P. 1
Digitalna obrada slike

Digitalna obrada slike

|Views: 566|Likes:
Published by Elvir Malicevic

More info:

Published by: Elvir Malicevic on Mar 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/16/2015

pdf

text

original

Sadržaj

1. Uvod Istorija Primena 2. Digitalna slika Digitalizacija slike Detektorski sistemi 2.2.1. CR – Kompijuterizovana radiografija 2.2.2 DR – Digitalna radiografija 3. Digitalna obrada slike Fourijerova transformacija Konvolucija i dekonvolucija Korekcija neadekvatne ekspozicije Kvalitet digitalne slike 3.4.1. Frekvencija 3.4.2. Kontrast 3.4.3 Pojačavanje vidljivosti detalja 3.4.4 Šum Histogram Trodimenzionalna slika 4. 5. 6. Kompresija slike Informacione tehnologije (IT sistemi) PACS – sistem Zaključak 29-30 32 15 15-16 17 17 17-20 21-23 23 24-25 26-27 28 29 2 3 4-7 7 8-9 9-13 14 14 1 1

1. UVOD
Digitalna obrada slike predstavlja skup metoda za obradu slike pomoću računara. Slike koje se obrađuju mogu imati različito poreklo. Slike mogu poticati sa satelita i drugih letelica, uređaja za medicinsku dijagnostiku, telekomunikacionih uređaja za prenos, memorijskih medijuma za skladištenje, radara, sonara i drugih uređaja. U najvećem broju slučajeva ulazna slika u sistem za obradu slike potiče iz vidljivog dela spektra, mada u nekim slučajevima predstavlja dvodimenzionalni signal iz nevidljivog dela elektromagnetskog spektra. Zbog toga se u širem smislu, termin digitalna obrada slike koristi i za obradu bilo kakvih dvodimenzionalnih podataka. Izlazni signal iz sistema za digitalnu obradu slike je najčešće nova slika koja se prikazuje na video monitoru. Osim toga, izlazni podaci mogu biti prikazani i u obliku fotografije ili filma, a u nekim primenama i u vidu numeričkih podataka.

1.1. Istorija
Digitalna obrada slike vodi poreklo iz ranih dvadesetih godina prošlog veka. Naime, prva primena digitalne obrade slike bila je za kodovanje slika koje su prenošene kablovskom vezom preko Atlantskog okeana i rekonstruisane na prijemnoj strani. Uvođenjem elementarnih tehnika digitalne obrade slike znatno je skraćen proces prenosa slike i popravljen kvalitet. Mada je u kasnijem periodu došlo do znatnog napretka u tehnikama prenosa i rekonstrukcije slike, tek je sa usavršavanjem računarske opreme i

-1-

početkom istraživanja svemira došlo do naglog razvoja digitalne obrade slike. Naime, 1964. god. digitalni računar je prvi put iskorišćen za popravku kvaliteta slika Meseca dobijenih sa svemirske sonde “Ranger 7”. Posle toga, digitalna obrada slike je postala nezaobilazan deo obrade podataka sa raznih satelita i sondi za istraživanje svemira. Zbog toga je digitalna obrada slike godinama bila sinonim za veoma skupu i visoku tehnologiju i kao takva dostupna samo malom broju istraživačkih laboratorija u svetu.

1.2. Primena
Sa naglim razvojem elektronike i računarske tehnike, a posebno mikroprocesora i integrisanih digitalnih procesora signala, digitalna obrada slike počela je da prodire i u mnoge druge oblasti, gde ranije nije mogla biti korišćena zbog visoke cene. Tako se, na primer, digitalna obrada slike intenzivno koristi u medicini za obradu i popravku kvaliteta rendgenskih i ultrazvučnih slika, za trodimenzionalnu rekonstrukciju organa u tomografiji i nuklearnoj magnetskoj rezonansi, itd. Druge važne primene digitalna obrada slike je našla u fizici, astronomiji, biologiji, kriminalistici, metalurgiji, geologiji, pa čak i u arheologiji i rekonstrukciji umetničkih dela itd.

-2-

Pet su od ključne prednosti digitalnih sistema nad analognim. okarakterisane kontinuiranim nijansama sive boje (između dvaju ekstrema.distribucija .acquire . Stoga radiografski film služi kao medij za prikupljanje. Načelno film još uvek ima bolju rezoluciju od digitalnih sistema iako razvoj digitalne tehnologije dovodi do stalnog poboljšanja karateristika. Svaka siva nijansa ima optički denzitet određen propustljivošću za vidljivu svetlost kojom obasjavamo film. DIGITALNA SLIKA Konvencionalna radiografija se temelji na interakciji rendgenskog zračenja sa elektronima u emulziji radiografskog filma koja dovodi do stvaranja latentne slike. U slučaju kompjuterske analize (primer CAD – computer aided detection or diagnosis) informacija se obrađuje direktno.2.prikazivanje . Tako dobijene slike su analogne.reproduce . prikazivanje i pohranjivanje informacije dobijene prolaskom X zračenja kroz telo. potrebna je analogna reprodukcija da bismo je mogli videti i analizirati.store . a to su: . budući da se svaki korak može nezavisno prilagođavati.pohranjivanje . Nakon dobijanja digitalne slike.distribute -3- . bele i crne) na prelazu između pojedinih segmenata filma.obradba .prikupljanje .process . a naknadnom fotohemijskom obradom filma dobijamo konačni radiogram. Digitalna radiografija je rezultat interakcije X zračenja sa elektronima unutar elektronskih senzora koji su razmešteni u pikselima. bez neophodnog stvaranja slike na izlazu.

