Sadraj

1. Uvod Istorija Primena 2. Digitalna slika Digitalizacija slike Detektorski sistemi 2.2.1. CR Kompijuterizovana radiografija 2.2.2 DR Digitalna radiografija 3. Digitalna obrada slike Fourijerova transformacija Konvolucija i dekonvolucija Korekcija neadekvatne ekspozicije Kvalitet digitalne slike 3.4.1. Frekvencija 3.4.2. Kontrast 3.4.3 Pojaavanje vidljivosti detalja 3.4.4 um Histogram Trodimenzionalna slika 4. 5. 6. Kompresija slike Informacione tehnologije (IT sistemi) PACS sistem Zakljuak 29-30 32 15 15-16 17 17 17-20 21-23 23 24-25 26-27 28 29 2 3 4-7 7 8-9 9-13 14 14 1 1

1. UVOD
Digitalna obrada slike predstavlja skup metoda za obradu slike pomou raunara. Slike koje se obrauju mogu imati razliito poreklo. Slike mogu poticati sa satelita i drugih letelica, ureaja za medicinsku dijagnostiku, telekomunikacionih ureaja za prenos, memorijskih medijuma za skladitenje, radara, sonara i drugih ureaja. U najveem broju sluajeva ulazna slika u sistem za obradu slike potie iz vidljivog dela spektra, mada u nekim sluajevima predstavlja dvodimenzionalni signal iz nevidljivog dela elektromagnetskog spektra. Zbog toga se u irem smislu, termin digitalna obrada slike koristi i za obradu bilo kakvih dvodimenzionalnih podataka. Izlazni signal iz sistema za digitalnu obradu slike je najee nova slika koja se prikazuje na video monitoru. Osim toga, izlazni podaci mogu biti prikazani i u obliku fotografije ili filma, a u nekim primenama i u vidu numerikih podataka.

1.1. Istorija
Digitalna obrada slike vodi poreklo iz ranih dvadesetih godina prolog veka. Naime, prva primena digitalne obrade slike bila je za kodovanje slika koje su prenoene kablovskom vezom preko Atlantskog okeana i rekonstruisane na prijemnoj strani. Uvoenjem elementarnih tehnika digitalne obrade slike znatno je skraen proces prenosa slike i popravljen kvalitet. Mada je u kasnijem periodu dolo do znatnog napretka u tehnikama prenosa i rekonstrukcije slike, tek je sa usavravanjem raunarske opreme i

-1-

poetkom istraivanja svemira dolo do naglog razvoja digitalne obrade slike. Naime, 1964. god. digitalni raunar je prvi put iskorien za popravku kvaliteta slika Meseca dobijenih sa svemirske sonde Ranger 7. Posle toga, digitalna obrada slike je postala nezaobilazan deo obrade podataka sa raznih satelita i sondi za istraivanje svemira. Zbog toga je digitalna obrada slike godinama bila sinonim za veoma skupu i visoku tehnologiju i kao takva dostupna samo malom broju istraivakih laboratorija u svetu.

1.2. Primena
Sa naglim razvojem elektronike i raunarske tehnike, a posebno mikroprocesora i integrisanih digitalnih procesora signala, digitalna obrada slike poela je da prodire i u mnoge druge oblasti, gde ranije nije mogla biti koriena zbog visoke cene. Tako se, na primer, digitalna obrada slike intenzivno koristi u medicini za obradu i popravku kvaliteta rendgenskih i ultrazvunih slika, za trodimenzionalnu rekonstrukciju organa u tomografiji i nuklearnoj magnetskoj rezonansi, itd. Druge vane primene digitalna obrada slike je nala u fizici, astronomiji, biologiji, kriminalistici, metalurgiji, geologiji, pa ak i u arheologiji i rekonstrukciji umetnikih dela itd.

-2-

2. DIGITALNA SLIKA
Konvencionalna radiografija se temelji na interakciji rendgenskog zraenja sa elektronima u emulziji radiografskog filma koja dovodi do stvaranja latentne slike, a naknadnom fotohemijskom obradom filma dobijamo konani radiogram. Stoga radiografski film slui kao medij za prikupljanje, prikazivanje i pohranjivanje informacije dobijene prolaskom X zraenja kroz telo. Tako dobijene slike su analogne, okarakterisane kontinuiranim nijansama sive boje (izmeu dvaju ekstrema, bele i crne) na prelazu izmeu pojedinih segmenata filma. Svaka siva nijansa ima optiki denzitet odreen propustljivou za vidljivu svetlost kojom obasjavamo film. Naelno film jo uvek ima bolju rezoluciju od digitalnih sistema iako razvoj digitalne tehnologije dovodi do stalnog poboljanja karateristika. Digitalna radiografija je rezultat interakcije X zraenja sa elektronima unutar elektronskih senzora koji su razmeteni u pikselima. Nakon dobijanja digitalne slike, potrebna je analogna reprodukcija da bismo je mogli videti i analizirati. U sluaju kompjuterske analize (primer CAD computer aided detection or diagnosis) informacija se obrauje direktno, bez neophodnog stvaranja slike na izlazu. Pet su od kljune prednosti digitalnih sistema nad analognim, budui da se svaki korak moe nezavisno prilagoavati, a to su: - prikupljanje - obradba - prikazivanje - pohranjivanje - distribucija - acquire - process - reproduce - store - distribute

-3-

2.1. Digitalizacija slike

Sutina digitalizcije je prevoenje analognog u digitalni signal, i obratno, to dovodi do deliminog gubitka kvaliteta slike. Analogna informacija sadri kontinuirane variacije u toku vremena, dok je digitalna informacija sastavljena od niza pojedinanih tano odreenih vrednosti.

