narodna pripovetka: Mala vila Branislav Nui: Autobiografija Petar Koi: Jablan Svetozar orovi: Bogojavljenska no (odlomak) Isidora Sekuli: Bure (odlomak) Ivo Andri: Aska i vuk Branko opi: udesna sprava Stevan Raikovi: Bajka o deaku i Mesecu Grozdana Oluji: Zlatoprsta ili Sedefna rua (izbor) Svetlana Velmar-Jankovi: Ulica Filipa Vinjia (odlomak) Vilijem Sarojan: Lepo lepog belca Anton Pavlovi ehov: Vanjka Drama Kosta Trifkovi: Izbiraica Branislav Nui: Analfabeta Petar Koi: Jazavac pred sudom (odlomak) Dopunski izbor B. opi: Orlovi rano lete Danilo Ki: Verenici Slobodan Seleni: Oevi i oci (odlomak) Vladimir Andri: Pustolov (izbor) Dek London: Zov divljine Ferenc Molnar: Deaci Pavlove ulice Henrik Sjenkjevi: Kroz pustinju i praumu

Rej Bredberi: Maslakovo vino (izbor) Efraim Kion: Kod kue je najgore (izbor) Anela Naneti: Moj deka je bio trenja (odlomak) Ijan Mekjuan: Sanjar (izbor) Sa predloenog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najvie pet dela za obradu. Naunopopularni i informativni tekstovi Vuk Stefanovi Karadi: ivot i obiaji naroda srpskog (izbor) Milutin Milankovi: Kroz vasionu i vekove (odlomak) Veselin ajkanovi: Studije iz srpske religije i folklora (izbor) M. Iljin: Prie o stvarima (izbor) Vladimir Hulpah: Legende o evropskim gradovima (izbor) Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu. Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu. Tumaenje teksta Tumaenje uslovljenosti dogaaja i situacija, oseanja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina likova - u epskim i dramskim delima. Upuivanje uenika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zakljuaka pojedinostima iz dela, ali sa stanovita celine. Tumaenje likova kao u prethodnom razredu. Zapaanje, komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, rei i dela, fizikih i drugih osobina, elja i mogunosti, ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivrenosti). Upuivanje uenika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojava (objektivna deskripcija) i matovito povezivanje pojava sa stavom i oseanjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje upuivanje uenika u tumaenje pesnikih slika izazvanih ulnim draima (konkretni motivi), te razmiljanjem i oseanjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije). Otkrivanje glavnog oseanja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uoavanje motivske strukture pesme; nain razvijanja pojedinih motiva u pesnike slike i njihovo zdrueno funkcionisanje. Razvijanje navike da se zapaanja, utisci i zakljuci dokazuju podacima iz teksta i ivotne stvarnosti, da se umetnike vrednosti istrauju s problemskog stanovita. Davanje pripremnih zadataka i upuivanje uenika u rad na samostalnom upoznavanju knjievnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). itanje i vrednovanje uenikih beleaka o proitanoj lektiri. Knjievnoteorijski pojmovi Lirika

Vrste strofa: stih (monostih); dvostih (distih); trostih (tercet), etvorostih (katren). Ritam: brz i spor ritam; tempo; intonacija i pauza; naglasak rei i ritam; rima - vrste: muka, enska, srednja (daktilska); parna, ukrtena, obgrljena, nagomilana i isprekidana; uloga rime u oblikovanju stiha. Jeziko-stilska izraajna sredstva: kontrast, hiperbola, gradacija. Vrste autorske i narodne lirske pesme: rodoljubiva, socijalna pesma; obiajne i porodine narodne lirske pesme. Epika Osnovna tema i kljuni motivi. Fabula: pokretai fabule; zaustavljanje fabule; retrospektivni redosled dogaaja. Karakterizacija: socioloka, psiholoka; portret: spoljanji i unutranji. Biografija i autobiografija Roman - pustolovni, istorijski i nauno-fantastini. Predanje. Drama Komedija - osnovne odlike. Humoristiko, ironino i satirino u komediji. Karakterizacija likova u komediji. Monolog i dijalog u drami. Funkcionalni pojmovi Uenici se podstiu da razumeju, usvoje i u odgovarajuim govornim i nastavnim situacijama primenjuju sledee funkcionalne pojmove: enja, nasluivanje, sumnja, zaprepaenje; savesnost, predostronost, humanost, dostojanstvo; objektivno, subjektivno, posredno, neposredno, dramatino; zapaanje, obrazlaganje, argumentovano dokazivanje, analiza, sinteza, uporeivanje; detalj, atmosfera, perspektiva. itanje Usklaivanje itanja s prirodom neumetnikog i umetnikog teksta. Dalje upuivanje uenika na prouavanje obraenog i neobraenog teksta radi izraajnog itanja (uslovljenost ritma i tempa; jaina glasa, pauziranje, reenini akcenat). Kazivanje napamet nauenih razliitih vrsta tekstova u prozi i stihu. itanje i kazivanje po ulogama. Uvebavanje itanja u sebi prema preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i slinih elemenata; nalaenje rei, reenica, pravopisnih znakova i dr.).

Uvebavanje brzog itanja u sebi s proverom razumevanja proitanog nepoznatog teksta. JEZIKA KULTURA Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja Prepriavanje sa isticanjem karakteristika lika u knjievnom tekstu, filmu, pozorinoj predstavi. Izborno prepriavanje: dinamine i statine pojave u prirodi (knjievno delo, film, televizijska emisija). Prepriavanje s promenom gledita. Uoavanje strukture prie graene retrospektivno. Prianje sa korienjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim kulminacije u izlaganju, zavretak). Uoavanje karakteristika hronolokog i retrospektivnog prianja. Opisivanje spoljanjeg i unutranjeg prostora (eksterijera i enterijera) po zajednikom i samostalnom sainjenom planu. Opisivanje dinamikih i statikih pojava u prirodi; proimanje i smenjivanje statikih i dinamikih slika i scena u opisivanju i pripovedanju. Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize knjievnih portreta i portreta linosti iz nauno-popularne literature. Izvetavanje: kratak izvetaj o kolskoj akciji, sveanosti, drutvenoj akciji u selu ili gradu i sl. Usmena i pismena vebanja Ortoepske vebe: proveravanje i uvebavanje sadraja iz prethodnih razreda (pravilan izgovor glasova, razlikovanje dugih i kratkih akcenata, intonacija reenice); vebe u izgovaranju dugouzlaznog i dugosilaznog akcenta; intonacija u izgovoru uzvika. Sluanje zvunih zapisa; kazivanje napamet nauenih lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i itanja; analiza snimka i vrednovanje. Leksike i semantike vebe: razlikovanje oblika po duini izgovora; semantika funkcija uzlazne intonacije; imenovanje oseanja i ljudskih osobina; jedan predmet - mnotvo osobina; znaenja rei priblinih oblika. Neknjievne rei i tuice - njihova zamena jezikim standardom. Sintaksike i stilske vebe: situacioni podsticaji za bogaenje renika i traenje pogodnog izraza; odreivanje sintagmom i zavisnom reenicom. Saimanje teksta uz pojaanje informativnosti. Vebe u zapaanju; uoavanje znaajnih pojedinosti. Sintaksiko-stilske vebe s razliitim rasporedom rei u reenici, uoavanje nijansiranih razlika u znaenju, isticanju i sl. Stvaralako prepriavanje teksta sa promenom gledita.

Prianje o dogaajima i doivljajima sa korienjem elemenata kompozicione forme - po samostalno sainjenom planu. Vebanje u hronolokom i retrospektivnom prianju. Portretisanje osobe iz neposredne okoline uenika - po samostalno sainjenom planu. Izvetavanje: kratak pismeni izvetaj o kolskoj akciji (sakupljanje hartije, ureenje dvorita ...). Uvebavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor grae, njeno komponovanje, korienje pasusa, objedinjavanje pripovedanja i opisivanja). Pisanje slubenog i privatnog pisma. Osam domaih pismenih zadataka, itanje i analiza zadataka na asu. etiri kolska pismena zadatka - po dva u polugoditu (jedan as za izradu zadatka, dva za analizu zadataka i pisanje poboljane verzije sastava). Dodatni rad Jezik i jezika kultura Govorne vebe o slobodno izabranim temama (jasnost, preciznost, jezgrovitost, lini ton u izlaganju). Znaenje i upotreba padea (nominativ - predikativ; genitiv - kvalifikativni, temporalni; dativ - cilj, etiki dativ; akuzativ - pravac, mesto, mera, koliina; instrumental - mesto, nain; lokativ - vreme, dalji objekat). Prosti i sloeni glagolski oblici - znaenje i upotreba. Vebe u govoru s pravilnim akcentovanjem. Akcenat u savremenom knjievnom jeziku i lokalnom govoru. Prouavanje lokalnog govora. Beleenje lokalizama i pozajmljenica i utvrivanje njihovog porekla. Zamenjivanje lokalizama i pozajmljenica reima i izrazima standardnog knjievnog jezika. Knjievnost Analiza samostalno odabranog proznog dela iz lektire (fabula, kompozicija, likovi, teme, ideje, izrazita psiholoka i deskriptivna mesta). Analiza lirske pesme (osnovno oseanje, motivi, pesnike slike, osobenosti pesnikog jezika). Analiza knjievnog dela iz tekue srpske knjievnosti (po izboru uenika). Analiza filmova i pozorinih predstava. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA JEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija)

U nastavi jezika uenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezika pravila i gramatike norme, ve i na njihovu funkciju. Na primer, reenica se ne upoznaje samo kao gramatika jedinica (sa stanovita njene strukture), ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovita njene funkcije u komunikaciji). Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uenicima jezik predstavi i tumai kao sistem. Nijedna jezika pojava ne bi trebalo da se izuava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vebi sluanja, govorenja, itanja i pisanja uenici zapaaju jezike pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentrinim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatiki sadraji izuavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom uenika. Postupnost se obezbeuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadraja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaena je opisno formulisanim zahtevima: zapaanje, uoavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomae u njihovim nastojanjima da uenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezike grae. Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezikih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezikoj grai u programu nastavnici se usmeravaju da tumaenje gramatikih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u prethodnim razredima uoili i njome, u manjoj ili veoj meri, ovladali u jezikoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoavaju na sadrajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, meutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h uenici e prvo zapaati u graenju rei i deklinaciji u V razredu, a vebama i jezikim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobie u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim nainom e uenici stei osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobie se za jeziku praksu, a nee biti optereeni uenjem opisa i istorije tih jezikih pojava. Elementarne informacije iz morfologije poinju se uenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proiruju i produbljuju. Od samog poetka uenike treba navikavati da uoavaju osnovne morfoloke kategorije, na primer: u II razredu pored uoavanja rei koje imenuju predmete i bia, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih rei, a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem e se uenici postupno i logiki uvoditi ne samo u morfoloke, ve i u sintaksike zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lini glagolski oblici - predikat - reenica). Rei uvek treba uoavati i obraivati u okviru reenice u kojoj se zapaaju njihove funkcije, znaenja i oblici. Programske sadraje iz akcentologije ne treba obraivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezike kulture, uenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviene standardne akcenatske norme, a stalnim vebanjem, po mogustvu uz korienje audio snimaka, uenike treba navikavati da uju pravilno akcentovanu re, a u mestima gde se odstupa od akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta. Pravopis se savlauje putem sistematskih vebanja, elementarnih i sloenih, koja se organizuju esto, raznovrsno i razliitim oblicima pismenih vebi. Pored toga, uenike vrlo rano treba upuivati na sluenje pravopisom i pravopisnim renikom (kolsko izdanje).

Nastava ortoepije obuhvata sledee elemente govora: artikulaciju glasova, jainu, visinu i duinu, akcenat rei, tempo, ritam, reeninu intonaciju i pauze. Artikulacione vebe odnose se na pravilan izgovor glasova: -, -, -d, -, -h, kao i -e (esto otvoreno). Uenici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upuuju se logopedu. Glasovi se najpre vebaju pojedinano, a onda u govornom lancu, u tekstu. Ortoepske vebe, obino krae i ee, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave itanja i jezike kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na loginost i jasnost. Vebe za usvajanje i utvrivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktine primene u novim govornim situacijama proistiu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od knjievnog jezika, kolebanjima, grekama koje se javljaju u pismenom izraavanju uenika. Stoga se sadraj vebanja u nastavi jezika mora odreivati na osnovu sistematskog praenja govora i pisanja uenika. Tako e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja uenika za pravilno komuniciranje savremenim knjievnim srpskim jezikom. U nastavi gramatike treba primenjivati sledee postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnou: - podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uenika; - suzbijanje misaone inercije i uenikovih imitatorskih sklonosti; - zasnivanje teita nastave na sutinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezikih pojava; - uvaavanje situacione uslovljenosti jezikih pojava; - povezivanje nastave jezika sa doivljavanjem umetnikog teksta; - otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraajnosti jezikih pojava; - korienje umetnikih doivljaja kao podsticaja za uenje maternjeg jezika; - sistematska i osmiljena vebanja u govoru i pisanju; - to efikasnije prevazilaenje nivoa prepoznavanja jezikih pojava; - negovanje primenjenog znanja i umenja; - kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom; - ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vebanja; - pobuivanje uenikovog jezikog izraza ivotnim situacijama; - ukazivanje na gramatiku sainjenost stilskih izraajnih sredstava; - korienje prikladnih ilustracija odreenih jezikih pojava.

U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspeno suzbijaju uenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uenika, to pojaava njihov istraivaki i stvaralaki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu vrstu vezanost za ivotnu, jeziku i umetniku praksu, odnosno za odgovarajue tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odreenu jeziku pojavu na izolovanim reenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaeno kao izrazito nepoeljan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reenice, liene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, ue napamet i reprodukuju, a sve to spreava svesnu aktivnost uenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost. Savremena metodika nastave gramatike zalae se da teite obrade odreenih jezikih pojava bude zasnovano na sutinskim osobenostima, a to znai na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, to podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeleja prouavanih jezikih pojava. U nastavi jezika nuno je posmatrati jezike pojave u ivotnim i jezikim okolnostima koje su uslovile njihovo znaenje. Uenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreena jezika pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uenicima, a ako pak nisu, treba ih proitati i o njima razgovarati sa uenicima. Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje sutine jezike pojave esto vodi preko doivljavanja i shvatanja umetnikog teksta, to e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da to ee upuuje uenike da otkrivaju stilsku funkciju (izraajnost) jezikih pojava. To e doprineti razvijanju uenikove radoznalosti za jezik jer umetnika doivljavanja ine gramatiko gradivo konkretnijim, lakim i primenljivijim. Kad uenicima postane pristupana stilska (izraajna, ekspresivna) funkcija jezike pojave, prihvataju je kao stvaralaki postupak, to je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku bre prelaze u umenja, da se na taj nain doprinosi boljem pismenom i usmenom izraavanju, ali i uspenijoj analizi knjievnih tekstova. Nuno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vebanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uveba. To znai da vebanja moraju biti sastavni inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrivanja znanja. Metodika nastave jezika, teorijski i praktino, upuuje da u nastavi maternjeg jezika treba to pre prevazii nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati vie oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralatvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta (umetnikog i popularnog), ime se ono uzdie od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktine primene. Praktinost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaenje u umenje i navike posebno se postie negovanjem pravopisnih i stilskih vebi. Uenike, takoe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vebanja zasnovana na korienju primera iz neposredne govorne prakse, to nastavu gramatike pribliava ivotnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj nain postaje praktinija i zanimljivija, ime ueniku otvara raznovrsne mogunosti za njegova stvaralaka ispoljavanja.

Situacije u kojima se ispoljavaju odreene jezike pojave moe i sam nastavnik da postavlja uenicima, da ih spretno podsea na njihova iskustva, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju. Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoinju motivacijom, a zavravaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odreenog gradiva, u savremenom metodikom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju vie puta tokom nastavnog asa. Takav saznajni proces podrazumeva uestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obavetenja i praktine obuke. Savremena metodika nastave istie niz saodnosnih metodikih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omoguuju da svaki celovit saznajni put, poev od onog koji je uokviren kolskim asom, dobije svoju posebnu strukturu. Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeih metodikih radnji: - Korienje pogodnog polaznog teksta (jezikog predloka) na kome se uvia i objanjava odgovarajua jezika pojava. Najee se koriste krai umetniki, nauno-popularni i publicistiki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova uenika. - Korienje iskaza (primera iz prigodnih, tekuih ili zapamenih) govornih situacija. - Podsticanje uenika da polazni tekst doive i shvate u celini i pojedinostima. - Utvrivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezikim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakem shvatanju novog gradiva. (Obino se koriste primeri iz poznatog teksta.) - Upuivanje uenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoavaju primere jezike pojave koja je predmet saznavanja. - Najavljivanje i beleenje nove nastavne jedinice i podsticanje uenika da zapaenu jeziku pojavu istraivaki sagledaju. - Saznavanje bitnih svojstava jezike pojave (oblika, znaenja, funkcije, promene, izraajnih mogunosti...). - Sagledavanje jezikih injenica (primera) sa raznih stanovita, njihovo uporeivanje, opisivanje i klasifikovanje. - Ilustrovanje i grafiko predstavljanje jezikih pojmova i njihovih odnosa. - Definisanje jezikog pojma; isticanje svojstva jezike pojave i uoenih zakonitosti i pravilnosti. - Prepoznavanje, objanjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami uenici (neposredna dedukcija i prvo vebanje). - Utvrivanje, obnavljanje i primena steenog znanja i umenja (dalja vebanja, u koli i kod kue). Navedene metodike radnje meusobno se dopunjuju i proimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog asa na kome se razmatra odreena jezika pojava, a neke i posle asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja

gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezike vebe budu predmet uenikih domaih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve se primenjuje kad mu je funkcionalnost nesporna. Paralelno i zdrueno, u navedenom saznajnom putu teku sve vane logike operacije: zapaanje, uporeivanje, zakljuivanje, dokazivanje, definisanje i navoenje novih primera. To znai da asovi na kojima se izuava gramatiko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uoljive prelaze izmeu njih. Neto je vidljiviji prelaz izmeu induktivnog i deduktivnog naina rada, kao i izmeu saznavanja jezike pojave i uvebavanja. KNJIEVNOST Uvoenje uenika u svet knjievnosti, ali i ostalih, tzv. neknjievnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju kolovanja stiu se osnovna i vrlo znaajna znanja, umenja i navike od kojih e u dobroj meri zavisiti ne samo uenika knjievna kultura, ve i njegova opta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog kolovanog oveka. Lektira Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na domau i kolsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored itanki, postaju knjige lektire za odreeni uzrast i sva ostala pristupana literatura. Data je lektira za odreen razred, razvrstana po knjievnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovarajua i razlona proporcija knjievnih dela. Podela je izvrena prema osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je obogaena izborom naunopopularnih i informativnih tekstova. Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima naelnu mogunost da ponuene tekstove prilagoava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz nae narodne knjievnosti i tzv. neknjievnih tekstova - prema programskim zahtevima. Razlike u ukupnoj umetnikoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiu na odgovarajua metodika reenja (prilagoavanje itanja vrsti teksta, opseg tumaenja teksta u zavisnosti od sloenosti njegove strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajuim sadrajima iz drugih predmetnih podruja - gramatike, pravopisa i jezike kulture i sl.). Nastavniku je data mogunost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog akog kolektiva sa kojim ostvaruje program. itanje od III do VIII razreda Tumaenje teksta zasniva se na njegovom itanju, doivljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom itanja. Zato su razni oblici usmerenog itanja osnovni preduslov da uenici u nastavi stiu saznanja i da se uspeno uvode u svet knjievnog dela. Izraajno itanje neguje se sistematski, uz stalno poveavanje zahteva i nastojanje da se to potpunije iskoriste sposobnosti uenika za postizanje visokog kvaliteta u vetini itanja. Vebanja u izraajnom itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i uenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prouava one njegove

osobenosti koje utiu na prirodu izraajnog itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadrajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajui stav i odreuje situacionu uslovljenost jaine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, reeninog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno slui audio snimcima uzornih interpretativnih itanja. Poto se izraajno itanje, po pravilu, uvebava na prethodno obraenom i dobro shvaenom tekstu, to je konkretno i uspeno tumaenje tiva neophodan postupak u pripremanju uenika za izraajno itanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihiki i jezikostilski inioci koji zahtevaju odgovarajuu govornu realizaciju. U pojedinim sluajevima nastavnik (zajedno sa uenicima) posebno prireuje tekst za izraajno itanje na taj nain to u njemu obeleava vrste pauza, reenine akcente, tempo i glasovne modulacije. Izraajno itanje uvebava se na tekstovima razliite sadrine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijalokom i monolokom obliku. Posebna panja posveuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatinosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova. U odeljenju treba obezbediti odgovarajue uslove za izraajno itanje i kazivanje - uenicima u ulozi itaa i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slualaku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritiki i objektivno procenjuje kvalitet itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, uenicima povremeno treba omoguiti da uju svoje itanje i da se kritiki osvru na svoje umenje. Na asovima obrade knjievnih dela primenjivae se uenika iskustva u izraajnom itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi. itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna panja. Ono je uvek usmereno i istraivako; pomou njega se uenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za uenje. Vebe itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo knjievnog dela, ve i svih ostalih tekstova. Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vebe za savladavanja itanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti uenika da usklauju brzinu itanja sa ciljem itanja i karakteristikama teksta koji itaju. Kvalitet itanja u sebi podstie se prethodnim usmeravanjem uenika na tekst i davanjem odgovarajuih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja proitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitiko itanje najuspenije se podstiu samostalnim istraivakim zadacima koji se uenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadraja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapreuju brzina i ekonominost itanja, a naroito brzina shvatanja proitanog teksta, podstie se saznajni proces, ime se uenici osposobljavaju za samostalno uenje. Uenici starijih razreda uvode se u informativno itanje koje se sastoji od brzog traenja informacije i znaenja u tekstu, pri emu se ne proita svaka re, ve se pogledom "prolazi" kroz tekst i ita se na preskok (meunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zakljuak). Pri vebanju uenika u informativnom itanju, prethodno se zadaju odgovarajui zadaci (traenje odreenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja. Informativnim itanjem uenici se takoe osposobljavaju da radi podseanja, obnavljanja, memorisanja, itaju

podvuene i na drugi nain oznaene delove teksta prilikom ranijeg itanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja uenika za samostalan rad i uenje. Izraajno kazivanje napamet nauenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu znaajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture uenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izraajno kazivanje stihova. Zato je poeljno da se povremeno, na istom asu, naizmenino uvebava i uporeuje govorenje tekstova u prozi i stihu. Napamet e se uiti razni krai prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izraajnog kazivanja znatno zavisi od naina uenja i logikog usvajanja teksta. Ako se mehaniki ui, kao to ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na nain kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da uenike navikne na osmiljeno i interpretativno uenje teksta napamet. Tokom vebanja treba stvoriti uslove da kazivanje tee "oi u oi", da govornik posmatra lice slualaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna panja se posveuje svim vrednostima i izraajnim mogunostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenoenju informacija i sugestivnom kazivanju. Tumaenje teksta od III do VIII razreda Sa obradom teksta poinje se posle uspenog itanja naglas i itanja u sebi. Knjievnoumetniko delo se ita prema potrebi i vie puta, sa ciljem da izazove odgovarajue doivljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prouavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno e se primenjivati u obradi lirske pesme i krae proze. Pri obradi teksta primenjivae se u veoj meri jedinstvo analitikih i sintetikih postupaka i gledita. Znaajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilskojeziki postupci nee se posmatrati kao usamljene vrednosti, ve ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viih celina i tumaiti u prirodnom sadejstvu s drugim umetnikim iniocima. Knjievnom delu pristupa se kao sloenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzrono-posledinim vezama, podstaknuto ivotnim iskustvom i uoblieno stvaralakom matom. Uenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o knjievnom delu podrobnije dokazuju injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraivaku delatnost i zauzimanje kritikih stavova prema proizvoljnim ocenama i zakljucima. Nastavnik e imati u vidu da je tumaenje knjievnih dela u osnovnoj koli, pogotovu u mlaim razredima, u naelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem strune terminologije. To, meutim, nimalo ne smeta da i obian "razgovor o tivu" u mlaim razredima bude struno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraivake radoznalosti. Vrednije je projektovanje uenika povodom neke umetnike slike i njeno intenzivno doivljavanje i konkretizovanje u uenikovoj mati, nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poreenja. Zato se jo od prvog razreda uenici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, oseanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesnikog jezika. U svim razredima obrada knjievnog dela treba da bude povezana sa reavanjem problemskih pitanja podstaknutih tekstom i umetnikim doivljavanjem. Na taj nain stimulisae se uenika radoznalost, svesna aktivnost i istraivaka delatnost, svestranije e se upoznati delo i pruati mogunost za afirmaciju uenika u radnom procesu.

Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, esto i viestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i drutveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obavetenja o bitnim sadrajima koji prethode ili slede odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim sluajevima tekst ne moe intenzivno doiveti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psiholoku realnost, iz koje potiu tematska graa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doivljavanje i pouzdanije tumaenje. Metodika nastave knjievnosti ve nekoliko decenija, teorijski i praktino, razvija i stalno usavrava nastavnikov i uenikov istraivaki, pronalazaki, stvaralaki i satvoraki odnos prema knjievnoumetnikom delu. Knjievnost se u koli ne predaje i ne ui, ve ita, usvaja, u njoj se uiva i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava knjievnosti iri uenikove duhovne vidike, razvija istraivake i stvaralake sposobnosti uenika, kritiko miljenje i umetniki ukus, pojaava i kultivie literarni, jeziki i ivotni senzibilitet. Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i knjievnosti podrazumeva aktivnu ulogu uenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi knjievnosti uenik ne sme biti pasivni slualac koji e u odreenom trenutku reprodukovati "naueno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve aktivni subjekat koji istraivaki, stvaralaki i satvoraki uestvuje u prouavanju knjievnoumetnikih ostvarenja. Uenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape: pripremanje, rad na asu i rad posle asa. U svim etapama uenik se mora sistematski navikavati da u toku itanja i prouavanja dela samostalno reava brojna pitanja i zadatke, koji e ga u punoj meri emocionalno i misaono angaovati, pruiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraivaku radoznalost. Takvi zadaci bie najmonija motivacija za rad to je osnovni uslov da se ostvare predvieni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji e uenika podsticati da uoava, otkriva, istrauje, procenjuje i zakljuuje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmiljeno pomogne ueniku tako to e ga podsticati i usmeravati, nastojei da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje uenike napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti. Prouavanje knjievnoumetnikog dela u nastavi je sloen proces koji zapoinje nastavnikovim i uenikovim pripremanjem (motivisanje uenika za itanje, doivljavanje i prouavanje umetnikog teksta, itanje, lokalizovanje umetnikog teksta, istraivaki pripremni zadaci) za tumaenje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji knjievnog dela na nastavnom asu, a u oblicima funkcionalne primene steenih znanja i umenja nastavlja se i posle asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obraenom nastavnom gradivu, u poredbenim izuavanjima knjievnoumetnikih dela i istraivako-interpretativnim pristupima novim knjievnoumetnikim ostvarenjima. Sredinje etape procesa prouavanja knjievnoumetnikog dela u nastavi jesu metodoloko i metodiko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom asu. U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije knjievnoumetnikog dela osnovno metodoloko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetnikom tekstu. Savremena metodika nastave knjievnosti opredelila se, dakle, za unutranje (imanentno) izuavanje umetnikog teksta, ali ona nikako ne previa nunost primene i spoljanjih gledita da bi knjievnoumetniko delo bilo valjano i pouzdano protumaeno. Uz navedena metodoloka opredeljenja, nastavna interpretacija knjievnoumetnikog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave knjievnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano usklaena sa nastavnim ciljevima i znaajnim didaktikim naelima, da ima

sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodoloka i metodika postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze. O okviru osnovne metodoloke orijentacije da nastavna interpretacija knjievnoumetnikog dela u najveoj meri bude usmerena prema umetnikom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije usklauje sa vodeim umetnikim vrednostima knjievnog ostvarenja, tako to e one biti inioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvanijih naela koje potuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumaenjem vodeih vrednosti obuhvati, odnosno proui, delo u celini. Poto su objedinjena postavka i odnosi svestranih meusobnih proimanja prirodne datosti umetnikih inilaca u delu, tumaenjem vodeih umetnikih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni inioci umetnike strukture, meu kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u optoj umetnikoj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji knjievnoumetnikog dela objedinjavajui i sintetiki inioci mogu biti: umetniki doivljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetnike slike, fabula, sie, knjievni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jeziko-stilski postupci i literarni (knjievnoumetniki) problemi. U svakom konkretnom sluaju, dakle, na valjanim estetskim, metodolokim i metodikim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih inilaca prema kojima e biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije knjievnoumetnikog dela. Zato metodoloki i metodiki prilazi knjievnoumetnikom delu, koje teorijski i praktino zasniva i razvija savremena metodika nastave knjievnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrene metodoloke i metodike sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znai da nema jednom datih i uhodanih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog knjievnoumetnikog ostvarenja, ve su ti putevi unekoliko uvek drugaiji u pristupu svakom pojedinom knjievnoumetnikom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetniko ostvarenje. Knjievnoteorijski pojmovi Knjievnoteorijske pojmove uenici e upoznavati uz obradu odgovarajuih tekstova i pomou osvrta na prethodno italako iskustvo. Tako e se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije proitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore bie pogodno tek kada su uenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izraajnost izvesnog broja metaforikih slika, kad neke od njih ve znaju napamet i nose ih kao umetnike doivljaje. Jezikostilskim izraajnim sredstvima prilazi se s doivljajnog stanovita; polazie se od izazvanih umetnikih utisaka i estetike sugestije, pa e se potom istraivati njihova jeziko-stilska uslovljenost. Funkcionalni pojmovi Funkcionalni pojmovi se ne obrauju posebno, ve se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena znaenja. Uenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekuim informacijama na asovima, a uz paralelno prisustvo rei i njome oznaenog pojma. Potrebno je samo podsticati uenike da navedene rei (a i druge sline njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajuim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoe i objasne okolnosti koje utiu na ponaanje nekog lika, uenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuu re shvatio u punom znaenju. U usmenom i pismenom izraavanju uzgredno e se proveravati da li uenici pravilno shvataju i upotrebljavaju rei: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade knjievnih dela, kao i

u okviru govornih i pismenih vebi, nastojae se da uenici otkrivaju to vie osobina, oseanja i duevnih stanja pojedinih likova, pri emu se te rei belee i tako spontano bogati renik funkcionalnim pojmovima. Funkcionalne pojmove ne treba ograniiti na pojedine razrede. Svi uenici jednog razreda nee moi da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali e zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja, a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadraja svih programsko-tematskih podruja. JEZIKA KULTURA Razvijanje jezike kulture jedan je od najvanijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno podruje, s posebnim sadrajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu knjievnog teksta koji je najbolji obrazac izraavanja, tako i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i definie jezike zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada knjievnog teksta i rad na gramatici i pravopisu knjievnog jezika, mora ukljuivati i sadraje za negovanje kulture usmenog i pismenog izraavanja jer su svojim veim delom tom cilju i podreeni. Rad na bogaenju jezike kulture treba da se integrie sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izraavanja. U nastavi jezika i kulture izraavanja valja neprestano imati u vidu zajedniki osnovni cilj: razvijanje jezikog miljenja i jezike svesti uoavanjem jezikih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izraavanja treba da bude predmet nastavne panje u svim njegovim strukturama. Neophodno je da uenici uoe razliku izmeu govornog i pisanog jezika. U govornom jeziku reenice su obino krae. esti nedostaci su nezavrene i stilski neureene reenice i upotreba potapalica. Nastava e biti oiglednija i efikasnija ako se koriste audio snimci (npr. Zvuna itanka) i ako se slua i analizira snimljen govor uenika. Leksike i morfoloke vebe treba da bogate ueniko saznanje o rei kao obliku, emu slue ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem graenja rei (proste, izvedene i sloene). Vebe u graenju izvedenih rei i sloenica, po ugledu na sline rei u obraenom tekstu, treba da utiu na bogaenje uenikog renika. U starijim razredima leksiko-semantike vebe odnose se na sloenije sadraje: pravo i preneseno znaenje rei, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, argonizme, pozajmljenice, frazeologizme. Treba upuivati uenike na sluenje renicima: jednojezinim i dvojezinim, lingvistikim i enciklopedijskim. Semantike vebe se povezuju s morfolokim i sintaksikim vebama i one treba da razviju uenikovu svest o odreenoj moi znaenja rei, na osnovu ega se jedino i moe razvijati sposobnost i vetina izraavanja. U mlaim razredima te vebe obuhvataju otkrivanje semantike vrednosti akcenta, i to iskljuivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo, Hajdmo, sele, na selo, itd.). Sintaksike vebe su, kao i morfoloke i semantike, bitniji sadraji jezike kulture u svim razredima. Teina zahteva, prirodno, odreuje se prema uzrastu uenika. Te se vebe mogu izvoditi

i pre nego to uenik pone da stie sintaksike pojmove, s tim to se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju struni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksikih pojmova, vebe u oblikovanju reenice treba da formiraju svest uenika o mestu i poloaju pojedinih reeninih delova u sklopu proste reenice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj reenici, i vebe e biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici reenice konkretno se nastavlja do kraja osnovnog kolovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni uenikih reenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni reenica u njihovim pismenim sastavima, a naroito i posebno - u analizi reenica iz dela lektire i govornog jezika. Sve vrste tih vebanja, iji je cilj razvijanje jezikog miljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora. Znatan deo govornih vebanja ima za cilj izgraivanje kulture usmenog izraavanja. U nizu svojih zadataka (pravilnost, lakoa, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vebe treba u najveoj meri da priblie uenikov govor knjievnom izgovoru. S obzirom na veliko arenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora uenika, a esto i nastavnika, govorenje napamet nauenih odlomaka u stihu i prozi (uz pomo auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogui ueniku ne samo negovanje pravilne dikcije, nego i da ubrza proces pribliavanja knjievnom izgovoru. U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajue mesto i njegov znaaj se ne sme nikako potceniti. Smiljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se stie uz odgovarajue napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izraavanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prikau uenicima u paljivo odabranim uzorcima izraavanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog izraavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom sluaju, u istom ili sledeem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim poveanih zahteva (u sadrajnom, kompoziciono-formalnom i jeziko-stilskom pogledu). Da se uzorci ne bi pretvorili u kliea koja sputavaju ueniku individualnost i samostalnost, vreme izmeu prikazivanja uzorka i izrade odgovarajueg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi slinih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje uenici sami pronalaze u svojim itankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja odreenim oblikom pismenog ili usmenog izraavanja. U analizi uzoraka treba obratiti panju na sve elemente konkretne jezike strukture: sadraj i kompozicija sastava, raspored detalja i izraajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan kolski pismeni zadatak ne bi trebalo da se izvede, a da se prethodno, na itavom nizu smiljeno programiranih asova, nije govorilo kako o predmetu koji e biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem e ta tema biti obraena. Bogaenju kulture usmenog i pismenog izraavanja posebno e doprineti samostalni rad uenika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga uenici treba da belee vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne reenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova), tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izraavanja. Prvo, time uenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u obimu svoje italake panje razvija onaj njen znaajan kvalitet koji mu omoguuje neprestano posmatranje jezika i stila u tivu koje ita. Povremeni asovi ili delovi asova, posveeni itanju odabranih primera treba, uz ostalo, da podstiu za rad na samoobrazovanju te vrste.

Podsticanje uenika na literarno stvaralatvo, shvaeno svakako u uem i preteno obrazovnovaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Uenik osnovne kole, naroito u mlaim razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim vebama, kad to potreba doputa, nastavnik e uenicima pokazati kako nastaje stih, kako se rei biraju i rasporeuju da deluju ritmino, kako se konstituie strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejza ili scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izraavanja koncipiran je tako da u sebi sadri skoro sve elemente i umetnikog jezikog izraavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i osmiljavati. Podsticanje uenika na literarno stvaralatvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima sve bogatije sadraje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistoveivati s podsticanjem na literarno stvaralatvo u okviru celog odeljenja. Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezike istote jeste i razvijanje svesti o poplavi pozajmljenica u naem jeziku. Nastavnik e, razumljivo, morati da nae meru u objanjavanju da svaki jezik nuno prihvata i rei poreklom iz grkog i latinskog jezika u strunoj terminologiji. Treba pomoi uenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo graanstva" u naem jeziku od onih rei koje treba energino goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se naie na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru uenika; isto tako, sa uenicima valja smiljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (tampa, radio, televizija i dr.). Zapisivanje domaih rei, takoe, moe da bude podesan oblik negovanja jezike istote. Dopunska nastava Dopunska nastava se organizuje za uenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne postiu zadovoljavajue rezultate u nekom od programsko-tematskih podruja. Zavisno od utvrenih nedostataka u znanjima i umenjima uenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik formira odgovarajue grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa uenika s nedovoljnim znanjem odreenih sadraja i gramatike ili pravopisa; grupa uenika koji nisu savladali neki od predvienih elemenata knjievne analize ili oblika usmenog i pismenog izraavanja; grupa uenika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja tekoa i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovarajui plan rada, ijim e se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i vetini uenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifine oblike u savladavanju odreenih programskih sadraja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listiima; predavanjima s drukjim - oiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naroito treba voditi rauna o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju uenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena). Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah im se uoe tekoe pojedinih uenika u usvajanju programskih sadraja. im savlada odreenu tekou ili otkloni nedostatak, uenik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve uenike ne treba isputati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omoguiti uenicima da gradivo savladaju na redovnim asovima. Dodatni rad 1. Za dodatni rad opredeljuju se uenici od IV do VIII razreda iznadprosenih sposobnosti i posebnih interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i proirivanje znanja iz

svih ili samo pojedinih programsko-tematskih podruja redovne nastave (knjievnost, jezik, kultura izraavanja, filmska i scenska umetnost). To su oni uenici ija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju ve u I, II i III razredu. Takve uenike uoavaju, prate i podstiu nastavnici razredne nastave i pedagoko-psiholoka sluba kole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do zavrnog razreda). 2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za uenike od IV do VIII razreda, jedan as nedeljno tokom cele nastavne godine. Izuzetno je vano da se zapoeta dinamika dodatnog rada odri dok se ne realizuje utvreni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine, poeljno je da se interesovanje darovitih uenika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podstiu na samostalni rad drugim formama rada (npr. pojaanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka, angaovanjem u odgovarajuim slobodnim aktivnostima i dr.). 3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju uenika za proirivanje i produbljivanje znanja, umenja i vetina - neposrednije aktivira uenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu matu, podstie ih na stvaralaki rad i upuuje na samostalno korienje razliitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika uenici se u dodatnom radu samostalno slue knjievnom i neknjievnom graom (u uenju i istraivanju), te pripremaju i izlau svoje radove (usmene, pismene, praktine) pred svojom grupom, razredom ili celom kolom. Znanja, umenja i vetine koje su stekli istraivakim, individualnim i grupnim radom uenici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim prilikama (konkursi, takmienja, kolske i druge priredbe). Uenike koji se posebno istiu u dodatnom radu treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje kolovanje, upis u odgovarajuu srednju kolu i dr.). 4. Uoavanje potencijalno darovitih uenika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim praenjem od strane nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova uenika i ostvarenih rezultata na smotrama, takmienjima, intervjuisanjem uenika i roditelja i primenom odreenih instrumenata od strane kolskog psihologa-pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata praenja i ispitivanja, interesovanja i elja darovitih uenika i napred navedenih orijentacionih sadraja, nastavnik zajedno sa uenicima utvruje (konkretizuje) program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim uenicima. Programom rada obuhvataju se segmenti orijentacionih sadraja programa (zavisno od interesovanja i elja uenika: sva podruja ili samo knjievnost, odnosno jezik, odnosno kultura izraavanja, odnosno filmska ili scenska umetnost). To znai da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom uenika ostvari orijentacione programske sadraje u celini. Bitno je da planirani programski sadraji budu u skladu sa interesovanjima i eljama uenika, kao i sa raspoloivim godinjim fondom asova. 5. Dodatni rad iz srpskog jezika moe se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim uenicima) i grupni (za grupe uenika jednog ili vie razreda koji se posebno interesuju za iste programske sadraje dodatnog rada). Zavisno od interesovanja uenika i programskih tema, grupe se mogu menjati (fleksibilnost sastava grupe). 6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifina. U saradnji sa uenikom (eventualno roditeljima i kolskim pedagogom-psihologom) nastavnik utvruje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim kolama program moe da utvrdi i struni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi). Realizujui program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najveoj moguoj meri aktiviraju sve potencijale uenika, a naroito one koji omoguavaju razvoj kreativnosti uenika. Tokom dodatnog rada nastavnik se postavlja kao saradnik koji struno pomae rad pojedinca ili grupe: upuuje i usmerava, pomae da se doe do pravih reenja, zakljuaka i

generalizacija. Odnos uenika i nastavnika u dodatnom radu je saradniki, neposredniji i blii nego u redovnoj nastavi, zasnovan na uzajamnom poverenju i potovanju. 7. U dodatnom radu sa uenicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavrava utvrene programe, otkriva nove mogunosti individualizacije rada (problemski zadaci, istraivaki radovi, programirane i poluprogramirane sekvence, korienje knjievne i neknjievne grae i raznih aparata i tehnikih pomagala i dr.), te vri uoptavanje i primenu steenih znanja, umenja i vetina u razliitim situacijama. Obezbeuje ukljuivanje uenika u organizovane oblike rada van kole (konkursi, smotre, takmienja). Za svakog uenika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju, te se stara da taj dosije prati uenike pre upisa u srednju kolu. 8. Uenici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja uenika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni uenici, ocene iz srpskog jezika, a elje uenika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih uenika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). Uenik ostaje ukljuen u dodatni rad onoliko vremena (godina) koliko eli. Posebno treba voditi rauna o tome da se daroviti uenici ne optereuju iznad njihovih stvarnih mogunosti i elja (dovoljno je da uenik - uz redovnu nastavu - bude angaovan jo samo u jednom vidu vaspitnoobrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog predmeta). MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (4 asa nedeljno, 144 asa godinje) ALBANSKI JEZIK

BUGARSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje)

MAARSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje)

RUMUNSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje)

RUSINSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje)

SLOVAKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje)

HRVATSKI JEZIK (4 asa nedeljno, 144 asa godinje) HRVATSKI JEZIK Svrha je nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj koli viestruka: a) stjecati svijest o potrebi upoznavanja, uenja i njegovanja hrvatskoga jezika; stjecati ljubav za hrvatski jezik i knjievnost te spoznaje o biti i posebnim znaajkama hrvatskoga jezika kao sredstva priopavanja i umjetnikog izraavanja; b) razvijati jezine i knievne sposobnosti; razvijati kulturu itanja knjievnih i neknjievnih tekstova, kulturu gledanja scenskih i filmskih ostvarenja, kulturu sluanja i gledanja; c) na razini: osnovnokolskog opeg obrazovanja osposobiti uenike za uporabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim vrstama, funkcionalnim stilovima i sredstvima priopavanja. Cilj Cilj nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj koli jest ovladavanje hrvatskim standardnim jezikom na razini 6. razreda, razvijanje jezinih sposobnosti u govornoj i pisanoj uporabi jezika u svim funkcionalnim stilovima. Osvjeivanje vanosti znanja hrvatskoga jezika kao opeg kulturnog dobra. Razvijanje ljubavi prema jeziku, knjievnosti i kulturi, razvijanje literarnih sposobnosti, itateljskih interesa i itateljske kulture, razvijanje interesa i potreba za sadrajima filma i kazalita. Zadae Zadae su nastave hrvatskoga jezika mnogobrojne, ostvaruju se u trima nastavnim podrujima: hrvatski jezik, jezino izraavanje, knjievnost. Prema naelu unutarpredmetnoga povezivanja sadraja i zadae tih triju nastavnih podruja meusobno se proimaju i dopunjuju, a prema naelu meupredmetnoga povezivanja funkcionalno se povezuju i s ostalim nastavnim predmetima. Nastava hrvatskoga jezika takoer treba: - osposobljavati uenike za odgovornost u ivotu u sadanjosti i budunosti, prema sebi, svojim blinjima i okoliu; - upuivati uenike na traganje za smislom vrijednostima i vanostima ljudske egzistencije te na otkrivanje i pronalaenje vlastite osobnosti i smisla ivljenja;

- razvijati s uenicima osjeaje potovanja osnovnih ljudskih i ivotnih vrijednosti, vrijednosti rada i svijesnoga djelovanja na svim razinama (u obitelji, koli, drutvu), samostalnosti i spremnosti na pomaganje i suradnju, na zajednitvo, u skladu s tim na demokraciju i toleranciju; - razvijati u uenicima svijest o vlastitim korijenima i identitetu, kulturi, obiajima i tradiciji da bi na taj nain mogli razvijati druge narode i njihove kulture, u skladu s potrebama viejezinoga i viekulturalnoga drutva; - osposobljavati uenike za istraivaki i stvaralaki nain uenja koji e razvijati u skladu s potrebama za trajnim obrazovanjem; - osposobljavanje za sluanje, govorenje, itanje i pisanje; - upoznavanje, bogaenje i usvajanje rjenika; usvajanje temeljnih pravogovornih i pravopisnih normi hrvatskoga jezika; - upoznavanje i usvajanje glasovnoga/fonolokog, pisanoga/grafemskog, slovnikoga/gramatikog, morfolokoga, tvorbenoga, sintaktikog sustava hrvatskoga jezika; - spoznaja funkcije rijei u razliitim priopajnim sredstvima i funkcionalnim stilovima (pjesnikom, razgovornom, poslovnom, znanstvenom...); - upoznavanje knjievnih djela hrvatske i svjetske knjievnosti; - upoznavanje, uvanje, potivanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima hrvatske knjievnosti, kazalita, filma i drugih priopajnih sredstava; - razvijanje knjievne osjetljivosti i uenikih interesa potrebnih za spoznaju i prihvaanje trajnih ljudskih, jezinih i knjievnih vrijednosti; - osposobljavanje uenika za govornu i pisanu komunikaciju; - razvijanje usmenog i pismenog izraavanja vlastitog odnosa prema ivotu; - osposobljavanje za vrijednosnu ralambu/analizu, posudbu/refleksiju, vrednovanje/valorizaciju poruka (umjetnikih i znanstvenih); - upoznavanje i prosudba neknjievnih tekstova koji obogauju raznolikou gledita i situacija nunih za shvaanje sveukupne zbilje koja uenike okruuje, za promiljanje odnosa: ja i drugi. SADRAJI PROGRAMA Rjenik: - rije (znaenje, oblik i uloga rijei); - rije u standardnom i nestandardnom jeziku (narjejima); - pisana i usmena rije; - jednoznanost i vieznanost rijei;

- rijei za imenovanje pripadnosti mjestu, kraju, zemlji, narodu; - rijei za oponaanje zvukova (onomatopeje). Gramatika: - obnavljanje gradiva o jeziku od prvog do etvrtog razreda; - reenica kao komunikacija jedinica; - jednostavna reenica; neproirena i proirena; - glagolski i imenski predikat; - reenica s izreenim subjektom; - reenica s vie subjekata; - reenica bez subjekta; - reenini dodaci (pojam); - promjenljive rijei: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli; - nepromjenljive rijei: prilozi, prijedlozi, veznici; estice; usklici; - promjenljive rijei: osnova i nastavak; - deklinacija: funkcija i znaenje padea; padena pitanja, osnovna znaenja padea; - imenice: ope, vlastite, zbirne, deklinacije imenica; - zamjenice: line, povratne, posvojne, povratno-posvojna, upitne, odnosne, pokazne, neodreene; deklinacija zamjenica; - pridjevi - znaenje i vrste, rod i broj, odreeni i neodreeni oblik; - deklinacija pridjeva; - komparacija pridjeva; - brojevi: osnovni, redni i zbirni; brojevna imenica; - deklinacija brojeva; - prilozi (pojam); - prijedlozi (pojam); - veznici i usklici (pojam);

- samoglasnici i suglasnici; - slog, duina sloga; - akcent: razlikovanje dugih i kratkih slogova; - glasovne promjene u deklinaciji imenica i komparaciji pridjeva (palatalizacija, sibilarizacija, jotacija, prijeglas, nepostojano a). Pravogovor i pravopis: - reenini i pravopisni znakovi; - veliko poetno slovo u imenima mjesta, krajeva, zemalja i naroda; - veliko poetno slovo u imenima graevina, vozila, administrativnih jedinica; - usustavljivanje pisanja velikog slova u vielanim imenima; - sastavljeno i rastavljeno pisanje imenica, zamjenica, pridjeva i brojeva (uvjebavanje); - pisanje ne uz imenice, pridjeve i glagole; - izgovor i pisanje izgovornih cjelina uz zamjenike enklitike; - pisanje superlativa; - pisanje brojeva. Povijest jezika: - hrvatski standardni jezik; - hr. narj. tokavsko, akav. i kajkavsko. KNJIEVNOST kolska lektira: Hans Christian Andersen, Majka Italo Calvino, Koulja sretnog ovjeka Dobria Cesari, Slavonija Jack London, Zov divljine (ulomak) Pere Ljubi, Podne Ivana Brli Maurani, uma Striborova (ulomak)

Ivan Goran Kovai, Pada snijeg, pada snijeg Krilov, Pele i muve Gustav Krklec, Val Ivan Kuan, Uzbuna na zelenom vrhu Dositej Obradovi, Basne Luko Paljetak, Stonoga u trgovini Veljko Petrovi, Jabuka na drumu Duan Radovi, Kapetan Do Piplfoks (odlomak) Dinko imunovi, Srna Dragutin Tadijanovi, Nosim sve torbe a nisam magarac Grigor Vitez, Ptija pjevanka Kreimir Zimoni, uma Striborova (strip) Usmena knjievnost: Ero s onoga svijeta; Ive vara dudeva sina. Domaa lektira Ivan Kuan, Koko u Parizu Mark Twain, Tom Sojer Grigor Vitez, Pjesme Balint Vujkov, Zlatni prag Knjievnoteorijski pojmovi: Poezija - kompozicija: suodnos dijelova - stihova i kitica; - motiv; - akustiki i vizulani elementi pjesnike slike; - ritmiko ustrojstvo pjesme; - vrste stihova: peterac, esterac, sedmerac, osmerac, deseterac, dvanaesterac; - vrste strofa: dvostih, trostih, etverostih;

- vezani i slobodni stih; - epitet (pojam, odreenje); - usporedba (pojam, odreenje); - onomatopeja (pojam, odreenje); - epska pjesma (osnovna obiljeja); - lirska pjesma (osnovna obiljeja); - pejzana i rodboljubna lirska pjesma; - himna (osnovna obiljeja); - usmeno i pisano pjesnitvo. Proza - pripovjeda u prvom i treem licu; - dijelovi fabule: uvod, zaplet; vrhuna, rasplet; - opis vanjskog i unutarnjeg prostora; - glavni i sporedni likovi; - etika karakterizacija lica; odnos prema drugima; - portret kao sredstvo karakterizacije; - crtica - mali epski oblik - roman za mlade (osnovna obiljeja) Drama - igrokaz (osnovna obiljeja) - vrste igrokaza (kazalini, televizijski, radijski) - likovi u dramskom djelu JEZINO IZRAAVANJE Govorenje: - prepriavanje; - stvaralako prepriavanje;

- razgovor (spontani, humoristini, telefonski); - izvjeivanje prema planu; - usmeni dijalog i monolog; - objanjavanje; - raspravljanje. Sluanje: - razvijanje kulture sluanja razliitih vrsta tekstova. itanje: - govorne vrednote pri itanju lirskog, proznog i dramskog teksta; - pravilna intonacija izjavne, upitne i uskline reenice; - glasno itanje; - itanje po ulogama; - usmjereno itanje; - itanje u sebi sa odreenom zadaom. Pisanje: - pismeno prepriavanje, - stvaralako prepriavanje, - opisivanje (prema planu); - pisanje pisma (intimno, poslovno); - objanjavanje; - dokazivanje; - etiri kolske pismene zadae sa ispravcima tijekom kolske godine. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Jezik je najopseniji predmet osnovnokolskoga obrazovanja, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa je stoga vrlo bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se to uspjenije ovladalo svim nastavnim predmetima.

Predmet se tijekom osam godina ostvaruje u nastavnim podrujima: hrvatskom jeziku, knjievnosti i jezinom izraavanju. Prema naelu unutarpredmetnog povezivanja, sadraji i zadae svih nastavnih podruja meusobno se proimaju i dopunjuju, a prema naelu meupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim nastavnim predmetima. HRVATSKI JEZIK U nastavnom podruju hrvatski jezik pouavaju se sadraji rjenika, gramatike, pravopisa i pravogovora. Uenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Uei gramatiku uenici razvijaju sposobnost apstraktnog miljenja i logikog zakljuivanja. Uvjebavajui pravilno pisanje, razvijaju osjeaj za tonost i urednost. Gradivo petoga razreda obuhvaa vrste rijei, deklinaciju promjenjivih vrsta, glasovne promjene (palatalizaciju, sibilarizaciju, jotaciju, prijeglas, nepostojano a...) Pravogovor i pravopis obuhvaa pravopisna pravila o uporabi velikog i malog slova, sastavljenog i rastavljenog pisanja rijei, izgovor i pisanje izgovornih cjelina. U izvedbi nastavnik rabi razliite metode i oblike rada. KNJIEVNOST U nastavnome podruju knjievnost razvijaju se literarne i jezine sposobnosti. Uenici sudjeluju u kolskim interpretacijama knjievnih tekstova razliitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za knjievnu rije, za njezine vrijednosti u ivotu ovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod kue preporuuje se razvijanje uenikova stvaralatva u jezinome izraavanju. Uenici se osposobljavaju za samostalno itanje knjievne lektire, za prosudbu i vrjednovanje proitanih djela. Uenici se susreu s umjetnikim vrijednim djelima iz hrvatske, srpske, europske i svjetske knjievnosti. Uenici trebaju nauiti osnovne knjievnoteorijske pojmove predviene za peti razred (npr. vrsta stihova, ritam pjesme, stilska sredstva: usporedba, onomatopeja, epitet, i dr.). U nastavi se treba koristiti razliitim metodama rada: - metodom itanja (na glas, u sebi, logikog itanja, usmjernog itanja, kritikog itanja) - metodom razgovora (usmjereni, slobodni, motivacijski, heuristiki, raspravljaki...) - metodom igre (razgovorne igre npr. pokvareni telefon i sl., usmena dramatizacija, asocijacije i sl.) - metodom pisanja (sastavljanje, opisivanje, preoblikovanje, istraivako pisanje i dr.) JEZINO IZRAAVANJE Temeljna je zadaa jezinog izraavanja razvijati uenikovu komunikacijsku sposobnost u svim funkcionalnim stilovima, uenikove jezine sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jezino stvaralatvo. Nastava jezinog izraavanja upuuje uenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj e potivati pravila kulturnog razgovora, te mu omoguuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake osobe. Vrlo je vano razvijati kulturu pisanja i usmenog izraavanja osobnih doivljaja i osjeaja te objektivnog i subjektivnog pripovijedanja o sebi i svijetu oko sebe. Uenike treba osposobiti u podrujima govorenja, sluanja, itanja i pisanja.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK (3 asa nedeljno, 108 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave srpskog jezika jeste da uenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviene jezike i leksike grae, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druenje i zbliavanje sa pripadnicima veinskog naroda i drugih nacionalnosti. Zadaci nastave srpskog jezika jesu da uenici: - produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezikih struktura i renika od oko 2000/30001 frekventnih rei i izraza; - razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog ivota; - usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izraavanju i itanju; - osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog ivota; - savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izraavanja u granicama usvojenih jezikih struktura i leksike; - upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika; - razumeju tekstove razliitog anra u okviru predviene tematike; - upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda iji jezik ue; - stiu navike samostalnog korienja renika i jezikih prirunika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku; - razviju interesovanja i motivaciju za uenje srpskog jezika i tako steknu veu komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmiljanja na njemu. Operativni zadaci Uenici treba da: - usvoje nove jezike strukture i oko 250/400 novih rei i izraza radi daljeg razvijanja govornih sposobnosti; - razumeju na sluh novi tekst u okviru usvojene leksike; - koriguju greke koje ine na svim nivoima srpskog jezika; - osposobe se za samostalno itanje u sebi duih tekstova, u odnosu na prethodni razred, razliitog anra sa upoznavanjem elemenata kulture koje tekstovi sadre;

- osposobe se za analizu tekstova; - osposobe se za pismeno izraavanje u okviru obraenih tema uz dalje savladavanje osnovnih pravopisnih pravila; pisanje pisma, kraih izvetaja i dr.; - nastavom gramatike usvajaju nova zvanja o srpskom jeziku koja e produktivno primenjivati; - osposobe se za korienje jezikih prirunika i dvojezinih renika. SADRAJI PROGRAMA TEMATIKA kola: susedne kole (u mestu ili blioj okolini); meusobni susreti uenika (saradnja, takmienje, dopisivanje); vrste sportova; doivljaji uenika iz svakodnevnog ivota, sa letovanja i zimovanja. Svakodnevni ivot: aktuelni dogaaji ue zajednice; poseta sportskoj priredbi (rezultati, ponaanje, navijanje); radio, televizija, deja tampa; poseta pozoritu; posebna interesovanja. Drutvo i priroda: iz ivota znaajnih linosti, nauno-popularne teme; izleti u prirodu, prirodne lepote nae zemlje. Aktuelne teme: ljudska solidarnost, zatita prirodne sredine, drutvene organizacije. Komunikativne funkcije: obraanje nepoznatom, molba, prihvatanje i neprihvatanje molbe i izvinjenja, iskazivanje aljenja, utehe, saoseanja; izraavanje i prenoenje zapovesti, zabrane. JEZIKA MATERIJA Imenovanje predmeta i bia Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. U funkciji subjekta uvebavati imenice sa osnovnim brojevima. Obrasci: Dva deaka su bili koarkai. Dve devojice su bile balerine. /Uz imenice u funkciji imenskog dela predikata treba uvebavati atribut koji se sa imenicama ne slae formalno u rodu, broju i padeu. Obrazac: To su knjige moje sestre. Ovo je knjiga sa lepim ilustracijama. Ovo je devojka sa dugom kosom./

Iskazivanje radnje Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Uvebavati slaganje predikata sa brojnom konstrukcijom u slubi subjekta. Obrasci: Ti i oni ste putovali. Dva uenika su stigli. Dve devojice su priale. Pet mladia su pevali. Sedam uenica su putovale. Deset deaka su se takmiili. /Uvebavati i druge mogunosti slaganja predikata sa brojnom konstrukcijom u funkciji subjekta. Razlikovanje glagolskog vida koji se realizuje prozodijskim i glasovnim alternacijama. Obrasci: Dva uenika su stigla. Njih petorica su putovala. Njih petoro je radilo. Dva plivaa i etiri plivaice su trenirali. On je kupio patike. Pavle je kupio ljive sa zemlje. On je bacio loptu. Dragan je esto bacao loptu u ko./ Iskazivanje osobine predmeta i bia Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Obrasci: Ti si mirnija od moje sestre. /U funkciji imenskog dela predikata treba uvebavati komparativ u znaenju superlativa.