i obratno. što dovodi do delimičnog gubitka kvaliteta slike. Digitalizacija slike je pretvaranje crteža u brojeve.2.1. Ako pogledate digitalnu sliku sa lupom. videćete da je sastavljena od malih sivih kvadrata ili ćelija poređanih u pravougaoni ili kvadtratni -4- . Analogna informacija sadrži kontinuirane variacije u toku vremena. Piksel . Digitalizacija slike Suština digitalizcije je prevođenje analognog u digitalni signal.Digitalni impuls koji je obrađen od strane računara (procesora za obradu slike) biva analiziran i pretvoren u sliku na monitoru. dok je digitalna informacija sastavljena od niza pojedinačnih tačno određenih vrednosti.

najveći broj predstavlja belu boju. Pre nastavka ove diskusije. koji se koriste prilikom opisivanja karakteristika digitalne slike. nijanse sive skale. Slika je dok je u digitalnom obliku sastavljena od dva niza brojeva od kojih jedan predstavlja adrese. prostornu adresu na kojoj se nalazi. Koliko numeričkih vrednosti pikseli mogu imati. kao i svoju numeričku vrednost koja može biti transformisana u određeni stepen osvetljenja na ekranu. Te ćelije se zovu “pixels”. Svaki piksel ima svoju određenu lokaciju. kao što naš decimalni istem koristi brojeve od 0 do 9. Prema tome. a brojevi između predstavljaju senke sive boje. 8-bitni daju mogućnosti za 256 različitih brojčanih vrednosti piksela tj. 0 i 1. skraćenica od “Picture Element”. “Bit” je binarni broj “binary digit”.red (matricu). -5- . moraćemo da bliže odredimo termine “bits”. gde najmanji broj prikazuje crnu boju. zavisi od broja bitova po pikselu. 10-bitni daju 1024. a drugi numeričke vrednosti piksela. Svi ovi integralni brojevi su računarski obrađeni i sačuvani u vidu binarnog niza brojeva (01000101). Svaki nivo sive skale je prikazan integralnim brojem. Plkseli su najmanje jedinice u slici. a 12-bitni daju 4096 nijansi. mora biti razmere koja najbolje prikazuje detalje. i njihova veličina u medicinskoj primeni. “bytes” i “kilobytes”. gde svaki broj predstavlja određeni denzitet piksela na slici. a binarni sistem koristi samo dva binarna broja (bits). Svaki piksel je zapravo slika odgovarajuće male zapremine tela . digitalna slika je sastavljena od binarnih brojeva.voxel.

Primer: slika od jednog velikog piksela imala bi samo jednu nijansu sive boje. što su pikseli veći oštrina je manja. Verovatno ste čuli termin kilobajt i logično ali pogrešno zaključujete da je to 1000 bajtova. češće se priča o bajtu što je jednako 8 bitova. Umesto pričanja o bitovima. 1 gigabyte (Gbyte) = 1024 Mbytes. -6- . Odnos veličine piksela i oštrine slike Oštrina slike je obrnuto srazmerna veličini piksela matrice. dok 12-bitna slika ima 4096 različitih nivoa sive. kao što se vidi na slici. 10-bitna slika sadrži 1024 različitih nivoa sive boje.Standardna slika u medicinskoj primeni zahteva od 10 do 12 bitova po pikselu. Najčešće se za termine digitalne memorije koristi megabajt (megabyte) = 1024 kbytes. i obrnuto. ustvari kilobajt (skraćeno “kbyte”) predstavlja 1024 bita.

-7- . Za zamenu radiološkog filma kao medija za dobijanje slike u radiografiji postoji više razloga. Digital Radiography) je u svetu prihvaćen naziv za rad sa uređajima u koje su ugrađene FD .ravne detektorske ploče formata 35x43 cm (eng. kao i sama cena filma i zagađenje životne sredine hemikalijama za razvijanje. Detektorski sistemi Tokom posljednih dvadesetak godina intenzivno se tražila zamena za radiološki film. primer 1024 x 2048. Digital Flat Panel Detector). proizvešće manje piksele. 2. Isto tako koristi se naziv. Navedimo samo neke: nepraktičnost u rukovanju (velike i nefunkcionalne arhive). To će generalno redukovati zamućenost i poboljšati detalje slike.Uticaj veličine matriksa na velicinu piksela i na oštrinu Povećanje veličine matriksa. podložnost raznim oštećenjima. CR – kompjuteriziovana radiografija (eng. Zbog svih navedenih razloga razvoj medija za dobijanje radioloških slika krenuo je pravcu medija na kojem se može višestruko dobiti radiološka slika a od kojih se danas u upotrebi koriste kasete sa fosfornim pločama i flat detektori.2. nemogućnost naknadne obrade slike (post-processing). DR – digitalna radiografija (eng. Computed Radiography) je u svetu prihvaćen naziv za rad sa kasetama sa fosfornim pločama. ponavljanje snimanja i veća izloženost zračenju pacijenata.