Piksel - Digitalni impuls koji je obraen od strane raunara (procesora za obradu slike) biva analiziran i pretvoren u sliku na monitoru. Digitalizacija slike je pretvaranje crtea u brojeve. Ako pogledate digitalnu sliku sa lupom, videete da je sastavljena od malih sivih kvadrata ili elija poreanih u pravougaoni ili kvadtratni

-4-

red (matricu). Te elije se zovu pixels, skraenica od Picture Element. Plkseli su najmanje jedinice u slici, i njihova veliina u medicinskoj primeni, mora biti razmere koja najbolje prikazuje detalje. Svaki piksel ima svoju odreenu lokaciju, prostornu adresu na kojoj se nalazi, kao i svoju numeriku vrednost koja moe biti transformisana u odreeni stepen osvetljenja na ekranu. Slika je dok je u digitalnom obliku sastavljena od dva niza brojeva od kojih jedan predstavlja adrese, a drugi numerike vrednosti piksela. Svaki piksel je zapravo slika odgovarajue male zapremine tela - voxel. Svaki nivo sive skale je prikazan integralnim brojem, gde najmanji broj prikazuje crnu boju, najvei broj predstavlja belu boju, a brojevi izmeu predstavljaju senke sive boje. Svi ovi integralni brojevi su raunarski obraeni i sauvani u vidu binarnog niza brojeva (01000101). Prema tome, digitalna slika je sastavljena od binarnih brojeva, gde svaki broj predstavlja odreeni denzitet piksela na slici.

Koliko numerikih vrednosti pikseli mogu imati, zavisi od broja bitova po pikselu. 8-bitni daju mogunosti za 256 razliitih brojanih vrednosti piksela tj. nijanse sive skale, 10-bitni daju 1024, a 12-bitni daju 4096 nijansi. Pre nastavka ove diskusije, moraemo da blie odredimo termine bits, bytes i kilobytes, koji se koriste prilikom opisivanja karakteristika digitalne slike. Bit je binarni broj binary digit, a binarni sistem koristi samo dva binarna broja (bits), 0 i 1, kao to na decimalni istem koristi brojeve od 0 do 9.

-5-

Standardna slika u medicinskoj primeni zahteva od 10 do 12 bitova po pikselu; 10-bitna slika sadri 1024 razliitih nivoa sive boje, dok 12-bitna slika ima 4096 razliitih nivoa sive. Umesto prianja o bitovima, ee se pria o bajtu to je jednako 8 bitova. Verovatno ste uli termin kilobajt i logino ali pogreno zakljuujete da je to 1000 bajtova, ustvari kilobajt (skraeno kbyte) predstavlja 1024 bita. Najee se za termine digitalne memorije koristi megabajt (megabyte) = 1024 kbytes; 1 gigabyte (Gbyte) = 1024 Mbytes.

Odnos veliine piksela i otrine slike Otrina slike je obrnuto srazmerna veliini piksela matrice, kao to se vidi na slici, to su pikseli vei otrina je manja, i obrnuto. Primer: slika od jednog velikog piksela imala bi samo jednu nijansu sive boje.

-6-

Uticaj veliine matriksa na velicinu piksela i na otrinu Poveanje veliine matriksa, primer 1024 x 2048, proizvee manje piksele. To e generalno redukovati zamuenost i poboljati detalje slike.

2.2. Detektorski sistemi

Tokom posljednih dvadesetak godina intenzivno se traila zamena za radioloki film. Za zamenu radiolokog filma kao medija za dobijanje slike u radiografiji postoji vie razloga. Navedimo samo neke: nepraktinost u rukovanju (velike i nefunkcionalne arhive), podlonost raznim oteenjima, nemogunost naknadne obrade slike (post-processing), ponavljanje snimanja i vea izloenost zraenju pacijenata, kao i sama cena filma i zagaenje ivotne sredine hemikalijama za razvijanje. Zbog svih navedenih razloga razvoj medija za dobijanje radiolokih slika krenuo je pravcu medija na kojem se moe viestruko dobiti radioloka slika a od kojih se danas u upotrebi koriste kasete sa fosfornim ploama i flat detektori. CR kompjuteriziovana radiografija (eng. Computed Radiography) je u svetu prihvaen naziv za rad sa kasetama sa fosfornim ploama. Isto tako koristi se naziv. DR digitalna radiografija (eng. Digital Radiography) je u svetu prihvaen naziv za rad sa ureajima u koje su ugraene FD - ravne detektorske ploe formata 35x43 cm (eng. Digital Flat Panel Detector).