Obrasci: Ivanka je bila vrednija od svih devojica. Dragan je bri od svih uenika./ Iskazivanje objekta Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Uz imenice u funkciji objekta (akuzativ, lokativ) treba uvebavati atribut koji se sa njima slae u rodu, broju i padeu. Obrasci: Vi ste itali o njemu (o njima); Vi ste govorili o njoj (o njima); Poslali smo joj ga. Ja sam itao o hrabrom vojniku (o hrabrim vojnicima). Mi smo organizovali lepu sveanost (lepe sveanosti). Treba uvebavati kazivanje objekta uz brojeve od pet pa nadalje; /uz priloge i imenice za koliinu. Imenice odreivati atributom. Korienje imenica na - lac, - ac. Obrasci: Dragana je donela deset utih kruaka. Skupio je mnogo starih maraka. Nabrao je korpu zrelih vianja. Video je itaoca (itaoce). Pozdravio je novog rukovodioca (nove rukovodioce)./ Iskazivanje prostornih odnosa Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Za iskazivanje mesta treba uvebavati akuzativ s predlogom kroz. Uz imenicu u funkciji odredbe za mesto (lokativ, akuzativ, genitiv) upotrebljavati i atribute koji se sa njima slau u rodu, broju i padeu. Obrasci:

Ide kroz umu. Voz prolazi kroz mrane tunele. Deca se igraju na zelenoj livadi. Otiao je u susedno veliko dvorite. On stanuje pored naeg prvog suseda. /Za iskazivanje mesta vrenja radnje koristi se instrumental bez predloga i sa predlozima pod, pred, nad i akuzativ sa predlozima uz, niz. Imenice odreivati atributom. Obrasci: Milan ide putem. Maka je pod stolom. Deak stoji pred kuom. Planinari su se penjali strmom stazom. Saekali su nastavnika pred kolskim dvoritem. Nad visokim dimnjakom kruile su rode. On ide uz (niz) strme stepenice./ Iskazivanje molbe, zapovesti Upotreba negiranog imperativa i konstrukcije nemoj + infinitiv, odnosno prezent s veznikom da. Obrazac: Ne govori tako glasno! Ne ulazite u uionice pre zvona! Nemoj obrisati (da obrie) tablu. Nemojte putovati (da otputujete) danas. Iskazivanje vremenskih odnosa Dalje korienje obrazaca iz prethodnih razreda. Za iskazivanje vremena treba koristiti konstrukcije koje odgovaraju na pitanje: Koliko dugo?, genitiv s predlozima od i do i konstrukcije za priblino odreivanje vremena. Obrasci:

Oni idu svake nedelje na izlet. Sneg je padao nekoliko dana. Kia nije padala vie meseci. Ja sam ostao do kraja priredbe. Jelena je sluala od poetka do kraja asa. Petar odlazi (dolazi) oko 8 asova. /Za iskazivanje vremena treba uvebavati instrumental bez predloga i vremenske reenice s veznikom dok. Obrazac: Dok sam ja itao, Saa se igrao. Danima (satima, nedeljama) trenira./ Iskazivanje naina uslova radnje Uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Obrasci: Jasna dobro pliva. Petar bolje pliva. Gordana veoma dobro pie. /Uvebavati uslovne reenice sa veznikom da i kad. Obrasci: Da je nauio, ne bi dobio jedinicu. Da zna, rekao bi. Rekao bi kad bi znao./ Iskazivanje uzajamne i zajednike radnje Dalje uvebavanje obrazaca iz prethodnih razreda. Obrasci: Otac nije dugo radio zbog teke bolesti.

On nije dugo radio, jer (zato to) je bio veoma bolestan. /Za iskazivanje uzroka treba uvebavati i oblike genitiva s predlozima od i iz. Obrazac: Nije mogao da ui od galame. Umorio se od uenja. Ne vidi od dima. Ne moe da prie obali od dece. Jelena je to uradila iz ljubavi. Petar je to uinio iz neznanja./ GRAMATIKA Struktura proste i proirene reenice. Glagolska sintagma, blii i dalji objekat (ukazivati i na upotrebu naglaenih i nenaglaenih oblika linih zamenica), iskazivanje mesta, vremena, naina, sredstva, drutva, uzroka, prilozima i padeima, odnosno padekim konstrukcijama. Imenika sintagma: atribut uz imenicu u navedenim sintaksikim funkcijama. Red rei. TVORBA REI Tvorba etnika: Srbin - Srpkinja, Hrvat - Hrvatica, Maar - Maarica, Slovak - Slovakinja, Rumun - Rumunka, Rusin - Rusinka, Slovenac - Slovenka, Makedonac - Makedonka, eh - ehinja, Grk Grkinja, Rus - Ruskinja, Kanaanin - Kanaanka. Tvorba deminutiva: -i (no - noi, prst - prsti, nos - nosi, komad - komadi, zub - zubi); -i (prozor - prozori, kamen - kameni, stan - stani); -ica (glava - glavica, zvezda - zvezdica, reka - reica, majka - majica, knjiga - knjiica); -ica (grana - granica, cev - cevica); -ce (jezero jezerce, zvono - zvonce, selo - seoce, - selce). /Ukazati na obrazovanje pomou prefiksa: na(nagluv, nakiseo, natruo); o- (omalen, onizak); pro- (prosed)/. /Tvorba augmentativa: -ina (komad - komadina, rep - repina, nos - nosina, trbuh - trbuina, junak - junaina, breg - breina, crep - crepina); -ina (laov - laovina, amar - amarina, prozor prozorina); -etina (baba - babetina, jama - jametina, torba - torbetina, ruka - ruetina, noga noetina); -urina (kosa - kosurina, trava - travurina, knjiga - knjiurina, glava - glavurina)/. Tvorba prisvojnih prideva: -ski (grad - gradski, kola - kolski, zima - zimski, klub - klupski, Bosna - bosanski, mladi - mladiki, Srbin - srpski, Jugoslavija - jugoslovenski (jugoslavenski), Beograd - beogradski); -ki (socijalizam - socijalistiki, turist, turizam - turistiki); -aki (Dubrovnik - dubrovaki, Srem - sremaki); -ji (-i) (koza - kozji, pas - pasji, bog - boji, vuk vuji, lisica - lisiji)/ -inji (pela - pelinji, zver - zverinji/ -ai (kupati - kupai, pisati - pisai, ivati (iti - ivai)./

PRAVOPIS Pisanje velikog slova u nazivima pokrajina, zemalja, drava, kontinenata; veliko slovo u nazivima knjiga, listova, asopisa. Skraenice tipa: TV, Tanjug, OUN, SAN, Nolit i sl. Pisanje zapete u nabrajanju rei i uz vokativ. Pisanje prideva i priloga u komparaciji. Pisanje proklitike i enklitike. Ukazivanje na principe fonolokog pravopisa u okvirima usvojene jezike grae. GOVORNE VEBE Prepriavanje obraenog teksta na osnovu plana i slobodno sa izmenom zavretka. Saimanje i proirivanje teksta. Prepriavanje odsluanog odlomka, radio i TV - emisija po planu i slobodno. Sastavljanje plana (u vidu podnaslova, teza). Prianje na osnovu datog poetka, o doivljajima uenika i dogaajima iz neposredne i ire okoline. Opisivanje pejzaa. Razgovor o samostalno proitanom tekstu. Analiza obraenog teksta. Dalje osposobljavanje uenika za analizu uenikih izlaganja. Obavetavanje i izvetavanje. PISMENE VEBE Pismene vebe vezuju se za sadraje i oblike obraene na asovima govornih vebi. Prepriavanje obraenog teksta: na osnovu plana i slobodno, sa promenom stanovita (lice, broj, rod, vreme). Skraivanje i proirivanje teksta. Zajedniko prepriavanje kolektivnog doivljaja. Pisanje kraih izvetaja, telegrama, beleenja telefonskih poruka. etiri pismena zadatka u toku kolske godine.

ITANJE Pitanje tekstova na oba srpska pisma u skladu sa tematikom. Dalje osposobljavanje uenika za samostalno itanje tekstova razliitog anra i teih tekstova u odnosu na prethodni razred. Upoznavanje kulturnog konteksta koji tekstovi sadre. Dalje navikavanje i uvebavanje uenika za efikasno sluenje jezikim prirunicima i dvojezinim renicima. LEKTIRA Narodna pesma: Najvea je alost za bratom Miroslav Anti: Plava zvezda Veljko Petrovi: Ratar Dobrica Eri: udesni svitac Stevan Raikovi: Hvala suncu, zemlji, travi Narodna pesma: Smrt majke Jugovia Narodna pripovetka: Mala vila Ivo Andri: Aska i vuk Branko opi: udesna sprava Stevan Raikovi: Bajka o deaku i mesecu Grozdana Oluji: Zlatoprsta Kosta Trifkovi: Izbiraica Vuk Stefanovi Karadi: ivot i obiaji naroda srpskog (izbor) Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program sadri: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jeziku materiju, govorne vebe, itanje (od II razreda). Svi elementi programa su meusobno povezani i tako ih treba realizovati. Zadaci nastave sadre: opte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezikih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji. Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske grae koju uenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadri nekoliko tematskih oblasti: kola, porodica i dom, blie i ire okruenje, priroda i drutvo, aktuelne teme, slobodno vreme uenika, iz ivota mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih podruja. Uz tematiku su date forme ophoenja (pozdravljanje, obraanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) poev od najjednostavnijih do sloenijih koje su potrebne za uenje autentinog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije. Jezika materija data je u vidu reeninih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezika materija koja pokriva vei deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova graa uvek naslanja na prethodnu. Jeziki modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezikim i leksikim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se ire i meusobno kombinuju. U odeljku Gramatika izdvojena je jezika graa koja je u funkciji breg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se polo od sintakse, zatim morfologije da bi u zavrnim razredima (VII i VIII) dolo do sistematizacije znanja o jezikom sistemu. Pravopis sadri one pravopisne norme koje se, manje ili vie, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika uenika. U programu je dat i proireni deo koji se prevashodno tie sadraja u odeljku Jezika materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se kole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa moe da varira od kole do kole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj koli, u zavisnosti od nivoa predznanja uenika na koji utie: - nacionalni sastav sredine u kojoj uenici ive, - srodnost nematernjeg jezika i jezika uenika, - uslovi rada u koli i dr. Organizacija vaspitno-obrazovnog rada U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teite rada prenosi se na uenika: on aktivno uestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stie i razvija jezika umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji. Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vebi itd.), koordinira radom uenika da bi se to uspenije ostvarivali postavljeni zadaci. Nastava mora biti postavljena tako da se svakom ueniku omogui to ee verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem moe produktivno ovladati jezikom. Neobino je vano da se potuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meu uenicima jednog odeljenja. Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meutim, ne znai da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi rauna o odnosu srpskog jezika i jezika uenika. Mada ne uvek, tekoe

e biti vee ukoliko su i strukturne razlike izmeu dva jezika vee. Poeljno je da nastavnik poznaje strukturu jezika uenika, kako bi teite rada (intenzivnijim vebama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku uenika, a pri ijem usvajanju uenici najvie gree. Naime, pri uenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uenika "tei da gotovo neprimetno naturi ablone akcenta, izgovora i reenine strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene jo u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uea maternjeg jezika, direktnom metodom, to znai da je jezik komunikacije na asovima srpski. U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motivie uenike koristei odgovarajua AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV emisije i dr. Nastavnik mora podsticati uenike da se i oni angauju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrauje (razglednice, keirane slike, lanci iz dnevne i nedeljne tampe i sl.). Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uenika, poznavanjem prirode i drutva, istorije, geografije, muzike i likovne kulture, tehnikog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije meu ovim predmetima neophodno je jer omoguuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi rauna o tome da nove pojmove uenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku. Nastavni program od I do VIII razreda ini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, IIIVI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifinosti. U I etapi (I i II razred) pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Uenici usvajaju osnovne fonetsko-fonoloke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju, izjavne, upitne i odrine reenice, osnovne reenine strukture i osnovni reenini fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proirenog dela programa) leksikih jedinica u okviru predviene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmiljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korienje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviene programom. Nastavnik mora podsticati uenike da se spontano stvaraju to prirodnije situacije u uionici koje se tematski uklapaju u predviene sadraje, a koje e biti podsticajne za njihovo verbalno ukljuivanje. U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti uenika: savladavaju se elementi izgovora, jeziki modeli, koji se proiruju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600 leksikih jedinica); koriguju se greke na svim jezikim nivoima; razvijaju se jo dva jezika umenja - itanje i pisanje (prvo pismo, iji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika uenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiu se jezika znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji breg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezike kompetencije; uenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezike modele i leksiku u duoj dijalokoj i monolokoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izraavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezike iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno itanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).

Trea etapa (VII i VIII razred) je zavrna za uenike koji ne produuju kolovanje, ali je istovremeno i osnova za uspeno izuavanje jezika u okviru srednje kole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti uenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezike i komunikativne kompetencije uenika, usvajaju se komplikovaniji jeziki modeli (VII razred), sistematizuje se jezika graa i uporeuje sa maternjim jezikom uenika, intenzivnije se koriguju greke intralingvalnog (u okviru istog jezikog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika uenika) na svim jezikim nivoima, usvaja se nova leksika i frazeoloki izrazi karakteristini za srpski jezik; razvija se pismeno izraavanje uenika, osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graa (VIII). Uvebavanje jezikih modela. Da bi se uenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviene jezike modele. Uenik treba da prepozna zvunu sliku predoenog iskaza koji ilustruje jeziki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vebama sa razliitim sadrajem automatizuje. Nakon automatizacije jezikog modela, uenik e moi samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moi e da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadrajem, stei e komunikativnu kompetenciju, to je i cilj uenja jezika. Proces uvebavanja jezikih modela treba sprovoditi planski uz dosledno potovanje principa postupnosti. Jeziki modeli se najpre uvebavaju u istom obliku jer uenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ogranienog vokabulara. Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreeni jeziki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unoenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne tekoe i usporilo bi usvajanje odreenog jezikog modela. Kasnije se jeziki modeli proiruju, kombinuju i uvode se u rad novi, sloeniji. Ilustrovaemo to na jezikom modelu imenovanje predmeta i bia. Na primer, u obrascu Petar je uenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, moe se predikativ uenik zameniti drugom imenicom u nominativu - deak, mladi, fudbaler, stolar i sl, ve prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu jer se njime otkriva ono to je novo, njime se imenuje lice, a to znai da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati uenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktinom radu predikativ e se veoma esto menjati jer se na poetnom stupnju uenja veoma esto vri imenovanje bia i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.). Ako se u tom jezikom modelu eli savladati nova (leksiki i morfoloki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.: je bio, e biti, ...Petar eli postati uenik, mora biti. Subjekat je takoe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar moe se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, ve prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu

promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac moe posluiti ne samo za uvebavanje novih imenica, zamenica i pomonih glagola, nego i za uvebavanje slaganja rodova. Neposredni cilj uvebavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih rei (imenica, pomoni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomonih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u slubi glagolske kopule (eli postati, mora biti, hoe da bude i sl.). Konani cilj uvebavanja ovog obrasca jeste da uenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih rei stvore iskaz analogan uvebanom obrascu. Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko bie ili predmet, uenici e automatski aktivirati u svesti jeziki model imenovanja predmeta i bia, koji se moe izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom. S = P / = k + im. Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezikog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun. Ali ovakav iskaz moe imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Poto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili ak svaka i po vie atributa. Tako se poetni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji. Atribut uz imenice u slubi predikativa ima tu osobinu da povlai na sebe logiki akcenat (npr. Petar je dobar uenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba uriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje poetnog obrasca. U tome i jeste prednost ovakvog rada to se poetna struktura koja je sintaksiko-semantiki i leksiko-morfoloki odreena, obeleena, posle automatizovanja navike graenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj nain proiruje, zasiuje se potrebnim semantikim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika. Re je o najprostijoj reenikoj strukturi koja slui za imenovanje bia i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlauje samo sintaksika struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlauje samo nova leksika (imenice, pokazne i line zamenice, pomoni glagoli sa nepotpunim znaenjem), nego se savlauju i morfoloke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u slubi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od optih morfolokih i sintaksikih pravila). Dakle, shematizovanje, uproavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u poetnom obliku javlja samo na poetku vebanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezike materije koriste se raznovrsni tipovi vebi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vebi je uvebavanje, uvrivanje i automatizacija jezikih modela da bi se uenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliitim sadrajem u svakodnevnoj komunikaciji. Manipulativne vebe su strogo kontrolisane, to znai da pri uvebavanju pojedinih jezikih elemenata, nastavnik ispravlja uenika ako grei i ponovo uvebava nesavladanu jeziku materiju dok je uenik ne usvoji.

U I etapi to su, na primer, vebe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vebe supstitucije, vebe dopunjavanja, vebe transformacije reenica (vreme, lice, broj, rod), vebe sastavljanja reenica od datih elemenata i datih rei prema modelu, vebe povezivanja reenica i dr. Vebe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvebavanju jezikog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vebi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksikih jedinica. Kod ovih prvih vebi svako pitanje i odgovor sadri obrazac jezikog modela koji se uvebava. Zbog toga odgovori uenika moraju biti potpuni, celoviti, to se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek. U skladu sa obimnijim jezikim gradivom i predznanjem uenika u II etapi, pored navedenih, koriste se sloeniji tipovi govornih vebi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza reenica (vreme, lice, rod, broj), integracija reenica i njihovo proirivanje (skraivanje i dr.). S obzirom na to da uenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugoditu IV razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vebe manipulativnog karaktera kojima se, takoe, usvajaju pojedini jeziki elementi. Pismene vebe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadrinu. Pored vebi, kraih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vebe uvoenja uenika u korienje renika. Postupno se, u ovoj i sledeoj (III) etapi, uvode i sloenije pismene vebe: sastavljanje reenica od datih rei prema modelu, diktati lakeg/teeg teksta na osnovu usvojenih jezikih modela i leksikih jedinica, ali sa novim sadrajem, transformacije reenice, transformacije niza reenica, sastavljanje reenica od datih rei prema supstitucionoj tabeli sa novim sadrajem, pravopisne vebe, leksike vebe, korienja renika i prirunika i dr. Koliko e se vremena posvetiti uvebavanju jednog jezikog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u odreenoj jezikoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezikim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveuje se vie panje i vie vremena da bi i oni preli u automatizovanu naviku. Neopravdano je prei na uvebavanje novog jezikog modela ako nije usvojen prethodni. Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezika materija, govorne i pismene vebe i dr. ne ine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti uenika. Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome to se odreena sintaksika konstrukcija - jeziki model uvebava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vebi. Prema tome, predviena tematika treba da obezbedi usvajanje jezikih modela, kao i usvajanje odreene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u vie razreda, ali se ostvaruju drugom sadrinom, koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju uenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu moe se ograniiti na pet osnovnih jezikih struktura: imenovanje predmeta i bia, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.

Zadatak sve tri etape jeste i savlaivanje odreenog fonda rei. Meutim, broj rei u poetnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo e uspenije doprineti savlaivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksika rezerva u kojoj se uenik (i uitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo rei, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksiki minimum koji e omoguiti da se savlauju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond rei jer bogaenje renika ide uporedo sa optim razvojem, kao i sa razvojem izraavanja na maternjem jeziku. I rei svoga jezika ue se do kraja ivota, ali je mehanizam jezika savladan na poetku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reenica radi postizanja odreenog cilja u procesu komunikacije. Usvajanje leksikih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju rei. Semantizacija se vri korienjem predmeta ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija rei vri se u kontekstu, u reenici i vezuje se za odreene govorne situacije. Pored produktivnog leksikog fonda uenici treba da savladaju i receptivno izvesne rei, reenice i izraze. Govorne i pismene vebe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izae izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stenjenom i siromanom odgovaranju na pitanja, nego da uenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dueg izlaganja povezanih misli, to je mogue samo ako misle na srpskom jeziku. Govorne sposobnosti se stiu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodike postupke koji e uenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izraavaju neslaganje ili slaganje sa odreenom akcijom ili pojavom, kazuju mogunost ili nemogunost izvrenja odreene radnje, itd. Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji. Da bi se uenici osposobili da produktivno usvoje predviene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vebi, koriste se i komunikativne vebe. Komunikativne (govorne) vebe obuhvataju one tipove vebi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreenoj govornoj situaciji. U situacionim vebama uenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vebi dati su po razredima u programu u odeljku pismene vebe. U prvoj etapi preovladavae pitanja i odgovori, ali treba nastojati da uenici postepeno iskazuju odgovore sa vie reenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepriavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa obraenom temom. Osim raznih oblika prepriavanja uenici treba da, u ovoj etapi sve ee samostalno, priaju line ili zajednike doivljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno prianje. Sa uenicima koji realizuju proireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i razliite oblike usmenog i pismenog izraavanja koji su prethodno uvebani na asovima jezika uenika. U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili vee razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne istiu kao posebni zahtevi: veliko slovo na poetku reenice, taka na kraju reenice, upitnik, uzvinik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju taaka, taka i zapeta itd. Paralelno sa usvajanjem jezike grae, uenici moraju sticati navike primene, principa fonolokog pravopisa.

Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukija reenja u dva pravopisna uzusa (pravopisu jezika uenika i pravopisu srpskog jezika), to ne iskljuuje i poneka identina reenja u njima. Meutim, i njih treba uvebavati jer e se samo tako ukloniti mnogobrojne greke koje su evidentirane u pismenim zadacima uenika. Za obradu pravopisne grae potrebno je izdvojiti 2-3 asa godinje, ali se preporuuje da se predvieno vreme razvije na 10-12 vebi koje e se uklapati u druge asove gramatike i pismene vebe. Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi moe se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada uenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinani elementi. Na primer, upotreba velikih slova moe se proveravati na taj nain to se uenicima daju nastavni listii sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola uenicima se daju nastavni listii sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik ita polako ceo tekst, ukljuujui i isputene glagole. Uenici prate tekst i upisuju glagole. Domai zadaci predstavljaju vanu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko su uenici savladali odreeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za razvijanje jezikih umenja (informativno itanje i pisanje) i za pismeno uvoenje uenika u samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju uenicima redovno sa osmiljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po teini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uenika. Nastavnik na asu pregleda 2-3 domaa zadatka detaljnije, a po odreenom planu pregleda i ocenjuje domae zadatke svih uenika. kolski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze vee etape (tromeseja, polugodita ili godine). Za svaki kolski pismeni zadatak u godinjem planu nastavnik treba da odvoji tri asa. Na jednom asu uenici piu, na drugom nastavnik obrazlae svakom ueniku ocene, analizira sa uenicima najee greke i zajedno sa uenicima ih ispravlja, a na treem asu uenici ispravljaju svoje zadatke. Rad na tekstu. U III razredu uenici razvijaju jo jedno jeziko umenje - itanje koje se realizuje identino kao i u nastavi maternjeg jezika uenika. Savladavanje itanja moe zapoeti u II polugoditu II razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa uenicima koji savladaju proireni deo programa samo ako po proceni nastavnika postoje realne mogunosti i interesovanja uenika. Na primer, ako u odeljenju ima uenika koji pokuavaju ili mogu da proitaju naslove iz listova za decu i sl. ti uenici savladavaju itanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znai da se itaju cele rei i kratke reenice koje uenici usmeno ve dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice, aplikacije ili slike sa ispisanim reima koje se sastavljaju u reenice poznate uenicima i sl. Vebe u itanju realizuju se prvo na osnovu zvunog modela (nastavnik ili zvuni snimak), a kasnije i bez toga. Upotreba renika je sastavni deo itanja. Uvoenje uenika da se slue renikom (tehnika nalaenja rei) poinje IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojezini i jednojezini renici te je potrebno da uenici savladaju tehniku nalaenja i biranja znaenja rei. Tekst u nastavi srpskog jezika prua osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima najspecifiniji poloaj u III razredu jer se posle dvogodinje oralne nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udbeniku, odnosno polazi se od teksta. Rad na tekstu u III i IV razredu sadri sledee faze:

a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih rei, itanje teksta, provera razumevanja proitanog); b) korienje jezikih i sadrinskih elemenata teksta za sticanje jezike kompetencije (dalje savlaivanje jezikog sistema); c) voenje razgovora o tekstu i povodom teksta ukljuujui i kulturni kontekst koji tekstovi sadre. Od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata: a) analizu teksta sa uenicima koji savladavaju proiren program; sa ostalim uenicima, u skladu sa njihovim mogunostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vri se u VII i VIII razredu i b) rad na bogaenju leksike. Gramatika. Iskustva su pokazala da uvebavanje odreene jezike materije bez gramatikih objanjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije, ne obezbeuje produktivno znanje odreenog jezika. Stoga gramatika mora nai svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizikim mogunostima uenika datog uzrasta. Imajui u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpone u IV razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve vei. Drugi momenat koji opravdava uvoenje gramatike od IV razreda jeste i to to je jeziki sistem u odreenom obimu globalno savladan. U uenju drugog jezika nemogue je osloniti se iskljuivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktikoj gramatici kojom se izgrauju sposobnosti koje se uopteno mogu nazvati jezikim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nuno pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je mogue dati uenicima koji su bolje savladali jezik). Krajnji cilj didaktike gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jezikih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da uenik sam ispravlja greke. Nastava gramatike je sredstvo da se ui jezik, a ne da se stiu znanja o jeziku. Od uenika ne treba zahtevati da naui napamet razliita gramatika pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajuim primerima, ve da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji. Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, ve njen vrsti integralni deo i pretpostavlja nekoliko faza: a) davanje veeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obraeni tekst koji ilustruje jeziku pojavu; b) navoenje uenika, individualnim putem, da shvate jeziku pojavu, da uoe njene karakteristike, da dou do jezike zakonitosti i pravila po kojima ona funkcionie u sistemu, odnosno da doe do zakljuaka vlastitom misaonom delatnou; v) davanje objanjenja - kratkih uputstava o tome emu slui odreena gramatika graa, ta se njome izraava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcionie i princip po kojem funkcionie u sistemu i g) vebanje.

Redosled usvajanja odreenih jezikih kategorija odreuje kontrastivni odnos izmeu jezika uenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup. Za grau koja ne postoji u jeziku uenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije objanjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu uenika. Jezika graa sistematizuje se frontalno, dok se u uvebavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa uenicima. Za realizaciju gramatike grae, gde god za to postoje uslovi koriste se eme i tabele da bi se jezike pojave bolje razumele. Izbor, broj, vrsta vebi zavisi od jezike grae i njenog odnosa prema jeziku uenika. Gde su razlike izraenije, koristi se vei broj razliitih vebi. I u gramatici predvien je proireni deo za uenike koji bre napreduju u savladavanju srpskog jezika. Lektira je, takoe, domai rad. Ona je predviena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija lektire je da se uenici osposobljavaju i navikavaju za itanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju, na srpskom jeziku. U toku kolske godine, za lektiru u svakom razredu, uenici treba da proitaju odreeni broj tekstova po sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vri iz literarnih tekstova i listova za decu, odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz nauno popularnih tekstova. Nastavnik moe da zada isti tekst po svom izboru svim uenicima: dui tekst moe da podeli na delove, iste ili razliite koji ine celinu; da zada grupi uenika ili se za razliite tekstove individualno opredeljuju uenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uenik, nastavnik daje potrebna uputstva uenicima. Prilikom odreivanja asa lektire potrebno je motivisati uenike. itanjem, na primer, odabranog odlomka podsticae se radoznalost i motivisanost uenika da proitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta uenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listii sa zadacima koji e ih usmeravati da bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor. Provera proitane lektire vri se dijalokom metodom. Uenici koji ne savladavaju proireni deo programa odgovarae na pitanja nastavnika, samostalno e prepriavati tekst i sl; uenicima koji bolje znaju jezik i koji savladavaju proireni deo programa postavljaju se vei zahtevi: da proitaju ceo tekst, na primer, da daju vie odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepriaju i komentariu tekst i dr. Ovi uenici se postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na asovima jezika uenika. STRANI JEZIK (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Zajedniki deo programa Cilj

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama uenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnim vetinama i razvijanjem sposobnosti i metoda uenja stranog jezika. Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uenika, njegovih humanistikih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleu, uz uvaavanje razliitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, uenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja e mu omoguiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifinostima jezika koji ui, kao i da nastavi, na viem nivou obrazovanja i samostalno, uenje istog ili drugog stranog jezika. Kroz nastavu stranih jezika uenik bogati sebe upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Standardi Razumevanje govora Uenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama1, situacijama i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom. ______________ 1Teme predviene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obraene tokom prethodnih godina uenja stranog jezika. Razumevanje pisanog teksta Uenik ita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom. Usmeno izraavanje Uenik samostalno usmeno izraava situacije i komunikativne funkcije u vezi sa temama predvienim nastavnim programom. Pisano izraavanje Uenik se u pisanoj formi izraava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom, potujui pravila pisanog koda. Interakcija Uenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom, potujui sociokulturne norme interakcije. Medijacija

U komunikativnim kontekstima koji ukljuuju govornike uenikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2) prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa potrebama komunikacije. Znanja o jeziku2 Uenik prepoznaje principe gramatike i sociolingvistike kompetencije uoavajui znaaj razvijanja linih strategija uenja stranog jezika. ______________ 2 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. Operativni zadaci po jezikim vetinama Operativni zadaci po jezikim vetinama se postepeno proiruju i uslonjavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda. Razumevanje govora Uenik treba da: - razume dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), prie, druge vrste tekstova i pesme o temama, sadrajima i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom, koje uje uivo, ili sa audio-vizuelnih zapisa; - razume opti sadraj i izdvoji kljune informacije iz prilagoenih tekstova posle 2-3 sluanja; - razume i reaguje na odgovarajui nain na usmene poruke u vezi sa linim iskustvom i sa aktivnostima na asu (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, dogaaj iz neposredne prolosti, planovi za blisku budunost, svakodnevne aktivnosti, elje i izbori, itd.). Razumevanje pisanog teksta Uenik treba da: - razume tekstove (do 150 rei), koji sadre preteno poznate jezike elemente, a iji sadraj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima uenika; - razume i adekvatno interpretira sadraj ilustrovanih tekstova (stripovi, TV program, raspored asova, bioskopski program, red vonje, specijalizovani asopisi, informacije na javnim mestima itd.) koristei jezike elemente predviene nastavnim programom; - pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruenja (pisma, krai novinski lanci, uputstva o upotrebi) i iz kraih knjievnih formi (pripovetke, poezija, dramski tekstovi) primerenih uzrastu i interesovanju uenika; - moe da izvede zakljuak o moguem znaenju nepoznatih rei oslanjajui se na opti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog ivota. Usmeno izraavanje

Uenik treba da: - usklauje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije; - pored informacija o sebi i svom okruenju opisuje ili izvetava u nekoliko reenica o licima, dogaajima i aktivnostima u sadanjosti, prolosti i budunosti, koristei poznate jezike elemente (leksiku i morfosintaksike strukture); - prepriava, uporeuje i interpretira u nekoliko reenica sadraj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme, sadraje i komunikativne funkcije predviene nastavnim programom, koristei poznate jezike elemente (leksiku i morfosintaksike strukture); - u nekoliko reenica daje svoje miljenje i izraava stavove u skladu sa predvienim komunikativnim funkcijama, koristei poznate jezike elemente (leksiku i morfosintaksike strukture). Interakcija Uenik treba da: - u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom uionice, kao i o svim ostalim temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom (ukljuujui i razmenu miljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristei poznate morfosintaksike strukture i leksiku); - uestvuje u komunikaciji i potuje sociokulturne norme komunikacije (trai re, ne prekida sagovornika, paljivo slua druge, itd). - da odgovori na direktna pitanja koja se nadovezuju uz mogunost da mu se ponove i prui pomo pri formulisanju odgovora. Pismeno izraavanje Uenik treba da: - pie reenice i krae tekstove (do 70 rei) iju koherentnost i koheziju postie koristei poznate jezike elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem; - izdvaja kljune informacije i prepriava ono to je video, doiveo, uo ili proitao; - koristi pisani kod za izraavanje sopstvenih potreba i interesovanja (alje line poruke, estitke, koristi elektronsku potu, i sl.). Medijacija U situaciji kada posreduje izmeu osoba (vrnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, uenik treba da: - usmeno prenosi sutinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji;

- pismeno prenosi jednostavne poruke i objanjenja. Doivljaj i razumevanje knjievnog teksta - Moe da izrazi utiske i oseanja o kratkom prilagoenom knjievnom tekstu (pesma, skraena verzija prie, muzika pesma), koristei verbalna i neverbalna sredstva izraavanja (ilustracije i izrada namenskih rekvizita, gluma). Znanja o jeziku i strategije uenja3 __________ 3 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. Uenik treba da: - prepoznaje i koristi gramatike sadraje predviene nastavnim programom; - potuje osnovna pravila smislenog povezivanja reenica u ire celine; - koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme utivosti); - razume vezu izmeu sopstvenog zalaganja i postignua u jezikim aktivnostima; - uoava slinosti i razlike izmeu maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji ui; - razume znaaj upotrebe internacionalizama; - primenjuje kompenzacione strategije i to tako to: 1. usmerava panju, pre svega, na ono to razume; 2. pokuava da odgonetne znaenje na osnovu konteksta i proverava pitajui nekog ko dobro zna (druga, nastavnika, itd); 3. obraa panju na rei / izraze koji se vie puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima; 4. obraa panju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima); 5. razmilja da li odreena re koju ne razume lii na neku koja postoji u maternjem jeziku; 6. trai znaenje u reniku; 7. pokuava da upotrebi poznatu re priblinog znaenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo); 8. pokuava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom;

9. uz pomo nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni optih strategija uenja (generalizacija, indukcija, dedukcija i pozitivni transfer). Teme i situacije po domenima upotrebe jezika Privatno - zajednike aktivnosti i interesovanja u koli i van nje (izlasci, dogovori, preuzimanje odgovornosti u dogovorenoj situaciji) - dogovor i uzajamno potovanje meu lanovima porodice - privatne proslave (roendan, godinjice i dr.) - priprema, planiranje, organizacija, podela poslova - obaveze u kui, ureenje prostora u kojem se ivi, promene u sopstvenom kutku (posteri, nove boje...) - izraavanje obaveze, zabrane, nedostataka Javno - razvijanje pozitivnog odnosa prema ivotnoj sredini i drugim ivim biima (opisivanje vremena, prognoza) - tradicija i obiaji u kulturama zemalja iji se jezik ui (karneval...) - obroci (slinosti i razlike sa ishranom u zemljama iji se jezik ui), naruivanje hrane, saveti o higijeni u kuhinji - stambena naselja - kako stanujemo (blok, naselje, kua ....) - spomenici i znamenitosti u velikim gradovima (u zemljama iji se jezik ui) - kupovina na jednom mestu (velike robne kue, olakice) - razvijanje kritikog stava prema negativnim elementima vrnjake kulture (netolerancija, agresivno ponaanje itd.) Obrazovno - tematske celine i povezanost sadraja sa drugim predmetima - snalaenje u biblioteci/medioteci - upotreba informacija iz medija - obrazovni sistem u drugim zemljama

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE Program za esti razred podrazumeva komunikativne funkcije kao i u prethodnom razredu. One se uslonjavaju sa leksikim i gramatikim sadrajima predvienim nastavnim programom. Sadraj komunikativnih funkcija moe biti jednostavan ili sloen u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo jezikih kompetencija, nivo obrazovanja). U nastavi stranih jezika sadraj komunikativnih funkcija zavisie od nastavnog programa. Komunikativne funkcije su kao i u prethodnom razredu, ali su strukturalno i leksiki u skladu sa programom za strane jezike za esti razred osnovne kole. 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa 3. temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri / grupnoj aktivnosti

8. Izraavanje dopadanja / nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10 Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) . 11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) 12 Davanje i traenje informacija o sebi i drugima . 13 Traenje i davanje obavetenja . 14 Opisivanje lica i predmeta . 15 Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu . 16 Izraavanje pripadanja i posedovanja . 17 Traenje i davanje obavetenja o vremenu na asovniku . 18 Skretanje panje . 19 Traenje miljenja i izraavanje slaganja / neslaganja . 20 Iskazivanje izvinjenja i opravdanja . 21 Negodovanje i iskazivanje protesta . 22 Prenoenje treoj osobi osnovnog znaenja iskazanog u okviru nabrojanih komunikativnih . funkcija

GRAMATIKI SADRAJI SA PRIMERIMA Svi gramatiki sadraji uvode se sa to manje gramatikih objanjenja osim ukoliko uenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatikih pravila. Engleski jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - receptivno i produktivno a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food, b) Sloenice: make-up, tracksuit, sewatshirt v) Imenice izvedene od glagola, najei sufiksi: -ation, -ment, -y

- Brojive i nebrojive imenice uz determinatore some, any, no, a lot of - Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with - Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to John. 2. lan a) Razlika u upotrebi odreenog i neodreenog lana - u irem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football team. - prvopomenuti, drugi put pomenut He lives in a big house. The house is new. - poznat iz konteksta This is a nice house - the garden is big. - u imenikoj frazi sa imenicom koju prati postmodifikator The man in a blue sweatshirt. b) Nulti lan: - u izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch 3. Pridevi - receptivno i produktivno a) Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested). b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, miljenja i emocija v) Sufiksi za graenje prideva od imenica i glagola (danger - dangerous, beauty - beutiful, west western, comfort - comfortable, health - healthy, expense - expensive) g) Najei negativni prefiksi (known - unknown, happy - unhappy) d) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventije kolokacije: good at, bad at, interested in 4. Zamenice - receptivno i produktivno a) Neodreene zamenice somebody, something, somewhere, everybody, everything, everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere b) one, ones, another, another one, 5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of 6. Predlozi - receptivno i produktivno: a) Razliita znaenja najfrekventnijih predloga u kontrastu: from, in, of, to, at, on, in b) pravac kretanja: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,

v) pozicija u prostoru: between, inside, in the middle of, next to, outside, around 7. Glagoli: a) razlika izmeu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense. b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najeih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrini oblici, receptivno i produktivno. v) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odrini oblici, receptivno i produktivno. g) Upotreba vremena u prolom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuous Tense d) The Present Perfect, razlika izmeu The Present Perfect i The Simple Past Tense ) The Future Simple - Predvianje - Prvi kondicional e) Iskazivanje namere i planova pomou BE GOING TO i The Present Continuous Tense ) Modalni glagoli - can, can't, - have to, don't have to - should, shouldn't - will - ponuda - I'll do that for you. z) Kolokacije sa have (have a shower, have dinner) i get (get nervous, get scared, get angry) i) Prepozicionalni glagoli get together, get on, get into, get down; frazalni glagoli put on, put off, dress up, take off j) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want 7. Prilozi i priloke odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow. b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to. v) za nain (well). g) za uestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reenici: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.

8. Brojevi Prosti brojevi preko 1000, redni brojevi do 30 i godine. 9. Upitne reenice (i receptivno i produktivno): a) How + pridev; How much - how many b) Graenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? Who are you waiting for?) 10. Veznici a) because, so, too, for example, like b) Veznici i vezniki izrazi u prolom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when Italijanski jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajednike, odgovarajui rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l'Italia, la Serbia, il Tirreno, l'Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell'amico, quella casa. 2. Odreeni lan ispred datuma: Oggi 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio. 3. Partitivni lan: Ho comprato un'etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane. 4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo. 5. Prideve - odgovarajui rod, broj, mesto, poreenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna i alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio il pi grande chiacchierone di noi tutti. 6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E' un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta. 7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C' ui il tuo indirizzo? Perch Chi torna domani? 8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani. 9. Zapovedni nain: Fa' presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. 10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?

11. Glagolska vremena: - Presente Indicativo frekventnih glagola, raunajui i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezlinih glagola (piovere, nevicare); - Passato prossimo i Imperfetto - graenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando ornato Marco. L'ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni! - Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia torner ra quattro mesi. 12. Predloge i saete lanove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest'ora ? E' in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi. 13. Priloge za vreme, mesto, nain, koliinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, l davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, pi, meno. 14. Veznike e, o, ma. Nemaki jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izraavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern). Mnoina esto korienih imenica na -en, -e , -er, -s, - (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schler. Supletivnu mnoinu: die Schneef e, die Sportarten. a) vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemakog govornog podruja Martin, Klaus, Jrgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, terreich, der Rhein, die Alpen. b) zajednike imenice mukog, enskog i srednjeg roda: der Schler, die Lehrerin, das Kind v) brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao 2. lan: odreeni, neodreeni i nulti a) Odreeni lan: - razlika izmeu neodreenog i odreenog lana u irem kontekstu (neodreeno i nepoznato: odreeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb. - kontrahovani (saeti) lan: - uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren

- uz godinja doba: im Sommer - uz strane sveta: im Norden - uz doba dana: am Vormittag - uz datume: am 6. M b) Neodreeni lan u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen g) Nulti lan: - uz nazive sportova: Fu all spielen, Gymnastik treiben - uz nazive muzikih instrumenata: Klavier spielen - u izrazima: zu Fu gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen 3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodreene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schler, manche Lehrer. 4. Prideve u slaboj, jakoj i meovitoj promeni (ein hbsches Kind, das hbsche Kind, hbsche Kinder) Prideve u komparativu i superlativu: - pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste - nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/l er/der (die, das) l ste).

a) Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar; sommerlich, windig (receptivno). b) Prideve koji izraavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, terreichisch) v) Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger). 3. Line zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich. 4. Prisvojne zamenice: meiner, deiner 5. Frekventne predloge: a) za oznaavanje poloaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den B der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenber. b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt v) za vreme, za doba dana i godine: um 10.00 Uhr, am Abend, am 3. Oktober, im M , im Frhjahr. g) za poreklo: aus der Schweiz d) za sredstvo: mit dem Taxi en, hinter

) za namenu: fur Kinder 6. Glagole (potvrdne, upitne i odrine oblike) u sledeim vremenima: a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglaenim i nenaglaenim prefiksima b) preterit pomonih i modalnih glagola v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglaenim i nenaglaenim prefiksima g) futur d) konjunktiv preterita za postavljanje utivih pitanja i izraavanje elje (bez gramatikih objanjenja): Mest du einen Apfel? Mest du heute mit mir ins Kino gehen? Ich wrde nach Japan fahren. - glagoli sa predlonom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen ber/auf. - povratni glagoli: sich waschen 7. Priloge i priloke odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen. b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. v) za nain: zuf ig. g) za uestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, blich. 8. Brojeve Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine. 9. Upitne reenice: a) koje zahtevaju odgovore Ja/Nein; b) sa upitnim reima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel. 10. Veznike za naporedne reenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn. Veznike za zavisno-sloene reenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob, dass.

11. Redosled elemenata u potvrdnim, odrinim, upitnim i sloenim reenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. F st du auch nach Berlin? Wer f t nach Berlin? Ich wei nicht, ob ich nach Berlin fahre. Ruski jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Obeleja suglasnikog i samoglasnikog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se belee slovima 6, H, G, I, ;; pisanje samoglasnikih slova posle suglasnika :, 3, E, 6, H, G, I; izgovor i beleenje parnih tvrdih i mekih, zvunih i bezvunih suglasnika; izgovor glasova u grupama GB, G=; AG, 7G; AH, 7H; BAO, BLAO; AB=, 74=, 2AB2. Naini beleenja glasa j. Tipovi uzvinih intonacionih konstrukcija. - (Sva navedena obeleja trebalo bi usvojiti receptivno i produktivno). 2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i sloenog glagolskog predikata: - ;53 =0G8=05B @8A>20BL. / C(receptivno i produktivno) 3. Slaganje subjekta i predikativa u adverbijalnoj reenici: !5AB@5 A:CG=>. 0 >:=>< A25B;>. (receptivno) 4. Osnovni pojmovi o znaenju i upotrebi glagolskog vida: 0;LG8: 2AN =>GL G8B0; :=83C, 8 =0:>=5F 55 ?@>G8B0;. (receptivno) Upotreba oblika prostog i sloenog budueg vremena i njihova povezanost sa glagolskim vidom: / =0?8HC B515. 'B> BK A53>4=O 1C45HL 45;0BL? (receptivno) 5. Upotreba sadanjeg i prolog vremena glagola 68BL, 2AB020BL, A845BL, ?5BL, ?8BL, :;0ABL, AB028BL u funkciji predikata: / A86C 70 AB>;>se"): lavarse; tratarse de... 4. Predlozi (i receptivno i produktivno) de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc. 5. Glagoli: a. Sadanje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- Qu st haciendo? Estoy leyendo el peri o.) v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habl ) - i receptivno i produktivno g. Prola vremena (samo u indikativu): Pret to perfecto simple (pret to indef do); Pret to imperfecto; Pret to perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i odreeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar,

trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze El fin de semana pasado visit mis abuelos. Lo siento, se me olvid tarea en casa.

Cuando era peque me gustaba jugar con las mu s. Has terminado la tarea? d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar Me gusta este libro. Puedo salir? Quiero viajar a M co. Tengo que estudiar mucho. . Bezline konstrukcije sa subjunktivom (samo receptivno) Es importante que estudies lenguas extranjeras. Es necesario que duermas bien. e. Line konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno) Te recomiendo que viajes a Espa . Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola Este verano viajar Espa z. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno) tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay + imenica (hay mucha gente aqu i. Osnovni glagolski izrazi za uvoenje zavisnih reenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que, ... Pienso que le gusta esta pel la. l Dice que te va a prestar el libro. 6. Prilozi (i receptivno i produktivno)

a. Formiranje priloga pomou sufiksa - mente (iz osnovnog renika). b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc... v. Prilozi za koliinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente). g. Prilozi za nain: bien, mal, as de tal manera, r do, despacio, voluntariamente. d d. Prilozi i predloki izrazi za mesto i pravac kretanja: aqu all en la calle, en casa, a casa, a e a clase, etc. 7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.) 8. Upitne reenice (i receptivno i produktivno): a. sa upitnom rei (Qui , Cu o?, C , D ?, etc.), b. koje zahtevaju odgovora da/ne (s o) o 9. Negacija (i receptivno i produktivno) No trabaja hoy. No quiero ir al cine esta tarde. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledei stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike, u prijatnoj i oputenoj atmosferi; - govor nastavnika prilagoenje uzrastu i znanjima uenika; - nastavnik mora biti siguran da je shvaeno znaenje poruke ukljuujui njene kulturoloke, vaspitne i socijalizirajue elemente; - bitno je znaenje jezike poruke; - i u estom razredu oekuje se da nastavnik uenicima skree panju i upuuje ih na znaaj gramatike preciznosti iskaza; - znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i obim jezikog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u uionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja problema, potragom za informacijama iz razliitih izvora (internet, odgovarajui asopisi,

prospekti i audio materijal) kao i reavanjem manje ili vie sloenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreenim kontekstom, postupkom i ciljem; - i u estom razredu nastavnik upuuje uenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meusobnog odnosa; - svi gramatiki sadraji uvode se bez detaljnih gramatikih objanjenja, osim, ukoliko uenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuem komunikativnom kontekstu. Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee: - usvajanje jezikog sadraja kroz ciljano i osmiljeno uestvovanje u drutvenom inu; - poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i aktivnosti; - nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja; - uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu; - udbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praeni upotrebom autentinih materijala; - uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na studiozni i istraivaki rad; - za uvoenje novog leksikog materijala koriste se poznate gramatike strukture i obrnuto. Tehnike (aktivnosti) Tokom asa se preporuuje dinamino smenjivanje tehnika / aktivnosti. 1. Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake 2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.) 3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uionicu ili roditelje i sl.) 4. Vebe sluanja i povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili imenovanje naslova (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tane i netane iskaze, utvrditi hronologiju i sl.) 5. Igre primerene uzrastu 6. Pevanje u grupi 7. Klasiranje i uporeivanje

8. Reavanje "tekuih problema" u razredu, dogovori i mini-projekti 9. Zajedniko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izvetaj / dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije) 10. Razumevanje pisanog jezika: - uoavanje distinktivnih obeleja koja ukazuju na gramatike specifinosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...) - uoavanje kljunih rei i informacija u tekstu - odgovaranje na pitanja u vezi sa tekstom, tano / netano, viestruki izbor - povezivanje iskaza slinih znaenja - davanje i odabir naslova kraim tekstovima 11. Pismeno izraavanje: - pronalaenje nedostajue rei (upotpunjavanje niza, pronalaenje "uljeza", osmosmerke, ukrtene rei, i slino) povezivanje teksta sa slikama/ilustracijama - popunjavanje formulara - pisanje estitki, razglednica i kratkih poruka (SMS) - pisanje kraih tekstova 12. Uvoenje knjievnosti za mlade i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz. Medijacija Jezika medijacija podrazumeva objektivno preoblikovanje usmenog ili pisanog teksta za potrebe treeg lica kojem taj tekst nije dostupan ili koje ga ne moe razumeti. Jezika medijacija - usmena i pismena - podrazumeva (spontano) prenoenje jednostavnih poruka i informacija, saimanje i parafraziranje tekstova i njihovo prevoenje i tumaenje (ukljuujui i profesionalno). U estom razredu uenici se veoma postupno uvode u aktivnosti jezike medijacije. Te aktivnosti moraju se odvijati u okviru jasno definisanih komunikativnih situacija (to iskljuuje, na primer, prevoenje lekcije iz udbenika). Tehnike (aktivnosti) - Saimanje teksta radi usmenog prenoenja najvanijih delova poruke / dogovora na maternji ili na ciljni jezik. Primer prenoenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik:

Integralna poruka na maternjem jeziku Profesorka: Reci svojoj drugarici da e proslava biti danas posle podne u est. Ako eli, neka ponese svoje diskove, pa da sluamo muziku koju vole mladi i .... Primer prenoenja poruke sa ciljnog na maternji jezik: Integralna poruka na ciljnom jeziku Gost/goa iz inostranstva: O, hvala na pozivu. Doi u, ali moda malo kasnije. Poneu diskove.

Osnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Uenik/ca: Profesorka je rekla u est. Danas. Ponesi diskove.

Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku Uenik/ca: Doi e. Mislim da ne moe ba u est. Ponee diskove.

- Saimanje teksta radi pismenog prenoenja najvanijih delova poruke/dogovora na maternji ili na ciljni jezik. Primer prenoenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik: Integralna poruka na maternjem jeziku Roditelj: Napii poruku gostu/goi da putuje sutra. Na aerodrom kreemo u 13,00 asova. Neka doe na vreme. Primer prenoenja poruke sa ciljnog na maternji jezik: Integralna poruka na ciljnom jeziku Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku Osnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Zapis uenika/ce: Aerodrom: sutra, 13,00 asova. Doi kod nas.

Gost/goa iz inostranstva: Imam problem za sutra, H Uenik/ca: Moraemo drugaije da se me vodi u ... . Ne mogu da stignem kod vas do 13,00! dogovorimo. Ne moe da stigne kod nas do 13,00. - Usmeno proirivanje poruke/objanjavanje u razliitim situacijama. Primer prenoenja poruke sa maternjeg na ciljni jezik: Integralna poruka na maternjem jeziku Konobar/ica: Od domaih specijaliteta imamo rotilj, pite, proju, prebranac, kiseli kupus... Mogu da vam preporuim evapie... Primer prenoenja poruke sa ciljnog na maternji jezik: Integralna poruka na ciljnom jeziku Osnovni elementi poruke na maternjem jeziku Osnovni elementi poruke na ciljnom jeziku Uenik/ca: Ima mnogo toga. Hoe da proba evapie?

Gost/goa iz inostranstva: ta je to "evapii"? Je Uenik/ca: evapii su na specijalitet. To je li to ima kod nas? meso. Ukusno je.