Podloga je čvrsta ploča na kojoj je nanesen luminiscentni sloj. Sledi deekscitacija pokretnim laserskim zrakom koja stimulise luminiscentnu ploču tačku po tačku i oslobađa elektrone iz njihovih zamki. Umesto filma kod ovih kaseta koristimo ploče luminiscentne folije koje zadržavaju latentnu sliku nastalu zračenjem. digitalizatore. Iznad tog sloja nalazi se zaštitni sloj koji služi za zaštitu od mehaničkih oštećenja prilikom očitavanja latentne slike u digitalizatoru. tzv. Za očitavanje latentne slike koristimo posebne uređaje.1.2. Ispod podloge – nosača nalazi se barkod koji služi za prepoznavanje vrste i veličine kasete. zračenja pomoću luminiscentnog sloja koji zarobljava elektrone u pojedinim delovima materijala (dolazi do ekscitacije). Za takav oblik indirektne digitalne radiografije usvojen je naziv CR (computed radiography).2. Kasete sa ovim detektorskim plocama – vrlo su slicne kasetama u koje ulažemo klasični radiološki film. Dolazi do deekscitacije energije u obliku svetlosti koja se detektuje fotodetektorom i pretvara u električni signal. Distribucija zarobljenih elektrona čini latentnu sliku. -8- . Detektorska luminiscentna ploča – Sastoji se od nekoliko slojeva. CR – Kompjuterizovana radiografija Kompjuterizovana radiografija koristi detektor x zračenja koji pohranjuje u dobijenu energiju rtg.

tek nešto kraće od dosadašnje obrade filma. Postoje tri nezavisne digitalne tehnologije. DR – Digitalna radiografija Kod digitalne radiografije. Prednost DR u odnosu na CR je u osetljivosti sistema i u kvalitetu slike. princip rada bazira se na direktnom očitavanju detektora. tj. način rada i sve standarde.Kod upotreba kaseta sa luminscentnim pločama koristimo se istim formatima kaseta kao i kod snimanja sa klasičnim radiološkim filmom. Drugo. 2. U mnogo čemu je SP (storage phosphor) sistem sličan je fluorescentnim pojačivačkim folijama. struktura SP sloja je u obe tehnologije slična jer se radi o malim granulama luminiscentog materijala utisnutog u vezivni materijal. sa vertikalno kasetom. snimanje u bolesničkom krevetu. Takođe. ali kod njih razlikujemo direktnu i indirektnu konverziju. a ispod je one koju imaju sistemi za digitalnu radiografiju. kompletan detektorski sistem je ispod radiografskog stola. Svi podaci o pacijentu i uslovima snimanja idu odmah uz sliku.2. Nezgodna strana je što se kaseta nosi na očitavanje i što zahteva vreme. a kasnije se mogu i odštampati. U oba sistema luminiscentni sloj predstavlja primarni apsorber rendgenskog zračenja koji emituje vidljivu svetlost kod izlaganja X zračenju Na mikroskopskom nivou. Njena prednost je što se lako uklapa u već postojeću aparaturu. -9- . SP sloj je moguće u oba (CR i S/F=screen film) sistema ponovno upotrebiti na hiljade puta. sve su sa direktnim očitavanjem (nema nošenja kasete u čitač). ovaj sistem je tek dostigao osetljivost klasične film/folija radiografije.2. Iako se sve više potiskuje ovaj sistem ostaje neophodan za snimanja sa “slobodnom kasetom”: snimanje bez rešetke. Odmah se dobija slika na monitoru i moguća je provera kvaliteta dok je pacijent još u prostoriji za snimanje. bez umetanja optičkog skeniranja.

Kod mamografije je taj odnos veličine povoljniji.Detektorski sistemi mogu biti sa direktnom konverzijom. CCD tehnologija ipak omogućava dobijanje brze i klinički vredne informacije za radiologa. kad prvo daju svetlosni pa preko fotodetektora i električni signal. koji direktno konvertuje X fotone u električni impuls. energija X – zraka se konvertuje u vidljivu svetlost. Kada snop pogodi scintilacioni materijal. U ovom slučaju scintilator je primarni materijal sa kojim intereaguje zračni snop. zatim se svetlost konvertuje u elektricni impuls putem fotodetektora (amorfni silikon) ili CCDs. DR tehnologija temeljena na CCD – (charge coupled device) indirektni. Detektori sa direktnom konverzijom poseduju fotokonduktor. kao i rasipanja. Tu naravno dolazi do gubitaka. Princip je pretvaranje izlazne svetlosti sa fluorescentnog sloja u sliku. kao što je amorfni selenijum. Usprkos slabijoj efikasnosti prikupljanja izlazne svetlosti. Problem je u različitoj veličini fosfornog panela (35x43 cm za opstu radiologiju) i aktivne površine komercijalnih CCD (5x5 cm).10 - . što opet jako umanjuje efikasnost prikupljanja. kad na rentgen zračenje odmah reaguju stvaranjem električnog signala. što utiče na zračnu dozu i kvalitet slike. Zbog toga se fluorescentna slika mora podesiti ogledalima. U grafiji nju su već potisnuli flat – panel detektori. Detektori sa indirektnom konverzijom. ili sa indirektnom konverzijom. Koristi . imaju dva procesa u detekciji zračenja. Nalazi se u kamerama za video i digitalnu fotografiju. Gadolinijum oksisulfid/ sočiva ili fiber optika/ CCD –. ili fiberoptičkim elementima aktivnoj površini CCD.