-7-

2.2.1. CR Kompjuterizovana radiografija

Kompjuterizovana radiografija koristi detektor x zraenja koji pohranjuje u dobijenu energiju rtg. zraenja pomou luminiscentnog sloja koji zarobljava elektrone u pojedinim delovima materijala (dolazi do ekscitacije). Distribucija zarobljenih elektrona ini latentnu sliku. Sledi deekscitacija pokretnim laserskim zrakom koja stimulise luminiscentnu plou taku po taku i oslobaa elektrone iz njihovih zamki. Dolazi do deekscitacije energije u obliku svetlosti koja se detektuje

fotodetektorom i pretvara u elektrini signal. Za takav oblik indirektne digitalne radiografije usvojen je naziv CR (computed radiography). Kasete sa ovim detektorskim plocama vrlo su slicne kasetama u koje ulaemo klasini radioloki film. Umesto filma kod ovih kaseta koristimo ploe luminiscentne folije koje zadravaju latentnu sliku nastalu zraenjem. Za oitavanje latentne slike koristimo posebne ureaje, tzv. digitalizatore. Detektorska luminiscentna ploa Sastoji se od nekoliko slojeva. Podloga je vrsta ploa na kojoj je nanesen luminiscentni sloj. Iznad tog sloja nalazi se zatitni sloj koji slui za zatitu od mehanikih oteenja prilikom oitavanja latentne slike u digitalizatoru. Ispod podloge nosaa nalazi se barkod koji slui za prepoznavanje vrste i veliine kasete.

-8-

Kod upotreba kaseta sa luminscentnim ploama koristimo se istim formatima kaseta kao i kod snimanja sa klasinim radiolokim filmom. Njena prednost je to se lako uklapa u ve postojeu aparaturu, nain rada i sve standarde. U mnogo emu je SP (storage phosphor) sistem slian je fluorescentnim pojaivakim folijama. U oba sistema luminiscentni sloj predstavlja primarni apsorber rendgenskog zraenja koji emituje vidljivu svetlost kod izlaganja X zraenju Na mikroskopskom nivou, struktura SP sloja je u obe tehnologije slina jer se radi o malim granulama luminiscentog materijala utisnutog u vezivni materijal. Takoe, SP sloj je mogue u oba (CR i S/F=screen film) sistema ponovno upotrebiti na hiljade puta. Nezgodna strana je to se kaseta nosi na oitavanje i to zahteva vreme, tek neto krae od dosadanje obrade filma. Drugo, ovaj sistem je tek dostigao osetljivost klasine film/folija radiografije, a ispod je one koju imaju sistemi za digitalnu radiografiju. Iako se sve vie potiskuje ovaj sistem ostaje neophodan za snimanja sa slobodnom kasetom: snimanje bez reetke, sa vertikalno kasetom, snimanje u bolesnikom krevetu.

2.2.2. DR Digitalna radiografija

Kod digitalne radiografije, princip rada bazira se na direktnom oitavanju detektora, bez umetanja optikog skeniranja, tj. kompletan detektorski sistem je ispod radiografskog stola. Odmah se dobija slika na monitoru i mogua je provera kvaliteta dok je pacijent jo u prostoriji za snimanje. Svi podaci o pacijentu i uslovima snimanja idu odmah uz sliku, a kasnije se mogu i odtampati. Prednost DR u odnosu na CR je u osetljivosti sistema i u kvalitetu slike. Postoje tri nezavisne digitalne tehnologije, sve su sa direktnim oitavanjem (nema noenja kasete u ita), ali kod njih razlikujemo direktnu i indirektnu konverziju.

-9-

Detektorski sistemi mogu biti sa direktnom konverzijom, kad na rentgen zraenje odmah reaguju stvaranjem elektrinog signala, ili sa indirektnom konverzijom, kad prvo daju svetlosni pa preko fotodetektora i elektrini signal. Detektori sa direktnom konverzijom poseduju fotokonduktor, kao to je amorfni selenijum, koji direktno konvertuje X fotone u elektrini impuls. Detektori sa indirektnom konverzijom, imaju dva procesa u detekciji zraenja. U ovom sluaju scintilator je primarni materijal sa kojim intereaguje zrani snop. Kada snop pogodi scintilacioni materijal, energija X zraka se konvertuje u vidljivu svetlost, zatim se svetlost konvertuje u elektricni impuls putem fotodetektora (amorfni silikon) ili CCDs.

DR tehnologija temeljena na CCD (charge coupled device) indirektni. Gadolinijum oksisulfid/ soiva ili fiber optika/ CCD . Nalazi se u kamerama za video i digitalnu fotografiju. Princip je pretvaranje izlazne svetlosti sa fluorescentnog sloja u sliku. Problem je u razliitoj veliini fosfornog panela (35x43 cm za opstu radiologiju) i aktivne povrine komercijalnih CCD (5x5 cm). Zbog toga se fluorescentna slika mora podesiti ogledalima, ili fiberoptikim elementima aktivnoj povrini CCD, to opet jako umanjuje efikasnost prikupljanja. Tu naravno dolazi do gubitaka, kao i rasipanja, to utie na zranu dozu i kvalitet slike. Kod mamografije je taj odnos veliine povoljniji. Usprkos slabijoj efikasnosti prikupljanja izlazne svetlosti, CCD tehnologija ipak omoguava dobijanje brze i kliniki vredne informacije za radiologa. U grafiji nju su ve potisnuli flat panel detektori. Koristi