STRATEGIJE ZA UNAPREIVANJE I UVEBAVANJE JEZIKIH VETINA S obzirom na to da su operativni zadaci nastave stranih jezika koncipirani prema zadacima po jezikim vetinama, vano je i da se u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uvebavaju sve jezike vetine. Samo tako uenici mogu da steknu jezike kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem. Stoga je vano razvijati strategije za unapreivanje i uvebavanje jezikih vetina. VRSTE ITANJA 1. Orijentaciono itanje. Uoiti glavni tok teksta da bi se dobio opti utisak, da bi se odluilo za ta i kako upotrebiti tekst. Postupci: - Brzo itanje po poglavljima. - Pratiti raspodelu delova teksta, pre nego njegov linearni tok. - Ciljati na prepoznavanje sutine: kljunih rei, sadraja, poetaka paragrafa, konektora, elemenata tekstualne kohezije. 2. Intenzivno, odnosno fokusirano itanje. Razumeti temu i sadraj teksta. Otkriti ta autor ima nameru da saopti. Postupci: - Nainiti smisaonu analizu teksta. - Postupati po uputstvima (ako ih tekst sadri) - itati paljivo i promiljeno sledei linearni tok teksta, itati i po sekvencama. - Uoiti razliite elemente teksta (ukljuujui: jezike; grafike; kulturoloke; itd.). 3. Pretraivanje teksta. Pronai specifinu informaciju u tekstu. Postupci: - Brzo pretraivanje teksta se smenjuje sa paljivijim ispitivanjem delova teksta. - Nije neophodno pratiti linearni tok teksta. - Traiti: specifinu re, reenicu, datum, formulu, broj. 4. itanje da bi se nauilo proitano. Usvojiti sadraj teksta, odnosno shvatiti odnose izmeu ideja; zapamtiti informaciju i biti u stanju da je reprodukuje. Postupci: - itati polako, analitiki, na produbljen nain, sa estim vraanjem na prethodne sadraje. - Korisni su postupci raznovrsnog obeleavanja/ekstrahovanja teksta (podvlaenje, voenje beleki i sl.). 5. Saimajue itanje, odnosno itanje sa sintezom. Utvrditi sadraje i pojmove da bi se informacija razjasnila i zapamtila. Postupci:

- Ponovljeno brzo itanje po pasusima, s panjom usmerenom vie na pojedine delove teksta nego na itav tekst. - Korisno je ispisivanje osnovnog koncepta, glavnih teza i sl. - Posebnu panju obratiti na: bitne informacije, kljune rei, elemente koji podvlae koherentnost teksta. 6. itanje iz zadovoljstva. Tekst je podsticaj za refleksivno, relaciono i kreativno razmiljanje. Postupci: - Tekst se ita u celosti, paljivo i usredsreeno. Mogue je vraati se na proitano. Jezika produkcija A. OPTA STRATEGIJA PRIPREME ZA JEZIKU PRODUKCIJU GOVOR I PISANJE4 1. Osmiljavanje teme. - O emu bih govorio / pisao? ta biram za predmet svog govora / teksta? O emu je re? - izbor teme, predmet govora / teksta (u okolnostima kada tema nije zadata, a poznat je povod, cilj, auditorijum) - upoznavanje sa temom govora (u okolnostima kada je tema konkretizovana, zadata). 2. Uoavanje ve poznatog. - ta o tome ve znam (ja i/ili auditorijum)? 3. Traganje za graom. - Kako da saznam vie o temi kojom se bavim? - sticanje novih saznanja o predmetu - strategije pretraivanja razliitih izvora informacija - beleenje prikupljenih informacija - analiza prikupljene grae. 4. Zauzimanje stava. - ta ja o tome mislim? - aktivno razmiljanje o temi, opredeljenje za pristup temi. 5. Postavljanje rezolucije iskaza. - emu teim? ta mi je najbitnije? - odreenje cilja govora/teksta - selekcija i strukturiranje prikupljene grae u skladu sa ciljem. 6. Izrada skice (plana). - Kako da iskaem ono to elim? Kako da to argumentujem? - formulisanje glavne teze - poente govora/teksta - selekcija i strukturiranje podteza

- formulisanje argumentacije koja potkrepljuje izneto miljenje/stav (argumenti za i protiv). 7. Strukturiranje govora/teksta (u skladu sa temom, koncepcijom i ciljem). - Kojim redosledom da izloim svoje iskaze kako bi moj govor/tekst bio jasan, razloan i efektan? - uvodni deo govora/teksta - izlaganje teme; izlaganje injeninog stanja - iskazivanje poente govora/teksta - iskazivanje sopstvenog stava i iznoenje argumentacije za njega - zakljuak. ____________ 4 B. STRATEGIJE SPECIFINE ZA GOVORNU PRODUKCIJU5 1. Jeziko uobliavanje govora; stil govora. - Kako da to bolje iskaem ono to sam zamislio? - adekvatan izbor rei - jasno, izraajno, skladno, primereno izraavanje - dobro strukturiranje reenice - sugestivnost govora - ritminost govora - saetost izlaganja - duhovitost - adekvatne stilske intervencije (korienje stilskih figura), i sl. 2. Memorisanje govora. - Kako to da zapamtim? - pamenje skice govora - memorisanje uporinih taaka besede (formulacija poente) i najlepe osmiljenih iskaza. 3. Priprema za in izlaganja. - Kako da moje izlaganje bude teno i efektno? - tehnika i ritam disanja pri govoru - modulacija glasa (obim, boja, jaina) - pravilna artikulacija

- dikcija (pravilno akcentovanje, logiki akcenat, melodija i ritam govora). 4. Izraz lica, gestikulacija, dranje i stav tela - Gde da gledam? ta u sa rukama? - usmerenost pogleda - prikladni pratei gestovi - odgovarajue dranje. _______________ 5 C. JEZIKO UOBLIAVANJE TEKSTA Jeziko uobliavanje teksta obuhvata: potovanje pravopisnih konvencija, ispravnu upotrebu morfolokih oblika rei, potovanje sintaksikih pravila, uspostavljanje koherentnosti i kohezije u tekstu, kao i upotrebu odgovarajuih leksikih i stilskih sredstava. 1. Pravopis. Obratiti panju na dosledno potovanje pravopisnih konvencija. 2. Morfologija. Obratiti panju na ispravnu upotrebu razliitih morfolokih oblika 3. Sintaksa. Obratiti panju na: - slaganje rei (kongruenciju) - pravilnu upotrebu glagolskih vremena - pravilno strukturiranje reenice - jasnost, nedvosmislenost reenice - adekvatnu upotrebu zavisnih reenica - adekvatan red rei u reenici - ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne reenice, kao i izmeu reenica. 4. Koherentnost. Obratiti panju da se razliiti delovi teksta dobro "uklope jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju: - informacije i argumente iznositi postepeno i u loginom sledu - tekst oblikovati tako da predstavlja semantiku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine. 5. Kohezija. Potovati logiko-semantike veze izmeu razliitih delova teksta. Obratiti panju na: - adekvatnu upotrebu zamenica i zamenikih rei

- adekvatnu upotrebu veznika i konektora - ispravnu upotrebu rei i izraza kojima se upuuje na neki drugi deo teksta. 6. Leksika prikladnost. Obratiti panju na: - odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.) - primernu upotrebu ustaljenih metafora - odgovarajuu upotrebu kolokacija i frazeologizama - semantiko-leksiko nijansiranje - sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije. 7. Stilska prikladnost. Obratiti panju na: - izbor registra (treba da odgovara nameni teksta) - skladno korienje razliitih jezikih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza razliitog stepena ekspresivnost. Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih) TIP TEKSTA: VRSTA TEKSTA:

- Deskriptivni tekst (opis vienog, kratka pria, pripovetka; novinski lanak, esej; doivljenog, zamiljenog, sanjanog). struni/nauni lanak; reklamni tekst, letak; katalog; Predstavlja detalje u vezi sa jednim sredinim itd. subjektom. Preovlauje prostorna nad vremenskom percepcijom. - Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled injenica, preovlauje vremenska percepcija. - Informativni tekst Osnovna svrha mu je pruanje informacija. bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski lanak; izvetaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd. telegram, vest, izjava, komentar; obavetenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "trai se; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, &); red vonje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd. diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; struni/nauni lanak; nauna rasprava; novinski lanak; reklama; propoved; itd. uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd.

- Argumentativni tekst Prua argumente, sa ciljem da dokae ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav. - Regulativni tekst Planira i/ili ureuje aktivnost ili ponaanje; propisuje redosled procesa

Medijacija

Medijacija je istovremeno i receptivna i produktivna jezika aktivnost. U okviru medijacije primenjuju se strategije za unapreenje i uvebavanje razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta, usmenog izraavanja i pismenog izraavanja - u skladu sa vrstom zadatka. U estom razredu ueniku treba ukazati na specifinosti ove jezike aktivnosti, to jest na potrebu da uoi/izdvoji: - najbitnije odlike situacije u kojoj se medijacija ostvaruje; - osnovne karakteristike teksta i njegove najbitnije elemente; - osnovne karakteristike primaoca poruke. Kada je ciljni jezik u pitanju, uenik moe na objektivan nain da prenese najbitnije elemente poruke ukoliko se osloni na: - prethodno steena jezika znanja; - znanja iz oblasti maternje i ciljne kulture; - znanja iz drugih jezika i kultura; - iskustvo steeno u slinim situacijama; - znaenje neverbalnih elemenata komunikacije, i slino. Korisno je, takoe, uputiti ga da proveri: - da li je on sam dobro razumeo poruku; - da li je njegov sagovornik/tree lice dobro razumelo njega. U sluaju nesigurnosti, uenik treba da na to skrene panju (Nisam siguran/sigurna, ali mislim da je rekao/rekla ...; Mislim da me nisi dobro razumeo/razumela; pokuau da objasnim drugaije: ....). Moe, takoe, da zamoli sagovornika da ponovi, ukoliko je prisutan (Nisam razumeo/razumela, moe li da ponovi?). U sluaju zastoja u komunikaciji, uenik treba da potrai pomo ili da konsultuje renike i druge izvore znanja. Preporuuje se da nastavnik uputi uenike u nain korienja renika i druge prirune literature. Gramatiki sadraji u estom razredu U prvom i drugom razredu osnovne kole uenici su usvajali strani jezik. Uenje je na tom uzrastu bilo preteno intuitivno: odgovarajuim nastavnim aktivnostima uenici su dovoeni u situaciju da sluaju strani jezik u okviru odreenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u slinim kontekstima. U treem i etvrtom razredu uenici su poeli da uoavaju prva jezika pravila koja su im olakavala poetno opismenjavanje.

Poev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poinje i uenje stranog jezika; re je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezikih (i nejezikih) fenomena i razmiljanjem o njima omoguuje uoavanje odreenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju. Gramatiki sadraji predvieni u petom i estom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao sloenom sistemu. Savladavanje gramatikih sadraja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udbenika i nastavnicima predlae da: - ohrabruju uenike da posmatranjem sami pokuavaju da otkriju jezike zakonitosti i pravila; - otkrivene jezike zakonitosti i pravila prikau na shematizovan nain; - u primerima i vebanjima koriste to je mogue vie poznatu leksiku; - primere i vebanja kontekstualizuju; - dodatna objanjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najeih gramatikih greaka svojih uenika; - ukazuju uenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogue posledice gramatike nepreciznosti / netanosti. Budui da se na tom uzrastu stiu tek poetna gramatika znanja koja e se dalje utvrivati i proirivati (sposobnost uenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatika znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene vebe kojima se proverava sposobnost uenika da primene odreeno otkriveno gramatiko pravilo; ispravak je za uenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoa i kolske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraavanja, ne bi trebalo davati gramatika vebanja, ve bi gramatiku tanost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od vie elemenata kojim se ocenjuju razliite receptivne i produktivne jezike vetine. Elementi i skala vrednovanja, usaglaeni na nivou kole, trebalo bi da budu poznati i jasni uenicima. Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiajenih aktivnosti na asu. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podie nivo stresa kod uenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignua i savladanosti radi jaanja motivacije, a ne na uinjenim grekama. Naini provere moraju biti poznati uenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vebi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim asovima. Elementi za proveru i ocenjivanje: - razumevanje govora - razumevanje kraeg pisanog teksta

- usmeno izraavanje - pismeno izraavanje - usvojenost leksikih sadraja - usvojenost gramatikih struktura - pravopis - zalaganje na asu - izrada domaih zadataka i projekata (pojedinanih, u paru i grupi) - u estom razredu nije predvieno ocenjivanje sposobnosti medijacije. Predviena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugoditu. Prethodni LIKOVNA KULTURA (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: - razvijanje sposobnosti uenika za opaanje kvaliteta svih likovnih elemenata; - stvaranje uslova da uenici na asovima u procesu realizacije sadraja koriste razliite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva; - razvijanje sposobnosti uenika za vizuelno pamenje i povezivanje opaenih informacija kao osnove za uvoenje u vizuelno miljenje; - razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiu u nastavi, a primenjuju u radu i ivotu; - razvijanje motorikih sposobnosti uenika i navike za lepo pisanje; - podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod uenika za poseivanjem muzeja, izlobi, kao i za uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uenici ive i rade; - stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i drutvene pojave;

- omoguavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraenim i u delima razliitih podruja umetnosti; - razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti. Operativni zadaci Uenici treba da: - razvijaju likovno-estetski senzibilitet (osetljivost) za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i ulnu osetljivost i oseajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima; - pokau interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija; - posmatraju i estetski doivljavaju dela likovnih umetnosti; - razvijaju ljubav prema likovnom nasleu; - osposobljavaju se za stvaralako prenoenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-drutveno nauna podruja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zatitu prirode i smisao za unapreivanje kulture ivljenja; - razvijaju sposobnosti za kreativno i apstraktno miljenje; - razvijaju sposobnosti saradnje i samopouzdanja u timskom radu; - razvijaju individualno istraivanje odnosa likovnih elemenata na primerima nacionalnog i svetskog likovnog umetnikog naslea. Struktura: 1. Sadraji programa 2. Kreativnost 3. Medijumi

SADRAJI PROGRAMA SLOBODNO RITMIKO IZRAAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA (2+1+1) Slobodno ritmiko izraavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima (2) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje i vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Slobodno ritmiko izraavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima

Vebanje (1) Estetska analiza (1) VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+1) Vizuelno sporazumevanje (2) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, odgovarajua sredstva Materijali Vizuelno sporazumevanje vebanje (1) TEKSTURA (4+1+1) Teksturalne i taktilne vrednosti povrine i oblika (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Materijali (tradicionalni i savremeni) i vrste materijala (2) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Svojstva i vrste teksture (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Tekstura - vebanje (2) SVETLINA (5+2+1) Tonske razlike (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Svetlo-tamno (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali

Stepen svetline i zatamnjenost (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Gradacija svetlosti u odnosu na odreenost izvora (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Iluzija zaobljenosti i plastinosti volumena (1) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Svetlina (vebanje) u raznim tehnikama i materijalima (2) Estetska analiza (1) BOJA (8+3+1) Hromatski (osnovne i izvedene) i ahromatski skup (2) Percepcija i apercepcija Slikanje, tempera, boje i ostala didaktika sredstva Tople i hladne boje (1) Percepcija i apercepcija Slikanje, tempera, boje i ostala didaktika sredstva Komplementarne boje (2) Percepcija i apercepcija Slikanje, tempera, boje i ostala didaktika sredstva Kontrast tonaliteta (1) Percepcija i apercepcija Slikanje, odgovarajua sredstva i materijali. Slojevito slikanje (2) Percepcija i apercepcija

Slikanje, odgovarajua sredstva i materijali Boja - vebanje (3) Estetsko procenjivanje SVET UOBRAZILJE U DELIMA LIKOVNE UMETNOSTI (2+1) Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti (snovi, bajke, mitovi) (2) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali Svet uobrazilje u delima likovne umetnosti - vebanje (1) ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE I CELINA: SLOBODNO RITMIKO IZRAAVANJE BOJENIM MRLJAMA, LINIJAMA SVETLINAMA, OBLICIMA I VOLUMENIMA - Frederik Stead, 1958, Grejs Hartigan (1922) - Svuda Kapetinzi, 1954, or Matje (1921) - Monturi Diskus I A, 1953, Vili Baumajster (1898-1955) - Igra Konkuran, Senegal - "Besni Ronaldo", Eduard Sangvineti II CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE - Reklama za raunar - Ilustracija, Stjuart Mek Kej - Kompjuterska grafika u boji III CELINA: TEKSTURA - Bizon urezan na kosti irvasa, Magdalen - Poklopac na kovegu Tutankamona, oko 1360. godina pre nove ere - Idok iz Klievca, 100. godina pre nove ere - Srebrni novac iz Niksona i Sirakuze, V vek pre nove ere - Tapiserija, Jagoda Buji (1930)

- Radovanov portal, Trogir, XIII vek - Ples mrtvaca, Hrastovlje - Mozaik iz Herakleje Linkestis, detalj, V vek - Porodica, Henri Mur (1898.) - Intervju, 1955. Robert Rauemberg (1925) - Violina i groe, 1912, Pablo Pikaso (1881-1973) - Slika XXI, 1962, Janez Bernik (1933) - Br-cu-dni, Paul Kle (1879-1960) IV CELINA: SVETLINA - Trei maj, Francisko Goja (1746-1828) - Mrtva priroda, Simeon arden (1699-1779) - Nona straa, 1642, Rembrant van Rijn (1606-1669) - Planina Sent-Viktoar, 1904-1906, Pol Sezan (1839-1906) - Devojka u plavom, 1855, ura Jaki (1932-1878) - Enterijer, Ljubomir Ivanovi (1882-1945) - Ljubavna pesma, 1956, Miljenko Stani (1926) - Mrtva priroda s bocom i jabukama, 1972, Ljubica Soki (1914) - Dubrovake letnje igre, 1965, Predrag Milosavljevi (1908-1987) - Ribe, Lazar Lienoski (1901-1964) - Crvena kula, 1911, Robert Delone (1885-1941) - Dinamiki hijeroglif Bal Tabarina, 1912, ino Severini (1883-1966) - mrtva priroda, 1960, Marko elebonovi (1902-1986) V CELINA: BOJA - Podne, 1960, Antoni Karo (1925) - Autoportret, 1907, Nadeda Petrovi (1873-1915) - Aran, 1964, Viktor Vazareli (1908)

- Akt u crvenoj fotelji, 1932-34, Sava umanovi (1896-1942) - Kompozicija, 1961, Petar Lubarda (1907-1974) - Vino, 1935, Ignjat Job (1895-1936) - Violinist, 1932, Jovan Bijeli (1886-1964) - Dum Andre, 1935, Petar Dobrovi (1890-1942) - Pesak i pepeo, 1959, Ordan Petlevski (1930) - Ples, 1910, Anri Matis (1869-1954) - Mujak i enka, 1942, Dekson Polok (1912-1956) - Broj 8, 1952, Franc Kline (1910-1962) - Aneo na Hristovom grobu, Mileeva 1228. godine VI CELINA: SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA - Plastika portala i prozora, Deani, 1328-1335. godine - Slikanje, 1946, Francis Bekon (1910) - Torzo s rukavicama, 1967, Fernandez Arman (1928). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Koncepcija programa posebnu vanost pridaje nastavniku koji metodske postupke i oblike rada koncipira usaglaavajui vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuenim interesovanjem uenika da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraenom potrebom. Razliitim primerenim metodama u radu s uenicima treba tumaiti sadraje programa kako bi uenici postupno i spontano usvajali nova saznanja. U tom smislu uloga nastavnika naglaena je u fazi izbora i didaktike pripreme motivacionog sadraja, a izbor teme zavisi od sutine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadraja kojim se uenik motivie u pravcu odreenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadraja, a teme su u slubi realizacije predvienih zadataka. U procesu pripremanja za rad, temama treba posvetiti posebnu panju kako ne bi preovladale nad sadrajima. Stoga je nastavniku data mogunost da u skladu sa individualnim sposobnostima bude slobodan u izboru didaktike pripreme. Osim sadraja i kreativnosti, u strukturi programa predvieni su i medijumi, rezervisani za maksimalnu slobodu i korienje svih mogunosti potencijalne kreativnosti nastavnika. U tom kontekstu primerena je razliita i neponovljiva metodika priprema. Sadraji programa za esti razred baziraju se na neposrednom opaanju ritma svetlina, boja, teksture i ulne osetljivosti i oseajnosti za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima. Prvom celinom Slobodno ritmiko izraavanje bojenim mrljama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenima naglaeno je poimanje pravilnosti u ritmikom kretanju elemenata, ali i mogunost da se slobodno,

bez geometrijske strogosti, tumai ritam. U ovoj celini unet je nedovoljno zastupljen pojam volumen kojim treba ravnopravno insistirati na vebanju vajanja. Imajui u vidu veliki znaaj vizuelnih komunikacija i potrebe razvijanja kritike svesti kod dece, drugom celinom Vizuelno sporazumevanje naznaena je vanost stvaranja i dekodiranja vizuelne ifre. Treba predoavati deci da je vizuelno sporazumevanje ishod neposrednog opaanja svakodnevnog okruenja i da ima obrazovno-vaspitni karakter. itav svet pojavnih vrednosti uslovljen vizuelnom percepcijom manifestuje se dejstvom svetlosti. Osim to vidimo predmete usled osvetljenosti, svetlina postoji kao likovni problem. Stoga je neophodno sistematino obraivati specifinosti svake tematske jedinice. Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja predmeta, primereno je na svakom asu tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetnikim delom kako bi se vebanjem odgovarajuim sredstvima kvalitetno usvajala znanja povezana sa praktinim radom. Zadatak teksture je da se postigne materijalizacija oblika, njome se istie osobenost materijala i ona uestvuje kao i drugi elementi u kompoziciji dela. Kao esti nosilac kompozicije, tekstura je utisak vizuelne i taktilne percepcije. Dodirom, odnosno pipanjem, moe se utvrditi da li je predmet u neposrednom okruenju gladak ili hrapav. Predmete koji su sjajni ili mat moemo vizuelno opaati. Svakako da je najsloenija celina Boja, koju treba tumaiti u skladu sa uzrastom dece. Uenje po modelu iz prirode i putem umetnike recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniko delo uvode u oblik otkrivanja (opaanjem) u ovoj celini najvie moe doi do izraaja. Podela na boje i neboje odnosno na hromatski skup (osnovne i izvedene boje) i ahromatski skup, otvara mogunost ostalih podela. Svaku tematsku jedinicu treba sistematski obraivati metodom razgovora i vebanjem, a tumaenju komplementarnih boja, kao ishodu razumevanja ovog likovnog elementa, treba posvetiti posebnu panju. Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja, ovu celinu treba na svakom asu ilustrovati adekvatnim likovno-umetnikim delom da bi uenici vebanjem odgovarajuim sredstvima usvajali kvalitetna znanja povezana sa praktinim radom. Celinu Svet uobrazilje u likovnim delima treba metodom razgovora tumaiti uz neophodnu ilustraciju umetnikih dela sa fantastinim, religijskim, mitolokim likovima. U tom kontekstu, nastava mora biti povezana sa ostalim predmetima kroz traganje za zajednikim motivima, zbog ega treba insistirati na povezanosti sa predmetima kako bi se zajedniki pojmovi jasnije i spontanije usvajali. Neophodno je uspostaviti korelaciju sa predmetima: srpski jezik, muzika kultura, istorija. Preporuuje se korienje savremenih tehnologija i traganje za savremenim likovno-tehnikim sredstvima. Programski sadraji podstiu vizuelnu radoznalost, otvorenost za nova saznanja na osnovama prethodnih iskustava. Istraivanjem neposredne okoline i umetnikog dela, stvaralakom preradom informacija, podstiu se saznajni procesi. Sadraji daju mogunost permanentne otvorenosti za originalno reavanje problema korienjem savremenih likovno-tehnikih sredstava i savremenih medijuma. Njima se podstie razvoj svih nivoa divergentnog miljenja u oblasti likovne kulture. U cilju procesa apstrahovanja, izdvajanja bitnih i sutinskih obeleja objekta (fenomena) vano je ozbiljno pojmovno i terminoloko odreenje. Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja predmeta, neophodno je na svakom asu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetnikim delom. Umetnika dela uenike uvode u tajne razliitosti jer razumevanje razliitosti kultura, kao i veitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetnikom nasleu. Treba, meutim, imati u vidu da umetniko delo nije u funkciji ilustracije motiva, nego je ono reenje ili primer ilustracije reenja problema. Detetu je likovno-umetniko delo mogunost

sagledavanja tekovina i poimanja postojeih ostvarenja i mogunost oslanjanja na svetsko i svoje umetniko naslee. Pored toga, delo iz umetnikog naslea je mogunost sagledavanja vertikalne i horizontalne korelacije, kojom uenici imaju mogunost interdisciplinarnog pristupa. Konkretna demonstracija umetnikog dela podstie vizuelni doivljaj, objanjava i razlae likovni problem. Razliitim pristupom ueniku se nudi raznoliko vienje i doivljaj. Pored toga, delo nudi referentan nivo likovnog miljenja omoguujui korelaciju sa sadrajima drugih nastavnih predmeta i utie na motivaciju uenika. U tom pogledu, treba imati u vidu da je poeljno da znanje treba ponavljati, ali ne na isti nain, ve u razliitim oblicima, drugaijim reima, u drugaijem kontekstu, u drugaijem anru i u drugaijem simbolikom medijumu od poetne verzije (reju, slikom, grafiki, ematski). U prirodi predmeta likovna kultura mogue je ovaj nain esto primenjivati jer se sadraji proimaju. Takva strukturalna veza obrazovno-vaspitno uslovljava razumevanje strukture prirode i sveta. Treba, takoe, pridavati veliku vanost selektivnosti, kojom se insistira na smislu neke vrednosti. Metodom razgovora treba navoditi uenika da razume zato neto treba da zna. Kod uenika treba insistirati na pitanju zato se ui i koji je smisao nastave likovne kulture. Treba, takoe, teiti otkrivanju sutine putem selekcije i apstrahovanja. Selekcijom sadraja na principu egzemplarnosti moraju se uzeti oni segmenti modela koji najadekvatnije predstavljaju problem za potencijalni izraz. Nastavnik navodi uenika da vri selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi ostvario mogunost pretpostavke razmiljanja u pravcu reavanja zadatka. Cilj je odvajanje bitnog od nebitnog kako bi se racionalno koristilo vreme kolskog asa, koje uglavnom nije dovoljno za velike zahteve. Stoga, priprema nastavnika (pismena, vizuelna) mora biti jasna i izvesna kako bi se ostvario postavljeni cilj. U okviru postojeih nastavnih sadraja, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj kulturi, treba insistirati kod dece na sticanju utisaka bliskosti sa sadrajima koji se oslanjaju na njihova spontana prethodna znanja, koja se zatim transformiu u budua znanja. Od dece se ne oekuje da samo budu konzumenti, ve se likovnom kulturom i njenom obrazovnovaspitnom funkcijom razvijaju i motorike sposobnosti, estetsko miljenje, kritika svest. Permanentan zadatak treba da bude afirmacija deteta kao aktera stvaraoca u skladu sa njegovim preferencijama. Problemski postavljeni nastavni sadraji likovne kulture vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polazei od uzrasnih mogunosti uenika, vodilo se rauna o prilagoenosti i spiralnim krugovima sadraja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, to je i odreeno u operativnim zadacima. Takvi sadraji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stie u praktinom, delimino i teorijskom radu putem analiza umetnikih dela i uenikih radova. Nivo obrazovanosti je u skladu sa specifinou ove nastavne oblasti, to podrazumeva i odgovarajue instrumente za praenje znanja uenika po razredima. Iz toga proizilazi da uenicima treba pruiti informacije na nivou programa, to podrazumeva i usvajanje znanja. Paralelno sa tim treba ih usmeravati u kreativnom praktinom radu i procesima igara, gde ponuene informacije nisu okviri delovanja i definitivne vrednosti. Sadraji nastave likovne kulture u osnovnom vaspitanju i obrazovanju mogu da se podvedu pod sledeu emu informativne strukture: 1. opaziti 2. primiti 3. razumeti

4. postupiti. Nivo prve dimenzije (opaanja) podrazumeva tri osnovna faktora: 1. kvalitet opaanja u sadrajnom pogledu; 2. brzinu i tanost percepcije; 3. tanost opaanja pojedinanih elemenata u odreenoj situaciji. Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaenih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta. Nivo tree dimenzije je razumevanje opaene i primljene informacije, tj. neophodno je voenje razgovora o struktuiranju odreene informacije. Nivo etvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u praktinom i teorijskom radu. Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske celine u programu od etvrtog do osmog razreda. Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora dejeg stvaralatva, mogue je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada uenika po navedenim standardima. Zatim treba imati u vidu injenicu da se svaki od navedenih nivoa (poev od opaanja preko primanja, razumevanja pa do postupanja) moe ocenjivati ocenom od dva do pet. Iz toga proizilazi napomena o kompleksnosti ocene i sugestija za sledei pristup: dovoljan (2) - usvojenost sadraja na nivou opaanja; dobar (3) - usvojenost sadraja na nivou opaanja i primanja; vrlo dobar (4) - usvojenost sadraja na nivou opaanja, primanja i razumevanja; odlian (5) usvojenost sadraja na nivou opaanja, primanja, razumevanja i postupanja. Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da nisu svi uenici na istom nivou opaanja, primanja, razumevanja i postupanja. To su injenice koje nastavnika upuuju na budnost i realnost polazei od zahteva programa i psihofizikih mogunosti uenika i treba da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa razliitim stepenima. Dodatni rad Za dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti uenici sa posebnim interesovanjima za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proirivanje znanja i razvijanje stvaralakog miljenja. To su uenici ija se darovitost izrazitije ispoljava ve u I, II i III razredu. Takve uenike prate i podstiu nastavnici razredne nastave i pedagoko-psiholoka sluba kole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Vano je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvrenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, vano je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom sluaju treba da se podstiu na samostalni rad u drugim formama (pojaanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i angaovanjem u slobodnim aktivnostima). Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima uenika za proirivanje i produbljivanje umenja i vetina. Neposrednije aktivira uenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu matu, podstie ih na stvaralaki rad i upuuje na samostalnost u traganju razliitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, uenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajue medijume, sredstva za rad i neposrednije izlau svoj kritian stav prema vrednostima. Angaovane uenike

stoga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje kolovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka irokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaeni su segmenti orijentacionih sadraja programa (zavisno od moguih interesovanja). Nastavnik u saradnji sa uenikom (eventualno roditeljima i kolskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motiviu uenike. Uenici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmienja, obavetava i motivie u pravcu odreenog likovnog problema i afirmie deje stvaralatvo. Podrava ih u radu insistirajui na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Ouvanjem tenje darovitih uenika ka kreativnom izraavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehnike spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju. U tom cilju predloene su oblasti koje e se realizovati u dodatnoj nastavi. CRTANJE Postepeno obogaivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vebama rada po prirodi. SLIKANJE Uvoenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju. GRAFIKA Obogaivanje linearnog izraza grafikih povrina, sa postepenim svesnijim kompozicionim reenjima. UMETNIKO NASLEE Starohrianska umetnost. Umetnost u doba seobe naroda, romanska i gotska umetnost. Vizantijska umetnost, arhitektura i slikarstvo. Srpska umetnost kraja XII i XIII veka. Postvizantijska umetnost na tlu Srbije XV-XVII vek. Islamska umetnost - karakteristike i spomenici u Srbiji. Renesansa u Italiji i drugim evropskim zemljama. FILM Teorija filma Specijalnost filmskog jezika i naina filmskog izraavanja; nain snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaa; tehniki problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktini zadaci - laki zadaci u realizaciji. Praktian rad Animiranje kola-tehnikom, animiranje pomou crtea, izrada kraih dokumentarnih filmova. ARHITEKTURA

Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehnikim crtanjem - perspektiva. OBLIKOVANJE I ZATITA SREDINE ovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korienje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tene i vrste prirode koje zagauju ovekovu sredinu. Ergonomija, kao nauka o prilagoavanju oveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, inenjeringa i tehnologije, uzajamno prilagoavanje oveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u pogledu bioloke ravnotee permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem odnosno razumevanjem prirode jedan je od ciljeva likovne kulture da se uenici osposobe za stvaralako prenoenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodnodrutvena nauna podruja i tako razviju interesovanje za zatitu prirode i smisao za unapreivanje kulture ivljenja. VAJANJE Teorijske poruke Volumen i prostor su opta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Sadraji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didaktiki materijal kao primer reenja likovnog problema koga je mogue realizovati u razliitim varijantama. Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kaom. Nanoenje gline ili gipsa. Gipsana kaa sa usporenim vezivanjem. Finalna obrada i suenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad. Opremanje i uvanje izvajanih radova. Peenje glinenih predmeta. Korienje primerenih tvrdih materijala koji se obrauju postupkom oduzimanja. Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noeva, struga i alata za glaanje. Izbor drveta i njegova obrada. Kuvanje drveta, seenje, struganje, glaanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.

Vajanje u metalu, kovaka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listia i lima. Seenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), buenje, izvlaenje i poliranje. Zatita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova. Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajuem kamenu. Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korienje dleta, sekaa, noa i ekia, bruenje, glaanje i patiniranje. Oprema i uvanje vajarskih radova. PLASTINE MASE Odlivci (gips, plastika, metal) i umnoavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa. Oblikovanje u peanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka. KERAMIKA Uvod u keramiku, svojstva keramike gline. Istorija keramike, keramiki proizvodi, tehnologija keramike. Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom. Meanje, gnjeenje, dodavanje i oduzimanje mase gline. Plastine forme. Ispupenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa upljinama i slino). Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izmeu reljefa i pune plastike u prostoru. Obrada povrina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima. Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta. Proces suenja i kontrola suenja, slaganje - punjenje pei predmetima, nadglednje peenja, hlaenje i pranjenje pei. Slikanje peenih predmeta. Peenje i kontrolisanje peenja i slikanje glaziranih predmeta. Oslikavanje keramikih ploica emajlom i glazurom. Izrada kalupa i livenje keramikih predmeta (broevi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu). PRIMENJENA GRAFIKA Osnovi primenjene grafike.

Korienje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u vie boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolau). Grafika i grafiki slog (korienje grafike letraset-slova). Grafika - skica za potansku marku. Grafika i ambalaa (kutije - nacrt i finalni rad). Plakat - izvoenje visokom tampom. Plakat - nacrt - skica kolaom. TAPISERIJA Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku. Tapiserija u 18. i 19. veku. Savremena tapiserija. Izraajna sredstva tapiserije. Tehnika tapiserija. Materijali za tkanje; nain tkanja. Boje (biljne i mineralne) i naini bojenja. Praktini rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama. SLOBODNE AKTIVNOSTI Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo; vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izuavanje kulturnog naslea; praenje savremenog likovnog ivota (izlobe i druge likovne manifestacije). Formiranje i uvanje zbirki (individualnih ili zajednikih kolekcija): crtea, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nonje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd), umetnikih fotografija (crno-belih i u boji). U toku kolske godine lanovi likovne sekcije uestvuju u estetskom ureivanju kole i njene okoline i u pripremanju i opremi izlobi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma znaajna u podsticanju, okupljanju i angaovanju uenika. MUZIKA KULTURA

(1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj: - razvijanje interesovanja za muziku kulturu; - razvijanje muzikalnosti i kreativnosti; - negovanje smisla za zajedniko muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa uenicima; - upoznavanje muzike tradicije i kulture svoga i drugih naroda. Zadaci: - negovanje sposobnosti izvoenja muzike (pevanje/sviranje); - sticanje navike sluanja muzike, podsticanje doivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike; - podsticanje kreativnosti u svim muzikim aktivnostima (izvoenje, sluanje, istraivanje i stvaranje muzike); - upoznavanje osnova muzike pismenosti i izraajnih sredstava muzike umetnosti; - pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost kole; - upoznavanje zanimanja muzike struke. Operativni zadaci Uenici treba da: - pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naih i drugih naroda (narodne, umetnike, deje, starogradske); - upoznaju osnovne pojmove iz muzike pismenosti; - upoznaju muzike dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru; - razvijaju stvaralake sposobnosti. SADRAJI PROGRAMA Izvoenje muzike Pevanje, sviranje i osnove muzike pismenosti Obraditi i pevati narodne, deje, umetnike pesme, kanone i pesme naih i stranih kompozitora.

Na dejim ritmikim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajue teine (obnavljanje cele note, polovine, etvrtine, osmine, esnaestine u grupi i odgovarajuih pauza; obrada osminske triole i sinkope). Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu. Sluanje muzike Sluati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naih i stranih kompozitora. Posebnu panju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru. Uenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje sluaju, predstavljati im izgled i mogunosti instrumenta. Stvaranje muzike Podsticanje muzike kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima. Improvizovanje dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija. Stvaranje dejih pesama. ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA Izvoenje muzike Pesma koju uenik ui po sluhu ili iz notnog teksta ima najvie udela u razvoju njegovog sluha i muzikih sposobnosti uopte. Pevanjem pesama uenik stie nova saznanja i razvija muziki ukus. Kroz izvoenje muzike uenik treba da savlada pojmove iz osnova muzike pismenosti. Nastava ima zadatak da kod uenika razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju linosti uenika, da uenika oplemeni i da mu ulepa ivot. Pri izboru pesama nastavnik treba da poe od psihofizikog razvoja uenika, od njima bliskih sadraja, irei pri tom njihova interesovanja i obogaujui dotadanja znanja novim sadrajima. Potrebno je, takoe, da oceni glasovne mogunosti razreda pre odabira pesama za pevanje. Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o emu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme vano je razumeti njeno etniko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiajima ili svakodnevnom ivotu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i zavretak koji odudara od onoga to je uenik saznao kroz osnove muzike pismenosti - zavretak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti panju, a ona e ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme. Nastavnik bira od predloenih pesama, ali mora voditi rauna da u njegovom radu budu zastupljene umetnike, narodne, prigodne pesme savremenih dejih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dejeg muzikog stvaralatva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoe, moe nauiti uenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meu predloenim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetnike vrednosti.

Posebnu panju treba posvetiti izraajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji. Sviranje U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Takvim uenicima treba dati mogunost afirmacije kroz sviranje na dejim muzikim instrumentima da bi uestvovali u grupnom muziciranju. U radu koristiti ritmike i melodijske instrumente. Poto su uenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima bie olakano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obraene. Potrebno je razvijati deje predispozicije za muziko oblikovanje i omoguiti im da doive radost sviranja, ime se bogati linost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja. Sluanje muzike Sluanje muzike je aktivni psihiki proces koji obuhvata emocionalno doivljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa sluanju muzike je od presudne vanosti za estetski odnos prema muzici, za tumaenje muzikog dela i njegov doivljaj. Kompozicije koje se sluaju moraju svojim trajanjem, sadrajem i muzikim izrazom da odgovaraju mogunostima percepcije uenika i organizacije asa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod sluanja dejih pesama potrebno je da uenici: uoavaju i objanjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i naina na koji muzika doarava tekst. Pre sluanja treba obnoviti znanja iz oblasti muzikih izraajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrauje. Analizu sluanog primera treba raditi kroz dijalog sa uenicima podstiui slobodno izraavanje. Linost stvaraoca se predstavlja najuoptenije, sa osnovnim hronolokim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uenikova znanja iz razliitih oblasti poveu i stave u funkciju razumevanja sluanog dela. U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja e svojom upeatljivou privui panju i lako biti prihvaena. Elementi muzikog oblika ne smeju se obraivati na formalistiki nain. Objanjenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olakavanja praenja muzikog toka. Muziko stvaralatvo Deje muziko stvaralatvo predstavlja vii stepen aktiviranja muzikih sposobnosti, koje se stiu u svim muzikim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstie muziku fantaziju, oblikuje stvaralako miljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamenju muzikih reproduktivnih i stvaralakih aktivnosti i znanja. Stvaralatvo moe biti zastupljeno kroz: - muzika pitanja i odgovore;

- komponovanje melodije na zadati tekst; - sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva; - improvizacija pokreta na odreenu muziku. Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralakom angaovanju uenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzike improvizacije pedagoki opravdane. Praenje i vrednovanje uenika Da bi se ostvario proces praenja napredovanja i stepena postignua uenika u nastavi muzike kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzike sposobnosti svakog uenika. Ocenjivanje uenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog uenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umenost, kreativnost i slino. Nastavnik treba da prati razvoj linosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je uenik savladao programske zahteve. Smisao ocenjivanja u nastavi muzike kulture ne treba da bude iskljuivo vezan za ocenu muzikih sposobnosti, mada njih treba istai, ve i u funkciji nagrade za zalaganje, interesovanje, ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba da uenike motivie na muzike aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama. Domai pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slino ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u koli. PREPORUENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U ESTOM RAZREDU Himne Dravna himna Himna svetom Savi Himna kole Narodne pesme Izbor narodnih pesama iz razliitih krajeva Srbije Pesma iz Japana - uti, uti bambusov list Narodna iz Indonezije - Koija Pesme drugih naroda Deje pesme

Z. Vauda - Brimir i Brimirka Z. Vauda - Leptirova uspavanka S. Mokranjac - Povela je Jela S. Mokranjac - Oj, za gorom V. A. Mocart - enja za proleem K. Babi - Konjski rep J. S. Bah - Zima J. S. Bah - Ah, to volim . B. Pergolezi - Gde je onaj cvetak uti D. Kabalevski - Spokojno spavaj Pesme iji su stvaraoci deca Nagraene kompozicije sa dejeg konkursa. PREPORUENE KOMPOZICIJE ZA SLUANJE U ESTOM RAZREDU Himne Dravna himna Himna svetom Savi Himna kole Narodne pesme i igre Izbor pesama iz razliitih krajeva Srbije Domai kompozitori S. Mokranjac - Peta rukovet S. Mokranjac - Osma rukovet J. Marinkovi - Ote na S. Biniki - Mar na Drinu M. Milojevi - Muha i komarac M. Tajevi - Sedam balkanskih igara (izbor)

K. Babi - Gimnastika za dva cvancika D. Radi - Gungulice (izbor) R. Petrovi - Svatovske aljivke Izbor iz dostupnih instrumentalnih dela savremenih kompozitora Strani kompozitori J. S. Bah - Druga svita za flautu i orkestar, poslednji stav, Badinera Vivaldi - koncerti iz ciklusa Godinja doba - Zima Tartini - avolji triler, sonata za violinu i klavir, prvi stav V. A. Mocart - duet Papagena i Papagene iz opere arobna frula Betoven - Prvi stav Pete simfonije F. ubert - Divlja ruica F. Mendelson - Violinski koncert, prvi stav J. Brams - Maarske igre (izbor) P. I. ajkovski - odlomci iz baleta Uspavana lepotica A. Borodin - Polovecke igre iz opere Knez Igor E. Grig - Prva svita iz muzike za dramu Per Gint, Jutro (prvi stav) i U dvoru planinskog kralja (etvrti stav) N. Rimski-Korsakov - odlomci iz svite eherezada Izbor iz dostupnih dela kompozitora XX veka Dodatni rad HOR I ORKESTAR Svaka osnovna kola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaih razreda i hor starijih razreda. U svakoj koli u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje kolski orkestar. asovi hora i orkestra se izvode kontinuirano od poetka do kraja kolske godine. asovi hora i orkestra kao redovna nastava ulaze u fond asova nastavnika muzike kulture: hor niih razreda, 111 asova godinje. hor viih razreda, 136 asova godinje.

asovi rada sa horom i orkestrom (koji su identini sa trajanjem kolskog asa - 45 minuta) unose se u raspored kole i deo su radne obaveze uenika koje odabere nastavnik. Uenici koji ve pohaaju muziku kolu ne ukljuuju se u hor ili orkestar. Hor Repertoar kolskih horova obuhvata odgovarajua dela domaih i stranih autora raznih epoha. U toku kolske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija. Orkestar kolskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili meovitog sastava prema raspoloivim instrumentima. Repertoar kolskog orkestra ine dela domaih i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagoena za postojei kolski sastav. U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom. Ako postoji orkestar u koli, fond asova je kao i za hor viih razreda, tj. 136 asova godinje. U svim kolama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane uenika u sviranju na pojedinim instrumentima. Zadaci instrumentalne nastave su: - da kod uenika razvija muzike sposobnosti i elju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u kolskim ansamblima; - da uporedo sa instrumentalnom nastavom uenicima daje i potrebna teorijska znanja; - da i ovom nastavom podstie kod uenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno muziciranje. Nastava se odvija u grupi do etiri uenika, odnosno od pet do devet uenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogunosti i interesovanja uenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muziki sastavi. Programom i sadrajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajue udbenike, prirunike i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoena sastavima uenika dotine kole) domaih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoakim mogunostima uenika. Uenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignua iz dodatne muzike nastave na kolskim i drugim priredbama i takmienjima. Za dodatnu nastavu se odreuje 1 as nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze nastavnika i izabranih uenika. Uenici koji pohaaju muziku kolu ne ukljuuju se u dodatnu nastavu. Slobodne aktivnosti

U svakoj osnovnoj koli ima muziki obdarene dece, ije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu zadovoljiti samo onim to im prua nastava u razredu. Za takvu decu koja ne pohaaju muziku ili baletsku kolu moe se organizovati dodatna nastava i tako se mogu ukljuiti u razne grupe ili kolski orkestar. Mogu se osnovati grupe pevaa vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvebavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja sluanja muzike - koji e sluati razna muzika izvoenja u koli ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzike filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja sluanja muzike mogue je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muzike kreativnosti. Mogue je, takoe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji e prikupljati malo poznate ili gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj ive. Broj i vrsta muzikih sekcija koje je mogue osnovati u osnovnoj koli u odnosu na sposobnosti i interesovanja uenika odreeni su samo afinitetom nastavnika i njegovim entuzijazmom. Za slobodne aktivnosti se odreuje 1 as nedeljno. Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele kolske godine. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA U programu muzike kulture istaknuto mesto ima sluanje muzikih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzike pismenosti i muziko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzikog dela. Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno uee uenika na asu. Pri tome na jednom asu treba obuhvatiti razliita podruja predviena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. as posveen samo jednom podruju i izvoen samo jednom metodom ne moe biti ni koristan ni zanimljiv za uenike, to vodi ka osiromaivanju sadraja i smisla predmeta. Nastava muzike kulture ostvaruje se kroz: - pevanje, sviranje i sticanje osnova muzike pismenosti; - sluanje muzike; - deje muziko stvaralatvo. Grupnim i pojedinanim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uenika da aktivno uestvuju u muzikom ivotu svoje sredine. Preporuke za ostvarivanje programa u estom razredu Sluanje muzike - Usmeravanje panje uenika na analitiko sluanje muzike stimulisanjem aktivnog praenja primera. - Razlikovanje zvunih boja muzikih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe, graa, tehniko-izvoake mogunosti).

- Podsticanje razliitih vidova izraavanja uenika u vezi sa sluanjem muzike i muzikim doivljajem. Ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog sluanja na druge aktivnosti, obino likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaenja i ocenjivanja. - Upoznavanje muzikih dela, stvaralaca i izvoaa. Osnove muzike pismenosti - snizilica, razreilica, obnavljanje povisilice; - upoznavanje klavijature; - obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa etvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrivanje odnosa naglaenih i nenaglaenih delova takta, objanjenje taktiranja i dirigovanja); - upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja); - obnavljanje znakova repeticije, uenje oznaka prima i sekunda volta; - upoznavanje korone; - obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante, moderato, allegro), uenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objanjenje znaenja termina molto, poco, meno, kao i oznake karaktera cantabile; - objanjenje znaenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando; - ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje znaenja termina stupanj, stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poreenje mola i dura, objanjenje tonaliteta). Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta - neophodni su redovno ukazivanje na znaaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloaju tela pri pevanju, vebe za pevako disanje, vebe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence; - uenje pesme poinje uvoenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaenje literarnog teksta sa naglaavanjem vaspitnih elemenata; - kod uenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniko uoavanje ponavljanja i kontrasta); - kod uenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoavaju se: klju, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamike i artikulacione oznake, duine i imena tonova), zatim se notni tekst iitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju; - osmiljavanje poetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod;

- pesma se ui po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poetku svodi na melodiju (aranmane dodati tek poto je pesma nauena); - tee ritmike figure i melodijski skokovi se obrauju kroz ponavljanja; - tokom uenja neprekidno se insistira na izraajnom i doivljenom pevanju. Sviranje - Ponavljanje kraeg zadatog melodijskog motiva. - Uvoenje veeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma. - Sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima. Muziko stvaralatvo - Ritmikim i zvunim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristei pri tom razliite izvore zvuka. - Kreiranje pokreta uz muziku koju uenici pevaju ili sluaju. - Smiljanje muzikih pitanja i odgovora, ritmika dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva. - Improvizacija melodije na zadati tekst. - Improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Didaktiko-metodika uputstva Preporueni sadraji ovog nastavnog predmeta uenicima treba da prue znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doivljavali i to bolje procenjivali muzike vrednosti. Za uspenu realizaciju nastave muzike kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i oiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve uenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureaj za sluanje muzike, a poeljni su i kompjuter, ureaj za emitovanje DVD sa prateom opremom. Oigledna sredstva ukljuuju: slike pojedinanih instrumenata, gudakog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaih kompozitora i izvoaa, kvalitetne snimke primera. Sadraji muzike kulture treba da prue uenicima dovoljno znanja i obavetenosti koja e im omoguiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruuje u svakodnevnom ivotu od onih sadraja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju. Usvajanje znanja uenika zavisi od organizacije asa, koji mora biti dobro planiran, osmiljen i zanimljiv. Uenik treba da bude aktivan na asu, a as muzike kulture treba da bude doivljaj za uenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i oiglednim sredstvima uenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uesnik u svim aktivnostima.

Domae pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu. Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzikim ivotom drutvene sredine i uestvovati na takmienjima i muzikim priredbama. ISTORIJA (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj izuavanja nastavnog predmeta istorija je kulturni razvoj i humanistiko obrazovanje uenika. Cilj nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju nacionalnog i evropskog identiteta i duha tolerancije kod uenika. Zadaci nastave istorije su da uenici, uoavajui uzrono-posledine veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu istaknutih linosti u razvoju ljudskog drutva i da poznaju nacionalnu i optu istoriju (politiku, ekonomsku, drutvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i drava. Operativni zadaci: - razumevanje pojma "srednji vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda; - razumevanje osnovnih odlika feudalnog drutva; - sticanje znanja o najznaajnijim dravama srednjovekovne Evrope; - sticanje znanja o srpskim srednjovekovnim dravama; - sticanje znanja o linostima koje su obeleile srednji vek u optoj i nacionalnoj istoriji; - razumevanje uloge religije u drutvu srednjeg veka; - upoznavanje kulturnih i tehnikih dostignua srednjovekovne Evrope; - upoznavanje kulturnog naslea Srba u srednjem veku; - korienje istorijskih karata za period srednjeg veka; - podsticanje uenika na korienje istorijskih izvora; - razvijanje kritikog odnosa prema istorijskim izvorima. SADRAJI PROGRAMA UVOD Osnovne odlike srednjeg veka (pojam "srednji vek", hronoloki i prostorni okviri, svetske civilizacije u periodu srednjeg veka).

Osnovni istorijski izvori za istoriju srednjeg veka (pisani - povelje, pisma, zapisi, natpisi, hronike, letopisi, itija svetih, biografije vladara...; materijalni - predmeti, novac, peati, likovna umetnost, arhitektura...). EVROPA I SREDOZEMLJE U RANOM SREDNJEM VEKU Velika seoba naroda i Franaka drava (germanske drave na teritoriji Zapadnog rimskog carstva, hristijanizacija Germana, Karlo Veliki, uloga Vikinga). Hrianska crkva (crkvena organizacija, monatvo, manastiri kao sredita ranosrednjovekovne kulture i pismenosti, procesi pokrtavanja, Veliki raskol i njegove posledice). Vizantija do XII veka (grko i rimsko naslee, Konstantin Veliki, osnivanje Carigrada, Justinijan I i pokuaji obnove Rimskog carstva, uspon carstva u doba Makedonske dinastije i u doba Komnina; privredni, kulturni i verski uticaj na susedne narode - Bugare, Srbe, Ruse...). Islamski svet u ranom srednjem veku (Muhamed - pojava islamske religije, nastajanje muslimanske drave u Arabiji i arapska osvajanja, osobenost dravnog i drutvenog ureenja, raspad jedinstvene drave, arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope). Nastanak feudalnog drutva (formiranje feudalne drutvene strukture - vitezovi i kmetovi, piramidalna hijerarhija vlasti, vazalni odnosi, ruralno drutvo). SRBI I NJIHOVO OKRUENJE U RANOM SREDNJEM VEKU Sloveni i njihovo naseljavanje Balkanskog poluostrva (ivot Starih Slovena u prapostojbini, slovenski obiaji i verovanja, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva). Juni Sloveni prema starosedeocima i susedima (Avari, Franaka i Vizantija, odnos prema starosedeocima, formiranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Maara i nastanak njihovih drava, Prvo bugarsko carstvo, Samuilova drava). Srbi od VII do XII veka (doseljavanje Srba i Hrvata, srpske zemlje, Srbija izmeu Vizantije i Bugarske, uspon i pad Duklje). Pokrtavanje Srba i drugih Junih Slovena i njihova rana kultura (zaeci hristijanizacije, znaaj misije irila i Metodija i njihovih uenika, poeci pismenosti, karakter rane srednjovekovne kulture kod Srba i drugih Junih Slovena). EVROPA U POZNOM SREDNJEM VEKU Razvoj i struktura feudalnih drava (srednjovekovne monarhije - primeri Francuske, Engleske i Nemake, odnos drave i crkve). Krstaki ratovi (hodoaa - sveta mesta, najznaajniji pohodi i najpoznatiji uesnici - Riard Lavovo Srce, Saladin, Fridrih Barbarosa, Luj IX Sveti; viteki redovi, uloga Mletake republike u etvrtom krstakom pohodu, sudari i susreti civilizacija). Postanak i razvoj srednjovekovnih gradova (privredni napredak u doba razvijenog feudalizma, razvitak gradova, zanatstva i trgovine, zaeci robne privrede, borba gradova za samoupravu, gradovi kao kulturna i prosvetna sredita).

Svakodnevni ivot u srednjem veku (vladar, dvor i dvorski ivot, svakodnevni ivot na selu i gradu, poloaj ene u srednjem veku). Opte odlike srednjovekovne kulture (verski karakter kulture, kulturne oblasti, kole i univerziteti, pronalasci, opte odlike umetnosti i knjievnosti). SRBI I NJIHOVO OKRUENJE U POZNOM SREDNJEM VEKU Srbija u XII i poetkom XIII veka (Raka izmeu Vizantije i Ugarske, borba za osamostaljivanje drave - Stefan Nemanja, Stefan Prvovenani, autokefalnost srpske crkve - sveti Sava). Uspon srpske drave u XIII i poetkom XIV veka i Vizantija Paleologa (privredni razvoj - Uro I, irenje drave - Milutin, Stefan Deanski i bitka kod Velbuda, znaaj Dubrovnika u privrednom i kulturnom ivotu srpskih zemalja). Srpsko carstvo (Duanova osvajanja, uspostavljanje patrijarije i proglaenje carstva, ureenje drave). Drutvo u dravi Nemanjia (podela drutva, drutveni slojevi i odnosi, veze srpske i vlastele okolnih drava - povezivanje po drutvenoj horizontali). Kraj srpskog carstva (slabljenje carstva u vreme cara Uroa, oblasni gospodari i njihovi sukobi). Postanak i razvoj srednjovekovne bosanske drave (Kulin ban, borba sa Ugarskom, Crkva bosanska, uspon i proglaenje kraljevstva - Tvrtko I). Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, znaaj Miroslavljevog jevanelja, knjievnost - sveti Sava, Teodosije, monahinja Jefimija...; najznaajnije zadubine, heraldika, pravni spomenici Svetosavski nomokanon i Duanov zakonik i njihov istorijski znaaj). SRPSKE ZEMLJE I NJIHOVO OKRUENJE U DOBA OSMANLIJSKIH OSVAJANJA Turci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu (drutveno i dravno ureenje osmanske drave, nemo Vizantije, Srbije i Bugarske, bitka na Marici, linost kralja Marka). Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija (knez Lazar, boj na Kosovu, kosovska legenda - istorijski i legendarni likovi Vuka Brankovia i Miloa Obilia). Drava srpskih despota i okolne zemlje (kneginja Milica, knez i despot Stefan Lazarevi, odnosi prema Osmanskom carstvu i Ugarskoj, despot ura Brankovi i slabljenje Srbije, pad Carigrada i propast Vizantije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, slabljenje i pad Bosne, Zeta za vreme Balia i Crnojevia, linosti Vlada Cepea Drakule i uraa Kastriota Skenderbega i njihov otpor Osmanlijama). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Duina i znaaj perioda srednjeg veka, koji se izuava u estom razredu, a obuhvata hiljadu godina ljudske istorije, zahtevaju veliku panju u izboru nastavnih sadraja. U programu se nalaze relevantni dogaaji, linosti i pojave za to istorijsko razdoblje, a kljuni sadraji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva struktura programa pomae nastavniku u planiranju neposrednog rada sa uenicima jer mu olakava odreivanje obima

i dubine obrade pojedinih sadraja. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uvaavajui ciljeve i zadatke predmeta. Nastavni program se moe dopuniti sadrajima iz lokalne srednjovekovne prolosti, ime se kod uenika postie jasnija slika o tome ta od kulturne batine njihovog kraja potie iz ovog perioda. U kolama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se, osim sadraja iz njihove srednjovekovne istorije koji su dati u programu, obraditi i proireni nastavni sadraji iz prolosti tog naroda. Pri tome, nastavnici e nastojati da uenicima prue istorijsku sliku dotinog naroda i njegove drave u srednjem veku, ali i sliku sredine u kojoj ive: kako su i zato naselili te prostore, kakav je bio nain ivota u srednjem veku i koje su znaajne linosti obeleile to razdoblje njihove prolosti. Savlaujui nastavni program istorije uenici estog razreda, osim to stiu znanja o dogaajima iz srednjovekovne prolosti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se kroz istoriju vebaju u logikom zakljuivanju i shvatanju uzrono-posledinih veza. Istorija je izuzetno pogodan nastavni predmet za podsticanje razvoja kritikog miljenja, odnosno za razlikovanje injenica od pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je od velikog znaaja kojim e metodskim pristupom da se obrauju nastavni sadraji. Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objanjenja, tumaenja, argumentovanje nastavnika i uenika glavna aktivnost, prua velike mogunosti za podsticanje uenike radoznalosti koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadraji treba da budu predstavljeni kao "pria" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamenje uenika, ve da bi im istorijski dogaaji, pojave i procesi bili opisani jasno, detaljno, ivo i dinamino. Nastava ne bi smela biti statistika zbirka podataka i izvetaj o tome ta se nekada zbilo, ve treba da pomogne u stvaranju to jasnije slike kod uenika ne samo o tome ta se tada desilo, ve i zato se to desilo. Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik uenicima, tako i ona koja dolaze od uenika, podstaknuta "priom" koju su uli tokom nastave ili van nje. Pitanja nastavnika nemaju funkciju samo u fazi utvrivanja i sistematizacije gradiva, ve i u samoj obradi nastavnih sadraja. Dobro postavljena pitanja, kao poziv na razmiljanje i voeni proces traganja za odgovorom, obezbeuju razumevanje, a samim tim i uspeno pamenje. U zavisnosti od toga ta nastavnik eli da postigne, pitanja mogu imati razliite funkcije, kao to su: fokusiranje panje na neki sadraj ili aspekt, podsticanje poreenja, traganje za pojanjenjem, procena moguih posledica... Nastavnik, pored toga to kreira svoja predavanja, osmiljava i planira na koji nain e se uenici ukljuiti u pedagoki proces. Nije bitno da li je uenika aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domai zadatak, ve koliko i kako "uvodi" u prole dogaaje, odnosno koliko podstie uenike da se decentriraju od sadanjosti i sopstvenog ugla gledanja, to je za dvanaestogodinjake teak zadatak. Da bi shvatio dogaaje koji su se zbili u prolosti, uenik mora da ih oivi u svom umu, u emu veliku pomo prua upotreba razliitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika). Istorijske karte su odlian spoljni "oslonac" za misao koja nije jo u stanju da se odvoji od konkretnog nivoa, to je karakteristino za uenike estog razreda. One omoguavaju uenicima ne samo da na oigledan i slikovit nain doive prostor na kome se neki od dogaaja odvijao, ve im i pomau da prate promene na odreenom prostoru kroz vreme.

Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jezike i govorne kulture jer istorijski sadraji bogate jeziki fond uenika. Naravno, potrebno je da se sve rei i pojmovi koji su nepoznati ili nedovoljno dobro poznati uenicima precizno objasne. Gde god je mogue, treba izbegavati pojmove visokog nivoa apstraktnosti. Kako nisu svi uenici sa jednakim darom za verbalno izraavanje, nastavnik e pozitivno vrednovati kada se uenik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promiljena pitanja ili veto argumentuje u diskusiji, ak i onda kada je njegovo izraavanje, posmatrano po broju rei, siromano. U radu sa uenicima treba imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomae uenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti biolokih, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova ivota oveka kroz prostor i vreme. Treba se uvati fragmentarnog, izolovanog znanja istorijskih injenica jer ono ima najkrae trajanje u pamenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja. Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzika kultura, narodna tradicija, svakodnevni ivot u prolosti, verska nastava, graansko vaspitanje...) i zato je poeljna saradnja izmeu predmetnih nastavnika, koja se moe ostvarivati na razliite naine (redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...). GEOGRAFIJA (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave geografije je usvajanje znanja o prirodnogeografskim i drutvenogeografskim objektima, pojavama i procesima i njihovim meusobnim vezama i odnosima u geoprostoru. Nastava geografije treba da doprinese stvaranju realne i ispravne slike o svetu kao celini i mestu i ulozi nae drave u svetu. Zadaci nastave geografije su viestruki. Njihovim ostvarivanjem uenici se osposobljavaju da stiu i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignuima. Nastava geografije treba da doprinese: - sticanju znanja o osnovnim objektima, pojavama i procesima u vasioni; - kartografskom opismenjavanju, upotrebi geografskih karata i drugih izvora informacija u procesu uenja i istraivanja i u svakodnevnom ivotu; - sticanju znanja o objektima, pojavama i procesima u geografskom omotau Zemlje i u neposrednom okruenju; - razumevanju uzrono-posledine povezanosti pojava i procesa u geografskom omotau; - razvijanju geografskog miljenja zasnovanog na povezanosti i meuuslovljenosti geografskih pojava i procesa u prostoru i vremenu; - razvijanju estetskih opaanja i oseanja prouavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;

- sticanju znanja o osnovnim pojmovima o stanovnitvu, naseljima i privredi i uoavanju njihovog prostornog razmetaja; - razumevanju uticaja prirodnih i drutvenih faktora na razvoj i razmetaj stanovnitva, naselja i privrednih delatnosti; - sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Evrope, njenim regijama i dravama; - sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama vanevropskih kontinenata i njihovih regija; - upoznavanju uloge i znaaja meunarodnih organizacija za reavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu; - sticanju znanja o osnovnim geografskim odlikama Republike Srbije i njenim regionalnim celinama; - razvijanju stavova o preventivi, zatiti i unapreivanju ivotne sredine; - razvijanju tolerancije, nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta; - sticanju znanja, razvijanju vetina i stavova iz geografije kroz samostalno uenje i istraivanje i njihovoj primeni u svakodnevnom ivotu; - razvijanju opte kulture i obrazovanja uenika. Operativni zadaci: Uenici treba da: - upoznaju osnovne pojave, procese i fenomene u hidrosferi i geografski razmetaj hidrografskih objekata, kao i njihove odlike; - shvate znaaj voda za ivot na Zemlji; - upoznaju biljni i ivotinjski svet, uticaj prirodnih faktora i oveka na njihov razvoj, horizontalni i vertikalni raspored, kao i meusobnu uslovljenost i znaaj; - upoznaju ljudske aktivnosti koje utiu na kvalitet ivotne sredine i shvate neophodnost njenog ouvanja, unapreivanja i zatite; - upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovnitva i naselja, shvate znaaj i ulogu prirodnih, drutvenih i privrednih inilaca i njihovo jedinstvo; - shvate pojmove prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije; - steknu osnovna znanja o privredi, njenoj podeli i faktorima razvoja; - upoznaju najvanije meunarodne organizacije i integracijske procese u Evropi i svetu, kao i njihov znaaj za politiki, ekonomski i kulturni razvoj;

- razumeju znaaj i domete meunarodnih organizacija u ouvanju mira i bezbednosti i razvijanju prijateljskih odnosa meu narodima; - upoznaju najvanije prirodne, drutvene i ekonomskogeografske odlike Evrope i specifinosti njenih regija i drava; - samostalno koriste geografsku kartu kao izvor geografskih informacija u procesu sticanja novih znanja i istraivanja i u svakodnevnom ivotu; - se osposobe za korienje geografske literature i razliitog ilustrativnog materijala radi lakeg savlaivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad; - poseduju oseanje socijalne pripadnosti i privrenosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznaju tradiciju i uestvuju u njenom ouvanju; - poznaju i potuju tradiciju i identitet drugih naroda, zajednica i socijalnih grupa. SADRAJI PROGRAMA UVOD (1) Uvod u programske sadraje PLANETA ZEMLJA (8) Vode na Zemlji (5) Svetsko more i njegova horizontalna podela: svojstva morske vode (slanost, temperatura, boja, providnost), kretanje morske vode (talasi, plima i oseka, morske struje), razuenost obala. Vode na kopnu: izdan i izvori, reke, rena mrea, reni slivovi, jezera - podela prema postanku jezerskih basena. Zagaivanje mora i kopnenih voda i znaaj njihove zatite. Problem nestaice vode na Zemlji. Biljni i ivotinjski svet na Zemlji (3) Biljne zajednice na Zemlji: uticaj reljefa, klime, zemljita i oveka na rasprostranjenost biljnog sveta. ivotinjski svet na Zemlji: uticaj klime, biljnog sveta i oveka na rasprostranjenost ivotinjskog sveta. Znaaj, zatita i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta. STANOVNITVO I NASELJA NA ZEMLJI (5) Ekumena: broj stanovnika na Zemlji, gustina naseljenosti, prirodni prirataj svetskog stanovnitva. Struktura svetskog stanovnitva (rasna, nacionalna, starosna, polna, verska, profesionalna...).

Migracije svetskog stanovnitva: uzroci, vrste i posledice migracija. Naselja: vrste i tipovi; povezanost naselja u konurbacije i megalopolise. GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3) Prirodna i geografska sredina; pojam geografske regije. Privreda: podela na privredne delatnosti i grane; uticaj prirodnih i drutvenih faktora na razvoj privrede. REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (52) Opte geografske odlike Evrope (8) Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost evropskog kontinenta, klima i biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja. Prirodna bogatstva i privreda. Regionalna i politika podela, integracijski procesi u Evropi i svetu (EU, NATO, UN, G8...). Juna Evropa (14) Geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost June Evrope, klima i biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, etnika raznovrsnost, migracije), naselja, politika podela, prirodna bogatstva i privreda. Drave na Balkanskom poluostrvu Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Albanija, Bugarska i Grka. Geografski poloaj, granice i veliina drava. Prirodnogeografske odlike. Drutvenoekonomske odlike. Drave na Apeninskom poluostrvu Italija.

Geografski poloaj, granice i veliina drava. Prirodnogeografske odlike. Drutvenoekonomske odlike. Drave na Pirinejskom poluostrvu panija i Portugalija Geografski poloaj, granice i veliina drava. Prirodno geografske odlike. Drutvenoekonomske odlike. Geografski pregled ostalih drava June Evrope Andora, Monako, Vatikan, San Marino i Malta, geografski poloaj i znaaj. Srednja Evropa (10) Geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost Srednje Evrope, klima i biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, etnika raznovrsnost, migracije), naselja, politika podela, prirodna bogatstva i privreda. Drave Srednje Evrope Nemaka, Poljska, eka, Slovaka, vajcarska, Austrija, Maarska i Rumunija. Geografski poloaj, granice i veliina drava. Osnovne prirodnogeografske odlike. Osnovne drutvenoekonomske odlike. Zapadna Evropa (8) Geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost Zapadne Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, etnika raznovrsnost, migracije), naselja, politika podela, prirodna bogatstva i privreda. Drave Zapadne Evrope

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Francuska. Geografski poloaj, granice i veliina drava. Osnovne prirodnogeografske odlike. Osnovne drutvenoekonomske odlike. Severna Evropa (4) Geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost Severne Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, etnika raznovrsnost, migracije), naselja, politika podela, prirodna bogatstva i privreda. Drave Severne Evrope vedska, Norveka. Geografski poloaj, granice i veliina drava. Osnovne prirodnogeografske odlike. Osnovne drutvenoekonomske odlike. Istona Evropa (8) Geografski poloaj, granice i veliina. Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuenost Istone Evrope, klima, biljni svet, vode na kopnu. Drutvenoekonomske odlike: stanovnitvo (broj, naseljenost, sastav, etnika raznovrsnost, migracije), naselja, politika podela, prirodna bogatstva i privreda. Drave Istone Evrope Ruska Federacija, Ukrajina. Geografski poloaj, granice i veliina drava. Osnovne prirodnogeografske odlike. Osnovne drutvenoekonomske odlike. GODINJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (3) NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program geografije za esti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignua i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama uenika. Steena znanja i vetine uenici e primenjivati u istraivanju i analiziranju odreenih geografskih pojava i procesa, koji se odnose na nastavne sadraje predviene programom. Neophodno je zainteresovati uenike da, u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima, istrauju i lokalnu sredinu, da pronalaze i koriste razliite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno uenje. Osnovu za izradu ovog programa inili su: opti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja, obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, potreba za postizanjem bolje ravnotee izmeu uzrasnih sposobnosti uenika, njihovih potreba i interesovanja, preporuke Geografskog fakulteta i Srpskog geografskog drutva. Program je koncipiran tako da se zasniva na: postepenom uvoenju i razvijanju geografskih pojmova, pojava i procesa u okviru programskih sadraja spiralno rasporeenih u drugom obrazovnom ciklusu, znaajnih za uspenije razumevanje ukupnih sadraja koji su neophodni u procesu daljeg uenja, dosadanjim nastavnim programima u Republici Srbiji i rezultatima praenja primene dosadanjih programa. U estom razredu osnovne kole program geografije koncipiran je tematski. Ukupan godinji fond asova nije promenjen. Nastavnicima se preporuuje orijentacioni broj asova po nastavnim temama, kao i nastavni sadraji koje bi trebalo obraditi. Prema svojoj kreativnosti nastavnik ima slobodu da kroz samostalno planiranje odredi tipove asova, oblike rada, nastavne metode, tehnike i aktivnosti i odabere didaktika sredstva i pomagala. Programsku strukturu ini pet nastavnih tema: 1. Uvod 2. Planeta Zemlja 3. Stanovnitvo i naselja na Zemlji 4. Geografska sredina i ljudske delatnosti 5. Regionalna geografija Evrope Na prvom nastavnom asu nastavnik upoznaje uenike sa ciljevima, zadacima i programskim sadrajima geografije za esti razred i daje im jasna uputstva za rad. Posebno naglaava zato i kako se obrauju sadraji opte fizike i drutvene geografije i istie njihov znaaj za uspenu obradu regionalne geografije evropskog kontinenata i njegovih drava i sveta u celini. Programom je predviena obrada geografskih sadraja koji se odnose na vode i biljni i ivotinjski svet na Zemlji u okviru tematske celine Planeta Zemlja. Kroz ovu tematsku celinu potrebno je istai oblike pojavljivanja, osnovne odlike i rasprostranjenost voda na Zemlji, kao i njihov znaaj, odlike biljnog i ivotinjskog sveta, njihovu horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost, osnovne biljne zajednice na Zemlji i znaaj biljaka i ivotinja za oveka. Prirodna sredina je u sutini splet tesno povezanih i meusobno uslovljenih komponenata koje predstavljaju jedinstvenu celinu. Imajui u vidu naruavanje ravnotee u prirodnoj sredini, potrebno je ukazivati na prevenciju i na zatitu prirode.

Nastavna tema Stanovnitvo i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom ukae na najvanije demografske i demogeografske probleme oveanstva. Teite treba da bude na osnovnim odlikama stanovnitva, vrstama i tipovima naselja. Preporuka je da se statistiki podaci prikazuju samo ilustrativno (tabele, dijagrami, starosna piramida) ili komparativno, a da se ne insistira na njihovom zapamivanju. Kroz obradu sadraja nastavne teme Geografska sredina i ljudske delatnosti uenicima je potrebno ukazati na razliitost prirodne i geografske sredine na osnovu koje se izdvajaju geografske regije, kao i na sloenost i podelu ljudskih delatnosti, pri emu treba naglasiti uticaj prirodnih i drutvenih faktora na razvoj privrede. U estom razredu je nastavnim programom, sa najveim brojem asova, planirana obrada Regionalne geografije Evrope. U okviru regionalne geografije predviena je obrada Evrope u celini, koja treba da prui mogunost sagledavanja optih odlika kontinenta da bi se na osnovu toga jasnije mogle uoiti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih drava Evrope. Prilikom obrade regija potrebno je da se, na osnovu poznavanja kontinenta kao celine, istaknu njihove bitne fizikogeografske odlike i njihov uticaj na proizvodnju i razmetaj stanovnitva. Svaki inilac treba da bude istaknut tako da se odmah mogu uoiti specifinosti svake regije. Kroz politiku podelu treba istai kako je do nje dolo radi boljeg razumevanja dananjeg stanja. Prilikom obrade ovih sadraja mogua je korelacija sa sadrajima iz nastavnog predmeta istorije. Kod obrade pojedinih drava treba koristiti prethodno steena znanja o kontinentu u celini i o pojedinim regijama, a istai samo bitne odlike prirode i stanovnitva, a pre svega njegovu profesionalnu strukturu, kulturni nivo, to moe da pomogne objanjenju razvijenosti i strukturi privrede. Treba, takoe, ukazati na postojee razlike u stepenu razvijenosti privrede drava Evrope, kao i na protivurenosti koje postoje izmeu prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Drave su, meutim, meusobno razliite i u svakoj od njih su zastupljene odreene privredne delatnosti i grane specifine za tu zemlju, koje treba posebno naglasiti. Pri izlaganju sadraja o dravama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja i na integracijske procese u regionu, Evropi i svetu, kao i na potrebu uvaavanja razliitosti i tolerancije na svim nivoima. U kontinuiranom radu sa geografskom kartom uenicima se prua mogunost da savladaju vetinu praktinog korienja i poznavanja geografske karte. Stalnom upotrebom geografske karte znanja se proiruju i produbljuju i usavrava se njena praktina primena. Korienje geografskih karata razliitog razmera i sadrine pri upoznavanju regija i drava Evrope, geoprostora i lokalne sredine je neophodno i obavezno na svim asovima. FIZIKA (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Opti cilj nastave fizike jeste da uenici upoznaju prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da steknu osnovnu naunu pismenost, da se osposobe za uoavanje i raspoznavanje fizikih pojava u

svakodnevnom ivotu i za aktivno sticanje znanja o fizikim pojavama kroz istraivanje, oforme osnovu naunog metoda i da se usmere prema primeni fizikih zakona u svakodnevnom ivotu i radu. Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su: - razvijanje funkcionalne pismenosti; - upoznavanje osnovnih naina miljenja i rasuivanja u fizici; - razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizikih zakona; - razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizikim pojavama kroz istraivanje; - razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuivanja, samostalnosti u miljenju i vetine jasnog i preciznog izraavanja; - razvijanje logikog i apstraktnog miljenja; - shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i znaaja merenja; - reavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadraja; - razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike; - shvatanje povezanosti fizikih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zatite, obnove i unapreivanja ivotne sredine; - razvijanje radnih navika i sklonosti ka izuavanju nauka o prirodi; - razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji. Operativni zadaci Uenik treba da: - kroz vei broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju pojave iz razliitih oblasti fizike, shvati kako fizika istrauje prirodu i da je materijalni svet pogodan za istraivanje i postavljanje brojnih pitanja; - ume da rukuje merilima i instrumentima za merenje odgovarajuih fizikih veliina: metarska traka, lenjir sa milimetarskom podelom, hronometar, menzura, vaga, dinamometar; - samo upozna pojam greke i znaaj relativne greke, a da zna ta je apsolutna greka i kako nastaje greka pri oitavanju skala mernih instrumenata; - koristi jedinice SI sistema za odgovarajue fizike veliine: m, s, kg, N, m/s, Pa...; - usvoji osnovne predstave o mehanikom kretanju i zna veliine koje karakteriu ravnomerno pravolinijsko kretanje i srednju brzinu kao karakteristiku promennjivog pravolinijskog kretanja;

- na osnovu pojava uzajamnog delovanja tela shvati silu kao meru uzajamnog delovanja tela koja se odreuje intenzitetom, pravcem i smerom; - usvoji pojam mase i teine i pravi razliku izmeu njih; - ume da odredi gustinu vrstih tela i gustinu tenosti merenjem njene mase i zapremine; - usvoji pojam pritiska, shvati prenoenje spoljnjeg pritiska kroz tenosti i gasove i razume Paskalov zakon. SADRAJI PROGRAMA UVOD (2+0+0) Fizika kao prirodna nauka i metode kojima se ona slui (posmatranje, merenje, ogled...). Ogledi koji ilustruju razliite fizike pojave. (2+0) KRETANJE (7+7+0) Kretanje u svakodnevnom ivotu. Relativnost kretanja. (1+0) Pojmovi i veliine kojima se opisuje kretanje (putanja, put, vreme, brzina, pravac i smer kretanja). (2+1) Podela kretanja prema obliku putanje i brzini tela. Zavisnost preenog puta od vremena kod ravnomernog pravolinijskog kretanja. (3+2) Promenljivo pravolinijsko kretanje. Srednja brzina. (1+2) Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2) Demonstracioni ogledi. Kretanje kuglice po Galilejevom ljebu. Kretanje mehura vazduha (ili kuglice) kroz vertikalno postavljenu dugu providnu cev sa tenou. SILA (6+8+0) Uzajamno delovanje dva tela u neposrednom dodiru i posledice takvog delovanja: pokretanje, zaustavljanje i promena brzine tela, deformacija tela (istezanje, sabijanje, savijanje), trenje pri kretanju tela po horizontalnoj podlozi i otpor pri kretanju tela kroz vodu i vazduh. (1+1) Uzajamno delovanje dva tela koja nisu u neposrednom dodiru (gravitaciono, elektrino, magnetno). Sila kao mera uzajamnog delovanja dva tela, pravac i smer delovanja. (3+2) Procena intenziteta sile demonstracionim dinamometrom. (1+1) Sila Zemljine tee (teina tela). (1+2) Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2) Demonstracioni ogledi. Istezanje i sabijanje elastine opruge. Trenje pri klizanju i kotrljanju. Slobodno padanje. Privlaenje i odbijanje naelektrisanih tela. Privlaenje i odbijanje magneta.

MERENJE (4+4+7) Osnovne i izvedene fizike veliine i njihove jedinice. Meunarodni sistem mera. (1+1) Merenje duine, zapremine i vremena. Pojam srednje vrednosti merene veliine i greke pri merenju. Merni instrumenti. (3+3) Demonstracioni ogledi. Merenje duine (metarska traka, lenjir), zapremine (balon, menzura) i vremena (asovnik, hronometar, sekundmetar). Prikazivanje nekih mernih instrumenata (vaga, termometri, elektrini instrumenti). Laboratorijske vebe 1. Merenje dimenzija malih tela lenjirom sa milimetarskom podelom. (1) 2. Merenje zapremine vrstih tela nepravilnog oblika pomou menzure. (1) 3. Odreivanje srednje brzine promenljivog kretanja tela i stalne brzine ravnomernog kretanja pomou staklene cevi sa mehurom. (2) 4. Merenje elastine sile pri istezanju i sabijanju opruge. (1) 5. Kalibrisanje elastine opruge i merenje teine tela dinamometrom. (1) 6. Merenje sile trenja pri klizanju ili kotrljanju tela po ravnoj podlozi. (1) MASA I GUSTINA (5+7+3) Inertnost tela. Zakon inercije (Prvi Njutnov zakon mehanike). (1+0) Masa tela na osnovu pojma o inertnosti i o uzajamnom delovanju tela. (1+0) Masa i teina kao razliiti pojmovi. (1+1) Merenje mase tela vagom. (0+1) Gustina tela. Odreivanje gustine vrstih tela. (1+2) Odreivanje gustine tenosti merenjem njene mase i zapremine. (1+1) Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2) Demonstracioni ogledi. Ilustrovanje inertnosti tela. Sudari dveju kugli (a) iste veliine, od istog materijala, (b) razliite veliine, od istog materijala, (v) iste veliine, od razliitog materijala. Merenje mase vagom. Tenosti razliitih gustina u istom sudu - "teni sendvi". Laboratorijske vebe 1. Odreivanje gustine vrstih tela pravilnog i nepravilnog oblika. (2) 2. Odreivanje gustine tenosti merenjem njene mase i zapremine. (1)

PRITISAK (5+6+1) Pritisak vrstih tela. (1+1) Pritisak u mirnoj tenosti. Hidrostatiki pritisak. Spojeni sudovi. (2+1) Atmosferski pritisak. Torielijev ogled. Zavisnost atmosferskog pritiska od nadmorske visine. Barometri. (1+1) Prenoenje spoljnjeg pritiska kroz tenosti i gasove u zatvorenim sudovima. Paskalov zakon i njegova primena. (1+1) Sistematizacija i sinteza gradiva. (0+2) Demonstracioni ogledi. Zavisnost pritiska od veliine dodirne povrine i od teine tela. Staklena cev sa pokretnim dnom za demonstraciju hidrostatikog pritiska. Prenoenje pritiska kroz tenost (staklena cev s membranom, Heronova boca, spojeni sudovi). Hidraulina presa. Ogledi koji ilustruju razliku pritisaka vazduha (kako se vazduh moe "videti", kako svea moe da gori pod vodom ...) Laboratorijska veba 1. Odreivanje zavisnosti hidrostatikog pritiska od dubine vode (1) Dodatni rad 1. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih vrsta kretanja u svakodnevnom ivotu. 2. Relativna brzina pravolinijskog kretanja. 3. Reavanje problema u vezi sa izraunavanjem brzine pravolinijskog kretanja. 4. Reavanje problema u vezi sa izraunavanjem puta i srednje brzine. 5. Tablino i grafiko prikazivanje preenog puta i brzine u zavisnosti od vremena. Korienje grafika. 6. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih oblika meusobnih delovanja tela. 7. Rezultujua sila koja deluje na telo (oprugu). 8. Reavanje problema u vezi sa istezanjem elastine opruge (dinamometra) i teinom tega, odnosno sa kalibrisanjem opruge. 9. Videozapis ili simulacija rada razliitih merila i mernih instrumenata na raunaru. 10. Meunarodni sistem mera (SI) i njegovo korienje. 11. Apsolutna i relativna greka merenja. Rezultat merenja. Zapisivanje rezultata merenja (tablino, grafiki).

12. Videozapis ili simulacija na raunaru merenja vremena, puta, brzine i sile. 13. Videozapis ili simulacija na raunaru primera za inertnost tela. 14. Reavanje problema u kojima se koriste veliine (masa, teina, gustina). 15. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih primera pritiska tela, kao i pritiska u tenosti i gasu. 16. Hidrostatiki pritisak (princip rada vodovoda, fontane). 17. Kretanje tela u fluidima (kretanje podmornice, vazdunog balona). Primena Paskalovog zakona. Hidraulina presa. 18. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, nauno istraivakom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Pri izradi programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih kola izreene na strunim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim kolama. One se mogu saeti u sledeem: - smanjiti ukupnu optereenost uenika; - rasteretiti vaei program svih sadraja koji nisu primereni psihofizikim mogunostima uenika; - "vratiti" eksperiment u nastavu fizike; - metodski unaprediti izlaganje programskih sadraja; - izvriti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadraja fizike sa matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka. Novi program je po sadraju, obimu i metodskom prezentovanju prilagoen uenicima osnovne kole. Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su i sledee injenice: - osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju uenika; - kod uenika osnovne kole sposobnost apstraktnog miljenja jo nije dovoljno razvijena; - fizika je apstraktna, egzaktna i razuena nauna disciplina iji se zakoni esto iskazuju u matematikoj formi koja je ueniku osnovne kole potpuno nepristupana; - u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske vebe uenici sve ree izvode.

Navedene injenice uticale su na izbor programskih sadraja i metoda logikog zakljuivanja, kao i na uvoenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i sloenu opremu za demonstriranje fizikih pojava. 1. Izbor programskih sadraja Iz fizike kao naune discipline odabrani su samo oni sadraji koje na odreenom nivou mogu da usvoje svi uenici osnovne kole. To su, uglavnom, sadraji iz osnova klasine fizike, dok su u osmom razredu uzeti i neki sadraji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadraja prilagoen je godinjem fondu asova fizike u osnovnoj koli. I na ovako suenim sadrajima uenici mogu da upoznaju egzaktnost fizikih zakona i raznovrsnost fizikih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan naim ulima. Poto su makrofizike pojave oiglednije za prouavanje, one dominiraju u nastavnim sadrajima estog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se obrauju i neki procesi u mikrosvetu (omota i jezgro atoma). 2. Izbor metoda logikog zakljuivanja Od svih metoda logikog zakljuivanja koje se koriste u fizici kao naunoj disciplini (induktivni, deduktivni, zakljuivanje po analogiji itd.), uenicima osnovne kole najpristupaniji je induktivni metod (od pojedinanog ka optem) pri pronalaenju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predvia da se pri prouavanju makrofizikih pojava preteno koristi induktivni metod. Na ovako izabranim poglavljima fizike moe se u potpunosti ilustrovati sutina metodologije koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u poetnoj etapi naunog istraivanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih injenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se proue. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uoavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje znaajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronalaenja meuzavisnosti odabranih veliina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizikih zakona i sl. Sa nekim naunim rezultatima, do kojih se dolo deduktivnim putem, treba da se upoznaju i uenici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predvia da se neka znanja do kojih se dolo deduktivnim putem koriste pri objanjavanju odreenih fizikih procesa u makro i mikrosvetu. 3. Jednostavni eksperimenti Uvoenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizikih pojava ima za cilj vraanje ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraivaki pristup prirodnim naukama. Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami uenici na asu ili da ih ponove kod kue, koristei mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog ivota. Nain prezentovanja programa Programski sadraji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike: Postupnost (od prostijeg ka sloenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.

Oiglednost pri izlaganju nastavnih sadraja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je vie demonstracionih ogleda). Induktivni pristup (od pojedinanog ka optem) pri uvoenju osnovnih fizikih pojmova i zakona. Povezanost nastavnih sadraja (horizontalna i vertikalna). Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poeljno da se svaka tematska celina obrauje onim redosledom koji je naznaen u programu. Time se omoguuje da uenik lake usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logiko miljenje. Program predvia da se unutar svake vee tematske celine, posle postupnog i analitinog izlaganja pojedinanih nastavnih sadraja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloenog gradiva, izvri sinteza bitnih injenica i zakljuaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogui da ih uenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Veoma je vano da se kroz rad u razredu ispotuje ovaj zahtev programa jer se time naglaava injenica da su u fizici sve oblasti meusobno povezane i omoguuje se da uenik sagleda fiziku kao koherentnu naunu disciplinu u kojoj se poetak prouavanja nove pojave naslanja na rezultate prouavanja nekih prethodnih. Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Merenje (4+4+7) prva cifra oznaava broj asova predvienih za neposrednu obradu sadraja tematske celine i izvoenje demonstracionih ogleda, druga cifra odreuje broj asova za utvrivanje tog gradiva i ocenjivanje uenika, dok trea cifra oznaava broj asova za izvoenje laboratorijskih vebi. Svaka tematska celina razbijena je na vie tema koje bi trebalo obraivati onim redosledom koji je dat u programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva oznaava optimalni broj asova za obradu teme i izvoenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj asova za utvrivanje sadraja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan as koristi samo za izlaganje novog sadraja, a sledei as, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadraja skoro svake teme, na svakom asu deo vremena posveuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se koristi za izlaganje novih sadraja. Iza naziva svake laboratorijske vebe nalazi se, u zagradi, cifra koja oznaava broj asova predvienih za njeno ostvarivanje. Redosled izlaganja gradiva fizike usaglaen je s redosledom gradiva iz matematike. Kako program matematike za osnovnu kolu ne obuhvata sadraje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije predvieno da se fizike veliine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, ve kao veliine koje su jednoznano odreene sa tri podatka: brojnom vrednou, pravcem i smerom. Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvoenje Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledee osnovne oblike: 1. izlaganje sadraja teme uz odgovarajue demonstracione oglede; 2. reavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka; 3. laboratorijske vebe;

4. korienje i drugih naina rada koji doprinose boljem razumevanju sadraja teme (domai zadaci, itanje popularne literature iz istorije fizike i sl.); 5. sistematsko praenje rada svakog pojedinanog uenika. Veoma je vano da nastavnik pri izvoenju prva tri oblika nastave naglaava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, uenik e stei utisak da postoje tri razliite fizike: jedna se slua na predavanjima, druga se radi kroz raunske zadatke, a trea se koristi u laboratoriji. Ako jo nastavnik ocenjuje uenike samo na osnovu pismenih vebi, uenik e s pravom zakljuiti: U koli je vana samo ona fizika koja se radi kroz raunske zadatke. Naalost, esto se deava da uenici osnovne i srednje kole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak. Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da uenici aktivno uestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajui u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifinosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagoena ovim specifinostima. Metodska uputstva za predavanja Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, uenici e spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede uenika da svojim reima, na osnovu sopstvenog rasuivanja, opie pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristei precizni jezik fizike, definie nove pojmove (veliine) i reima formulie zakon pojave. Kada se proe kroz sve etape u izlaganju sadraja teme (ogled, uenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je mogue, na prezentovanje zakona u matematikoj formi. Ovakvim nainom izlaganja sadraja teme nastavnik pomae ueniku da potpunije razume fizike pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematikoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zakljuaka. Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma uenik moe da napie i u obliku m = F/a. S matematike take gledita to je potpuno korektno. Meutim, ako se ova formula iskae reima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrenje je s aspekta matematike tano, ali je s aspekta fizike potpuno pogreno. Veliki fiziari, Ajntajn na primer, naglaavali su da u makrosvetu koji nas okruuje svaka novootkrivena istina ili zakon prvo su formulisani reima, pa tek zatim prikazani u matematikoj formi. ovek, naime, svoje misli iskazuje reima, a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najveih eksperimentalnih fiziara, u svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkria formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio jo pre 170 godina. Metodska uputstva za reavanje raunskih zadataka Pri reavanju kvantitativnih (raunskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi nain sagledati fizike sadraje, pa tek posle toga prei na matematiko formulisanje i izraunavanje. Naime, reavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizika analiza zadatka, matematiko izraunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uoavaju se fizike pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i reima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematike forme zakona, izraunava vrednost traene veliine. U treoj etapi trai se fiziko tumaenje dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom Dulovog zakona izdvoje

razliite koliine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protumaiti zato se na otporniku manjeg otpora oslobaa vea koliina toplote. Tek ako se od uenika dobije korektan odgovor, nastavnik moe da bude siguran da je sa svojim uenicima zadatak reavao na pravi nain. Metodska uputstva za izvoenje laboratorijskih vebi Laboratorijske vebe ine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledei nain: uenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vebu. Oprema za svaku laboratorijsku vebu umnoena je u vie kompleta, tako da na jednoj vebi (radnom mestu) moe da radi dva do tri uenika. Vebe se rade frontalno. as eksperimentalnih vebi sastoji se iz: uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja. U uvodnom delu asa nastavnik: - obnavlja delove gradiva koji su obraeni na asovima predavanja, a odnose se na datu vebu (definicija veliine koja se odreuje i metod koji se koristi da bi se veliina odredila), - obraa panju na injenicu da svako merenje prati odgovarajua greka i ukazuje na njene mogue izvore, - upoznaje uenike s mernim instrumentima i obuava ih da paljivo rukuju laboratorijskim inventarom, - ukazuje uenicima na mere predostronosti, kojih se moraju pridravati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, elektrinim izvorima, raznim ureajima i sl. Dok uenici vre merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objanjava im i pomae. Pri unoenju rezultata merenja u aku svesku, procenu greke treba vriti samo za direktno merene veliine (duinu, vreme, elektrinu struju, elektrini napon i sl.), a ne i za veliine koje se posredno odreuju (elektrini otpor odreen primenom Omovog zakona). Procenu greke posredno odreene veliine nastavnik moe da izvodi u okviru dodatne nastave. Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, uenici e se ovom obliku nastave najvie radovati. Metodska uputstva za druge oblike rada Jedan od oblika rada sa uenicima su domai zadaci. Nastavnik planira domae zadatke u svojoj redovnoj pripremi za as. Pri odabiru zadataka, nastavnik teinu zadatka prilagoava mogunostima prosenog uenika i daje samo one zadatke koje uenici mogu da ree bez tue pomoi. Domai zadaci odnose se na gradivo koje je obraeno neposredno na asu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak). O reenjima domaih zadataka diskutuje se na sledeem asu kako bi uenici dobili povratnu informaciju o uspenosti svog samostalnog rada. Praenje rada uenika

Nastavnik je duan da kontinuirano prati rad svakog uenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, steenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, reavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vebi. Ocenjivanje uenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vebama neprimereno je uenikom uzrastu i fizici kao naunoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od uenika, koji se prvi put sree s fizikom, trai samo formalno znanje umesto da ga podstie na razmiljanje i logiko zakljuivanje. Uenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i teno formulie i ne doivljava fiziku kao naunu disciplinu u kojoj su jedino formule vane. Budui da je program, kako po sadraju, tako i po obimu, prilagoen psihofizikim mogunostima uenika osnovne kole, stalnim obnavljanjem najvanijih delova iz celokupnog gradiva postie se da steeno znanje bude trajnije i da uenik bolje uoava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeuje da uenik po zavretku osnovne kole zadri u pamenju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri prouavanju fizikih pojava u prirodi. Dopunska nastava i dodatni rad Dodatna nastava iz fizike organizuje se u estom razredu sa po jednim asom nedeljno. Programski sadraji ove nastave obuhvataju: - izabrane sadraje iz redovne nastave koji se sada obrauju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizikim pojavama, rade se tei zadaci, izvode preciznija merenja na sloenijim aparatima itd.), - nove sadraje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na sloenije fizike pojave ili na pojave za koje su uenici pokazali poseban interes. Redosled tematskih sadraja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovarajuih sadraja u redovnoj nastavi. Ukoliko u koli trenutno ne postoje tehniki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadraja iz dodatne nastave, nastavnik bira one sadraje koji mogu da se ostvare. Pored ponuenih sadraja, mogu se realizovati i teme za koje uenici pokau posebno interesovanje. Korisno je da nastavnik pozove istaknute strunjake da u okviru dodatne nastave odre popularna predavanja. Dopunska nastava se takoe organizuje sa po jednim asom nedeljno. Nju pohaaju uenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspeni. Cilj dopunske nastave je da uenik, uz dodatnu pomo nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadraja koje predvia program fizike u osnovnoj koli. Slobodne aktivnosti uenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fiziara. MATEMATIKA (4 asa nedeljno, 144 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave matematike u osnovnoj koli jeste: da uenici usvoje elementarna matematika znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i drutvu; da osposobi uenike za

primenu usvojenih matematikih znanja u reavanju raznovrsnih zadataka iz ivotne prakse, da predstavlja osnovu za uspeno nastavljanje matematikog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naunog pogleda na svet i svestranom razvitku linosti uenika. Zadaci nastave matematike jesu: - sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, drutvu i svakodnevnom ivotu; - sticanje osnovne matematike kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razliitim podrujima ovekove delatnosti (matematiko modelovanje), za uspeno nastavljanje obrazovanja i ukljuivanje u rad; - razvijanje uenikovih sposobnosti posmatranja, opaanja i logikog, kritikog, analitikog i apstraktnog miljenja; - razvijanje kulturnih, radnih, etikih i estetskih navika uenika, kao i pobuivanje matematike radoznalosti; - sticanje sposobnosti izraavanja matematikim jezikom, jasnost i preciznost izraavanja u pismenom i usmenom obliku; - usvajanje osnovnih injenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima; - savlaivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija; - upoznavanje najvanijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa; - osposobljavanje uenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama; - priprema uenika za razumevanje odgovarajuih sadraja prirodnih i tehnikih nauka; - izgraivanje pozitivnih osobina uenikove linosti kao to su: sistematinost, upornost, tanost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad; - sticanje navika i umenosti u korienju raznovrsnih izvora znanja. Operativni zadaci Uenike treba osposobiti da: - shvate potrebu uvoenja negativnih brojeva, upoznaju strukture skupova celih i racionalnih brojeva, pojmove suprotnog broja, recipronog broja i apsolutne vrednosti broja; - upoznaju i savladaju osnovne raunske operacije u skupovima Z i Q i potpuno uvebaju izvoenje tih operacija, uz korienje njihovih svojstava;

- mogu da itaju i sastavljaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima i izraunaju njihovu brojevnu vrednost; - upoznaju i umeju da reavaju jednostavnije jednaine i nejednaine u skupu racionalnih brojeva; - razumeju procentni nain izraavanja i umeju da taj raun primenjuju u praksi; - upoznaju klasifikaciju trouglova i etvorouglova i znaju njihova osnovna svojstva; - shvate relaciju podudarnosti i njena svojstva i umeju da je primenjuju u izvoenju osnovnih konstrukcija trougla i etvorougla; - shvate jednakost povrina geometrijskih figura i naue pravila o izraunavanju povrina trouglova, paralelograma i drugih etvorouglova; - primenjuju pravila za izraunavanje povrine trougla i etvorougla u raznim praktinim zadacima; - usvajaju elemente deduktivnog zakljuivanja (pravilno formulisanje tvrenja; pravilno korienje svih veznika "i", "ili", a naroito "ako ... onda ... " i "ako i samo ako"; osete potrebu za izvoenjem dokaza i umeju da to rade u jednostavnijim sluajevima). SADRAJI PROGRAMA Celi brojevi Pojam negativnog broja. Skup celih brojeva (Z). Celi brojevi na brojevnoj pravoj. Suprotan broj. Apsolutna vrednost celog broja. Uporeivanje celih brojeva. Osnovne raunske operacije s celim brojevima i njihova svojstva. Racionalni brojevi Skup racionalnih brojeva (Q). Prikazivanje racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj. Ureenost skupa Q. Raunske operacije u skupu Q i njihova svojstva. Izrazi s racionalnim brojevima. Jednaine i nejednaine upoznatih oblika - reavanje i primena. Procenat i primene. Trougao Trougao; odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama. Uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova prema uglovima. Odnos izmeu stranica i uglova trougla. Konstrukcije nekih uglova (60, 120, 30, 45, 75, 135).

Podudarnost trouglova (interpretacija). Osnovna pravila o podudarnosti trouglova; zakljuivanje o jednakosti analognih elemenata. Osnovne konstrukcije trouglova. Opisana kruna linija oko trougla i upisana u njega, visina i teina du. etiri znaajne take u trouglu i njihova konstrukcija. etvorougao etvorougao; vrste etvorouglova (kvadrat, pravougaonik, paralelogram, romb, trapez, deltoid); uglovi etvorougla. Paralelogram, svojstva; pojam centralne simetrije. Vrste paralelograma; pravougli paralelogrami. Konstrukcije paralelograma. Trapez, svojstva, srednja linija; vrste trapeza, jednakokraki trapez. Osnovne konstrukcije trapeza. Povrina etvorougla i trougla Pojam povrine figure - povrina pravougaonika. Jednakost povrina figura. Povrina paralelograma, trougla, trapeza. Povrina etvorougla s normalnim dijagonalama. Napomena: Obavezna su etiri jednoasovna kolska pismena zadatka godinje (sa ispravkama ukupno 8 asova). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu (ukupan broj asova za temu; broj asova za obradu, broj asova za ponavljanje i uvebavanje) Celi brojevi (24; 9 + 15) Racionalni brojevi (45; 17 + 28) Trougao (30; 13 + 17) etvorougao (20; 8 + 12) Povrina etvorougla i trougla (17; 7 + 10) Celi brojevi. Proirivanjem sistema N0, prirodnih brojeva sa nulom, nastaje sistem celih brojeva Z, kao skup koji je proiren negativnim celim brojevima i na koji se, sa N0, takoe proiruje znaenje operacija i relacija. Didaktika motivacija da se krene sa ovim proirenjem kao prvim, a ne da se odmah ide na proirenje do skupa Q racionalnih brojeva, sastoji se u tome to je to proirenje jednostavnije i to su interpretacije na brojevnoj pravoj jasnije. S druge strane, prsten Z celih brojeva je znaajna matematika struktura sama po sebi, pa i tu njegovu autonomnost treba imati u vidu. Prvi korak u ovom proirenju ini dodavanje negativnih celih brojeva skupu N0, a prirodni brojevi u tom irem skupu slove kao pozitivni celi brojevi. Uz to treba istai znaenje tih brojeva koje oni

imaju na raznim skalama (termometarskoj, tabli lifta, itd.). Kad je n oznaka za prirodne brojeve, -n bie oznaka za negativne brojeve i pri tom: # n i -n ine par suprotnih brojeva, # n je apsolutna vrednost za oba broja: n i -n. Poreenje celih brojeva oslanja se intuitivno na njihovom predstavljanju takama na brojevnoj pravoj i prati predstavu o rasporedu tih taaka. Uz tu predstavu ide i ona o usmerenoj dui kao "hodu" od take nula do take koja predstavlja taj broj. Termin "usmerena du" ne treba koristiti u aktuelnoj nastavi jer to predstavljanje ostaje na nivou grafikih tehnika. Sabiranje u skupu Z interpretira se kao nastavljanje "hodova" tj. nastavljanje usmerenih dui. Posle rada sa konkretnim primerima (koji bi bili sistematski grupisani i zapisivani, kao na primer, (-7) + 4, (-3) + (-5) itd. prelazi se na definisanje zbira: 1. m > n: 2. m < n: m + (-n) = m - n, (-n) + m = m - n, (-m) + (-n) = -(m + n) (-n) + (-m) = -(m + n), m + (-n) = -(n - m), (-n) + m = -(n - m), (-m) + (-n) = -(n + m) (-n) + (-m) = -(n + m). Ovo ralanjivanje je izdvajanje tipinih sluajeva u kojima postupak sabiranja uvek ima neto specifino i kako, u stvari, izvodimo sabiranje konkretnih brojeva. Iz gornje definicije neposredno sledi zakon komutativnosti. Asocijativnost sabiranja je odmah prihvatljiva kad se vidi kao slaganje "hodova", ali se moe i dokazati u jednom broju sluajeva (a u svim ostalim dokazivanje dati kao vebanja svrstana meu zadatke). Oduzimanje u sistemu Z definie se kao sabiranje sa suprotnim brojem, pa je potrebno istai da je sad, u ovom sistemu, ta operacija uvek izvodljiva. Posle izgradnje sistema (Z, +) - aditivne grupe celih brojeva, prelazi se na uvoenje mnoenja i izgradnju sistema (Z, +, ) - prstena celih brojeva. Prvo se definie mnoenje sa pozitivnim brojem (koje se shvata kao ponovljeno sabiranje): n(-m) = -nm (Znak ostaje isti, ali se apsolutna vrednost poveava n puta). Zatim se osmiljava mnoenje sa -1, kao preusmeravanje dui (tj. kao simetrija u odnosu na taku 0). Po definiciji je: (-1)a = -a. Mnoenje sa -n uzima se kao preusmeravanje i poveanje apsolutne vrednosti n puta: (-n)m = -nm, (-n)(-m) = nm (Pozitivne brojeve ne treba pisati kao: +n, niti natrpavati zagrade sem gde se menja smisao ili gde bi dva znaka stajali jedan uz drugi).

Svojstva komutativnosti i asocijativnosti mnoenja izvode se na osnovu ove definicije (opet u sluaju par primera, a ostali sluajevi se uvrste meu zadatke). Svuda prvo dolaze konkretni primeri mnoenja, pa se posle njih daju gore navedene opte formulacije. Na slian nain treba izvesti distributivni zakon. Uvrstimo i ovu vanu napomenu: narativno izraavanje definicija i svojstava je didaktiki vrlo opravdano, ali ono mora da sledi iza matematiki preciznih formulacija, a ne da im prethodi. Na kraju ove teme treba dati pregled osnovnih svojstava (koja istiu strukturu ureenog prstena) koristei a, b, c, itd. kao oznake za promenljive (a ne one kojima se istie znak celog broja). Racionalni brojevi. Proirenje skupa Q+ pozitivnih racionalnih brojeva tee na potpuno analogan nain kao i proirenje skupa N0, pri emu se treba pozivati na odgovarajue postupke primenjene u sluaju konstrukcije sistema Z i time skraivati izlaganje. Kad je r /SPAN> Q+, negativne racionalne brojeve treba oznaavati piui -r i takoe izbegavati nepotrebno natrpavanje zagrada. Deljenje u sistemu racionalnih brojeva Q osmiljava se kao mnoenje recipronim brojem, pa treba istai da je sad ta operacija uvek izvodljiva (sem deljenja sa 0, kad treba rei da takvo deljenje nema smisla). Na kraju, sistematizuju se osnovna svojstva karakteristina za sistem Q kao za strukturu koja je ureeno polje. Temu reavanje jednaina i nejednaina obraivati posle proirenja brojevnih sistema do skupa Q racionalnih brojeva. Tek sa ovim skupom to reavanje je izvodljivo bez poznatih ogranienja (a uz proirenje Z, dovoljno je navesti reivost jednaina oblika x + b = c u tom skupu). Jednaina ax + b = c reava se u dva koraka: ax = b - c (veza sabiranja i oduzimanja), x = (b - c): a (veza mnoenja i deljenja). Poto se lako dokazuje da izraz ax raste sa x, ako je a>0, a opada ako je a<0 (iz x1 > x2 sledi da je razlika ax1 - ax2 = a(x1 - x2) pozitivna za a > 0, a negativna za a < 0), reavanje nejednaine ax + b > c izvodi se tako to se prvo rei jednaina ax + b = c i nae njeno reenje x0, pa je tada reenje ove nejednaine x > x0 za a > 0, a x < x0 za a < 0. Dakle, primenjuje se ista metoda koju su uenici upoznali u prethodna dva razreda. Slino se reava i nejednaina ax + b < c. S jedne strane, ovakav postupak je instruktivniji jer se istie jedno vano svojstvo koje kasnije slovi kao monotonost linearne funkcije, a s druge strane reenje se "lovi", a ne postupa se formalnije isticanjem ekvivalentnih uslova. Kad se biraju neto sloeniji primeri jednaina i nejednaina, promenljiva x treba da samo jedanput figurie (npr. 3(7x - 4) = 25 i sl.). Reavajui tekstualne probleme sastavljanjem i reavanjem odgovarajuih jednaina i nejednaina, koristi se ova vrsta matematike u sluaju praktinih zadataka i tako sagledava njena primena. Pojmu procenta treba posvetiti posebnu panju kao nainu iskazivanja koliinskih odnosa koji se javljaju u svakodnevnoj upotrebi. Meutim, ne treba od tog stvarati "procentni raun", izvodei i pamtei posebna pravila i obrasce. Jednostavno, procente treba shvatiti kao razlomke sa imeniocem 100, a uenici treba da naue znaenje izraza kao to su "ini 60%", "snieno za 7%", "proizvodnja je poveana za 12,5%" itd. Geometrija. U ovom periodu nastave matematike daju se definicije geometrijskih figura: trougla, kvadrata, pravougaonika, romba, paralelograma, trapeza i etvorougla iskazane isticanjem njihovih karakteristinih svojstava (i u terminima stranica i uglova). Treba isticati i logiku klasifikaciju klasa ovih figura (kvadrat je pravougaonik, pravougaonik je paralelogram). U klasi trouglova, osmisliti relaciju podudarnosti izraavajui je preko jednakosti elemenata - strana i uglova trougla. Izvesti jednostavna tvrenja o zbiru uglova u trouglu i spoljanjem uglu trougla, o visini kao simetrali jednakokrakog trougla, o odnosu strana i uglova trougla. Zapaziti da se etvorougao razlae na trouglove, pa odnos podudarnosti koristi i za izvoenje nekih lakih svojstava pojedinih vrsta etvorouglova: jednakost dijagonala pravougaonika, normalnost

dijagonala kod romba, uzajamno polovljenje dijagonala paralelograma i sl. Poto e ovo biti prvi primeri deduktivnog zakljuivanja, dokaze treba izvoditi po jasnom planu i sa jasno istaknutim pretpostavkama i procedurama dokazivanja. Ne treba koristiti pojam podudarnosti primenjujui ga na proizvoljne figure (sem, mogue, u sluaju paralelograma i trapeza, kad moe imati smisao razloive podudarnosti). Treba se oslanjati na karakteristina (i izvedena) svojstva pri izvoenju jednostavnijih konstrukcija pomenutih geometrijskih figura i konstrukcije sa njima povezanim elementima (znaajnim takama, duima, uglovima). Konstrukcije u geometriji imaju veliki obrazovno-razvojni znaaj jer se time, na ovom nivou nastave, dokazuje egzistencija geometrijskih objekata iji su elementi zadati. Jednaenje povrina geometrijskih figura osmiljava se na klasini nain, oslanjajui se na pojmove razloive i dopunske jednakosti. Sama povrina figure shvata se kao magnituda (veliina) tj. postoji samim postojanjem date figure i ne izraava se kao odnos prema datoj jedininoj magnitudi, sem kad je tako to posebno formulisano (dajui duine u centimetrima i sl.). Pri tom se uzima da su povrine podudarnih trouglova jednake, a za pravougaonik ije su duine stranica izraene sa a i b, uzima se da je njegova povrina ab. Kad su stranice a i b izraene mernim brojevima, relativno data duinska jedinica, izraz ab shvata se kao proizvod brojeva kojim se povrina izraava preko odgovarajue jedinice za povrinu. Polazei od povrine pravougaonika, dopunjavanjem i razlaganjem, izvode se formule za povrinu paralelograma, trougla i trapeza. Svakako treba ukljuiti praktine primene raunanja povrina realnih objekata na to, uostalom, asocira sami naziv "geometrija". Dodajmo kao optu napomenu da je instruktivno da se uz sve sadraje navode istorijski podaci, ukazujui na vreme, prilike i znaajne stvaraoce u tim dalekim vremenima, ali dodajui i komentare kojima se ukazuje na prednost savremenog izlaganja matematike. Dodatni rad Sadraji dodatnog rada moraju, pre svega, biti vezani za sadraje ovog razreda i na taj nain biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vodei rauna da su bitno sadrajne. Preporuuje se da rukovodioci strunih vea kontaktiraju dobro afirmisane strune institucije, kao to su Drutvo matematiara Srbije, Matematika gimnazija, KMM "Arhimedes", itd. BIOLOGIJA (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave biologije jeste da uenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadraja steknu osnovna znanja o ivotnom prostoru, nainu ivota, osnovnoj grai, raznovrsnosti i znaaju ivotinjskog sveta. Zadaci nastave biologije su: - razvijanje ljubavi prema prirodi i oseanja dunosti da je ouvaju za sebe i budue generacije; - razvijanje osnovne naune pismenosti, logikog rasuivanja, objektivnosti i kritikog miljenja;

- upoznavanje spoljanje i osnovne unutranje grae praivotinja; - upoznavanje spoljanje i osnovne unutranje grae ivotinja; - postupno i sistematino upoznavanje raznovrsnosti ivotinjskog sveta; - razvijanje odgovornog odnosa prema ivotinjama; - razumevanje evolutivnog razvoja ivog sveta; - razvijanje higijenskih navika i zdravstvene kulture. Operativni zadaci: Uenici treba da: - uoe potrebu za klasifikovanjem ivog sveta zbog njegove velike raznovrsnosti; - uoavaju slinosti i razlike u grai i nainu ivota biljaka, gljiva i ivotinja; - upoznaju osnovne pojmove o prirodnom sistemu ivotinja; - upoznaju ivotni prostor, nain ivota, grau, raznovrsnost i znaaj praivotinja; - upoznaju ivotni prostor, nain ivota, spoljanju grau i osnove unutranje grae, raznovrsnost i znaaj sunera, dupljara, crva, mekuaca, zglavkara i bodljokoaca; - shvate ulogu insekata u prirodi; - upoznaju bolesti koje izazivaju ili prenose ivotinje, nain prenoenja i prevenciju; - upoznaju ivotni prostor, nain ivota, grau, raznovrsnost i znaaj riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara; - shvate znaaj brige o potomstvu ptica i sisara; - shvate znaaj odgovornog odnosa prema ivotinjama; - saznaju osnovne naune injenice o toku i razvoju ivota na Zemlji i etape zemljine istorije; - znaju da ivot na Zemlji ima istoriju sa kojom se mogu upoznati na osnovu fosilnih ostataka (zapisa); - razumeju evoluciju ivog sveta i shvate njen znaaj u formiranju savremenog biolokog miljenja. SADRAJI PROGRAMA UVOD (3) Raznovrsnost ivog sveta.

Osnovne razlike izmeu biljaka, gljiva i ivotinja. PRAIVOTINJE (9) Praivotinje - heterotrofni protisti, jednoelijska organizacija, raznovrsnost. Amebe - ivotni prostor, nain ivota, graa. Raznovrsnost i znaaj. Biari - ivotni prostor, nain ivota, graa, kolonijalnost. Raznovrsnost i znaaj. Trepljari - ivotni prostor, nain ivota, graa. Raznovrsnost i znaaj. Parazitske praivotinje (dizenterina ameba, malarini parazit, izaziva bolesti spavanja) - naini prenoenja, mere prevencije. Uporedni pregled grae praivotinja - korelacija sa funkcijom i ivotnom sredinom (tabelarni ili ilustrativni prikaz). Veba: ivot u kapi vode - posmatranje slatkovodnih praivotinja pod mikroskopom. CARSTVO IVOTINJA (48) Svet ivotinja - nastanak i razvoj ivotinja. Raznovrsnost ivotinja - pregled glavnih grupa. Suneri - ivotni prostor, nain ivota, graa na nivou opte organizacije. Raznovrsnost i znaaj. Dupljari - ivotni prostor, nain ivota, graa na nivou opte organizacije. (hidra). Raznovrsnost (hidre, korali, morske sase, meduze), znaaj. Pljosnati crvi - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i osnovi unutranje grae. Raznovrsnost (planarije, metilji, pantljiare), znaaj. Parazitske vrste, naini prenoenja i mere prevencije. Valjkasti crvi - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i osnovi unutranje grae (oveija glista). Raznovrsnost i znaaj. Parazitske vrste, naini prenoenja i mere prevencije. lankoviti crvi - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i osnovi unutranje grae (kina glista). Raznovrsnost (morski lankoviti crvi, kine gliste, pijavice), znaaj. Mekuci - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i osnovi unutranje grae (koljka). Raznovrsnost (puevi, koljke i glavonoci), znaaj. Veba: razvrstavanje pueva i koljki na osnovu izgleda ljuture.