sloj osetljiv na svetlost. danas već 1-1. Mnogo manji sistemi za medicinsku primjenu su nastali zahvaljujući toj skupoj tehnologiji. ali i tu počinju da se koriste flat – panel detektori. kod indirektnih.5m.se u skopiji kao priključak na PES. Još jedan sloj iznad. odnosno aSi tehnologije. Iznad je sloj koji funkcioniše na principu kondenzatora. zadatak je da sakuplja električni naboj nastao prilikom ekspozicije. zavisno od tipa detektora ili samo sloj osetljiv na X zrake. . koji biva očitan od strane poluprovodničke elektronike. Flatpanel detektori Tehnologija amorfnog silicijuma se ubrzano razvijala posljednjih decenija uz velika ulaganja. pa na analogno digitalni pretvarač (konvertor). ili. Flat panel detektori (detektorske ploče) mogu biti sa direktnom i indirektnom konverzijom Kod obe vrste se stvara električni naboj tokom ekspozicije.11 - . AMLCDs) na bazi tečnih kristala. očitavajuća elektronika. sastavljena je od niza poluprovodničkih elemenata (TFT. Najniži sloj tzv. tj. Sve je zatvoreno u formi ploče i kablom povezano sa kompjuterom. Većina laptopova i desktopova u upotrebi širom sveta koristi aktivnomatrične ekrane (active matrix liquid christal displays. tin film transistors). a zatim poslat na pojačivač. Smanjenjem cene omogućen je razvoj vrlo velikih površina.

a stvoreni električni naboj. Sav stvoreni električni naboj biva prikupljen elektrodama. prateći linije sila elektičnog polja. Selenska ploča je električnim poljem vrlo efikasno “izdeljena” na veliki broj zasebnih detektora. biva skladišten u elektrodama povezanim sa kondenzatorima. bez gubitka. kroz koji se pre ekspozicije. Ispod se nalazi očitavajuća elektronika.Flat panel – direktni Rendgen zraci padaju na sloj amorfnog selena. uspostavi električno polje. Apsorbovani X zraci izazivaju jonizaciju. uz pomoć jedne elektrode smeštene po vrhu sloja.12 - . .

a onda svetlost. izaziva stvaranje električnog naboja. Taj električni naboj se očitava u najnižem TFT sloju.13 - . . Flurescentni sloj može biti od materijala koji se koristio kod flurescentnih folija (najčešće gadolinijum oksisulfid) ili od kristala cezijum jodida. Cezijum jodid zbog specifične kristalne strukture je mnogo bolji – apsorbuje više X zračenja i manje je rasipanje svetlosti unutar sloja. ali je higroskopan i brzo se oštećuje ako nije hermetički zapečaćen. U prvom sloju detektora nalazi se flurescentni sloj koji transformiše apsorbovanu energiju X – zaračenja u svetlost. u sloju sastavljenom od niza fotodioda.Flat panel – Indirektni Ovde detekcija se odvija u 2 faze.

može se obraditi putem različitih matematičkih formula. već se olakšava korišćenje postojećih informacija. Fourijerovom metodom se postiže transformacija složenih funkcija u odvojene i jednostavne funkcije (primer: muzika se pretvara u funkciju varirajućih amplituda. . Fourijerova transformacija se koristi da bi se na određenim lokacijama slike prikazali različiti intenziteti podataka. Kod digitalne obrade slike. Fourierova transformacija. eliminacija šuma.3. izoštravanje slike. Najčešći metodi za poboljšanje slike su poboljšanje kontrasta. DIGITALNA OBRADA SLIKE Kod metoda za obradu slike osnovni cilj je da se promene neke karakteristike slike tako da ona bude pogodnija za prikaz na monitoru ili za dalju analizu. grafikon prikazuje promenu prvobitne forme talasa pomoću nekoliko dodataka. jer mnogo zavise od uslova pod kojima je slika dobijena. putem matematičkih algoritama.14 - . U principu se obradom ne popravlja informacioni sadržaj slike. 3. Fourierova transformacija Srž digitalne obrade slike je u transformaciji podataka u korisne informacije. bojenje slike. Primarni matematički metod koji se koristi u obradi slike je Fourierova transformacija. Fourijerov algoritam je najznačajniji formula koja se koristi u rekonstrukcij slike. frekfenciju i vremensku fazu). Informacija primljena od procesora za obradu slike.1. itd. Njom se transformišu amplitude i vremenski domen u područje frekvencije. Metodi za obradu slike su brojni.

mA i vreme (mAs). Kod digitalne radiografije nema karakteristične krive niti zone poželjne expozicije. tj. Ponekad se taj proces naziva maskiranje. menja njegihovu vrednost. Tako snimljene slike mogu biti nedovoljno eksponirane ili prekomerno eksponirana pa nisu upotrebljive za čitanje i postavljanje dijagnoze. zato što set matematičkih operacija zamenjuje svaki piksel. kao što su kV. jer se najveće razlike u zacrnjenju filma postižu primenom expozicije upravo u tom delu krivulje. Konvolucija (savijanje) je proces modifikacije vrednosti piksela matematičkom formulom.2.15 - . Ceo proces predstavlja maskiranje svih podataka piksela i prikaz modifikovane slike.3. U konvencionalnoj radiografiji poželjno je da je područje od dijagnostičkog interesa unutar srednjeg dela karakteristične krive. Procesor za digitalnu obradu slike može da nam prikaže sliku po karakterističnoj krivoj ili po digitalnom garfikonu (prava linija). Koliku god dozu dajemo imamo konstantan kontrast. a kontrast je optimalan. Dekonvolucija je proces vraćanja vrednosti piksela na njihov prvobitni nivo pomoću obrnutog procesa. 3.3 Korekcija neadekvatne ekspozicije Prilikom korišćenja klasičnog radiološkog filma za dobijanje kvalitetne slike bitni su parametri ekspozicije. Na taj način smo izbegli ponavljanje snimaka i zaštitili pacijenta od nepotrebnog zračanja uz optimalni kvalitet slike. . Koristi se najmanja moguća doza . Ovaj proces je ustvari matematičko filtriranje. Konvolucija i dekonvolucija Ponekad je korisno modifikovati vrednost svakog piksela da bi se poboljšale vizuelne karakteristike slike.