- 10 -

se u skopiji kao prikljuak na PES, ali i tu poinju da se koriste flat panel detektori. Flatpanel detektori Tehnologija amorfnog silicijuma se ubrzano razvijala posljednjih decenija uz velika ulaganja. Veina laptopova i desktopova u upotrebi irom sveta koristi aktivnomatrine ekrane (active matrix liquid christal displays, AMLCDs) na bazi tenih kristala, odnosno aSi tehnologije. Smanjenjem cene omoguen je razvoj vrlo velikih povrina, danas ve 1-1.5m. Mnogo manji sistemi za medicinsku primjenu su nastali zahvaljujui toj skupoj tehnologiji. Flat panel detektori (detektorske ploe) mogu biti sa direktnom i indirektnom konverzijom Kod obe vrste se stvara elektrini naboj tokom ekspozicije, koji biva oitan od strane poluprovodnike elektronike, a zatim poslat na pojaiva, pa na analogno digitalni pretvara (konvertor). Najnii sloj tzv. oitavajua elektronika, sastavljena je od niza poluprovodnikih elemenata (TFT, tin film transistors). Iznad je sloj koji funkcionie na principu kondenzatora, tj. zadatak je da sakuplja elektrini naboj nastao prilikom ekspozicije. Jo jedan sloj iznad, zavisno od tipa detektora ili samo sloj osetljiv na X zrake, ili, kod indirektnih, sloj osetljiv na svetlost. Sve je zatvoreno u formi ploe i kablom povezano sa kompjuterom.

- 11 -

Flat panel direktni Rendgen zraci padaju na sloj amorfnog selena, kroz koji se pre ekspozicije, uz pomo jedne elektrode smetene po vrhu sloja, uspostavi elektrino polje. Apsorbovani X zraci izazivaju jonizaciju, a stvoreni elektrini naboj, pratei linije sila elektinog polja, biva skladiten u elektrodama povezanim sa kondenzatorima. Ispod se nalazi oitavajua elektronika. Selenska ploa je elektrinim poljem vrlo efikasno izdeljena na veliki broj zasebnih detektora. Sav stvoreni elektrini naboj biva prikupljen elektrodama, bez gubitka.

- 12 -

Flat panel Indirektni Ovde detekcija se odvija u 2 faze. U prvom sloju detektora nalazi se flurescentni sloj koji transformie apsorbovanu energiju X zaraenja u svetlost, a onda svetlost, u sloju sastavljenom od niza fotodioda, izaziva stvaranje elektrinog naboja. Taj elektrini naboj se oitava u najniem TFT sloju. Flurescentni sloj moe biti od materijala koji se koristio kod flurescentnih folija (najee gadolinijum oksisulfid) ili od kristala cezijum jodida. Cezijum jodid zbog specifine kristalne strukture je mnogo bolji apsorbuje vie X zraenja i manje je rasipanje svetlosti unutar sloja, ali je higroskopan i brzo se oteuje ako nije hermetiki zapeaen.

- 13 -

3. DIGITALNA OBRADA SLIKE

Kod metoda za obradu slike osnovni cilj je da se promene neke karakteristike slike tako da ona bude pogodnija za prikaz na monitoru ili za dalju analizu. U principu se obradom ne popravlja informacioni sadraj slike, ve se olakava korienje postojeih informacija. Metodi za obradu slike su brojni, jer mnogo zavise od uslova pod kojima je slika dobijena. Najei metodi za poboljanje slike su poboljanje kontrasta, eliminacija uma, izotravanje slike, bojenje slike, itd.

3.1. Fourierova transformacija

Sr digitalne obrade slike je u transformaciji podataka u korisne informacije, putem matematikih algoritama. Primarni matematiki metod koji se koristi u obradi slike je Fourierova transformacija. Fourijerovom metodom se postie transformacija sloenih funkcija u odvojene i jednostavne funkcije (primer: muzika se pretvara u funkciju varirajuih amplituda, frekfenciju i vremensku fazu). Kod digitalne obrade slike, Fourijerova transformacija se koristi da bi se na odreenim lokacijama slike prikazali razliiti intenziteti podataka. Informacija primljena od procesora za obradu slike, moe se obraditi putem razliitih matematikih formula. Fourijerov algoritam je najznaajniji formula koja se koristi u rekonstrukcij slike. Njom se transformiu amplitude i vremenski domen u podruje frekvencije.

Fourierova transformacija, grafikon prikazuje promenu prvobitne forme talasa pomou nekoliko dodataka.

- 14 -

3.2. Konvolucija i dekonvolucija

Ponekad je korisno modifikovati vrednost svakog piksela da bi se poboljale vizuelne karakteristike slike. Ovaj proces je ustvari matematiko filtriranje. Konvolucija (savijanje) je proces modifikacije vrednosti piksela matematikom formulom. Ponekad se taj proces naziva maskiranje, zato to set matematikih operacija zamenjuje svaki piksel, tj. menja njegihovu vrednost. Ceo proces predstavlja maskiranje svih podataka piksela i prikaz modifikovane slike. Dekonvolucija je proces vraanja vrednosti piksela na njihov prvobitni nivo pomou obrnutog procesa.

3.3 Korekcija neadekvatne ekspozicije

Prilikom korienja klasinog radiolokog filma za dobijanje kvalitetne slike bitni su parametri ekspozicije, kao to su kV, mA i vreme (mAs). Tako snimljene slike mogu biti nedovoljno eksponirane ili prekomerno eksponirana pa nisu upotrebljive za itanje i postavljanje dijagnoze. U konvencionalnoj radiografiji poeljno je da je podruje od dijagnostikog interesa unutar srednjeg dela karakteristine krive, jer se najvee razlike u zacrnjenju filma postiu primenom expozicije upravo u tom delu krivulje. Kod digitalne radiografije nema karakteristine krive niti zone poeljne expozicije. Koliku god dozu dajemo imamo konstantan kontrast. Procesor za digitalnu obradu slike moe da nam prikae sliku po karakteristinoj krivoj ili po digitalnom garfikonu (prava linija). Koristi se najmanja mogua doza , a kontrast je optimalan. Na taj nain smo izbegli ponavljanje snimaka i zatitili pacijenta od nepotrebnog zraanja uz optimalni kvalitet slike.