Zglavkari - opte odlike i raznovrsnost (rakovi, pauci, skorpije, krpelji, stonoge, insekti). Rakovi - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i osnovi unutranje grae (reni rak). Raznovrsnost i znaaj. Pauci - ivotni prostor, nain ivota i spoljanja graa. Raznovrsnost i znaaj. Zanimljivosti iz ivota pauka. Skorpije - ivotni prostor, nain ivota i spoljanja graa. Raznovrsnost i znaaj. Krpelji - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa i raznovrsnost. Bolesti koje prenose i mere prevencije. Stonoge - nain ivota, spoljanja graa i raznovrsnost. Insekti - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa, i raznovrsnost. Uloga insekata u prirodi i znaaj za oveka. Zanimljivosti iz ivota insekata. Veba: Izrada kolske zbirke insekata. Bodljokoci - ivotni prostor, nain ivota, spoljanja graa. Raznovrsnost (morske zvezde, morski jeevi, morske zmijuljice, morski krastavci, morski krinovi), znaaj. Uporedni pregled grae sunera, crva, mekuaca, zglavkara, bodljokoaca - tabelarni ili ilustrativni prikaz. Hordati - osnovne odlike hordata na primeru kopljae - komparacija sa prethodnim grupama ivotinja. Raznovrsnost hordata, znaaj. Kimenjaci - graa i raznovrsnost. Ribe - nain ivota, graa i korelacija sa stanitem (aran). Raznovrsnost (ajkule, rae, titonoe, koljoribe), znaaj. Veba: disekcija ribe. Prelazak na kopneni nain ivota. Vodozemci - nain ivota, graa i korelacija sa stanitem (aba). Razmnoavanje i razvie. Raznovrsnost (abe, dadevnjaci, mrmoljci), znaaj. Gmizavci - nain ivota, graa i korelacija sa stanitem (guter). Razmnoavanje, regeneracija. Raznovrsnost (guteri, zmije, kornjae, krokodili), znaaj. Izumrli gmizavci.

Ptice - nain ivota, graa i korelacija sa stanitem. Razmnoavanje, briga o potomstvu. Seoba ptica. Raznovrsnost (patke, guske, rode, aplje, koke, detlii, grabljivice, sove, golubovi, pevaice), znaaj. Sisari - nain ivota, graa i korelacija sa stanitem. Razmnoavanje i razvie, briga o potomstvu. Migracije i zimski san. Raznovrsnost (torbari, bubojedi, slepi mievi, majmuni, glodari, zeevi, perajari, slonovi, zveri, kitovi, kopitari, papkari), znaaj. Uporedni pregled grae glavnih grupa kimenjaka (tabelarni ili ilustrativni prikaz). UGROENOST I ZATITA IVOTINJA (6) Raznovrsnost carstva ivotinja i biodiverzitet. Faktori ugroavanja i znaaj zatite ivotinja. Suivot ljudi i ivotinja. Odgovoran odnos prema ivotinjama (ivotinje za drutvo - ljubimci, domae ivotinje, ogledne ivotinje, krznaice). UVOD U EVOLUCIJU IVOG SVETA (6) ivot na Zemlji. Dokazi evolucije. Geoloka doba, kalendar ivota. Borba za opstanak - arls Darvin. Aktivnosti: Izlasci u prirodu, upoznavanje lokalne faune, poseta zoolokom vrtu, poseta prirodnjakom muzeju. Pravljenje akvarijuma, terarijuma, kuica za ptice, kuica za pse i make. Posmatranje aktivnosti ivotinja i briga o njima tokom cele kolske godine. Saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Izbor i sistematizacija programskih sadraja nastavnog predmeta biologija odnose se na naunu disciplinu - zoologija i rezultat su zahteva vremena i najnovijih dostignua u nauci. Nastavne teme obrauju sadraje iz zoologije i logiki su rasporeene u pet tematskih celina: Uvod, Praivotinje, Carstvo ivotinja, Ugroenost i zatita ivotinja i Uvod u evoluciju ivog sveta (evolucija oveka i nasleivanje izuavae se u osmom razredu). Ovako koncipiran program prua uenicima osnovna znanja, a radi lakeg razumevanja i usvajanja gradiva, nastavnik ne treba da insistira na detaljnoj grai, ve da stavi akcenat na ivotni prostor, nain ivota, raznovrsnost i znaaj pojedinih grupa u okviru carstva ivotinja.

Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 50% asova za obradu novog gradiva i 50% za druge tipove asova. Koncepcija programa prua iroke mogunosti za primenu razliitih nastavnih metoda, kao i upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene, a prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodama praktinog rada i aktivnostima van uionice. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog asa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada preputen je nastavniku. Za asove vebi treba koristiti grupni oblik rada, ali ako to veba zahteva i postoje uslovi, moe se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. Vebe treba realizovati uz maksimalno korienje prirodnog materijala, preparata i laboratorijskog pribora. Veoma su korisni asovi u prirodi i posete prirodnjakom muzeju i zoolokom vrtu... Preporuuje se saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama, njihovo angaovanje i organizovanje predavanja - tribina sa temama iz programskih sadraja biologije. Nastavnik za pripremu rada na asu treba da koristi odobreni udbenik i najnoviju strunu literaturu. Prethodni TEHNIKO I INFORMATIKO OBRAZOVANJE (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave tehnikog i informatikog obrazovanja u osnovnoj koli jeste da se uenici upoznaju sa tehniko-tehnolokim razvijenim okruenjem, kroz sticanje osnovne tehnike i informatike pismenosti, razvojem tehnikog miljenja, tehnike kulture, radnih vetina i kulture rada. Ostali ciljevi i zadaci predmeta su da uenici: - steknu osnovno tehniko i informatiko vaspitanje i obrazovanje, - stiu osnovna tehniko-tehnoloka znanja, umenja, vetine i osposobljavaju se za njihovu primenu u uenju, radu i svakodnevnom ivotu, - shvate zakonitosti prirodnih i tehnikih nauka, - saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), saznaju uloge ICT u razliitim strukama i sferama ivota, - upoznaju rad na jednom od operativnih sistema i nekoliko najee korienih korisnikih programa i steknu navike da ih koristi u svakodnevnim aktivnostima, - naue upotrebu raunara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafike prikaze, interfejs i internet, - razvijaju stvaralako i kritiko miljenje,

- razvijaju sposobnost praktinog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmiu kreativnost i originalnost, - razvijaju psihomotorne sposobnosti, - usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima drutveno korisnog rada, - savladavaju osnovne principe rukovanja razliitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnolokim procesima, - razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom reavanja zadataka, - stiu radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad, - komuniciraju na jeziku tehnike (tehnika terminologija, crte), - steknu znanja za korienje mernih instrumenata, - na osnovu fizikih, hemijskih, mehanikih i tehnolokih svojstava odaberu odgovarajui materijal za model, maketu ili sredstvo, - prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti graevinarstva, mainstva, elektrotehnike, elektronike i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafiki i kroz modele, makete ili predmete), - razumeju tehnoloke procese i proizvode razliitih tehnologija, - prepoznaju prirodne resurse i njihovu ogranienost u korienju, - prilagode dinamike konstrukcije (modele) energetskom izvoru, - odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamike konstrukcije (modele), izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko raunara, - upoznaju ekonomske, socijalne, tehniko-tehnoloke, ekoloke i etike aspekte rada i proizvodnje i njihov znaaj na razvoj drutva, - primenjuju mere i sredstva za linu zatitu pri radu, - znaju mere zatite i potrebu za obnovu i unapreenje ivotnog okruenja, - na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduu profesiju i dr. Operativni zadaci Uenici treba da: - upoznaju vrste graevinskih objekata i njihove namene;

- upoznaju tehnike graenja; - upoznaju karakteristike graevinskog tehnikog crtanja i osnovne graevinske simbole; - naue da itaju i koriste jednostavnije graevinske crtee - dokumentaciju za izgradnju, adaptaciju i ureenje stana, odgovarajue prospekte; - naue da koriste gotove jednostavne softverske alate za crtanje; - naue kako se koristi CD-rom, fle memorija i tampa; - upoznaju osnovne vrste, karakteristike i primenu graevinskih materijala; - stiu navike za racionalno korienje materijala i energije; - stiu i razvijaju kulturu stanovanja u savremenim uslovima; - upoznaju funkcionisanje kune instalacije (vodovodne, toplotne i kanalizacione); - steknu predstavu o funkcionisanju i organizaciji saobraaja u saobraajnim objektima; - steknu znanja o primeni i bitnim karakteristikama graevinskih maina; - upoznaju osnovne procese u poljoprivrednoj proizvodnji; - naue da primenjuju jednostavnije tehnike crtee u projektovanju modela ili maketa prema sopstvenom izboru: graevinskih ili saobraajnih objekata; graevinskih ili poljoprivrednih maina i ureaja; detalja iz ureivanja stana i dr. SADRAJI PROGRAMA UVOD U ARHITEKTURU I GRAEVINARSTVO (4) Istorija arhitekture (stilovi gradnje: grki, rimski, etrurski, renesansni...). Vrste graevinskih objekata (visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja). Konstruktivni elementi graevinskog objekta (temelj, zid, stub, meuspratna konstrukcija, krov, stepenice). Sistemi gradnje u graevinarstvu. TEHNIKO CRTANJE U GRAEVINARSTVU (8) Postupci i faze u realizaciji graevinskih objekata, tehnika dokumentacija (pojam, vrste i primena projekata). Tehniki crte kao osnov za izradu projekata - razmera, kotiranje, simboli i oznake u graevinarstvu. Grafiko predstavljanje predmeta - objekata priborom. INFORMATIKE TEHNOLOGIJE (16) Program za jednostavno crtanje. Rad sa CD-om i fle memorijom. Snimanje crtea. Rad sa tampaem. Korienje Interneta. GRAEVINSKI MATERIJALI (4)

Podela i vrste graevinskih materijala. Prirodni graevinski materijali - svojstva i primena. Vetaki graevinski materijali - svojstva i primena. ENERGETIKA (4) Energetika u graevinarstvu. Mere za racionalno korienje toplotne energije u graevinarstvu: toplotna izolacija zgrade, korienje suneve energije. TEHNIKA SREDSTVA U GRAEVINARSTVU (4) Alati i maine u graevinarstvu. Mere zatite pri izvoenju objekata. SAOBRAAJNI SISTEMI (2) Graevinski objekti u saobraaju: auto-putevi, eleznike stanice, luke, aerodromi. KULTURA STANOVANJA (4) Etika stanovanja (ponaanje stanara u stanu, stambenoj zgradi, na ulici i na drugim javnim mestima). Izrada plana stana. Predlog za njegovo ureenje. Ureenje eksterijera i enterijera. KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE - MODULI (22) Samostalan rad na sopstvenom projektu: Izrada tehnike dokumentacije, izbor materijala, obrada materijala, sastavljanje delova, oblaganje povrina i povrinska zatita. Izrada modela raznih maina i ureaja u graevinarstvu iz konstruktorskih kompleta. Izrada makete stana na osnovu plana i predlog za njegovo ureenje. Modelovanje maina i ureaja u poljoprivrednoj proizvodnji. Popravke na kunim instalacijama i sanitarnim ureajima. Mogunost rada na raunaru. TEHNIKA SREDSTVA U POLJOPRIVREDI (4) Organizacija rada i primena savremenih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji. Tehnika sredstva u poljoprivredi. Maine i ureaji u poljoprivrednoj proizvodnji. Modelovanje maina i ureaja u poljoprivrednoj proizvodnji NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Uvod u arhitekturu i graevinarstvo. Na interesantan nain, uz pomo medija, prikazati razvoj graevinarstva i arhitekture od praistorije do danas (samo na informativnom nivou). Slikom pokazati reprezentativne objekte iz svakog perioda gradnje. Na izabranim primerima iz istorije graevinarstva uenici mogu da shvate veliinu ljudskog uma koji praktino nema granica. U delu koji se odnosi na podelu graevinarstva pojmove visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje objasniti pomou karakteristinih graevinskih objekata koji su njihovi reprezenti. Na primer, za visokogradnju slikom uenicima pokazati jednu stambenu zgradu, drutvenu (bioskop, pozorite, kolu...) i privrednu (preduzee, industrijsku halu). Za predstavnike niskogradnje slikom pokazati most, put, eleznicu i aerodromsku pistu; a brane, luke i kanali za navodnjavanje kao ugledne primere objekata u hidrogradnji. Na jednostavnom primeru kue (putem slajdova, makete ili putem raunara u 3D prikazu) pokazati osnovne konstruktivne elemente iz kojih se sastoji graevinski objekat. Pored toga, ukazati i na ostale elemente koji ine celinu graevinskog objekta (prozori, vrata, dimnjaki kanali...). Za realizaciju ove tematske celine uspostaviti korelaciju sa nastavnim predmetima istorija i likovna kultura.

Tehniko crtanje u graevinarstvu. U obradi ove nastavne teme, u uvodnom delu uenicima jasno definisati osnovne faze u realizaciji jednog graevinskog objekta. Te faze su: faza prepoznavanja potreba za gradnjom u kojoj znaajnu ulogu ima investitor; faza projektovanja graevinskog objekta u kojoj se traga za funkcionalnim, konstruktivnim i estetskim reenjima objekta i faza izvoenja objekata u kojoj se jasno prepoznaju osnovni (zidarski, tesarski, betonski...), zavrni (molerski, keramiarski...) i instalaterski radovi (vodovod, kanalizacija....). Posebnu panju treba obratiti na specifinosti tehnikog crtea u graevinarstvu (vrste crtea, razmere koje se primenjuju, kotne strelice i kose crte, kotni brojevi, visinske kote, simboli: prikaz vrata, prozora, konstruktivnih elemenata u osnovi i preseku i prikaz elemenata nametaja u osnovi i preseku). Kao vebu za primenu znanja iz ovog dela uenici mogu da nacrtaju horizontalni presek - osnovu i vertikalni presek jedne prostorije (izabrana prostorija moe biti radna soba uenika, uionica u okviru kole tako da sva merenja mogu da se izvre na licu mesta i prenesu na crte) u razmeri 1:100. Kod uenika treba insistirati da: pravilno ispisuju tekst, koriste razne vrste i debljine linija, budu strpljivi i precizni u merenju prilikom crtanja. Informatika tehnologija. Cilj uvoenja informatike tehnologije u esti razred je da se ostvari kontinuitet primene raunara u nastavi tehnikog obrazovanja. Ova nastavna tema se realizuje posle nastavne teme tehniko crtanje u graevinarstvu. Razlog tome je to postoje jednostavni softveri koji se mogu koristiti za crtanje i projektovanje bez programiranja (Google SketchUp, Envisioneer Express 3.0, Microsoft Office Visio 2003). Na taj nain e uenici upoznavati primenu raunara na konkretnim sadrajima i rad sa CD-romom, fle memorijom i tampaem. Primenu raunara prilagoditi konfiguraciji raunara kojom kola raspolae. Graevinski materijali. Na nivou obavetenosti proiriti znanja o materijalima koji se koriste u graevinarstvu. Ne ulaziti u detalje o proizvodnji i preradi materijala. Preporuljivo je uenicima pokazati ugledne primere graevinskih materijala koji se obrauju (pesak, cement...) ili njihove modele (opeka, armatura...). Izlaganje potkrepiti prospektima, katalozima i pretraivanjima na Internetu. U realizaciji ove tematske celine uspostaviti korelaciju sa istorijom naroito u delu koji se odnosi na razvoj graevinskih materijala. Energetika. Ukazati na znaaj vrste izabranog materijala za gradnju graevinskih objekata, na mogunost tednje energije i korienja nekonvencionalnih izvora energije, kako pri projektovanju novih objekata, tako i mogunost dogradnje termo-izolacije na postojeim objektima. Tehnika sredstva u graevinarstvu. Alate i maine u graevinarstvu obraditi tako da se u prvom koraku napravi gruba podela mehanizacije i za svaku od njih nabroje karakteristini predstavnici. Izlaganja potkrepiti slikom i po mogustvu modelima. U delu koji se odnosi na zatitu na radu kod uenika razvijati svest o potrebi ouvanja linog zdravlja, ali i ouvanja ivotne sredine. Insistirati na poznavanju zatitne opreme, obezbeivanju gradilita, kao i okoline. Ovu nastavnu temu realizovati u kontinuitetu sa nastavnom temom konstruktorsko modelovanje. Tako e uenici moi steena znanja o mainama u graevinarstvu primenjivati u radu sa konstruktorskim elementima. Na slian nain realizovati i nastavnu temu Tehnika sredstva u poljoprivredi. Saobraajni sistemi. U odnosu na prethodnu godinu, gradivo proiriti sa aspekta saobraajnih objekata, njihove namene, funkcionisanja i organizacije saobraaja. Za ove nastavne sadraje koristiti aktuelne medije. Kultura stanovanja. Uvesti uenike u ovu nastavnu jedinicu putem posmatranja i analize svojih stanova. Uenici treba da zakljue iz kojih se delova stan sastoji, koje su njihove funkcije, koji je najpovoljniji raspored prostorija sa aspekta funkcionalnosti i mogunosti utede i korienja alternativnih izvora energije. Koristei plan stana uenici treba da naue kako se odreuje funkcija

svake prostorije i kako se vri izbor nametaja imajui u vidu funkcionalnost i ekonominost prostora. Na osnovu posmatranja planova, maketa, slika naselja gradskih i seoskih, treba objasniti znaaj okoline stana sa higijenskog i estetskog stanovita. Konstruktorsko modelovanje u graevinarstvu - moduli. Realizacija modula omoguava diferencijaciju u nastavi s obzirom da se uenici mogu opredeljivati za podruje za koje imaju vie afiniteta: modelovanje graevinskih objekata visokogradnje, niskogradnje, izrada modela raznih maina i ureaja u graevinarstvu iz konstruktorskih kompleta, ureenje stana, popravke na kunim instalacijama i sanitarnim ureajima, rad na raunaru. Obaveza svih, bez obzira na izbor aktivnosti je da izrade svoj "projekat" po kome izvode modelovanje: izrada tehnike dokumentacije, izbor materijala, obrada materijala, sastavljanje delova, oblaganje povrina i povrinska zatita. Tehnika sredstva u poljoprivredi. Tehnika sredstva u poljoprivredi, Organizacija rada i primena savremenih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, Maine i ureaji u poljoprivrednoj proizvodnji. Modelovanje maina i ureaja u poljoprivrednoj proizvodnji. FIZIKO VASPITANJE (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj i zadaci Cilj fizikog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motorikim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim podrujima, doprinese integralnom razvoju linosti uenika (kognitivnom, afektivnom, motorikom), razvoju motorikih sposobnosti, sticanju, usavravanju i primeni motorikih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifinim uslovima ivota i rada. Opti operativni zadaci: - podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno dranje tela; - razvoj i usavravanje motorikih sposobnosti; - sticanje motorikih umenja koja su kao sadraji utvreni programom fizikog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje; - usvajanje znanja radi razumevanja znaaja i sutine fizikog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog podruja; - formiranje moralno-voljnih kvaliteta linosti; - osposobljavanje uenika da steena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima ivota i rada; - sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, uvanja zdravlja i zatiti prirode i ovekove sredine. Posebni operativni zadaci: - usmereni razvoj osnovnih motorikih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;

- usmereno sticanje i usavravanje motorikih umenja i navika predvienih programom fizikog vaspitanja; - primena steenih znanja, umenja i navika u sloenijim uslovima (kroz igru, takmienje i sl.); - zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrivanjem, grupnim poistoveivanjem i sl; - estetsko izraavanje pokretom i kretanjima i doivljavanje estetskih vrednosti; - usvajanje etikih vrednosti i podsticanje voljnih osobina uenika. ORGANIZACIONI OBLICI RADA Cilj fizikog vaspitanja ostvaruje se putem sledeih organizacionih oblika rada: - asova fizikog vaspitanja; - korektivno-pedagokog rada; - slobodnih aktivnosti; - kroseva; - logorovanja; - zimovanja; - sportskih aktivnosti od znaaja za drutvenu sredinu; - kolskih i drugih sportskih takmienja; - priredbi i drugih drutvenih aktivnosti kole na planu fizike kulture. SADRAJI PROGRAMA Programski sadraji ovog vaspitno-obrazovnog podruja usmereni su na: - razvijanje fizikih sposobnosti; - usvajanje motorikih znanja, umenja i navika; - teorijsko obrazovanje. I. RAZVIJANJE FIZIKIH SPOSOBNOSTI Na svim asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posveuje se panja: - razvijanju fizikih sposobnosti brzine, snage, izdrljivosti i gipkosti - u pripremnom delu asa u okviru vebi oblikovanja ili u drugim delovima asa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogunosti uenika i primereni su deci kolskog uzrasta i specifinim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizikog vaspitanja izvodi;

- uvrivanju pravilnog dranja tela. II. USVAJANJE MOTORIKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA ATLETIKA 1. Usavravanje tehnike sprinterskog tranja (rad nogu i ruku, poloaj trupa i glave); Tehnika niskog starta i startnog ubrzanja; Tranje deonica do 50 m. 2. tafetno tranje - Izmena tafete u razliitim formama (parovi, etvorke i dr.) i pri razliitim brzinama kretanja (hodanje i tranje). 3. Tranje na srednjim distancama i krosa (uenice 1000 m, uenici 1200 m) 4. Skok u dalj - Varijanta tehnike "uvinue" 5. Skok u vis - Prekorana ("makaze") tehnika 6. Bacanje loptice od 200 gr. Bacanje kugle (Iz mesta i zaleta i sa rekvizitima teine do 3 kg). VEBE NA SPRAVAMA I TLU Pre realizovanja programa preporuuje se podela uenika na grupe prema nivou prethodnih umenja (diferenciran pristup). Uenici, koji nisu savladali pojedine vebe iz programa do estog razreda, prvo ue vebe koje nisu usvojili. Posle toga ue program estog razreda. Za ostale uenike predvia se nadgradnja na sadraje petog razreda. Sve vebe na pojedinim spravama treba nauiti pojedinano, a zatim ih povezivati u kombinacije. Tlo (uenici i uenice): 1) ponoviti vebe i kombinacije iz petog razreda; 2) premet strance uporom u obe strane; 3) dva premeta strance povezano; 4) stav na glavi uz pomo; 5) stav na akama uz pomo; 6) kolut napred letei sa izrazitijom fazom leta na suner strunjae; 7) pripremne vebe za prekopit i prekopit napred na suner strunjae (salto napred zgrenim telom). Za naprednije uenike i uenice: stav na akama, kolut napred uz pomo; uenice: stav na akama, most napred uz pomo. Preskok (uenici i uenice): Kozli: 120 cm: raznoka i zgrka - usavravanje (udaljenija daska i izrazitije otvaranje u fazi drugog leta). Za naprednije uenike i uenice: kozli, konj, vedski sanduk: pripremne vebe za sklonku i sklonka. Greda (uenice): Niska greda: 1) ponoviti vebe iz petog razreda; 2) skok sunonim odskokom, doskok na jednu nogu, druga je u prenoenju; 3) skok sunonim odskokom, doskok na jednu nogu, druga je u zanoenju; 4) "valcer korak" 5) "galop"; 6) u sredini grede, iz poloaja bono saskok pruenim telom sa okretom za 180. Visoka greda: 1) naskok u upor prednji; premah odnono desnom (levom); 2) okret za 90 udesno, prehvat bono (palevi su okrenuti jedan prema drugom); 3) zamahom ili osloncem obema nogama

iza tela prei u upor uei i spojeno uanj, predruiti, usprav, odruiti; 4) vebe iz programa petog razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi; 5) vaga pretklonom i zanoenjem. Uenici: hodanjem, tranjem, okretima i izdrajima u odreenom poloaju treba da razvijaju oseaj za ravnoteu. Hodanje na visokoj gredi i saskok pruenim telom sa okretom za 180. Paralelni razboj (uenici): 1) ponoviti vebe iz petog razreda; 2) njih u potporu, prednjihom upor do seda raznono; 3) sasedom snoiti i zanjihom saskok. Za naprednije uenike: iz seda raznono za rukama kolut napred do seda raznono - uz pomo. Vratilo (uenici): doelno vratilo: 1) uzmak vuenjem; 2) kovrtljaj nazad u uporu prednjem 3) premah odnono desnom (levom); 4) spad nazad zavesom o potkoleno i spojeno naupor jaui; doskono vratilo: njihanje sa poveanim amplitudama i spojeno saskok u zanjihu. Za naprednije uenike kovrtljaj napred u uporu jauem. Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vebe u visu i uporu 1) ponoviti vebe iz petog razreda; vebe u uporu: 2) zaletom i sunonim odskokom naskok u upor prednji; 3) kovrtljaj nazad u uporu prednjem; 4) upor prednji, premah odnono desnom /levom/ do seda jaueg; premah odnono levom /desnom/ do upora stranjeg; 4) upor stranji: zamahom nogama unapred saskok - uz pomo. vebe u visu: 5) klimom uspostaviti njih, njihanje sa veom amplitudom i sp. saskok u zanjihu; 2) klim i /ukoliko kola ima dvovoisinaki razboj/ treim klimom premah raznono Za naprednije uenice: kovrtljaj napred u uporu jauem. Krugovi dohvatni krugovi (uenici i uenice): prednjihom vis uzneto (uz pomo) doskoni krugovi (uenici): vis prednji, prednjihom zgib, njih u zgibu, opruanjem ruku njih u visu i spojeno saskok u zanjihu - uz pomo. Konj sa hvataljkama (uenici): 1) naskok u upor prednji; 2) premah odnono u upor jaui (naznaiti); 3) njih u uporu jauem; 4) iz upora jaueg premah zanonom u upor stranji; 4) upor stranji, zamahom nogama unapred saskok. Za naprednije uenike: povezati navedene vebe bez meuzamaha i meunjihova. Na svim spravama kombinacije vebi iz petog dopuniti vebama iz estog razreda, kao i delovima iz obaveznih sastava iz sistema kolskih sportskih takmienja Srbije (program za mlae pionire i pionirke: peti i esti razred) - diferencirano prema sposobnostima uenika.

Organizovati meuodeljenska takmienja prema programu strunog vea. KOARKA Osnovni stavovi u napadu i odbrani - Osnovni stav u napadu sa loptom (frontalno) - zauzimanje stava: u mestu; iz podbacivanja lopte napred i u stranu u jednom i dva kontakta; nakon kretanja* po prijemu lopte od dodavaa; akcenat na poloaj u odnosu na ko. - Vebe kontrole lopte (frontalno) - manipulacija loptom u mestu; u kretanju. Osnovni stav u odbrani-paralelni i dijagonalni (frontalno) - zauzimanje stava: u mestu; iz kretanja*. * priprema za kretanja: hodanje, lagano tranje, na znak zaustavljanje, "stepovanje" i opet tranje. Jednononi i sunoni poskoci. Tehnika pivotiranja - Pivotiranje (frontalno i grupno) - u mestu; nakon zaustavljanja (akcenat na pravilnom stavu i na ogranienja pravila igre - stajna noga); 1:1 sa zatitom lopte; 2:1 (2:2) sa otvaranjem linije dodavanja. Hvatanje i dodavanje lopte - Hvatanje lopte (frontalno) - u mestu i kretanju (hvatanje lopti koje dolaze: visoko, srednje i nisko) - Dodavanje sa dve ruke sa grudi - direktno i od pod; dodavanje sa jednom rukom ispred ramena direktno i od pod; dodavanje sa dve ruke iznad glave (frontalno i grupno) - u mestu (u parovima, u trouglu, u etvorouglu); u mestu i nakon dodavanja sledi kretanje; u kretanju (u kolonama;u parovima i trojkama duinom terena). - "Igre dodavanja". Dribling - Dribling u mestu (frontalno) - jednom rukom u stavu; prebacivanje lopte iz ruke u ruku na razliite naine (povezati sa zauzimanjem stava). - Polazak u dribling (frontalno i grupno) - ukrteni polazak u dribling; pravolinijski dribling sa promenom ritma sa i bez zaustavljanja; prednja promena pravca - "Igre driblinga". Kretanje u odbrani - Kretanje "u paralelnom stavu" (frontalno i grupno) - po irini; - Kretanje "u dijagonalnom stavu" (frontalno i grupno) - po dubini sa promenom pravca i odstupajuim korakom; 1:1 dirigovano u cik - cak kretanju, napada veba dribling, odbrana kretanje.

utiranje - Prodor dvokorakom sa polaganjem lopte u ko - "gornje" i donje polaganje iz prodora dvokorakom, desni i levi dvokorak (iz dodavanja i iz driblinga) - Skok ut ili ut skok (ut sa impulsom) - iz mesta; podbacivanjem lopte; iz jednog i vie driblinga; iz dodavanja (obratiti panju na rastojanje sa kojeg se utira). - "Igre sa prodorom dvokorakom" i "igre utiranja" Povezivanje napadakih elemenata u akcione celine - Polazak u dribling - dribling - prodor dvokorakom (ili ut sa distance) - Dodavanje - kretanje bez lopte - prijem lopte u kretanju - prodor dvokorakom (ili ut sa distance) - Dribling sa promenom pravca - prodor dvokorakom (ili ut sa distance) - Dribling sa promenom pravca - dodavanje - utravanje - prijem lopte - prodor dvokorakom (ili ut sa distance)... Kretanje bez lopte u napadu - Tehnike promene smera i pravca u kretanju bez lopte - pravolinijsko kretanje sa promenom smera i ritma kretanja, prednja promena pravca, lena promena pravca - Demarkiranje - sa promenom smera kretanja; "ve" demarkiranje Igra 1 na 1 sa i bez lopte - Igra 1 na 1 sa loptom (grupno) - napada koristi finte (finta prodora i finta uta); odbrambeni korektno reaguje na finte napadaa; akcenat na napadu; akcenat na odbrani, skok u odbrani. Dirigovano i situaciono. Primena u igri. - Igra 1 na 1 bez lopte (grupno) - napada radi demarkiranje; odbrambeni - pravilno uvanje napadaa bez lopte koji je blizu lopte; igra u situaciji: 1 na 1 + 1, dirigovano i situaciono; skok u odbrani. Primena u igri. Kontranapad - Kontranapad sa 2 i 3 igraa (grupno) - akcenat na skoku, na prvom dodavanju, transportu lopte duinom terena i zavrnici (2 na 0; 2 na 1; 3 na 0; 3 na 1). Pozicioni napad i odbrana - Saradnja 2 i 3 igraa u napadu (grupno) - saradnja na principima: "dodaj i utri" i zadravanje rastojanja meu napadaima; 2 na 0,2 na 2, 3 na 0, 3 na 3 - dirigovano i situaciono. - Saradnja 2 i 3 igraa u odbrani (grupno) - pritisak na loptu; pritisak na prva dodavanja; odbrana od utravanja

- 2: 2 u pozicionoj igri. - 3: 3 u pozicionoj igri. RITMIKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE Osmice vijaom u bonoj i horizontalnoj ravni. Kotrljanje lopte po telu (du jedne ruke). Vrtenje obrua oko ruke spojeno sa bacanjem i hvatanjem. Krai sastavi vijaom i loptom ukljuivanjem novonauenih kretanja. Plesni koraci: valcerov korak (trokorak) bez i sa okretom. Narodne igre: druga varijanta igre Moravac i povezivanje sa prethodnom varijantom, Kolo vodi Vasa i jedna igra iz kraja u kojem se nalazi kola. III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreenih znanja putem kojih e uenici upoznati sutinu procesa vebanja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji fizikim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadraji se realizuju na redovnim asovima i na vanasovnim i vankolskim aktivnostima uz praktian rad i za to se ne predviaju posebni asovi. Nastavnik odreuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika. Minimalni obrazovni zahtevi (provera) Atletika: Prikaz sprinterskog tranja i tehnike niskog starta. Prikaz izmene tafetne palice u parovima. Prikaz tehnike skoka u dalj - varijanta "uvinue". Prikaz tehnike skoka u vis varijanta "makaze". Vieboj - troboj: 50 m, skok u dalj i bacanje loptice od 200 gr. Vebe na spravama i tlu: Vebe na tlu: stav na akama uz pomo. Preskok: zgrka. Greda: skok sunonim odskokom i doskokom na isto mesto; vaga pretklonom i zanoenjem; saskok zgreno (eono ili bono). Vratilo- nia pritka razboja: kovrtljaj nazad u uporu prednjem. Koarka: 3:3 u pozicionoj igri. Ritmika gimnastika i narodni ples: Prikaz osnovne tehniku rada vijaom i loptom. Odigrati jednu narodnu igru uz muziku. KOREKTIVNO-PEDAGOKI RAD

Korektivno-pedagoki rad organizuje se sa uenicima smanjenih fizikih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i loim dranjem tela, i to: - sa uenicima smanjenih fizikih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadraja, u skladu sa propisanim programom, ali i njihovim individualnim mogunostima, kao i na razvijanju fizikih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdrljivosti; - sa uenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji odreuje vrstu vebe i stepen optereenja; - sa uenicima koji imaju loe dranje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvruje vrstu i stepen odstupanja od normalnog dranja tela i lakih sluajeva telesnih deformiteta i, s tim u vezi, vebe koje treba primeniti; tei sluajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Svi uenici, koji se upuuju na korektivno-pedagoki rad, prema posebnom programu vebaju na redovnim asovima i najmanje jedanput nedeljno na asovima korektivno-pedagokog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju uenika, sainjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj nain praktino nema uenika koji su osloboeni nastave fizikog vaspitanja, ve se njihovo vebanje prilagoava individualnim mogunostima. SLOBODNE AKTIVNOSTI Dodatni rad organizuje se za uenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport. Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu uenika. Nastavnik sainjava poseban program, uzimajui pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti uenika, kao i takmiarski program za kolsku populaciju. AKTIVNOSTI U PRIRODI Iz fonda radnih dana, predvienih zajednikim planom, kola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada: obavezni program: - dva krosa - jesenji i proleni (duinu staze odreuje struno vee); program koji se preporuuje - zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smuanja, klizanja, krai izleti na smukama ili sankama KURSNI OBLICI Iz fonda asova za zajedniki programski sadraja i radnih dana predvienih zajednikim planom, kola organizuje aktivnosti u asovnoj, kolskoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada. Kurs skijanja

U estom razredu organizuje se jedan kurs skijanja u trajanju od najmanje sedam dana od ukupnog fonda planiranih radnih dana. SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAAJA ZA DRUTVENU SREDINU Iz ukupnog fonda asova za zajedniki programski sadraj kola moe da, kao kursni oblik rada, planira 12 asova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaena ovim zajednikim programom, a za koju sredina u kojoj kola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilaki sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo). KOLSKA I DRUGA TAKMIENJA kola organizuje i sprovodi sportska takmienja kao integralni deo procesa fizikog vaspitanja, prema planu strunog vea i to: Obavezna unutarkolska i meuodeljenska takmienja u: - gimnastici (u zimskom periodu), - atletici (u prolenom periodu), - najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine). Struno vee sainjava plan i program unutar-kolskih i sportskih takmienja uenika Srbije, kao mogui deo plana rada kole, na poetku kolske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada. Plan i program vanasovnih i vankolskih aktivnosti se, na predlog strunog vea, usvaja kao deo godinjeg programa rada kole. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA - Programska koncepcija fizikog vaspitanja u osnovnoj koli zasniva se na jedinstvu nastavnih, vanasovnih i vankolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizikog vaspitanja. - Program fizikog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizikih sposobnosti i sticanje mnotva raznovrsnih znanja i umenja, uenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korienje fizikog vebanja u svakodnevnom ivotu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uenika, a program se ostvaruje kroz sledee etape: utvrivanje stanja; odreivanje radnih zadataka za pojedince i grupe uenika; utvrivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje. - Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim asovima, i kroz vanasovne i vankolske organizacione oblike rada, kao to su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmienja, korektivno-pedagoki rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.

- Da bi fiziko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama uenika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik e svakog uenika ili grupe uenika, usmeravati na smanjene ili proirene sadraje, koji su predvieni nastavnim planom i programom, u asovnoj vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada. - Program polazi od injenice da se cilj fizikog vaspitanja ne moe ostvariti bez aktivnog i svesnog uea uenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predvia sticanje odreenih teorijskih znanja, koja omoguavaju ueniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fiziko vebanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklaeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su uenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviaju se posebni asovi, ve se koriste razne mogunosti da se u toku vebanja uenicima pruaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom. - Uenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizikih ili funkcionalnih sposobnosti, loeg dranja tela i telesnih deformiteta, ne mogu da prate obavezni program obezbeen je i korektivnopedagoki rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajuom zdravstvenom ustanovom. - Programski sadraji odnose se na one vebe i motorike aktivnosti koje ine osnov za sticanje trajnih navika za vebanje i za koje kola ima najvie uslova da iz realizuje (prirodni oblici kretanja, vebe oblikovanja, atletika, vebe na tlu i spravama, ritmika gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorike aktivnosti koje nisu obuhvaene obaveznim programom, predviaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj kola ivi i radi. - Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza kole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspeno ostvarivanje vrlo sloenih drutvenih interesa u kolskom fizikom vaspitanju. II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Proces fizikog vaspitanja usmeren je na: - razvijanje fizikih sposobnosti, - usvajanje motorikih znanja, umenja i navika, - teorijsko obrazovanje. Ove komponente ine jedinstven i veoma sloen proces fizikog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci proimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada. U cilju razvijanja fizikih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdrljivosti, okretnosti i preciznosti na svim asovima, vanasovnim i vankolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postiu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspeno sticanje motorikih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog dranja tela. Program za razvijanje fizikih sposobnosti sainjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vebi oblikovanja, frontalno, najee u pripremnom delu asa. U toku rada nastavnik treba postepeno da usmerava uenike na samostalno izvoenje vebi kako bi njegova panja bila usmerena na ispravljanje greaka. U ovom delu asa mogu se, takoe, koristiti i vebe koje, kao delovi biomehanike strukture osnovnog zadatka na glavnom delu asa, slue za obuku i

uvebavanje konkretnog programskog zadatka. Uenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vebe, potrebno je obezbediti mesto za vebanje u ovom delu asa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdrljivosti. Nastavnik, za svakog uenika, sainjava radni karton, sa programom vebi i individualnim optereenjem za svaku vebu. Nastavnik moe da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi. Programske sadraje, gde je to potrebno, treba realizovati odvojeno prema polu. Akcenat se stavlja na one motorike aktivnosti kojima se najuspenije moe suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u naoj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama. U programu su dati samo kljuni programski sadraji, ali ne i vei izbor vebi pomou kojih treba da se ostvare. To je uinjeno radi toga da bi nastavnik fizikog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna reenja i bira vebe pomou kojih e tok fizikog vebanja da prilagoava individualnim mogunostima uenika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada. Programom se predviaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj kola ivi i radi (stoni tenis, veslanje, borilaki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifini materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban nain: na asovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaki sportovi....) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje su od znaaja za svakodnevni ivot, program se realizuje u vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada i predvia: - upuivanje uenika na samostalno vebanje; - korektivno-pedagoki rad; - slobodne aktivnosti; - krosevi; - zimovanja; - takmienja. Predmetni nastavnik treba da upuuju uenike da, u slobodno vreme, samostalno vebaju. Iako se programski sadraji, u najveoj meri, savladavaju na asovima fizikog vaspitanja, za razvoj motorikih sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne moe postii samo na asovima fizikog vaspitanja. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na uenike ije motorike sposobnosti nisu na potrebnom nivou, tako i na ostale uenike, kako bi stekli trajnu naviku za vebanje. U tom smislu, tokom asova fizikog vaspitanja, nastavnik treba da uenicima prikae i objasni vebe koje oni treba kod svojih kua, samostalno, ili uz pomo drugih, da savladaju za odreeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik na redovnim asovima kontrolie rezultate uenika

Korektivno-pedagoki rad organizuje se sa uenicima koji imaju loe dranje tela (posturalni poremeaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvruje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vebe koje treba primeniti. Tei sluajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Svi uenici, koji se upuuju i na korektivno-pedagoki rad, uz ogranienja, vebaju na redovnim asovima i najmanje jednom nedeljno na asovima korektivno-pedagokog rada. Program sainjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju uenika. Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju trae specifini materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban nain: na asovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane. Sportska aktivnost od znaaja za drutvenu sredinu Iz fonda asova za zajedniki programski sadraja i radnih dana predvienih zajednikim planom, kola organizuje aktivnosti u asovnoj, kolskoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada, kao i obavezan struno-instruktivni rad. U estom razredu organizuje se jedan kurs skijanja u trajanju od najmanje sedam dana od ukupnog fonda planiranih radnih dana. Programom se predvia aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj kola ivi i radi. Izleti se mogu organizovati po odeljenjima ili sa vie odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvruju razredna vea. U etvrtom razredu organizuju se dva poludnevna izleta sa obaveznim peaenjem od 6 kilometara u oba pravca. Izleti se organizuju u radne dane ili subotom. Krosevi se odravaju dva puta godinje za sve uenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja uesnika, osim to pripada nastavniku fizikog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika kole. Odravanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme uenika. Kros se odrava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvruje mesto odravanja i duinu staze, kao i celokupnu organizaciju. Takmienja uenika ine integralnu komponentnu procesa fizikog vaspitanja na kojima uenik proverava rezultat svoga rada. kola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi kolska takmienja bila dostupna svim uenicima. Aktiv nastavnika na poetku kolske godine sainjava plan takmienja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenska i meuodeljenska takmienja iz atletike, vebi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Uenici uestvuju i na onim takmienjima koja su u programu Ministarstva prosvete i sporta. Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih asova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jaanju zdravlja i navikavanju na kolektivni ivot. Struno vee sainjava konkretan plan i program aktivnosti, koje se sprovode na zimovanju. Svaki uenik za vreme osnovne kole treba da bar jednom boravi na zimovanju. Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada koji sainjavaju struno vee i nastavnik fizikog vaspitanja koji vodi odreenu sekciju. Na poetku kolske godine, uenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje kola ima uslova da ih organizuje. asovi slobodnih aktivnosti organizuju se za vie sportskih grana.

Zahtev da se cilj fizikog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vanasovno i vankolsko vreme, podrazumeva i prilagoavanje celokupne organizacije i reima rada kole, te e se u koncipiranju godinjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proiriti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj nain, itav proces fizikog vaspitanja u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada bie jedinstven i pod kontrolnom ulogom kole, kao najodgovornijeg i najstrunijeg drutveno-vaspitnog faktora kako bi se sauvala osnovna programska koncepcija nastave fizikog vaspitanja. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreenih znanja putem kojih e uenici upoznati sutinu procesa vebanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizikim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadraji se realizuju na redovnim asovima, na vanasovnim i vankolskim aktivnostima, uz praktian rad i za to se ne predviaju posebni asovi. ASOVI FIZIKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIKOMETODIKI ELEMENTI Osnovne karakteristike asova fizikog vaspitanja treba da budu: jasnoa nastavnog sadraja; optimalno korienje raspoloivog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vebi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova asa - unutar jednog i vie uzastopnih asova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost uenika tokom asa motorika i misaona; vizualizacija pomou savremenih tehnikih sredstava. asovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktikoj etvorodelnoj podeli treba da budu sadraji predvieni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greke. Od metoda preovladava metod ive rei, praktini prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadraja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju asa, predmetni nastavnik, prigodnim reima treba da da ocenu rada tokom proteklog asa i uenike upozna sa narednim sadrajem. Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj uenika na asu, broj sprava i rekvizita, dinamiku obuavanja i uvebavanja nastavnog zadatka, to znai da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obino primenjuje u poetnoj fazi obuavanja i kada je obezbeen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj uenika (tranje, vebe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa razliitim zadacima primenjuje se u fazi uvebavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima uenika (homogenizirane), a koje i ine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadraja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadre i pomone sprave za uvebavanje delova biomehanike strukture glavne vebe (predvebe), kao i one vebe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvoenje glavne vebe (najvie tri vebe). Radno mesto je po sadraju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, to je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za uenike manjih sposobnosti, kao i za uenike natprosenih sposobnosti. Prilikom izbora metodskih postupaka obuavanja i uvebavanje motorikih zadataka, nastavnik treba da odabere vebe takve obrazovne vrednosti koje e za raspoloiv broj asova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korienje savremenih audio-vizuelnih sredstava. III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA Nastava fizikog vaspitanja organizuje se sa po 2 asa nedeljno. Nastavnik treba da izradi: - opti globalni plan rada, koji sadri sve organizacione oblike rada u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu kolu; - opti globalni plan po razredima, koji sadri organizacione oblike rada koji su predvieni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima; ovaj plan rada sadri distribuciju nastavnog sadraja i broj asova po ciklusima i slui kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima; - plan rada po ciklusima sadri obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadraja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj asova i redni broj asova) i metodske napomene. Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u etiri ukoliko se za taj razred predvia kursni oblik. To su: - jedan ciklus za atletiku, - jedan ciklus za vebe na tlu i spravama, - jedan ciklus za timsku igru, - jedan ciklus za kursni oblik. Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u asovnoj organizaciji rada, onda se planira etvrti ciklus, tako to se po etiri asa oduzimaju od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima moe da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vebe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolenom) ili u dva perioda (npr. tranje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prolenom periodu). IV. PRAENJE I OCENJIVANJE Ocenjivanje se vri brojano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva. Praenje napretka uenika obavlja se sukcesivno u toku cele kolske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predvia sledee tematske celine: - Stanje motorikih sposobnosti. - Usvojene zdravstveno-higijenske navike. - Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogunostima.

- Odnos prema radu. Praenje i vrednovanje motorikih sposobnosti vri se na osnovu savladanosti programskog sadraja kojim se podstie razvoj onih fizikih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritian period zbog njihove transformacije pod uticajem fizikih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnotea, brzina, snaga i izdrljivost. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrivanja nivoa pravilnog dranja tela i odravanja line i kolektivne higijene, a takoe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja. Stepen savladanosti motorikih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvren na kraju navoenja programskih sadraja. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uestvovanja u nastavnom procesu, takmienjima i vankolskim aktivnostima. Ocenjivanje uenika u okviru praenja i vrednovanja nastavnog procesa, vri se na osnovu pravilnika o ocenjivanju uenika osnovne kole i na osnovu savremenog didaktiko-metodikih pristupa. V. PEDAGOKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIKI MATERIJAL Obavezna pedagoka dokumentacija je: Dnevnik rada: struktura i sadraj utvruje se na republikom nivou, i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogunost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo potrebe. Planovi rada: godinji, po razredima i ciklusima, plan strunog aktiva, plan vanasovnih i vankolskih aktivnosti i praenje njihove realizacije. Pisane pripreme nastavnik sainjava za pojedine nastavne teme koje sadre: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj asova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiku strukturu asova (oblike rada, metodike postupke obuavanja i uvebavanja). Radni karton: treba da ima svaki uenik sa programom vebaonog sadraja koji sainjava uitelj ili predmetni nastavnik, a koji je prilagoen konkretnim uslovima rada. Formulari za obradu podataka za: stanje fizikih sposobnosti, realizaciju programskih sadraja u asovnoj i vanasovnoj organizaciji rada. Oigledna sredstva: prikazi na CD i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare nastavnika, crtei, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motorikih sposobnosti, raznovrsna obeleavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuuju uenike na lake razumevanje radnih zadataka. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

VERSKA NASTAVA

Cilj i zadaci Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoe sadraj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje ive i deluju na naem ivotnom prostoru, da se uenicima prui celovit religijski pogled na svet i ivot i da im se omogui slobodno usvajanje duhovnih i ivotnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno uvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Uenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvaavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naunih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignua oveanstva. Zadaci verske nastave su da kod uenika: - razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaijim i savrenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim linostima, prema ljudima kao blinjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam; - razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konanom smislu postojanja oveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o ivotu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okruuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Boju i za sebe; - razvija tenju ka odgovornom oblikovanju zajednikog ivota sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugaijim od sopstvene, ka iznalaenju ravnotee izmeu zajednice i vlastite linosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom; - izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj ive, istorije oveanstva i ljudskog stvaralatva u nauci i drugim oblastima; - izgradi svest i uverenje da svet i ivot imaju veni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi. PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Operativni zadaci: Uenici treba da: - uoe da je sloboda kljuni elemenat u razumevanju Tajne Hristove; - naue da se sloboda poistoveuje s linou, odnosno da se linost poistoveuje s ljubavlju prema drugoj linosti; - zapaze razliku izmeu prikazivanja ivota Hristovog u pravoslavnoj ikonografiji i zapadnoj renesansnoj umetnosti. SADRAJI PROGRAMA UVOD

Upoznavanje sa sadrajima programa i nainom rada. TAJNA HRISTOVA - JEDINSTVO BOGA I OVEKA (LITURGIJA KAO TAJNA HRISTOVA) Nemogunost sveta i oveka da postoje veno bez zajednice sa Bogom. Tajna Hristova - istiniti Bog i istiniti ovek. Tajna Hristova kao Liturgija. ROENJE HRISTOVO "OD DUHA SVETOG I MARIJE DJEVE" (ULOGA SLOBODE MARIJE DJEVE U ROENJU SPASITELJA: DEVIANSTVO BOGORODICE) Roenje Hristovo (biblijska pripovest). Roenje Hristovo - znaaj ovekove slobode za njegovo veno postojanje i Bogorodiinog slobodnog pristanka da rodi Hrista. HRISTOS JE SIN BOJI KOJI JE POSTAO OVEK, NOVI ADAM, DA BI SJEDINIO STVORENU PRIRODU S BOGOM (ODLUKE 1. I 4. VAS. SABORA; SIMVOL VERE) Simvol vere (istorijat nastanka). Simvol vere (tumaenje prva etiri lana). Simvol vere (tumaenje ostalih lanova). Simvol vere (proirenje tumaenja biblijskim i svetootakim navodima). ULOGA BOGA U SPASENJU SVETA (SVET NE MOE DA POSTOJI BEZ ZAJEDNICE S BOGOM, ALI BOG NE VRI NASILJE NAD OVEKOM) Hristos - savreni ovek i savreni Bog (tumaenje odluke Halkidonskog sabora). Bog - Spasitelj sveta. Bog ne vri nasilje nad slobodom ovekovom. ULOGA OVEKA U SPASENJU SVETA (SLOBODA OVEKA JE PRESUDNA ZA SPASENJE SVETA; OSVRT NA PRVOG ADAMA I NJEGOVU ULOGU U SPASENJU SVETA; ODNOS OVEKA PREMA PRIRODI) Znaaj ovekove slobode za spasenje sveta. Uloga prvosazdanih u spasenju sveta. HRISTOVO STRADANJE I VASKRSENJE Hristovo stradanje i vaskrsenje. Znaaj Hristovog stradanja i vaskrsenja za spasenje sveta.

Liturgijski ivot u Hristu kao izraz slobode ovekove. HRISTOV IVOT U PRAVOSLAVNOJ IKONOGRAFIJI Hristov ivot u pravoslavnoj ikonografiji (prikaz i objanjenje ikona Gospodnjih praznika. Hristov ivot u pravoslavnoj ikonografiji (prikaz i objanjenje najznaajnijih srpskih ikona). "Zagledani u ikone"... (razgovor o pravoslavnoj ikonografiji). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Cilj nastave u 6. razredu jeste da se pokae da je Sin Boji postao novi Adam, preko koga se ostvaruje jedinstvo stvorene prirode i Boga. U kontekstu dogaaja vezanih za Hrista treba uenicima skrenuti panju na slobodu kako Boga, tako i oveka, kao kljunog elementa u ostvarenju jedinstva Boga i tvarne prirode u kome stvorena priroda prevazilazi smrt. Treba naglasiti, takoe, da se u sluaju Hrista sloboda oveka u odnosu na Boga izraava kao vera u Boga oca i njegovo obeanje, odnosno kao ljubav prema Bogu ocu koja kroz liturgiju ini prisutnim u istoriji ono to nam je Bog obeao da e se desiti na kraju, a to je Carstvo Boje. To treba dovesti u vezu sa definicijom vere kod ap. Pavla (Jev. 11,1 i dalje), koju on poistoveuje s ljubavlju, odnosno sa liturgijskom zajednicom (1 Kor. 12-13). Teme: Tajna Hristova..., Hristos je Sin Boji koji je postao ovek... treba realizovati kroz opis Hristovog ivota zabeleenog u jevaneljima i odlukama 1. i 4. vaseljenskog sabora, ali vienog, protumaenog iz liturgijske perspektive. Time se pokazuje da je dogaaj "Hristos" istovremeno jedinstvo mnogih preko jednog prvog s Bogom, kao i to da je Isus Hristos konkretna linost u kojoj je ponovo ostvarena zajednica stvorene prirode s Bogom, zbog ega je Isus Hristos jedini spasitelj sveta, prisutan u dogaaju zajednitva s Bogom i s ljudima. Na ovaj zakljuak nas upuuje liturgijsko vienje Hrista. Na ovaj nain Hristos prestaje da bude individua, i postaje ono to jeste linost koja da bi postojala pretpostavlja zajednicu s Bogom, s drugim ljudima i s prirodom, na ta ukazuje liturgijski dogaaj. Teme: Roenje Hristovo..., Uloga Boga u spasenju..., Uloga oveka u spasenju... i Hristovo stradanje i vaskrsenje treba, takoe, realizovati na osnovu svedoanstava zabeleenih u Novom zavetu, a zatim i na osnovu svetootakih tumaenja, uz naglaavanje da je kljuni elemenat u Tajni Hristovoj sloboda, kako Boga, tako i oveka, i to sloboda koja se izraava kao ljubav prema drugom. Zaee Gospoda Isusa Hrista od Duha Svetog i Marije Devojke ukazuje na to da je ovaj dogaaj akt slobode, kako Boga, tako i oveka. Marija je na inicijativu Boga oca slobodno pristala da rodi Sina Bojeg kao oveka (v. Lk. 1, 34-38). To je posebno vano napomenuti zbog toga to se i ovde uoava da Bog, prilikom sjedinjenja stvorene prirode sa njim u Hristu, potuje ovekovu slobodu (u ovom sluaju to je bila Marija Djeva), kao to je potovao i slobodu prvog oveka Adama. Dok je prvi ovek Adam svoju slobodu izrazio kao odbijanje zajednice s Bogom, Bogorodica je slobodno prihvatila tu zajednicu. Roenje Isusa Hrista vraa nas na dogaaj stvaranja prvog oveka Adama. Bog je stvorio oveka i obdario ga slobodom i tako je nastao prvi ovek Adam kao linost, kao bie zajednice s Bogom. Kod roenja novog Adama, Hrista, Sina Bojeg, druga linost Sv. trojice uzela je ljudsku prirodu od Marije Djeve. Hristos je, dakle, postao ovek bez uea mua, to ukazuje da je On, od samog roenja, kao ovek bie zajednice slobode Boga s ovekom. Zato je Hristos Bogoovek, potpuni

Bog i potpuni ovek, i jedino u njemu i preko njega ljudi mogu doi u jedinstvo s Bogom. Isus Hristos je, dakle, novi Adam i jedini spasitelj sveta zato to je u Njemu stvorena priroda ponovo sjedinjena s Bogom. Za razliku od prvog oveka Adama, koji je slobodno odbio da ostane u zajednici s Bogom (u emu je i sutina prvorodnog greha), novi Adam, Hristos, od poetka do kraja ostao je u zajednici sa Bogom i pored svih iskuenja. Na to ukazuje itav zemaljski ivot Isusa Hrista - poevi od kuanja u pustinji, pa sve do njegovog stradanja na krstu i smrti. Stradanje Hrista kao Sina Bojeg i oveka jeste izraz njegove slobode kao ljubavi prema Bogu Ocu. Jer, Hristos kao ovek slobodno, iz ljubavi prema Bogu Ocu, ide u smrt. Ovde treba naglasiti ulogu linosti (oveka) u spasenju prirode od smrti. Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih je izraz slobode, ljubavi Boga Oca prema Hristu. To je iskazano tvrdnjom apostola da je Bog Otac Duhom Svetim vaskrsao Isusa iz mrtvih, da ga je vaskrsao slobodno, iz ljubavi. Meutim, u kontekstu vaskrsenja Hristovog treba posebno skrenuti panju uenicima na to da Hristos ne vaskrsava sam, ve da njega vaskrsava Bog Otac. Iz toga treba izvesti zakljuak da vaskrsenje, odnosno veni ivot stvorene prirode, nije stvar prirode, nego linosti, i to Hristove linosti. Vaskrsenje Hristovo je zalog sveopteg vaskrsenja da e nas Bog Otac Duhom svetim na kraju sve vaskrsnuti u Hristu i radi Hrista. Dakle, Tajna Hristova, u kojoj je sjedinjena tvarna priroda s Bogom i tako spasena od smrti, jeste jedinstvo Boga i oveka utemeljeno na slobodi. Da bismo ukazali na slinosti i razlike izmeu Hrista kao novog Adama i starog Adama, treba iz Starog Zaveta koristiti opis stvaranja i ivota prvog oveka Adama, kao i liturgijsko vienje uloge Boga i oveka u spasenju sveta. Na primerima pravoslavne ikonografije koji pokazuju Hristov ivot treba ukazati na navedene injenice da je Hristos i Bog i ovek i da je Hristos kao linost vezan za Boga Oca. (Na primer, u sceni roenja Hristovog jasno se vidi da Hristos nije obino dete, ve Sin Boji; Hristos u naruju Bogorodice, za razliku od renesansnog prikazivanja ove scene, gde se Hristos nimalo ne razlikuje od obine novoroenadi, prikazuje se kao onaj koji blagosilja i od koga zavisi postojanje svih nas, pa i Bogorodice, a ne obrnuto itd.). ISLAMSKA VERONAUKA (ILMUDIN) (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da prui ueniku osnovni vjerniki pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjerniki praktini deo, a takoe i budui vjeni ivot. Izlaganje vjerskog vienja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.