.16 - .

karakteristike opreme.4. Slika sa visokim kontrastom poseduje visoku frekvenciju i obratno. jasnoća (blur). objekat će biti vidljiv. . Stepen kontrasta na slici zavisi kako od posmatranog objekta tako od sistema za stvaranje slike. Zadatak svakog sistema za stvaranje slike je da prevede specifične karakteristike tkiva u sliku sa sivim tonovima ili u boji.2.1. Kvalitet slike nije samostalan faktor već je sastavljen od par faktora: kontrast.17 - . Frekvencija Pod frekvencijom se podrazumevaju sirovi podaci (raw data) na koji je primenjena Fourijerova transformacija da bi se stvorila digitalna slika.4. kao i varijable u stvaranju slike koje bira operater. šum (noise) i distorzija.4 Kvalitet digitalne slike Kvalitet podataka dobijenih od digitalnog receptora slike je meren njegovom: frekvencijom kontrastom vidljivošću detalja (oštrinom) šumom 3. Ako je kontrast adekvatan. Kontrast Kvalitet medicinske slike određuje metod kojim se slika stvara.3. Od frekvencije zavisi kontrast unutar slike. 3.

nekima se smanje. Kontrast kod digitalne radiografije je ujednačen i nezavisi od ekspozicione doze. upravo zbog šireg opsega ekspozicionih doza koje može prikazati.je razlika u denziditetima među susednim površinama (pikselima). rednog broja elementa 3.18 - . Prirodni kontrast postoji među tkivima koja se razlikuju po apsorbciji. . razlika među tim vrednostima postaje veća. i kontrast. Kontrast je slabiji nego na filmu. po definiciji. kao i opseg. a samima tim. tako što im se dodaju nove numeričke vrednosti. talasne dužine samih fotona Kontrast se može naknadnom obradom pojačati: LUT – Look Up Table način za poboljšanje kontrasta predstavlja digitalnu obradu piksela. a apsorbcija zavisi od: 1. Tada linija gradacije poprimi izgled krive kakav je kod filma. pri čemu kompjuter može da joj menja nagib. Look up tables (LUT) su podaci storirani u kompjuteru koji se koriste da zamene nove vrednosti za svaki piksel za vreme obrade. gustine materije kroz koju prolazi zračenje 4. Objekat u telu će biti vidljiv na slici samo ako ima dovoljno fizičkog kontrasta u odnosu na okolno tkivo. Kontrast znači različitost. debljine materije kroz koju prolazi zračenje 2.Kontrast slike . a drugima povećaju.

Digital Image Windowing – Denzitet i kontrast digitalne slike mogu se menjati promenom numeričkih vrednostima za svaki piksel. tako da je broj registrovanih nijansi mnogo veći nego što ih čovek vidi. Svaka slika je samo “prozor” u celokupnom spektru podataka. dok digitalni receptori mogu prepoznati preko 1000.19 - . Što znači da slika daje samo mali deo podataka koje kompjuter sadrži. Fiziološki ljudsko oko može prepoznati oko 32 tona sive skale. Računar može jednostavno promeniti nivo i širinu prozora pomoću matematičke rekalkulacije. na snimku pluća i srca.A B A – ukoliko se pri obradi ne menja vrednost piksela linija gradacije ostaje ista kao i kontrast. a i opseg. možemo da koristimo “donji prozor” za priakaz medijastinuma i mekih tkiva (manji denzitet) ili “gornji prozor” kad se bolje prikazuju plućna polja. . B – ukoliko se pikselima dodele nove vrednosti menja se kriva kao i kontrast. Primera radi. Metodom prozora možemo da biramo koji deo od ukupnih informacija želimo da prikažemo.

Širina prozora (window width) – Računar može proširiti ili kompresovati denzitet slike da bi je sveo na spektar ljudske vidljivosti. on može da “vidi” denziditet slike daleko ispod i iznad vidljivosti čovečijeg oka. Promene širine prozora ponekad se nazivaju siva skala ekspanzije ili kompresije (gray scale expansion or compression). poređanih od crne do bele.Prozor je raspon CT brojeva koji će biti prikazani različitim nijansama sive. Ekstremno uska širina prozora zahteva od računara da ignoriše veliku količinu podataka van izabranog spektra. . Širina prozora kontroliše kontrast slike. To je zbog toga što prozor može biti namešten da prikaže i učini vidljivim veoma male razlike u denziditetu tkiva. Iz ovog razloga za širinu prozora se može reći da kontroliše vidljivost detalja. Svo tkivo i materijali koji imaju CT brojeve iznad prozora biće skroz beli i neće imati kontrast unutar ovog raspona. Nivo prozora kontroliše denzitet slike. Jedna od najvažnijih vrednosti digitalne obrade slike je mogućnost računara da matematički prikaže različitost denziditeta u vizualnom spektru od ekstremno niskih ulaznih doza koje bi proizvele denziditete ispod normalnog spektra vidljivosti. Svi oni koji imaju CT brojeve ispod prozora biće skroz crni i bez kontrasta.20 - . Sposobnost prozora je da da CT-u veoma veliku kontrastnu osetljivost. Ekstremna širina prozorske širine zahteva od računara da ignoriše fine razlike u kontrastu da bi mogao da prikaže čitav spektar podataka. Mora biti prilagođen na određeni nivo da bi prikazao dijagnostički relevantne informacije. Kada je širina prozora povećana kontrast slike se smanjuje. Nivo prozora (windov level) – Pošto računar može prikazati veliki spektar vrednosti.Tkivo unutar prozora imaće različite nijanse sive i imaće vidljiv kontarast.