- 15 -

- 16 -

3.4 Kvalitet digitalne slike

Kvalitet podataka dobijenih od digitalnog receptora slike je meren njegovom: frekvencijom kontrastom vidljivou detalja (otrinom) umom

3.4.1. Frekvencija Pod frekvencijom se podrazumevaju sirovi podaci (raw data) na koji je primenjena Fourijerova transformacija da bi se stvorila digitalna slika. Od frekvencije zavisi kontrast unutar slike. Slika sa visokim kontrastom poseduje visoku frekvenciju i obratno.

3.4.2. Kontrast
Kvalitet medicinske slike odreuje metod kojim se slika stvara, karakteristike opreme, kao i varijable u stvaranju slike koje bira operater. Kvalitet slike nije samostalan faktor ve je sastavljen od par faktora: kontrast, jasnoa (blur), um (noise) i distorzija. Zadatak svakog sistema za stvaranje slike je da prevede specifine karakteristike tkiva u sliku sa sivim tonovima ili u boji. Ako je kontrast adekvatan, objekat e biti vidljiv. Stepen kontrasta na slici zavisi kako od posmatranog objekta tako od sistema za stvaranje slike.

- 17 -

Kontrast slike - je razlika u denziditetima meu susednim povrinama (pikselima). Kontrast znai razliitost. Kontrast kod digitalne radiografije je ujednaen i nezavisi od ekspozicione doze. Kontrast je slabiji nego na filmu, upravo zbog ireg opsega ekspozicionih doza koje moe prikazati. Objekat u telu e biti vidljiv na slici samo ako ima dovoljno fizikog kontrasta u odnosu na okolno tkivo. Prirodni kontrast postoji meu tkivima koja se razlikuju po apsorbciji, a apsorbcija zavisi od: 1. debljine materije kroz koju prolazi zraenje 2. rednog broja elementa 3. gustine materije kroz koju prolazi zraenje 4. talasne duine samih fotona

Kontrast se moe naknadnom obradom pojaati: LUT Look Up Table nain za poboljanje kontrasta predstavlja digitalnu obradu piksela, tako to im se dodaju nove numerike vrednosti, nekima se smanje, a drugima poveaju, razlika meu tim vrednostima postaje vea, a samima tim, po definiciji, i kontrast. Tada linija gradacije poprimi izgled krive kakav je kod filma, pri emu kompjuter moe da joj menja nagib, kao i opseg. Look up tables (LUT) su podaci storirani u kompjuteru koji se koriste da zamene nove vrednosti za svaki piksel za vreme obrade.

- 18 -

A ukoliko se pri obradi ne menja vrednost piksela linija gradacije ostaje ista kao i kontrast. B ukoliko se pikselima dodele nove vrednosti menja se kriva kao i kontrast, a i opseg. Digital Image Windowing Denzitet i kontrast digitalne slike mogu se menjati promenom numerikih vrednostima za svaki piksel. Fizioloki ljudsko oko moe prepoznati oko 32 tona sive skale, dok digitalni receptori mogu prepoznati preko 1000, tako da je broj registrovanih nijansi mnogo vei nego to ih ovek vidi. to znai da slika daje samo mali deo podataka koje kompjuter sadri. Svaka slika je samo prozor u celokupnom spektru podataka. Metodom prozora moemo da biramo koji deo od ukupnih informacija elimo da prikaemo. Raunar moe jednostavno promeniti nivo i irinu prozora pomou matematike rekalkulacije. Primera radi, na snimku plua i srca, moemo da koristimo donji prozor za priakaz medijastinuma i mekih tkiva (manji denzitet) ili gornji prozor kad se bolje prikazuju pluna polja.

- 19 -

Prozor je raspon CT brojeva koji e biti prikazani razliitim nijansama sive, poreanih od crne do bele.Tkivo unutar prozora imae razliite nijanse sive i imae vidljiv kontarast. Svo tkivo i materijali koji imaju CT brojeve iznad prozora bie skroz beli i nee imati kontrast unutar ovog raspona. Svi oni koji imaju CT brojeve ispod prozora bie skroz crni i bez kontrasta. Sposobnost prozora je da da CT-u veoma veliku kontrastnu osetljivost. To je zbog toga to prozor moe biti nameten da prikae i uini vidljivim veoma male razlike u denziditetu tkiva. Nivo prozora (windov level) Poto raunar moe prikazati veliki spektar vrednosti, on moe da vidi denziditet slike daleko ispod i iznad vidljivosti oveijeg oka. Jedna od najvanijih vrednosti digitalne obrade slike je mogunost raunara da matematiki prikae razliitost denziditeta u vizualnom spektru od ekstremno niskih ulaznih doza koje bi proizvele denziditete ispod normalnog spektra vidljivosti. Nivo prozora kontrolie denzitet slike. Mora biti prilagoen na odreeni nivo da bi prikazao dijagnostiki relevantne informacije. irina prozora (window width) Raunar moe proiriti ili kompresovati denzitet slike da bi je sveo na spektar ljudske vidljivosti. Promene irine prozora ponekad se nazivaju siva skala ekspanzije ili kompresije (gray scale expansion or compression). irina prozora kontrolie kontrast slike. Kada je irina prozora poveana kontrast slike se smanjuje. Ekstremna irina prozorske irine zahteva od raunara da ignorie fine razlike u kontrastu da bi mogao da prikae itav spektar podataka. Ekstremno uska irina prozora zahteva od raunara da ignorie veliku koliinu podataka van izabranog spektra. Iz ovog razloga za irinu prozora se moe rei da kontrolie vidljivost detalja.