Nain pristupa je islamsko vienje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Zadaci nastave islamska vjeronauke: - poznavanje osnovnih principa vjere islama; - poznavanje vrijednosti molitve; - poznavanje sastavnih dijelova molitve; - upoznavanje meusobnih prava i dunosti pojedinca i zajednice; - razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavrenijim bojim stvorenjima, - razvijanje sposobnosti (na nain primjeren uzrastu uenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja ovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas okruuje, kao i za razmiljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama, - razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajednikog ivota sa drugima, za nalaenje ravnotee izmeu vlastite linosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima razliitih kultura, religija, pogleda na svijet, s drutvom, prirodom) i s Bogom, u izgraivanje uvjerenja da je ovekov ivot na ovom svijetu samo priprema za vjenost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjenog ivota, da se iz te perspektive, kod uenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom ovjeku kao bojem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje. SADRAJI PROGRAMA ISLAM - znaenje rijei islam - sutina islama - neka od naela islamskog vjerovanja - cilj islama - priroda nevjerstva - blagodati islama - vjera, ta to znai - vjera u nevidljivo i nepoznato VRIJEDNOST NAMAZA (molitve) zato obavljamo namaz

vanjska forma namaza vrijednost denaze namaza (namaz koji se klanja umrloj osobi) vrijednost dume namaza (sedmine molitve koja se obavlja petkom) vrijednost dobrovoljnih namaza vrijednost teravih namaza (namaz koji se klanja u toku mjeseca ramazana) SVRHA NAMAZA - namaz ovjeka ini srenim - namaz je brana na putu loih djela - namaz pojaava ljubav prema drugome - namazom nastojimo zasluiti Boiju pomo RAMAZANSKI POST - kako treba provesti mjesec ramazan - neki propisi o postu - post kao stroga vjerska dunost - vanost i koristi ramazanskog posta - post kao moralni faktor - post kao socijalni faktor - post kao zdravstveni faktor - materijalna davanja vezana za mjesec ramazan - sadekatu-l-fitr - posebni ibadeti (Allahu d.. draga djela) u ramazanu - itikaf RAMAZANSKI OBIAJI - doek ramazana - oglaavanje poetka i zavretka posta - uenje Kurna (mukabela) - ramazanski dersovi - uenje salevata i ilahija

- ramazanski iftari i sijela NEKE OD OSOBINA VJERNIKA - vjernik uva emanet (izvrava povjerene obaveze) - vjernik vodi brigu o svojim postupcima - vjernik je strpljiv u tekoama - vjernik je skroman i umjeren - vjernik se bogati znanjem - vjernik kao suprunik i roditelj - odnos vjernika prema roditeljima i rodbini - odnos vjernika prema komijama i zajednici POSLANSTVO - historijat i svrha poslanstva - Muhamed a.s. kao Poslanik - konanost Muhamedovog a.s. poslanstva NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Vjerska nastava je zajedniko djelo vjerouitelja i uenika. Polazite je konkretna stvarnost. Iz doivljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraa na njihovu svakodnevnu primjenu. Ovakav nain saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadraja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sreivanje (sistematizacija). Vjerouitelj e ukupan broj predvienih asova za vjeronauku (36) iskoristiti tako to e svaki as predvideti kratko ponavljanje sadraja sa prethodnog asa, a zatim prei na temu planiranu za aktuelni as, uz obavezni meusobni razgovor nakon obrade date teme, iz kojeg e se zakljuiti da li su sadraj uenici usvojili i da li je naao mjesto u njihovom praktinom ivotu. NAPOMENA: Vjerouitelj e prema svojoj procjeni, a shodno potrebama, na svakom asu izdvojiti odreeno vrijeme za provjeru usvojenosti preenog gradiva, ili u potpunosti posvetiti as provjeri znanja i ocjenjivanju uenika. LITERATURA: Udbenik islamske vjeronauke za 6. razred osnovne kole autora Mensura atovia, koji je uredila Vjersko-prosvjetna sluba Meihata IZ-e Sandaka. KATOLIKI VJERONAUK (1 as nedeljno, 36 asova godinje)

Cilj i zadaci Cilj nastave vjeronauka je upoznavanje osobe Isusa Krista. Istina da je cjelokupni dosadanji vjeronauk besmislen ako u svakom goditu ne bi bio u sreditu promatranja Isus Krist. Meutim uenik estoga razreda mora ve nositi u sebi tenju pokuati Isusa i nasljedovati. Stoga smo izabrali one teme iz Isusova ivota koje nadahnjuju i potiu na nasljedovanje. Graa je tako rasporeena da Isusa promatra u raznim situacijama ivota i gleda se kakav je stav prema pojedinim datostima zauzeo Isus. Oslanjajui se na njegov primjer i rije, elimo ga u tome i nasljedovati. Zato je misao vodilja: nasljedovanje. Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka estog razreda osnovne kole su one vjerske istine koje vode uenika po Isusovom ivotnom putu da ga nasljeduje. SADRAJI PROGRAMA NOVI OVJEK OSTVARENJE ISUSA KRISTA (NASLJEDOVANJE KRISTA) UVOD Upoznavanje uenika sa sadrajima programa katolikog vjeronauka za VI. razred. ISUS KRIST - SIN BOJI - POSTAJE BRAT OVJEKU Poetak boljega svijeta (Pouzdajmo se u Boga, koji je prijatelj ljudi). Bog koji je ovjekom postao (Potujem Mariju, kao posrednicu spasenja). Bog stupa u nau povijest (Radostan sam to je Bog postao prijatelj - ovjek). Susret s Ocem (Vjerujem da mi je Boji Sin prijatelj). Isus Nazareanin (Uzor mi je Isus iz Nazareta). Isusa priznaju sve kranske Crkve svojim Gospodinom - ekumenska tema Ponavljanje. ISUS JE VRHOVNI UITELJ VJERE Glas vapijueg u pustinji (Bit u svjedok Isusov). Oevo svjedoanstvo o Isusu (Zahvalnost za krtenje, po kojem sam brat i dijete Boje). U ime Boje (Bit u marljiv u vrenju svojih dunosti). Kristova rije ini ovjeka novim (Odrat u Isusovu nauku). Isus pouava u prispodobama (Bit u posluan Bojim nadahnuima).

"Vi ste svjetlo svijeta" (Pomoi u svakom da upozna Isusovu nauku). Zajedniko nauavanje o Isusu kod svih kranskih Crkava - ekumenska tema. Ponavljanje. Zakljuivanje ocjena. ISUS POMAE LJUDIMA Isus je gospodar prirode (Kako je veliki moj prijatelj, u svemu mu se pokoravam). "ao mi je naroda" (Pomoi u bolesnicima). Kod Boga nije nita nemogue (Vjerujem u Boje kraljevstvo). Ponavljanje. ISUS JE ZA NAS UMRO I USKRSNUO - NAJVEI IN LJUBAVI Sam se predao za nas (Divim se Isusovoj ljubavi). "alosna je dua moja do smrti" (Neu oajavati u nevoljama). "Ubrojen bi meu razbojnike" (I u nevoljama u se pouzdavati u Isusa). "eno, evo ti sina" (Pouzdanje u Mariju). "Svreno je..." (Tako u ivjeti da mogu i ja rei ovu rije). Pobijedio je smrt (Znam da smru nije sve zavreno). Isus je iv (Vjerujem u ivot vjeni i uskrsnue). Isus je Prorok i u vjeri Islama - ekumenska tema. ISUS I DANAS MEU NAMA DJELUJE SNAGOM SVOJEGA DUHA Nebeski Otac je proslavio Isusa (Znam da u Isusa vidjeti). Posluni Duhu (Ne zanimaju me samo materijalna, nego i duhovna dobra). Isusov drugi dolazak (Nastojat u biti Isusu s desne strane). Kristovi svjedoci u svijetu (Papa, biskupi i sveenici su predstavnici). Kristovi vjernici u svijetu (Bit u vjeran Isusu). Crkva i Crkve, jedinstvo u razliitosti. Ponavljanje.

Zakljuivanje ocjena. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Vjerska pouka je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doivljenih iskustava sa itanja Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraa na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav nain spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), sreivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog naina spoznaje. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primjer: nain spoznaje posjeduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamenih injenica... Ili, sadraj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaa, upoznavanje prilika i uvjebavanje. Kod spoznavanja treba imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrauju novi nastavni sadraji vri se primjena, ponavljanje i vrednovanje obraenoga gradiva. OPE NAPOMENE Imajui na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadraja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (to? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. kod petog razreda, svaka tematska cjelina), gdje se zapravo objanjava ueniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u primjerima ivota. To je osobito za mlade nadahnue i elja za nasljedovanjem. Zakljuci se mogu istai na ploi. Nakon ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o pomirenju (to?, kako? i zato?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika. Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Ovakva spoznaja i djeje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i na ponovljeni tekst Svetog Pisma. Prozivku i domau zadau obavimo u prikladno vrijeme. EVANGELIKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAKE EVANGELIKE CRKVE A.V. (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci - Razumevanje i razvijanje pojmova i ovladavanje sistemom znanja vezanih za veru u Boga; - Usvajanje sloenih znanja o Bogu na osnovu temeljnijeg prouavanja Biblije; - Razvijanje svesti o tome da postoje vrednosti koje su dostupne iskljuivo na osnovu vere; - Rast u spoznaji Boga koja se odnosi ne samo na Boje osobine, ve naroito na spoznaju ivog Boga. POLAZNE TAKE VERSKE NASTAVE U ESTOM RAZREDU Cilj verske nastave je da uenici steknu osnovne pojmove o znaaju Biblije, da usvoje Bibliju kao Boju re, koja ih vodi prema veri u Boga.

Upoznavajui Bibliju kao Knjigu svih knjiga uenici saznaju da: kroz Bibliju upoznajemo nau budunost, jer cilj naeg putovanja kroz ivot jeste veni ivot; Biblija daje logine odgovore - svet i nae postojanje su delo Tvorca; Biblija otkriva tajnu dobra i zla - zlo je primamljivo i lako mu se predajemo; Biblija menja nae ivote - od okova zla nas je izbavio Isus na Izbavitelj; Biblija je jedinstvena - sadri jedinstvenu poruku; Biblija daje smisao ivotu - ui nas da je smisao ivota ljubav koja slui drugima; Biblija je udbenik ivota - daje nam uzor pravog oveka; Biblija je neunitiva i iri se po celoj zemlji, jer, mada proganjana, ostaje najvie itana knjiga na svetu. Steena svest i spoznaja Gospoda Boga pomae da se lina vera i poverenje u Boga uveava. SADRAJI PROGRAMA Gradivo verske nastave Slovake evangelike a. v. crkve za esti razred osnovne kole sastoji se od osnovne teme BIBLIJA I NJENA VEST, odnosno od osam podtema: 1. Biblija - kako je postala (Prevodi Biblije i njeno irenje, Znaaj Biblije, Kako koristiti Bibliju i pomona literatura za njeno korienje); 2. Starozavetno svedoenje o Bogu, svetu i oveku (Greh poziva Boji sud i Boju kaznu, Noje i njegovo potomstvo, Avram - veliki praotac, Isak, Jakov, Josif, Izrailjevci u Egiptu - osloboenje i putovanje); 3. Sudije, carevi (Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, Knjiga o Ruti, Dve knjige Samuilove, Dve knjige o carevima, Dve knjige dnevnika, Knjiga Jezdrina, Knjiga Nemijina, Knjiga o Jestiri); 4. Proroci (Knjige proroka - priprema Novog veka, Neka predskazanja o Isusovom dolasku u knjigama proroka); 5. Pribliilo se carstvo Boje, nebesko (Tako je Bog voleo svet da je svog Sina dao...); 6. Silazak Svetoga duha - ivot prvih hriana; 7. Crkva, koja se ui (Psalmi, Prie Solomunove, Knjiga propovednikova, Poslanice apostola); 8. Crkva, koja eka (Otkrivenje Jovanovo). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Za realizaciju programa polazite je uvek prethodno znanje koje su uenici stekli u prethodnim razredima. Sadraji ne treba da budu sami sebi cilj, ve treba da vode ka razvoju oekivanih znanja,

stavova i vrednosti kod uenika. Pored navedenih osnovnih sadraja, verouitelj pravi adekvatan izbor drugih sadraja i uvodi ih u nastavu. U izvoenju verske nastave potrebno je koristiti razne metode i osmiljeno ih birati, a pre svega one koje omoguavaju uenicima da budu aktivni i da uspeno meusobno sarauju. Uitelju verske nastave su na raspolaganju mnoge i raznovrsne nastavne metode: - osnovna i najstarija metoda nastave je prianje; prianjem treba dotai oseanja uenika; prianje, naroito biblijskog teksta, mora da bude jasno, saeto, mora se paziti da se u tekst Biblije ne unesu informacije kojih tamo nema; - razni oblici interaktivnih (kooperativnih) metoda - uenje u grupi, u parovima; - razne forme uenja putem reavanja problema, traganje za odgovorima na pitanja koja postavljaju sami uenici; - iskustveno uenje kroz razgovore i grupne diskusije uenika o realnim svakodnevnim iskustvima, problemima. Pri izboru metoda nastave i kroz aktivnosti uenika neophodno je uvaiti princip raznovrsnosti i razvojnosti. Ono to je najvanije i to je osnovni cilj verske nastave jeste, da uenici steenu svest o spoznaji ivog Boga tvorca, Izbavitelja i Prosvetitelja, prenesu u lini ivot kao hriansko ponaanje koje je spoljni izraz duhovnog ivota vernika u odnosu prema Bogu i ljudima. Za realizaciju programa verske nastave slovake evangelike a. v. crkve treba koristiti: Bibliju - Stari i Novi Zavet (bilo bi dobro da svaki uenik ima svoj primerak Biblije). VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIANSKE CRKVE (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrianske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti u hrianstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje nauava Katehizam katolike crkve. Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrianske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konano da se osea pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvruje ivotom. SADRAJI PROGRAMA

TEMA:

GLAVNI CITAT:

PODELA:

APLIKACIJA: PEVANJE:

1. as 2. as

Upoznavanje uenika sa gradivom Uteha Rim. 8, 16 Moram znati tri stvari: 1. Prvo& 2. Drugo& 3. Tree& Otkud zna da si grean? ta zahteva od nas zakon Boji? Moe li se potpuno drati ove zapovesti? Zar je Bog stvorio oveka zlim? Kako je onda ipak oveja narav postala pokvarena i grena? Kako emo se osloboditi od kazne za nae grehe i kako emo opet doi u milost Boju? Ko je taj osloboditelj koji je pravi Bog i pravi ovek? Otkud zna da je Isus taj spasitelj? Himna 394 Koliko stvari mora znati da u tom Mat. 11, 28-30 blaenstvu moe iveti?

3. as

Himna 191

4. as

Zakon Boji

Mat. 22, 37

Himna 408

5. as

Odravanje I. Mojs. 1, 27 Bojeg Zakona

Himna 396

6. as

Ponavljanje

7. as

O otkupljenju 2 Kor 5, 21 oveka

Himna 399

8. as 9. as

Apostolsko verovanje Podela Apostolskog verovanja 2 Kor. 13, 13 O Bogu Ocu i stvorenju O Bogu Sinu

Himna 411 Psalm I

i naem spasenju O Bogu Duhu Svetom i o naem posveenju ta veruje o Bogu Ocu? Kakvu korist imamo od spoznaje Boje brinosti? ta znai ime Isus? Ima li osim Isusa drugog spasitelja? ta znai ime Hrist? Zato trebamo verovati u Boga Duha Svetoga? ta veruje o optoj crkvi hrianskoj? ta veruje o oprotenju grehova? Kakvu utehu ima u uskrsnuu tela? ta su sakramenti? Koju svrhu imaju sakramenti? Koliko ima sakramenata? Kako krtenje podsea na smrt Isusovo? Kada je

10. as

O Bogu Ocu

Psalm 23, 1

Psalm VIII

11. as

O Bogu Sinu

Djela. Ap. 4, 12

Himna 273-274

12. as

O Bogu Duhu Gal. 4, 4 Svetome I deo

Himna 330

13. as

O Bogu Duhu Luk. 1, 35 Svetome II deo

Himna 170

14. as

Ponavljanje

15. as

O Rim 4, 11 sakramentima

Himna 197

16. as

O krtenju

Mat 28, 18-20

Himna 369

odredio Isus da se njegovi vernici krste? Treba li krstiti i malu decu? Kada je Isus odredio da njegovi vernici primaju svetu veeru? Promeni li se u svetoj veeri hleb i vino u telo i krv Hristovu? Ko moe pristupiti stolu Gospodnjem? ta znai umiranje starog oveka? ta znai oivljavanje novoga oveka? Koji je Zakon Boji? (I-IV Zapovest) (V-X Zapovest) ta eli Bog od nas u prvoj zapovesti? ta je idolstvo? ta eli Bog u drugoj zapovesti? Zabranjuje li time Bog da izrauje slike

17. as

O svetoj veeri I Kor 11, 23&

Psalm LXV

18. as

O svetoj veeri I Kor 11, 23& II deo

Himna 376

19. as

O zahvalnosti I Kor 1, 30

Psalm CV

20. as

Zakon Boji I 2 Mojs 20, 1-11 deo Zakon Boji II 2 Mojs 20, 12-17 deo Ponavljanje Zakon Boji III deo Zakon Boji IV deo

Himna 397

21 as 22. as

Psalm XXIII

23. as

Psalm 81, 10

Psalm LXXXI

24. as

5 Mojs 4, 12

Himna 341

i kipovi? Dali je slobodno u crkvi imati slike, da neki iz njih ue? ta eli Bog u treoj zapovesti? ta zabranjuje trea zapovest Boja? ta eli Bog u etvrtoj zapovesti? Treba li to initi samo nedeljom i praznicima? ta eli Bog u petoj zapovesti? ta zabranjuje Bog u petoj zapovesti? ta eli Bog u estoj zapovesti? ta zabranjuje Bog u estoj zapovesti? ta eli Bog u sedmoj zapovesti? ta zabranjuje Bog u sedmoj zapovesti? ta eli Bog u osmoj zapovesti? ta zabranjuje Bog u osmoj zapovesti? ta eli deveta zapovest? ta zabranjuje Bog u

25. as

Zakon Boji V Mat. 5, 34-36 deo

Himna 406

26. as

Zakon Boji VI deo

Luk. 4, 15-16

Psalm LXXXIV

27. as

Zakon Boji VII deo

3 Mojs. 19, 32

Psalm XXXIV

28. as

Zakon Boji VIII deo

Mat 5, 22

Himna 206

29. as

Zakon Boji IX deo

Efes. 5, 3

Psalm L

30. as

Zakon Boji X Jov. 6, 12 deo

Psalm 429

31. as

Zakon Boji XI deo

Jov. 7, 50

Psalm V

devetom zapovestu? ta eli deseta zapovest? Mogu li se pridravati svih ovih zapovesti oni koji su se obratili Bogu? Zato je Bog dao da se Deset zapovesti tako strogo naveuju kada ih se na zemlji niko ne moe pridravati? Zato treba hrianin da se moli? Zato trebamo moliti Boga? Kako glasi ta molitva? ("Oe na&")

32. as

Zakon Boji XII deo

Rim. 7, 7

Himna 184

33. as

O molitvi

Mat. 6, 9-13

Himna 400

34-36. as

Sistematizacija gradiva

HRIANSKA ETIKA EVANGELIKE HRIANSKE CRKVE A.V. (1 as nedeljno, 36 asova godinje) "Stari Zavet" Predgovor Stari zavet je prvi vei deo Biblije. U njega stane Novi zavet ak tri puta po svome obimu. Stari zavet sadri u sebi 39 knjiga. Ti spisi su nastali otprilike pre hiljadu godina. Nastajali su u raznim godinama i ivotnim prilikama. Zbog toga je i njihov sadraj razliit. Ipak, u sutini se uglavnom poklapaju: svaka knjiga prosleuje Boju re, njegovu volju i mo njegove ljubavi.

U Starozavetnom udbeniku i itanci za 6. razred osnovne kole bie rei o jednom delu te divne biblioteke starih spisa: o veem delu Starog zaveta. U vreme naeg upoznavanja sa njime, vratiemo vreme par stotina godina unazad, da bismo ispravno upoznali Starozavetnu poruku. Za vreme uenja suoiemo se ne samo sa prolom istorijom i sa starozavetnim ljudima, ve i sa Bogom: sa njegovom spasavajuom ljubavlju i njegovom voljom. Otkriemo da nam alje poruku iz hiljade godina udaljenosti, da nas trai da bismo i mi njega nali, i radi njega i radi sebe. O emu emo itati, ta emo uiti? O svemu, to i vas, dragi uenici, interesuje. Gde je poetak ivota? ta je uloga oveka u svetu? Kakve opasnosti, kakva iskuenja ga ekaju? Ko mu pomae u neprilikama? Kakvo nasledstvo e ovek ostavljati svojim potomcima? Kakav udbenik emo koristiti? Starozavetni udbenik i Starozavetnu itanku. Neto o nazivu "Stari zavet" Re "stari" ne znai zastareo ili starinski, ve ima znaenje plemenitog, kao recimo "staro vino" koje je najcenjenije meu vinama. U Starom zavetu se pojavljuju jednostavni tragai za Bogom, velikani molitve, trpei proroci, vie i manje slavni kraljevi, oajnici, nadajui, razoarani i optimistiki raspoloeni ljudi. Takoe, ljudi verujui i ljudi sumnje. Ali ipak, svi su uesnici velike Boje ljubavi, koja nadmauje sav ljudski razum. Krenuemo na veliki put Boje ljubavi. Naravno, nismo u mogunosti da upoznamo svaki detalj. Ipak bie dovoljno ako dopustimo da nas sam Bog vodi ka cilju. Zaponimo od poetka, tamo, gde poinje Boja pria sa svetom i sa ovekom. Sretno putovanje svima, dragi uenici! SADRAJI PROGRAMA

1. as: Uzmimo u ruke Bibliju - Ponavljanje gradiva o Bibliji. Knjige Novog i Starog Zaveta. Cilj: Upoznati uenike 6. razreda sa Starim zavetom da bi bili snalaljivi itajui Bibliju. 2. as: Otkrijmo mo Boju na poetku sveta! Cilj: Nai odgovore na pitanja: Kako je nastao svet? Zato se udaljio ovek od Boga? Zato postoji zlo? 3. as: Otkrijmo mo Boju na poetku sveta! Cilj: Nai odgovore na pitanja: Odakle je nemir na svetu? Zato govore ljudi razliitim jezicima? Zato ne razumevaju

Izraditi okvir nastave Fiksiranje vaeih pravila Upoznavanje programa nastave Pra-pra istorija Istorija stvaranja Prvi greh. Kajin i Avelj. Noje i potop. Vavilonska kula.

jedni druge? 4. as: Ponavljanje: ta ste otkrili? Cilj: Otkrivanjem saznati: Moan je Bog! U njegovim rukama su ljudski ivoti! 5. as: Otkrijmo vernost Boga u ivotu Avrama i njegovih potomaka! Cilj: Upoznati Boji narod, upoznati pouzdanost Boga. Istorija pra-praotaca Stari Zavet je istorija izabranog naroda. Otkud potie ovaj narod? Kako poinje iveti sa Bogom? Isak - Jakov. Josif - Njegov ivotni put. Kod Avrama i njegovih sledbenika. Mogunost upoznanja dva saveza preko dva Avramova sina. Izraelski narod u Egiptu zarobljenitvo Mlad Mojsije u Egiptu - roenje i njegov odgoj - njegov susret sa Bogom Avrama, Isaka i Jakova - priprema za izlazak - izlazak - deset zapovesti Pustinja i gora sinajska Kod gore Sinaj. Putovanje prema obeanoj zemlji. Bog oslobaa i nakon pobune. Bog je pravi osloboditelj.

6. as: Otkrijmo vernost Boga kod potomaka Avrama. Cilj: Upoznati Boja obeanja. 7. as: Ponavljanje - ta ste otkrili? Cilj: Preko Bojih ljudi otkriti Boju ljubav i vernost. 8. as: Otkrijmo spasonosna dela Boga za vreme Mojsija. Cilj: upoznavanje spasonosnog dela Bojeg.

9. as: Otkrijmo spasonosna dela Boga za vreme Mojsija. Cilj: upoznati kako Bog ispunjava obeanje 10. as: Ponavljanje - ta ste otkrili? Cilj: proceniti kako su uenici usvojili gradivo.

11. as: Otkrijmo kako Bog ispunjava svoje obeanje za vreme U otkrivanju neka nas vodi Boija Isusa Navina. re: Cilj: upoznati ta obea Bog i kakve uslove daje. "ne plai se,...jer je Gospod, Bog tvoj, sa tobom..." - u Jerihonu - Rahab i Kralj Jeriha - osvajanje otadbine - osvajanje Jeriha - Podela gradova izmeu 12 plemena - Isus Navin pred smrti i njegov savet. 12. as: Ponavljanje - ta ste otkrili? Cilj: mogunost proceniti usvojenost gradiva. 13. as: Otkrijmo Boju mo u doba sudija! Cilj: Upoznati uenike sa time zato su bile potrebne sudije. Boja obeanja - Izraelski narod. Protivreenosti - ivotne prilike. 1. Sudije Izraela - narod neveran - Gedeon - Samson - Samuil Izrael eli zemaljskog kralja

14. as: Otkrijmo Boju ljubav u ivotu Davidovom.

Cilj: upoznati uenike sa time zato je izraelski narod traio kralja.

- problematika izbora - dve strane David u dvorcu kraljevskom - David postane Saulov vojskovoa - David i Golijat Boj izmeu Davida i Saula Kralj David - poetak izgradnje zajednike drave - ujedinjenje Izraela sa Judom - Jerusalim postaje glavni grad imperije Prorok Natan - Davidov greh - Natanov slikovni govor - Kazna i oprotaj Kralj Solomon - njegovo odreenje - mudrost Solomona - dobrobit u celoj dravi Jerusalimski hram - Solomon kao graditelj hrama - zato je bilo potrebno? - Unutranji izgled hrama - Bog je prisutan pored svog sluge - pomae Davida u njegovoj borbi - Solomon daje mudrost - A nae potrebe? Razdvajanje Izraela - prorok Ahija i 12-odelni ogrta - Jeroboam i Roboam - Jeroboam je izabran za kralja. Prorok Ilija. - velika sua - udovica u Sareptu - sud na Gori Karmel - Gora Horeb - Nabotova vinica Prorok Amos - kao trei izmeu malih proroka - kao glasonoa Boijeg suda Prorok Osija - oglaava Boji sud ivotom - njegov brak i njegova deca manifestuju odnos Izraela i Boga. Pad severnog dela - napomena za deset plemena Izraela - ta je uzrok pada?

15. as: Otkrijmo Boju ljubav u ivotu Davidovom. Cilj: upoznati Davida koji je izgradio izraelsku imperiju.

16. as: Boja ljubav u ivotu Davidovom.

17. as: Ponavljanje - ta ste otkrili? Cilj: procenjivanje kako su uenici usvojili gradivo.

18. as: Otkrijmo Boju borbu za izabrani narod za vreme raspadanja drave. Cilj: upoznati uzrok opadanja imperija. 19. as: Otkrijmo Boju borbu za izabrani narod za vreme raspadanja drave.

20. as: Otkrijmo Boju borbu za izabrani narod za vreme raspadanja drave.

21. as: Vreme raspadanja izraelske drave.

- Izrael u ropstvu. 22. as: Vreme raspadanja izraelske drave. Prorok Isaija - ivi u Judeji - pedeset godina kao voa naroda - vizije Isaijine Prorok Mihej - oglaava sud Boji - objavljuje pad Jude - proroanstvo o Spasitelju Kralj Josija - naena knjiga zakona - slae se sa 5. knjigom Mojsijevom - Grki naslov - Deuteronomium 25. as: Vreme raspadanja izraelske drave. Prorok Jeremija. - poloaj Jude se pogorava - uticaj Jeremija na narod - simboliki delovi propovedi Prorok Jezekilj. - kao Boji ovek meu svojima - Bog je prisutan - doi e vreme slobode - privienja Jezekiljeva Prorok Isaija - Glave 40-55 - proroanstvo o spasenju - Isaija kao jevanelista Starog Zaveta Prorok Danilo. - vernost Bogu - vernost kao primer - ta je sadrina nade? - proroanstvo o poslednjem sudu. Prorok Jona. - cela knjiga kao simbolika - Jona kao primer Izraela - pakao kao primer i za nas - Bog svoj narod ne naputa niti u ropstvu. - Bog nudi spasenje i graanima Ninive - Zato je potrebno paljivo gledati proroke? - Bog uva svoje u blizini, kao i u daljini. - uvod - itanje proroka Jeremije

23. as: Vreme raspadanja izraelske drave.

24. as: Vreme raspadanja izraelske drave.

26. as: Otkrijmo spasiteljsku mo Boju za vreme Vavilonskog ropstva. Cilj: upoznavati Boga koji ne naputa svoj narod niti za vreme robstva. 27. as: Vreme ropstva.

28. as: Vreme ropstva.

29. as: Vreme ropstva.

30. as: Ponavljanje - ta ste otkrili? Cilj: proceniti kako su uenici usvojili gradivo.

31. as: Otkrijmo Boji graditeljski rad za vreme povratka u

domovinu.

- prorok Jezdra - svetenik - voditelj izgrauje hram - suprotnost izmeu Jevreja i Samariana - prorok Nemija - ostaje u Vavilonu - kasnije je izaslanik Kralja. - povratak u domovinu. - proroanstva o Mesiji. - Zato su putokazi? - Izreene su 300-600 godina pre Hrista. - Da li se izabran narod mogao vratiti kui bez pomoi Boga? - Da li bi bez njegove pomoi mogao izgraditi domovinu? - izgradnja drugog hrama - izgradnja grada Jerusalima - kako nama pomae Bog?

32. as: Prorok Agej i izgradnja hrama. Proroanstvo o slavi drugog hrama. 33. as: Prorok Jesaja.

34. as: Ponavljanje - ta ste otkrili?

35. i 36. as: Sistematizacija gradiva Pogovor Stigli smo do kraja naeg putovanja, iji je cilj bilo delimino upoznavanje Starog Zaveta. Ali, Boji razgovor sa nama nije se zavrio. On se nastavlja u sledeim razredima. elim vam lep provod, odmor i puno toplih letnjih dana. Neka je Bog sa vama. Upoznavanje Na prvom asu veronauke potrebno je utemeljiti pravu atmosferu izmeu uenika i nastavnika (verouitelja). Potrebno je odrediti okvir nastave. Bitno je, da su uenici upoznati sa svime to je potrebno za asove. - Starozavetni udbenik i Starozavetna itanka Pedagoka metoda upotrebljena u udbeniku 1. Pria Verouitelj, ali i uenici mogu lako pasti u zamku kada biblijska pria postane pripovetka. Zato se cilj mora konkretno i tano naznaiti. Da pria postane autentina potrebno je precizno znanje odgovarajueg teksta. Nove ili tue izraze potrebno je unapred razjasniti. Na primer: BETESDA = kua milosra. Dalje, vano je kazivati priu tako, da uenik "vidi" to to uje. 2. Razgovor (Dijalozi) Razgovor izmeu uenika, i izmeu uenika i verouitelja je vrlo vaan deo asa veronauke. Ova metoda daje mogunost ueniku da sam pokua da sastavi i kae svoje miljenje i tako postavi razna pitanja. Ili obrnuto, da na verouiteljevo formulisano pitanje daje odgovor vlastitim reima. Kao

pomo mogu posluiti slike, crtei, pitanja, koji se nalaze u udbeniku. Takoe, tome slue i pripremljeni zadaci, koji se oslanjaju na matu i ideje uenika. 3. Pitanja Udbenik daje prednost egzistencijalnim pitanjima, koja se oslanjaju na vlastite doivljaje uenika u vezi sa Bogom, koji im se predstavio i njih lino oslovio preko biblijskog teksta. 4. Samostalan rad uenika sa biblijskim tekstom Uenike treba polako navesti da samostalno osvajaju znanje biblijskog teksta pomou itanja. itanje teksta ima razliite faze: doslovno znaenje, preneseno znaenje i kritino znaenje. Svakako treba omoguiti uenicima slobodan izbor miljenja, a time i mogunost pogreaka (greaka). 5. Obrada gradiva na drugi nain U priruniku za verouitelje je data i "druga mogunost" za obradu gradiva. Ova metoda se oslanja na prikazivanje prie. Igranje likova iz prie nije pozorina izvedba, ve posredovanje oseaja, upoznavanje hrianskog ivota punog pitanja. Pokuaj identifikacije sa tim ivotom. 6. Oigledna nastava Pored prie i tekstova neizbeno je korienje crtea, slika, kratkih video-filmova sa odgovarajuom tematikom (ne duim od 10 min.). Ova oigledna nastava pomae pamenju, pokree diskusiju, privlai panju. Zato se preporuuje da se koristi na kraju asa, kao oigledan rezime. 7. Omladinska pesmarica Uenici ve dobro poznaju evangeliku omladinsku pesmaricu iz tradicionalnih svakogodinjih omladinskih susreta. Zato skoro na svakom asu moemo koristiti i birati pesmu koja je u skladu sa samim gradivom. Veliku pomo znae i CD ploe i kasete. VERONAUKA - JUDAIZAM (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj nastave jevrejske veronauke je da uenici steknu osnovna znanja iz bogatog naslea jevrejske biblijske knjievnosti, istorije, rabinske knjievnosti i etike, kao i da se upoznaju sa jevrejskim praznicima, obiajima i simbolima. Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za esti razred osnovne kole je da se uenici upoznaju sa jevrejskim svetim knjigama i sa poecima jevrejske istorije. SADRAJI PROGRAMA Nastavne celine i jedinice: 1. JEVREJSKE SVETE KNJIGE: Tora, Midra, Mina, Gemara, Mine Tora, ulhan Aruh.

2. BIBLIJSKO RAZDOBLJE: Epoha patrijarha, Mojsije i Izlazak iz Egipta, Osvajanje Kanaana i epoha Sudija, aul, Davidovo carstvo, Solomon, Rascep jedinstvenog carstva, Epoha dvaju carstava, Pad Samarije, Judeja posle pada Izraela, Judeja pod vavilonskom vlau i pad Jerusalima, Proroka knjievnost, Vavilonsko ropstvo i "povratak u Cion", Razdoblje persijske vladavine. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO) Koristiti sledee knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd 1996), Kratka istorija jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih optina Jugoslavije). Opte napomene Istorijsko pamenje i istorijska perspektiva je od velikog znaaja za razumevanje identiteta i sudbine jevrejskog naroda. GRAANSKO VASPITANJE (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Opti cilj predmeta je osposobljavanje uenika za aktivno uee u ivotu kole i lokalne zajednice proirivanjem znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima kroz praktino delovanje. Operativni zadaci: - podsticanje i osposobljavanje za aktivno uee u ivotu lokalne zajednice; - razumevanje funkcionisanja nivoa i organa vlasti; - upoznavanje mera vlasti; - upoznavanje prava i odgovornosti graana na nivou zajednice; - razvijanje komunikacijskih vetina neophodnih za saradniko ponaanje, argumentovanje stavova i izraavanje miljenja; - obuavanje za timski nain rada; - razvijanje sposobnosti kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja. SADRAJ PROGRAMA UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6) - Uvod u program: predstavljanje ciljeva, zadatka i sadraja programa i upoznavanje uenika sa nainom rada. - Upoznavanje sa najznaajnijim pojmovima iz programa.

- Mere i reenja: prouavanje uvodnog teksta, razmena miljenja, uoavanje problema u zajednici, predlozi moguih reenja odreenih problema. - Pravila i zahtevi timskog rada: upoznavanje uenika sa karakteristikama i pravilima timskog rada. - Upoznavanje sa koracima kroz koje se realizuje program. - Studija odeljenja: upoznavanje uenika sa izradom razredne studije, nainom prikupljanja materijala i priloga za prezentaciju i dokumentaciju za etiri dela studije. PRVI KORAK - UOAVANJE PROBLEMA U ZAJEDNICI (4) - Uoavanje problema u drutvenoj zajednici: uenici kroz diskusiju identifikuju este probleme zajednice i u grupama popunjavaju "Upitnik za uoavanje i analizu problema". - Podela uenika u grupe za prikupljanje podataka o pojedinim problemima i upuivanje u nain korienja "Upitnika za prikupljanje podataka". - Prikupljanje podataka: - razgovor sa roditeljima, nastavnicima i drugim lanovima zajednice, - korienje tampanih izvora i informacija iz medija. - Izvetavanje i diskusija o prikupljenim podacima svake grupe. DRUGI KORAK - IZBOR PROBLEMA (1) - Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajednikog problema. TREI KORAK - SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8) - Identifikovanje izvora informacija: upoznavanje sa izvorima podataka. - Upoznavanje sa tehnikama i postupcima prikupljanja informacija: razmatranje sa uenicima "Uputstava za dobijanje i dokumentovanje podataka", sadraja upitnika i drugih postupaka prikupljanja podataka na terenu (posete bibliotekama, telefoniranje, zakazivanje sastanaka, pisanje zahteva...). - Podela na istraivake timove i priprema potrebnih materijala: priprema uenika za prethodnu najavu posete osobama u organizacijama i institucijama kojima e postaviti pitanja iz "dokumentacionih upitnika". - Sakupljanje podataka o izabranom problemu (moe i kao domai zadatak): posete uenika razliitim organizacijama i institucijama i organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija koje se bave reavanjem izabranog problema. - Razgovor o prikupljenim podacima. ETVRTI KORAK - IZRADA STUDIJE (12)

- Podela uenika na etiri studijske grupe: upoznavanje sa delovima studije i zadacima studijskih grupa na osnovu "Uputstava za studijske grupe". - Razvrstavanje i klasifikovanje sakupljenih materijala prema zahtevima delova studije. - Kriterijumi za izradu studije: upoznavanje uenika sa merilima za izradu i procenu studije. - Izrada studije: uenici rade na dva dela studije - pokazni deo (pano) i dokumentacioni deo. - Priprema za javnu prezentaciju: uenici se upoznaju sa ciljevima javnog predstavljanja i pripremaju prezentaciju u skladu sa uputstvom (simulacija prezentacije). PETI KORAK - JAVNA PREZENTACIJA STUDIJE (1) - Javno predstavljanje razredne studije: uenici pred irijem i publikom predstavljaju svoje delove razredne studije i odgovaraju na pitanja. ESTI KORAK - OSVRT NA NAUENO (4) - Razgovor o tome ta su uenici i kako nauili: uenici samostalno procenjuju iskustva i vetine koje su stekli tokom programa. - Izrada kratkog pisanog osvrta na naueno kao deo dokumentacije: uenici belee utiske o linom i zajednikom radu i napredovanju. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Cilj programa graanskog vaspitanja za VI razred je osposobljavanje uenika za aktivno i odgovorno uee u ivotu drutva, proirivanjem praktinih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima. Fokus programa graanskog vaspitanja usmeren je na lokalnu sredinu i donoenje odluka od znaaja za ivot zajednice u kojoj uenici ive. Programske sadraje bi trebalo realizovati tako da se uenicima omogue: sloboda izraavanja miljenja i stavova o otvorenim pitanjima i problemima koje su sami identifikovali kao znaajne; razumevanje i razmatranje razliitih mera koje se u koli/lokalnoj zajednici preduzimaju u cilju reavanja problema; unapreenje vetina komunikacije u razliitim socijalnim situacijama (u koli, na nivou vrnjake grupe i sa nastavnicima, kao i van kole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim uesnicima u ivotu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritikog miljenja, argumentovanja i zalaganja za sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama kolske/lokalne zajednice i aktivno angaovanje. Realizacija programa se zasniva na korienju interaktivnih i istraivakih metoda rada. Interaktivno uenje podrazumeva sloen postupak koji tei da imitira proces saznavanja kakav se odvija u autentinim ivotnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doivljaju, upotrebljivom i trajnom. U interaktivnom procesu uenja ostvaruje se saradnja izmeu nastavnika i uenika i to u obliku zajednike konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i uenika koje su komplementarne, odnosno koje se dopunjuju. Kod ovog naina rada to se postie kroz planirano, voeno i vremenski skraeno prolaenje kljunih faza ovakvog uenja: - uenici se najpre uvode u kontekst teme kojom elimo da se bavimo;

- kreira se situacija koja svima omoguava da aktivno uestvuju u istraivanju i iznalaenju reenja za postavljeni problem; - kroz diskusiju se razmenjuje, objanjava, precizira i uobliuje iskustvo; - uspostavlja se veza sa postojeim znanjima i prave se razliite generalizacije. Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridravaju je da uenike uimo ne ta da misle, nego kako da misle. Uenici aktivno i ravnopravno uestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da inicira i odrava dvosmernu komunikaciju sa uenicima, da podstie iznoenje njihovih zapaanja, miljenja i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na asu pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i miljenja meu uenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada bi trebalo da se odvija kroz sledee forme: kooperativni rad nastavnik-uenici; kooperativni rad u malim grupama uenika; timski rad. Kooperativni rad nastavnik- uenici polazi od pretpostavke da uenici poseduju odreena znanja iz vankolskog ivotnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa veim iskustvom i kognitivnom zrelou, izgrauju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su: osmiljavanje celine situacije uenja kod uvoenja novih pojmova, kao to su, na primer, pojam mere vlasti; planiranje toka asa; kreiranje problemske situacije za uenike; organizovanje grupe uenika. Kooperativni rad u malim grupama uenika je potrebno koristiti da bi se u procesu uenja iskoristile prednosti razliitosti meu uenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Uenike je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno to vie postojeih razliitosti jer to omoguava da se doe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji komlementarnost saznanja kao uslov za unapreenje znanja cele grupe. Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama ija je specifinost podela uloga meu lanovima tima, tako da svako obavlja samo odreeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose reenju problema na kome tim radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u kolskoj/lokalnoj zajednici, prikupljenim podacima itd. Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu uenja su: "mozgalica" ili "modana oluja", razliiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "modana oluja" je tehnika pomou koje se stimulie osmiljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike vano je da se potuju pravila koja podstiu nastajanje novih ideja: svako od uesnika slobodno iznosi ideje i predlae reenje problema; ne dozvoljava se kritika u toku iznoenja ideja; sve iznete ideje se belee onako kako su saoptene. Ova tehnika je prvenstveno vezana za tematska podruja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, veim brojem moguih reenja, stvaranjem planova, na poetku grupnog rada pre diskusije. Grupna diskusija bi trebalo da se vodi o temama ili problemima koji su najavljeni ili zadani u nekom prikladnom obliku, koji upuuje na proradu i pripremu za temu npr. prikupljanje informacija na terenu putem upitnika za graansko vaspitanje; traganje za podacima u odgovarajuoj dokumentaciji u lokalnoj sredini; pregled i prikupljanje informacija iz medijskih zapisa itd. Poeljno je da diskusiju vodi nastavnik, da usmerava, ali da pri tom nema glavnu ulogu u iznoenju miljenja, ve da podstie uenike da iznose svoja saznanja i miljenja. Vani zadaci nastavnika su da svakom diskutantu osigura nesmetano saoptavanje gledita, ali da vodi rauna o vremenu, kako bi i drugi koji to ele mogli da diskutuju i da na kraju diskusije napravi kratak rezime. U procesu

diskusije trebalo bi insistirati na argumentovanom iznoenju stavova i ne stvarati atmosferu pobednika i pobeenih. Simulacija i igranje uloga su veoma korisne tehnike za pripremanje uenika za razliite situacije sa kojima ranije nisu imali priliku da se suoe, kao to su razgovori sa predstavnicima kola, razliitih organizacija, institucija i lokalne vlasti, javne prezentacije i odgovaranje na pitanja prisutnih na prezentaciji. Na asu, u bezbednoj kolskoj situaciji, uenici dobijaju opis situacije koju bi trebalo da simuliraju, pravi se podela uloga prema kljunim akterima u toj situaciji i uenici to odglume. Ove tehnike su korisne za bolje razumevanje novih i nepoznatih situacija i za ublaavanje straha od nepoznatog, kao ometajueg faktora u razliitim prilikama javnog nastupa Istraivaki metod podrazumeva da uenici dobijaju odgovarajue instrukcije, kako bi samostalno, u parovima ili malim grupama u uionici i van nje, u koli kao neposrednom okruenju ili u irem lokalnom okruenju, prikupljali razliite informacije neophodne za izradu njihovog projekta. Aktivnosti nastavnika su presudne u pripremnoj fazi u kojoj bi on trebalo da korienjem odgovarajuih interaktivnih tehnika rada uputi uenike gde i kako da tragaju za podacima i kako da komuniciraju sa relevantnim osobama od kojih mogu da dobiju podatke ili pomo. Uenici samostalno prikupljaju podatke iz razliitih izvora, belee, grupiu i dolaze da na asu prezentuju prikupljeno. U toku prezentacije nastavnik bi trebalo da na kraju, posle komentara svih ostalih uenika, daje svoje komentare koji su pozitivno intonirani, analitini, sa naglaskom na onome to su uenici dobro uradili i ukazivanjem na ono to bi u buduem radu bilo potrebno popraviti i na koje naine. U toku rada uloga nastavnika je da: - motivie uenike za rad tako to e razvijati i odravati njihova interesovanja za ivot i rad u koli/lokalnoj zajednici i davati lini primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja koja su vana za unapreenje kvaliteta ivota; - organizuje nastavu tako to e postaviti ciljeve rada, planirati sadraje, sredstva i opremu, nastavne oblike i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju; - razvija i odrava partnersku komunikaciju sa uenicima, tako to e postavljati pitanja, zahteve, davati svoje miljenje, podsticati uenike da oni iznose svoja gledita, podsticati interakciju, pruati povratnu informaciju itd.; - uvaava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom. Posebno je vano da nastavnik kontrolie svoju procenjivaku ulogu, da ne bude previe ili premalo kritian prema uenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i mogunostima uenika da aktivno uestvuju u menjanju svog okruenja. Prostor u kojem se izvodi nastava, uionica opte namene, treba da prua mogunost za sedenje u krug i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 uenika). Poeljno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada uenika uvaju na jednom mestu i da se mogu izloiti u uionici. Za realizaciju predmeta potreban je prirunik za nastavnike i uenike, etvorodelna tabla dimenzija 100x80 za izradu razredne studije, a od potronih materijala: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji.

STRANI JEZIK

Druga godina uenja (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama uenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih vetina i razvijanjem sposobnosti i metoda uenja stranog jezika. Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uenika, njegovih humanistikih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleu, uz uvaavanje razliitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, uenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja e mu omoguiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifinostima jezika koji ui, kao i da nastavi, na viem nivou obrazovanja i samostalno, uenje istog ili drugih stranih jezika na razliite naine i u svim okolnostima koje ivot stvori. Uenje drugog stranog jezika, oslanjajui se na iskustva i znanja steena uenjem prvog stranog jezika, pospeuje sticanje viejezike i viekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezikom bogatstvu ueg i ireg okruenja. Kroz nastavu stranih jezika uenik bogati sebe upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, uenik uoava znaaj linog zalaganja u procesu uenja stranog jezika. Standardi Razumevanje govora Uenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne duu od dve do tri minute; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obavetenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaenje traene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na razliite vrste usmenih poruka (monolog, krai razgovor, kratka informacija). Razumevanje pisanog teksta Uenik ita sa razumevanjem krae pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadrajima i komunikativnim funkcijama. Usmeno izraavanje

U okviru programom predviene jezike grae, uenik je u stanju da iskae jednostavnu usmenu poruku, ispria lini doivljaj, sadraj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomo nastavnika. Pismeno izraavanje U okviru programom predviene jezike grae, uenik pie poruke i kratke tekstove. Interakcija Uenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama, sadrajima i komunikativnim funkcijama. Znanja o jeziku Prepoznaje osnovne principe gramatike i sociolongvistike kompetencije. Operativni zadaci na nivou jezikih vetina Razumevanje govora Na kraju estog razreda, uenik treba da: - razume izraze koje nastavnik upotrebljava tokom asa da bi dao uputstva za rad i drugo; - razume kratke dijaloge i monoloka izlaganja do osam reenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim tempom, drugi uenici ili ih uje preko zvunog materijala, a koji sadre iskljuivo jeziku grau obraenu tokom petog i estog razreda; - razume jednostavne pesme u vezi sa obraenom tematikom; - razume i reaguje na odgovarajui nain na kratke usmene poruke u vezi sa linim iskustvom i sa aktivnostima na asu. Razumevanje pisanog teksta Uenik treba da: - upozna i, kada je u pitanju poznata jezika graa, savlada tehnike itanja u sebi i glasnog itanja; - dalje upoznaje pravila grafije i ortografije; - razume uputstva za izradu vebanja u udbeniku i radnim listovima; - razume smisao kraih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oko 70 rei); - izdvaja osnovne informacije iz kraeg prilagoenog teksta u vezi sa nekom osobom ili dogaajem (ko, ta, gde, kada...). Usmeno izraavanje

Uenik treba da: - razgovetno izgovara glasove, posebno one koje na jezik ne poznaje, akcentuje rei, potuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i itanju; - stupi u dijalog i u okviru est - sedam replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obraenih tokom petog i estog razreda; - monoloki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak reenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomo pitanja saopti sadraj dijaloga ili narativnog teksta, ili opie sliku, lice, predmet, ivotinju i situaciju; - interpretira kratke, tematski prilagoene pesme i recitacije. Interakcija Uenik treba da: - reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom; - postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih; - izraava dopadanje ili nedopadanje; - uestvuje u komunikaciji na asu (u paru, u grupi, itd.); - trai razjanjenja kada neto ne razume. Pismeno izraavanje Uenik treba da: - dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije; - dopunjava i pie rei i kratke reenice na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja; - pie prigodne estitke, poruke i elektronska pisma koristei model; - pie svoje line podatke i podatke drugih osoba (ime, prezime i adresu); - odgovori na jednostavna pitanja (ko, ta, gde) koja se odnose na obraene teme, situacije u razredu ili njega lino; - pravi spiskove s razliitim namenama (kupovina, proslave roendana, obaveze u toku dana...). Znanja o jeziku - prepoznaje ta je novo nauio; - shvata znaaj poznavanja jezika;

- uvia mogunosti pozitivnog transfera znanja i strategija steenih uenjem prvog stranog jezika; - koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme utivosti); - razume vezu izmeu sopstvenog zalaganja i postignua u jezikim aktivnostima. Teme i situacije po domenima upotrebe jezika Privatno - zajednike aktivnosti i interesovanja u koli i van nje - sportski dan, obaveze u koli tokom dana - dnevne obaveze (ustajanje, obroci) - obaveze u kui, ureenje prostora u kojem ivi (kupovina ivotnih namirnica, podela posla...) Javno - razvijanje pozitivnog odnosa prema ivotnoj sredini i drugim ivim biima (kuni ljubimci, nezbrinute ivotinje) - praznici i obiaji u kulturama zemalja iji se jezik ui - obroci (kod kue i van kue) - stanovanje (blok, naselje, kua, grad. selo) - kupovina (obraanje i utive forme obraanja) Obrazovno - predmeti, raspored asova, nedeljna optereenost - slobodne aktivnosti

Teme obraene u petom razredu dalje se proiruju. - kolski prostor i pribor, aktivnosti i obaveze, izleti - druenje - sport - ua i ira porodica, susedi i prijatelji - kuni ljubimci i obaveze prema njima - Boi, Nova godina, Uskrs i drugi vani praznici Moj dom: - prostorije u kui, obaveze u kui Ishrana: - obroci, omiljena hrana, zdrava hrana - navike u ishrani u zemlji iji se jezik ui - odevni predmeti - prikladno odevanje - mesto i ulica gde stanujem

- vane ustanove u okruenju (bioskop, kola, pozorite, pota, muzej, banka, bolnica) - godinja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana, - iskazivanje vremena (meteoroloko i hronoloko - puni sati i pola sata) - osnovni podaci o zemlji/zemljama iji se jezik ui KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE 1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje 3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) 4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja 6. Molbe i izrazi zahvalnosti 7. Primanje i davanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti 8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja 9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba 10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) 11. Iskazivanje prostornih odnosa i veliina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) 12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima 13. Traenje i davanje obavetenja 14. Opisivanje lica i predmeta 15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu 16. Izraavanje pripadanja i posedovanja 17. Traenje i davanje obavetenja o vremenu na asovniku 18. Skretanje panje 19. Traenje miljenja i izraavanje slaganja/neslaganja 20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

SADRAJI PROGRAMA Svi gramatiki sadraji uvode se sa to manje gramatikih objanjenja osim ukoliko uenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatikih pravila. Morfosintaksiki i fonetski sadraji sa primerima Engleski jezik 1. Imenice a) Brojive i nebrojive imenice b) Pravilna mnoina imenica (mnoina na - s, -es); najei primeri nepravilne mnoine (man, woman, child). v) Izraavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini): - Sintetiki genitiv: Mary's book, the dog's tail - Analitiki genitiv: the colour of the book. 2. lan a) neodreeni lan - u prvom pominjanju nekoga ili neega: There's a book on the table. - u znaenju broja jedan: Can I get an orange, please? - uz nazive zanimanja: He's a teacher. - generika upotreba: A cat is an animal. b) odreeni lan - uz zajednike imenice u jednini i mnoini: The apple is for you. / The apples are for you. - ispred superlativa i rednih brojeva: It is the tallest building in London. January is the first month of the year. - u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening. v) nulti lan

- uz nebrojive imenice i brojive imenice u mnoini I like to drink milk. He likes apples. - uz nazive dana u nedelji, meseca, godinjih doba: Friday, March, summer - uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner - uz praznike: New Year, Christmas - uz nazive sportova i deijih igara: football, hopscotch - u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner 3. Zamenice a) Line zamenice u jednini i mnoini, u funkciji subjekta i objekta: We like to play football. I like him. Give me the book. b) Pokazne zamenice u jednini i mnoini this/these; that/those. v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta 4. Determinatori a) Pokazni determinatori this/these; that/those. b) Prisvojni determinatori. v) Neodreeni determinatori some, any, uz brojive i nebrojive imenice. 5. Pridevi a) Sintetiki komparativ i superlativ osnovnih jednoslonih prideva She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town? b) analitiki komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous; v) nepravilno poreenje prideva (good/ bad; much/many). 6. Brojevi Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 10. 7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/ many; a lot of 8. Glagoli

a) The Simple Present Tense za izraavanje uobiajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a lot in winter. b) The Present Continuous Tense za izraavanje radnje koja se dogaa u trenutku govora: He's sleeping now. v) razlika izmeu The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense. g) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najeih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrini oblici, receptivno i produktivno. d) Going to, potvrdni, upitni i odrini oblici, receptivno i produktivno. g) Modalni glagoli - can: - must: - izraavanje sposobnosti, mogunosti: I can swim. He cant come today. - traenje dozvole: Can I take your book, please? - iskazivanje obaveze: You must finish your homework. I must go now. - iskazivanje zabrane: You mustn't smoke. - have to: iskazivanje obaveze: I have to study. - would: nuenje, pozivanje: would you like to ...?

d) Imperativ - pozivanje, davanje predloga: let's go out, let's go to the movies d) Glagoli za izraavanje dopadanja i nedopadanja: like, dislike doing something. 9. Prilozi i priloke odredbe. a) graenje priloga od prideva: slow - slowly 10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from, by. 11. Veznici: and, or, but, because, so. 12. Reenica a) Red rei u prostoj reenici. b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odrini odgovori. v) WH pitanja (What, Who, Whose, Why, Where) g) Pitanja: How long, how far, how high? What is she like? d) Izraavanje namere uz infinitiv.