kako bi se pojačala vidljivost detalja u određenim kliničkim procedurama. Uobičajeni način digitalne obrade koji se može koristiti da bi se dobila zamagljena slika.4. pravi se zamućena (zamagljena) kopija originalne slike.21 - . Važna napomena. Sada imamo dve slike. ovaj proces ne razbistruje sliku i ne otkriva detalje koji su bili potpuno izgubljeni. Pojačavanje vidljivosti detalja the Blurred Mask Subtraction Process The Blurred Mask Subtraction je često korišćeno. a ostavlja kontrast detalja. Poslednji korak je kada kompijuter oduzima “blurred mask” sliku od orginalne slike. Proces se sastoji oz dva različita koraka. Rezultat je povećana vidljivost i kontrast detalja. Ovaj proces redukuje velike oblasti pozadinskog kontrasta.3. Zamagljivanje uklanja sve detalje sa slike. Originalna slika sadrži veliku kontrasnu pozadinu sa još nekim detaljima. Prvo. Zamagljena mask image sadrži samo veliku kontrasnu pozadinu. Ovim se dobija "blurred mask" slika. posebno u digitalnoj radiografiji. je jednostavno zamenjivanje svake vrednosti piksela sa prosečnom vrednošću iz njegove okoline. Ono što radi je povećanje vidljivosti (kontrasta) nekih objekata. posebno tamo gde je vidljivost objekata do izvesnog stepena ograničena velikom kontrasnom oblasti kao kod snimanja grudnog koša.3. .

a deo temporalne. koje tokom pregleda menjaju oblik i položaj te mogu smetati u analizi. a zaostaju. Ovaj sistem je danas u širokoj primeni i omogućava visok kvalitet slike. Integrisani sistem se sastoji od rendgenskog uređaja i detektora za dobijanje slike. Da bi se dobila kvalitetna slika kod ovih uređaja potrebno je spojiti nekoliko pojedinačnih slika (frame). Temporalna ili vremenska subtrakcija koristi se principom preklapanja slika («frame») u različitim vremenskim intervalima. 3. Rezultat . Danas je ova tehnologija DSA uređaja napuštena usprkos široke primene u prošlosti zbog lošeg odnosa signala i šuma. Potom se aplikuje kontrast te se primeni vremenska subtrakcija kod koje masku čini prethodno dobijena slika energetskom subtrakcijom. čime se poništavaju mekotkivne strukture. Nezgoda ove subtrakcije je brisanje ili mekih tkiva ili kostiju uz nemogućnost brisanja i jedne i druge strukture. odnosno ne brišu. tako da sada imamo sliku sa kostima. Problem ove subtrakcijske tehnike je da zaostaju i svetline gasnog sadržaja iz creva (kod neadekvatne pripreme). s postkontrastnom. Ovo je od posebnog značaja za strukture koje se pomeraju zbog mogućnosti njihovog brisanja. Energetska subtrakcija (dual energy) je subtrakcija upotrebom visokih i niskih energija rentgenskih zraka.22 - . ali i druge identične strukture. se strukture koje se vide samo na jednoj slici. Pre apliciranja kontrastnog sredstva primenjuje se energetska subtrakcija . dok zaostaju i ne brišu se kontrastno obojene krvne žile. odnosno brisanje gotovo svih struktura osim kontrastno ispunjenih krvnih sudova. Hibridna subtrakcija koristi deo principa vezanih uz energetsku subtrakciju. 2. Postoje tri načina subtrakcija: 1. Na ovaj način u potpunosti je izbrisan skelet. koji čine jedinstvenu celinu. odnosno preklapanjem nativno učinjenog snimka. Kod preklapanja dolazi do brisanja svih identičnih struktura na obe slike. koji se naziva maska. Za digitalne angiografske uređaje jedna od najvažnijih opcija je subtrakcija slike. signaltonoise ratio(SNR).DSA – digitalna subtrakciska angiografija Postoje dva osnovna sistema DSA: priključni i integralni sistem. Kratki vremenski intervali između ove dve faze omogućavaju i brisanje vazduha iz crevnih vijuga. Priključni sistem je tako građen da preuzima televizijski signal sa elektronskog pojačala PES-a i TV kamere i prevodi ga digitalnom obliku.