- 20 -

3.4.3. Pojaavanje vidljivosti detalja the Blurred Mask Subtraction Process

The Blurred Mask Subtraction je esto korieno, posebno u digitalnoj radiografiji, kako bi se pojaala vidljivost detalja u odreenim klinikim procedurama. Vana napomena, ovaj proces ne razbistruje sliku i ne otkriva detalje koji su bili potpuno izgubljeni. Ono to radi je poveanje vidljivosti (kontrasta) nekih objekata, posebno tamo gde je vidljivost objekata do izvesnog stepena ograniena velikom kontrasnom oblasti kao kod snimanja grudnog koa. Proces se sastoji oz dva razliita koraka. Prvo, pravi se zamuena (zamagljena) kopija originalne slike. Uobiajeni nain digitalne obrade koji se moe koristiti da bi se dobila zamagljena slika, je jednostavno zamenjivanje svake vrednosti piksela sa prosenom vrednou iz njegove okoline. Ovim se dobija "blurred mask" slika. Zamagljivanje uklanja sve detalje sa slike. Sada imamo dve slike. Originalna slika sadri veliku kontrasnu pozadinu sa jo nekim detaljima. Zamagljena mask image sadri samo veliku kontrasnu pozadinu. Poslednji korak je kada kompijuter oduzima blurred mask sliku od orginalne slike. Ovaj proces redukuje velike oblasti pozadinskog kontrasta, a ostavlja kontrast detalja. Rezultat je poveana vidljivost i kontrast detalja.

- 21 -

DSA digitalna subtrakciska angiografija Postoje dva osnovna sistema DSA: prikljuni i integralni sistem. Prikljuni sistem je tako graen da preuzima televizijski signal sa elektronskog pojaala PES-a i TV kamere i prevodi ga digitalnom obliku. Danas je ova tehnologija DSA ureaja naputena usprkos iroke primene u prolosti zbog loeg odnosa signala i uma, signaltonoise ratio(SNR). Da bi se dobila kvalitetna slika kod ovih ureaja potrebno je spojiti nekoliko pojedinanih slika (frame). Integrisani sistem se sastoji od rendgenskog ureaja i detektora za dobijanje slike, koji ine jedinstvenu celinu. Ovaj sistem je danas u irokoj primeni i omoguava visok kvalitet slike. Za digitalne angiografske ureaje jedna od najvanijih opcija je subtrakcija slike, odnosno brisanje gotovo svih struktura osim kontrastno ispunjenih krvnih sudova. Postoje tri naina subtrakcija: 1. Temporalna ili vremenska subtrakcija koristi se principom preklapanja slika (frame) u razliitim vremenskim intervalima, odnosno preklapanjem nativno uinjenog snimka, koji se naziva maska, s postkontrastnom. Kod preklapanja dolazi do brisanja svih identinih struktura na obe slike, a zaostaju, odnosno ne briu, se strukture koje se vide samo na jednoj slici. Na ovaj nain u potpunosti je izbrisan skelet, ali i druge identine strukture, dok zaostaju i ne briu se kontrastno obojene krvne ile. Problem ove subtrakcijske tehnike je da zaostaju i svetline gasnog sadraja iz creva (kod neadekvatne pripreme), koje tokom pregleda menjaju oblik i poloaj te mogu smetati u analizi. 2. Energetska subtrakcija (dual energy) je subtrakcija upotrebom visokih i niskih energija rentgenskih zraka. Ovo je od posebnog znaaja za strukture koje se pomeraju zbog mogunosti njihovog brisanja. Nezgoda ove subtrakcije je brisanje ili mekih tkiva ili kostiju uz nemogunost brisanja i jedne i druge strukture. 3. Hibridna subtrakcija koristi deo principa vezanih uz energetsku subtrakciju, a deo temporalne. Pre apliciranja kontrastnog sredstva primenjuje se energetska subtrakcija , ime se ponitavaju mekotkivne strukture. Kratki vremenski intervali izmeu ove dve faze omoguavaju i brisanje vazduha iz crevnih vijuga, tako da sada imamo sliku sa kostima. Potom se aplikuje kontrast te se primeni vremenska subtrakcija kod koje masku ini prethodno dobijena slika energetskom subtrakcijom. Rezultat

- 22 -

ove procedure je brisanje i kotanih struktura tako da se prikazuju samo krvni sudovi ispunjeni kontrastom.