Italijanski jezik 1. Imenice Vlastite imenice i zajednike, odgovarajui rod i broj: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa itd. 2. lan Oblici odreenog i neodreenog lana. Osnovna upotreba. Slaganje odreenog i neodreenog lana sa imenicom ili pridevom. lan spojen s predlozima di, a, da, in, su i con. Odreeni lan ispred datuma: Oggi l 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il luned il giovedi. Partitivni lan kao supletivni oblik mnoine neodreenog lana (C n libro: Ci sono dei libri). Upotreba lana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni). Poloaj lana i predloga uz neodreeni pridev tutto. Partitivni lan. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izraavaju odreenu koliinu. Prendo un bicchiere dacqua minerale. 3. Zamenice Line zamenice u slubi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro. Naglaene line zamenice u slubi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro. Naglaene line zamenice u slubi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello). Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa? 4. Pridevi Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodreeni pridev tutto. Komparacija prideva, komparativ: Maria i alta di Marta. Noi siamo pi veloci di voi. Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba lana uz prisvojne prideve. Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfoloke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione. Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20) 5. Predlozi Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro. Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.). 6. Glagoli Sadanje vreme (Presente Indicativo) triju konjugacija. Sadanje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire. Sadanje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Imperativ (Imperativo), zapovedni nain, bez oblika za tree lice mnoine). Povratni glagoli. Upotreba glagola piacere. Perfekt (Passato Prossimo) - samo odreeni broj najfrekventnijih glagola: Ho finito. Ho dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano. Kondicional prezenta (Condizionale Presente) glagola potere i volere: Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano? Futur pravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque. 7. Prilozi Potvrdni, odreeni (si, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, pi i priloki izrazi za odreivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, gi Upitni prilozi: quando?, come?, perch dove? Rece 8. Reca ci (s prilokom vrednou). 9. Veznici: e, o, ma. 10. Reenica:

Prosta i proirena reenica u potvrdnom i u odrinom obliku. Subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Marco legge, Marco legge un libro. Il libro ul tavolo. Upitna reenica: s konstrukcijom izjavne reenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?); s konstrukcijom izjavne reenice u odrinom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?). Red rei u reenici. Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu Chi e assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data! Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme! Nemaki jezik Imenice (zajednike, vlastite) Receptivno usvajanje roda, broja i padea pomou lana, nastavaka i determinativa. Produktivno korienje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa mnoine, sa odgovarajuim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviene tematikom. Saksonski genitiv. Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter? lan Receptivno i produktivno usvajanje odreenog i neodreenog lana uz imenice u navedenim padeima. Saimanje lana im, am, ins (receptivno). Nulti lan uz gradivne imenice (receptivno i produktivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i mnoine (receptivno). Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto! Negacija Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.

Nein, das wei ich nicht. Ich habe keine Ahnung. Zamenice Line zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i mnoine (receptivno). Er hei Pridevi Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno). Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist gro Predlozi Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - fr; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvebavaju se receptivno uz imenice u odgovarajuim padeima (receptivno). Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk fr mich? Ich bin im Park/ auf dem Spielplatz. Prilozi Najfrekventniji prilozi i priloke fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frhstck. Glagoli Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola - prostih i glagola sa naglaenim ili nenaglaenim prefiksom, pomonih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, mssen i drfen (receptivno), kao i kn i men (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odrinom i upitnom obliku jednine i mnoine. Prezent sa znaenjem budue radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno). Ich hei Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Sie f t gern Rad. Kannst du schwimmen? Ich fahre im Sommer nach terreich. Wo warst du gestern? Mest du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe. Brojevi Osnovni do 100. Kazivanje vremena po asovniku (u neformalnoj upotrebi). Reenica Osnovne reenine strukture u potvrdnom, odrinom i upitnom obliku. Proirivanje osnovnih reeninih struktura (subjekat - predikat - objekat) podacima o propratnim okolnostima. Produktivno korienje negacija nicht i kein. Upitne reenice uvedene upitnom reju. Neuvedene upitne reenice. Peter. Wann besuchst du uns?

Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest heute ein Buch. Peter liest nicht. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch? Was liest er? Prethodni Ruski jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Obeleja suglasnikog i samoglasnikog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se belee slovima 6, H, G, I, ;; pisanje samoglasnikih slova posle suglasnika :, 3, E, 6, H, G, I; izgovor i beleenje parnih tvrdih i mekih, zvunih i bezvunih suglasnika; izgovor glasova u grupama GB, G=; AG, 7G; AH, 7H; BAO, BLAO; AB=, 74=, 2AB2. Naini beleenja glasa j (Sva navedena obeleja trebalo bi usvojiti receptivno). Tipovi upitne intonacione konstrukcije (receptivno i produktivno). 2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i sloenog glagolskog predikata: - ;53 =0G8=05B @8A>20BL. / C (receptivno i produktivno) 3. Osnovni pojmovi o upotrebi glagolskog vida: 0;LG8: 2AN =>GL G8B0; :=83C, 8 =0 :>=5F 55 ?@>G8B0;. (receptivno) 4. Upotreba oblika prostog i sloenog budueg vremena: / =0?8HC B515. 'B> BK A53>4=O 1C45HL 45;0BL? (receptivno) 5. Upotreba sadanjeg i prolog vremena glagola ?5BL, ?8BL, <KBL, u funkciji predikata: =O ? @5:@0A=> ?>5B. 8H0 ?8; A>:. "K <>5HL @C:8 ?5@54 54>9? (receptivno i produktivno) 6. Slaganje broja i imenice: >48= 4><>2; >4=0 ?0@B0, 425 (B@8, G5BK@5) ?0@BK, ?OBL ? 0@B; >48= 3>4, 420 (B@8, G5BK@5) 3>40, ?OBL ;5B (receptivno). 7. Iskazivanje posesivnosti: <>9 (B2>9, =0H, 20H) 4><>O (B2>O, =0H0, 20H0) <0(receptivno i produktivno); B5B@04L =8, <0(receptivno); 53> (55, 8E) 4>< (receptivno). 8. Iskazivanje vremenskih odnosa: >B>@K9 G0A? >2=> G0A; ?OBL @>3>; ?>;>28=0 2B>@>3>; 157 ?OB8 420. (receptivno). 9. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: O ;N1;N... O =5 ;N1;N...; <=5 =@028BAO... <=5 =5 =@028BAO...(receptivno). 10. Iskazivanje prostornih odnosa: =0 AB>;5, =04 AB>;>4 AB>;>;>(receptivno ). 11. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: / 84C 4><>9. >20 :064K9 45=L E>48B 2 H:>;C. K 545< =0 @>4. K G0AB> 5748< =0 <>@5. (receptivno) Francuski jezik Uenici treba da razumeju i koriste:

1. Prezentative cest/ce sont; voici/voil il y a; Cest ma soeur. Ce sont mes parents. Voici Miki, notre chien. Voil os chats. Il y a cinq chats. 2. Sredstva koja ukazuju na lice: a) line zamenice u funkciji subjekta (i ispred glagola koji poinju samoglasnikom): Jhabite Novi Sad. Nous avons des amis en France. Ils ont des jeux de soci . Le jeu quelles adorent, cest .... b) naglaene line zamenici (usamljene): Qui veut effacer le tableau ? - Moi ! Qui a trouv e chaton ? - Elles ! v) line zamenice u funkciji direktnog i indirektnog objekta (nenaglaene line zamenice za prvo i drugo lice): Tu m utes ? Elles vous connaissent bien. Je te donnerai mon devoir. (za tree lice): Tu laimes beaucoup ? Vous pouvez le dire Marta ? Nous les voyons souvent. Il lui fait des mis s, puis il lui donne des bonbons ! Je leur is tous les jours. 3. Aktualizatore imenice (lan - odreeni/neodreeni/nulti, demonstrative, posesive, kvantifikatore); Le pays o nous avons pass os vacances, cest la Suisse. Cest un tr beau pays. Il y a des lacs et des montagnes. Sur cette photo, cest mon copain Pierre: il est guide. Ces deux filles sont ses soeurs: Marie est infirmi , elle a 23 ans; Sophie est diante, elle a 20 ans. 4. Modalitete reenice: afirmaciju, negaciju, interogaciju (koja sadri afirmaciju i negaciju, kao i potvrdni odgovor si): ne/n....pas/personne/jamais/rien, gubljenje ne/n u familijarnom govoru): On va au cin ce soir. Je tinvite Je ne veux pas venir avec toi/Je veux pas.... Je naime pas tes amis/ Jaime pas... Je ne vois personne... Ils ne font jamais ce que je propose .... Tu ne veux rien me dire ? Vous s toujours .. ? Vous ne devez pas prendre le train de midi ? Si ! Est-ce que vous connaissez X ? Savez-vous o je peux trouver X, sil vous pla? Quand est-ce quil revient ? Pourquoi partez-vous si t 5. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: ici/l as; en haut/en bas; face/tout droit. 6. Kvalifikaciju - pomou komparativa superiornosti i superlativa; Je suis plus fort que toi! Cest ma meilleure amie, - pomou komparativnog comme; Je suis comme toi ! Determinaciju pomou relativnih reenica: relativne zamenice qui, que, o; Le village que nous avons visit appelle ...; le village qui se trouve au bord du Danube sappelle...; le village o est n on p sappelle.... 7. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa: - vremenske indikatore hier, demain, en ce moment/ e moment-l I>; aujourdhui/ce jour-l I> - veznike quand, lorsque i veziki izraz pendant que. 8. Glagolske naine i vremena: auche/ roite/en

- prezent, sloeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastine konstrukcije: bliski futur, bliska prolost: Je lis beaucoup; ce roman, je viens de le finir; cette BD, je vais la lire pendant les vacances; - prezent subjunktiva glagola prve grupe (posle il faut que): Il faut que tu racontes on fr , kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu ives; - prezent kondicionala (u izraavanju sugestije/saveta): On pourrait lui montrer ma biblioth e ! - imperativ sois, soyez. 9. Line glagolske oblike i bezline glagolske oblike sa infinitivnom dopunom, direktnom i prepozicionalnom: Ils veulent aller au cin . Il faut travailler plus. Je dois travailler. Je peux travailler. Il apprend arler fran s. - Upotrebu glagolskih izraza avoir la permission de, avoir le temps de: Nous avons la permission de rester jusqu I> minuit ! Je nai pas le temps de ranger ma chambre, je suis en retard. - Glagole koji uvode kompletivnu reenicu sa veznikom que: Il pense que cest trop loin. Il dit que cest tr loin. 10. Sredstva za iskazivanje logikih odnosa: - uzrok: Pourquoi tu ne viens pas avec nous? Parce que je nai pas fini mon travail. Il part car il est fatigu Jai compris cette phrase gr I> ta m ! - posledica: Il ne fera pas beau, il faut donc organiser la f dans un restaurant. - opozicija:Je sais chanter, mais pas danser. panski jezik Uenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajednike, odgovarajui rod, broj, sa determinativom: Mar Juan, Belgrado, Madrid, Se Se >ora, Profesor, Profesora, la ciudad, el r mis padres, su madre, nuestro pa sus hijos, este alumno, qu ibro? 2. Determinative: a) odreeni i neodreeni lan:el, la, los, las, un, una, unos, unas. b) saeti oblici: del, al v) pokazni pridevi i pokazne zamenice:este, ese, aquel; e, , aqu /I> g) prisvojni pridevi i prisvojne zamenice: mi/m tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su/suyo

3. Nenaglaene zamenice za direktni i indirektni objekat: Tus amigos? No los conozco./Este libro?Te lo doy. Puedes ayudarme? Samo receptivno: te lo digo.

5. Prideve - odgovarajui rod, broj, mesto odnosu na imenicu (samo nemarkirano, odnosno iza imenice), poreenje: una canci onita, un libro divertido, Silvia es m grande que su hermana, una casa grande, 6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 5 7. Pitanja koja zahtevaju odgovor s o i pitanja sa upitnom reju: Puedes ayudarme? Conoces a mi prima? Cu o vienes? D vives? C te llamas ? Por qu o vas ? 8. Negaciju: No viene con nosotros. No conozco a tu hermana. 9. Zapovedni nain: Ven con Pedro ! Samo receptivno negirane konstrukcije: No salgas sin tu madre ! 10. Glagolska vremena: Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu zavravaju na -car, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima. a) Potvrdni oblici b) Odrini oblici v) Prezent glagola: ser i estar g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay) d) perifrastini futur: ir a + infinitivo ) Pret to perfecto simple, pret to imperfecto y pret to perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova reenica (bez objanjenja o graenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledei stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike, u prijatnoj i oputenoj atmosferi; - govor nastavnika prilagoen je uzrastu i znanjima uenika; - nastavnik mora biti siguran da je shvaeno znaenje poruke ukljuujui njene kulturoloke, vaspitne i socijalizirajue elemente; - bitno je znaenje jezike poruke; - nastavnik i dalje uenicima skree panju i upuuje ih na znaaj gramatike preciznosti iskaza;

- znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i koliinu jezikog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u uionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja problema, potragom za informacijama iz razliitih izvora (internet, deiji asopisi, prospekti i audio materijal) kao i reavanjem manje ili vie sloenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreenim kontekstom, postupkom i ciljem; - nastavnik upuuje uenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meusobnog odnosa. Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee: - usvajanje jezikog sadraja kroz ciljano i osmiljeno uestvovanje u drutvenom inu; - poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i aktivnosti; - nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja; - uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu; - udbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praeni upotrebom autentinih materijala; - uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na studiozni i istraivaki rad; - za uvoenje novog leksikog materijala koriste se poznate gramatike strukture i obrnuto; Tehnike (aktivnosti) Tokom asa se preporuuje dinamino smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju due od 15 minuta. 1. Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (sluaj, pii, povei, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u uionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.). 2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.) 3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uionicu ili roditelje i sl.) 4. Vebe sluanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tane i netane iskaze, utvrditi hronologiju i sl.) 5. Igre primerene uzrastu 6. Pevanje u grupi

7. Klasiranje i uporeivanje (po koliini, obliku, boji, godinjim dobima, volim/ne volim, komparacije...) 8. Reavanje "tekuih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti 9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog renika 10. "Prevoenje" iskaza u gest i gesta u iskaz 11. Povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova 12. Zajedniko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izvetaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije) 13. Razumevanje pisanog jezika: - uoavanje distinktivnih obeleja koja ukazuju na gramatike specifinosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...) a. prepoznavanje veze izmeu grupa slova i glasova b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tano/netano, viestruki izbor c. izvravanje proitanih uputstava i naredbi 14. Uvoenje deije knjievnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz. 15. Pismeno izraavanje: - povezivanje glasova i grupe slova - zamenjivanje rei crteom ili slikom - pronalaenje nedostajue rei (upotpunjavanje niza, pronalaenje "uljeza", osmosmerke, ukrtene rei, i slino) - povezivanje kraeg teksta i reenica sa slikama/ilustracijama - popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deiji asopis ili sl, nalepnice za kofer) - pisanje estitki i razglednica - pisanje kraih tekstova Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobiajenih aktivnosti na asu. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podie nivo stresa kod uenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje

se sprovodi sa akcentom na proveri postignua i savladanosti radi jaanja motivacije, a ne na uinjenim grekama. Elementi za proveru i ocenjivanje: - razumevanje govora - razumevanje kraeg pisanog teksta - usmeno izraavanje - pismeno izraavanje - usvojenost leksikih sadraja - usvojenost gramatikih struktura - pravopis - zalaganje na asu - izrada domaih zadataka i projekata (pojedinanih, u paru i grupi) Naini provere moraju biti poznati uenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vebi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim asovima. Predviena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugoditu. 1. Morfologija. Obratiti panju na ispravnu upotrebu razliitih morfolokih oblika. 2. Sintaksa. Obratiti panju na: - slaganje rei (kongruenciju) - pravilnu upotrebu glagolskih vremena - pravilno strukturiranje reenice - jasnost, nedvosmislenost reenice - adekvatnu upotrebu zavisnih reenica - adekvatan red rei u reenici - ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne reenice, kao i izmeu reenica. 3. Koherentnost. Obratiti panju da se razliiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju: - informacije i argumente iznositi postepeno i u loginom sledu - tekst oblikovati tako da predstavlja semantiku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.

4. Kohezija. Potovati logiko-semantike veze izmeu razliitih delova teksta. Obratiti panju na: - adekvatnu upotrebu zamenica i zamenikih rei - adekvatnu upotrebu veznika i konektora - ispravnu upotrebu rei i izraza kojima se upuuje na neki drugi deo teksta. 5. Leksika prikladnost. Obratiti panju na: - odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.) - primernu upotrebu ustaljenih metafora - odgovarajuu upotrebu kolokacija i frazeologizama - semantiko-leksiko nijansiranje - sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije. 6. Stilska prikladnost. Obratiti panju na: - izbor registra (treba da odgovara nameni teksta) - skladno korienje razliitih jezikih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza razliitog stepena ekspresivnosti Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih) TIP TEKSTA: - Deskriptivni tekst (opis vienog, doivljenog, zamiljenog, sanjanog). Predstavlja detalje u vezi sa jednim sredinim subjektom. Preovlauje prostorna nad vremenskom percepcijom. - Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled injenica, preovlauje vremenska percepcija. - Informativni tekst Osnovna svrha mu je pruanje informacija. - Argumentativni tekst Prua argumente, sa ciljem da VRSTA TEKSTA: kratka pria, pripovetka; novinski lanak, esej; struni/nauni lanak; reklamni tekst, letak; katalog; itd.

bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski lanak; izvetaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd.

telegram, vest, izjava, komentar; obavetenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "trai se"; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, &); red vonje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd. diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; struni/nauni lanak; nauna rasprava; novinski lanak; reklama; propoved; itd.

dokae ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav. - Regulativni tekst uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; Planira i/ili ureuje aktivnost ili ponaanje; propisuje redosled procesa itd. Gramatiki sadraji u estom razredu U petom razredu osnovne kole uenici su usvajali strani jezik. Uenje je na tom uzrastu bilo preteno intuitivno: odgovarajuim nastavnim aktivnostima uenici su dovoeni u situaciju da sluaju strani jezik u okviru odreenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u slinim kontekstima. U petom razredu uenici su poeli da uoavaju prva jezika pravila koja su im olakavala poetno opismenjavanje na stranom jeziku. Od petog razreda i u estom razredu, paralelno sa usvajanjem, poinje i uenje stranog jezika; re je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezikih (i nejezikih) fenomena i razmiljanjem o njima omoguuje uoavanje odreenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju. Gramatiki sadraji predvieni u estom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao sloenom sistemu. Savladavanje gramatikih sadraja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udbenika i nastavnicima predlae da: 1. ohrabruju uenike da posmatranjem sami pokuavaju da otkriju gramatika pravila; 2. otkrivena gramatika pravila prikau na shematizovan nain; 3. u primerima i vebanjima koriste to je mogue vie poznatu leksiku; 4. primere i vebanja kontekstualizuju; 5. dodatna objanjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najeih gramatikih greaka svojih uenika; 6. ukazuju uenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogue posledice gramatike nepreciznosti / netanosti. Budui da se na ovom uzrastu stiu tek poetna gramatika znanja koja e se u viim razredima utvrivati i proirivati (sposobnost uenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatika znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vebe kojima se proverava sposobnost uenika da primene odreeno otkriveno gramatiko pravilo; ispravak je za uenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugoa i kolske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraavanja, ne bi trebalo davati gramatika vebanja, ve bi gramatiku tanost nastavnik trebalo da vrednuje

kao jedan od vie elemenata kojim se ocenjuju razliite receptivne i produktivne jezike vetine. Elementi i skala vrednovanja, usaglaeni na nivou kole, trebalo bi da budu poznati i jasni uenicima. FIZIKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj predmeta fiziko vaspitanje - izabrani sport je da uenici zadovolje svoja interesovanja, potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizike kulture i nastojanje da steena znanja primenjuju u ivotu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i ueem na takmienjima). Opti operativni zadaci: Opti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih optih zadatka fizikog vaspitanja: - razvoj i odravanje motorikih sposobnosti uenika; - uenje i usavravanje motorikih formi izabranog sporta; - sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu; - poznavanje pravila takmienja u izabranom sportu; - formiranje navika za bavljenje izabranim sportom; - socijalizacija uenika kroz izabrani sport i negovanje etikih vrednosti prema uesnicima u takmienjima; - otkrivanje darovitih i talentovanih uenika za odreeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom. Posebni operativni zadaci: - razvoj i odravanje specifinih motorikih sposobnosti (koje su naroito znaajne za uspeno bavljenje izabranim sportom); - uenje i usavravanje osnovnih i sloenih elemenata tehnike izabranog sporta; - pruanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, nain vebanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktikih znanja, pravila takmienja u sportu....itd.) i njihova primena u praksi; - uenje i usavravanje osnovne taktike izabranog sporta i njena primene u praksi; - obavezna realizacija takmienja na odeljenskom i razrednom nivou; - zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrivanjem i grupnim poistoveenjem i dr.

- stvaranje objektivnih predstava uenika o sopstvenim mogunostima za uee u izabranom sportu; - podsticanje stvaralatva uenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmienja). ORGANIZACIONI OBLICI RADA Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni as. SADRAJI PROGRAMA Programski sadraji predmeta fiziko vaspitanje-izabrani sport ini sledea struktura: - razvijanje motorikih sposobnosti uenika; - sportsko-tehniko obrazovanje uenika (obuavanje i usavravanje tehnike); - individualna i kolektivna taktika izabranog sporta; - teorijsko obrazovanje; - pravila izabranog sporta; - organizovanje unutar odeljenskih i meuodeljenskih takmienja. TEORIJSKO OBRAZOVANJE Teorijsko obrazovanje: - upoznavanje uenika sa znaajem i vrednostima izabranog sporta; - upoznavanje uenika sa osnovnim principima vebanja u skladu sa njegovim uzrastom; - upoznavanje uenika sa tetnim posledicama nepravilnog vebanja i predoziranja u izabranom sportu; - upoznavanje uenika sa etikim vrednostima i slabostima sporta; - upoznavanje uenika sa estetskim vrednostima sporta. Minimalni obrazovni zahtevi Predmetni nastavnici utvruju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva: - savladanost osnovne tehnike i njena primena; - poznavanje i primena elementarne taktike; - poznavanje i primena pravila;

- angaovanost i uee uenika na takmienjima u izabranom sportu. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Predmet fiziko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim asom nedeljno koji se unosi u raspored asova kole. asovi se upisuju prema redovnom rasporedu asova u rubriku dnevnika pod nazivom fiziko vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numeriu. Svaki uenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi poetkom kolske godine, a jo bolje na kraju prethodnog razreda. kola uenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponueni najmanje dva inidividualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko kola ima optimalne uslove za rad, uenicima se moe ponuditi i vie sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najvie uenika u jednom odelenju (celo odelenje realizuje program izabranog sporta cele kolske godine). Izbor sporta vri se na nivou odeljenja. Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizikog vaspitanja. Predlog mora biti realan. Predlau se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi. I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA Osnovne karakteristike programu su: - izbornost; - da slue potrebama uenika; - omoguavanje nastavnicima ne samo da planiraju, ve i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima; - program u velikoj meri omoguava kreativnost nastavnika; - program je u funkciji celokupnog fizikog vaspitanja uenika. Predlog sportova koje treba ponuditi uenicima za izbor: 1. U prvom redu sportovi koji se u odreenom obimu obrauju kroz nastavu fizikog vaspitanja: - atletika - sportska gimnastika - ritmika gimnastika - rukomet - koarka - odbojka

- mali fudbal - ples. 2. Sportovi koji se nalaze u programima takmienja "Saveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije": - atletika - streljatvo - plivanje - odbojka - koarka - rukomet - mali fudbal - stoni tenis - sportska gimnastika. 3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava. 4. Sportovi za koje postoje odgovarajui prirodni i materijalni resursi: - skijanje - veslanje 5. Sportovi sa kojima su se uenici upoznali kroz kursne oblike rada. Didaktiko-metodiko uputstvo za realizaciju asova izabrane sportske grane (izbornog sporta) - asove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u to veoj meri prilagoditi modelu asa fizikog vaspitanja. - Prema motorikim formama koje karakteriu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi asa treba birati vebanja kako za uvodno-pripremnu, tako i zavrnu fazu asa. - Teite rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima. - Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmiarskim uslovima; na nastojanju da se tri ili pliva to bre, skae to vie ili baca to dalje, postie to vie krugova ili da se kretanje izvede tehniki ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti od karakteristika izabranog sporta.

- Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvebavanje tehnike i taktike najvie kroz igru i situacione uslove pribline uslovima igre. - Na svakom asu u odreenim vremenskim intervalima sprovoditi takmienje izmeu ekipa. - U radu na ovim asovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima. - Na asovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima uenika. Ovakav pristup je obavezan uvaavajui strukturu uenika koji su se opredelili za odreeni sport (ima onih koji su se tim sportom ve bavili ili se njime bave i uenika poetnika). - Sadraje rada na asovima programiraju nastavnici zadueni za realizaciju predmeta fiziko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja uenika. - Programirani sadraji planiraju se kao i svi ostali asovi nastave fizikog vaspitanja. - Ocenjivanje uenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom nauenosti sadraja koji je za uenike odreen (program za poetnike i program za naprednije). - Kroz asove predmeta fiziko vaspitanje - izabrani sport uoavati uenike koji su posebno talentovani za sport i upuivati ih da se njime bave i izvan kole u klubovima i sportskim kolama ako to ele ili imaju interesovanja. - Kroz rad sa uenicima uoavati uenike ije se interesovanje za odreeni sport ne poklapa sa njihovim mogunostima i iste savetovati na kraju kolske godine za koji sport da se opredele u narednoj kolskoj godini. II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Sadraji predmeta fiziko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima kole, na odgovarajuim vebalitima - objektima van kole, pod uslovom da se nalaze u blizini kole ili da je za uenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalite, skijalite, itd.). asovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda asova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi. III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja u fizikom vaspitanju. Obavezno se radi godinji plan rada iz koga proistiu meseni i nedeljni planovi rada. Nastavnici shodno uobiajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinaan as. Priprema za as bazira se na prihvaenoj etvorodelnoj strukturi asa primerenog potrebama fizikog vaspitanja. IV. PRAENJE I OCENJIVANJE

Praenje i vrednovanje rada uenika Ocenjivanje se vri brojano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva. Praenje napretka uenika obavlja se sukcesivno u toku cele kolske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predvia sledee tematske celine. - Stanje specifinih motorikih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta). - Zdravstveno-higijenske navike karakteristine za izabranu sportsku granu. - Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogunostima u izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima za izabranu sportsku granu. - Odnos prema radu i vrednovanje uea na kolskim sportskim takmienjima. 1. Praenje i vrednovanje cpecifinih motorikih sposobnosti vri se na osnovu savladanosti programskog sadraja kojim se podstie razvoj onih fizikih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritian period zbog njihove transformacije pod uticajem rada u izabranoj sportskoj grani. 2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrivanja nivoa pravilnog dranja tela i odravanja line i kolektivne higijene, a takoe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja u izabranoj sportskoj grani. 3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvren na kraju navoenja programskih sadraja. 4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uestvovanja u nastavnom procesu, takmienjima i vankolskim aktivnostima. Ocenjivanje uenika u okviru praenja i vrednovanja nastavnog procesa, vri se na osnovu pravilnika o ocenjivanju uenika osnovne kole i na osnovu savremenih didaktiko-metodikih znanja. Pedagoka dokumentacija i didaktiki materijal Obavezna pedagoka dokumentacija je: Dnevnik rada: struktura i sadraj utvruje se na republikom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogunost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo potrebe. Planovi rada: godinji, po razredima i ciklusima, plan strunog aktiva, plan vanasovnih i vankolskih aktivnosti i praenje njihove realizacije. Pisane pripreme: nastavnik sainjava za pojedine nastavne teme koje sadre: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj asova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiku strukturu asova (oblike rada, metodike postupke obuavanja i uvebavanja).

Radni karton: treba da ima svaki uenik sa programom vebaonog sadraja kojeg sainjava uitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagoeni konkretnim uslovima rada. Formulari za obradu podataka za: stanje fizikih sposobnosti, realizaciju programskih sadraja u asovnoj i vanasovnoj organizaciji rada. Oigledna sredstva: crtei, konturogrami, video-trake aranirane, tablice orijentacionih vrednosti motorikih sposobnosti, raznovrsna obeleavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuuju uenike na lake razumevanje radnih zadataka. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

UVARI PRIRODE (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave izbornog predmeta uvari prirode jeste razvijanje poeljnog ponaanja u skladu sa principima odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu, prirodu i biodiverzitet. Zadaci nastave predmeta uvari prirode su da uenici: - primenjuju obrazovanje za zatitu i odrivost ivotne sredine, - razvijaju vrednosti, stavove, vetine i ponaanje u skladu sa odrivim razvojem, - znaju da na osnovu steenih znanja prepoznaju i izaberu kvalitetan i zdrav stil ivota, - primenjuju racionalno korienje prirodnih resursa, - prepoznaju izvore zagaivanja i uoavaju posledice, - razvijaju sposobnost za uoavanje, formulisanje, analiziranje i reavanje problema, - poseduju inicijativu za aktivno uestvovanje i odgovornost, - poseduju potrebu za linim angaovanjem u zatiti i odrivosti ivotne sredine, prirode i biodiverziteta. SADRAJI PROGRAMA ODRIVOST, IVOTNA SREDINA I UTICAJ OVEKA Uzajamna povezanost ivog sveta. Uticaj oveka na odrivost ivotne sredine.

Sprovoenje akcija - zatita i odrivost ivotne sredine. ODGOVORAN ODNOS PREMA ODRIVOSTI IVOTNE SREDINE Ponaanja koja ne naruavaju odrivost ivotne sredine. Globalne promene u ivotnoj sredini i njihove posledice. Smanjenje emisije tetnih gasova (projekat). Zatita od buke. Komunalna higijena (akcija). Reciklaa (akcija). Sprovoenje akcija - odgovoran odnos prema odrivosti ivotne sredine. ODGOVORAN ODNOS PREMA ZDRAVLJU Pravila ponaanja koja doprinose ouvanju zdravlja. Potroaka kultura (projekat). Organska hrana. Brza hrana. Sprovoenje akcija - zdravstvena kultura. ODGOVORAN ODNOS PREMA IVOTINJAMA Prava ivotinja - opstanak koji zavisi od oveka. ivotinje za drutvo - kuni ljubimci. Ugroenost domaih ivotinja, oglednih ivotinja i krznaica. Sprovoenje akcija - briga o ivotinjama. ODGOVORAN ODNOS PREMA RAZNOVRSNOSTI IVOG SVETA Zatiene biljke Srbije. Zatiene ivotinje Srbije. Terenska veba: poseta rezervatu prirode. Sprovoenje akcija - obeleavanja Dana planete i Svetskog dana zatite ivotne sredine. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Navedeni sadraji programa izbornog predmeta uvari prirode, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka praktinoj realizaciji zatite ivotne sredine van uionice, akcijama i izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i uenicima da ga shodno uslovima, mogunostima i vremenu realizuju. Uloga nastavnika je da uz primenu razliitih metoda rada podstiu odgovoran odnos prema ivotnoj sredini, usmeravaju interesovanje uenika u pokuaju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte uvara prirode. Operativna razrada programskih sadraja preputena je nastavnicima koji odreuju vreme i mesto realizacije nastavnih sadraja izbornog predmeta uvari prirode. SVAKODNEVNI IVOT U PROLOSTI (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj izuavanja predmeta je proirivanje znanja iz oblasti opte kulture i osposobljavanje uenika da, kroz upoznavanje s nainom ivota ljudi u prolosti, bolje razumeju svet i vreme u kome ive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Uenici bi trebalo da se upoznaju sa specifinostima dinamike kulturnih promena i da naue kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet to potpunije integrisali u iri kontekst razuene i sloene sadanjosti. Zadaci predmeta su da uenici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s razliitim elementima svakodnevnog ivota, kao to su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje& uoe njihovu uslovljenost istorijskim procesima i dogaajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog ivota u prolosti Srbije, Evrope i Sredozemlja, s namerom da se uoe njihovi zajedniki imenitelji i upoznaju razliitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem uenik ivi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraivakog duha u prouavanju ovog predmeta, uenici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o prolim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske grae, kao i da razviju kritiki odnos prema toj grai i drugim ostacima prolih vremena. Operativni zadaci: - razumevanje pojma svakodnevni ivot; - razumevanje znaaja prouavanja svakodnevnog ivota u prolosti; - usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama izmeu svakodnevnog ivota danas i u prolosti; - upoznavanje sa ulogom i znaajem grbova i zastava; - upoznavanje sa ulogom i znaajem grbova i zastava u prolosti srpskog naroda; - upoznavanje sa svakodnevnim ivotom u srednjem veku; - upoznavanje sa svakodnevnim ivotom srpskog naroda u srednjem veku;

- podsticanje uenika na samostalni istraivaki rad; - razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz razliitih oblasti. SADRAJI PROGRAMA UVOD Pojam svakodnevnog ivota (uoavanje razlike izmeu politike istorije i istorije svakodnevnog ivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraivanja - ishrana, stanovanje, odevanje, kolovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, leenje, religioznost i verovanja obinih ljudi, zabava, takmiarske igre...). Znaaj prouavanja svakodnevnog ivota u prolosti (prolost ne pripada samo vladarima, vojskovoama i dravnicima, ve i obinim ljudima, u istorijskim izvorima uglavnom anonimnim, kojima se moemo pribliiti jedino istraivanjem njihove svakodnevice). GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD Pojam grba i zastave kao simbola i heraldike kao nauke o grbovima (osnovni elementi: zastava jednobojna ili viebojna tkanina na zastavnom koplju ili stegu; grb - tit sa grbovnom slikom iznad koga je lem ili kruna). Uloga i znaaj grbova i zastava u sadanjosti (kao simbola drave, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzea, politike organizacije, sportskog drutva...). Uloga i znaaj grbova i zastava u prolosti (pojava grbova u XII veku - porodini grbovi na titovima kao nain raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, peatima, potanskim markama, spomenicima, lemovima...; najei heraldiki simboli - krst, orao, lav, zmaj, jelen, konj, lik sveca, kula, ljiljan, meseev srp...; veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog sa znakom krsta i grkim poetnim slovima imena Isusa Hrista, znaaj osvajanja i gubitka zastave u ratu, znaenje bele zastave u ratu...). Grbovi i zastave u prolosti srpskog naroda (poreklo srpskog grba i zastave, znaenje etiri ocila, najei heraldiki simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjia, Lazarevia, Karaorevia, Obrenovia i Petrovia-Njegoa, lav Brankovia i Petrovia-Njegoa, vuk Balia, ljiljani Kotromania...). SVAKODNEVNI IVOT U SREDNJEM VEKU Svakodnevni ivotu srednjovekovnoj Evropi Nain ishrane u srednjem veku (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, naini uvanja hrane, zemljoradnja, vinogradarstvo, pia). Odevanje u srednjem veku (materijali, sirovine i naini obrade, nakit, bojenje, minka i lina higijena). Porodini odnosi u srednjem veku (poloaj mukarca, ene i deteta, uticaj obiajnog prava).

Stanovanje u srednjem veku (graevinski materijali, nain gradnje, orua za rad, izgled objekata i organizacija prostora, osvetljenje, ukraavanje prostora - tapiserije, razlika izmeu sela i grada). ivot u srednjovekovnom gradu (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona...; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...). Srednjovekovni zamak (u miru i za vreme opsade, odbrana zamka: jarak, pokretni mostovi, prstenovi odbrane, straarnice na kapijama, polivanje napadaa vrelim uljem i vodom&). ivot u srednjovekovnom selu (obaveze stanovnitva, poloaj zavisnog seljaka - rabotnika, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrenja...). Vlastelin na svom imanju (lov - obuka sokolova, odnos sa rabotnicima). Obrazovanje (pismo, tehnika pisanja, kole...). ivot u srednjovekovnom manastiru (svakodnevica organizovana prema liturgijskim asovima i molitvama, osnovni poslovi monaha...). Vojska (izrada i izgled vojnike opreme: oruje - ma, koplje, borbena sekira, praka, luk i strela, samostrel, topuz, mlat, "grka vatra"...; oklop - pancirna koulja, lem, vizir, rameni oklop, oklopne rukavice, oklop kolena, konjski oklop&; titovi, opsadne sprave - katapulti, ovnovi, opsadne kule...). Viteka karijera (put plemikih sinova od paa i titonoe do viteza, sveano proglaenje za viteza, viteki zakoni asti). Viteki turniri i druge takmiarske igre (uvebavanje ratnikih vetina, megdani, noenje znamenja neke gospe kao nain pokazivanja naklonosti, perjanice-elenke na lemovima...). Drutveni ivot (igre, ples uz muziku, muziki instrumenti, pozorite, trubaduri, vlasteoske gozbe: ongleri, putujui svirai i zabavljai...). Upotrebni predmeti (tehnika i umee izrade - orue, posue, kuni inventar, peati, novac...). Strahovi srednjovekovnog stanovnitva (od smaka sveta, prirodnih nepogoda, bolesti, nepoznatog, drugaijeg i drugog - stranaca, pripadnika druge profesije, pola, veroispovesti, mitskih bia vetica, vampira, vukodlaka, duhova...). Leenje (zarazne bolesti, pojava kuge - "crna smrt", naini zdravstvene zatite i preventive, lekovi i lekovito bilje). Putovanje i trgovina (hodoaa - sveta mesta, misionari, putujui trgovci, znaajni sajmovi). Svakodnevni ivot u srpskim zemljama srednjeg veka Nain ishrane (pripremanje hrane, kuno posue, rekonstrukcija mogueg jelovnika...). Odevanje (materijali i tkanine, sklavina - osnovna garderoba Junih Slovena, razlika u odevanju meu pripadnicima razliitih drutvenih grupa, nakit, preodevanje u odeu suprotnog pola i u ivotinjske koe u vreme poklada i karnevala...).

Stanovanje (graevinski materijali, nain gradnje, izgled objekata i organizacija prostora kue, higijena kue...). Leenje (lina higijena, tehnike leenja, razliiti melemi, lekovito bilje, manastirske bolnice Hilandar, Studenica...; udesna isceljenja, vradbine...). ivotni ciklus (roenje, krtenje, brak, svadba, smrt, sahrana). Srpska srednjovekovna porodica (poloaj mukarca, ene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici). Obrazovanje (irenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski svetenik kao uitelj pisanja i itanja, manastiri kao centri pismenosti i visokog obrazovanja, znaaj Hilandara). Drutveni ivot (osnovni praznici zajednice, razliiti oblici zabavnih aktivnosti, gozba, ples - kolo, igra, panauri, crkvene slave, sabori, glumci, ongleri, muzika, muziki instrumenti, narodne pesme dugog stiha - bugartice, viteke igre, konjike trke, borbe ivotinja...). Naselja (osnovni tipovi naselja - selo, trg, grad, rudarsko naselje; primeri Kotora, Novog Brda, Skoplja, Prizrena, Beograda, Smedereva...). ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, osnovna obeleja srednjovekovne zemljoradnje, vinogradarstva i stoarstva, poljoprivredni alati - ralo, plug, srp, kosa, motika, mlinovi, uvanje i skladitenje hrane - itne jame i sl.). Vojska (nain ratovanja, vojna tehnika, znaaj utvrenja i kula). Putovanje i trgovina (kovanje novca i njegov znaaj, osnovni pravci trgovakih puteva: pravci Morava - Vardar i Drina - Polimlje, pomorske veze - odnosi sa Kotorom i Dubrovnikom i drugim primorskim gradovima). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program za esti razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogunosti za dalji razvoj i nadogradnju sadraja u programima ovog predmeta za sedmi i osmi razred, a oslanja se na sadraje iz petog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine. Prva celina se moe odrediti kao bazina, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome zapoinju. Sadraji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odreivanju pojma svakodnevni ivot, kao i objanjavanju znaaja prouavanja svakodnevnog ivota ljudi u prolosti. Druga je fokusirana na samo jedan sadraj svakodnevnog ivota. U estom razredu ta tema je Grbovi i zastave nekad i sad, koja se obrauje polazei od sadanjosti koja je uenicima poznata ka sve daljoj prolosti. Trea tematska celina se bavi razliitim aspektima svakodnevnog ivota u odreenom vremenskom periodu. U estom razredu to je srednji vek, ime se obezbeuje veza sa prouavanjem istorijskih dogaaja u okviru obaveznog predmeta istorija. Podelom na pomenute tematske celine, uenicima je omogueno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da proputeni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni uenici koji izaberu da tokom itavog drugog ciklusa osnovnog

obrazovanja i vaspitanja pohaaju ovaj predmet ovladae najvanijim pojmovima i pojavama, koje ine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadrajima etiri teme (po jedna za svaki razred) bie detaljnije upoznati. Iako je ceo program okrenut prolosti, neophodno je da se tokom rada sa uenicima vri stalna komparacija sa savremenim dobom, ime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i drutva. Sadraji se, takoe, obrauju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde uenici imaju priliku da svoj zaviaj bolje proue u odnosu na zadatu epohu. U sadraju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konanu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvaavajui interesovanja uenika i ciljeve i zadatke predmeta. Poetni asovi, kad se uenici meusobno bolje upoznaju jer najee pripadaju razliitim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadraja. Navodei interesantne istorijske injenice ili pitanja (kako su u prolosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuuje ueniku radoznalost i motivie ih da se opredele za neke od ponuenih sadraja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadraje uoblii u konkretne nastavne teme, koje e biti obraivane na asovima. Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za as. Poeljno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadrajima na kojima e raditi sa uenicima, ali e konani obim informacija biti odreen uenikim potrebama i mogunostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost injenica u smisaone celine. On na razliite naine podstie osamostaljivanje uenika u prikupljanju i sreivanju istorijskih podataka, usmerava ih na razliite izvore informacija i poduava ih kako da se prema njima kritiki odnose. Na taj nain se neguje istraivaki duh i ljubav prema nauci i podstie miljenje zasnovano na proverenim injenicama i argumentima. Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlaivanje novih i nepoznatih injenica pomou onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogunosti za integraciju kolskog i vankolskog znanja uenika, za izlazak iz okvira kolskih udbenika i uionice, ukljuivanje roditelja i sugraana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo to moe da pomogne u realizaciji programa. Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktikom problemu za koji zajedno sa uenicima pronalazi odgovarajua reenja. Uvek treba teiti kombinovanju razliitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, itanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheolokim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prolosti...). Posebno je prikladno organizovati uenike u timove, gde se centralni zadatak reava tako to svako ima svoj pojedinani radni zadatak i ulogu u timu. U izvoenju nastave aktivnost uenika je najvanija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, prui pomo uenicima u radu (od davanja informacija do upuivanja na izvore informacija) i da podstie interesovanje uenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izmeu uenika i nastavnika, tako i izmeu samih uenika. Kvalitet nastave unapredie upotreba razliitih nastavnih sredstava kao to su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheoloki materijal ili kopije nalaza, posete

kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji drutva iz prolosti i dr. Domai zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, nee dodatno opteretiti uenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvoenje domaih zadataka ne proizilazi iz malog fonda asova i obimnog gradiva, ve iz samog cilja predmeta. Domai zadaci e u velikoj meri doprineti da se uenici osamostale u istraivakim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima uenika (ne treba svi uenici da imaju isti domai zadatak). Mnoge domae zadatke uenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomo porodice, za vreme raspusta, to su nedovoljno iskorieni modaliteti u radu s uenicima. Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utie na kolski uspeh, ocenjivanje dobija neto drugaiju dimenziju. Za ovaj predmet klasino pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se uenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad uenika i nagrauju sve njegove aspekte. Pored steenog znanja o svakodnevnom ivotu ljudi u prolosti, nastavnik treba da nagradi i uee i posveenost aktivnostima nezavisno od postignua. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj. Kako je sadraj predmeta povezan sa svim oblastima ivota (ishrana, odevanje, obrazovanje, leenje, proizvodnja, zabava...), uenici imaju priliku da savlaivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije znaajne za svoj budui profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog uenika prepozna posebno interesovanje za odreene sadraje, treba da mu ukae kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj koli se stiu znanja i zvanja za odreenu oblast. Da bi se zadaci nastave to potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao to su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzika kultura, crtanje, slikanje i vajanje, ah, verska nastava, graansko vaspitanje... Uenici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomagai nastavniku jer po nainu rada, a delimino i po sadraju, postoji srodnost izmeu ova dva predmeta. Na kraju kolske godine, kao mogunost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, moe se organizovati izloba/priredba kojom bi uenici pokazali steeno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izuavajui ovaj izborni predmet. Ovakve izlobe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira asove na kraju kolske godine za njihovu pripremu. Posebni zahtevi GRBOVI I ZASTAVE NEKAD I SAD Kroz obradu ove tematske celine uenici treba da se upoznaju sa pojmom zastava i grbova, njihovom funkcijom i varijetetima u kojima su se pojavljivali do naeg vremena. Prouavanje ove teme moe da zapone analizom zastava i grbova iz sadanjosti, koji su uenicima poznati i dostupni. Grbovi, iji se nastanak, u savremenom smislu, vezuje za XII vek, imaju svoje korene u ovekovoj iskonskoj potrebi da upotrebne predmete obeleava i ukraava. Izuavanjem grbova moe se mnogo saznati o nekom istorijskom periodu na odreenom prostoru jer je jezik heraldike vrlo precizan.

Prouavajui zastave uenici treba da saznaju da su one bile u nekom obliku u upotrebi i kod naroda starog veka i da su tokom celokupne dosadanje istorije opstajale sa istom namenom - da izraze pripadanje ili da prenesu odreeni signal ili poruku. Uenici mogu i sami pregledom zastava iz prolosti i sadanjosti da identifikuju koji su se simboli esto koristili i sa kojom namerom (lavovi i orlovi kao odraz snage, maevi kao izraz borbenosti, krst kao odraz verskih uverenja...). Za analizu je interesantna i zastava Olimpijskih igara sa simbolikom pet ukrtenih krugova, kao i zastave koje nose simbole iz biljnog sveta kao to je japanska carska zastava sa cvetom hrizanteme, kanadska sa listom javora, ili zastava Ujedinjenih nacija sa maslinovom granicom kao simbolom mira. U skladu sa navedenim Nainom ostvarivanja programa favorizuje se istraivaki, samostalni rad uenika, ali je i svaki drugi nain rada dobar ako doprinosi razumevanju nastavnih sadraja i pomae u traganju za odgovorima na pitanja: zato se u svakoj zemlji skrnavljenje dravne zastave smatra za prestup, zato su na svim dravnim ustanovama grb i zastava, zato na velikim takmienjima pobednici ire zastave svoje zemlje, zato se na sahranama ljudi koji su neim zaduili zemlju njihovi kovezi obmotavaju zastavom... Posebnu panju treba posvetiti analizi srpskih zastava i grbova kroz istoriju kada se uenici mogu upoznati i sa njihovom simbolikom i znaenjem. Uenici estog razreda, kod kojih se prirodno sve ee pojavljuju pitanja samospoznaje (Ko sam ja? Kome pripadam? Ko su moji preci...?), ulaze u fazu razvoja koja ih vodi ka finalizaciji formiranja identiteta i integriteta. Pria o zastavama i grbovima moe pozitivno doprineti tom aspektu razvoja, naravno, ukoliko poiva na principu potovanja sopstvenih, ali i tuih znamenja. Uenici rad na ovoj temi mogu upotpuniti kreiranjem grba koji bi na neki nain izrazio grupu okupljenu oko ovog izbornog predmeta. To bi doprinelo jaanju kohezije u grupi, to je vredan usputni dobitak izuavanja ovog predmeta. Uenicima, takoe, moe biti atraktivna aktivnost na osmiljavanju zastave za neku hipotetiku dravu, a od radova se moe napraviti izloba. SVAKODNEVNI IVOT U SREDNJEM VEKU Nastavni sadraji preporueni u ovoj temi daju mogunost uenicima da steknu jasniju sliku o srednjem veku. Najvei deo prolosti pripada obinim ljudima, koji su nam po mnogo emu veoma bliski. Taj "obian" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) ini zapravo istoriju sveta, koju klasina istorija, politiki i dogaajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju drava, vladara i vladajuih elita. Upoznavanjem sa svakodnevicom u srednjem veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, uenicima e se ukazati brojne slinosti i razlike s dananjim vremenom. Uoavanje slinosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, uenicima e se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i davno iezlim dravama i kulturama pribliiti kroz "konkretizaciju" prolosti u pojavi svakodnevice obinih ljudi prolih vremena. Time se kod uenika stvara svest da je prolost nekada bila neija sadanjost, kao to i naa svakodnevica veoma brzo postaje prolost. Drugo, u dijalogu sa razliitim i drugim, uenici e moi da potpunije sagledaju neposredno okruenje i drutvo u kome ive, kao i sebe same. Na taj nain, doi e do proirivanja steenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu bie upotpunjen saznanjem o razvoju i usavravanju kulturnih odlika razliitih zajednica, koje najee odgovaraju promenama njihovih drutveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod uenika

podstakne razvoj vetine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritikog sagledavanja njegovog sopstvenog okruenja i sadanjice. ODABRANA LITERATURA: V. Biki, Srednjovekovno selo, Beograd 2007. D. Bingam, Veliko istraivanje - Zamkovi, Beograd 2005. M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Beograd 1989. S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005. A. Veselinovi, R. Ljui, Srpske dinastije, Novi Sad 2001. K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006. N. uranovi, Srednjovekovna Srbija, Novi Sad 2006. Istorija privatnog ivota I, od Rimskog carstva do 1000. godine, priredili F. Arijes i . Dibi, Beograd 2000. Istorija privatnog ivota II, od feudalne Evrope do renesanse, priredili F. Arijes i . Dibi, Beograd 2001. K. Kanduri, Veliko istraivanje - Istorija, Beograd 2005. . Le Gof, ovek srednjeg veka, Beograd 2007. Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. irkovi i R. Mihalji, Beograd 1999. F. Mekdonald, Ne bi ti se svidelo da bude srednjovekovni vitez, Beograd 2004. M. Milievi, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995. D. Mrenovi, A. Palavestra, D. Spasi, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987. Privatni ivot u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanovi-Duani i D. Popovi, Beograd 2004. R. Radi, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000. R. Radi, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006. R. Radi, Carigrad - prie sa Bosfora, Beograd 2007. F. Dajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003. F. Dajs, D. Dajs, ivot u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004.