Visok S/N ukazuje na mali šum u slici. U većini situacija medicinskih snimanja efekat šuma ima najveći uticaj na niskokontrasne objekte koji su već blizu praga vidljivosti. daje slici hrapav ili granulast izgled. Šum slike je obrnuto srazmeran kontrastu. . Efekt nivoa šuma na digitalnoj slici može se porediti sa efektom zamagljenosti na rtg snimku. Sistemi za komercijalnu upotrebu imaju S/N 200. Opšta posledica povećanja šuma slike je smanjenje vidljivosti objekta. 3. ali ne doprinosi kvalitetu slike.23 - .4.ove procedure je brisanje i koštanih struktura tako da se prikazuju samo krvni sudovi ispunjeni kontrastom. Šum Još jedna karakteristika svih medicinskih slika je šum. Komponenta sa najvećom primenom šuma u digitalnom sistemu je TV kamera. Izvor i količina šuma slike zavisi od metode kojom se dobija. Šum slike. Mera za šum je S/N (signal to noise ratio). povećanje šuma dovodi do smanjenja kontrasta na slici. kao što je statični “beli šum” koji se čuje između frekfencija radiostanica. Beli šum se vizualizuje kao sneg između televiziskih stanica. On se podudara sa audio šumom. a sistemi sa visokom rezolucijom koji se koriste u digitalnoj radiografiji imaju S/N između 500 i 1000. Šum slike je slučajna pozadinska informacija (smetnja) koja je detektovana.4.

Da bi stvorio histogram skenirani deo je podeljen na piksele i intenzitet signala za svaki piksel je određen. koji dozvoljava da digitalni sistem nađe koristan signal. Histogram Vertikalna osa predstavlja količinu piksela. nalaženjem minimalnog i maximalnog signala unutar anatomske regije od interesa. a horizontalna osa vrednost piksela Tokom digitalne obrade slike stvoren je histogram od dobijenih podataka. .24 - .3. Tipičan primer histograma pluća sa različitim anatomskim regijama.6.

Grafikon desno prikazuje. . Na taj način se ispravljaju greške ekspozicije. Time se eliminišu nepotrebne informacije. sto utiče na promenu položaja regije od interesa na hiostogramu. zatim prikazuje regije od interesa van pluća. time što poseduje histogram. kako veličina polja utiče na histogram. Grafikon levo pokazuje kako kompjuter analizira grudni histogram.Računarski sistem je programiram za svaki deo tela ponaosob. koji se upoređuje sa dobijenim histogramom sa detektora.25 - . Na donjoj slici ramena prikazana je i kičma.

Jedna od prednosti 3D slike. Nastanak slike je vrlo kompleksan i vezan je za prepoznavanje granica tkiva. kompjuter detektuje granicu između tkiva (npr. tj.7. vidljivost mozga se gubi. u tom slučaju npr. kod krvnih sudova mozga. Trodimenzinalna slika Forma slike koja se sve više koristi (npr. Suština 3D nastanka slike je u slaganju voksela određenog denziteta. čija je vrednost određena linearnim slabljenjem koeficijenta tkiva u odgovarajućem volumenu tela.26 - . kada se vokselima moždane mase (sive i bele) dodeli vrednost transparencije. kosti i meko tkivo) u svakom preseku gde apsorbovani X – zarci naglo slabe i crtaju liniju konture objekta. je u tome što se vrednosti voksela mogu menjati. a na displeju ostaju prikazani krvni sudovi. .3. tako da im se dodeli vrednost transparencije. u planiranju preoperativne neuro facijalne i ortopedske hirurgije) je trodimenzionalna prikaz površina organa i kostiju.

Prikaz medijastinuma i gornjg abdomena sa koštanim strukturama Obrada slike u programu za uklanjanjne koštanih struktura Iizdvajanje anatomske regije koju želimo da prikažemo Regija od interesa posle uklanjanja koštanih struktura .27 - .

za predstavljanje takve slike potrebno je 256 kB. Lossless . Kompresija slike predstavlja proces redukovanja numeričke veličine digitalne slike. Druga grupa metoda kompresije vrši kompresiju uz gubitak beznačajne količina informacija. Jedna grupa metoda kompresije redukuje broj bita za reprezentaciju slike bez ikakvog gubitka informacija.4. Jedna standardna digitalna slika rezolucije 512 × 512 piksela ima oko 256 000 elemenata. Da bi prenos i skladištenje slika bio tehnički moguć i ekonomski isplativ. Lossee – pri ovom načinu kompresije postoje izvesni gubici kvaliteta slike i mora se pažljivo koristiti za dijagnostičke slike. .Kompresija bez gubitka je kada nema gubitka kvaliteta slike.28 - . Ako se svaki piksel predstavi sa 8 bita. Veličina kompresovane slike se smanjuje za pedeset puta. stepen kompresije ove druge grupe metoda znatno je veći. Prenos ovako velikih količina podataka telekomunikacionim kanalima predstavlja ozbiljan problem.Postoje mnoge matematičke metode kojima se vrši kompresija. i koristi se u mnogim medicinskim aplikacijama. KOMPRESIJA SLIKE Slika sadrži ogromnu količinu podataka. Slični su problemi ako sliku ili video signal treba zapamtiti na nekom memorijskom medijumu. Naravno. S obzirom na značaj i potrebu za kompresijom podataka u slici. razvijen je veliki broj metoda kompresije. potrebno je primeniti neke tehnike kompresije. Veličina kompresovane slike se smanjuje dva puta. kojima se smanjuje broj bita potreban za reprezentaciju slike.