3.4.4. um
Jo jedna karakteristika svih medicinskih slika je um. um slike, daje slici hrapav ili granulast izgled. Izvor i koliina uma slike zavisi od metode kojom se dobija. Opta posledica poveanja uma slike je smanjenje vidljivosti objekta. U veini situacija medicinskih snimanja efekat uma ima najvei uticaj na niskokontrasne objekte koji su ve blizu praga vidljivosti. um slike je sluajna pozadinska informacija (smetnja) koja je detektovana, ali ne doprinosi kvalitetu slike. On se podudara sa audio umom, kao to je statini beli um koji se uje izmeu frekfencija radiostanica. Beli um se vizualizuje kao sneg izmeu televiziskih stanica. Mera za um je S/N (signal to noise ratio). Visok S/N ukazuje na mali um u slici. Komponenta sa najveom primenom uma u digitalnom sistemu je TV kamera. Sistemi za komercijalnu upotrebu imaju S/N 200, a sistemi sa visokom rezolucijom koji se koriste u digitalnoj radiografiji imaju S/N izmeu 500 i 1000. Efekt nivoa uma na digitalnoj slici moe se porediti sa efektom zamagljenosti na rtg snimku. um slike je obrnuto srazmeran kontrastu, poveanje uma dovodi do smanjenja kontrasta na slici.

- 23 -

3.6. Histogram

Vertikalna osa predstavlja koliinu piksela, a horizontalna osa vrednost piksela Tokom digitalne obrade slike stvoren je histogram od dobijenih podataka, koji dozvoljava da digitalni sistem nae koristan signal, nalaenjem minimalnog i maximalnog signala unutar anatomske regije od interesa. Da bi stvorio histogram skenirani deo je podeljen na piksele i intenzitet signala za svaki piksel je odreen.

Tipian primer histograma plua sa razliitim anatomskim regijama.

- 24 -

Raunarski sistem je programiram za svaki deo tela ponaosob, time to poseduje histogram, koji se uporeuje sa dobijenim histogramom sa detektora. Time se eliminiu nepotrebne informacije. Na taj nain se ispravljaju greke ekspozicije.

Grafikon levo pokazuje kako kompjuter analizira grudni histogram, zatim prikazuje regije od interesa van plua.

Grafikon desno prikazuje, kako veliina polja utie na histogram. Na donjoj slici ramena prikazana je i kima, sto utie na promenu poloaja regije od interesa na hiostogramu.

- 25 -

3.7. Trodimenzinalna slika

Forma slike koja se sve vie koristi (npr. u planiranju preoperativne neuro facijalne i ortopedske hirurgije) je trodimenzionalna prikaz povrina organa i kostiju. Nastanak slike je vrlo kompleksan i vezan je za prepoznavanje granica tkiva, tj. kompjuter detektuje granicu izmeu tkiva (npr. kosti i meko tkivo) u svakom preseku gde apsorbovani X zarci naglo slabe i crtaju liniju konture objekta. Sutina 3D nastanka slike je u slaganju voksela odreenog denziteta, ija je vrednost odreena linearnim slabljenjem koeficijenta tkiva u odgovarajuem volumenu tela. Jedna od prednosti 3D slike, je u tome to se vrednosti voksela mogu menjati, tako da im se dodeli vrednost transparencije, u tom sluaju npr. kod krvnih sudova mozga, kada se vokselima modane mase (sive i bele) dodeli vrednost transparencije, vidljivost mozga se gubi, a na displeju ostaju prikazani krvni sudovi.

- 26 -

Prikaz medijastinuma i gornjg abdomena sa kotanim strukturama

Obrada slike u programu za uklanjanjne kotanih struktura

Iizdvajanje anatomske regije koju elimo da prikaemo

Regija od interesa posle uklanjanja kotanih struktura

- 27 -

4. KOMPRESIJA SLIKE
Slika sadri ogromnu koliinu podataka. Jedna standardna digitalna slika rezolucije 512 512 piksela ima oko 256 000 elemenata. Ako se svaki piksel predstavi sa 8 bita, za predstavljanje takve slike potrebno je 256 kB. Prenos ovako velikih koliina podataka telekomunikacionim kanalima predstavlja ozbiljan problem. Slini su problemi ako sliku ili video signal treba zapamtiti na nekom memorijskom medijumu. Da bi prenos i skladitenje slika bio tehniki mogu i ekonomski isplativ, potrebno je primeniti neke tehnike kompresije, kojima se smanjuje broj bita potreban za reprezentaciju slike. S obzirom na znaaj i potrebu za kompresijom podataka u slici, razvijen je veliki broj metoda kompresije. Jedna grupa metoda kompresije redukuje broj bita za reprezentaciju slike bez ikakvog gubitka informacija. Druga grupa metoda kompresije vri kompresiju uz gubitak beznaajne koliina informacija. Naravno, stepen kompresije ove druge grupe metoda znatno je vei.

Kompresija slike predstavlja proces redukovanja numerike veliine digitalne slike.Postoje mnoge matematike metode kojima se vri kompresija. Lossless - Kompresija bez gubitka je kada nema gubitka kvaliteta slike, i koristi se u mnogim medicinskim aplikacijama. Veliina kompresovane slike se smanjuje dva puta. Lossee pri ovom nainu kompresije postoje izvesni gubici kvaliteta slike i mora se paljivo koristiti za dijagnostike slike. Veliina kompresovane slike se smanjuje za pedeset puta.