F. Dajs, D. Dajs, ivot u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005. F. Dajs, D. Dajs, ivot u srednjovekovnom selu, Beograd 2006. CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstie i razvija uenikovo stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog predmeta. Zadaci: - razvijanje sposobnosti uenika za opaanje kvaliteta svih likovnih elemenata - stvaranje uslova da uenici na asovima u procesu realizacije sadraja koriste razliite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva; - razvijanje sposobnosti uenika za vizuelno pamenje i povezivanje opaenih informacija kao osnove za uvoenje u vizuelno miljenje; - razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiu u nastavi, a primenjuju u radu i ivotu; - razvijanje motorikih sposobnosti uenika i navike za lepo pisanje; - podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod uenika za poseivanjem muzeja, izlobi, kao i za uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uenici ive i rade; - stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i drutvene pojave; - omoguavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraenim i u delima razliitih podruja umetnosti; - razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti. Operativni zadaci Uenici treba da: - razvijaju likovno-estetski senzibilitet za spontani ritam bojenih mrlja, linija, teksturu, svetlinu, boju i ulnu osetljivost i oseajnost za vizuelno sporazumevanje i svet uobrazilje u likovnim delima; - pokau interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;

- posmatraju i estetski doivljavaju dela likovnih umetnosti; - razvijaju ljubav prema likovnom nasleu; - se osposobe za stvaralako prenoenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-drutveno nauna podruja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje i zatitu prirode i smisao za unapreivanje kulture ivljenja; - razvijaju svest da e znanja koristiti u daljoj profesionalnoj orijentaciji i unapreivanju opte kulture. - razvijaju stvaralaki odnos prema okolini i vee kompetencije vizuelnog miljenja; - razvijaju osetljivost za probleme u korienju likovno-tehnikih sredstava. Struktura: 1. Sadraji programa 2. Kreativnost 3. Medijumi

SADRAJI PROGRAMA CRTANJE Taka, linija i smer (3) Percepcija i apercepcija Crtanje, crtaki materijali, obine olovke, metalno pero, tu i pero i penkalo, razni crtaki materijali Slobodan ritam masa i volumena, bojenih mrlja, linija, svetlina (2) Percepcija i apercepcija Kombinovani, crtanje, slikanje, odgovarajua sredstva i materijali Komponovanje osnovnih trodimenzionalnih oblika (3) Percepcija Crtanje, crtaki materijali, obine olovke sa olovke, metalno pero, tu i pero i penkalo, razni crtaki materijali. Komponovanje vie ritmikih celina u prostoru (upotrebni predmeti) (3) Percepcija i apercepcija Crtanje, crtaki materijali, metalno pero, tu, pero i penkalo, razni crtaki materijali

Estetsko procenjivanje (1) SLIKANJE Hromatski i ahromatske skup (2) Percepcija i apercepcija Slikanje, odgovarajua sredstva i slikarski materijali Intenzivne (jarke, iste) boje i boje oslabljenog intenziteta (zamuene boje) (2) Percepcija i apercepcija Slikanje, odgovarajua sredstva i slikarski materijali Tople i hladne boje (2) Percepcija i apercepcija Slikanje, odgovarajua sredstva i slikarski materijali Vizuelno sporazumevanje (3) Stvaranje i dekodiranje vizuelne ifre Crtanje, slikanje, odgovarajua sredstva i materijali Pantomima, govor tela (1) Percepcija i apercepcija Fotografija, film i ostala odgovarajua sredstva Ambijent - scenski prostor (1) Percepcija i apercepcija Fotografija, film i odgovarajua sredstva. Ambijent - scenski prostor (1) Estetska analiza VAJANJE Taktilne vrednosti povrine i oblika (2) Percepcija i apercepcija Vajanje, odgovarajua sredstva i vajarski materijali

vrsta i meka forma (2) Percepcija i apercepcija Vajanje, odgovarajua sredstva i vajarski materijali Modelovanje geometrijskih i nepravilnih formi (2) Percepcija Vajanje, odgovarajua sredstva i vajarski materijali Konveksna i konkavna forma (2) Percepcija i apercepcija Crtanje, slikanje, vajanje i odgovarajua sredstva i materijali Odnosi masa i volumena (2) Percepcija Vajanje, odgovarajua sredstva i vajarski materijali Estetska analiza (2) NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Programski sadraji omoguavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti uenika i njihovih individualnih sposobnosti i postepeno uvoenje uenika u oblast profesionalne orijentacije. S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podrku darovitoj deci, koja imaju mogunost da prodube znanja u onim sadrajima koji se ne mogu realizovati u redovno-asovnom sistemu, za izradu ovog programa struna komisija je oslonce traila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila zapoeta realizacija sadraja. U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogunostima kole i kreativnostima nastavnika, insistirati na veoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja (analitiko). Odnosi veliina i razvijanje osetljivosti za shvatanje kompozicije kao celine su neophodni sadraji kojima se produbljuju saznanja koja se ne mogu realizovati u redovno-asovnom sistemu. U celini slikanje treba posebno obratiti panju na pojam boje i njena svojstva. Treba razmotriti sve podele boja, od hromatskih preko ahromatskih, osnovnih i izvedenih boja, toplih i hladnih. Neophodno je razluiti pojam komplementarnih boja kojima treba posvetiti posebnu panju. U oblasti vajarstva treba obratiti panju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme, vrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske oblike i odnos izmeu organske i neorganske forme, kao i odnose izmeu predmeta sagledavanjem proporcija. U celini slikanje propisuje se vizuelno sporazumevanje i pantomima, ambijent i scenski prostor. Ove celine su nastavak tenje programa da se neguju oblasti primenjenih umetnosti u okviru kojih pantomima najavljuje sadraje proirenih medijuma koji treba da

korespondiraju sa kretanjima savremene umetnosti. Neophodno je istai da je pantomima podraavanje, igra bez rei izraznim pokretima, govor pokretima i izrazima lica, dramska radnja, obino praena muzikom koja se izraava pokretima tela i izrazima lica. Cilj ove tematske jedinice je razvijanje osetljivosti za preoblikovanje misaonog u telesni govor kao univerzalno sredstvo vizuelne komunikacije. Pored toga, stvaranje senzibiliteta za pantomimu, odnosno vetinu itanja poruke pomou gestova i pokreta tela kao iskonske vizuelne komunikacije, nastavnicima i uenicima moe biti motivacioni faktor i podsticaj za rad. Mogunosti realizacije ovog sadraja su velike: od "etnje" kroz zanimanja kao to su saobraajac, dirigent, pajac do znakovne komunikacije gluvonemih. U stvari, umetnost pokreta, odnosno govor tela, jeste medijum kojim se proiruju okviri likovnog izraza i najavljuju savremeni oblici izraavanja. Izborni predmet je vid mogunosti da se uvode novi sadraji i ogledaju inovacije u ovoj oblasti. Izborna nastava odmerenim zadacima sistematino razvija razliite psihike i likovne sposobnosti uenika, a naroito one koje podstiu njihovo individualno i kreativno izraavanje. Ona dodatno motivie likovne pedagoge na usavravanje i primenu savremenih metoda uenja (oslanjajui se i na savremena iskustva deije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izraavanja uenika. Zbog toga ova nastava omoguava prepoznavanje i razvoj darovitosti uenika i njihovih individualnih sposobnosti i omoguava postepeno uvoenje uenika u oblast profesionalne orijentacije ka irokom polju likovnih delatnosti. S obzirom da postoji inicijativa za veu podrku darovite dece kroz ovaj predmet, ostvarena je mogunost da se na vreme podstie prepoznavanje ove dece, u emu bi uestvovali roditelji i vaspitai (pedagozi, psiholozi). Izvanredna postignua ili mogunosti za velika postignua uglavnom se nazivaju darovitost (opti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog uenja. U redovnim vaspitnoobrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktiko-metodiki odnos prema zainteresovanim i talentovanim uenicima, oslanjajui se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, to se odnosi i na obrazovanje darovite dece. Nastavnik treba da nudi adekvatni metodiki pristup, koji se bazira na mogunosti uenja po modelu iz prirode i putem umetnike recepcije kao metode u kome nas priroda i umetniko delo uvode u oblik otkrivanja (opaanjem) u cilju opte i likovne kulture. Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja predmeta, neophodno je na svakom asu svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetnikim delom. Umetnika dela uenike uvode u tajne razliitosti jer razumevanje razliitosti kultura, kao i veitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema svom umetnikom nasleu. Nastavnici su duni da prate darovito dete, da ga podravaju u radu insistirajui na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Ouvanjem tenje darovitih uenika ka kreativnom izraavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehnike spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju. Smisao planiranja sadraja programa izbornog predmeta crtanje, slikanje i vajanje jeste da se utvrde zadaci na svakom asu koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti uenika, naroito sposobnosti koje podstiu stvaranje, kao i one koje omoguuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se postigne: - vii nivo opaanja,

- osposobljenost primanja, - odgovarajui nivo razumevanja, - sposobnost postupanja. Vrste plana: - godinji plan, - operativni plan rada (polugodinji, meseni). Godinji plan rada treba da sadri pregled likovnih celina i broj asova predvienih za odreene sadraje. Operativni polugodinji plan rada treba da bude detaljno razraen i da sadri sledee rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni); nastavni sadraj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeleavaju promene. Ostvarivanje sadraja: Sadraje programa likovne kulture treba ostvariti: 1. primanjem (uenjem), tako to e uenicima biti omogueno da stiu znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnoloke postupke likovnog rada u okviru odreenih sredstava i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika; 2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja uenika da se izraavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na viem nivou kultivisanja i jaanja likovne osetljivosti). Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadraja i metodikih oblika usmerenosti vaspitnoobrazovnog procesa u pravcu bogaenja deijeg estetskog iskustva, odreeni ciljevi i zadaci proizali su iz likovne umetnosti, teorije stvaralatva i razvojne psihologije. Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglaena je usmerenost vaspitnoobrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini asovi, ciklusi asova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jaanju likovnih sposobnosti uenika, zatim ka bogaenju likovnog jezika, i, takoe, ka formiranju pozitivnih navika i bogaenju vlastite sfere estetskog iskustva. Pretpostavka kreativnosti uenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadraji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima uenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglaavajui vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuenim interesovanjem uenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraenoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglaena je u fazi izbora i didaktike pripreme motivacionog sadraja, dok izbor teme zavisi od sutine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadraja kojim se uenik motivie u pravcu odreenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadraja, a teme su u slubi realizacije predvienih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu panju kako ne bi ovladale sadrajima (to je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim

drugim pristupima, i u ovom sluaju se oekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomou razgovora sa uenicima. U strukturi sadraja nastavnog rada, koji se odnosi na praktine likovne aktivnosti uenika, podrazumeva se oslanjanje na iri izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadraja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost uenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno uestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva nae vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritikog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doivljaja likovnog ina i pospeivanju imaginativnih i kreativnih mogunosti uenika. Strukturu programa ine: 1. nastavni sadraji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadraja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti; 2. kreativnost - sposobnost da se nau nova reenja za jedan problem ili novi naini umetnikog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nuno novog i za druge), za koju su pretpostavka podsticanja, motivacioni sadraji praktinih likovnih aktivnosti uenika koji obuhvataju: - domen uenikih doivljaja, - domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim podrujima. 3. medijumi - korienje likovnih disciplina i upotreba odreenih materijala u oblikovanju, proireni medijumi. U strukturi sadraja nastavnog rada koja se odnosi na praktine likovne aktivnosti uenika podrazumeva se oslanjanje na iri izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadraja i iskustava. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doivljaja likovnog ina i pospeivanju imaginativnih i kreativnih mogunosti uenika. Opredeljenje komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj koli bilo je usmereno na smanjenje optereenosti uenika i naglaavanje savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti. Crtanje: korienje svih vrsta linija kako bi se postepeno obogaivalo linearno grafiko izraavanje i bogatstvo u pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnih vebi rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive, ptije, ablje, linearne i insistirati na preciznostima i detalju sa naglaskom na odnose veliina, proporcije. Slikanje: obogaivanje skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvoenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju. Slikarske tehnike i podloge. Grafika: obogaivanje linearnog izraza grafikih povrina, sa postepenim svesnijim kompozicionim reenjima; obrada prostora, vrste grafikih tehnika, linorez, drvorez itd. Vajanje: trodimenzionalno oblikovanje, osnovni trodimenzionalni oblici. Volumen i prostor, opta orijentacija u vajarskim oblastima. Konveksno, konkavno, otvoreno i zatvoreno, napregnuta i zategnuta forma, prodor, rascep, tvrda i meka forma. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i

enterijeru, primenjeno vajarstvo, sitna plastika. Dekorativna skulptura, ornament. Vajarski materijali, vrsti materijali. Alati i proces rada pri izradi vajarskog rada. Oblici i umnoavanje vajarskih radova. Sadraji i ideje u vajarskim delima u istoriji umetnosti. U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogunostima kole i kreativnostima nastavnika, insistirati na veoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija U ovoj nastavi sadraji nastavnog rada se odnose na praktine likovne aktivnosti uenika i podrazumeva se oslanjanje na iri izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovnopoetskih sadraja i iskustava iz oblasti primenjenih umetnosti. Stoga se preporuuju sadraji iz oblasti primenjene grafike i keramike. Primenjena grafika: Osnovi primenjene grafike. Korienje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu. Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u vie boja nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolau). Grafika i grafiki slog (korienje grafike letrasetslova). Grafika-skica za potansku marku. Grafika i ambalaa (kutije-nacrt i finalni rad). Plakatizvoenje visokom tampom. Plakat - nacrt - skica kolaom. Keramika: Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramiki proizvodi, tehnologija keramike. Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom. Meanje, gnjeenje, dodavanje i oduzimanje mase gline. Plastine forme. Konkavne i konveksne forme, puni i prazni prostori u raznim funkcijama (opeka sa upljinama i slino). HOR I ORKESTAR (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Opti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muziku umetnost i upoznavanje muzike tradicije i kulture svoga i drugih naroda. Zadaci: - negovanje sposobnosti izvoenja muzike (pevanje/sviranje); - sticanje navike sluanja muzike, podsticanje doivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike; - podsticanje kreativnosti u svim muzikim aktivnostima (izvoenje, sluanje, istraivanje i stvaranje muzike); - upoznavanje osnova muzike pismenosti i izraajnih sredstava muzike umetnosti; - pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost kole; - upoznavanje zanimanja muzike struke. Operativni zadaci Uenici treba da:

- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naih i drugih naroda (narodne, umetnike, deje, starogradske); - upoznaju osnovne pojmove iz muzike pismenosti; - upoznaju muzike dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru; - razvijaju stvaralake sposobnosti. SADRAJI PROGRAMA IZVOENJE MUZIKE Pevanje, sviranje i osnove muzike pismenosti Obraditi i pevati narodne, deje, umetnike pesme, kanone i pesme naih i stranih kompozitora. Na dejim ritmikim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajue teine (obnavljanje: cele note, polovine, etvrtine, osmine, esnaestine u grupi i odgovarajuih pauza; obrada osminske triole i sinkope). Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu. SLUANJE MUZIKE Sluati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naih i stranih kompozitora. Posebnu panju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru. Uenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje sluaju, predstavljati im izgledi mogunosti instrumenta. STVARANJE MUZIKE Podsticati muzike kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima. Improvizovati dijaloge na instrumentima Orfovog instrumentarija. Stvarati deje pesme. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA U programu izbornog predmeta istaknuto mesto ima sluanje muzikih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzike pismenosti i muziko-teoretski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzikog dela. Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno uee uenika na asu. Pri tome treba obuhvatiti sva podruja predviena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. as posveen samo jednom podruju i izvoen samo jednom metodom ne moe biti ni koristan ni zanimljiv za uenike, to vodi ka osiromaivanju sadraja i smisla predmeta.

Nastava izbornog predmeta ostvaruje se kroz: - pevanje, sviranje i osnove muzike pismenosti; - sluanje muzike; - deje muziko stvaralatvo. Grupnim i pojedinanim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost uenika da aktivno uestvuju u muzikom ivotu svoje sredine. Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta Sluanje muzike - Usmeravanje panje uenika na analitiko sluanje muzike stimulisanjem aktivnog praenja primera. - Razlikovanje zvunih boja muzikih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe, graa, tehniko-izvoake mogunosti). - Podsticanje razliitih vidova izraavanja uenika u vezi sa sluanjem muzike i muzikim doivljajem. Ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog sluanja na druge aktivnosti, obino likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaenja i ocenjivanja. - Upoznavanje muzikih dela, stvaralaca i izvoaa. Osnove muzike pismenosti - snizilica, razreilica, obnavljanje povisilice; - upoznavanje klavijature; - obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa etvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrivanje odnosa naglaenih i nenaglaenih delova takta, objanjenje taktiranja i dirigovanja); - upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja); - obnavljanje znakova repeticije, uenje oznaka prima i sekunda volta; - upoznavanje korone; - obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante, moderato, allegro), uenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objanjenje znaenja termina molto, poco, meno, kao i oznake karaktera cantabile. - objanjenje znaenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando

- ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje znaenja termina stupanj, stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poreenje mola i dura, objanjenje tonaliteta). Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta - neophodni su redovno ukazivanje na znaaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloaju tela pri pevanju, vebe za pevako disanje, vebe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence; - uenje pesme poinje uvoenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaenje literarnog teksta sa naglaavanjem vaspitnih elemenata; - kod uenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniko uoavanje ponavljanja i kontrasta); - kod uenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoavaju se: klju, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamike i artikulacione oznake, duine i imena tonova), zatim se notni tekst iitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju; - osmiljavanje poetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod; - pesma se ui po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poetku svodi na melodiju (aranmane dodati tek poto je pesma nauena); - tee ritmike figure i melodijski skokovi se obrauju kroz ponavljanja; - tokom uenja neprekidno se insistira na izraajnom i doivljenom pevanju. Sviranje - ponavljanje kraeg zadatog melodijskog motiva; - uvoenje veeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma; - sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima. Muziko stvaralatvo - ritmikim i zvunim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristei pri tom razliite izvore zvuka; - kreiranje pokreta uz muziku koju uenici pevaju ili sluaju; - smiljanje muzikih pitanja i odgovora, ritmika dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva; - improvizacija melodije na zadati tekst;

- improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Didaktiko-metodika uputstva Preporueni sadraji ovog nastavnog predmeta uenicima treba da prue znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doivljavali i to bolje procenjivali muzike vrednosti. Za uspenu realizaciju nastave muzike kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i oiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve uenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureaj za sluanje muzike, a poeljni su i kompjuter, ureaj za emitovanje DVD sa prateom opremom. Oigledna sredstva ukljuuju: slike pojedinanih instrumenata, gudakog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaih kompozitora i izvoaa, kvalitetne snimke primera. Sadraji muzike kulture treba da prue uenicima dovoljno znanja i obavetenosti koja e im omoguiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruuje u svakodnevnom ivotu od onih sadraja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju. Usvajanje znanja uenika zavisi od organizacije asa, koji mora biti dobro planiran, osmiljen i zanimljiv. Uenik treba da bude aktivan na asu, a as muzike kulture treba da bude doivljaj za uenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i oiglednim sredstvima uenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uesnik u svim aktivnostima. Domae pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu. Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzikim ivotom drutvene sredine i uestvovati na takmienjima i muzikim priredbama. ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA Izvoenje muzike Pesma koju uenik ui po sluhu ili iz notnog teksta ima najvie udela u razvoju njegovog sluha i muzikih sposobnosti uopte. Pevanjem pesama uenik stie nova saznanja i razvija muziki ukus. Kroz izvoenje muzike uenik treba da savlada pojmove iz osnova muzike pismenosti. Nastava ima zadatak da kod uenika razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju linosti uenika, da uenika oplemeni i da mu ulepa ivot. Pri izboru pesama nastavnik treba da poe od psihofizikog razvoja uenika, od njima bliskih sadraja, irei pri tom njihova interesovanja i obogaujui dotadanja znanja novim sadrajima. Potrebno je, takoe, da oceni glasovne mogunosti razreda pre odabira pesama za pevanje. Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o emu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme vano je razumeti njeno etniko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiajima ili svakodnevnom ivotu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i zavretak koji odudara od onoga to je uenik saznao kroz osnove muzike pismenosti - zavretak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti panju, a ona e ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.

Nastavnik bira od predloenih pesama, ali mora voditi rauna da u njegovom radu budu zastupljene umetnike, narodne, prigodne pesme savremenih dejih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dejeg muzikog stvaralatva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoe, moe nauiti uenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meu predloenim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetnike vrednosti. Posebnu panju treba posvetiti izraajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji. Sviranje U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Takvim uenicima treba dati mogunost afirmacije kroz sviranje na dejim muzikim instrumentima da bi uestvovali u grupnom muziciranju. U radu koristiti ritmike i melodijske instrumente. Poto su uenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima bie olakano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obraene. Potrebno je razvijati deje predispozicije za muziko oblikovanje i omoguiti im da doive radost sviranja, ime se bogati linost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja. Sluanje muzike Sluanje muzike je aktivni psihiki proces koji obuhvata emocionalno doivljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa sluanju muzike je od presudne vanosti za estetski odnos prema muzici, za tumaenje muzikog dela i njegov doivljaj. Kompozicije koje se sluaju moraju svojim trajanjem, sadrajem i muzikim izrazom da odgovaraju mogunostima percepcije uenika i organizacije asa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod sluanja dejih pesama potrebno je da uenici: uoavaju i objanjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i naina na koji muzika doarava tekst. Pre sluanja treba obnoviti znanja iz oblasti muzikih izraajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrauje. Analizu sluanog primera treba raditi kroz dijalog sa uenicima podstiui slobodno izraavanje. Linost stvaraoca se predstavlja najuoptenije, sa osnovnim hronolokim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uenikova znanja iz razliitih oblasti poveu i stave u funkciju razumevanja sluanog dela. U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja e svojom upeatljivou privui panju i lako biti prihvaena. Elementi muzikog oblika ne smeju se obraivati na formalistiki nain. Objanjenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olakavanja praenja muzikog toka. Muziko stvaralatvo Deje muziko stvaralatvo predstavlja vii stepen aktiviranja muzikih sposobnosti koje se stiu u svim muzikim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku

vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstie muziku fantaziju, oblikuje stvaralako miljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamenju muzikih reproduktivnih i stvaralakih aktivnosti i znanja. Stvaralatvo moe biti zastupljeno kroz: - muzika pitanja i odgovore; - komponovanje melodije na zadati tekst; - sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva; - improvizacija pokreta na odreenu muziku. Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralakom angaovanju uenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzike improvizacije pedagoki opravdane. Praenje i vrednovanje uenika Da bi se ostvario proces praenja napredovanja i stepena postignua uenika u nastavi izbornog predmeta, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzike sposobnosti svakog uenika. Praenje uenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati poseban razvoj svakog uenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umenost, kreativnost i slino. Nastavnik treba da prati razvoj linosti u celini i objektivno odreuje stepen na kojem je uenik savladao programske zahteve. Smisao praenja nastave izbornog predmeta treba sagledati tako da se svakom ueniku omogui razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada. Pevanje u razrednom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, irenje glasovnih mogunosti i uvrivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih oseanja, upoznavanje novih rei, odnosa u prirodi i meu ljudima. Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u koli. Mogu se osnovati: - grupe pevaa vokalnih solista; - grupe solista instrumentalista, sa kojima se uvebavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti i mali kamerni instrumentalni sastavi; - grupa ljubitelja sluanja muzike - koji e sluati razna muzika izvoenja u koli ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzike filmove i sl.); - grupa mladih kompozitora, sa kojima se radi na razvijanju muzike kreativnosti;

- grupa mladih etnomuzikologa, koji e prikupljati malo poznate, ili gotovo zaboravljene, pesme sredine u kojoj ive. Vrste aktivnosti koje je mogue osnovati u koli, u odnosu na sposobnosti i interesovanja uenika, odreene su interesovanjem uenika. Nastava orkestra se odvija u grupi do etiri uenika, odnosno od pet do devet uenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogunosti i interesovanja uenika, u izbornoj nastavi formiraju se mali muziki sastavi, kao i hor i orkestar u veim sastavima. Da bi se realizovao program izbornog predmeta, koriste se odgovarajui udbenici, prirunici i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoena sastavima uenika) domaih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoakim mogunostima uenika. Uenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignua iz izbornog nastavnog predmeta na kolskim i drugim priredbama i takmienjima. Za izborni nastavni predmet odreuje se 1 as nedeljno, odnosno 36 asova godinje. INFORMATIKA I RAUNARSTVO (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa je da se uenici osposobe za korienje raunara. Zadaci obrazovno-vaspitnog rada: - upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raunarstva; - razvijanje interesovanja za primenu raunara u svakodnevnom ivotu i radu; - podsticanje kreativnog rada sa raunarom; - osposobljavanje za rad na raunaru. Operativni zadaci: - upoznavanje uenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta; - upoznavanje uenika sa primenom raunara u oblasti informacija i komunikacija; - upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju; - upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programiranja; - upoznavanje uenika sa razliitim obrazovnim softverima.

SADRAJI PROGRAMA RAD SA TEKSTOM (10) Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje elija, irina i visina redova i kolona). Okviri i senenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnoja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podeavanje formata papira i margina. Pregled pre tampanja. tampanje. INTERNET (4) Pojam globalne i lokalne raunarske mree. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim uslugama Interneta. Pretraivanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponaanje na mrei i zatita linih podataka. Sigurnost na Internetu. GRAFIKA (10) Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa Interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija izmeu formata. Priprema slika za tampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama. ANIMACIJA (3) Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije. IZBORNI MODULI (9) Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike. Programiranje Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Demonstracija mogunosti programskog jezika. Interaktivna grafika Upoznavanje uenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehniko i informatiko obrazovanje). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Predmet ima status izbornog. Anketiranje uenika vri se na poetku svake kolske godine. Ako se uenici opredele za ovaj predmet, pohaaju ga do kraja tekue kolske godine. Od prijavljenih uenika na nivou kole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 uenika. Preporuuje se da najvei broj uenika po jednom raunaru bude dva. Ueniki raunari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slualica i mikrofonom zbog obrade multimedijalnih sadraja.

U uionici od tehnike opreme treba da se nalazi i jedan raunar za nastavnika, uspostavljena veza sa Internetom, skener, tampa i zvunici. U skladu sa mogunostima kole, preporuuje se da svi raunari u uionici budu umreeni i da uionica ima jedan video projektor. Programske sadraje treba ostvarivati prvenstveno kroz vebe i praktian rad na raunaru. U cilju to optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da uenici imaju po jedan as vebi svake nedelje ili da se realizuje dvoas svake druge nedelje. S obzirom da uenici ne moraju pohaati predmet u sva etiri razreda, neki sadraji se moraju tematski ponavljati i provlaiti kroz vie razreda da bi se predviene teme to bolje savladale. Tu se pre svega misli na obradu teksta koja ide od poetnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadraja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke. Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obraivane u petom razredu. Kroz primere i jednostavne vebe obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele, pojam elije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje elija, promenu irine i visine redova i kolona. Obraditi, takoe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar elije, kopiranje i premetanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira i senenja elija tabele, kao i automatsko formatiranje tabela. Zatim treba prei na kompleksnije vebe sa tabelama i objasniti umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme uenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica kao to su: umetanje zaglavlja i podnoja na stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu jedinicu podeavanja formata papira i margina kao i pregled papira pre tampanja i tehniku samog tampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na peti razred i kroz zadatu vebu proveriti koliko su uenici usvojili od prezentovanog sadraja. Preporuuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili OpenOffice Writer. Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko kola nema tehnike mogunosti za Internet konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smetenih na hard disku, u offline reimu. Pojam globalne i lokalne raunarske mree objasniti to je mogue jednostavnije. Povezivanje na Internet objasniti vie teorijski, a ukoliko postoji mogunost pokazati i praktino. Ne zadravati se na tehnikim detaljima. Cilj ove teme je da stvori sliku kod uenika o Internetu i pravilnim nainima korienja. Kroz praktian rad po zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pota), naine efikasnog korienja sajtova za ciljano pretraivanje Interneta, kao i naine preuzimanja teksta i slika sa Interneta i njihovo skladitenje na memorijske jedinice. Posebnu panju posvetiti objanjavanju strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazloiti strukturu elektronske poruke, nainima kreiranja, uvanja, brisanja, itanja i odgovaranja na primljenu elektronsku potu. Posebnu panju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraivanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno uenicima objasniti znaaj zatite linih podataka pri radu na Internetu i pravila ponaanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istai opasnost od otkrivanja linih podataka nepoznatim sagovornicima na Internetu. Uputiti uenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u sluaju da nisu sami u stanju da odlue da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

U okviru tematske celine Grafika uenicima treba predstaviti razliite izvore digitalnih slika. Poeti od kreiranja jednostavnih crtea, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika. Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omoguiti svim uenicima da steknu praktino iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz vebu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu panju posvetiti nainima obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podeavanje osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme sutinski je vano da uenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno uenike nauiti da razlikuju razliite tipove zapisa digitalnih slika i da vre konverziju iz jednog formata u drugi. Kroz vebu pokazati uenicima kako se vri priprema slika za tampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama. Preporuuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takoe, ukljuiti i druge programe koji se uklapaju u temu. Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri asa i treba ih efikasno iskoristiti na definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu temu. Nastavniku se preporuuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story. U okviru poslednje tematske celine prua se mogunost nastavnicima i uenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da ponu sa izuavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se preporuuje da programske sadraje obrade u jednom od sledea tri programska jezika: C#, Java ili Visual Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti uenicima tipove podataka sa deklaracijom promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa. Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i ciklinu strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera. U odabranom programskom jeziku odraditi sledee jednostavne vebe: 1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike; 2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje veeg (manjeg) od njih; 3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomou petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze izmeu datih brojeva; 4) Kalkulator koji omoguava izvoenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih aritmetikih (sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator omoguava (izraunavanje reciprone vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj zadatak se moe realizovati kao Windows program, uz upotrebu dugmia (Button) i polja za unos teksta (TextBox). Za uenike koji ne ele da se bave programiranjem, ponuene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Interaktivne grafike. Ovde uenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u razliitim programima, naroito onim koji su besplatni. Preporuuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google SketchUp (primena u tehnikom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno je prezentovati uenicima radno okruenje programa i uraditi jednostavne primere. Od uenika zahtevati samostalnu izradu vebi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehnikog i informatikog obrazovanja koje izuavaju tokom kolske godine.

Broj asova koji je predvien za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 asa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadraja. MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BONJAKI JEZIK

BOSANSKI JEZIK (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Cilj Cilj nastave Bonjakog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bosanskog jezika, knjievnosti i kulture Bonjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne ine manje vrijednim subjektima ire zajednice u kojoj i sa kojom ive. Kod uenika treba probuditi interesovanje da itaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmiu osobenosti svoje kulture, obiaja i naina ivota, kao i da uoavaju i uporeuju slinosti i razlike na nivou jezika, religije, obiaja i kulture. Operativni zadaci - ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izraavanju - njegovanje i bogaenje jezikog i stilskog izraza - upoznavanje leksike svojstvene usmenom izraavanju sandakih Bonjaka - upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bonjaka - upoznavanje uenika sa bogatom riznicom narodnog stvaralatva Bonjaka (epske pjesme krajinice, balade, sevdalinke, hiaje) - sticanja znanja iz historijske Bonjaka - uoavanje kulturnih uticaja drugih na formiranje sopstvene kulture - njegovanje osjeaja za razliite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama - isticanje vanosti interkulturalnog dijaloga PLANIRANI SADRAJI 1. JEZIK

Gramatika Rijei i reenice - Govor mog kraja - rijei iz mog zaviaja - lokalizmi, varvarizmi, tuice - osnovno i preneseno znaenje rijei - homonimi i sinonimi - alternacija JE / IJE - reenica: prosta, proirena, sloena Pravopis i ortoepija Pravopisni znaci: taka, zarez, dvotaka, taka-zarez - odvajanje apozicije, pisanje vokativa - izgovor i pisanje NE uz glagole - pisanje naziva ulica, trgova, naselja - izgovor i pisanje rijei uz poasti - udvojeni glasovi Historija bosanskog jezika - prvi pisani spomenici - natpisi na stecima - glagoljica, irilica, bosanica - alhamijado tekstovi - knjievni i drugi 2. KULTURA IZRAAVANJA Usmeno izraavanje - razgovor: prijateljski, slubeni, poslovni - prepriavanje, saimanje fabule, stvaralako prepriavanje - prianje Sluanje

- razvijanje kulture sluanja razliitih tekstova ili usmenog izlaganja itanje - izraajno itanje (visina i jaina glasa, brzina izgovaranja, boja glasa, pauza) - usmjereno itanje - itanje u sebi sa provjerom razumijevanja proitanog teksta Pismeno izraavanje - pismeno prepriavanje teksta - opis lika (portret) - opis pejzaa (slikanje rijeima) 3. KNjIEVNOST Musa azim ati amil Sijari Rasim elahmetovi Mak Dizdar *** Zija Dizdarevi Hamza Humo Zaim Azemovi Ismet Rebronja Ilijas Dobardi Zuvdija Hodi Salih Ali Alija H. Duboanin Murat Balti Abdulah Sidran Skender Kulenovi Safet Sijari Murat Hajrovi Zehnija Buli Kasim Derakovi ukrija Pando Nedib Vuelj *** Alija Dogovi Halid Kadri Bosna ubori Francuski pamuk Sandak Dad Zapis sa steka Prosanjane jeseni Zvuci u srcu Dug zaviaju Kazivar Kad Sandaklija putuje u svijet Jesen Golub Kua u amcu Svjedok (odlomak) Baeskija Gromovo ule ena sa tromee (odlomak) Sabur 27. no Srebreni konjanik Dvije pahulje Koija Hiljadu i jedna no (odlomak) Bihor Poljubac

Husein Dervievi Mea Selimovi Enes Kievi Husein Bai Kemal Mahmutefendi Muhamed Abdagi M.M. . Baeskija

Prodavac osmijeha Skeledija Lampa u prozoru Tue gnijezdo (odlomak) Sve moje cipele Ramiza (odlomak iz drame) Ljetopis (dio u kojem se spominje Novi Pazar)

Knjievno-teorijski pojmovi Poezija - Kompozicija, ritam, poetsko-stilski izraz (stilske figure) - poetske vrste (sonet, himna, balada, oda, romansa), ljubavna, socijalna, refleksivna pjesma Proza - roman, pripovijetka - likovi - epizoda i njena uloga u tekstu Drama - vrste drame - uloga dramskog sukoba 4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE Narodno stvaralatvo - Lirska narodna pjesma - Lirska narodna pjesma - Epsko-lirske pjesme (balade) - Epska pjesma - Avdo Meedovi - Bajka Znamenitosti - geografski poloaj Sandaka - ivot i obiaji Bonjaka Mjesec kara zvijezdu danicu Kai, dragi, ta bi darovala Omer i Merima erzelez Alija i Marko Kraljevi enidba Smailagi Meha (odlomak) Lav i ovjek

- Sandak kroz historiju - dogaaji o kojima treba znati - znaajne linosti iz historije Bonjaka NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA U procesu nastave Bonjakog/bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvaiti osnovnu pedagoku pretpostavku da je uenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvaavati intelektualno-mentalne i psiholoke sposobnosti uenika, kako bi pronaao didaktiku formulu koja e garantovati da e uenici moi savladati nove sadraje. Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv nain prezentirati paljivo odabrane jeziko literarne vrijednosti koje e uenici bez tekoa usvojiti, a koje e im biti potrebne za dalje kolovanje, bogaenje opte kulture i znanja o ivotu. Osim optih metoda u savremenoj nastavi jezika i knjievnosti treba primijenit i: - metodu itanja i rada na tekstu (tekst metoda), - metodu razgovora - dijaloku metodu, - metodu izlaganja i objanjavanja (monoloku metodu), - metodu praktinog rada - nauno-istraivaka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uoavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene knjievnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduenja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...) Treba takoe primijeniti razliite oblike rada kao to su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te uenje kroz razliite vrste igara, kao to su kvizovi, recitali, imitacije, skeevi i slino, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvjebavanjem dolo do ciljanih rezultata. BUGARSKI JEZIK *! (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Napomena NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Nastavni sadraji iz Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture u prvom planu su namenjeni deci pripadnika Bugarske manjine u Republici Srbiji, koji nemaju mogunosti da izuavaju Bugarski jezik kao maternji jezik ( Bugari u rasejanju u veim ili manjim gradskim etvrtima, van kompaktnih tradicionih naselja, ili pak na drugi nain nemaju mogunosti da izuavaju maternji jezik), kao i pripadnicima drugih naroda: nacionalno meovite sredine, meoviti brakovi, radoznalost i interesovanje uenika drugih naroda i etnikih skupina.

Program Bugarskog jezika je slian sa programima jezika slovenskog jezikog korena: srpski, hrvatski, rusinski, ukrajinski, slovaki, pa u susedstvu sa tim jezicima u praktinoj primeniizuavanju moe se ostvariti visoki stepen korelacije. Za obogaivanje jezike i kulturne batine ovaj Program moe se izuavati i od pripadnika drugih naroda: Maara, Rumuna, Roma, Albanaca, Nemaca i dr. pripadnika neslovenske skupine. U procesu nastave Bugarskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvaiti osnovnu pedagoku pretpostavku da je uenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvaiti intelektualno-mentalne i psiholoke sposobnosti uenika, kako bi pronaao didaktiku formulu, koja e garantovati da e uenici moi savladati nove sadraje. Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv nain prezentirati paljivo odabrane jeziko, literarne vrednosti, koje e uenici bez tekoa usvojiti i koje e im biti potrebne za dalje kolovanje, bogaenje opte kulture i znanja o ivotu. Sem optih metoda u savremenoj nastavi jezika i knjievnosti treba primeniti: - Metodu itanja i rada na tekstu, - Metodu uporeivanja i korelacije / sa drugim predmetima, naroito sa muzikom kulturom, poznavanjem drutva i prirode, t.j. Sveta oko nas, istorije i geografije, kao i sa srodnim jezikom. - Metodu razgovora - dijaloku metodu, - Metodu izlaganja i objanjavanja, - Metodu posmatranja i opisivanja, - Metodu praktinog rada: - nauno-istraivaka metoda iz oblasti jezika, dijalektologije, uoavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene knjievnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduenja kao: spiker-reporter, uredniklektor, koreograf-glumac...) Treba takoe primeniti razliite oblike rada, kao to su: rad sa pojedincima - individualni rad, diferencirani rad, rad u parovima, grupama, frontalni rad; te uenje kroz razliite vrste igara: kvizovi, recitali, imitacije, skeevi, pesmice za igru, brzalice i sl.; kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvebavanjem dolo do ciljanih rezultata. MAARSKI JEZIK (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Napomena ROMSKI JEZIK (2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Napomena RUMUNSKI JEZIK

(2 asa nedeljno, 72 asa godinje) Napomena RUSINSKI JEZIK Napomena SLOVAKI JEZIK Napomena UKRAJINSKI JEZIK Napomena HRVATSKI JEZIK CILJ I ZADACI: Cilj nastave hrvatskog jezika i knjievnosti jeste obrazovanje i odgoj uenika kao slobodne, kreativne i kulturne linosti, kritikog uma i oplemenjenog jezika. Zadaci nastave hrvatskog jezika i knjievnosti su da: - upoznaje uenike s knjievnom umetnou, - razvija humanistiko i knjievno obrazovanje na najboljim djelima hrvatske i svjetske kulturne batine - usavrava uenike na istraivaki i kritiki odnos prema knjievnosti i osposobljava ih za samostalno itanje, doivljavanje, razumijevanje, tumaenje i ocjenjivanje knjievno-umjetnikih djela, - osigurava funkcionalna znanja iz teorije i historije knjievnosti radi boljeg razumevanja i uspenijeg prouavanja umjetnikih tekstova, - osposobljava uenike da se pouzdano slue strunom literaturom i drugim izvorima saznanja, - iri saznajne vidike uenika i potie ih na kritiko miljenje i originalna gledita, - odgaja u duhu opeg humanistikog progresa i na naelu potovanja, uvanja i bogaenja kulturne i umjetnike batine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okviru hrvatske i svetske zajednice, - uvodi uenike u prouavanje jezika kao sustava, - uvodi uenike u lingvistika znanja i pojmove, - razvija jezini senzibilitet i izraavanje uenika,

- osposobljava uenike da teorijska znanja o jezinim pojavama i pravopisnoj normi uspjeno primenjuje u praksi, - odgaja u duhu jezine tolerancije prema drugim jezicima i varijantnoj osobnosti hrvatskog jezika, - razvija uenja u pismenom i usmenom izraavanju, - potie uenike na usavravanje govorenja, pisanja i itanja, kao i na njegovanje kulture dijaloga, - osposobljava uenike da se uspjeno slue raznim oblicima kazivanja i odgovarajuim funkcionalnim stihovima u razliitim govornim situacijama, - potie i razvija trajno interesiranja za nova saznanja, obrazovanje i osposobljava za stalno samoobrazovanje. SADRAJI PROGRAMA NASTAVNO PODRUJE: JEZIK 1. Poetci hrvatske pismenosti kljuni pojmovi: - hrvatska pisma: latinica, glagoljica, irilica - prvotisak - Baanska ploa) 2. Punoznane i nepunoznane rijei (kljuni pojmovi: punoznane i nepunoznane rijei, naglasnice, nenaglasnice, prednaglasnice, zanaglasnice) 3. Osnovno i preneseno znaenje rijei (pojam) 4. Reenini i pravopisni znakovi: trotoje, izostavnik, crtica, zagrada, toka sa zarezom 5. Veliko poetno slovo u imenima naselja, dijelova naselja, trgova i ulica (kljuni pojmovi: pisanje vielanih naziva naselja, ulica i trgova) 6. Glagoli po znaenju (kljuni pojam: glagoli radnje, stanja i zbivanja) 7. Glagoli po vidu (kljuni pojam: glagolski vid, svreni i nesvreni glagoli) 8. Glagoli po predmetu radnje (kljuni pojam: prijelazni, neprijelazni i povratni glagoli) 9. Infinitiv (kljuni pojmovi: infinitiv, infinitivna osnova i zavretci) 10. Glagolski pridjevi i glagolska imenica (kljuni pojmovi: glagolski pridjev radni, glagolski pridjev trpni, glagolska imenica)

11. Izricanje sadanjosti prezentom (kljuni pojmovi: prezent, prezentski nastavci, sprezanje/konjugacija) 12. Izricanje prolosti perfektom (kljuni pojmovi: perfekt, krnji perfekt) 13. Izricanje prolosti aoristom, imperfektom i pluskvamperfektom (kljuni pojmovi: aorist, imperfekt, pluskvamperfekt) 14. Izricanje budunosti futurom (kljuni pojmovi: futur prvi, futur drugi) 15. Izricanje zapovijedi i molbe imperativom (kljuni pojmovi: glagolski nain, imperativ) 16. Izricanje elje kondicionalom (kljuni pojmovi: kondicional prvi, kondicional drugi) 17. Glagolski prilozi (kljuni pojmovi: glagolski prilog sadanji, glagolski prilog proli) NASTAVNO PODRUJE: JEZINO IZRAAVANJE 1. Stvaralako prepriavanje s promjenom gledita (kljuni pojmovi: prepriavanje s promjenom gledita, gledite) 2. Saeto prepriavanje 3. Vrsta razgovora (kljuni pojmovi: slubeni razgovor, privatni razgovor) 4. Interpretativno (umjetniko, izvedbeno) itanje i krasnoslov 5. Portret (vanjski i unutranji opis) (kljuni pojmovi: vanjski opis lika, unutarnji opis lika, portret) 6. Opis otvorenoga prostora (kljuni pojmovi: plan opisa, otvoreni prostor, opis otvorenoga prostora) 7. Izvoenje dramatiziranog teksta (kljuni pojmovi: dramatizacija teksta, nedijaloki tekst, dijaloki tekst, osobni doivljaj i izraavanje osjeaja na sceni) 8. Interpretativno kazivanje malih epskih vrsta (kljuni pojmovi: male epske vrste: anegdota, vic, crtica). NASTAVNO PODRUJE: KNJIEVNOST 1. Odnos teme i motiva (kljuni pojmovi: tema, tematske jedinice, motiv) 2. Lik u proznom dijelu (kljuni pojmovi: fabula, lik, glumako oznaenje lika) 3. Male epske vrste (kljuni pojmovi: epska djela, proza, anegdota, vic, crtica) 4. Pustolovni roman 5. Monolog (samogovor) u dramskom djelu (kljuni pojmovi: drama, dijalog, didaskalije, dramski monolog/samogovor)

6. Pjesniko izraajno sredstvo (kontrast - figura misli) 7. Epska pjesma (kljuni pojmovi: epska pjesma, dogaaji i likovi u epskoj pjesmi) 8. Povjestica 9. Dijalektalno pjesnitvo (kljuni pojmovi: lirska pjesma, tokavsko, kajkavsko i akavsko pjesnitvo) 10. Usmeno i pisano pjesnitvo (kljuni pojmovi: stalni epitet, usmena lirska pjesma, usmena epska pjesma, epski deseterac, pisana pjesma) 11. Zaviajna knjievnost (kljuni pojmovi: zaviajna knjievnost, knjievnici, narodno stvaralatvo, bunjevaka ikavica). LEKTIRA (odabrati najmanje pet naslova) Balint Vujkov: aljive narodne pripovitke Bla Raji: Bunjevice - crtice iz ivota bunjevakih Hrvata Ivan Kujundi: Deran s oima i druge pripovijesti Stjepan Toma: Mali ratni dnevnik August enoa: Povjestice Blanka Dovjak-Matkovi: Zagrebaka pria Mark Twain: Kraljevi i prosjak Henryk Sienkiewicz: Kroz pustinju i praumu Ivona ajatovi: Tajna ogrlice sa sedam rubina Josip Cveni: vrsto dri joy-stick Jadranko Bitens: Twist na bazenu Vladimir Nazor: Veli Joe Milutin Majer: Dolazak Hrvata Jonathan Swift: Guliverova putovanja Branko opi: udesna sprava NASTAVNO PODRUJE: MEDIJSKA KULTURA 1. Kadar (kadar, dugi i kratki kadar)

2. Plan (vrste filmskih planova: total, srednji plan, krupni plan, detalj) 3. Kut snimanja (poloaj kamere u kojem se moe snimati: donji rakurs, gornji rakurs, visina ljudskih oiju) 4. Djeji asopis (ilustracija, pouni tekst, popularno znanstveni, zabavni tekst) 5. Jezik stripa (strip, kvadrat kao osnovno sredstvo strip prie, fabula ispriana kvadratima, dijalogmonolog u stripu). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Metode izvoenja nastave: - interaktivna, nastavnik - uenik - radioniarska - ambijentalna - kooperativno uenje u grupama uenika - iskustveno uenje primenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama - razne forme uenja putem otkria i rjeavanja problema - integrativni pristup razliitim podrujima u sklopu kulture Aktivnosti nastavnika: - Organizira nastavni proces(planira metode rada, sredstva, planira sadraj) - Realizira nastavni proces(stvara prilike za uenje, prezentira sadraje, vodi ciljani razgovor, omoguuje primjenu steenih vjetina) - Motivira uenika, podrava i razvija njihova interesovanja - Prati efekte sopstvenog rada - Unapreuje sopstveni rad - Uestvuje u kulturnim dogaajima sredine s uenicima Aktivnosti uenika: - Aktivni promatrai - Aktivni sluatelji - Aktivni uesnici u komunikaciji

- Partneri - suradnja s odraslima i vrnjacima, uzimaju u obzir i tue miljenje - Organizatori - uenje i angaman u zajednici AH (1 as nedeljno, 36 asova godinje) Cilj i zadaci Cilj nastave aha jeste da uenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima ahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvaavanje tueg miljenja i naela lepog ponaanja, da se kod uenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u odreeno vreme u predvienom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se zapoeti posao dovri do kraja. Zadaci nastave aha su: - razvijanje interesovanja za ahovsku igru kod uenika; - stimulisanje uenika, njihove mate, kreativnosti i radoznalosti tokom uenja aha; - povezivanje znanja o ahu sa ivotnim situacijama; - izgraivanje razumevanja ahovske igre kao osnove za logiko miljenje; - osposobljavanje uenika da samostalno donose odluke kroz igranje aha; - jaanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije; - razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jaanje motivacije za dalje uenje aha; - igranje aha. Operativni zadaci Uenici treba da se: - kroz vei broj zanimljivih i atraktivnih primera, koji se odnose na vetinu igranja aha, zainteresuju za razvijanje ahovske igre; - kroz vei broj zadataka osposobe da samostalno donose odluke u toku ahovske igre. SADRAJI PROGRAMA UVOD (1+0) Uvodni as - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i nainom rada

(demonstracija, interakcija; vebanje - samostalno i u parovima, odigravanje partija kroz uenike turnire, tema-turnire i simultanke). OTVARANJE I SREDINJICA (6+6) Poluotvorene igre Sicilijanska odbrana (teorijski pristup i poune partije) - evenika varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/24) 1985. - Paulsenova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Karpov - Kasparov 0:1, Moskva (m/16) 1985. - Najdorfova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Spaski - Fier 1:0, Rejkjavik (m/11) 1972. - Zmajeva varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Karpov - Kornoj 1:0, Moskva (m/2) 1974. - Rihter-Rauzerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Anand - Timan 1:0, Vajk an Ze 2004. - Laskerova varijanta (ideje za obe strane, osnovne teorijske varijante). Pouna partija: Kasparov - irov 1:0, Horgen 1994. ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5) - Praktina igra u tematskim varijantama Sicilijanske odbrane (2 asa). - Turnir uenika (2 asa). - Simultanka predmetnog nastavnika protiv uenika (1 as). ZAVRNICA (3+3) Top i peak protiv topa - Kralj slabije strane je odrezan od linije promocije peaka. Osnovni naini postizanja Lucenove pozicije i osnovni postupci odbrane. - Kralj slabije strane nije na liniji promocije peaka, a nije ni direktno odseen. Pravilo "krae strane".

- Ostali sluajevi T + P: T. SVETSKI AMPIONI I NJIHOVO STVARALATVO (6+3) 1. Viljem tajnic - Doprinos istoriji aha. - Pouna partija: tajnic - Bardeleben 1:0, Hestings 1895. - Primeri iz tajnicovog stvaralatva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaenje najboljih reenja). 2. Emanuel Lasker - Doprinos istoriji aha. - Pouna partija: Lasker - Kapablanka 1:0, Sankt Petersburg 1914. - Primeri iz Laskerovog stvaralatva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaenje najboljih reenja). 3. Hoze-Raul Kapablanka - Doprinos istoriji aha. - Pouna partija: Kapablanka - Maral 1:0, Njujork 1918. - Primeri iz Kapablankinog stvaralatva (pozicije iz njegovih partija i samostalno nalaenje najboljih reenja). ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3) - Turnir uenika (2 asa). - Simultanka predmetnog nastavnika protiv uenika (1 as). NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Nastava se realizuje u specijalizovanoj uionici opremljenoj za izborni nastavni predmet ah. Grupa uenika za realizaciju sadraja programa nastavnog predmeta ah broji od 10 do 16 uenika. Pri sastavljanju programa vodilo se rauna o obezbeivanju postupnosti u ostvarivanju sadraja, pa je neophodno da nastavnik potuje redosled tematskih celina. Ve u petom razredu se otvaranja razmatraju na nivou varijanata, a u estom razredu novinu predstavlja uvoenje tema-turnira, na kojima uenici mogu da neposredno u praksi provere svoja znanja iz tematske celine koja prethodi (to jest, da sistematski proigraju razne varijante Sicilijanske odbrane). U petom razredu su se prouavali stari majstori iz perioda pre uvoenja zvaninih takmienja za prvaka sveta (Andersen i

Morfi), dok se u estom razredu panja posveuje stvaralatvu prve trojice svetskih prvaka: tajnica, Laskera i Kapablanke. Uz svaku tematsku celinu dat je broj asova za ostvarivanje vebi (posmatranje + vebanje). Nastavnik moe da izvri manja odstupanja od predvienog broja asova ukoliko se za tim ukae potreba. U uvodnom delu asa, nastavnik istie cilj i zadatke odgovarajue nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za vebanje. Uvodni deo asa moe da traje najvie 15 minuta. Za vreme rada nastavnik e voditi rauna o steenom ahovskom znanju svakog uenika. Uenicima koji brzo savladaju postavljeni cilj i zadatke dati sloenije zadatke za tu nastavnu jedinicu. 3. PREPORUENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU Preporuene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporuene sadraje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Nain ostvarivanja programa. 4. NAIN PRILAGOAVANJA PROGRAMA 4.1. Nain prilagoavanja programa za muziko i baletsko obrazovanje i vaspitanje Muzike i baletske kole donose svoje kolske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifinosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost. 4.2. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje odraslih Prilagoavanje programa za obrazovanje odraslih vri se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogunostima odraslih u skladu sa zakonom. 4.3. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju kolski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za esti razred osnovne kole, a specifinosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti. 4.4. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje uenika sa posebnim sposobnostima Prilagoavanje programa za uenike sa posebnim sposobnostima vri se: - individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagoavanjem nastavnih metoda i tehnika; - izborom odgovarajuih nastavnih sredstava; - formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim uenicima, a u skladu sa potrebama; - procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignua;

- ponudom odgovarajuih izbornih predmeta; - ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu kolskog programa; - ukljuivanjem strunih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove uenike, kao i za procenjivanje i praenje njihove efikasnosti i uspenosti. 4.5. Nain prilagoavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine Prilagoavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vri se tako to: - maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta; - nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta; - fond asova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika odreuje se nastavnim planom; - nastava maternjeg jezika prilagoava se potrebama, interesima i mogunostima kole, uenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom; - za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagoava se u pogledu sadraja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obrauju se sadraji iz istorije te manjine sa fondom do 5 asova u toku kolske godine; u nastavi muzike kulture do 60% sadraja koji se obrauju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadraja u oblasti sluanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadraja, po izboru nastavnika, obuhvata umetnika dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture. 5. OPTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA Standardi obrazovanja odreuju nivo razvijenosti oekivanih znanja, sposobnosti i vetina na optem i posebnom nivou. Oekivana znanja, sposobnosti, vetine identifikuju se u rezultatima pedagokog procesa, ija su polazita odreena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja. Posebni standardi odreuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i vetina koje uenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete. Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti oekivanih postignua i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja. Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i oekivanog, odnosno poeljnog nivoa postignua nacionalnih standarda, formulie se republiki plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom odreuju se realistika oekivanja u okviru definisanih postignua za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za odreeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.

Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignua propisanih na kolskom nivou, odreuje se takoe na osnovu: - rezultata kolskih ispitivanja i - oekivanog i poeljnog nivoa postignua - kolskog standarda. Na osnovu rezultata ispitivanja i oekivanog i poeljnog nivoa postignua formulie se kolski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se odreuje stepen ostvarenosti postignua koji se oekuje u odreenom vremenskom periodu. Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignua, odreuju se tako da budu u odreenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku moe utvrditi na osnovu ispitivanja uenika kako bi se na taj nain uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na vie. 6. DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA KOLSKI PROGRAM kolski program sadri obavezni, izborni i fakultativni deo. Obavezni deo kolskog programa sadri nastavne predmete i sadraje koji su obavezni za sve uenike odreenog nivoa i vrste obrazovanja. Izborni deo kolskog programa obuhvata obavezne izborne nastavne predmete i izborne nastavne predmete. U okviru izbornog dela obavezni izborni nastavni predmeti, uenik se obavezno opredeljuje za: - versku nastavu ili graansko vaspitanje i izabrani nastavni predmet zadrava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja; - strani jezik, sa liste stranih jezika koju nudi kola i izabrani nastavni predmet zadrava do kraja drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja; - sportsku granu (izborni predmet: fiziko vaspitanje - izabrani sport), sa liste koju nudi kola na poetku kolske godine. kola je duna da u estom razredu uenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, jo najmanje etiri izborna predmeta za esti razred, od kojih uenik bira jedan, na poetku kolske godine. Fakultativni deo kolskog programa obuhvata sadraje kojima se zadovoljavaju interesi uenika, u skladu sa mogunostima kole, kao i sadraje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...). Uenik estog razreda ima 24 asa nedeljno, odnosno 27 asova ako obrazovanje stie na jeziku nacionalne manjine. Navedeni broj asova uveava se sa maksimalno pet asova izbornih nastavnih predmeta, odnosno est asova za uenike pripadnike nacionalnih manjina.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

ZDRAVSTVENOG VASPITANJA Cilj i zadaci Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da uenici ovladaju osnovnim znanjima, vetinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja koja su osnov za formiranje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su: - sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju ouvanja i unapreivanja zdravlja; - razvijanje zdrave linosti, odgovorne prema sopstvenom i tuem zdravlju; - podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom nainu ivljenja; - motivisanje i osposobljavanje uenika kao aktivnih uesnika u ouvanju svog i tueg zdravlja; - podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se prui pomo; - prepoznavanje tetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje vetinama zatite. Operativni zadaci Kroz primere i zadatke iz svakodnevnog ivota razvijati zdravu linost koja e biti odgovorna za sopstveno zdravlje. SADRAJI PROGRAMA - Zdravlje i zdravi stilovi ivota. - Psihoemotivni razvoj. - Lina higijena. - Oralno zdravlje. - Higijena sporta. - Pravilna ishrana. - Problemi ponaanja mladih i socijalni pritisak vrnjaka. NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Uenje sadraja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoenje znanja o zdravlju u eljeni nain ponaanja, uz prepoznavanje pravih ivotnih vrednosti i podsticanja razvoja linosti.

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nauna istraivanja su pokazala da 52% svih moguih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponaanje pojedinca. Veliki broj patolokih stanja mogao bi se izbei pravilnim odnosom prema zdravlju i ivotu. Zdrav nain ivota se ui u porodici, koli i iroj drutvenoj zajednici. kola treba kod uenika da pokrene pozitivne emocije i formiranje pravilnih stavova, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter uenika i trasira put ka vetinama zdravog ivljenja. Za zdrav razvoj linosti uenicima je neophodno pomoi da sigurnost trae u sopstvenoj moi poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponaanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju ouvanja, unapreivanja i odravanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizino ponaanje" je definisano kao specifian oblik ponaanja koji poveava osetljivost za specifine poremeaje zdravlja. Same informacije nisu dovoljne da uenici prihvate zdravo ponaanje. To je samo poetna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiu na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponaanja koje vodi zdravlju. Prilikom donoenja kolskog programa, kola na nivou aktiva i nastavnikog vea, a u skladu sa potrebama, usaglaava, planira i realizuje tematska podruja koja se realizuju iz oblasti zdravstvenog vaspitanja. Izuzetno je vano unapred odrediti na koji nain i u okviru kojih aktivnosti e biti realizovani sadraji iz programa da bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta. Sadraji iz programa se mogu realizovati kroz: - obavezne nastavne i izborne predmete - izborne i fakultativne predmete - asove odeljenskog stareine - dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti - saradnju sa roditeljima - rad strunih saradnika - saradnju sa lokalnom zajednicom. U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogunosti za integraciju zdravstveno-vaspitnih sadraja. Na asovima predvienim za rad sa odeljenskom zajednicom uenika realizuju se: - sadraji koji nisu obraeni u okviru nastavnih predmeta; - ostvaruje se sinteza znanja, koriguju se i utvruju stavovi i uverenja; - objektiviziraju kriterijumi vrednovanja; - ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima i zdravstvenim radnicima).

Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja, akcije za unapreivanje kolskog prostora, kao i prostora oko kole, akcije posveene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, za organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadraja za kreativno i rekreativno korienje slobodnog vremena. Poto su sadraji integrisani u vie nastavnih predmeta, neophodna je i korelacija meu njima, tako da se postigne jedinstvo vaspitne i obrazovne uloge kole. Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u kolama su prosvetni i zdravstveni radnici. Za uspeno ostvarivanje programa posebnu odgovornost imaju direktor kole i struni saradnici. Oni pripremaju godinji program rada kole. Pored toga to predlae godinji program rada, direktor obezbeuje saradnju sa ustanovama i predavaima van kole, kao i struno usavravanje nastavnika i saradnika koji ine deo tima za realizaciju ovog programa. Uloga direktora kole je bitna za uspostavljanje uspenih i pozitivnih relacija sa roditeljima, drutvenim organizacijama, institucijama iz okruenja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za to uspeniju promociju zdravlja i zdravih stilova ivota, veoma je vano efikasno partnerstvo izmeu kole i zdravstvenih ustanova. Realizacija programa se ostvaruje na nivou kole, razreda i odeljenja. Uesnici u realizaciji programa su: koordinatori aktivnosti - kolski odbor, direktor kole i pedagoka sluba. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, uenici, usko specijalizovani strunjaci angaovani za odreenu oblasti ostali radnici kole. U cilju to uspenije realizacije sadraja poeljno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome e savladati tehnike i metode rada sa uenicima. Vaspitni proces treba usmeriti na celokupan razvoj linosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizikim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, knjievnosti, umetnosti, fizikog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada daju uenicima osnovne nauno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja. U slobodnim aktivnostima uenici se ukljuuju u rad sekcija iji je jedan od ciljeva odravanje zdravstveno-higijenskih uslova u koli. Uee uenika je dobrovoljno, ali je obaveza kole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadraja, vreme i nain, zavise od mogunosti kole, od samog direktora kole, strunih saradnika, nastavnika i odeljenskog stareine. U zdravstveno vaspitnom radu veoma je vano odabrati pravu informaciju i metod rada sa uenicima. Metode rada treba prilagoditi sadraju pri emu prednost treba dati metodama aktivnog uea i radu u grupama. Najee se preporuuju kako individualne tako i grupne metode rada: planirani razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izlobe, pisani radovi, analiza situacija i praktini primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vebanje ivotnih vetina specifinih za odreeni kontekst i rad u maloj grupi. Uee samih uenika kao organizatora ili vrnjakih edukatora je neophodno i u praksi pokazalo pozitivne rezultate. PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR Hor Ueem u horu mlada linost sagledava vrednosti zajednikog rada u postizanju odreenog umetnikog zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj koli i od njegovog rada zavisi ugled kole. Od uesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih uenika. Horsko pevanje moe biti: - odeljensko horsko pevanje, - razredno horsko pevanje, - horsko pevanje starijih razreda. Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, irenje glasovnih mogunosti, uvrivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih oseanja, komunikaciju sa drugim lanovima hora. Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u koli. Hor uenika starijih razreda obuhvata uzrast uenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od 3 asa. asovi hora ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima. Repertoar hora obuhvata dela domaih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju. U toku kolske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmienjima i drugim muzikim manifestacijama. Orkestar Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogunostima uenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogunost za odabir najbolje uvebanih uenika za ovaj sastav. Na poetku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praenje ritma, pevane pesme ili muzike igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se uenici priviknu na zajedniko muziciranje. U koli se moe formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina, tambura, blok flauta). asovi rada orkestra predviaju 3 asa nedeljno i ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima.

U toku kolske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupiti na koncertima, priredbama, smotrama, takmienjima i drugim muzikim manifestacijama.