sortiranje . tako da doktori i drugi profesionalci iz oblasti zaštite zdravlja mogu pristupiti informacijama i upoređivati ih sa drugim slikama jednim pritiskom na dugme. 5. Film je medijum bez ili sa malom mogućnosti promene sa obično jednim dostupnim kompletom slika. skladištenja i prikazivanja radiografskih slika.5.29 - . Takođe. ona oslobađa od troškova vezanih za filmove (materijal za izradu slika) kao i značajan prostor koji se trenutno koristi za magacioniranje. pregledanje tih slika postaje sa ekonomskog i kliničkog aspekta neophodno. • Zašto je mreži bolničkih sistema (NHS network hospital sistem) poterban PACS? U proteklih 100 godina film je bio gotovo jedini način (medijum) snimanja.1 PACS Transformacija podataka u korisne informacije Dramatično povećavanje imformacija i slika mora biti pretvoreno u korisne kliničke informacije. Sada se sa PACS datotekom očekuje povećanje efikasnosti. Ova potreba objašnjava povećanu primenu PACS-a. PACS tehnologija pomoću fleksibilnosti digitalnih sistema omogućava procese bez upotrebe filma. prema tome rešenje koje će biti efikasno za upravljanje. . koje će do 2012 godine bit za 75 – 80% od trenutne (odnosi se na ekonomski razvijene zemlje). INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT sistemi) • Šta je PACS? Picture Archiving and Communications Systems (PACS) PACS omogućava da se slike (snimci) kao što su rendgenografije ili skenovi mogu čuvati i skladištiti u elektronskom formatu i sagledavati na ekranu.

radiolog očitava snimak uz pomoć različitih digitalnih programa. . Program PACS servera omogućava mnoge funkcije. Kao prvo mora postojati bolnički informacioni sistem (HIS/RIS) koji treba povezati na PACS server. 4. lekar može da uzme sadašnje i ranije radiološke izveštaje i slike sa PACS servera kada se ime pacijenta pojavi na njegovoj radnoj listi. kao što su prenos. 2. Sada. 3D alatom. 3. 5. Primer: Pacijent stiže na CT glave. i pridodati ranije radiološke pretrage (ako su storirane u storage serveru). a zatim do dijagnostičke radne stanice. Obrađene slike se automatski prebacuju na PACS server a potom se prosleđuju na (HIS/RIS).30 - . Kada nalog stigne u PACS server on će pomoću parametara za pretraživanje tražiti ranije podatke o pacijentu. zatim konačni povratni nalaz se vraća na PACS i odatle dolazi na arhivni skener gde se skladišti. Te radne liste trebaju biti unapred pripremljene od strane (HIS/RIS-a) i dostavljene relevantnim službama. Potom on obeležava ključne detalje na slici i sačinjava dijagnostički izveštaj.Efikasnost novog digitalnog sistema Primer funkcionisanja PACS-a: 1. korišćenje korisnih informacija. dobijeni podatci sa CT-a se prebacuju do PACS servera a posle toga do servera za skladištenje. skladištenje. kompjuterskom detekcijom dijagnoza. Od tog momenta radiološki raport i slike su momentalno dostupni svom medicinskom osoblju u bolnici.

Sledeći korak je. a ukoliko žele da dobiju više moraju da kliknu na funkciju (ceo sadržaj). 7.31 - . Ti lekari dobijaju sažetak obrađenih podataka. PACS server može automatski kreirati e – mail koji bi sadržao izveštaj radiologa i ključne slike. ili (ključne slike). da bi dobili detaljniji prikaz. 8. ostvariti da ti podatci budu dostupni lekarima koji vode pacijente. Sada lekar može automatski proučiti slučaj pomoću alata na naprednoj radiološkoj radnoj stanici. Ako on ima pitanja za radiologa on može prikačiti sliku nazad uz pripadajuće pitanje. .6.

osiguravajuće kompanije i pacijenti. Sutra će možda biti moguće da hirurzi u operacionim salama imaju videokonferencijsku vezu sa drugim specijalistima kako bi mogli da reše neočekivane probleme koji se mogu pojaviti tokom operacije. a moguća je i skora upotreba RFID narukvica sa fotografijom pacijenta. Kako bi se suzbijale medicinske greške.6. dostupne preko interneta (sa sigurnim (bezbednim) bežičnim pristupom) i koima efikasno mogu da se koriste zdravstveni radnici. pacijenti će uskoro imati identifikacione narukvice sa bar kodovima.32 - . elektronske zdravstvene kartone (podatke) gde su sve informacije digitalne. . ZAKLJUČAK Pogled u budućnost Pogled u budućnost otkriva.

Dr Miodrag V.com 7. Siemens Medical Solutions www. sc. Zagreb. R. Stručni studij medicinske radiologije /3 godina/ 3. LITERATURA 1. Delmar. Popović (1998. dr. rukopis 5. sc. A Digital Imaging Transformation In Radiology Departments www.7.HCTProject. dr. Damir Miletić: Kolegij: Digitalni zapis u radiologiji. Carlton i saradnici (2001): Priciples of radiographic imaging.medical. Thomson Learning 4. VARIAN MEDICAL SYSTEMS 2002 ANNUAL REPORT DIGITAL X-RAY IMAGING 8. broj 1/2002 Hrvatsko društvo inženjera medicinske radiologije .com 6. SAD. Radiološki vjesnik Godina XXXII. Medicinska naklada 2.siemens.): DIGITALNA OBRADA SLIKE Beograd. prof. Andrija Hebrang i saradnici (2001): Radiologija. prof.33 - .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->