- 28 -

5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT sistemi)

ta je PACS? Picture Archiving and Communications Systems (PACS) PACS omoguava da se slike (snimci) kao to su rendgenografije ili skenovi

mogu uvati i skladititi u elektronskom formatu i sagledavati na ekranu, tako da doktori i drugi profesionalci iz oblasti zatite zdravlja mogu pristupiti informacijama i uporeivati ih sa drugim slikama jednim pritiskom na dugme.

Zato je mrei bolnikih sistema (NHS network hospital sistem) poterban PACS? U proteklih 100 godina film je bio gotovo jedini nain (medijum) snimanja,

skladitenja i prikazivanja radiografskih slika. Film je medijum bez ili sa malom mogunosti promene sa obino jednim dostupnim kompletom slika. PACS tehnologija pomou fleksibilnosti digitalnih sistema omoguava procese bez upotrebe filma. Takoe, ona oslobaa od trokova vezanih za filmove (materijal za izradu slika) kao i znaajan prostor koji se trenutno koristi za magacioniranje.

5.1 PACS Transformacija podataka u korisne informacije Dramatino poveavanje imformacija i slika mora biti pretvoreno u korisne klinike informacije, prema tome reenje koje e biti efikasno za upravljanje, sortiranje , pregledanje tih slika postaje sa ekonomskog i klinikog aspekta neophodno. Ova potreba objanjava poveanu primenu PACS-a. Sada se sa PACS datotekom oekuje poveanje efikasnosti, koje e do 2012 godine bit za 75 80% od trenutne (odnosi se na ekonomski razvijene zemlje).

- 29 -

Efikasnost novog digitalnog sistema Primer funkcionisanja PACS-a: 1. Kao prvo mora postojati bolniki informacioni sistem (HIS/RIS) koji treba povezati na PACS server. Program PACS servera omoguava mnoge funkcije, kao to su prenos, skladitenje, korienje korisnih informacija. 2. Kada nalog stigne u PACS server on e pomou parametara za pretraivanje traiti ranije podatke o pacijentu, i pridodati ranije radioloke pretrage (ako su storirane u storage serveru). Sada, lekar moe da uzme sadanje i ranije radioloke izvetaje i slike sa PACS servera kada se ime pacijenta pojavi na njegovoj radnoj listi. 3. Te radne liste trebaju biti unapred pripremljene od strane (HIS/RIS-a) i dostavljene relevantnim slubama. 4. Primer: Pacijent stie na CT glave, dobijeni podatci sa CT-a se prebacuju do PACS servera a posle toga do servera za skladitenje, a zatim do dijagnostike radne stanice, radiolog oitava snimak uz pomo razliitih digitalnih programa, 3D alatom, kompjuterskom detekcijom dijagnoza. Potom on obeleava kljune detalje na slici i sainjava dijagnostiki izvetaj. 5. Obraene slike se automatski prebacuju na PACS server a potom se prosleuju na (HIS/RIS), zatim konani povratni nalaz se vraa na PACS i odatle dolazi na arhivni skener gde se skladiti. Od tog momenta radioloki raport i slike su momentalno dostupni svom medicinskom osoblju u bolnici.

- 30 -

6.

Sledei korak je, ostvariti da ti podatci budu dostupni lekarima

koji vode pacijente. PACS server moe automatski kreirati e mail koji bi sadrao izvetaj radiologa i kljune slike. 7. Ti lekari dobijaju saetak obraenih podataka, a ukoliko ele da dobiju vie moraju da kliknu na funkciju (ceo sadraj), ili (kljune slike), da bi dobili detaljniji prikaz. 8. Sada lekar moe automatski prouiti sluaj pomou alata na naprednoj radiolokoj radnoj stanici. Ako on ima pitanja za radiologa on moe prikaiti sliku nazad uz pripadajue pitanje.

- 31 -

6. ZAKLJUAK Pogled u budunost

Pogled u budunost otkriva, elektronske zdravstvene kartone (podatke) gde su sve informacije digitalne, dostupne preko interneta (sa sigurnim (bezbednim) beinim pristupom) i koima efikasno mogu da se koriste zdravstveni radnici, osiguravajue kompanije i pacijenti. Sutra e moda biti mogue da hirurzi u operacionim salama imaju videokonferencijsku vezu sa drugim specijalistima kako bi mogli da ree neoekivane probleme koji se mogu pojaviti tokom operacije. Kako bi se suzbijale medicinske greke, pacijenti e uskoro imati identifikacione narukvice sa bar kodovima, a mogua je i skora upotreba RFID narukvica sa fotografijom pacijenta.

- 32 -

7. LITERATURA

1. prof. dr. sc. Andrija Hebrang i saradnici (2001): Radiologija, Zagreb, Medicinska naklada 2. prof. dr. sc. Damir Mileti: Kolegij: Digitalni zapis u radiologiji, Struni studij medicinske radiologije /3 godina/ 3. R. Carlton i saradnici (2001): Priciples of radiographic imaging, SAD, Delmar, Thomson Learning 4. Dr Miodrag V. Popovi (1998.): DIGITALNA OBRADA SLIKE Beograd, rukopis 5. Siemens Medical Solutions www.medical.siemens.com 6. A Digital Imaging Transformation In Radiology Departments www.HCTProject.com 7. VARIAN MEDICAL SYSTEMS 2002 ANNUAL REPORT DIGITAL X-RAY IMAGING 8. Radioloki vjesnik Godina XXXII; broj 1/2002 Hrvatsko drutvo inenjera medicinske radiologije

- 33 -